Prof. dr Biljana Raki biljana.rakic@eknfak.ni.ac.rs

ULOGA DRAVE U SMANJENJU SIROMATVA

Pojam siromatva

Siromanim se smatra svako lice iji je dohodak ispod nekog egzistencijalnog minimuma neophodnog za zadovoljenje osnovnih ivotnih potreba.

Siromatvo je globalni problem! 2,8 mlrd ljudi ivi sa manje od 2$ na dan 1,2 mlrd ljudi ivi sa manje od 1$ dnevno

od 100 dece svako 8. dete ne doivi svoj 5. rodjendan svaki 9. deak i svaka 14. devojica ne idu u kolu

Siromatvo je globalni problemSAD - jedna polovina radnika Amerike je siromana, 1% najbogatijih raspolae sa oko 40% nacionalnog bogatstva, 20% najbogatijih poseduje 94%,najsiromanijih 20% raspolae sa samo oko 5% GDP-a. Velika Britanija - 14%, tj. oko 8 miliona relativno siromanih.

ta je siromatvo? Apsolutno siromatvo - ispod apsolutne linije siromatva nalaze se punoletna lica ija je potronja na mesenom nivou nia od minimalnog iznosa neophodnog za hranu (nutricionistiki minimum propisan od strane FAO) i druge izdatke koji ne obuhvataju hranu (osim trajnih dobara i rente).Pr. SAD - egzistenc. min x 3 Procenat populacije iji je prihod ispod utvrene linije siromatva izraunava se u odnosu na ukupno stanovnitvo.

ta je siromatvo? Relativno siromatvo - relativna linija siromatva odreuje se kao 60% medijane prosene potronje po potroakoj jedinici (a na osnovu metodologije Eurostata). EU ne izraava preko apsolutnog novanog iznosa, ve kao procenat medijane prihoda ili medijane potronje.

Relativno siromatvo se odreuje kao minimum prihvatljivog standarda ivota u jednom drutvu. Ako drutvo postaje bogatije, linija siromatva e rasti, ako drutvo siromai, linija e se sputati. Koncept relativnog siromatva zasnovan je na ideji da pojedinci treba da dele ivotne obrasce koji vladaju u datom drutvu, kao i da imaju line koristi od opteg prosperiteta.

Relativnom siromatvu stavlja se zamerka da:Zanemaruje injenicu da ak i u razvijenim drutvima ima ljudi koji ne uspevaju da zadovolje osnovne ivotne potrebe. esto se prigovara da je linija relativnog siromatva arbitrarno postavljena (npr. linija siromatva u EU postavljena je na 60%). Relativno siromatvo skree panju sa bede i materijalne deprivacije kao kljunih aspekata siromatva.

Siromatvo u Srbiji U Srbiji je siromatvo definisano kao viedimenzionalni fenomen koji, pored nedovoljnih prihoda za zadovoljenje ivotnih potreba, podrazumeva i nemogunost zapoljavanja, neodgovarajue stambene uslove i neadekvatan pristup socijalnoj zatiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama. U ostale kljune aspekte siromatva ubrojeni su i neostvarivanje prava na zdravu ivotnu sredinu i prirodna bogatstva, pre svega na istu vodu i vazduh.

3 streteka pravca Strategije za smanjenje siromatva (SSS): Dinamian privredni rast, sa naglaskom na otvaranju novih radnih mesta i poveanju zarada, Spreavanje nastanka novog siromatva kao posledica restruktuiranja privrede, Efikasna primena postojeih i definisanje novih programa, mera i aktivnosti usmerenih na najsiromanije i socijalno ugroene grupe, naroito u najmanje razvijenim podrujima.

Merenje siromatva Na osnovu podataka dobijenim redovnim sprovoenjem Ankete o potronji domainstava. Instrumentima EU za merenje siromatva, tj. Anketom o prihodima i uslovima ivota (Statistsics on Income and Living Conditions - SILC). Od 2006. godine, prihvaena je preporuka Svetske banke da se za utvrivanje apsolutne linije siromatva koristi primena metode CPI (Indeks potroakih cena).

Merenje siromatva Apsolutna linija siromatva dobijena je izraunavanjem nutricionistike korpe u toj godini, koja se uveava za odgovarajui iznos inflacije (Indeks potroakih cena) za svaku godinu.

ALS = nutricionistika korpa + % inflacije

Prihod domainstva se izraunava kao zbir prihoda svih lanova domainstva. Podaci se odnose na prosean prihod po potroakoj jedinici. Vrednosti su iskazane u dinarima. Potronja po potroakoj jedinici je potronja po lanu domainstva koja kod obrauna uzima u obzir razliitu potronju dece i odraslih, kao i zajednike trokove domainstva.

APSOLUTNO SIROMATVO

Po Anketi o potronji domainstva u 2010. siromana su bila sva domainstva u kojima je potronja bila ispod 8.544 dinara po potroakoj jedinici.

to ini 9.2% siromanih u 2010.

Siromani u Srbiji - Apsolutna linija siromatva Izvor: Republiki zavod za statistiku

2006.2007.2008.2009.2010.LS=6.221 LS=6.625 LS=7.401LS=8.022LS=8.5448.8%8.3%6.1%6.9%9.2%

RELATIVNO SIROMATVO

Relativna linija siromatva (koja se odreuje kao 60% medijane line potronje po potroakoj jedinici) pokazuje da je u Srbiji u 2010. bilo siromano 14,5% stanovnitva. Linija relativnog siromatva u 2010. iznosila je 9.763 dinara meseno po potroakoj jedinici.

Siromani u Srbiji - Relativna linija siromatva Izvor: Republiki zavod za statistiku

2006.2007.2008.2009.2010.LS=7.171LS=7.747LS=8.923LS=9.583LS=9.76314,4%13.4%13.2%13.6%14.5%

Siromatvo u Srbiji Osnovni cilj sprovoenja SSS je bio da se apsolutno siromatvo u Srbiji prepolovi do 2010. godine. 2002. godine - 14% ili oko 1 milion ljudi u Srbiji je bilo siromano. 2007. godine - siromatvo je smanjeno na 6,6%.2008. godine - 6.1% graana je ivelo ispod apsolutne linije siromatva2009. godine - 6,9% graana je ivelo ispod apsolutne linije siromatva 2010. godine - 9.2% graana je ivelo ispod apsolutne linije siromatva

U 2003. - linija siromatva je 4.970 dinara meseno po jedinici jednake potronje. U 2006. - linija siromatva je bila 6.221 dinara meseno po potroakoj jedinici.U 2007. - siromana su bila sva domainstva ija je potronja po potroakoj jedinici bila manja od 6.625 dinara U 2008. - siromana su bila sva domainstva u kojima je potronja bila ispod 7.401 dinara po potroakoj jedinici. U 2009. - ispod 8.022 U 2010. - ispod 8.544

Dubina (jaz) siromatva - predstavlja razliku prosenog prihoda stanovnitva koje ivi ispod linije siromatva i same linije siromatva. Ova mera pokazuje visinu sredstava po stanovniku koju bi trebalo podeliti siromanima kako bi se iskorenilo siromatvo. Izraava se kao procenat od granice siromatva.

Na primer:U EU dubina siromatva je u 2008. godini iznosila 22%, to znai da su siromanima u proseku potrebni za toliko vii prihodi kako bi izali iz siromatva. U Srbiji je dubina siromatva iznosila 23.6%.Najvei jaz (32.3%) zabeleen je u Rumuniji.

Otrina siromatva - upotpunjuje sliku o siromatvu zemlji jer pokazuje koliko su siromani siromani. To je indikator koji uzima u obzir to to se neki siromani nalaze dublje u siromatvu, odnosno dalje ispod linije siromatva od drugih. Dubina i otrina siromatva, uz % stanovnitva ispod linije siromatva, predstavljaju osnovne mere siromatva i obino se posmatraju zajedno.

U oba sluaja se u raunanje ukljuuju samo domainstva ispod linije siromatva.

I dubina i otrina siromatva su manji u gradskim podrujima.

Bitne su za voenje socijalne politike za smanjenje siromatva.

Siromatvo u EU Savet Ministara EU je 1975. godine definisao siromane kao pojedince ili porodice iji su resursi toliko mali da ih iskljuuju iz minimuma prihvatljivog naina ivota u dravi lanici u kojoj ive. Resursi su definisani kao dobra, novani prihodi i usluge iz javnih i privatnih izvora. Na taj nain siromatvo je definisano u relativnom smislu.

Siromatvo u EU EU meri relativno siromatvo Procenat stanovnitva koje ivi u riziku od siromatva u zemljama lanicama EU varira izmeu 10% i 23% Najnia stopa siromatva je u Holandiji i ekoj Republici Najvei rizik od siromatva belei se u Letoniji. Rizik od siromatva visok je i u mediteranskim i baltikim zemljama.

Prelazak sa koncepta smanjenja siromatva na koncept socijalne inkluzije.

Ovaj prelazak je motivisan potrebom da se mere Vlade usklade sa politikama EU koje vode delotvornijoj socijalnoj koheziji.

Socijalno ukljuivanje i smanjenje siromatva

Termini socijalna (drutvena) ukljuenost i socijalna (drutvena) iskljuenost predstavljaju dva aspekta istog fenomena.

Socijalna (drutvena) iskljuenost je na nivou EU, definisana kao proces kojim su odreeni pojedinci gurnuti na ivicu drutva i spreeni u punom uestvovanju u drutvu zbog svog siromatva ili nedostatka osnovnih znanja i mogunosti za doivotno uenje ili kao rezultat diskriminacije. Ovakve pojave, pojedinca ili grupe stanovnitva udaljavaju od mogunosti za zaposlenje, ostvarivanje prihoda i mogunosti obrazovanja, kao i od drutvenih mrea i aktivnosti u zajednici.Ovakvi pojedinci imaju malo pristupa institucijama, organima vlasti i procesima donoenja odluka to utie na njihov pojaan oseaj nemoi i nemogunosti da utiu na sopstveni ivot.

Socijalna (drutvena) ukljuenost - se definie kao proces koji omoguava da oni koji su u riziku od siromatva i drutvene iskljuenosti dobiju mogunost i sredstva koja su potrebna za puno uee u ekonomskom, drutvenom i kulturnom ivotu i postizanju ivotnog standarda i blagostanja koji se smatraju normalnim u drutvu u kojem ive. Drutvena ukljuenost osigurava vee uee graana u donoenju odluka to utie na njihove ivote i ostvarenje osnovnih prava.

Leaken indikatori - su instrument za standardizovano merenje drutvene ukljuenosti na nivou EU. Osnovni skup zajednikih Laken indikatora otvoren je za preispitivanje i usavravanje, a podaci o drutvenoj ukljuenosti prikupljaju se SILC anketom (standardizovanom za sve lanice EU). Nacionalno specifini indikatori su instrument kojim se ispituje uskraenost drutvenih grupa u specifinim nacionalnim uslovima.

Ko su siromani u Srbiji? Najvei procenat siromanih je u kategoriji nezaposlenih

Procenat siromanih u gradskim podrujima je nii nego u ruralnim podrujima.

Najugroenija su domainstva sa 6 i vie lanova Takodje i deca do 13 godina. .

Procenat siromanih prema tipu naselja Apsolutna linija siromatva

2006.2007.2008.2009.2010.Gradsko podruje5,36,05,04,95,7Vangradsko podruje13,311,27,59,613,6Ukupno8,88,36,16,99,2

Procenat siromanih po regionima

2006.2007.2008.2009.2010.Grad Beograd4,32,42,93,85,3Vojvodina8,611,96,84,96,8Centralna Srbija10,79,07,09,312,0Ukupno8,88,36,16,99,2

Procenat siromanih prema tipu domainstva

2006.2007.2008.2009.2010.Jednolana8,68,86,65,75,6Dvolana8,79,25,55,65,9Trolana5,24,95,15,07,0etvorolana5,75,34,74,77,1Petolana8,38,15,25,711,7estolana i vie17,314,410,014,216,4Ukupno8,88,36,16,99,2

Procenat siromanih prema godinama starosti

2006.2007.2008.2009.2010.Deca do 1311,611,27,39,813,7Deca od 14 do 1811,78,86,98,49,1Odrasli od 19 do 247,26,65,97,511,5Odrasli od 25 do 458,47,45,06,48,9Odrasli od 46 do 647,06,65,45,38,0Stari 65 i vie godina10,010,37,57,57,9Ukupno8,88,36,16,99,2

Procenat siromane dece i odraslih

2006.2007.2008.2009.2010.Deca11,610,57,19,312,2Odrasli8,27,85,86,48,5Ukupno8,88,36,16,99,2

Procenat siromanih prema obrazovanju nosioca domainstva

2006.2007.2008.2009.2010.Nezavrena osnovna kola21,018,89,014,814,2Osnovna kola13,713,210,59,212,7Srednja kola5,55,44,83,04,8Via kola0,60,12,71,82,4Visoka kola1,80,41,90,60,8Ukupno8,88,36,16,99,2

NEJEDNAKOST U RASPODELI DOHOTKA

RASPODELA DOHOTKA

Raspodela dohotka Pravina - kada vlasnik faktora proizvodnje prisvaja dohodak koji je rezultat angaovanja njegovih faktora proizvodnje. Nejednakost u raspodeli - kada trini rezultat nije nagrada prema uinku, ve ga opredeljuje trini poloaj uesnika u razmeni.

Ekonomska nejednakost savremeni problem?

Staro shvatanje nejednakost je odredjena nivoom ekonomske razvijenosti.

Novo shvatanje nejednakost je ta koja odredjuje dohodak i ekonomski rast.

Pojam ekonomske nejednakosti

Nejednakost je sutinski disparitet, pri kome jedni imaju odredjene mogunosti ekonomskog izbora dok su drugima te mogunosti uskraene.

Raspodela dohotka se posmatra kao:

Funkcionalna koja pokazuje kako se dohodak deli medju proizvodnim iniocima Personalna koja opisuje raspodelu svih vrsta dohodaka izmedju pojedinaca i domainstava

Personalna i funkcionalna distribucija dohotka

Jednakost vs. pravinost u raspodeliJednakost svi primaju jednake dohotke

Pravinost fer raspodela nacionalnog kolaa (normativni koncept koji govori kakva bi raspodela trebala da bude)

Izvori ekonomske nejednakostiPostoji vie izvora nejednakosti u raspodeli dohotka:

razlike u sposobnostima pojedinacarazlike u zanimanju pojedinacarazliite investicije u ljudski kapital diskriminacija razlike u dohotku od vlasnitva.

Merenje nejednakostiMerenje ekonomske nejednakosti je sloen problem, zbog postojanja vie naina da se ona odredi, a i zbog toga to sam postupak izraunavanja nije jednostavan.

Decili (analizom promena uea u dohotku pojedinih decila ukupnog stanovnitva) ili kvintili Lorencova kriva Numeriki pokazatelji nejednakosti.

1. Decili Stanovnitvo se poredja po visini dohotka p.c., od najsiromanijih do najbogatijih.Na skali se redjaju sukcesivne desetine stanovnitva, od siromanijih ka bogatima, dok se skala ne zavri sa najbogatijih 10%. Kvintili petine stanovnitva (od najsiromanijih do najbogatijih 20%).

2. Lorencova kriva Lorencova kriva je kriva koja grafiki prikazuje nejednakost u raspodeli dohotka. Poinje i zavrava se na liniji od 45 stepeni, tj. liniji potpune jednakosti u raspodeli. to se vie udaljava od linije jednakosti, vea je nejednakost u raspodeli.

3. Numeriki pokazatelji nejednakosti Koriste se da brojano izraze stepen nejednakosti u raspodeli. Gini koeficijentKoeficijent varijacijeStandardna devijacija logaritmaAtkinsonova mera dohodnih razlikaRang.

a) Gini koeficijentGini (Dini) koeficijent se najee koristi za izraavanje nejednakosti. Izraunava se po formuli:

Njegova vrednost se kree izmedju: 0 - potpuna jednakost, 1 - potpuna nejednakost.

b) Koeficijent varijacijeTo je drugi numeriki pokazatelj nejednakosti. Izraunava se kao:

Merenje se zasniva na odstupanju svih dohodaka od proseka, tako da nije osetljiv na promene u dohocima niti na promene u veliini stanovnitva.

c) Standardna devijacija logaritma Ovaj pokazatelj pridaje vei znaaj promenama u dohotku na donjem kraju lestvice, ali nije osetljiv na transfere koji se odvijaju medju bogatima.Za njegovo izraunavanje se koristi sledea formula:

gde je:

d) Atkinsonova mera dohodnih razlika Ovaj pokazatelj meri nejednakost kroz gubitke u blagostanju koje drutvo trpi zbog neravnomerne raspodele.

Npr. ako je A = 0.12 to znai da se isti nivo blagostanja mogao postii sa 88% ukupnog dohotka samo da je taj dohodak bio ravnomerno rasporedjen.

NEJEDNAKOST U SRBIJI

NEJEDNAKOST U SRBIJI Lorencova kriva Gini koeficijent Decili Nema znaajnijih promena u nejednakosti izmeu domainstava.

Siromatvo kada je nosilac domainstva ena je neto izraenije (8,3%), dok je siromatvo kada je nosilac domainstva mukarac 7,8%.

10% 5,5 10% .

Gini koeficijent

Gini koeficijent je ostao takorei nepromenjen, to ukazuje na to da nema znaajnihih promena u nejednakosti izmedju domainstava.

Decili u SrbijiNejednakost u raspodeli dohotka je opta karakteristika svih drutava

U Srbiji 10% najbogatijih domainstava ostvaruje 10 puta vei dohodak nego 10% najsiromanijih

Ipak stepen nejednakosti u Srbiji je na nivou Regiona

Domainstva po decilima% prihoda12,224,935,947,258,169,5710,9812,3915,31023,8

Potronja domainstva po decilima Pokazuje da je potronja srednje klase i najsiromanijih domainstava natproseno rasla u odnosu na optu populaciju Srbije

*