Sindikati u Lavirintu Promena

7/17/2019 Sindikati u Lavirintu Promena

http://slidepdf.com/reader/full/sindikati-u-lavirintu-promena 1/44

Zoran Stojiljković

(Ovo je radna verzija teksta. Nije dozvoljeno citiranje i korišćenje bez prethodnogodobrenja autora. Tekst se moe koristiti samo za potrebe predmeta politi!ka sociologija

savremenog društva."

SINDIKATI U LAVIRINTU PROMENA

„Sve dok čovek bude živeo i bitisao, sve dok u ljudskom srcu bude težnje za boljim i plemenitijim, sve dok u ljudskom umu bude vere u ljudsku pravdu i slobodu, sve dok

čovečanstvo bude težilo ka tome da čovek svom bližnjem bude brat, dotle će postojati iradnički pokret“.Semjuel Gompers, predsednik Američke federacije rada, !"#

1. NASTANAK I RAZVOJ SINDIKATA

#rojni autori koji su se bavili teorijom sindikata i istraivanjem$ gotovo %&'godina duge$ istorije sindikalnog pokreta u svojim radovima polaze od !injenice da surodno mesto sindikata procesi koncentracije proizvodnje i podela rada u epohiindustrijske revolucije. Sistematski i relativno trajni odnosi nejednakosti$ zasnovani na podeli na vlasnike i nevlasnike$ odnosno upravlja!e i izvršioce$ predstavljaju osnovni

razlog organizovanja radništva u sindikate. ok god opstaje ovakav karakter i osnov podele rada postoji i potreba zaposlenih da organizovanjem u sindikate zaštite svojeinterese.

)oš su Sidni i #eatrisa *eb$ u svojoj +,storiji sindikalizma+ sindikat odredili kaoorganizaciju najamni ra!ni"a #iji j$ ci%j o!r&a'anj$ i (o)o%j*a'anj$ u+%o'a ra!a(-ebb S. and #. %/'". 0entriranost na uslove rada i zaštitu prava iz radnog odnosa !inisindikate najneposrednijim i najmasovnijim oblikom organizovanja zaposlenih. 1jednoto je i osnovna linija razlikovanja$ di2erentia speci2ica$ sindikata u odnosu na pro2esionalna udruenja$ nevladine organizacije$ politi!ke partije i druge oblikeorganizovanja koji se samo delom svojih aktivnosti bave s2erom rada i radnih odnosa.

Sa izmenama tehnologije$ strukture radne snage$ karaktera proizvodnih isvojinskih odnosa$ ali i ukupne socijalne i politi!ke organizacije društva$ nuno su setrans2ormisale i metode i sredstva i širio krug ciljeva i 2unkcija sindikalne akcije.

3eriod od nastanka sindikata do danas moe se$ na osnovu speci2i!nih uslova ikarakteristika delovanja sindikata$ podeliti na !etiri 2aze.

%



Pr'u, -ormai'nu -azu !ini period od nastanka sindikata$ 4'5tih godina % veka$do njihove$ bar elementarne$ legalizacije i priznavanja sindikalnih prava$ krajem %veka.%

Druga -aza, -aza "rajnj$ (o%arizacij$ i ra+c$(a unutar$ do tada jedinstvenog$sindikalnog pokreta$ je vezana za turbulentan (nestabilan" period od kraja % veka dodrugog svetskog rata.

Tr$/a -aza 0 -aza !$ra!i"a%izacij$ i in+iuciona%n$ in$gracij$ sindikata vezana je za period posleratnog privrednog rasta i prosperiteta.

Najzad$ od 6'5tih godina$ /' veka sa novim periodom nestabilnosti$ kojikarakterišu dalekosene tehnološke promene$ 2enomeni globalizacije i deregulacijeekonomije i raspad real5socijalizma$ zapo!inje četvrta faza raz'oja sindikata !ijuosnovnu karakteristiku predstavlja "riza i (r$i+(ii'anj$, o!no+no na(u*anj$!oa!a*nji "onc$(aa i (ra"+$ +in!i"aa.

1. 3rve oblike sindikalnog organizovanja predstavljaju udruenja radnika zauzajamnu pomoć i osiguranje u slu!ajevima nezaposlenosti$ bolesti i smrti. Sindikati sudugo ilegalna i konspirativna udruenja$ jer dominantna liberalisti!ka doktrina insistira nastrogo individualnom karakteru radno5ugovornih odnosa./

Ova udruenja se bore za porodi!nu najamninu$ nastoje da o!uvaju kontrolu nadradnom obukom i uticaj i kontrolu svojih !lanova nad radnim procesom. 1 S7 ćerecimo tek *itezovi rada$ &'5tih godina % veka$ okupljati (na teritorijalnoj osnovi" ineobu!ene (nekvali2ikovane" radnike i postavljati šire socijalne i politi!ke zahteve.Saglasno ciljevima i strukturi !lanstva$ u prvim decenijama razvoja$ u sindikatima preovla8uju uticaji Ovenove socijalne utopije i re2ormskog !artisti!kog pokreta.,stovremeno$ raširen je i ludisti!ki pokret koji uzroke radni!kih nevolja vidi u mašinskoj proizvodnji i izlaz trai u razbijanju mašina. Od šezdesetih godina$ sa osnivanjem9e8unarodnog radni!kog udruenja (3rve internacionale"$ sindikati su u sve većoj meri$deo šireg socijalnog i politi!kog pokreta$ odnosno$ u njima raste uticaj socijalisti!kihideja.

Na svom kongresu u 3arizu %66. godine$ ,nternacionala$ u znak spomena na

rtve demonstracija u :ikagu (%66;. godine"$ proglašava %. maj za me8unarodni praznik rada$ a borbu za ograni!avanje radnog vremena$ odnosno za popularne tri osmice 5 osamsati rada$ osam sati odmora i osam sati slobodnog vremena$ za jedan od svojih osnovnihciljeva.

<raj ovog perioda karakterišu nastojanja vladajućih snaga$ poput #izmarkovogreima u Nema!koj$ da$ nakon krvavih okršaja sa radnicima$ legalizacijom sindikata imerama delimi!ne radne i socijalne zaštite deradikalizuju sindikalni i radni!ki pokret.

. Sindikati i !itav radni!ki pokret našli su se$ krajem %5og i po!etkom /'5og veka$na velikoj prekretnici. Otvorene su velike dileme oko ciljeva5raskid sa kapitalizmom$re2orme unutar njega$ ili partnerstvo sa kapitalom$ ali i oko sredstava njihovogostvarivanja5isklju!ivo štrajkom i drugim metodima sindikalne borbe$ ili i kroz

% Naravno radi se tek o uslovnoj periodizaciji koja za osnov ima sindikate u najrazvijenijim zemljama. Ova2aza u razvoju sindikata je recimo u brojnim zemljama u razvoju okon!ana izme8u dva rata$ ili tek nakondrugog svetskog rata.

/ Tako recimo =e >apeljeov zakon iz %&? godine$ u @rancuskoj$ proglašava nelegalnim svako udruenje$samim tim i ona usmerena ka nelegalnom i +vešta!kom+ odre8ivanju cene rada (0ambier$ %AB%/"

/



politi!ko delovanje i saradnju sa politi!kim partijama. ,dejnim i takti!kim razlikama$sledile su i organizacione podele i rascepi u sindikatima.

3rvi rascep$ unutar dela sindikalnog pokreta koji se zalagao za odlu!an raskid sakapitalizmom$ nastao je oko razli!itog odnosa prema politi!kim partijama i korišćenju politi!kih sredstava borbe za rušenje kapitalizma. Ovaj spor je u pozadini imao razli!itovi8enje same potrebe postojanja drave i politi!ke vlasti u budućem$ besklasnom društvu.1 sporu su jasno di2erencirane i suprostavljene pozicije sindikalizma ianarhosindikalizma$ sa jedne$ i sindikata pod idejnim uticajem marksizma$ s druge strane.

Sindikalizam$ u radovima svojih najzna!ajnijih predstavnika i vo8a$ poputCilijena Sorela i Duberta =agardela$ polazi od postojanja speci2i!nog klasnog elana ivitalizma proletera i potrebe razvoja posebnih$ gra8anskoj kulturi suprostavljenih$radni!kih vrednosti i kulturnih stilova. Sindikat je instrument razvoja duha kolektivnosti$solidarnosti$ borbenosti i revolucionarnog nasilja proleterijata. Zagovaraju se neposrednaklasna borba$ uklju!ujući i direktne akcije sabotae$ pa i individualnog terora(anarhosindikalizam" a kao osnovni instrument proleterskog samoosloba8anja vidi segeneralni štrajk. Za Sorela pozitivan$ revolucionarni mit o generalnom štrajku !uvaklasnu !istotu i revolucionarnu energiju proleterijata.

Negira se svaka potreba participacije u politi!koj aktivnosti uz stav da i radni!ke partije vode svojom aktivnošću u klasni kompromis i novo ropstvo za proletere (SorelEeorges$ %/".

<rajnji cilj su ukidanje drave i politike$ pri !emu sindikat predstavlja osnovu za2ormiranje društvene strukture koja se izvodi iz sveta rada.A

Fadni!ki i sindikalni pokret pod uticajem marksizma oštro se suprostavljaekstremnom radikalizmu sindikalizma i njegovom odbacivanju politi!kih metoda isredstava borbe. 3ut ka revolucionarnom obratu za marksiste !ini jedinstvo ekonomskih i politi!kih ciljeva$ sindikalne i partijske akcione mobilizacije. 1nutar jedinstvenogradni!kog pokreta i speci2i!ne$ sektorske podele rada izme8u sindikata i partija prednosti rukovodeća uloga daje se partiji$ jer ona povezuje aktuelno5istorijski okvir i intereseradnika sa njihovim dugoro!nim ciljevima.4

, unutar ove struje u radni!kom pokretu veliki zna!aj pridaje se masovnimštrajkovima kao metodu delovanja$ ali i instrumentu ostvarivanja ukupne politi!ke

A , anarhosindikalizam$ posebno uticajan u >paniji i Fusiji pred prvi svetski rat$ polazi od potrebe vo8enjaklasnog rata i nemogućnosti bilo kakvog kompromisa sa poslodavcima i dravom$ dodajući im kao svojuspeci2i!nu vrednost ideju i praksu vršenja individualnog terora u ime klasnog$ revolucionarnog ideala., u S7 se$ u kratkom periodu opšte radikalizacije radni!kog pokreta po!etkom /' veka$ pod uticajem

@rancuza anijela e =eona$ javio sindikalizmu blizak industrijski unionizam. 1nionisti nemaju potpunonegativan stav prema partijama$ ali su partije i politi!ka akcija strogo podre8ene sindikatu. ,deal unionista

je organizovanje svih najamnih radnika u jednom sindikatu koji su oni pokušali da ostvare stvaranjem%'?. godine$ +1nija ,ndustrijskih radnika sveta+ (,--" sindikata sa !estim direktnim akcijama(Slavujević Z. %AB%'4/5%'46"

4

Tako recimo Foza =uksemburg isti!e da$ unutar jedinstvene proleterske borbe$ sindikat nastoji da realizujetrenutne$ revandikativne interese$ dok politi!ka partija povezuje aktuelne i istorijske interese$ interese delasa interesima celine proleterijata (=uksemburg$ %;".

>iri manevarski prostor delovanju sindikata i radni!kih kooperativa ostavlja Gduard #ernštajn koji$ kao iostali re2ormisti unutar marksizma$ odbacujući tezu o nunom osiromašenju$ veruje da su rast društvenog

bogatstva i uspešnost parlamentarnih borbi radni!kih partija$ povoljan okvir za realizaciju re2ormi i preobraaj društva. (3avlović$ %&4H 3ribićević$ %6/".

A



strategije. Tako je$ pred prvi svetski rat$ u rugoj internacionali$jedna od dominantnihtema rasprave bilo pitanje organizovanja generalnog štrajka kojim bi se radnicisuprostavili ratnim planovima i apetitima svojih burazija. Neuspeh u ovom nastojanju$rašireni nacionalizam i kseno2obija i unutar radni!kog i socijalisti!kog pokreta$ i ratnarazaranja bili su teak udarac duhu internacionalizma i uvertira za raspad pokreta. o

raspada je došlo zbog nepremostivih razlika u stavovima i proceni kontroverznog boljševi!kog eksperimenta u Fusiji. *eć %/%. godine dolazi do organizacionog rascepado tada jedinstvenog socijalisti!kog sindikalnog pokreta i 2ormiranja 9e8unarodnesindikalne 2ederacije$ pod socijaldemokratskim uticajem$ i 3ro2iterne50rvene sindikalneinternacionale$ koja okuplja komunisti!ke sindikate i zalae se za revolucionarnu klasnu borbu$ obaranje kapitalizma i !vrstu me8unarodnu proletersku disciplinu.

1nutar "omuni+i#"og (o"r$a dvadesete godine umnogome obeleava velikarasprava o poloaju i ulozi sindikata u socijalizmu$ vo8ena u pripremi %'. <ongresa boljševi!ke partije. 1 središtu ove i sli!nih rasprava je dilema o prirodi$ karakteru2unkcija$ !ak i o samoj potrebi postojanja sindikata u društvima u kojima se$ poo2icijelnoj ideologiji$ ostvaruje radni!ka vlast5diktatura proleterijata.

7ntonio Eramši$ recimo$ isti!ući njihovu konkurentsku prirodu$ primerenu

uslovima borbe rada i kapitala u kapitalizmu$ smatra da sindikati nisu tip organizacijekomunisti!ke društvenosti. Za njega adekvatni oblik organizovanja zaposlenih usocijalizmu predstavljaju 2abri!ki saveti (Eramši$ %?".

1 raspravi vo8enoj u samom Sovjetskom Savezu iskristalisale su se tri razli!ite plat2orme o poziciji i ulozi sindikata. Trocki i njegove pristalice iznose tezu o podravljenju sindikata5pretvaranju sindikata u dravni organ rukovo8enja i upravljanja privredom. Na drugom polu predstavnici Fadni!ke opozicije u partiji su protiv birokratske subordinacije sindikata partiji i dravi$ a za njegovu autonomnu poziciju ikontrolu nad upravljanjem privredom. 3revagu odnosi =enjinov$ kompromisan stav kojimse podre8ena$ transmisiona uloga sindikata koriguje njihovom 2unkcijom kontrole izaštite radnika od +birokratskih grešaka i de2ormacija sopstvene drave+. ?

No$ razvoj doga8aja u SSSF5u$ posebno ukidanje svakog oblika pluralizma imonoorganizaciona struktura vlasti sveli su sindikat na privezak upravlja!kenomenklature. Sindikat postaje pre svega organ kontrole i disciplinovanja samih radnika5 posredstvom mehanizma obaveznog !lanstva$ odnosno diskrecionog prava sindikalnogaparata da upravlja zna!ajnim 2ondovima i socijalna prava i bene2icije (od karata zasnabdevanje$ do korišćenja rekreativnih objekata"$ distribuira samo lojalnim i poslušnimradnicima. 1loga sindikata u upravljanju svodila se uglavnom na naknadno aklamativno prihvatanje i razradu proizvodnih planova i propagandnu mobilizaciju za njihovurealizaciju.

Socija%!$mo"ra+"i u+m$r$ni +in!i"ai će pak postepeno evoluirati ka pozicijire2ormi unutar kapitalizma. <rajnji ciljevi5podruštvljavanje vlasništva i socijalisti!ka proizvodna organizacija$ imaju prvo karakter programskog$ ideološkog dodatka$ da bi na

kraju bili temeljito korigovani i prakti!no napušteni usvajanjem koncepta mešovite

? 1 real5socijalizmu posebno je naglašavana vaspitna uloga i 2unkcija sindikata$ on je proglašavan +školomkomunizma+ i prakti!no je predstavljao kadrovski rezervoar partije. Sam =enjin$ u !lanku +1loga i 2unkcijesindikata u novoj ekonomskoj politici+$ iz %//. godine$ isti!e zna!aj kulturne i propagandne aktivnosti$

posebno sistematskog registrovanja i odabira svih radnika i seljaka sposobnih da ovladaju veštinomupravljanja ekonomijom i !itavim društvom (9arks$ Gngels$ =enjin$ %&AB//;5/4?".

4



ekonomije i pluralisti!kog društva. Tako će$ recimo$ britanski tredjunioni (T10"$ nakonradikalizacije pred prvi svetski rat i uticaja gild5socijalizma (koji sadri ideje temeljnogdruštvenog preure8enja$ samoupravne organizacije i ekonomskih veća5gildi"$ odnosnoradikalnog pokreta radni!kih poverenika$ 2akti!ki prihvatiti poziciju postepenog poboljšavanja pozicija zaposlenih.

Na toj poziciji je$ bez ikakvih ograda$ 7meri!ka 2ederacija rada (7@=". Ona je odosnivanja$ krajem 6'5tih godina % veka (kada joj je na !elu Semjuel Eompers$ koji ćelider ovih sindikata biti sve do %/4. godine"$ prihvatila podelu pro2ita$ sigurnost posla i pristojne nadnice radnika kao trajan cilj. 7meri!ki cehovni (7@=" i granski sindikati(0,O" će$ nakon godina teških borbi i sukoba sa vojnim trupama$ policijom i +privatnimvojskama+ (poput !uvene 3inkertonove privatne detektivske agencije"$ koje su poslodavcislali na štrajka!e$ slueći se i praksom sudske zabrane štrajka$ izvojevati pravo naorganizovanje$ zastupanje radnika i kolektivno pregovaranje. 1 velikoj ekonomskoj krizitridesetih godina$ sindikati 7@=50,O$ zalagaće se i za dravnu intervenciju uobezbe8enju sigurnosti zaposlenih u slu!ajevima nezaposlenosti$ starosti i radnenesposobnosti.;

Treću veliku struju u sindikalnom pokretu$ pored komunisti!ke i

socijaldemokratske$ !ine ri*/an+"i +in!i"ai koji svoju idejnu inspiraciju nalaze u papskoj enciklici e rerum novarum$ iz %6%. godine$ posvećenoj radnim odnosima.9e8unarodna kon2ederacija hrišćanskih sindikata (,@0T1"$ od %;6. godine Svetskakon2ederacija rada (-0="$ uticajna u zemljama sa jakom katoli!kom tradicijom zalae se$ polazeći od hrišćanskog morala i vrednosti$ za klasni mir i saradnju.

Sledstveno tome sindikati su pro2esionalne$ a ne klasne organizacije. 0iljevi zakoje se zalau hrišćanski sindikati5proširenje u!ešća u dobiti i svojini putem širenjaradni!kog akcionarstva$ i u!ešća zaposlenih i sindikata u upravljanju i kontroli poslovanja$ bliski su konceptu socijalnog partnerstva radnika i poslodavaca poniklom uredovima re2ormski orijentisanog preduzetništva.

<riza tridesetih i uspon 2ašizma i nacizma donose i model korporativnogure8enja društva u kome je sindikat jedna od prinudnih$ monolitnih i hijerarhijskiure8enih korporativnih asocijacija koje$ strogo podre8ene vo8i$ partiji i dravi$ !ineorganizacionu osnovu jedinstvenog5organskog i totalitarnog poretka.

2. Treća 2aza u razvoju sindikata52aza deradikalizacije i institucionalne integracijesindikata$ svoje za!etke i osnove ima u kenzijanskoj ekonomskoj doktrini i konceptu i praksi države bla$ostanja (-el2are State"$ kao i socijalnom paktu sindikata$ vlade i poslodavca postignutom u toku drugog svetskog rata u *elikoj #ritaniji i S75u.

Eotovo tri decenije nakon rata integracija sindikata u poredak biće univerzalan$opšti trend koji$ uz sve druge razlike i posebnosti$ karakteriše poziciju sindikata kako ukapitalisti!kim$ tako i u socijalisti!kim i zemljama u razvoju. 3rihvatanje koncepcije o postojanju$ u zoni povećanja proizvodnje i redistributivnih strategija drave$ zajedni!kih$

; :uveni -agnerov akt$ ili Nacionalni zakon o odnosima u privredi (N=F7"$ donešen %A?. godine$ozakonio je pravo radnika u privatnom sektoru na organizaciju sopstvenih sindikata$ i na kolektivno

pregovaranje.Zakon zabranjuje poslodavcu da radnika otpusti$ ili na bilo koji na!in proganja zbog sindikalne

aktivnosti. Zakonom je tako8e predvi8ena i registracija sindikata. <ada se u novo2ormirani sindikat u!lanidovoljan broj radnika$ vladina agencija organizuje tajno glasanje. 7ko se na njemu većina radnika izjasni zataj sindikat$ vlada ga registruje i primorava poslodavca da pregovara sa njim i potpisuje kolektivneugovore. (0ambier"$ %A.

?



ili bar komplementarnih interesa sindikata$ poslodavaca i drave i rezultirajuće nastojanjeda se odri i institucionalizuje %industrijski i socijalni mir% !ine osnovu delovanjasindikata u zemljama razvijenog kapitalizma.

3iter raker (3eter rucker" će$ u svom delu +3ostkapitalisti!ko društvo+ suštinuovog procesa izraziti konstatacijom da je %revolucija produktivnosti pobedila klasnuborbu i komunizam% $ odnosno da je tejlorijanska organizacija rada$ primenjena na radneoperacije$ kasnije i na samu produktivnu ulogu znanja i umeća$ omogućila (kon2liktno"socijalno partnerstvo rada i kapitala.&

=ogika privrednog rasta i prosperiteta donela je$ unutar kenzijanske ekonomijeuvećanja (multiplikovanja" tranje i modela (minimalne" socijalne sigurnosti$ većinizaposlenih radnu sigurnost$ visoke nadnice i sva druga spoljna obeleja poloaja srednjeklase5plaćene odmore$ školovanje dece i sopstvene kuće.

Otu8enost u radu i nemogućnost kontrole proizvodnog procesa kompenzirana jevisokim nadnicama i traenjem satis2akcije izvan rada5u s2eri privatnosti i potrošnje.Faniju identi2ikaciju sa sindikatom kao alternativnom zajednicom u kojoj su razvijaniosećaji solidarnosti$ duhovne bliskosti i kolektivnih pregnuća zamenio je$ daleko manjeintenzivan$ pragmatski i instrumentalan odnos prema !lanstvu u sindikatu kao sredstvu za

obezbe8enje odre8enih bene2icija.

6

Fadikalnu utopisti!ku ideju o radni!kom (samo"upravljanju !ini se de2initivno potiskuje ideja o zajedni!kom konsultovanju$ saodlu!ivanju i drugim pretenoin2ormativnim i savetodavnim 2ormama radni!kog u!ešća u upravljanju.

1spostavljeni socijalni kompromis izraz je protivre!nog razvojnog procesa.>irenje okvira delovanja sindikata$ njihove zakonske i institucionalne garantije$ plaćenisu odricanjem od isticanja širih$ politi!kih zahteva$ odnosno dezideologizacijom ideradikalizacijom većine sindikata. Novu poziciju sindikata na planu unutar sindikalnihodnosa prati jasna podela na sindikalnu birokratiju$ prevashodno zainteresovanu zao!uvanje svoje pozicije$ i većinom pasivno !lanstvo koje delatnost sindikata merikriterijom ostvarenih materijalnih e2ekata. :lanstvo doivljava sindikat kao uhodanumašineriju u !iju se aktivnost tek povremeno$ preteno aklamativno$ uklju!uje sve dok

procenjuje da su njegovi interesi zadovoljeni.Eotovo identi!an osećaj unutar organizacijske apatije i instrumentalan odnos

prema kakvim5takvim bene2icijama od !lanstva u sindikatu ima i !lanstvo sindikata ureal5socijalisti!kim zemljama.

Stvoreni privid autonomne pozicije i uticaja sindikata$ izraen i kroz brojne2unkcije i razgranate$ 2ormalne aktivnosti$ razbijan je ina!e svaki put kad bi zaposleni pokušali da im autonomnom akcijom udahnu realni sadraj. Odgovor je bio gubljenje

& ,ronijom sudbine sam @rederik Tejlor nije bio omiljen ni kod sindikata (negiranje +kvali2ikovanog+radnika brzom obukom" ni me8u poslodavcima koje je smatrao +nezasitim alama+ eleći vlast na osnovustru!nosti i isti!ući da koristi od e2ekata rastuće produktivnosti treba da pripadnu prvenstveno radnicima(rucker$ %4".6 #rojna istraivanja vrednosti i ponašanja industrijskih radnika$ vršena u ovom periodu pokazuju da oni

posao gotovo isklju!ivo doivljavaju kao sredstvo za namicanje novca$ a ne kao mesto za sklapanje prijateljstva. ,stovremeno 4I? radnika misli da sindikat svoje delovanje treba da ograni!i na osiguranje viših plata i boljih uslova rada. Eoldthorpe i =ockJood (+Fadnik u društvu obilja+" konstatuju da većina(imućnih" radnika ne dri sindikalnu solidarnost za cilj vredan sam po sebi$ niti veruje da sindikati treba dase angauju oko radikalnih društvenih promena. Oni ovakav odnos prema sindikatu nazivaju+instrumentalnim kolektivizmom+ (Daralambos$ Deald$ %6B/4&5/?;"

;



interesa za kvazisamoupravne 2orme aktivnosti$ i ritualizovano u!ešće u propagandno5mobilizacijskim kampanjama$ vezanim za podršku ispunjenju proizvodnih planova$ kaosurogatu za autenti!ne oblike radni!kog upravljanja i kontrole. Nemoć sindikata i nezadovoljstvo njime plod su njegove pozicije slabijeg partnera u+jedinstvenom 2rontu socijalisti!kih snaga+$ odnosno programske i kadrovske podre8enosti sindikata partiji. Ne samo opšti programski stavovi$ već i konkretne partijske rezolucije predstavljaju programski okvir delovanja sindikata i obavezno štivo brojnih oblika ideološkog obrazovanja u sindikatima.

3rogramski monopol partije zagarantovan je na akcionoj ravni i kadrovskimmonopolom. Tako su$ iako manjina sindikalnog !lanstva$ !lanovi i 2unkcioneri partije$gotovo stoprocentno$ !inili sastav sindikalnih organa. 3rimera radi$ u )ugoslaviji !lanoviS<) su !inili A?K sindikalnog !lanstva$ već oko AI4 !lanova opštinskih i svih &5%''Ksastava republi!kih i *eća Saveza sindikata )ugoslavije (Eoati$%'".

Sa druge strane$ da bi se poredak legitimirao kao sistem vlasti radni!ke klasesindikatu su date brojne nadlenosti5od direktne zastupljenosti u politi!kim telima$2unkcija u oblasti osiguranja i zaštite$ do stambene politike i sportsko5rekreativnihaktivnosti.

Odre8eni$ što veći$ procenat radnika u partijskim organima i parlamentima bio jeobavezan politi!ki dekor i ideološki cilj. To je vodilo ideološkoj mimikriji$ pa su idugogodišnji politi!ki 2unkcioneri$ na osnovu svog po!etnog zanimanja$ i daljeevidentirani kao radnici. 1 odsustvu proizvodne motivacije i uslovima voluntaristi!ke$komandne ili +dogovorne+$ ekonomije i jednopartijskog monopola ni ambicioznorazvijani projekti$ poput radni!kog i društvenog samoupravljanja u )ugoslaviji$ nisumogli dati zna!ajnije i trajnije pozitivne e2ekte. Fezultat razvoja u ovim zemljama jeuspostavljanje neproduktivnog socijalnog kompromisa$ ili svojevrsnog braka iz ra!una.

Za ra!un malih radnih u!inaka$ a sigurnog posla i skromnog$ ali zagarantovanog$individualnog i društvenog standarda radnici su pristali da legitimiraju i prihvate vlast partijske elite. Gkonomska i politi!ka kriza ovih društava istovremeno je zna!ila irazvrgavanje savezništva radništva i birokratije i krah dotadašnjeg modela sindikalnogorganizovanja i delovanja.

Sindikati u zemljama u razvoju deluju uglavnom u uslovima politi!kenestabilnosti$ nerazvijenosti$ agrarne prenaseljenosti i malobrojnosti radništva i ukupnog broja zaposlenih. 9odel sindikalnog organizovanja uslovljen je politi!kom orijentacijomzemlje. 3rosocijalisti!ki nacionalni pokreti i reimi preuzimaju$ uz modi2ikacije$ modelsindikata iz real5socijalisti!kih poredaka. Feimi otvoreni uticaju bivših kolonijalnihmetropola tee pluralisti!kom sindikalnom i društvenom organizovanju$ uz !esteautoritarne i populisti!ke de2ormacije.

Na me8unarodnom planu$ osim u kratkom periodu (%4?5%46" kada su svizna!ajniji sindikati$ uz izuzetak 7meri!ke 2ederacije rada$ bili objedinjeni u Svetskojsindikalnoj 2ederaciji$ sindikalni pokret je podeljen na tri me8unarodne sindikalne

centrale koje organizuju svoje konkurentske regionalne i nacionalne 2ilijale (0ambier$%AB4'54A".Fazjedinjenost i organizaciona rascepkanost slabe poziciju sindikata u odnosu na

multinacionalne korporacije i njihove mogućnosti vo8enja jedinstvene$ planetarnestrategije.

&



Sin!i"ai (r$! izazo'om (rom$na

>iroki talas radni!kih protesta krajem šezdesetih$ i radikalizacija zahteva koji$ posebno u ,taliji i @rancuskoj$ kroz praksu masovnih štrajkova uklju!uju i zahteve zastrukturalnim re2ormama i samoupravljanjem$ ozna!ili su kraj perioda relativnog

industrijskog i socijalnog mira. Odgovor predstavnika krupnog kapitala$ u okviruenergetske krize$ privredne recesije i procesa prilago8avanja velikim tehnološkim promenama$ ogleda se u nastojanju da se socijalni troškovi promena prebace na teretzaposlenih$ i nerazvijenih podru!ja i zemalja. Nemoć sindikata pred praksom zatvaranja2abrika i otpuštanja radnika uz prateće seljenje kapitala u zemlje sa slabijom irastegljivijom zakonodavnom regulativom i zaštitom sindikalnih prava$ jedan je od prvihi najozbiljnijih pokazatelja krize sindikata do koje je došlo 6'5tih godina /'. veka.

<oordinirani politi!ki i ideološki napad vlasni!kih struktura$ sa pozicijaneoliberalne kritike +nee2ikasne dravne regulative i prekomerne distribucije socijalnih prava i bene2icija koje nagrizaju radni moral i disciplinu$ i istovremeno poskupljujunacionalnu proizvodnju+$ je za cilj imao ograni!avanje i eroziju prava zaposlenih isindikata. Sindikat se suo!io sa višestrukim izazovima.

%. T$no%o*"$ ino'acij$ i uspostavljanje globalne korporacijske mree imali su$ iu visokorazvijenim zemljama$ negativne e2ekte po uposlenost. 7utomatizacija ikompjuterizacija dovode do pada zaposlenosti u većini uslunih delatnosti. Sli!na sudbinazadesila i proizvodno radništvo u klasi!nim industrijama$ dodatno suo!eno sakonkurencijom proizvoda iz zemalja sa niskim nadnicama i visokom nezaposlenošću.3ad zaposlenosti u ovim sektorima nije moguće naknaditi razvojem novih propulzivnih$in2ormati!kih delatnosti i rastom zaposlenosti takozvanih simboli!kih analiti!ara.1rlih #ek isti!e da automatizacija$ u prvom redu mikroelektronika proizvodi hibridne

2orme izme8u plaćenog i neplaćenog rada gde se smanjuje proporcija trišno odre8enograda u korist neplaćenog rada potrošnje (#ek$/''%BA;".

/. Nestajanje situacije gotovo pune zaposlenosti i ($rman$nna n$za(o+%$no+ na nivou od?5%?K$ uz rastući pritisak imigrantske radne snage iz zemalja u razvoju i bivšihsocijalisti!kih drava$ rezultirao je slabljenjem pregovara!ke pozicije sindikata i rastomnacionalnih i rasnih barijera unutar zaposlenih.

A. Sa stanovišta mogućnosti odbrane dostignutih prava zaposlenih$ posebnu opasnost predstavlja $ro!iranj$ "%a+i#nog ra!nog ugo'ora i sve raširenija praksa sklapanjaugovora na odre8eno vreme$ odnosno sa skraćenim radnim vremenom$ ili za obavljanje pojedinog konkretnog posla. Ovi ugovori$ koje karakteriše nii nivo radno5pravne zaštite$!ine krajem /'. veka !ak /?5A'K svih sklopljenih radnih ugovora.

,zlaz se trai u konbinovanju 2leksibibilnosti i sigurnosti radnog mesta 5 2leksigurnosti5 konbinaciji lakog otpuštanja i lakog zapošljavanja uz visoke naknade za nezaposlenost i

proaktivne politike trišta rada &dnos moći je promenjen na 'tetu sindikata koji su$ u odmeravanju snaga sa

poslodavcima i konzervativnim vladama$ po!etkom '5tih godina /' veka bili prinu8eni$kao u primeru štrajka kontrolora leta u S7$ ili štrajka rudara u *elikoj #ritaniji$ na popuštanje i ustupke.%'

3rotivnici 2leksibilnosti$ odnosno 2leksigurnosti naj!ešće isti!u mogućnost manipulacije poslodavcaradnim ugovorima kroz outsourcing 5 zapošljavanje saradnika izvan preduzećaH subcontracting 5zapošljavanje za obavljanje dela poslova$ ili uvo8enje honorarnog i agencijskog rada.

6



4. Stagniranje$ pa i pad broja zaposlenih u klasi!nim +prljavim+ industrijama sa preteno manuelnom radnom snagom i tradicionalno visokim stepenom sindikalneorganizovanosti i borbenosti5poput one rudara$ dokera$ metalskih i gra2i!kih radnika$ na jednoj$ i sve veći udeo nemanuelne i enske radne snage manje sklone sindikalnomorganizovanju$ na drugoj strani$ za konsekvencu imaju +'$ manji u!$o +in!i"a%nog

#%an+'a m$3u za(o+%$nim. 1 proseku je /'K5A'K zaposlenih u !lanstvu sindikata$ pri!emu je u mnogim zemljama$ pa i onim sa dugom tradicijom sindikalnog organizovanja$ poput S7$ @rancuske ili >panije$ sindikalno organizovano tek %'5%?K zaposlenih.%%

No$ daleko drasti!nije 2orme i radikalniji ishod imala je kriza sindikata u real5socijalisti!kim reimima. <riza i raspad ovih poredaka u 0entralnoj i ,sto!noj Gvropirezultirali su i raspadom modela partijsko dravnim direktivama podre8enih5neautonomnih$ paradravnih$ jedinstvenih i centralizovano hijerarhijski ure8enihsindikata.

3ostkomunisti!ku sindikalnu scenu karakterišu radikalne promene vezane presvega za !$zi!$o%ogizaciju i !$in+iuciona%izaciju +in!i"aa i na+ajanj$ +in!i"a%nog(%ura%izma. 7dekvatno izmeni ekonomskog i pravno5politi!kog okvira nuno setrans2ormišu i 2unkcije$ metode i sredstva delovanja sindikata pribliujući se modelu

sindikalnog organizovanja u pluralisti!kim$ kompetitivnim društvima. No$ !esta preteranaatomiziranost i me8usobna suprostavljenost sindikata$ pokazuje posebno u uslovima po!etne depresije proizvodnje$ in2lacije i nezaposlenosti sve svoje nedostatke iograni!enja.%/

*ećina zaposlenih i stanovnika ovih zemalja našla se$ nakon %6 godine uironi!noj i 2rustrirajućoj situaciji da pred kona!no punim trgovinama stoji sa gotovo praznim nov!anikom$ a vlade ovih zemalja pred dilemom kako$ u relativno siromašnimdruštvima$ pomiriti brzo i beskompromisno uvo8enje trišnih mehanizama sa nunimsocijalnim protekcionizmom.

Sindikati koji su se$ poput Solidarnosti u 3oljskoj po!etkom '5tih godina /' vekazalagali za ekonomsku šok terapiju i brz i radikalan hod ka privatizaciji$ suo!eni savisokom cenom re2ormi$ našli su se pred izboromB ili i dalje podravati mere vlada i gubiti

na uticaju me8u zaposlenima$ ili preispitati svoje pozicije. Fevitalizovani bivši

%' 3rema podacima britanskog ministarstva za rad (bez eks5socijalisti!kih zemalja" u periodu %65%Agodine$ došlo je$ uz izuzetak Er!ke i Turske$ do smanjenja broja u štrajkovima izgubljenih radnih dana.7psolutni rekorderi su Erci sa izgubljenih 4$? dana po zaposlenom. ,znad /'' dana u štrajku na %'''zaposlenih imaju još samo ,talija$ <anada$ Turska i >panija. *eliki štrajkovi i demonstracije zaposlenih u@rancuskoj$ %? i %& godine$ me8utim$ pokazuju da se ne mora raditi o dugoro!nom trendu$ odnosnoda će kresanje budetskih de2icita$ u okviru re2ormi u Gvropskoj uniji$ pre svega pogoditi$ i naterati na

proteste zaposlene u javnom sektoru.%% 3rimera radi tehnološke novine i individualizacija rada su$ uz druge 2aktore$ doveli do toga da se za samo

tri godine (%%5%4 godine"$ broj !lanova E#5a u Nema!koj opadne sa %%$6 na $ miliona. Na drugojstrani sindikati u skandinavskim zemljama još uvek okupljaju gotovo AI4 zaposleniih (-orld =abourFeport$ ,=O$ %;".

%/ +3reterana pluralizacija+ odlika je ne samo partiijske već !esto i sindikalne scene većine ovih zemalja. Takorecimo$ pored brojnih samostalnih sindikata u 9a8arskoj deluje &$ #ugarskoj ?$ a u Fumuniji !ak /'5tak sindikalnih centrala. No$ nakon po!etnih oštrih sukoba dolazi$ unutar procedure kolektivnog pregovaranja$do uspostavljanja nekih oblika saradnje izme8u najuticajnijih sindikata 5 poput prakse u 3oljskoj gdeO3ZZ$ Solidarnost$ Solidarnost 6'$ Nacionalna unija seljaka i selja!kih organiizacija i Seoska Solidarnost$!ine sindikalnu stranu u tripartitnim pregovara!kim komisijama i socijalno5ekonomskim savetima (<Lloh$%?B%'5%4$ %%'5%%4".



komunisti!ki sindikati nalaze se u istoj poziciji u odnosu na vlade levice koje tako8emoraju posegnuti i za nepopularnim i !esto drasti!nim merama. Zalaganje za socijalnoravnomerniji i uravnoteeniji ritam promena i veću meru dravne socijalne regulat ive$ uokviru G1 i prakse Mevropskog socijalnog modela !ini se mogućom osnovom pribliavanja suprostavljenih + reimskih i antireimskih+ sindikata.

3ostkomunisti!ka društva su danas u velikoj meri opterećena mentalitetom inavikama iz prethodnog sistema$ sa jedne$ i mitologizovanjem sverešavajuće ulogetrišta$ sa druge strane. ,zvedena iz ćorsokaka prethodnog poretka ona su se$ uz visoku plaćenu cenu$ našla u poziciji ekonomske poluperi2erije i zavisnog razvoja. 3red njima jeneodloan zadatak uspostavljanja ravnotene mere izme8u trišne utakmice i regulativneuloge drave$ izme8u neophodne radikalne privatizacije i o!uvanja minimuma socijalne pravde.%A

1loga sindikata u ovom procesu je nezaobilazna$ pre svega u uspostavljanjuminimalnog socijalnog konsenzusa oko društvenih promena$ kojima bi se uklonilaopasnost da$ i na dui rok$ negativni e2ekti promena poga8aju zaposlene i najsiromašnijedelove stanovništva i izazivaju permanentne socijalne potrese.

1spešna strategija uspostavljanja socijalnog dijaloga i za zaposlene prihvatljivog

socijalnog koncenzusa je od sudbinskog zna!aja za sindikate u postkomunisti!kimdruštvima u tranziciji. 1 ovim zemljama je u poslednjoj deceniji /'. veka zabeleennajveći pad sindikalnog !lanstva za oko ?' odsto$ pri !emu je sve o!iglednije da senovo !lanstvo ne moe traiti u ruiniranim komunisti!kim industrijskim gigantima$ već umalim i srednjim preduzećima$ sivoj ekonomiji$ kao i me8u nezaposlenima. O+no'niraz%ozi (a!a )rojno+i #%an+'a, "ao i +o($ +in!i"a%izo'ano+i za(o+%$ni +u, (or$!(ri'aizacij$, i (r$+ru"uiranja (r$!uz$/a, +manj$nj$ u!$%a (roiz'o!ni !$%ano+ii n$!o'o%jna organizaciona +(o+o)no+ o+ni'anja +in!i"aa u no'im +$"orima, kao iraširena neverica samih zaposlenih da sindikat moe uspešno da zaštiti prava i interesezaposlenih (3etrović$ /''' B ?5;".

.4LO5ALIZA6IJA I SINDIKATI 7 JEDNA DO KRAJA NEISPRI8ANA PRI8A

Osnovne dileme i problemi sa kojima je još od 6'5ih godina /' veka suo!ensindikalni pokret vezani su za odre8enje konkretnih sadraja$ i operacionalizaciju pravacai sredstava$ sindikalne akcije u tehnološki i ekonomski i politi!ki radikalno promenjenomsvetu. Njegovu osnovnu karakteristiku predstavlja poodmakli proces$ sadrajno

%A Elobalno posmatrano$ dosadašnja iskustva pokazuju da će tranzicija trajati due no što se mislilo$ da zanju nema univerzalnog modela$ i da postoje zna!ajne razlike u strategiji$ intenzitetu i ostvarenimrezultatima. Ovaj proces$ posebno u zemljama poput eks5)ugoslavije$ suo!enim sa eksplozijomnacionalizma i etni2ikacijom politike$ skop!an je sa višestrukim rizicima$ izazovima i paradoksima.

Osnovni razvojni problem (i paradoks" predstavlja !injenica paralelnog i istovremenog odvijanja procesademokratizacije i uvo8enja trišne privrede dravnom intervencijom. Temeljni uzrok teškoća lei u tome štose tranzicija odvija bez odgovarajućeg modela i prethodno 2ormiranih pretpostavki$ odnosno bez razvijenihsocijalnih nosilaca i sa tek elementarno razvijenim civilnim društvom. 3ut od zatvorenih$ jednopartijskih uotvorena pluralisti!ka demokratska i prosperitetna društva$ je o!ito dug i neizvestan put$ bez prethodnihmodela i uzora (Nikolić$ %;B%5&".

%'



višedimenzionalne i po svojim dosadašnjim e2ektima kompleksne i protivre!ne$globalizacije.%4

E"onom+"i a+($"i g%o)a%izacij$

Elobalizacija ekonomije je rezultat nekoliko doga8aja i procesa koji sume8usobno povezani. 1 njih se ubrajajuB

• Fast i relativna vanost direktnih stranih investicija$ što obezbe8uje veću ulogumultinacionalnim preduzećima

• ,nternacionalizacija trišta• eregulacija i liberalizacija• 3rivatizacija javnog sektora

irektne strane investicije

9e8unarodna ekonomska me8uzavisnost u proteklih A' godina nastala je

velikim delom zbog dramati!nog rasta direktnih stranih investicija (@, @oreign irect,nvestment$ podrazumevaju proizvodnju dobara od strane stranaca ili iznajmljivanjedobara od strane stranaca".

Elavnu ulogu u ovom preokretu odigrale su upravo multinacionalne kompanije$institucije koje su pokrenule talas direktnih stranih ulaganja. Shodno tome$ pri odre8enjumultinacionalne kompanije$ treba imati u vidu da ona taj epitet ne dobija zato što prodajesvoje proizvode u inostranstvu$ već zato što je prenela deo svojih operacija u druguzemlju putem investicija.

*ano je istaći da su direktna strana ulaganja danas mnogo moćniji i vidljivijiaspekt globalizacije nego što je svetska trgovina. 3odatak da je krajem /'. veka$me8unarodna trgovina imala dva puta veći rast od rasta bruto nacionalnog prihoda(#N3"$ a da je vrednost direktnih stranih ulaganja$ opet dva puta veća od iznosa rasta

trgovine$ dovoljan je pokazatelj rastuće uloge multinacionalnih preduzeća u svetskojekonomiji (,0@T1$ /''%B%'"1 tom okviru dominantnu neoliberalnu logiku najbolje ilustruje !uveni izveštaj Svetske

banke +oing business+ koji jedanput godišnje daje pregled zemalja sa najpovoljnijimuslovima za pokretanje biznisa i zapošljavanje. <lju!ne kriterije pri izboru !ine pogodno poslovno okruenje$ odsustvo administrativnih prepreka za pokretanje posla$ ali i

%4 Na svetskom ekonomskom 2orumu$ odranom u avosu (>vajcarska" od /.'%. do A.'/.%6 godine$delegacija sindikalnih vo8a iznela je sindikalni plan prioriteta za /%. vek u sledećih %' ta!akaB1Fazmatranje i preobli!avanje strukture i politike globalnih 2inansijskih institucija i agencijaB Fazvoj i

primena skupa smernica o regulisanju rada globalnog 2inansijskog trištaH 2 Fazvoj struktura za dijalogizme8u radnika i multinacionalnih kompanijaH 9 Stavljanje sistema obrazovanja u prvi plan$ obrazovanje i

/%. vek$ obrazovanje i doba in2ormatike$ u /'''. godinu sa obrazovanjem za sveH : #orba protiv siromaštvau svetu. ,skorenjenje de!ijeg radaH ; 1!vršćenje demokratije širom planeteH < 1vo8enje socijalne klauzuleu me8unarodne trgovinske ugovoreH = Stvaranje adekvatnih sistema socijalne zaštite u svim zemljamasvetaH > Favnopravnija raspodela dobiti od globalnih i regionalnih ekonomskih ugovora i sporazuma i

porast ivotnog standardaH 1? Obezbe8enje poštovanja osnovnih ljudskih i sindikalnih prava.Sindikalna plat2orma polazi od sledećeh !injenica B 6'' miliona ljudi u svetu je nedovoljno uhranjenoH *išeod %$A milijarde ljudi zara8uje manje od % ameri!kog dolara dnevnoH Skoro trećina zemalja u razvoju ivi u

bedi i siromaštvuH 3roširuje se jaz izme8u bogatih i siromašnihH *iše od /'' miliona dece u svetu radi a ne poha8a školu... (=uković %6 +Sindikalni poverenik+$ &;5&&"

%%



rastegljivo radno zakonodavstvo i 2akti!ka mogućnost kršenja prava radnika$ uklju!iv prava na minimalnu zaradu i pravo na otpusni rok i otpremninu u slu!aju gubitka posla.

@inansijska trišta

Slom #retonvudskog kursnog sistema &'5ih godina /' veka$ koji je stvoren nakon,, svetskog rata i zahvaljujući kojem su nastale me8unarodne 2inasijske institucije kaošto su 9e8unarodni 9onetarni 2ond (99@" i Svetska #anka$ omogućilo je pojavu2leksibilnih kurseva valuta. 1sledile su pojave poput uklanjanja kontrole na nacionalnomnivou i zna!ajne deregulacije 2inansijskog sektora.

@inansijska trišta i njihovi glavni akteri$ stekli su ulogu koja znatno ograni!avamoć nacionalnih vlada. <ako deteritorizacija nacionalne suverenosti nije bila zamenjenae2ikasnim me8unarodnim pravilima upravljanja tim trištima$ ona su vrlo brzo postala poligon za špekulacije i uzrok 2inansijske krize$ koja je po!ela %&. godine i proširila sena ceo svet. ruga stvar koju je ova kriza pokazala$ jeste da su njene najveće rtve lokalni radnici$ koji moraju da se nose sa najdestruktivnijim posledicama

globalizacije.)oš razornije e2ekte pokazala je i aktuelna ekonomska kriza koja je zapo!ela/''&. godine u S7 kao kriza hipotekarnih dugova i prelila se preko granica namoćnijezemlje sveta $ iako je u najliberalnijoj ekonomiji 2ederalna administracija uloila2antastasti!nih &'' milijardi dolara u spašavanje posrnulog bankarskog sistema.

Zbog toga je naglo porastao i stepen odlu!nosti me8unarodne unije sindikata iglobalne zajednice uopšte$ da se nešto mora uraditi kako bi se spre!ila dalja eskalacijaovih procesa. Tokom godina nastale su mnoge inicijative u kojima se trai donošenjemera koje bi spre!ile spekulacije pre svega e2ikasnom me8unarodnom regulativom.)edna od predloenih mera je i tzv. Tobinov porez$ kojim bi bile oporezovane kratkoro!ne2inansijska transakcije$ što bi pomoglo da se trište oporavi a da se pritom ne rtvujukoristi koje prua mobilnost kapitala. 0ilj svih ovih mera jeste da operacije na

2inansijskim trištima budu udaljene od spekulativnih transakcija koje su usmerene na brzo sticanje pro2ita i okrenu ka dugoro!nim$ produktivnim investicijama$ koje dovodedo povećanog i stabilnog nivoa zaposlenosti. To bi podstaklo nacionalne vlade ime8unarodne agencije da se angauju u naporima usmerenim protiv socijalnih problema$koji su !esto izazvani radom ovakvih 2inansijskih trišta$ kao i da podravaju odrivirazvoj koji kombinuje strukturalna prilago8avanja i socijalnu pravdu (,0@T1$ /''%B%%".

eregulacija i liberalizacija

,ako se deregulacija i liberalizacija odigravaju razli!itim brzinama u razli!itrimzemljama$ taj trend je prisutan u celom svetu. 9noge zemlje su$ kao rezultat globalne$regionalne i bilateralne trgovine$ kao i me8usobnih pregovora$ smanjile barijere zatrgovinu i investicije. Ove barijere su uklju!ivale trgovinske kvote i tari2e$ kao i dravnukontrolu tokova kapitala. Najveće 2inansijske institucije$ 99@ i Svetska banka$ tako8esu delimi!no doprinele ovom trendu$ tako što su u svojim programima$ ohrabrivale iuspostavljale ekonomske politike zasnovane na trištu.

Tendencije deregulacije i liberalizacije i$ njima uzrokovano$ proširivanjeglobalnog trišta$ najizraenije su bile tokom 6'5ih i '5ih godina /'. veka$ i to najviše u

%/



7ziji$ gde su mnoge zemlje$ kasnije nazvane Pazijski tigroviM po!ele da se otvaraju$ primajući strane investicije i poja!avajući svoj izvoz. Sli!an proces primetan je i nakonraspada tzv. Sovjetskog bloka$ kada su mnoge zemlje$ u kojima je nekada dominiralocentralno planiranje$ povećale svoju izloenost globalnom trištu.

, baš tokom odvijanja procesa PotvaranjaM ovih zemalja$ njihova trans2ormacija

bila je snano podstaknuta pritiscima koji su dolazili od 99@5a i Svetske banke$ jer su pomenute drave morale da sprovedu strukturna prilago8avanja programima ovihinstitucija$ koji su stavljali naglasak na izvoz. Gkonomske re2orme su !esto bile praćene privatizacijom velikih$ dravnih preduzeća i zna!ajnom redukcijom javnih usluga.

Elobalizacija i javni sektor

Elobalizacija je tako8e sluila kao povod i izgovor apologetama PslobodnogtrištaM$ da se smanji uloga drave. Ova o2anziva narušila je relativnu ravnoteu koja je postojala izme8u javnog i privatnog sektora$ koja je bila deo konsenzusa nastalog urazvijenim zemljama nakon ,, svetskog rata. Ona je zapravo samo jedan od mnogih pokušaja da se omalovai postojanje Pdrave blagostanjaMi da se ona prikae kao

nee2ektivna.)edan od uzroka ovih napada na institucije drave$ jeste opsednutost javnim

de2icitom i dugom. 3otreba za racionalizovanjem javnih 2inansija u vreme zamahaglobalizacije$ dovela je do zna!ajnih rezova u sektoru javne potrošnje. 7 ta borba sade2icitom i dugovima$ korišćena je kao osnova za napade na pojedine javne sektore kaošto su obrazovanje$ zdravstvo i socijalni programi.

<ao rezultat ovih napada na socijalnu politiku drave$ oli!enu u Pdravi blagostanjaM$ neke drave su upravljanje socijalnim programima$ kao poslednjem uto!ištuza zaštitu od nepravdi$ poverila upravo privatnom sektoru.

,pak$ tvrdnje da je javni sektor uvek i svuda nee2ikasan$ a da je privatni sektor e2ektivan i odgovoran$ dovele su do velikih šteta. O!igledno je da su konstantno ponavljana teza o smanjivanju javnog sektora i prepuštanje kreiranja poslova privatnomsektoru u potpunosti$ samo delovi iste dogme. Neprestana tendencija privatnog sektora da preuzme uloge drave na sebe nigde još uvek nije ispunila o!ekivanja i zbog toga je jasnoda svako vešta!ko odvajanje javnog i privatnog sektora$ koji su integralni i me8uzavisnidelovi društava i ekonomija$ veoma opasno i da mu se mora stati na put.

3ovećana konkurencija$ kao rezultat globalizacije uzrokovala je udar na 2iskalnisektor. 9oćni lobiji poslodavaca opirali su se godinama svim 2ormama oporezivanja$ ali posebno oporezivanju dohodaka iz koje se 2inansiraju socijalni programi. Slobodnatrgovina i cirkulacija kapitala dovele su do konkurencije izme8u nacionalnih poreskihsistema$ što je rezultiralo rasprostranjenim smanjenjem prihoda od poreza i stvaranjemsocijalnog de2icita. anas je vidljivo da su ovi doga8aji bukvalno ugušili javni sektor unekoliko zemalja$ tako što su isušili 2ondove (,0@T1$ /''%B%/5%4".

Sin!i"a%ni o!go'ori na izazo'$ g%o)a%izacij$

, svetu rada koji reprezentuju sindikati globalizacija nosi dakle ambivalentneu!inke. Na jednoj strani uvećanje produktivnosti$ kao i (unutar Ppost2ordisti!ke 2azeM

%A



proizvodnje u manjim$ prilagodljivim serijama sa lako izmenljivim komponentama"$mogućnost osloba8anja od teškog 2izi!kog$ kao i zamornog$ repetitivnog rada. 3rimenaP*ašingtonskog konsenzusaM$ odnosno 2ormuleB deregulacija$ liberalizacija$marketizacija$ privatizacija$ vodila je$ me8utim$ -%$"+i)i%izaciji r&i*a ra!a, u'$/anjura!n$ n$+igurno+i i $ro!iranju iz)or$ni ra!ni i +ocija%ni (ra'a. Fast

nezaposlenosti i restruktuiranje u krupnom$ industrijskom sektoru koji predstavljatradicionalno uporište sindikata i dinami!an razvoj malog i srednjeg preduzetništva us2eri usluga i in2ormati!kih tehnologija bez tradicije sindikalnog organizovanja i sa pratećom masom part5time i sezonskih poslova$ lišili su u velikoj meri sindikatetradicionalnih uporišta. ,stovremeno$ i mogućnost$ pod pretnjom štrajka$ selenja proizvodnje u zemlje i regione sa slabijom P2leksibilnijomM radnom i socijalnomzaštitom$ suo!ile su sindikate sa brojnim dodatnim izazovima. 3oseban problem predstavlja $"+(anzija @za(o*%ja'anja u n$-orma%noj, +i'oj, i%i #a" @crnoj$"onomiji Brgo'ini %ju!ima, oru&j$m i nar"oicimaC i (ra$/i -$nom$ni (o(umo)inga i ra-i"inga.

Nakon izbijanja planetarne krize nadja!an je$ me8utim$ argument da sivu ekonomijutreba podsticati jer je ona dinami!an izvor rada i sredstava za ivot 5 zamajac razvoja kojidoprinosi i smanjenju siromaštva.anas se rad na crno smatra preprekom razvoju.<lju!ni zadatak sindikata je prevo8e ovog rada u legalnu s2eru i organizovanje radnikazaposlenih u +ne2ormalnoj ekonomiji+ ( ,T10$ ,Z*G>T7) sa /. kongresa u*ankuveru$jun /'%'."1poredo sa povećanjem globalizacije i P2leksibilizacijeM rada i rastućom svešću da moe

biti negativnih uticaja na plate radnika i sigurnost posla sindikalne organizacijeintenzivirale su po!etkom ovog milenijuma dijalog sa 99@5om i drugim me8unarodnim2inansijskim institucijama.

ok na jednoj strani 99@ i sindikati dele$ odnosno imaju zajedni!ke ciljeve$kakvi su obezbe8ivanje posla$ rastući nivoi produktivnosti$ brzi razvoj i smanjenjesiromaštva$ postoje naravno i brojna pitanja oko kojih se dve strane ne slau.

, dok se dijalog izme8u me8unarodnih 2inansijskih institucija i sindikatanastavlja$ razlike u gledištima ostaju ,T10 je pozvao sindikate da povećaju svojeu!ešće u razvijanju strategija za smanjenje siromaštva u zemljama sa niskim prihodima.Tako8e je naglašeno da uprkos velikom napretku u mnogim delovima sveta koji je urazvoju$ većina zemalja sa niskim prihodima neće uspeti da dostigne P9ilenijumske0iljeve FazvojaM. ,T10 je izneo zahteve za boljim zakonodavstvom$ transparentnošću iodgovornošću kada su u pitanju Pogra8eni 2ondoviM$ Psuvereni 2ondovi bogatstvaM i privatni akcioni kapital$ kako nijedna od ovih neprozirnih i kompleksnih praksi ne bimogle da negativno uti!u na radništvo.

Fastuća neravnotea moći na štetu zaposlenih i sindikata rezultat je$ pre svega i!injenice da su na+u(ro mu%inaciona%ni "om(anija i in$rnaciona%izo'anog"a(ia%a +aja%i, -ragm$nirani i (o!$%j$ni +in!i"ai.

Sindikalni odgovor globalizaciji i planetarnom povezivanju i širenju tokova kapitalanastojao je da prui$ usvajanjem osnovnog dokumenta Elobalizacija i socijalna pravda$ i%& <ongres 9e8unarodne kon2ederacije slobodnih sindikata$ odran aprila /'''.godine uurbanu$ u )unoj 72rici.

<ongres je postavio *$+ o+no'ni ci%j$'a (r$! +in!i"a$ u no'om mi%$nijumuBširenje i produbljavanje demokratije u eri globalizacije$ zapošljavanje i pravi!nost u

%4



globalnoj ekonomiji$ razvoj ljudskih prava i prava sveta rada$ okon!avanje svih oblikadiskriminacije na radnom mestu$ kao i organizovanje me8unarodne solidarnosti iorganizacionu trans2ormaciju i pripremu sindikata za novi milenijum.

Okvir za globalnu demokratizaciju društva vidi se unutar povezivanja i saradnjesindikata sa nevladinim organizacijama i drugim asocijacijama civilnog društva u ciljukontrole$ ograni!avanja vlasti i ja!anja demokratskih odnosa.

1 kongresnim dokumentima se posebno apostro2ira zna!aj prava na rad$ kaoosnovnog prava iz koga proisti!u sva ostala radna i sindikalna prava i 2ormuliše poruka predstavnicima drava i poslodavacaB a"o ra&i$ +ocija%ni mir 7 o)$z)$!i$ (ra'i#no+.

Snana podrška daje se pokrenutim kampanjama za mlade i ene pri !emu se neinsistira samo na rastu njihove brojnosti i stepena sindikalizovanosti već i na kvalitetu poslova koji obavljaju i ulozi koju imaju u sindikatu. 3osebno se isti!e i problem poloajauvezene radne snage kojoj se$ bez obzira na kvali2ikacije$ dodeljuju nisko plaćena iopasna radna mesta.

)a!anje društvene moći i pregovara!ke pozicije sindikata u eri globalizacije podrazumeva m$3unaro!nu +in!i"a%nu +o%i!arno+ i (o'$zi'anj$ akcija nacionalnih

sindikalnih centrala. Sindikati moraju ostvariti poziciju globalnog socijalnog partnera iizboriti se za uspostavljanje svih 2ormi socijalnog dijaloga neome8enog nacionalnimgranicama (:anak$/'''B/". G2ekat ovog opredeljenja i ; godina dugih pregovora je<ongres ujedinjena 9<SS i S<F i 2ormiranje jedinstvene sndikalne kon2ederacije$%.%%./'';. godine u #e!u.

9e8unarodna kon2ederacija sindikata (9<S" okupljala je$ sredinom /''&.godine$ A'4 sindikalne organizacije iz %?A zemlje i sa oko %;6 miliona udruenihradnika.1 vreme odravanja drugog kongresa !lanstvo je naraslo na %&; miliona $organizovanih u A%/ !lanica iz %?? drava(NoJ the people$ 2rom krisis to global justice$<ongres$*ankuver$/'%'".

1 usvojenim dokumentima (1stav 9<S$ ciljevi" isti!e se da je 9<S nastala kao

odgovor na globalizaciju ekonomije i daza ci%j ima izgra!nju g%o)a%n$ +ra$gij$ ra!a

"oja )i +$ +u(ro+a'i%a g%o)a%noj +ra$giji "a(ia%a +a ci%j$m za*i$ o+no'ni%ju!+"i (ra'a i o+'ari'anja +ocija%n$ (ra'!$, j$!na"o+i, mira, +%o)o!$ i!$mo"raij$ za +'$ ra!n$ %ju!$, )i%o g!$ i u "ojim u+%o'ima !a ra!$.

Nakon principa$ slede i konkretni ciljevi za koje se ,T10 zalae. Na!elni cilj jeodbrana i promocija prava i interesa svih radnih ljudi i zadravanje$ ili gde je potrebno$ povratak radu u uslovima dostojanstva$ pravde i sigurnosti na radu uopšte. Ostali ciljevisuB

5 Tenja ka univerzalnom poštovanju 2undamentalnih radnih prava$ tenja kaukidanju de!jeg i prinudnog rada i tenja ka punom sindikalnom zaštitom svih i svuda H

5 Obeleavanje kao negativnih pojavaB kršenje slobode udruivanja$ osporavanje prava na štrajk (uklju!ujući i internacionalne akcije te vrste"$ i osporavanje prava na

kolektivno pregovaranje. <on2ederacija će u!initi sve kako bi mobilisala me8unarodnusolidarnost i ove negativne pojave privela krajuH5 #oriće se za slobodno odabrano$ produktivno zaposlenje i socijalnu sigurnost za

sve H

5 #oriće se protiv diskriminacije na osnovu pola$ religije$ boje koe$ nacionalnosti$etni!ke pripadnosti$ seksulane orijentacije$ politi!kog mišljenja$ socijalnog

%?



porekla$ starosti ili 2izi!ke prikraćenosti. #oriće se za respekt prema razli!itostima udruštvu i pri zapošljavanju.

Tako8e$ neki opšti ciljevi ,T10 usmereni su kaB5 )a!anju nezavisnih i demokratskih sindikalnih pokreta H

5 1spostavljanju kontratee u globalnoj ekonomiji$ koja će teiti da obezbedi poštenu

raspodelu bogatstva unutar i van granica drava$ zaštitu ivotne sredine$ univerzalni pristup javnim dobrima i uslugama$ odgovarajuću socijalnu zaštitu$ kao i5 9obilizaciji snage$ resursa$ posvećenosti i talenta njenih !lanova i saradnika u

ostvarivanju svih ovih ciljeva$ što će u!initi internacionalni sindikalizam delom ljudskesvakodnevnice.

Na svom drugom kongresu u *ankuveru /'%'. godine$ ,T10 (9<S" identi2ikujesledećih šest prioriteta strategije za ostvarivanje globalne socijalne pravdeB

5 dostojanstven rad za sveH5 pravda i jednakost na trištu rada H5 regulisanje 2inansijskih trišta i transakcija H5 socijalno i ekološki odriva budućnost H5 novi$ uravnoteeni model razvoja i

5 upravljanje globalizacijom umesto trišnog 2undamentalizma. Nova strategija svakako uklju!uje i napor da se$ ako ne prevazi8u$ a ono bar ublae

brojne osnove politi!ko ideološke podele izme8u sindikata$ kao i suprotnosti koje svojuosnovu imaju u krajnje heterogenoj i sloenoj strukturi sindikalnog organizovanja.

1 pogledu razlika u pozicijama izme8u sindikata koji dolaze iz razvijenih izemalja u razvoju na drugom kongresu 9<S (/'%'." se isti!e da treba izvući tri glavnazaklju!ka kao osnovu nove razvojne agendeB da se parametri globalizacije morajuispraviti tako da doprinose uravnoteenom i odrivom razvojuH da zemlje u razvojumoraju da ispune standarde demokratije$ upravljanja i poštovanja ljudskih prava i da ondai jedni i drugi moraju da se posvete postizanju zajedni!kih ciljeva i uzdre od uzajamnogoptuivanja (NoJ the poeple $ 2rom crisis to global justice$p %?$ *ankuver$/'%'"

1blaavanje ideoloških razlika i uspostavljanje bar elementarnih vidovame8usindikalne saradnje$ povoljne e2ekte ima kako na regionalnoj (primer Gvropskekon2ederacije slobodnih sindikata"$ tako i na ravni sindikalnog organizovanja u pojedinimzemljama. 3rimera radi u Gvropi$ uz izuzetak *elike #ritanije$ 7ustrije$ Norveške$anske i drugih zemalja koje imaju jedinstvene nacionalne sindikalne centrale$ situacijukarakteriše sindikalni pluralizam i postojanje uz više centrala (u >paniji i @rancuskoj !ak po pet"$ i mnoštva autonomnih strukovnih i granskih sindikata izvan sindikalnih unija$ što proces usaglašavanja i akcionu koordinaciju !ini dosta sloenim.

Zato me8usindikalna saradnja$ uz kreiranje 2leksibilnih metoda delovanja ioptimalnu organizacijsku mreu$ jeste osnovno sredstvo i mehanizam prevazilaenjaaktuelne krize sindikata.

2.STRATE4IJA SINDIKALNO4 DELOVANJA

Nova razvijena strategija delovanja jedini je pravi odgovor na simptome krizesindikalnog pokreta.Sin!i"a%nu +ra$giju mo&$mo o!r$!ii "ao r$%ai'no rajan, j$!in+'$n i "o$r$nan+i+$m +%$!$/$ #$iri gru($ $%$m$naa

%;



1.+a!r&aja i ci%j$'a +in!i"a%n$ a"cij$

.-un"cija +in!i"aa u njio'om o+'ari'anju2.m$o!a i +r$!+a'a r$a%izacij$ in$r$+a za(o+%$ni i9.(rinci(a i o)%i"a +in!i"a%nog organizo'anja, "ao n$o(o!n$ in-ra+ru"ura%n$o+no'$, $-i"a+n$ +in!i"a%n$ a"cij$.

Strategija i taktika delovanja sindikata pretpostavljaju uspešnu primenu opštegkoncepta na konkretne prilike u kojima deluju pojedini sindikati$ odnosno razvijanje imenjanje pojedinih elemenata i njihovo prilago8avanje (ne"povoljnom ekonomskom inajširem društvenom okviru.

Sa!r&aji i ci%j$'i +in!i"a%nog !$%o'anja

Osnovne sadraje aktivnosti sindikata moemo$ tek uslovno$ razloiti na !etiri grupeciljeva$ i njima odgovarajućih aktivnosti.

3rvu predstavljaju ra!na i +ocija%na +igurno+$ odnosno sigurnost posla imaterijalna zaštita u slu!aju nezaposlenosti.

rugi$ (ri+ojan &i'o i zara!a, uklju!uje aktivnost ure8enja trišta rada$

donošenje tari2nih pravila i odre8enje egzistencijalnog minimuma i cene rada.Treći$ obuhvata kompleks F"'a%i$a &i'oaG, adekvatnih radnih, ali i ukupnih

životnih uslova pre svega obezbe8enje bezbednih i po zdravlje neškodljivih uslovarada i ekološku zaštitu radne i ivotne sredine. Fadna i ivotna bezbednost pretpostavljajui socijalnu i zdravstvenu zaštitu i penzione 2ondove i osiguranje. Standardi odgovarajućegkvaliteta ivota uklju!uju i borbu sindikata za obezbe8enje pristojnog stanovanja irazvijene komunalne in2rastrukture$ kao i prava na plaćene odmore i sticanje dodatnogobrazovanja.

<ona!no$ !etvrtu grupu !ine aktivnosti uče'ća u o!r$3$nju raz'ojni ci%j$'a i(o%ii"$ na mikro i makro društvenoj ravni. Na mikro ravni pojedinog preduzeća$ radi seo participaciji u odlu!ivanju o investicijama i razvoju$ pre svega sa stanovištva njihovihe2ekata po zaposlenosti i visinu najamnina. Na makro društvenoj ravni sindikat razvijamehanizme i procedure uticaja na odlu!ivanje$ u tripartitnim telima i parlamentarnimodborima i komisijama$ o svim pitanjima koja odre8uju radni poloaj i ivotne uslovezaposlenih. Fadi se pre svega o radnom i socijalnom zakonodavstvu i programimasocijalnog osiguranja i zaštite$ ali i o širokom krugu privredno5sistematskih rešenja$svojinskom (pre"strukturiranju i konkretnim merama ekonomske politike$ relevantnim zasindikalno !lanstvo.

Osnovnu pretpostavku uspešnog delovanja sindikata na ostvarivanju ovih ciljeva predstavlja borba sindikata za odgovarajuće normativno regulisanje sledeće #$iri gru($"o%$"i'ni (ra'a za(o+%$ni (ra'a na +in!i"a%no organizo'anj$ i u!ru&i'anj$,organizo'anj$ *raj"o'a, "o%$"i'no (r$go'aranj$, "ao i u#$*/$ u u(ra'%janju(o+r$!+'om (arici(ai'ni $%a i organa. Fealni e2ekti i nivo ostvarenosti ovih prava

najrecizniji su pokazatelj društvene (ne"moći sindikata$ odnosno karaktera proizvodnihodnosa i stepena razvijenosti industrijske demokratije.

Hun"cij$ +in!i"aa

%&



Svoju osnovnu 2unkciju instrumenta sabiranja rasutih energija i ja!anja društvene moćiradništva$ sindikat realizuje u promenljivim$ krajnje razli!itim ekonomskim i socijalno5 politi!kim okvirima manu2akture i automatizovane proizvodnje$ trišne i dirigovaneekonomije$ politi!kog monizma i pluralizma$ autoritarnih i demokratskih poredaka.=ogi!na posledica su krupne promene u poloaju sindikata i na!inima realizacije njegovih brojnih 2unkcija.

1z sve speci2i!nosti i razlike u na!inu realizacije$ relativnom trajnošću i opštimvaenjem izdvajaju se narednih pet 2unkcija sindikata.

%. Hun"cija za*i$ i una(r$3$nja $"onom+"i i +ocija%ni in$r$+aza(o+%$ni$ odnosno uspostavljanja i realizovanja zahteva vezanih za radnu i socijalnusigurnost$ je osnovna 2unkcija sindikata. 1z sve oscilacije i mene sindikati su$ u duemvremenskom intervalu posmatrano$ uspeli da svojom borbom obezbede povećanje realnihnadnica i poboljšanje uslova rada$ proširujući listu svojih zahteva i na podru!je izvanneposrednog procesa rada. 1 mnogim zemljama sindikati recimo sami 2inansiraju irukovode socijalnim slubama i ustanovama$ ili u!estvuju u upravljanju njima.

Sindikati su tako$ bar delimi!no$ uspeli da zaposleni u!estvuju u raspodeli plodova društvenog razvoja. 1 većini savremenih društava oni su nezaobilazni$ mada

naj!ešće slabiji$ partner u postizanju socijalnog koncenzusa o pravcu$ prioritetima$ tempu$kao i raspodeli troškova i dobiti od društvenog razvoja.%?

Fazvrgavanje socijalnog kompromisa do koga dolazi globalizacijom i krizom izvešće$zbog restrikcija u penzionom sistemu milione radnika na ulice u ,taliji (/''/."$@rancuskoj(/''6." i u najnovijim protestima u Er!koj koji$ zbog zamrzavanja penzija i plata$ ukidanje bonusa u javnim slubama i povećanja starosne granice za odlazak u penziju $ dri milione Erka na nogama.

/. Svoju zaštitnu 2unkciju sindikati$ u uslovima centralne$ regulativne uloge politi!kogsistema$ dopunjuju nunom (o%ii#"om -un"cijom. Sindikalni i radni!ki pokret$ primeraradi$ odigrali su nesporno jednu od klju!nih uloga u borbi za uvo8enje opšteg prava glasai širenje i univerzalizaciju korpusa gra8anskih i politi!kih prava. Era8anski status i politi!ka jednakost dali su povratno zaposlenima i sindikatima snaan instrument za

legalizaciju sindikalnih i širenje prostora ekonomskih i socijalnih prava. anas je svaka politi!ka vlast$ u bar 2ormalno pluralnom i demokratskom poretku$ suo!ena sa politi!kimtrištem i prinu8ena da uvaava sindikate i zaposlene i njihove zahteve u meri u kojoj suoni brojna i dobro organizovana i solidarna izborna klijentela.3oliti!ku 2unkciju krug aktivnosti usmerenih na proces politi!kog odlu!ivanja$ jedan broj sindikata svodi isklju!ivo na kreiranje indirektnih mehanizama ostvarivanja uticaja

%? 3rimera radi$ suo!ena sa smanjenjem prava zaposlenih$ Gvropska kon2ederacija sindikata je$ u okviruintegracionih procesa u Gvropskoj 1niji$ %6. godine$ krenula u borbu za donošenje jedinstvene Socijalne

povelje i jedinstvenog Statuta evropskih kompanija.Socijalna povelja o osnovnim pravima radnika$ usvojena %' godine$ sadri sledeće slobode i prava$ kao

i sistem garantija za njihovo ostvarivanje u praksiB (%" slobodu kretanjaH (/" zapošljavanje i (pravi!no"nagra8ivanje na teritoriji 1nijeH (A" poboljšanje ivotnih i radnih uslova$ uklju!ivši i pravo na plaćeniodmor i zaštitu povremenih i sezonskih radnikaH (4" socijalnu zaštituH (?" slobodu organizovan ja$udruivanja i kolektivnog pregovaranjaH (;" pravo na pro2esionalno osposobljavanjeH (&" jednak tretmanmuškaraca i ena u procesu radaH (6" pravo na in2ormisanje$ konsultovanje i u!ešće zaposlenih u procesuodlu!ivanja$ pre svega o pitanjima uslova rada i organizacije radnog procesaH (" zdravstvenu zaštitu isigurnost i bezbednost radnog mesta i posebno (%'" zaštitu dece i omladine$ starijih osoba$ kao i socijalnu i

pro2esionalnu integraciju lica sa ograni!enom radnom sposobnošću.

%6



na zakonodavne i izvršne organe vlasti. 7ktivnosti poput javnih medijskih kampanja iaktiviranja sindikalnih lobija u parlamentu i vladinim agencijama$ pokreću se$ po pravilu$samo kad je predmet odlu!ivanja politi!kih institucija neposredno vezan za delokrug radasindikata.

1 zemljama sa razvijenim mehanizmima i institucijama kolektivnog pregovaranjai tripartitnog odlu!ivanja relevantni sindikati koriste dodatnu mogućnost da$ kroz razli!ite2orme socijalnog dijaloga i direktne pregovore sa vladom$ realizuju interese zaposlenih.Fešenja dogovorena sa predstavnicima sindikata i poslodava!kih udruenja vlada je uobavezi da preko svoje većine u parlamentu realizuje i u 2ormi odgovoarajućezakonodavne regulative.

Naglašeniju politi!ku 2unkciju imaju oni sindikati koji postavljaju ekonomske isocijalne zahteve u širi programsko5politi!ki okvir$ zalaući se za njihovu realizacijuunutar aktivnosti koje sadre i stav podrške ili opozicije vlastima. 3ored podnošenjazakonodavnih inicijativa i delovanja kao grupe za pritisak$ sindikati sa razvijenom programskom plat2ormom$ organizuju i štrajkove i proteste sa širom socijalnom i politi!kom sadrinom. Ovi sindikati$ posebno pred izbore$ sklapaju razli!ite aranmane sa politi!kim partijama i koalicijama srodne orijentacije. Suština ovih sporazuma je

stvaranje ugovornih odnosa i pruanje uzajamne podrške. Sindikati se$ po pravilu$obavezuju na pruanje izborne podrške$ prikupljanje izbornih 2ondova i organizovanjekampanje u prilog odre8ene stranke ili koalicije. Na drugoj strani$ politi!ki akteri seobavezuju da će se zalagati za realizaciju ugovorom predvi8enih zahteva zaposlenih isindikata.

1 zemljama sa stabilizovanom partijsko5politi!kom scenom ovi sindikati !esto i ume8uizbornom periodu imaju razvijenu saradnju i 2ormirane zajedni!ke$ konsultativneorgane sa svojim politi!kim partnerima.

1 reimima koji se ideološki proglašavaju za svenarodne$ ili sisteme savladavinom radni!ke klase (poput real5socijalisti!kih i brojnih populisti!kih poredaka"$sindikati su sateltski deo QjedinstvenihR vladajućih snaga$ imaju paradravnu ulogu ikarakter i direktno su zastupljeni u politi!kim organima. No$ u ovim slu!ajevima 2ormalni

uticaj i širok krug nadlenosti plaćeni su gubitkom programske i akcione samostalnosti.A. >irenje razli!itih koncepata i prakse industrijskih odnosa i demokratije u

visokorazvijenim zemljama$ kao i krajnje protivure!na iskustva uklju!ivanja zaposlenih uupravljanje proizvodnjom u socijalisti!kim i zemljama u razvoju$ otvaraju problemsmisla$ mogućnosti i dometa razli!itih -un"cija i o)%i"a u#$*/a +in!i"aa u u(ra'%janju(ri'r$!om. Sadraj i nivo uklju!ivanja sindikata i zaposlenih u procese upravljanja uvek je izraz uspostavljenog odnosa moći izme8u poslodavca i uposlenih. ,stovremeno$ radi seo nastojanju$ razli!ito motivisanom$ da se uvla!enjem u upravljanje proizvodnjom$ kao iu samo vlasništvo$ zaposleni radno motivišu i identi2ikuju sa interesima kompanije.

3rocene ostvarenih e2ekata idu od potpunog negiranja$ na jednoj$ do nekriti!ke podrške i slavljenja na drugoj strani. <riti!ari misle da je re! tek o prividu u!ešća u

upravljanju$ odnosno manipulaciji poslodavaca$ ili vladajuće politi!ke birokratije$zaposlenima i sindikatom. #ranitelji isti!u da se radi o realizaciji Qhumanih industrijskihodnosaR$ socijalnom miru i partnerstvu$ ili !ak radni!koj vlasti i (samo"upravljanju.

1zaludno je i krajnje pogrešno tragati za jedinstvenom ocenom krajnje razli!itihmodela participacije$ i njihove evolucije i razvoja unutar razli!itih ekonomskih i politi!kih poredaka. Fadi se pre svega o !itavoj skali rešenja koja idu odB B1C mo!$%a

%



in-ormi+anja, "on+u%o'anja i +a'$o'anja$ u kome mišljenja i stavovi organa kojireprezentuju radnike nemaju obavezujući karakter$ preko (/" prakse u!estvovanja uodlu!ivanju o pitanjima koja se ti!u samo ur$3$nja o!no+a u n$(o+r$!nom ra!nomo"ru&$nju BA" mo!$%a +ao!%u#i'anja$ unutar paritetnih ili samostalnih organa$ oširokom krugu nadlenosti do (4" mo!$%a i (ra"+$ ra!ni#"$ "onro%$$ ili (?"najrazvijenijih mo!$%a ra!ni#"og B+amoCu(ra'%janja proizvodnjom.

Fazli!ite zauzete pozicije prema ponu8enim modelima u!ešća u upravljanjuosnov imaju u nejednakoj proceni motiva zaposlenih$ odnosno u razli!itom odgovoru na pitanje da li je većina zaposlenih zainteresovana (i sposobna" da u!estvuje u upravljanju isnosi preduzetni!ki rizik$ ili je sklonija da se zadovolji kontrolom radnih uslova iuticajem na odre8ivanje visine najamnine

Odgovor na ovo pitanje$ kao i na dilemu jesu li zaposleni skloniji kolektivnomvlasništvu$ ili makar i krajnje zanemarljivom$ ali individualno merljivom$ sopstvenomudelu u svojini odre8uje i stav o poeljnosti razli!itih oblika participacije zaposlenih isindikata u upravljanju.%;

:injenica da moderna$ procesno i tehnološki krajnje sloena proizvodnja traikompetentno (znala!ko i odgovorno" operativno upravljanje govori u prilog hipotezi da je

najoptimalniji model podele ovlašćenja i moći izme8u vlasnika$ menadera i sindikatazaposlenih.%&

O!no+ +in!i"aa i ra!ni#"og +a+a'a organa u kojima se ostvaruje u!ešćezaposlenih u upravljanju proizvodnjom moe biti posredan ili neposredan. 1logasindikata u upravljanju je tako ili direktna$ kada sindikat imenuje svoje predstavnike uorgan upravljanja$ ili indirektna$ kada se uloga sindikata svodi na sprovo8enje procedureza izbor predstavnika zaposlenih. 1 ovom drugom slu!aju neretko dolazi do izvesnog paralelizma u delovanju i tenzija izme8u sindikata i participativnih organa$ posebno ako je uticaj sindikata ograni!en samo na sopstveno$ !esto malobrojno !lanstvo. Savetizaposlenih nisu$ me8utim$ nezavisna organizacija i ne !ine nezavisnu pregovara!kusnagu i ne mogu sklapati kolektivne ugovore.9e8unarodni standardi tako8e spre!avajuradni!ke savete da svoje delovanje preklapaju sa aktivnostima sindikatima.

4. 3oseban slu!aj je praksa +in!i"a%nog (r$!uz$ni*'a$ odnosno sindikalnogvlasništva$ ili udela u vlasništvu$ u bankama$ osiguranju$ turisti!kim objektima i proizvodnim pogonima i kooperativama.

a se moe raditi o veoma zna!ajnoj i respektabilnoj privrednoj delatnosti govore primeri jakog kooperativnog pokreta u <anadi$ !iji je sindikat sastavni deo$ ili !injenicada se oko A'K privredne aktivnosti ,zraela odvija unutar Distadruta.

%; 1 pozadini razli!itih prihvaćenih opcija$ pored uspostavljenog odnosa snaga$ su i nasle8e i tradicija prethodnih sindikalnih i društvenih borbi$ odnosno ukupni politi!ko5kulturni milje društva. 3rethodnimiskustvom ste!ena veća sklonost kon2liktnim ili dogovornim strategijama odnosa sindikata i poslodavca umnogome odre8uje motive$ stepen zainteresovanosti i oblike i nivo uklju!enosti zaposlenih i sindikata u

procese upravljanja proizvodnjom.

Fazlike izme8u recimo italijanskog ili 2rancuskog borbenog sindikalizma$ anglosaksonske sklonostievoluciji i iznalaenju pragmatskih i kompromisnih rešenja ili pak paternalisti!kog odnosa poslodavaca izaposlenih u )apanu$ dovoljno ilustruju nemogućnosti i nepoeljnosti postojanja jedinstvenog modela irešenja.%& ,na!e zapadnoevropska iskustva i praksa pokazuju da u svim zemljama$ sa izuzetkom *elike #ritanije i,rske$ postoji neka vrsta radni!kog saveta ili srodnog organa u!ešća zaposlenih u upravljanju. 3ritom uSavetima zaposlenih (Norveška$ anska$ >vedska$ @rancuska$ Nema!ka" udeo !lanova sa sindikalnih listaide i do 'K (,=O$ %;"

/'



elom prihoda od sindikalnog preduzetništva mogu se su2inansirati aktivnostisindikata$ posebno one !ija je svrha obezbe8enje solidarnosti me8u zaposlenima.

?. Najzad peta$ sa stanovišta podizanja dometa i e2ekata aktivnosti nezaobilazna$ je -un"cija in-ormi+anja, o)razo'anja i a"cionog r$ninga #%an+'a.

Sindikalna štampa i ukupna izdava!ko5in2ormativna i markentiška delatnost$ kao irazvojno5istraiva!ki centri i sindikalni instituti na nacionalnom i regionalnom nivou$izraz su potrebe za kvalitetnim in2ormisanjem$ primenom ekspertskog znanja i teorijskomi empirijsko5istraiva!kom analizom problema od interesa za sindikalnu delatnost.%6

3opularizacijom$ prenošenjem i usvajanjem znanja$ kao i razmenom prakti!nihiskustava sindikalnih aktivista$ pre svega metodom simuliranja realnih kon2liktnihsituacija i njihovog razrešavanja$ bavi se !itava mrea razli!itih oblika i nivoa sindikalnogobrazovanja i akcionog osposobljavanja. 1 njihovom vrhu su visokoobrazovaneinstitucije$ poput sindikalnih koleda u *elikoj #ritaniji$ Nema!koj iS7.

M$o!$ i +r$!+'a +in!i"a%nog !$%o'anja

Ostvarivanje društvene uloge i 2unkcija sindikata pretpostavlja i primenu i razvoj brojnih metoda i sredstava sindikalne aktivnosti. 9etode delovanja se mogu globalnorazdeliti na $"+$rn$, na poslodavce i šire okruenje usmerene metode delovanja i nain$rn$ Bunuar+in!i"a%n$C m$o!$ (poput usaglašavanja i koordinacije akcija iliuzajamne pomoći i osiguranja" i delovanja sindikata. Gksterne metode$ polazeći od merekon2liktnosti odnosa sindikata sa dravom i poslodavcem kao kriterija$ se mogu razvrstatinaB (1C m$o!$ (r$go'aranja BC za+u(anja B2C m$o!$ (o+r$!o'anja i B9C m$o!$%a$nni B(ri"ri'$niC i mani-$+ni Bo'or$niC in!u+rij+"i i *iri +ocija%no0(o%ii#"i (ro$+a i "on-%i"aa.

%. vostrani pregovori sindikata i predstavnika poslodavaca (komora$ udruenjaili unija"$ ili "o%$"i'no (r$go'aranj$ u koje su uklju!eni i predstavnici vlade i dravnihagencija$ kao agenti drave kao poslodavca$ imaju za cilj sklapanje kolektivnih ugovora(opštih$ granskih ili posebnih". 1govorima se regulišu cene rada$ radni uslovi i odnosi$ prava sindikata i zaposlenih$ kao i sama procedura korekcije$ revidiranja i ponovnogsklapanja kolektivnih ugovora.

Fadi se o sloenom postupku usaglašavanja sopstvenih zahteva i njihove odbrane$argumentacije i popularizacije.

*eština pregovaranja pretpostavlja poznavanje motiva$ namera i mentaliteta partnera u pregovorima$ ali i realni uvid u !injenice i vešto manevrisanje u sopstvenim$sporovima.

Sindikalni pregovara!i su$ recimo$ !esto suo!eni sa krajnje nepovoljnimokolnostima i prinu8eni na F"onc$+iono (r$go'aranj$R odnosno na teak izbor izme8u povišica plata ili odranja postojećeg nivoa zaposlenosti.

%6 O zna!aju koji se pridaje in2ormisanju i obrazovanju re!ito govori podatak da$ u okviru Msolidarne politike švedski sindikati prihoda od !lanarine daju za komunikaciju i obrazovanje. #rojni sindikati poput E#5a u Nema!koj$ izdaju mese!ne ili periodi!ne teorijske !asopise. #rojni instituti i 2ondacijerazvijaju obimnu izdava!ku i komparativno5istraiva!ku delatnost. 1 tom pogledu posebno zna!ajnu uloguigraju Gvropski sindikalni institut (GT1," i ,nstitut slobodnih sindikata (@T1," u S7.

/%



Osnovni princip i zlatno pregovara!ko pravilo predstavlja na!elo da se opštimkolektivnim ugovorom štite osnovna minimalna prava i visina najamnine za svezaposlene. Na niim nivoima pregovaranja granskom i pojedina!nom nastoji se da seosvoji saobrazno okolnostima i pregovara!kom umeću$ viši nivo najamnine i povoljnijiuslovi rada..

3rocedura i metod kolektivnog pregovaranja$ njihova uspešnost i povoljan ishod po zaposlene$ zahtevaju iskusne i obu!ene pregovara!e$ upotrebu ekspertskog znanja iukupan visok nivo organizovanosti i resursne opremljenosti sindikata.%

/. Speci2i!ne 2orme$ postupke i sredstva odbrane interesa zaposlenih !ine i(r$!+a'%janj$ i za+u(anj$ zaposlenih u okviru mešovitih$ konsultativnih i upravlja!kihorgana$ kao i zastupanje zaposlenih u radnim sporovima.

Fadnopravna zaštita i uticaj na delovanje inspekcije rada i 2ormiranje posebnihsudova rada samo su neki od oblika ostvarivanja zastupni!ke uloge sindikata.

Na ravni preduzeća i ustanova predstavljanje i zastupanje obavlja mreasindikalnih poverenika$ pre svega kroz proces kolektivnog pregovaranja kao i participativni organi kroz koje se obavlja praksa in2ormisanja$ konsultovanja isaodlu!ivanja zaposlenih.

ve osnovne vrste ra!ni#"$ (arici(acij$ predstavljaju oblici koji za cilj imaju iliuspostavljanje uticaja na ekonomiju i odluke o poslovanju$ ili 2orme participacije kojeradnicima pruaju mogućnost da uti!u na 2ormiranje i organizaciju izvršenja samih radnihzadataka (Nikolić$ /''%B%5/"

Na globalnoj ravni nacionalnih drava i regionalnih integracija$ poput Gvropske1nije$ predstavljanje zaposlenih vrši se kroz uspostavljanje razli!itih 2ormi i oblika+ocija%nog !ija%oga od javnih rasprava$ preko uspostavljanja ad hoc komisija za pojedina pitanja (uticaj privatizacije ili tehnoloških promena na zaposlenost" sve do2ormiranja stalnih tripartitnih organa konsultovanja i zajedni!kog odlu!ivanja predstavnika vlade$ sindikata i poslodavaca.

A.1 slu!ajevima u kojima neuspeh pregovora i nemogućnost iznalaenja prihvatljivog rešenja za obe strane$ prati istovremena nespremnost da se u8e u otvoren

kon2likt i primene krajnja sredstva pritiska$ pribegava se nekom od postupaka m$o!$(o+r$!o'anja 7 mirnog r$*a'anja +(oro'a.

Strane u sporu pristaju na posredovanje neutralnog aktera (predstavnika dravnogorgana ili nekog drugog$ obostrano priznatog$ autoriteta" pri !emu se$ sa stanovištaobaveznosti njegove odluke$ razlikuju koncilijacija (mirenje" i arbitraa. 1 koncilijacijitelo koje posreduje iznosi samo svoje mišljenje koje za strane$ u!esnice u sporu nemaobavezujuću snagu i karakter. Organi arbitrae pak$ zavisno od ovlašćenja koja dobiju$usvajaju stav koji ima karakter obavezujuće preporuke ili kona!ne odluke.

4.<on2liktne strategije i metode delovanja sindikata predstavljaju izraz nastojanjada se pritiskom$ razli!itog obima i intenziteta$ iznude ustupci ili popravi pregovara!ka pozicija./'

% Strategija kolektivnog pregovaranja uklju!uje planiranje$ izvo8enje i koordinaciju sledećihaktivnostiBizbor i obuka pregovara!kog tima$ anketiranje i (protestno" angaovanje radnika$ istraivanje iuvid u dokumentaciju$ izradu alternativnih predloga i utvr8ivanje prioriteta$ kao i razradu pregovara!ketaktike (uslovljavanje$ Mdaj5dam taktika".

//



Sindikati$ zavisno od procene uspostavljenog odnosa moći i mogućih e2ekatasvojih akcija$ razvijaju tri osnovne metode kon2liktne interakcijeB aC ra!n$ "on-%i"$,(r$$&no (ri"ri'$n$, "oj$ n$ (rai (r$"i! ra!a )C *raj"o'$ i cC *ir$ +ocija%n$(ro$+$.

E"onomi"a +in!i"aa

7ko malo pojednostavimo stvari$ dolazimo do zaklju!ka da sindikati imaju dva primarna ekonomska i socijalna ciljaB prvo$ da obezbede što veće realne zarade$ i drugo$da obezbede što više radnih mesta.

Najpoeljniji slu!aj sa stanovišta sindikata je kada i r$a%n$ zara!$ u za(o+%$no++imu%ano ra+u. 3ri tome !lanovi sindikata koji su trenutno zaposleni kao i oni kojima je posao zagarantovan$ teiće da sindikat bude QtvrdokoranR$ odnosno da po svaku cenuinsistira na rastu zarada. Nasuprot tome$ ako sindikat bude zagovarao princip Qposao jena prvom mestuR$ rast realnih zarada biće umereniji$ da bi se što više radnika uposlilo. 1zavisnosti koji od ova dva slu!aja je u pitanju$ sindikati Qtvrdo ili mekoR pregovaraju.

Zašto$ recimo$ sindikati povremeno rade na tome da zarade postaju sve rigidnije$što je u o!iglednoj suprostnosti sa voljom nezaposlenih radnika )edan od razloga je tajšto rukovodstvo sindikata po pravilu biraju zaposleni$ koje nazvivamo in+aj!$rima. 1okviru sindikata$ nezaposleni radnici skoro uvek !ine manjinu$ pa !ak i u vremenimakada stope nezaposlenosti dostignu rekordne ci2re od %'K ili !ak /'K. Nadalje$nezaposleni radnici !eto diu ruke od svog !lanstva ili pak gube interes za doga8ajevezane za sindikat. Njih zato !esto nazivamo au+aj!$rima. Tako sindikati u krajnjojinstanci postaju predstavnici insajdera$ koji imaju posao$ a ne autsajdera$ koji sunezaposleni. Zaposleni trae rast (sopstvenih" realnih zarada$ po cenu rasta nezaposlenosti(ali ne sopstvene".

Odvajanje interesa sindikata od interesa nezaposlenih radnika ne moe ipak da ode

predaleko. <ada je 6'5ih godina prošlog veka nezaposlenost dostigla veoma visok nivo$sindikati su postali svesniji problema nezaposlenosti i pitanje rasta realnih zarada vratilose na umereniji kurs. )edan od razloga bio je i taj što su se !lanovi sindikata uplašili da bii oni sami mogli da izgube posao. odatni razlog predstavljala je kritika onih koji nisu pripadali sindikatima. 7 još jedan razlog krio se u gubitku !lanstva$ što se odrazilo kakona pad prihoda od sindikalnih !lanarina$ tako i na pad njihovog sveukupnog uticaja.(#urda$ *iploš$/''4B6'56/".

9.SINDIKATI I ZAPOSLENI U SR5IJI U RALJAMA TRANZI6IJE I KRIZE

1 metodskim pristupima razvijanim unutar +politi!ke ekonomije sindikata+konstatuje se da su sindikati uspešni ukoliko uvećaju realne zarade i poboljšaju uslove

/'Za radikalne$ antisistemski usmerene sindikate me8utim štrajkovi i široki socijalni protesti idemonstracije su$ posebno u stanjima ekonomske i društvene krize$ sredstvo izmene odnosa moći isprovo8enja radikalnih društvenih promena.

/A



rada i to u uslovima o!uvane ili !ak uvećane ukupne zaposlenosti$ odnosno ostvare$unutar koncesionog pregovaranja$ bar jedan od ova dva strateška cilja. 1koliko nema ni jednog ni drugog $ a to je sa retkim izuzecima$ slu!aj u dve decenije tranzicionogtumaranja u Srbiji$ onda se 5 bez obzira na namere i pokušaje$ ne moe govoriti outicajnim i kredibilnim sindikatima.

, zaista stopa sindikalizovanosti 5 udeo !lanova sindikata u ukupnom broju zaposlenih je za nešto više od decenije pala sa polovine (%6" na manje od trećine (/'%'". 1zistovremeni pad broja zaposlenih samo u poslednjoj deceniji za pola miliona ili 2akti!ku!etvrtinu$ lako je zaklju!iti kakve to razorne posledice ima po raspoloive resurse i moćsindikata.

1. Sin!i"ai i "riza i%i +in!i"ai u "rizi

Po'$r$nj$ u +in!i"a$

3osledi!no$ poverenje u sindikate u Srbiji je blizu istorijski najnieg nivoa 5 usindikate u zna!ajnoj meri veruje tek %?K gra8ana. Na drugoj strani$ tri puta je više onih

koji u sindikate uglavnom ili uopšte nemaju poverenje. 5 Eotovo dve petine onih koji sedvoume i veruju i ne veruju sindikatima predstavljaju svakako bar potencijalnu osnovuza re2orme u sindikatima i rezultirajući rast njihovog kredibiliteta.

Era2ikon B Po'$r$nj$ u +in!i"a$

Za nizak rejting sindikata postoje 4 grupe razloga. Nesporno prvi po zna!aju jesteobjektivno stanje $ odnosno o!+u+'o (ozii'ni raz'ojni $-$"aa. 7ko sindikati nisuuspeli da zaustave$ naravno u saradnji sa drugim demokratskim akterima$ sunovrat privrede u okruenju rata i izolacije$ ali ni da spre!e da troškove tranzicionih promena plate samo ljudi sa dna socijalne piramide$ što za posledicu ima da je #3 na nivou od tri!etvrtine onoga iz daleke %66. godine$ a udeo onih koji izjavljuju da ive nepodnošljivoili teško podnošljivo konstantno oko dve petine svih gra8ana$ onda ovako rašireno

/4



nepoverenje ne treba nikoga da !udi. 3osledi!no$ i me8u sindikalnim aktivistima raširena je svest o nemoći i nedovoljnom uticaju sindikata.

,znetu na!elnu ocenu potvr8uju vremenske serije podataka o kretanju poverenja usindikate koje pokazuju da je do rasta poverenja dolazilo samo u situacijama probu8enihnada i o!ekivanja (/'''." iIili konjukturnih privrednih kretanja i rasta zarada$ odnosnozaustavljanja trenda pada zaposlenosti 5 /''/ i /'';. godine (Slavujević$ /'%'B;;".

,stini za volju$gotovo sve zemlje u tranziciji platile su tešku socijalnu cenu promena $ pre svega zato što (%" rast nije bio praćen rastom zaposlenosti$(/" došlo je douvećanja socijalnih razlika i (A" trište rada je postalo krajnje 2leksibilno i deregulisano.

1z zajedni!ke $Srbija poseduje i brojne sopstvene tranzicione de2ormacije i promašaje u koje$ i nakon petooktobarskih promena spadaju B partokratija i populisi!ka politika$ nerešavanje klju!nih dravnih pitanja$ gubljenje ritma u evropskimintegracijama $ tajkunizacija privrede i rslojavanje društva $ kao i nedovoljnakonkurentnost privrede uz prateć visoku nezaposlenost .

alje uzroke nemoći sindikata treba potraiti u poluvekovnom o!+u+'ura!icij$ auonomni )or)i i zauzimanja "rii#"$ (ozicij$ (r$ma '%a+ima.1 deceniji

9iloševićeve vladavine +većinski + SSSS je iz pozicije mla8eg$ poslušnog brata sledionacionalpopulisti!ku ratnu avanturu reima$ bez volje da pokae minimalnu solidarnost sa+alternativnim + sindikatima.

Sindikati su nakon toga bar prvih nekoliko godina pokazivali i previšerazumevanja za poziciju novih demokratskih vlasti.,stini za volju to je$ i u jednom i u

drugom slu!aju$ bila i volja velikog dela zaposlenih. Na javnoj sceni su se našli slabi i rivalski sindikati$ nepro2ilisane poslodava!ke

strukture i nestabilne i za e2ektivan socijalni dijalog nemotivisane vlade 5 akteri i bezdovoljne podrške gra8ana.

Na drugoj strani$ !ini se da je ovakav rezultat posledica i n$!o'o%jn$+(r$mno+i gra3ana i za(o+%$ni na anga&o'anj$, +raa o! gu)i"a (o+%a,n$!o'o%jn$ +o%i!arno+i i u"u(nog !i+ci(%inuju/$g !$%o'anja "riz$.Era8ani Srbije se

/?



pobune samo +kad dogori do nokata+$ oni nemaju kulturu svakodnevne rovovske borbeza svoje interese i prava. 3ostoji drasti!an jaz izme8u polovine gra8ana koja se ne mirisa sudbinom$ tek petine koja ne misli da neko drugi treba da rešava društvene probleme isamo desetine koja bi reagovala i kad nije li!no pogo8ena (Stojiljković$/''6B %A/".

Ne radi se samo o ego5tripu$ već i o razo!aranosti e2ektima prethodnih protesta inepoverenju u kolektivne aktere$ uklju!iv i sindikate i njihove lidere.

3ostoji i treći$ unutarsindikalni razlog. Faširen je naime$ u velikoj meri opravdan$utisak da %i!$ri +in!i"aa z)og +ra$*"i, a%i u jo* '$/oj m$ri i a"i#"i, (o%ii#"i,raz%oga,"ao i %i#ni in$r$+a i animozi$a, ni+u (o"aza%i !o'o%jnu +(r$mno+ zam$3u+o)nu +ara!nju . =iderska pozicija$ !ak i u nekoj od brojnih$ minijaturnih+sindikalnih centrala+ nosi nekakvu prepoznatljivost i publicitet i uticaj koji se$ posebno bez visokoškolske diplome$ moe imati još samo u sportu i na estradi.#rojni sindikalniaktivisti uz to nemaju ni izbor 5 njihova radna mesta su ugašena i oni moraju ostati usindikalnoj orbiti. 3oraz u sindikalnoj utakmici jednostavno nosi preveliki rizik. =ogikakonkurencije oko raspodele mesta u sindikalnim 2orumima i odborima socijalnih 2ondova!esto vodi sukobima umesto saradnji na sindikalnoj sceni.3ovratno$ ta atmos2era se prenosi na povereništva u preduzećima i ustanovama.

Na !etvrtoj strani$ u znatnom delu establišmenta$ kao i intelektualne javnosti postoji$ na neoliberalnoj paradigmi ra*ir$na ani+in!i"a%na Bgoo'oC i+$rija jer su$kao$ baš sindikati ko!ni!ari$ remetila!ki 2aktor re2ormi.Socijalni dijalog se vidi kao nekavrsta ukalkulisanog$ što manjeg$ gubljenja vremena i javnog pokazivanja prihvatanjamantre evropske$ socijalno5 trišne orijentacije.Fadikalniji$ !ak prora!unavaju troškove postojanja sindikata i dre da je dijalog tek netrišni juriš na rente i privilegije. 3okazalose$ me8utim $da su "oru(i'na (ri'aizacija, o!+u+'o !o'o%jn$ "on"ur$ncij$ i(ri'ani i (arij+"i mono(%i i '%a+ni*'o na! (r$!uz$/ima i u+ano'ama 0 (o%ii#"i"a(ia%izam BV$)$rC, uz o!+u+'o "o$r$nn$ raz'ojn$ +ra$gij$, (ra'i uzro" na*in$'o%ja.

Sin!i"a%no #%an+'o

1 sindikatima je$ sredinom /''&. godine (0esid"$ pre izbijanja aktuelne krize$ posopstvenom iskazu$bio svaki osmi gra8anin$ odnosno još uvek priblino svaki trećizaposleni. 3roblem je u tome što je sindikalno !lanstvo sve starije gro njih je izme8u4' i ?? godina. Sindikalni kola! je razdeljen tako da je SSSS5u$ krajem /''&$ pripadalooko tri petine svih !lanova sindikata$ odnosno priblino !etvrtina svih zaposlenih$ a 1ESRNezavisnostQ daljih /'5/?K sindikalnog !lanstva$ odnosno svaki deseti zaposleni. vevodeće$ reprezentativne sindikalne centrale okupljale su dakle oko !etiri petine sindikalnoorganizovanih.

Tri godine kasnije$ u sindikate je$ sredinom /'%'. godine$ u!lanjeno oko A%Kzaposlenih zna!i$ ni svaki treći radnik. 9e8utim$ kada razdvojimo one koji su u

stalnom radnom odnosu od onih koji su zaposleni na odre8eno vreme$ onda nalazimo da je u !lanstvu sindikata AAK od ukupnog broja stalno zaposlenih$ dok je od ukupnog brojazaposlenih na odre8eno vreme u !lanstvu nekog od sindikata$ tek 6K.Ka! (o+maramo +amo i+(iani"$ "oji +u u#%anj$ni u n$"i o! +in!i"aa na%azimo !a j$ u Sa'$zu +amo+a%ni +in!i"aa Sr)ij$ :?, u U4S @N$za'i+no+ 19, uA+ocijaciji +%o)o!ni i n$za'i+ni +in!i"aa 7 ; i u o+a%im +in!i"aima +'i

/;



2?,što re!ito govori o produenoj$ !ak i produbljenoj$ nestabilnosti i 2ragmentiranostisindikalne scene.

Sindikati su u Srbiji$ kao i u većini zemalja u tranziciji$ snano utemeljeni uopadajućem dravnom sektoru$ dok je$ bar za sada$ njihovo prisustvo$ odnosno stopasindikalizovanosti u narastajućem privatnom sektoru gotovo !etiri puta manja(4;KB%/K". Na drugoj strani$ izvan kruga zaposlenih sindikati uivaju istina malobrojnuali snanu podršku svojih aktivisti!kih jezgara me8u samozaposlenima$ kao i aktuelnim penzionerima i nezaposlenima (A54K"$ koje logi!no naj!ešće !ine nekadašnji zaposlenisindikalni aktivisti (0esid$ septembar$ /''&".Zanimljivo je da se ene !ešće nalaze u sindikatima nego muškarci od ukupnog brojazaposlenih ena u sindikalnom !lanstvu je A?K$ a od ukupnog broja zaposlenihmuškaraca u sindikatima je /6K.

9la8i se re8e u!lanjavaju u sindikate$ pa tako me8u zaposlenima koji imaju A' imanje godina nalazimo %?K !lanova sindikata$ me8u onima koji su u !etvrtoj decenijiivota (A'5A godina" /?K$ a najviše me8u onima u petoj deceniji (4'54 godina" 4%K$ a u narednoj deceniji ivota stopa sindikalizovanosti opada naA;K(9ihailović$S=7$/'%'".

<ad gledamo grupe zanimanja zaposlenih$ najveću stopu sindikalizovanostinalazimo kod nekvali2ikovanih i polukvali2ikovanih radnika (A&K" i me8usrednjeobrazovanim slubenicima (A;K"$ potom kod tehni!ara (A4K"$ a onda sledevisokoobrazovani stru!njaci (/K" i kvali2ikovani i visokokvali2ikovani radnici (/6K". Na osnovu ovih nalaza moemo zaklju!iti da stepen obrazovanja ne uti!e u zna!ajnijojmeri na !lanstvo u sindikatima.Zapravo jedine tri kategorije kod kojih je poverenje u sindikate nešto iznad nepoverenjasu slubenici (4%KBA'K"$ stru!njaci (A4KBAAK" i u!enici i studenti (A%KB/&K". Nadrugoj strani$ najveće nepoverenje uz prose!no poverenje (0esid$ april /'';" pokazujunekadašnja sindikalna uporišta i oaze$ odnosno pripadnici grupa koje sindikati nisu uspelida zaštite od udara tranzicione recesije pre svih <* i *<* radnici i tehni!ari(AKB/K".

,majući u vidu da su to još uvek najbrojnije kategorije me8u zaposlenimaraz'ij$na @%$($za+a +ra$gija +in!i"aa mora, (or$! $ni"a (ri+u(a m%a!ima,&$nama i 'i+o"o o)razo'anima, za!r&ai +ra$*"i in$r$+ za (o%o&aj i "o%$"i'nuza*iu @(%a'i o"o'rani"a.

Socija%ni $m$%ji n$mo/i +in!i"aa

Temeljne uzroke društvene nemoći zaposlenih i nepoverenja u sindikate treba potraiti i u dva me8usobno tesno isprepletana procesaB(%" 3rvi !ini$ po oceni samih ispitanika$ daleko (tri i po puta" veći broj onih koji sebesmatraju gubitnicima tranzicije u odnosu na broj tranzicionih dobitnika !iji je udeo$

unutar aktuelne krize pao na manje od desetine gra8ana Srbije.

/&



Era2ikon B Do)inici i%i gu)inici ranzicij$

Subjektivni osećaj gubitništva gotovo trećine gra8ana u kulturi u kojoj sesiromaštvo i gubitništvo prikrivaju govori o razmerama krize.Svakodnevno suo!avanje sa problemom preivljavanja oteano je prisutnim sećanjem na sigurnost i standard izvremena Titovog socijalizma što ivotnu svakodnevicu dovodi u vezu sa poznatomkletvom + abog da imao pa nemao+.

(/" rugi treba potraiti u procesu privatizacije koji je$ uz bar srednjoro!nuredukciju broja zaposlenih i njihovih prava$ bio u velikoj meri netransparentan$koruptivan i$ bar u !etvrtini slu!ajeva$ razvojno nedelotvoran.

Era2ikon B a mi+%i$ o !o+a!a*nj$m o"u (ri'aizacij$

Zvu!i u najmanju ruku alarmantno da istovremeno konstantno raste$ od /''/ 5/''A. godine$ broj onih koji izme8u privatizacije i plja!ke stavljaju znak jednakosti i da

/6



se on pribliio polovini ispitanika. Na drugoj strani$ udeo onih koji smatraju da je privatizavija nuan re2ormski proces koji se uglavnom uspešno sprovodi pao je na gotovosimboli!nih AK. ,zme8u ovih polarnih grupa su oni koji istina dre da je privatizacijanuna$ ali da se sprovodi na uveliko pogrešan (i neuspešan" na!in$ kao i oni koji ne moguda ocene njene e2ekte jednih i drugih je priblino po !etvrtina. O!ito , !'$ !$c$nij$$"+($rim$ni+anja +a raz%i#iim mo!$%ima (ri'aizacij$ za!o'o%jn$ nj$nim o"om i$-$"ima #ini +amo uza" "rug nj$ni "r$aora i )$n$-icijara.

Zvu!i cini!no da danas ni politi!ke elite ne spore da je i dominnantni modeltenderske i$ posebno$ aukcijske prodaje bio sve samo ne transparentan i socijalno$ pa nirazvojno uspešan.3rvo se govorilo da je svaki investitor dobro došao da bi se tek predkraj privatizacije$ kad su karte podeljene$ po!elo da govori o poreklu novca i bonitetu+strateških partnera+. ubina aktuelne krize ponovo vodi politi!ku elitu u iskušenje da prodajom +bud zašto+ preostale imovine kupi socijalni mir pred izbore$ ostavljajući nasistovremeno bez kontrole nad strateškim resursima.

.Ima %i iz%aza za za(o+%$n$ i +in!i"a$

7ktuelno stanje industrijskih odnosa u Srbiji i većini drugih zemalja u tranzicijiima šest svojih temeljnih karakteristikaB (%" nekoordinirani sindikalni pluralizamH(/" svemanju stopu sindikalizovanostiH (A" sve više preduzeća bez sindikataH (4" sverestriktivnije radno zakonodavstvo$ uklju!iv i norme kojima se reguliše delovanjesindikataH (?" istovremeno odsustvo relevantnih poslodava!kih organizacija i posledi!no(;" nedovoljno razvijen socijalni dijalog.

=ogi!no se otvara pitanje postoji li u ovakvoj situaciji izlazna strategija zasindikate ,z stanja neravnotee moći zaposleni i sindikati mogu izaći samo ako uspešnorekonbinuju šest raspoloivih strategija delovanjaB

prvu$ internu !ini intenzivan proces socijalnog u!enja i uvećanja socijalnogkapitala$ kao i (r$"o (or$)no mo!$rnizo'anj$, (rim$r$no "on-%i"nom (arn$r+'u+a !r&a'om i (o+%o!a'cima, i (ra$/$ r$!izajniranj$ imi!&a +in!i"aaH

drugu$ spremnost sindikata na uvodjenje 2er pravila igre u me8usobnojkompeticiji za podršku zaposlenih i gra8ana$ kao i a"cionu $-$"i'nu +ara!nju o"o'ia%ni zaj$!ni#"i in$r$+a

treće$ o(ima%no i @i+(%ai'o "ori*/$nj$ Bminimum ro*"o'a 0 ma"+imum"ori+iC *raj"o'a, (ro$+a i !rugi o)%i"a gra3an+"$ n$(o+%u*no+iH

!etvrto$+ara!nja +a organizacijama ci'i%nog !ru*'aBO6DC i organizovanje prosindikalnih kampanja u medijima i javnostiH

peto$ kontinuirano u#$*/$ u "o%$"i'nom (r$go'aranju i ri(arinom+ocija%nom !ija%ogu

šestu$ tek dopunsku i korektivnu stratešku opciju !ine razli!iti o)%ici (o%ii#"og%o)iranja i u#$*/a +in!i"aa u (o%iici oko kojih nema saglasnosti me8u gra8anima i

zaposlenima.Osnovna$ trajna mi+ija +in!i"aa sadri se u promociji i zaštiti individualnih prava po osnovu rada ali i !etiri grupe kolektivnih prava zaposlenihB prava na slobodno i$u odnosu na poslodavce$ dravu i politi!ke stranke$ autonomno sindikalno udruivanje$kao i prava na štrajk$ kolektivno pregovaranje i participaciju u odlu!ivanju o uslovimarada i raspodeli pro2ita.

/



To ih$ gotovo nuno$ !ini grupom zaštite posebnih$ ali masovnih i za dravuizuzetno strukturno vanih$ ekonomskih RprivatnihQ interesa zaposlenih. ,stovremeno$sindikati promovišu jedan broj opštih$ RjavnihQ interesa i vrednosti$ poput temeljnihekonomskih i socijalnih prava što im daje dodatnu$ speci2i!nu politi!ku teinu.

3rimera radi$ vo8enje socijalne politike i politike (de"regulacije trištarada je prakti!no nemoguće bez otvorenih kanala komunikacije sa sindikatima.

.1. In$rn$ Bm$3uC+in!i"a%n$ +ra$gij$

Sama Rkupovna moćQ sindikata na politi!kom trištu$ odnosno sposobnostzastupanja i lobiranja interesa zaposlenih$ odre8ena je$ pre svega$ organizacionomsnagom$ resursima$ brojnošću i poverenjem koje uivaju sindikati$ uklju!iv i stepenostvarenog unutarsindikalnog i me8usindikalnog jedinstva.

#rojan$ organizacijski 2unkcionalno ustrojen$ kadrovski ekipiran i 2inansijskistabilan i u okruenju dobro pozicioniran sindikat sindikati$ koje karakteriše i dovoljanstepen e2ikasne akcione koordinacije su relevantan 2aktor. Takvi sindikati moguusmeravati volju zna!ajnog dela bira!kog tela i time uticati na karakter ponude koju

sindikatima daju potencijalni politi!ki partneri. To je istovremeno i krunski argument u prilog tezi o dubokoj povezanosti (ne"uspešne interne$ sindikalne i njihove$ uslovnore!eno$ ReksterneQ strategije politi!kog delovanja (Stojiljković$/oo6B/;A".

R$-orma i mo!$rnizacija +in!i"aa

<onstitutivni deo uspešne sindikalne strategije je i ja!anje sopstvenihmaterijalnih$ tehni!kih i ljudskih resursa i kapaciteta$ kao i borbene i solidaristi!keorganizacijske kulture.

O+no'na !ru*'$na u%oga 7 mi+ija +in!i"aa i +a!r&i +$ u om$ !a )u!$organizacioni o"'ir i in+rum$n u+(o+a'%janja !ru*'$nog uicaja i "r$!i)i%i$a+'$a ra!a.

1 okviru akcione mobilizacije !lanstva i zaposlenih od temeljnog zna!aja je ulogakoordinacije i objedinjavanja razli!itih grupa i aktivnosti unutar i izvan sindikata.

Fadi se o sloenom procesu regulisanja unutrašnjih tenzija i sukoba i gra8enjaodnosa uzajamnosti$ solidarnosti i jedinstva. Samo se stvaranjem speci2i!neorganizacijske kulture i duha lojalnosti i solidarnosti moe biti osnovna poluga gra8enjakontra5moći zaposlenih$ odnosno uspešno parirati strategiji kapitala baziranoj nastatusnoj i interesnoj i organizacionoj podeli i suprostavljanju zaposlenih.

3ored identi2ikacije o+no'ni na#$%a "oj$ +oj$ u o+no'i au$ni#nog+in!i"a%nog !$%o'anja Bma+o'no+, )or)$no+, +o%i!arno+, auonomija u o!no+u na(o+%o!a'c$, !r&a'u i (o%ii#"$ +ran"$, !o)ro'o%jno+ #%an+'a, in$rna !$mo"raijau !ono*$nju o!%u"a i iz)oru organaC, naredni njegov konstitutivni element !ine sami

principi i osnovi organizovanja.Svaki razvojem 2ormiran oblik i osnov sindikalnog delovanja ima svoje prednostii mane. Sru"o'ni +in!i"ai su najstariji i najdiretniji oblik povezivanja u sindikate. No$ paralelno postojanje desetine strukovnih sindikata unutar$ recimo$ jedne kompanije !estovodi prenaglašavanju uih interesa i zahteva koji se teško mogu usaglasiti. 4ran+"i+in!i"ai jesu oblik korekcije slabosti strukovnog organizovanja. ,stovremeno$ interesi

A'



zaposlenih u razli!itim granama i delatnostima trae$ tako8e$ na razli!itim nivoima(lokalnih samouprava$ industrijskih basena$ regija i zemalja" odgovarajući oblik povezivanja$ usaglašavanja i interesno5politi!kog zastupanja u tripartitnim organima iinstitucijama vlasti. 1 tom okviru obezbe8enje solidarnosti zaposlenih$ ali i nezaposlenihi penzionera$ harmonizovanje interesa !lanstva u njegovim promenljivim ulogama

davaoca i korisnika usluga$ solidarna saradnja zaposlenih iz regija razli!itog nivoarazvijenosti jesu neki od klju!nih razloga !o(unjuju/$g, $riorija%nog (rinci(aorganizo'anja. 1jedno to je i razlog povezivanja strukovnih i granskih sindikata u+in!i"a%n$ c$nra%$. Sindikalnim centralama logi!no pripadaju i pregovori ominimalnom nivou zarada$ sklapanje opšteg kolektivnog ugovora (O<1"$ kao i reakcijena budetsku politiku$ makro5ekonomske mere i promene u radnom i socijalnomzakonodavstvu$ kao i me8usindikalna saradnja i sklapanje širih socijalnih i politi!kihkoalicija. Na drugoj strani$ preterana centralizacija odlu!ivanja vodi uni2ormisanosti$ birokratizaciji odnosa i pasivizaciji i osipanju !lanstva.

<ada je o procesu odlu!ivanja re!$ klju!nom pravilu balansiranja principademokrati!nosti iniciranja i raspravljanja predloga i e2ikasnosti i kompetentnostiusvajanja rešenja$ sledi monitoring i evaluacija donetih odluka i njihovo eventualno preispitivanje i revidiranje. 1 pogledu podele nadlenosti za donošenje odluka njihovedistribucije na razli!ite ravni organizovanja$ temeljni zna!aj ima primena kriterija i principa subsidijarnosti$ odnosno spuštanja nadlenosti na onaj nivo gde odlu!ivanje dajenajoptimalnije e2ekte. Time$ istovremeno$ decentralizacija odlu!ivanja vodidekoncentraciji 2unkcija i rezultira sloenom strukturom sindikata.

Sindikat kao organizacijska struktura zapravo predstavlja sloenu$ horizontalnu ivertikalnu mreu odnosa. Sin!i"a%na (o'$r$ni*'a u preduzećima i ustanovama !ineosnovne organizacione oblike nad kojima se uzdie (regionalna$ strukovna$ granska"mrea sindikalnih organa razli!itih vrsta nadlenosti. 9rea sindikalnih poverenika povezuje razli!ite nivoe organizovanja i predstavlja neku vrstu krvotoka od !ijeg stanjazavisi 2unkcionisanje i Mdobro zdravlje organizacije. Sin!i"a%ni organi$ bi se po

analogiji sa strukturom dravne vlasti$ uslovno mogli podeliti na zakonodavne (kongresi$kon2erencije"$ izvršne (odbori$ veća$ predstavništva" i kontrolne sudske organe(nadzorne i statutarne komisije".Hun"ciona%n$ o)%i"$ organizo'anja predstavlja mrea stalnih i ad hoc 2ormiranih

programskih odbora$ istraiva!kih$ obrazovnih i in2ormativnih centara i komercijalnihagencija$ markentiških i pravnih i razvojnih slubi$ koje se$ pod uslovom da su adekvatnoumreene i kadrovski ekipirane$ analiti!ki bave pojedinim aspektima delovanja sindikata.

Sru"urni (ri+u( r$(r$z$nuj$ !$%o'anj$ +$"cija koje okupljaju speci2i!negrupe !lanstva (mladi$ ene$ kolektivno !lanstvo" i automno artikulišu njihove posebneinterese.

elatnosti razvoja i koordiniraja razli!itih oblika +in!i"a%nog (r$!uz$ni*'a$ prikupljanja i usmeravanja sindikalne !lanarine i upravljanja drugim materijalnim

resursima su od vitalne vanosti za odgovarajuće 2unkcionisanje$ ali i za (ne"demokratsku prirodu unutrašnjih odnosa u sindikatima.

3od uslovom da 2ormalizovan organizacijski (statutarni" demokratski obrazackoincidira sa realnom strukturom odnosa moći$ vrhu sindikalne piramide ostaje dakoordinira akcije i utvr8uje strategiju i prioritete. 1 suprotnom$ (ne"2ormalne vrhuške injihove interesne koalicije 2akti!ki sebi obezbe8uju kontrolu nad 2unkcionisanjem

A%



organizacije$ tako da je unutar sindikata gotovo nemoguće pokrenuti neku akciju kojanema blagoslov rukovodstava grana iIili centrale.

D$mo"ra+"i !izajniran, o'or$n i -%$"+i)i%an organizacij+"i mo!$%i+o'r$m$no omogu/uj$ +%o&$nu in$ra"ciju i a!$"'ano r$ago'anj$ na )rojn$izazo'$ i za$'$ za a"oma!acijom i (rom$nama "oji !o%az$ iz izm$nj$nog$"onom+"og, +ocijanog i (o%ii#"og o"ru&$nja.

Sin!i"a%ni (%ura%izam i m$3u+in!i"a%na +ara!nja

O!ito$ da uz teško objektivno stanje koje najviše poga8a (i disciplinuje" samezaposlene i sindikate$ podeljenost sindikalne scene i još uvek primetno$ odsustvodelatnog$ akcionog jedinstva sindikata predstavljaju klju!ni problem i razlog nemoćisindikata i zaposlenih da e2ektivno prinude vladu i poslodavce da ispune data obećanja.

Fazvijen i rastući strah od gubitka posla$ uz realan pad zaposlenosti$ ali inezadovoljstvo organizovanošću i uticajem sindikata$ za posledicu su imali opadanje$ ili bar stagnaciju broja !lanova svih relevantnih sindikata$ uz zna!ajne pojedina!ne

2luktuacije !lanstva. 3rimera radi$ 2azi krize i osipanja !lanstva nakon promena /'''5teMstarog sindikata SSS$ sledila je 2aza njegove relativne konsolidacije. ,stovremenootvorena je već /''%I/''/ godine prvo Mkriza rasta a zatim i potreba za re2ormama i preispitivanjem koncepta i uloge Mnovih alternativnih sindikata$ praćena stagniranjem$ pa i opadanjem !lanstva i daljim podelama.

Na drugoj strani$ neophodna blia akciona saradnja izme8u sindikata prakti!no jeograni!ena nasle8enim$ decenijskim nepoverenjem$ sporovima i 2ormiranimanimozitetom. Otopljavanju odnosa$ pre svega izme8u dva reprezentativna sindikata$mogla bi doprineti koordinacija unutar radni!ke delegacije u tripartitnim organima$zajedni!ko u!ešće u usvajanju razvojnih strategija$ kao i rea2irmacija kolektivnog pregovaranja i edukacija vezana za !lanstvo obe centrale i njihovih grana u (istim"me8unarodnim sindikalnih 2orumima i organizacijama$ nakon /'';. godine.

3ored sporenja i sukoba Mstarog i Mnovih sindikata$ nastalih nakon %%. godine$aktuelne su i podele izme8u Mvelikih i malih reprezentativnih i nereprezentativnihsindikata$ odnosno sporovi oko regularnosti procedura utvr8ivanja reprezentativnostisindikata. 9e8usindikalnu koordinaciju i saradnju oteava i postojanje brojnihminijaturnih granskih i strukovnih sindikata izvan sindikalnih centrala.3osledica svega toga je opredeljenje većine zaposlenih u prilog me8usindikalne saradnje$uz paralelno raširenu svest i iskustvo da to$ za sada$ nije moguće i sve manje o!ekivanjaod objedinjavanja sindikata.%

3roblem je$ me8utim$ u dubini podeljenosti Rsindikalne ponudeQ 5 !injenici da nisami !lanovi jednog sindikata uglavnom nemaju poverenje u drugi sindikatI sindikate.

A/



U#$*/$ u *raj"o'ima i +in!i"a%nim (ro$+ima

Sposobni sindikati pri organizovanju protesta i štrajkova polaze od PminimaksstrategijeM$ odnosno nastoje da sa minimumom troškova postignu optimalne$ eljenee2ekte. Fadi se zapravo o planiranoj$ organizovanoj aktivnosti de2inisanja pregovara!ke

plat2orme i maksimalnih i minimalnih ciljeva i zahteva$ proizvo8enju publiciteta izadobijanja podrške$ kao i de2inisanju Pizlazne strategijeM$ posebno u (naj!ešćem" slu!ajutek delimi!ne realizacije zahteva.

Sasvim suprotno$ gotovo cini!no i krajnje deprimirajuće deluju ne retki primeriPštrajkovaM dogovorenih$ !ak naru!enih od (delova" poslovodstva ili konkurentskihvlasni!kih struktura koje pretenduju na preuzimanje odre8enog preduzeća ili ustanove pri !emu se ne retko sindikati na8u na suprotnim stranama. ,li pak politi!ki motivisani$usmeravani i od strana!kih struktura proteirani PspontaniM štrajkovi i protesti. 1 njimasindikalna rukovodstva igraju ulogu epizodista i naiv!ina$ ali mnogi i korumpiranihPmla8ih partnera u sklopljenom diluM.

1 vremenima tranzicije ra!ni#"i (ro$+i +u (ro*%i "roz ri (%im$ i o+$"$.3rvosu tek probu8eni protesti zamenjeni nacionalnim okupljanjem 5 +ljudi su došli na protest

kao radnici a razišli se kao Srbi+(3opov".Neproduktivni +socijalni brak iz ra!una+uspostavljen je kroz 2ormulu + nema otpuštanja dok traju sankcije+ 1 sveopštem propadanju nii društveni slojevi na koje se reim oslanjao prošli su tek nešto malo manjeloše od (kriti!kih" srednjih slojeva.Nakon %;I%&. radnici su se +probudili+ i njihovotpor i otkazivanje podrške su u zna!ajnoj meri omogućili promene.Sledio je +medenimesec+ gra8ana i novih demokratskih vlasti.3osle /''/I/''A.godine$kao reakcija na neuspele privatizacije$ ste!ajeve i otpuštanja

sledila je nova plima protesta $ koja u klimi bezna8a$ ne retko dobija radikalne oblikeštrajka gla8u i zauzimanja prostora.

Eledano u celini$ u poslednje tri godine relativne oseke$ u štrajkovima i protestima je u!estvovalo oko 6K gra8ana Srbije. Nešto veoma malo ispod ovog prosekasu zaposleni koji nisu !lanovi sindikata (;K" i gra8ani koji sada nisu u radnom odnosu(&K"$ dok su zaposleni koji su sindikalno organizovani znatno ispred u štrajkovima i protestima u!estvovalo je %;K. 3rosek za zaposlene$ bez obzira na !lanstvo u sindikatima je %'K.

TabelaB 1!ešće u štrajkovima i sindikalnim protestima (u K"

4ra3ani iz'an Za(o+%$ni "oji ni+u 8%ano'ira!nog o!no+a #%ano'i +in!i"aa +in!i"aa

nije bilo štrajkova /' // /6nije u!estvovao &A &/ ?;da$ jednom 4 4 da$ više puta A / &

ukupno %'' %'' %''

Osnovni motivi za u!ešće u štrajkovima su bili ugroenost prava ineodgovarajuće$ male zarade. Na u!ešće u štrajku pozitivno je uticala odluka sindikata ostupanju u štrajk$ kao i pozitivan stav u prilog štrajka najbliih kolega kao i većinezaposlenih.

AA



Felativno ograni!eno u!ešće desetine zaposlenih$ praćeno je$me8utim$ pozitivnimodnosom i stavom o opravdanosti štrajkova i protesta tri !etvrtine zaposlenih. 3ritom%;K anketiranih štrajk uvek i unapred smatra opravdanim. alja trećina opravdanimsmatra tek štrajkove sa dominantnim ekonomskim (%%K" i socijalnim (/4K" zahtevima.G2ekat pridruivanja pokazuje$ odnosno deli stav da su štrajkovi opravdani samo ako ih podrava većina zaposlenih$ dalja !etvrtina anketiranih (/&K". Na drugoj strani$ manje od !etvrtine zaposlenih ili ne razmišlja uopšte o protestima ištrajkovima (%&K" ili pak smatra da ih se$ bez obzira na opravdanost$ treba kloniti 5 ?K(9ihailović$ S=7 $ /'%'".

Pro$+i +u o#io za '$%i"u '$/inu za(o+%$ni o(ra'!ano i %$giimno a%i i (ra"i#noiznu3$no +r$!+'o "oj$ +$ (rim$njuj$ $" "a!a +$ "roz !ija%og nij$ mog%o !o/i !o,(o za(o+%$n$, (ri'a%ji'og r$*$nja. >ta raditi$ me8utim$ kad već postoji o2ormljenonezadovoljstvo sadrajima$ kvalitetom$ i karakterom vo8enog socijalnog dijaloga

. E"+$rn$ +ra$gij$ o+'ari'anja !ru*'$n$ mo/i i uicaja +in!i"aa

>ta u ovako suenom socijalnom i politi!kom okviru još preostaje sindikatima

3rincipijelno$ njima na raspolaganju stoje i na vladu i politi!ke institucije orijentisana politi!ka i na javnost i medije orijentisana civilna strategija realizovanja uticaja. 1 kojojmeri će$ pored posredne$ prema javnosti usmerene civilne strategije sindikati koristiti i politi!ku strategiju zavisi od otvorenosti politi!kih institucija pre svega skupštine$*lade i dravne birokratije za (ne"2ormalni konsultativni proces sa socijalnim partnerima.1nutar ovog procesa se prakti!no realizuje politi!ko zastupanje interesa i lobiranje zausvajanje odre8enih zahteva.

6i'i%n$ +ra$gij$ !$%o'anja

Nezamenljivu$ dopunsku i korektivnu ulogu imaju civilne strategije realizovanja

uticaja. 3artnerska projektna saradnja sa nevladinim sektorom$ poput iskustva 3artnerstvaza demokratske promene 1ES RNezavisnostQ u periodu %5/''A$ i zajedni!kekampanje i inicijative imaju poseban zna!aj u uslovima kada sindikati i drugeorganizacije civilnog društva nemaju sredstava za Rkupovanje politi!kog uticajaQ kroz politi!ko zastupništvo i pokretanje zahtevnih i skupih marketinških kampanja.?'

Ograni!en i selektivno otvoren pristup Rvelikim medijimaQ se moe u većoj meriiskoristiti samo Rproizvodnjom doga8ajaQ 5 dobrom medijskom promocijom iRnaplatomQ sopstvenih inicijativa i protestnih aktivnosti u svrhu povećanja sopstvene prepoznatljivosti i poboljšanja imida.

A 3artnerstvo za demokratske promene (33" 1ES Nezavisnost je$ zajedno sa @ondacijom za mir irešavanje kriza i još oko ;' N*O sa teritorije !itave Srbije$ 2ormirala odmah nakon bombardovanja$ leta

%. godine$ sa ciljem okupljanja svih demokratskih$ re2ormskih snaga. Skup P<ako do promenaM$ odrannovembra %. godine bio je prvi skup koji je na zajedni!kim ciljevima i plat2ormi okupio aktere civilnogdruštva i stranke budućeg OS5a. 33 je odigralo$ unutar kampanje P,zlaz /'''M veoma zna!ajnu ulogu$organizovanjem stotinak tribina i akcija i sa mreom saradnika u %& gradova$ u obaranju autoritarnog9iloševićevog reima. Nakon promena iz /'''5te redukovana mrea saradnika bavila se pre svega

promocijom i zagovaranjem demokratskih i evropskih vrednosti sindikata i socijalnog dijaloga$ borbom protiv korupcije i partokratije$ odnosno za koncept decentralizovane$ participativne demokratije. 3otreba zaovim tipom umreavanja sa srodnim organizacijama$ zajedni!kim kampanjama je danas jednako urgentna.

A4



0ivilne$ na društvo i gra8ane pre nego na vlast usmerene strategije moraju pre svega biti$ "roz gra3an+"$ inicijai'$, (o%ii#"o %o)iranj$, za+u(ni*'o i(romo'i+aj$ za"on+"i (rom$na, a%i i a"$ (ro$+a i gra3an+"$ n$(o+%u*no+i $vezane za promociju i razvojB evropskih vrednosti i socijalnog i politi!kog dijalogaHsocijalnih i ekonomskih pravaH rodne i nacionalne ravnopravnostiH antikoruptivne$ kao istrategija odrivog razvoja$ zapošljavanja i smanjenje siromaštva. 4

3artneri sindikata mogu biti samo one N*O i udruenja koji imaju zna!ajneresurse i potencijale i autonomnu poziciju i status$ odnosno kriti!nu poziciju u odnosu navlast i aktere politike$ ali i jasan otklon od je2tine$ kvazi5kriti!ke politi!ke zloupotrebe imanipulacije.

Sra$gij$ i a"$ri +ocija%nog !ija%oga

1 Srbiji je$ /''%. godine$ 2ormiran Socijalno5ekonomski savet kaoinstitucionalni okvir za tripartitno pregovaranje. Tako je$ bar posredno$ prihvaćen model pluralnog$ RdruštvenogQ neokorporativizma kojim se stvara mrea institucija za 2ormalan$konsultativni proces i dijalog. No$ on je$ pre svega zbog tendencije vlade da ga pretvori u

telo naknadne veri2ikacije već donetih rešenja ali i nerešenih pitanja reprezentativnosti iravnopravnog statusa u!esnika ostao$ sve do po!etka /''?. godine$ tek institucionalnikroki. #ez realnog uporišta u postojanju tripartitnih organa i na nivou lokalnih zajednica$ bez u!ešća socijalnih partnera u radu parlamentarnih odbora i sa iskustvom tek povremenog$ pretnjom štrajkom preteno iznu8enog vo8enja Rgranskog socijalnogdijalogaQ sa resornim ministarstvima institucionalni dijalog je lišen realnih šansi ie2ekata. Nakon donošenja Zakona o Socijalno ekonomskim savetima$ kao i Zakona omirnom rešavanju kon2likata (/''4" i 2ormiranja$ pored SGS5a i Saveta za zapošljavanjeništa se u ovom pogledu nije bitnije promenilo.

<lju!ne odluke$ poput usvajanja budeta$ razvojnih politika ili strategije privatizacije i restruktuiranja velikih sistema$ se ili ne razmatraju ili se tek$ manje5više

2ormalno$ Mprovuku kroz SGS$ na putu od *lade ka parlamentu

4 Odbrana i zastupanje posebnih interesa u s2eri ekonomije je$ razlog da jedan broj autora$ poputDabermasa$ koji privredu i industrijske odnose isklju!uje iz polja civilnog društva$ posledi!no sindikate nevidi kao organizaciju civilnog društva.Sindikati su$ po njima$ zajedno sa poslodavcima$ Rprivilegovana grupaQ šire shvaćenog gra8anskogdruštva$ inkorporirana$ kao socijalni partner vlade$ u mehanizme 2unkcionisanja dravne vlasti.3rivilegovan status u odnosu na organizacije civilnog društva$ i ne retko zastupanje parcijalnih interesaaktuelno zaposlenih rezultat su$ dakle$ po ovim autorima$ same mogućnosti da sindikati interese zaposleniha2irmišu i brane u zakonodavnom postupku (9olnar$/''AB%//".

Ova stanovišta prvo redukuju civilno društvo na polje ekonomske pasivnosti$ zanemarujući pritom i zna!ajne javne interese i vrednosti koje promovišu sindikati. on <in$ na drugoj strani$ kao primerecivilnog angaovanja sindikata$ pored odbrane socijalnih prava$ navodi sindikalne kampanje za odbranugra8anskih i politi!kih prava$ ali i samo suprostavljanje sindikata svakom obliku diskriminacije na radnommestu (<in$/''AB/;".

Temeljni razlog i kriterij za prihvatanje sindikata kao organizacija civilnog društva !ine$ sami principi autonomije organizovanja i sloboda ugovaranja odnosa sa poslodavcima koje sindikati imaju samou uslovima postojanja trišta i pluralizma svojina (3avlović$/''AB65%''".

A?



3osledi!no$ socijalni dijalog$ iako ocenjen kao potreban$ !ak nuan po mišljenjuvećine zaposlenih pretvara se u praznu institucionalnu ljušturu unutar koje vlada kupujevreme i radi po svome$ eksploatišući sukobe izme8u i unutar sindikata i poslodavaca(Stojiljković$ /''6 B A%6".

Osnovni problem u odnosima socijalnih partnera$ pored njihove organizacione

strukture nedovoljno razvijene i prilago8ene potrebi paralelnog vo8enja bipartitnog itripartitnog socijalnog dijaloga na više ravni organizovanja$ predstavlja a+im$rijar$+ur+a, mo/i i organizo'anja (o+%o!a'aca i +in!i"aa. Naime$ tamo gde ima RpravihQ privatnih poslodavaca u malim i srednjim preduzećima$ po pravilu$ nema organizovanihsindikata. , obratno$ Rsindikalne tvr8aveQ 5 preduzeća i ustanove u kojima je još gotovo polovina zaposlenih u nekom od sindikata$ !ine javni sektor$ kao i velika privatizovana preduzeća gde je novi vlasnik zatekao ranije 2ormirane sindikalne strukture. Sindikalnoorganizovanim zaposlenima poslodavac su naj!ešće drava$ lokalna samouprava ili predstavnici stranog kapitala. Na drugoj strani$ u 2irmama !iji vlasnici su !lanovi poslodava!kih unija naj!ešće (i ne slu!ajno" nema sindikata sa kojima bi se sklapalikolektivni ugovori. Strategiju znatnog broja poslodavaca pri tome odlikuje Pani+in!i"a%ni "rizni m$na!&m$n. 3oslodavci naime$ disciplinovanjem zaposlenih i

širenjem pri!e o njihovoj lenjosti i nepreduzimljivosti$ stvaraju pretpostavke za krajnje pooštravanje radnih normi i redukovanje e2ektivnih mogućnosti za organizovanje i otpor ili pak direktnim pritiscima$ uslovljavanjem$ premeštanjem i oteavanjem uslova radanastoje da iznude ustupke zaposlenih.

3oslodavci$ pre svega oni najveći su se prethodno$nakon po!etnog uspešno poloenog ispita legalizacije i davanja priloga novim$ re2ormskim vlastima$ opredelili zadirektne$ ne2ormalne ali strateške dogovore i kontakte sa vrhovima vlasti i klju!nih parlamentarnih$ pre svega vladajućih stranaka. ,z orbite se ispadalo samo u slu!aju pokazivanja sopstvenih preteranih direktnih politi!kih ambicija (<arić". @ormalnikontakti unutar tripartitnih institucija ostavljani su drugom ešalonu unutar poslodava!kihstruktura.

Na jednoj strani je izuzetno moćan klub M3rivrednik okrenut politi!komlobiranju i kontaktima iza scene. Na drugoj$ 1nija poslodavaca Srbije (13S" koja$ bez prethodne tradicije$ iskustva i in2rastrukture za okupljanje (malih" preduzetnika$ sanedovoljno jasnom slikom o razlikama izme8u poslovnog$ pro2esionalnog organizovanjaunutar privrednih komora i uloge pregovara!a sa sindikatima (i *ladom"$ nastoji dade2iniše dovoljno atraktivnu ponudu i na 2unkcionalan na!in$ na teritorijalnoj i granskojosnovi$ okupi poslodavce.

1 celini gledano$ moe se zaklju!iti da samo ozbiljno i odgovorno uvaavanje pozicije i realnih interesa partnera i njihovo strpljivo i argumentovano usaglašavanjemoe voditi uspostavljanju poverenja i 2ormulisanju zajedni!kih interesa. o stanjasocijalne kohezije moe se doći samo napredovanjem ka kompromisu kroz otvoren iravnopravni dijalog.

Socijalni i politi!ki dijalog i dogovor su istovremeno prakti!no jedini na!in da seiza8e iz za!aranog kruga.1!esnici i pregovara!i vlada i socijalni partneri$ su pri tom u velikoj meri i

lišeni jednog od klju!nih resursa poverenja gra8ana. )oš gore stoji sa poverenjem uskupštinu$ stranke i vlasnike preduzeća.

A;



Su*ina (rom$na +a!r&i +$ u razum$'anju (riro!$ +ocija%nog !ija%oga "ao(ua !a +$, u !o)roj 'o%ji i (o'$r$nju, "roz razm$nu argum$naa i "on+$nzu+om!o3$ !o (ri'a%ji'i, "a raz'oju o"r$nui, (ro!u"i'ni r$*$nja. U o)j$"i'no"rajnj$ +u&$nom man$'ar+"om (ro+oru o, (or$! !o)r$ 'o%j$, za$'a i 'i+o" ni'oznanja, o!go'orno+i i '$*ina i um$/a (r$go'aranja i r$gu%i+anja "on-%i"aa.

Na drugoj strani$ odsustvo sposobnosti i i skrenih namera da se u pregovara!kom procesu prvo traga za zajedni!kim$ strateškim opredeljenjima$ na kojima se tek mogugraditi kompromisne 2ormule i rešenja$ direktno vodi rastu sukoba i uzajamnognepoverenja.

Srbija i njeni gra8ani danas$ me8utim$ nemaju vremena i razumevanja za ponavljanje već vi8enih scenarija.

Sindikati svakako ele da u drugoj$ odlu!ujućoj 2azi tranzicije$ odnosno procesurestruktuiranja i (delimi!ne" privatizacije in2rastrukturalnog i javnog sektora privrede irealizovanju strategije razvoja i zapošljavanja imaju ravnopravnu poziciju i status. a biga i ostvarili oni prvo moraju postići puni me8usobni dijalog i akcionu koordinaciju azatim 2ormirati$ kroz javne kampanje i zastupanje$ i interesne koalicije sa penzionerima$ poljoprivrednicima i samozaposlenima$ pro2esionalnim udruenjima$ studentskim

organizacijama i drugim asocijacijama civilnog društva. Pr$go'ara#"$, !ija%o*"$a"i"$, (ri+u(i i +ra$gij$ moraju )ii "om)ino'ani i na!o(unja'ani +a+(r$mno*/u !a +$ (rim$n$ i um$/$m u+($*nog organizo'anja ($icija, inicijai'a,*raj"o'a, (ro$+a i ja'ni !$mon+racija, r$a%izuju i "on-%i"n$ +ra$gij$!$%o'anja. ,skustvo pokazuje da poslodavci$ pa i resorna ministarstva kao predstavnicidrave i vlade kao poslodavca$ pristaju na ozbiljan razgovor i dogovor tek pod pretnjomorganizovanjem štrajkova i protesta sindikata.

2. Mo!$%i i +ra$gij$ (o%ii#"og uicaja +in!i"aa

<ada je o samim instrumentima ostvarivanja uticaja re!$ prvu$ tradicionalnu

izborno5politi!ku stratešku opciju uticaja na politiku !ine tri osnovna i razli!iti prelaznimodeli uspostavljanja odnosa sindikata sa politi!kim partijama. Sindikatima naraspolaganju stojeB (%" razli!iti obrasci uspostavljanja ravnopravne$ kroz postojanje posebnih organa i oblika koordinacije u većoj ili manjoj meri institucionalizovane$ugovorne saradnje sa politi!kom strankom5koalicijom karakteristi!ni za modernesocijaldemokratske ali i demohrišćanske strankeH (/" pozicija transmisije$odnosnodelovanje sindikata pod okriljem i patronaom neke stranke poput pozicije sindikata uzemljama real5socijalizma ili pak (A" mogućnost 2ormiranja sopstvenog politi!kog krilaili stranke$ sa !uvenim istorijskim primerom 2ormiranja =aburisti!ke stranke od strane britanskih trejd juniona ili aktuelnom$ daleko manje uspešnom$ praksom borbe razli!itih2rakcija$ za politi!ko nasle8e sindikata Solidarnost u 3oljskoj.

,zborno5politi!kom modelu u širem smislu pripadaju i Rprelazni modeliQB a" postojanje$ poput prakse sindikata u 7ustriji i Er!koj$ politi!kih$ strana!kih 2rakcijaunutar jedinstvenog sindikata$ preko kojih sindikati$ srazmerno snazi 2rakcija$ sara8ujusa odre8enim strankama$ kao i$ u slu!aju krajnje nestabilne i razmrvljene partijske scene$ b" model otvorene$ jednokratne podrške pojedinim strankama i koalicijama$ uslovljen prihvatanjem sindikalnih zahteva.

A&



3rimera radi$ sindikati Er!ke ( Eeneralna kon2ederacija rada Er!ke i Sindkat javnih slubi 5 ESGG i 7GU" imaju 2rakcije koje podravaju razli!ite partije 5 379G 5komunisti!ku partiju$ SUN evrokomuniste$ 37SDG socijaliste i 7<G demokrate.3o pravilu$na unutarsindikalnim izborima se u rukovodstva sindikata biraju predstavnici onih2rakcija koje ulaze u koalicione vlade. Takvom konbinatorikom se o!ekuje ostvarivanjevećeg uticaja na donosioce odluka .

anas široko prihvaćeni$ dominantni model ravnopravne saradnje$ odnosnonezavisne pozicije sindikata zna!i$ po mišljenju nekadašnjeg predsednika nema!kihsindikata E# @etera stanje Rbez instrukcija partijskih centrala$ bez podele posla pokojoj partije obavljaju politi!ki rad$ a sindikati vode tari2ne pregovore i bez 2inansijskeme8uzavisnosti. 7li to ne zna!i da sindikati stoje bespomoćni izme8u 2ronta mišljenja i partija. Oni nisu neutralni. 3okret usmeren na društvene i politi!ke ciljeve$ kao što jesindikat$ ne moe nikada biti neutralan$ on mora zauzimati stavoveQ(Stojiljković$%6B%;A".

rugi model institucionalne$ interesno5politi!ke reprezentacije !ineB (%" razli!itorazvijena praksa uklju!ivanja predstavnika sindikata u rad odbora i radnih tela parlamentai vlade i vladinih agencija$ kao i (/" stvaranje posebnih tela za vo8enje tripartitnog i

multipartitnog socijalnog dijaloga (na lokalnoj$ nacionalnoj i regionalnoj ravni" sa preteno konsultativnim i savetodavnim 2unkcijama i ovlašćenjima$ koje svoju inspiracijunalazi u još %%5te godine 2ormiranoj$ tripartitnoj strukturi 9OF5a.

Fadi se zapravo o nastojanju da se$ kroz direktnu komunikaciju sa institucijamavlasti$ politi!ki nadgradi i koristi pregovara!ka strategija sindikata.

3oliti!ko lobiranje i uticaj

Orijentacija na 2ormalne kanale i komunikaciju sindikate je drala izvan prakserazvijanja lobiranja i stvaranje politi!kih mrea Rzajednica prakti!ne politikeQ koje$ pored sindikalnih lidera i lobista !ine i vladini 2unkcioneri i visoki administratori$ klju!ni poslanici$ sindikatima naklonjeni eksperti i vodeći novinari (Dejvud$ /''4B ?/A5?A'".

,stovremeno$ tradicionalna varijanta ostvarivanja izborno5politi!ke strategijekroz razli!ite modele relativno trajne saradnje i koordinacije aktivnosti sa politi!kimstrankama je tako8e dala ograni!ene e2ekte. @ragmentiranost i RprenaseljenostQ inestabilnost partijske scene$ na jednoj i podeljenost sindikata i njihova orijentacija narazli!ite politi!ke taktike i partnere$ na drugoj strani$ predstavljaju osnovne razloge tankihe2ekata primenjenih politi!kih taktika i sklapanih ugovora i sporazuma.

Socijalno5politi!ki koalicioni aranmani$ uz o!uvanu autonomiju aktera$ pre svegasindikata$ zaista su na!in da se politi!ki podri i osnai socijalni dijalog. Fe!ju$ realane2ektivni socijalni dijalog$ otvoreni kanali komunikacije sa parlamentom i vladom injenim agencijama su$ uz pro2iliranje politi!ke ponude$ neki od nunih preduslova za postojanje uticajnijih sindikata.

No$ sindikati moraju pre svega$ kroz proces edukacije i akcionog treninga$ da ja!aju sopstvene kapacitete i pokau znatniju sposobnost socijalnog u!enja. Svi prethodni primeri simbioze sindikata sa vlašću o!ito su dali katastro2alne rezultate. , modeli politi!ke ekvidistance (SSSS" ili samostalnog izbornog nastupa RlaburistaQ su ništa manjeneuspešni. 3okušaj RNezavisnostiQ da$ kroz sklapanje sporazuma o saradnji (sa S3 iS" i oro!enih ugovora o razvoju socijalnog dijaloga i sklapanju socijalnog paktan (sa

A6



SS i E%& plus"$ realizuje celovitu (in"direktnu politi!ku strategiju ima perspektivu umeri u kojoj postojiB (%" odrivi elementarni konsenzus unutar i izme8u sindikata$ ali iukupnog demokratskog politi!kog bloka i$ istovremeno$ (/" do8e do pro2iliranja pouzdanog politi!kog partnera sindikata.

Sve dok dakle$ ne do8e do ukrupnjavanja i pro2iliranja partijske$ ali i

sindikalne scene$ ovi sporazumi će imati ulogu$ karakter i sudbinu malih$ jednokratnih parcijalnih uloga sa kojima se ozbiljno ne ra!una i na koje se$ u me8uvremenu$zaboravlja. 3artnerstvo$ na drugoj strani$ predstavlja relativno trajan odnos zasnovan nasvesti o zna!aju i snazi partnera$ poverenju u njega i jasnoj ra!unici o uzajamnojisplativosti i koristi od uspostavljanog partnerskog odnosa.

Sindikati u partijsko5 politi!kom polju

3olje delovanja i logika interesa sindikata i politi!kih partija imaju brojnedodirne ta!ke$ ali se u velikoj meri razlikuju i razilaze. 0ilj politi!kih partija jeosvajanjeIodranje na vlasti$ odnosno zadobijanje što šire podrške gra8ana. 3artije suzato u situaciji da obećavaju i ono što ne nameravaju$ ili objektivno ne mogu da ostvare.

1i$ vladavinski interes ih !esto$ posebno u zemljama u tranziciji lišenim stabilizovanihsocijalnih podela$ kao i manevarskog prostora za amortizovanje dejstva nepopularnihekonomskih mera$ tera u politi!ku i ideološku mimikriju. 1 tom kontekstu$ svi ponavljaju pri!u o socijalnoj koheziji i solidarnosti kao neku vrstu politi!ke mantre. Nakon dugedecenije privrednog i socijalnog posrtanja i propadanja u kojoj je 9iloševićev reimuspevao da kupi socijalni mir vladavinskom 2ormulom nacionalne solidarnosti i jedinstvai proglašavanjem Rmoratorijuma na otpuštanja dok traju sankcijeQ$ pred svakog politi!kog aktera koji pretenduje na poziciju vlasti urgentno se postavlja nunostredukovanja nezaposlenosti i siromaštva.

3ri tome zaposleni$ posebno oni sindikalno organizovani$ predstavljaju !ak i za partije sklone sindikatima tek jedan deo potencijalne izborne klijentele !ije interese je

teško do kraja usaglasiti i integrisati.,stovremeno$ na drugoj strani$ bezuslovna podrška sindikata politi!kim partijama ikoalicijama$ posebno u uslovima oštre politi!ke polarizacije$ prakti!no onemogućujeostvarenje ni minimuma neophodne me8usindikalne saradnje i vodi slabljenju pregovara!ke moći sindikata i zaposlenih. Nekriti!ko vezivanje za pojedinu politi!kuopciju nosi i !esto prevelik i nepotreban rizik od unošenja dodatnih linija politi!kih podela (nacionalnih$ verskih" u redove !lanstva$ što dalje vodi 2ragmentaciji i slabljenjusindikata. 3ovratno$ sve slabiji$ podeljeniji i malobrojniji sindikati gube na podršci iostvaruju sve minorniji politi!ki uticaj (Stojiljković$ /'';BA/5A?".

=ogika politi!ke vlasti je$meVutim$ logika pregovaranja i nagodbi$ odnosnoveštine ostvarivanja mogućeg. Ona uvaava$ pre svega$ interese brojnih$ dobroorganizovanih Rstrateških skupinaQ (O2e$ %B %??5%&4".

9. Ima %i +'$%a na "raju BranzicionogC un$%a

)edno od mogućih objašnjenja za slab uticaj zaposlenih i sindikata na politiku leiu oceni da je u Srbiji još uvek na sceni svojevrsni politi!ki maskenbal u kome strana!kilideri tvrde jedno a rade drugo u skladu sa konstatacijom bugarskog sociologa

A



,vana <rasteva da na #alkanu sve stranke i koalicije u vreme izbora u8u u strasnuljubavnu vezu sa bira!ima a nakon njih u brak sa me8unarodnim 2inansijskimorganizacijama.

Suo!ene sa ve!inom bira!kog tela koje !ine siromašni i nedovoljno uposlenistranke u mani2estima 2rekventno pominju vrednosti solidarnosti$ socijalne pravde isocijalnog dijaloga i odgovorne drave.Na drugoj strani$u prakti!koj politici kroz veze satajkunima i 2inansijerima i raspodelu politi!kog plena deluju kao strojevi za eksploatacijuvlasti i 2ederacije interesnih grupa i lobija.3roces i e2ekti privatizacije$vo8ena poreska politika$ slabo antimonopolsko zakonodavstvo i gotovo endemski raširena korupcija itrgovina uticajem su dovoljno dobri argumenti za ovu tezu.

1 uslovima aktuelne krize planetarnih razmera Srbija$ me8utim$ mora napustitidosadašnji model razvoja zasnovan na pregrejanoj tranji i uvozu$prenaduvanoj i javnoj i privatnoj potrošnji i posledi!no stvorenim$ spoljnim i unutrašnjim de2icitima ineravnoteama. Sledeći razvojnu logiku i strategiju G1 za narednu deceniju Gvropa/'/'$novi model razvoja bi se$sasvim suprotno$ bazirao na štednji$ulaganjima$proizvodnjii povećanju izvoza. <lju!ni$ 2inalni cilj strategije bi trebalo da bude uvećanje zaposlenostii blagostanja stanovništva.

3relazak na novi razvojni model ne ide$ me8utim$ bez $ bar kratkoro!nih$odricanja$ gubitaka i redistribucije u kojoj neko dobija ako neko drugi gubi. 1zaoštrenom$ kriznom okviru u kome budetski de2icit pada na gotovo simboli!kih %K $ javna potrošnja mora biti svedena na dve petine #3$ uz promenu njene strukture tako darelativni rast u!ešća javnih investicija prati smanjenje 2inalne potrošnje. 0ena će biti plaćena smanjenim u!ešćem penzija u #3 sa %A K na %'K$ kao i izdataka za platezaposlenih u javnom sektoru sa %'K na 6K$ !ime će biti pogo8ena brojna distributivnakoalicija budetskih korisnika od preko dva miliona ljudi. 9e8u gubitnicima se mogunaći i izuzetno moćne grupe politi!ke$ u slu!aju da do8e do delimi!nog gubitka kontrolenad javnim resursima$ i onog dela privredne elite koja se prezaduila preinvestiramjem usektore koji više neće uivati prioritetnu podršku. 3rivremeno$ kroz pad standarda i potrošnje izgubiće i deo srednjih slojeva

Na drugoj strani$ dobitnici pre svega treba da budu$ kroz uvećaneredistributivne trans2ere usmerene ka socijalnoj pomoći i aktivnim politikama trišta rada$ali i kroz progresivno oporezivanje visokih dohodaka$ siromašni i nezaposleni$ daklegrupe lišene klju!nih resursa moći. <oliko je u takvoj situaciji uopšte moguće i realnoo!ekivati da će novi model razvoja biti realizovan$ sem u krajnje iznu8enoj i socijalnorazvodnjenoj varijanti (7randarenko$/'%'".

3oslednje decenije su prepune primera situacija u kojima se pred izazovimaodustajalo od klju!nih promena sklapanjem razvojno neproduktivnog socijalnog braka izra!una kojim su moćni štitili privilegije a grupe sa dna socijalne piramide sezadovoljavale mrvicama sa stola

:ini se da to više neće biti moguće$ bar ne u dosadašnjoj meri.Vr$m$ )a%a (o!

ma+"ama (ro%azi i na"on !$c$nij+"$ !ominacij$ naciona%ni "oma!a +a ($'anj$m i(ucanj$m i +ocija%nog (o(u%izma u +rana#"oj (o%iici /$ morai !a u (r'i (%an !o3u+u*in+"a (ianja raz'oja i raz'ojni +ra$gija. <ona!no $ na pomolu je novo politi!ko prerazvrstavanje.

3oruka je jasna u Srbiji nakon dugogodišnje recesije više nije prihvatljivamogućnost privrednog rasta koji ne bi bio praćen istovremenim rastom zaposlenosti i

4'



standarda. Na drugoj strani$ rasta nema bez obimnijeg akumuliranja$ kao i uvećanekonkurentnosti i produktivnosti rada. To$ po pravilu$ ide uz privatizaciju i daljerestruktuiranje i osloba8anje od viškova zaposlenih. 3ostići i jedno i drugo u krajnjesuenom manevarskom prostoru nije ni malo lak zadatak. 1spešna evropska praksasklapanja socijalnih paktova izme8u vlada i socijalnih partnera pokazuje da rešenje treba

traiti u skladnom povezivanju rasta dinami!ne$ otvorene trišne privrede sa ulaganjem uhumani kapital u stvaranje obu!ene i 2leksibilne radne snage koju onda karakterišespremnost na rizik i visoka uposlenost.

S"%a(anj$ (a"o'a a"$r$ u+m$ra'a "a uzajamnoj o!go'orno+i i %i*a'a i+u'i*"a n$r$a%ni o#$"i'anja i o)$/anja. ogovoreni makroekonomski pokazateljirazvoj !ine predvidljivim i omogućuju kontrolu i merenje u!inaka svakog od u!esnika usocijalnom i politi!kom dijalogu. Odgovornost i samoograni!avanje na trusnomsocijalnom i politi!kom tlu Srbije$ lišenom zna!ajnije demokratske tradicije$ me8utim$nikada nisu bili previše rašireni manir i praksa.

,majući u vidu da$ bar od oktobra /'''$ ne postoje nepremostive programskerazlike izme8u sindikata$ njihovu zajedni!ku pregovara!ku plat2ormu i$ istovremeno$kriterije za odabir politi!kih partnera mogla bi !initi$ ina!e široko prihvaćena opredeljenja

za Srbiju kao gra8ansku$ evropsku$ socijalno odgovornu$ pravnu i demokratsku dravu idruštvo. Fadi se zapravo o opredeljenju da se unutar demokratskog politi!kog dizajna$aktivnog civilnog društva i dinami!ne trišne privrede$ ostvaruju puna pravna i politi!ka jednakost$ nacionalna i rodna ravnopravnost$ socijalna pravda i solidarnost. 3rethodno$drava bi morala antikoruptivnim zakonodavstvom i praksom ozbiljno redukovati$ gotovoendemski raširenu politi!ku korupciju i kriminal.

alje programsko preciziranje i$ istovremeno suavanje kruga potencijalnih partnera$ podrazumeva i e2ektivno zalaganje za ekološki i socijalno odriv razvoj$ aktivnu politiku zapošljavanja i smanjenja siromaštva$ odrivu socijalnu politiku$ pre svega odrivobrazovni$ zdravstveni i penzioni sistem. Naravno$ opredeljenje da se izbalansirano radnoi socijalno zakonodavstvo donose unutar bipartitnog i tripartitnog socijalnog dijaloga$ uz

uvaavanje klju!ne uloge sindikata i priznavanje prava na participaciju zaposlenih$kolektivno pregovaranje i štrajk predstavlja tako8e neku vrstu kvali2ikacionog testa zaulazak u krug potencijalnih politi!kih i socijalnih partnera sindikata.

Na kraju treba reći da um$/$ -ormu%i+anja +o(+'$n$ (r$go'ara#"$ (%a-orm$unuar no'og mo!$%a raz'oja Sr)ij$ !o ??. go!in$ i +(o+o)no+ "ori*/$nja +'ira+(o%o&i'i +r$!+a'a +in!i"a%n$ )or)$ o! o!%u#uju/$g +u zna#aja za +amu +u!)inu+in!i"aa.

=,TGF7T1F7

7randarenko 9ihail (%" <olektivno pregovaranje i tripartizam$ uB1loga sindikatau tranziciji$ #eograd$ 037 1ES +Nezavisnost+7randarenko$ 9ihail$ (/''A"$ Fazvoj socijalne politike u Srbiji i 0rnoj Eori$ S0G33$#eograd7randarenko$ 9ihail (/'%'" 3oliti!ka ekonomija nezaposlenosti$ u B 7randarenko$3raš!ević$0vejić$ecenija promena ekonomsko5socijalne strukture$Nau!no društvoekonomista i Gkonomski 2akultet$#eograd

4%



#eck$ 1rlich (/''4"$ 9oć protiv moći u doba globalizacije$ >kolska knjiga$ Zagreb#ol!ić$ Silvano$ (%4"$ Tegobe prelaza u preduzetni!ko društvo. Sociologija tranzicije uSrbiji po!etkom devedesetih$ ,nstitut za sociološka istraivanja @ilozo2skog 2akulteta$#egrad#udućnost rada$ (%/" studija Gvropskog sindikalnog instituta$ #eograd#urda$ *iploš$ (/''4"$ 9akroekonomija$ Gkonomski 2akultet$ #eograd0ambier Dubert (%A"$ 7n 7#0 o2 Trade 1nionism$ #russels$ ,0@T1 Gducation0esid$ (/''?5/''&"$ emokratski kapaciteti društva i proevropske vrednosti$ %540rouch$ 0olin$(%6/"$ Trade 1nions B The =ogic o2 0ollective 7ction$ @ontana3aperbacks.:anak$ #ranislav$ /'''$ <ongres 9<SS u urbanu$ Nezavisnost$ br.6 :anak#ranislav (/'''" Sindikati za novi milenijum$ MNezavisnost$ br. ahl Fobert(%4"$ ileme pluralisti!ke demokratije$ #eograd$ #,EZ rucker 3eter(%4"$ 3ostkapitalisti!ko društvo$ #eograd$ 3rivredni pregled@isera$)an5)ii$Fusnak$(%?"$ The 0zech Fepublic in Transition$ TO$ NeJsletter$ No./'Ealbraith ).<. (%&'"$ Nova industrijska drava$ Zagreb$ Stvarnost

Eidens$ 7nthonL$ (/''%"$ SociologL (@ourth edition"$ 3olitL 3ress$ 0ambridgeEoati *ladimir (%'"$ Savremene politi!ke partije$ #eograd$ ,,0 SSO SrbijeEolubović Z.$ <uzmanović #.$ *asović 9.$ (%?" ruštveni karakter i društvene promene u svetlu nacionalnih sukoba$ @ilip *išnjić$ #eogradEolubović$ Zagorka$ (/''A"$ ,zazovi demokratije u savremenom svetu$#rani!evo$ 3oarevacEramši 7ntonio (%?"$ ,zabrana dela$ #eograd$ <ultura ErozdanićStanko (%"$ 1!ešće zaposlenih u upravljanjuB izme8u(kvazi"samoupravljanja i (e2ektivne" participacije$ uB 1loga sindikata utranziciji$ #eograd$ 037 1ES +Nezavisnost+Erupa %& (%&"$ 3rogram radikalnih ekonomskih re2ormi$ Fadio #/$ #eograd

Euortni ejms$ Strup Fi!ard (%;" Gkonomija i prosperitet >ta svako treba da zna otrišnoj privredi$ #eograd$ ,nstitut ekonomskih naukaDaralambos$ 9ichael$ Deald$ Fobin (%6"$ 1vod u sociologiju$ Zagreb$ ElobusDatan$ Eidens$ (/''A"$ Na ivici iveti sa globalnim kapitalizmom$ 3lato$ #eogradDejvud$ Gndru$ /''4$ 3olitika$ 0lio$ #eogradDeld$ ejvid$ (%"$ emokratija i globalni poredak$ @ilip *išnjić$ #eograd

,0@T1$ (/''%"$ Sindikati i globalizacija (prevod 0entra za solidarnost 7@=50,O$kancelarija u #eogradu,ndustrial Felation in Gurope$ Feport$ Guropean 0ommissions$ /'';<aratnLckL 7drian$ (%/"$ The #attle o2 Trade 1nions$ )ournal o2 emocracL$ 7pril%/<in$ on$ /''A$ 0ivilno društvo$ @ilip *išnjić$ #eograd

<ohl Deribert (%6" 3rava zaposlenika zaposleni!ko vijeće sindikat$Zagreb$ @riedrich Gbert Sti2tung<olektivno pregovaranje 3riru!nik za obrazovanje radnika (%" 9OF$ Ceneva #eograd<Llon Fobert$ edited (%?"$ Tripartism on Trial$ Eeneva$ ,=O

4/



=azić$ 9laden$ (%4"$ 3reobraaj ekonomske elite$B =azić 9.(ur" Fazaranje društva.)ugoslovensko društvo u krizi '5ih$ @ilip *išnjić$ #eograd=ipset S.9.$ TroJ 9. and 0oleman ). (%?;"$ 1nion emocracL$ The @ree press$Elencoe=enjin *. ,. (%&A"$ O sindikalisti!kom i anarhisti!kom skretanju u našoj partiji$ uB

9arks5Gngels5=enjin$3rotiv anarhizma$ liberalizma i revizionizma$ #eograd$#,EZ =ipset$Sejmor$9artin$ 7merikanizacija evropske levice$ Fepublika$ br./;=uković Slavoljub$ (%6"$ Svetski ekonomski 2orum u avosu$ Sindikalni poverenik&;5&&9ihailović$ Srećko$ ,vanić $ Eradimir $ Stojiljković Zoran Sindikalni barometar /

(/''A"$ A (/''4" i 4 (/''&"9ihailović$ Srećko (/'%'" $ Sindikati u javnomnjenskom obzorju$ S=7 $#eograd 9ihelsFobert$ O birokratizmu u stranci$ u B3ulišelić Stjepan(%&%" 3oliti!ke stranke kao 2aktorsuvremenog politi!kog sistema$ Zagreb$ Naprijed9ilanović$#ranko$ (/'';"$ Odvojeni svetovi$ merenje me8unarodne iglobalne nejednakosti$ 1N3$ #eograd9olnar$ 7leksandar$ /''A$ 0ivilno društvo$ uB <riti!ki pojmovnik civilnog društva i$

Erupa 464$ #eograd Nikolić 9iloš (%;"$ SiW Uears o2 TranzitionB Gleven DLpotetical Gstimation$ TO NeJsletter O2e$ <laus$ %$ 9odernost i drava$ @ilip *išnjić$ #eograd3avlović *ukašin (%&4"$ Sindikat i politi!ki sistem$ #eograd$ Fadni!ka štampa3avlović *ukašin (%"$ 0ivilno društvo i sindikat u tranziciji$ uB1loga sindikata utranziciji$ #eograd$ 037 1ES +Nezavisnost+3avlović$ *ukašin$ (/''A"$ emokratija i društvene promene$ :igoja štampa$ #eograd3e!ujlić$ 9iroslav (/''?"$ Elobalizacija$ dva lika sveta$ Eutembergova galaksija$#eograd3etrović )asna$ (/'''" <ako spasiti sindikate$ MNezavisnost$ br./'3ribićević #ranko (%6/"$ Socijalizam$ svetski proces$ #eograd$Savremena administracijaSartori$Eiovanni$ (/''/"$ Stranke i strana!ki sustavi$ 3oliti!ka kultura$ ZagrebSeideneck$ 3eter$ (%;"$ Trade 1nions in 2ormer Uugoslavia$ TO$ NeJsletter$ No./'Sindikat$ socijalno partnerstvo i politi!ke stranke$ (%;" #eograd$ SSS )ugoslavijeSlavujević Zoran$ (%A"$ Sindikalizam$ uB Gnciklopedija politi!ke kulture$ #eograd$Savremena administracijaSlavujević$ Zoran$ (%&"$ <riza poverenja u institucije sistemaB ,zme8u osporavanjai podrškeH )avno mnjenje o legitimitetu treće )ugoslavije$ ,nstitut društvenih nauka$#eograd

Slavujević$ Zoran (/'%'" ,nstitucije politi!kog sistema 5 umesto simboli!kog izraza prava gra8ana da vladaju $ sredstvo vladavine nad gra8anima $ uB <ako gra8ani

Srbije vide tranziciju$ @GS$ 0SS i 0eS,$ #eogradSorel Eeorges (%/"$ Fe2leWions sur la violenceH 9ateriauW dXune theorie du proleteriat$3aris$ FiviereStojiljković$ Zoran$ (%6"$ Fe!nik demokratije$ Era8anske inicijative$ #eogradStojiljković $ Zoran (/''6" <on2likt i I ili dijalog $ S=7 $ @3N $ #eograd

4A



Stojiljković $ Zoran (/'%'" Socijalni dijalog i konsolidovanje demokratije $S=7$ #eograd.Tomović 9iladin (%6%"$ 9e8unarodne konvencije rada$ Niš$ ,nstitut zadokumentaciju zaštite na radu*ite$ =otar$ (/'';"$ 1ticaj G1 na evropski socijalni model i socijalnu koheziju$ @GS$#eograd*uletić$ *ladimir$ (/''A" Elobalizacija$ mit ili stvarnost$ sociološka hrestomatija$ Zavodza udbenike i nastavna sredstva$ #eograd-ebb SidneL and #eatrice (%/'"$ The DistorL o2 Trade 1nion Organisation$ =ondon$Ereen and 0ompanLZamka ne2leksibilnosti$ /''4$ @ond za politi!ku izuzetnost$ #eogradZbornik konvencija i preporuka 9e8unarodne organizacije rada (%?"$ ,nstitutza politi!ke studije$ #eograd

Sindikati u Lavirintu Promena

Documents

Transcript of Sindikati u Lavirintu Promena