Godina VII, broj 82, avgust 2009.

1

ПОШтОвани

Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i op{tina - za Sindikalni puls -

Bulevar Mihajla Pupina 24, 21000 Novi Sadili elektronskom po{tom na:

E-mail: gradsko.vece@ssssns.com

Приближавају се избори у синдикалним организацијама и надамо се да ћете у овом броју „Синдикалног пулса“ наћи корисне савете.

На жалост сведоци смо великог незадовољства запослених због угрожавања њихових елемен-тарних људских права, а то незадовољство се исказује штрајковима.

Чека нас „врућа јесен“. Резерве су све тање или их уопште нема а трошкови све већи. Чекају нас зимница, огрев, школарина.... На који начин обезбедити неопходна средства? Неки већ раде на два посла, више се не може.

Надамо се да ће наше чланство схватити да сами нећемо решити проблем. Снага је у броју. Уколико престанемо да пристајемо да будемо робови и почнемо да се боримо за своја права резул-тат неће изостати. Србија је земља богатих и сиромашних. Средњи сталеж је нестао у транзицији.

Политичка олигархија узима немилосрдно свој данак а народ остаје кратких рукава.

Хоћемо ли и даље радити на црно, без зараде, душевно и културно осакаћени, без будућности... одлучујемо сами.

Једног дана ће нас наша деца питати зашто смо дозволили да им у наследство оставимо пу-стош и дугове!

ССС Новог Сада има и знање и кадрове да организује протесте. На Вама је одлука.

2

Никад није било неважно ко ће бити председ-ник синдиката. Ово правило важи за председнике синдиката од синдикалне организације до самог врха синдиката. Од квалитета ових избраних људи зависи и успех организације. У садашњим усло-вима много је теже обављати ову фукцију јер је ситуација много комплекснија. Синдикални лиде-ри, без обзира на ниво организовања на којем се налазе, преоптерећени су захтевима базе. Оно што запослени траже захтева јасну селекцију, јер јасно је, не може се остварити све. Велик је проблем ис-поштовати рокове које база тражи јер они понекад гласе - одмах, потребно је велико умеће како би се међу многобројним захтевима одабрали они који иду према послодавцу и на које вреди трошити енергију. У пракси се дешава да код исказивања штрајкачких захтева запослени и руководство син-диката изађу са недовољним или прекомерним зах-тевима што ствара додатне проблеме у штрајку.

Позиција послодавца је овде много боља. Он има само један циљ. Жели послушност, јефтину радну снагу и што мањи трошак зарад остваривања профита. У Србији је радник трошак послодавца и он га као таквог и посматра. Уз то послодавац рас-полаже већом количином друштвене моћи.

КаДРОви и СинДиКат

Замерке које и власт и послодавци изричу на адресу сидиката, када желе да манипулишу масама, су позне године синдикалних лидера. На тај начин желе да синдикат прикажу као стару и ретроградну организацију коју је прегазило време промена.

У високо развијеним земљама ЕУ са знатно развијеним синдикалним покретом и утицајем син-

диката на укупан економски и политички живот, синдикални функционери са великим искуством веома се поштују. Али у овим земљама синдика-ти су постепено стасавали и градили своју чврсту организацију и никада нису имали проблема са пресијом прошлости и самог система која би не-гативно утицала на организацију. У нашем случају ситуација је била управо таква јер смо преска-кали из система у систем и на крају завршили у неолибералном капитализму са послодавцима који су постали господари радничког живота и „социјално одговорном“ владом која бежи од било којег дијалога а посебно социјалног не поштујући социјалне партнере и потписано. Проблем са којим се синдикат сусреће су поједини кадрови који не разумеју нову стварност и позицију синдиката у условима транзиције. Они опстају ширећи опасну демагогију да синдикат ништа не може сам, да без чврстих веза са актуелном политичком влашћу, или са политичким странкама, не може ништа да учини. Када у озбиљном дијалогу изгубе све аргументе они обично кажу да синдикат не сме да кочи реформе и по цену смањења права и лошијег материјално социјалног положаја запослених. Управо због ових кадрова реформа у синдикату по принципу јасне поделе надлежности и одговорности не пролази лако. Синдикат се мора ослободити ових кадрова и по цену осипања чланства јер власт има истан-чан слух да препозна своје савезнике. Идентич-на ситуација је у синдикалним организацијама. Председник синдикалне организације је често у позицији чекића и наковња пошто мора да бира између синдиката и радне књижице јер се компле-тан синдикални живот у бази одвија у пословном амбијенту послодавца. Реформа синдиката лежи на људима. Снага синдиката се огледа у томе коли-ко су челни људи, од синдикалне организације до врха, спремни и способни да разумеју друштвене промене, пренесу их и мобилишу чланство.

ШтРаЈКОви и ПРОтЕСти

Када проблеми настану и невоље притис-ну веома је тешко објаснити чланству да је то само део проблема и да гашење једног пожара

СиНдИкАлНи ПуЛс

СинДиКаЛни иЗБОРи

Приближавају се избори у синдикату. Интересовање запослених за то ко ће бити њихов синдикални представник је велико и то је сасвим разумљиво, али је оно још веће код послодаваца, који,

користећи се разним методама утицаја и притисака, успевају да обезбеде „своје синдикалце“.

3

не поправља ситуацију. Србију чека врућа јесен. Штрајкови су спорадични, често у једном граду у различитим интервалима (некад од само неколико дана) штрајкују одвојено различита предузећа или системи. Уједињавање захтева и протеста је шанса успеха. Није исто када се власт сретне са штрајком у којем учествује 200 запослених једног предузећа или 2.000 запослених више предузећа у исто вре-ме. Овако разуђена синдикална борба на много малих фронтова одговара само послодавцима јер за њих несебично ради читав државни апарат који доноси законе. Доказ ове чињенице су и протести у Београду (29.04.2009.“ „пробуди свест дођи на протест“) на којима је било присутно око 30.000 запослених. На први поглед синдикат би требало да буде задовољан овим одзивом али ако погледа-мо колико грађана не ради јер је жртва транзиције, рецесије, економске кризе, приватизације и слич-но, онда је ово недовољан одзив. Снага је у броју и то мора бити полазна основа свих акција и размишљања. Власт је сепаратно разбијала грану по грану. Док су банкари остајали без посла зарад страног капитала, запослени у осталим гранама су ћутали. Касније су дошли на ред металци, па трго-вина, образовање, здравство и тако редом. Сада су на удару јавна и јавно комунална предузећа. Ми и даље или ћутимо или се боримо у свом дворишту. Овде се непосредно сучељавају интереси чланства, али и солидарност, грађанска одговорност и зре-лост сваког појединца па и синдиката.

У развијеним земљама ЕУ није редак случај да се све синдикалне централе уједине и организују генерални штрајк, само због намера владе и парла-мента да донесу неки закон који би могао угрозити радничка права или економски положај чланства.

ОПШти и ПОЈЕДинаЧни интЕРЕСи

Страх од неизвесности не могу да победе сви и он је у садашњим условима разумљив, али они који се баве синдикалним радом тај страх морају савладати. Они су ти који морају објаснити да се и најмањи поједини интерес најсигурније брани када иза њега стоји читава организација и када се на нивоу државе створе таква правила по којима ће синдикат бити стварни представник света рада (Закон о принципима социјалног дијалога). Ако нема координације и ефикасне синдикалне комуникације, тешко да ће се постићи значајнији резултати. Синдикат мора мобилисати све снаге, а посебно укључити што већи број образованих људи који могу успешно парирати све неповољнијим предлозима који долазе од стране власти и света капитала.

аМатЕРиЗаМ и ПРОФЕСиОнаЛиЗаМ

Не постоји дилема да ли синдикални посао радити професионално или аматерски.

За ефикасан рад синдиката неопходни су опе-ративци и професионалци који ће познавати про-блеме чланства и знати да раде свој посао. Они ће бити одвојени од послодавца, у својим матичним предузећима, уз јасну поделу надлежности одго-варати за свој рад јер је економска и финансијска самосталност први услов за синдикалну независ-ност. Јасно је, професионализам повлачи за со-бом корените организационе промене. Професио-нализам мора бити правило у синдикалном раду. Професионализам захтева рационалну, а пре свега ефикасну синдикалну организацију са оптималним бројем повереника.

Укрупњавање гране и територије је неопход-ност која се мора спровести уколико желимо про-фесионализам. У овом делу велика одговорност лежи на гранским синдикатима да препознају ову потребу и учествују у њеној реализацији. Територија је сервис са својим службама које морају бити опремљене и технички и кадровски, а да би удовољила овом захтеву она мора бити укрупњена. Као директна последица превелике ши-рине, програмске нејасноће, изостанка јасне поде-ле надлежности, одговорности и цене коштања као и статутарне недисциплине, присутно је кадров-ско груписање што појединачних лидера што раз-них нивоа гранских синдиката. Ово наравно слаби организацију. Неопходно је одредити општи инте-рес чијем остваривању треба да допринесу сви. У том општем интересу морамо бити искрени при-ликом одређивања улоге синдикалне организације. Тема о којој ни централа ни грански синдикати не желе да причају је чланарина у синдикалној организацији која често није у функцији синдиката. Разговори на ову тему или конкретне мере би мо-гле да доведу до губитка функције појединих лиде-ра на свим нивоима па се ова тема упорно гура под тепих. Двопрсташење и сумњиви општи интереси су опасни за организацију. Уколико предстојеће изборе искористимо да кадровски ојачамо, про-фесионализујемо и укрупнимо организацију до-бићемо неопходну снагу за предстојећу борбу са послодавцима и органима власти. У супротном промене ће нас прегазити а чланство нам то неће никада заборавити. Доћи ће неки нови људи и по-ставити нову организацију и кренути од нуле јер синдикат мора постојати и постојаће са нама или без нас. Када то схватимо постигли смо много.

Нада Видовић

4

Чека ли нас врућа јесен? Хоће ли Синдикат ујединити раднички бунт? Само су нека од питања која пласирају медији. Имамо ли одговор?

Статистика је неумољива. У периоду јануар-април 2009. године отпуштено је око 10.000 радни-ка, а најављено је отпуштање још 53.294 радника. Месечно без посла остаје 2.500 људи. У штрајку је око 33.000 радника дневно.

У Новом Саду најављује штрајк или је штрајковало у последњи месец дана око 6.000 рад-ника. Који је основни разлог? Наравно, није еко-номска криза него лоша приватизација која сада узима данак.

Када погледамо уназад видећемо мношт-во примера којима је власт куповала време и социјалини мир кроз разрађен предизборни марке-тинг који доноси довољан број гласова бирача како би олигарси и даље остали у политичкој игри за поделу освојеног политичког плена.

Сетимо се изјаве александра влаховића на Скупштини Србије 21. јануара 2001. године у склопу расправе о За-кону о при-ватизацији која је гласила: „када кажем приватизација, мислим на инвестиције,

јако корпоративно управљање, јак менаџмент, развој малих и средњих предузећа. Када кажем приватизација, не мислим на распродају и не мис-лим на одржавање структуре привреде таква как-ва јесте, јер је неефикасна. Мислим, пре свега, на долазак стратешких партнера који ће у нашу економију убризгати тај преко потребан капи-тал. Код аукцијске продаје грађани неће добити рестлове, него квалитетне хартије од вредности. Приватизација неће створити незапослене. Зато се приходи од приватизације морају искористити да би се негативни ефекти, који ће се кроз приватизацију осликати, елиминисали. Када се ово спроведе, а

спровешће се, имаћемо ефикасну привреду, при-вредни раст, социјалну сигурност...“

У то време је Мирко Цветковић био прво за-меник министра Влаховића а потом директор Агенције за приватизацију. Божидар Ђелић је био министар финансија, Млађан Динкић је био гувер-нер Народне банке. Ни Влада ни ресорни министри а ни Агенција за приватизацију не осећају одговор-ност за пустош коју су оставили за собом. Напро-тив, себе називају социјално одговорном владом.

Одговора на питање где су паре од прива-тизације нема и неће га ни бити. Државна реви-зорска институција за-дужена да прати токове новца из приватизације формирана је само про-токоларно, иако је на сва звона најављено њено формирање. Према ре-чима председника ове институције није било могуће урадити реви-

зију државног рачуна за 2007. годину јер ова инститцуција није имала довољно стручног кадра, а од почетка формирања није имала чак ни основ-не услове за рад, односно просторије. Толико о на-мери Владе да ова институција било шта уради.

У условима када се предлаже нови закон о информисању поставља се оправдано питање да ли се уопште сме постављати питање типа: где су паре од приватизације? Прво ћемо морати да дока-жемо да је било приватизације, да је ту било неких пара, па тек онда да питамо где су оне завршиле. Таман посла да изразиш сумњу да их је неко узео. Ни синдикат ни радници неће смети да кукају на власт јер мораће да поштују пресумпцију невино-сти и да чекају да ту исту власт неко оптужи па да се докаже да је постојала штета, па кривица, то јест невиност.

ЧЕКа Ли наС вРУЋа ЈЕСЕн?

5

А ни радници више неће моћи штрајковати, у демократској држави, тамо где хоће јер узне-миравају грађане и власт. Вероватно ће им бити одређено неко фудбалско игралиште (наравно када нема утакмица) на којем могу да протестују до миле воље. То је баш европски. То што у земљама ЕУ синдикати паралишу целу државу због штрајка и власти не пада на памет да их у томе законски спрече је лажна пропаганда коју сервирају неки не-гативни елементи. То нам се само чини и привиђа.

Шибицарење и двојни морал су поново “ИН”. Динкић нам је “поклањао” 1.000 евра по глави становника за бесплатне акције НИС-а јер, боже

мој, то је колек-тивна правда јер сви смо градили јавна предузећа. Питам се ко их је стварно градио? Политичари који су свирали у там-

буру по гаражама и подрумима, „стручњаци“ који су дошли падобраном после 2000. године из белог света или грађани?

Страшно је што се многи, и после 7 годи-на, понашају као падобранци. У овој држави не живе него гостују. Приватизација им је успешна, грађани се запошљавају, имају пристојне плате… Човек би помислио, да их не види у посланичким клупама, да не читају новине у којима се свакод-невно објављују скандали везани за ту “успешну” приватизацију, јад и беду овог народа. Скупштина се претворила у јавну пљуваоницу, али њих то не дотиче јер, како рече Лане Гутовић, политичари не могу више ни да се блате јер на њима више нема места где би се то блато ухватило. Иако све изгледа траги-комично ипак је логично. Све је то део добро смишљеног сценарија који је разрађен пре петог октобра а након њега само дорађен. Циљ свега што нам раде је да овај напаћени народ постане равнодушан до отупљености. Влада, ни онда ни сада, није у стању да ишта предвиди, нема јасну стратегију на дуге стазе, примењује краткорочне мере за привремено гашење пожара јер народ је доведен до тачке да се бори за голо преживљавање па почиње да верује у све што му се сервира.

Министар рада и социјалне политике, Расим Љајић, оба-вестио је јавност, почетком ав-густа, да је Министарство при-премило концепт мера као радни материјал који ће бити достављен свим члановима радне групе, као и социјалним партнерима - син-

дикатима и Унији послодаваца Србије, и изразио очекивање да ће Влада до краја месеца усвојити те мере. Министар је указао на то да пакет мера, с једне стране, треба да спречи даљу радикализацију протеста, али и да превентивно делује како до њих не би долазило, и истакао да у условима кри-зе протести неће решити ни један проблем. Пре-ма његовим речима, радници најчешће протестују због неисплаћених зарада, неповезаног радног ста-жа, али и због непоштовања уговорених обавеза власника приватизованих предузећа, пре свега у инвестиционом делу.

Љајић је истакао и да се припрема закон о повезивању стажа који би могао да буде решење великог броја тих проблема, али да Министарство, у сваком случају, као решење предлаже стални социјални дијалог. Љајић је навео да су сва мини-старства доставила предлоге за чланство у радној групи, у којој ће бити представници министарстава рада и социјалне политике, економије и регионал-ног развоја, финансија, правде и унутрашњих по-слова, као и Агенције за приватизацију.

Крајње је лицемерно „као решење проблема предлагати стални социјални дијалог“ а у припре-ми концепта најављених мера није учествовао син-дикат као социјални партнер. У Радној групи која ће „решити проблем“ налазе се само представници власти. Социјалних партнера нема. На који начин ће Влада и Агенцијом за приватизацију, који су главни кривци неуспеле приватизације и урушавања при-вреде донети било какво квалитетно решење. Ово је поново продавање магле и куповина времена.

Да подсетимо: Расим Љајић је својевремено помпезно најавио да ће:

- представници Министарства рада и социјалне политике ове године појачати контролу примене Закона о раду и да ће сузбијање “рада на црно” бити настављено.

- оснивање два кризна штаба који ће се ба-вити социјалном политиком и облашћу рада и рад-них односа, као и тим за корпоративну друштвену одговорност.

Извештаје фантомских Кризних штабова, који су се бавили социјалном политиком без синдика-та, нису угледали светло дана. Љајић је обилазио предузећа у Србији, а ни у једном није консултовао синдикат, једину организацију која се бави зашти-том права радника као и њиховим материјалним и социјалним положајем! Закон се и даље крши. Радници су кривци што штрајкују. Штрајкове тре-ба угушити јер то не прија олигархији на власти. Према речима министра „протести неће решити ни један проблем“! Ко ће га решити? Зашто смо до-чекали да радници штрајкују глађу и секу прсте у

6

знак протеста? Влада очигледно није у стању да донесе дугорочну стратегију за опоравак привре-де, да се избори са крупним капиталом који крши законе и сузбије сиву економију!

Али зато, очигледно, не мењају такти-ку: кад им понестане аргумената прибегавају формирању фантомских Радних група, комисија, анкетних одбора, а све у циљу решавања пробле-ма и изналажења одговорних. Онемугаћавају нам приступ чињеницама и правим информацијама, а извештаји фантомских тела никада не буду доступ-ни јавности, „за чије добро“ су и формирана.

Све је у служби политике. Овако припремљене информације, поновљене милион пута, урезују се у нашу подсвест и ми као зомбији реагујемо у датом и потребном моменту. Опозиција криви позицију и прети изборима. Све је у служби политичких поена и добијања власти, једино је народ колате-рална штета. Ово је веома опасна психолошки припремљена игра.

Народ је отупео, хвата се за сламку чекајући спасење. У међувремену диринчи за минималне наднице, без здравственог осигурања, пензионог стажа, децу им васпитава улица и наметнути идо-ли, дрога узима свој данак јер и то је “ИН” који нам стиже са Запада. Уосталом, шта хоће сиротиња: зар јој није довољно што је у огромној већини?

Преко ТВ-а нам сервирају рекламе ново-створених “страних” банака и народ гурају у дуж-ничко ропство типа уђеш изађеш и готово. Али, боже мој, шта народ зна, ту су политичари да их просветле и кажу, овом необразованом и неспо-собном народу, шта је за њих добро а шта не. Па ми смо у транзицији која мора да боли. Прича о ЕУ је бајка политичке олигархије и шаргарепа на дугачком штапу. Наш државни и национални интерес јесте да будемо чланица ЕУ јер нама је место у заједници европских народа. Али мора-мо бити свесни ченице да када уђемо у ЕУ неће се сви проблеми решити сами од себе него ћемо морати озбиљно порадити на увођењу њихових стандарда. Социјални дијалог и трипартитност у одлучивању су саставни део ЕУ. Социјални партне-ри су дефинисани и они се међусобно уважавају и доносе одлуке у заједничком интересу. ЕУ није мед и млеко. Заваравање: ако немате стан и немате средства да га купите све ћете добити уласком у ЕУ, ако сте незапослени и имате мале зараде, ника-кав проблем, уласком у ЕУ добијате посао и вели-ку плату, ако немате средстава да школујете децу, никакав проблем, уласком у ЕУ и ослобађањем од виза решавате проблем... У целом свету синдикат користи моменат избора да “извуче” максимум за радништво и постигне писане договоре са будућим

представницима власти. Код нас је све супротно. Синдикална централа се бави статистичким пода-цима. Социјално-економски савет не функциони-ше, социјални дијалог не постоји ни у траговима, најнижа цена рада води у сиромаштво, Закон о раду је претрпео минималне промене и то у инте-ресу и на захтев крупног капитала. Ако је у Србији, тренутно, у штрајку око 35.000 запослених из раз-лога што послодавци не исплаћују зараде и не уплаћују доприносе ПИО, шта је са законском оба-везом послодавца да исплаћује зараде, зашто се не примењују казнене одредбе? За колико је послода-ваца изречена прекршајна мера и наплаћена казна од стране Инспекције рада због непоштовања за-кона? Шта ради власт која је највећи послодавац? Шта конкретно ради синдикална централа када је овим чином директно угрожено здравље радника јер, између осталог, немају оверене здравствене књижице?

Зашто изостаје реакција јавности када влада изјављује да је обезбедила једнократну новчану помоћ од 5.000,00 динара за раднике појединих предузећа који су у штрајку? Да ли сада раднике делимо према именима власника предузећа и ре-гионима?

Зашто изостаје реакција јавности када власт изјављује да је могуће предлагање закона који ће се односити на повезивање пензијског стажа о којем ће јавност детаљно бити обавештена крајем авгу-ста? Да ли сада једним законом ослобађамо посло-давце обавезе коју имају по другом закону? Да ли поново изигравамо социјални дијалог и ко то до-носи мере у интересу радника без Синдиката као социјалног партнера? Шта ради синдикална цен-трала по овом питању? Докле ће се синдикати на територији да се свакодневно „тући“ са послодав-цима док синдикални врх доноси закључке, препо-руке и брине о изборима?

Шта је радила наша централа кад су 5. децем-бра ове године Млађан Динкић и Расим Љајић потписивали Меморандум о достојанственом раду са Међународном организацијом рада? Ни у једној земљи није потписан овакав меморандум

7

без Синдиката као социјалног партнера. Уместо да смо искористили присутво МОР-а и на сав глас ви-кали да у овој држави нема достојанственог рада, ми смо изразили протест и нисмо хтели да стави-мо свој потпис. Па зар није лицемерно потписи-вати овакав Меморандум док цела Србија ври од штрајкова и незадовољства, када су запосленима угрожена сва права. Статут МОР-а прописује да свака држава чланица мора једном годишње под-носити извештај МОР-у о мерама које је предузела како би се спроводиле у дело Конвенције и Препо-руке ове организације. Владе те извештаје морају послати синдикатима и Унији послодаваца и оба-вестити МОР да ли су примили коментаре или при-медбе од ових организација.

Шта је са Конвенцијом о слободи синди-калног удруживања и деловања када је свима позната чињеница да је синдикално организовање и деловање забрањено у великом броју привати-зованих предузећа? Доста нам је изјава, израза незадовољства, закључака и одлука. Радници траже конкретне мере. Неко их мора ујединити и облико-вати радничко незадовољство на прави и конкретан начин. Има ли синдикална централа ту снагу или нема? Ако нема нека каже јер овакво понашање слаби позицију синдиката на чему власт ради већ деценијама. Оно што радници морају да схвате је да је снага у броју и да само удружени можемо ре-шити проблем. Велик број штрајкова на великом броју места у различито време не даје резултате, али сви штрајкови у исто време на истом месту би направили озбиљан проблем власти која би тада морала да реагује на прави начин а не да јој дајемо простора да пожаре гаси локалним мерама и праз-

ним обећањима. Према статистичким подацима у Србији, индекс сиромаштва је 7,9, а код људи који прелазе 65 година он је чак 10 индексних поена, тако да се њих 150.000 налази на ивици сиромашт-ва, а око 100.000 нема никаква примања. Наравно да је стварност много суровија.

Зашто чекамо? Зар овај податак није алар-мантан сам по себи?

Сагледавајући дешавања у ЕУ и економску кризу која показује своје ефекте били смо сведо-ци незадовољства запослених и грађана потези-ма њихових влада. Одговор јавности који је био медијски пропраћен уследио је већ после првих ефеката кризе. Француски синдикати су органи-зовали штрајкове супротстављајући се реформама које су повећале радну недељу и продужавале рад-

ни стаж до пензионисања. Читава Француска је данима била парали-

сана. Протестима су се придружили и студентски синдикати јер су њихова студентска права угро-жена. Немачка је такође била блокирана. Немачке машиновође тражиле су повећање плата на мини-мум од 2.500 евра месечно. Остали синдикати су се солидарисали и прикључили су се генералном штрајку. У Словенији је 70.000 незадовољних транзицијом изашло на улице како би заштитили свој животни стандард. Неолиберални концепт је довео до тога да богати постају све богатији, док обични грађани, упркос прокламованом развоју, једва некако преживљавају. У колони незадовољних је био и новоизабрани председник Словеније. Ни једна влада, због организовања штрајкова, није синдикате прогласила ретрограднима и кочничари-ма реформи. Одговор јавности је био благовремен и јасан а после њега је уследио социјални дијалог.

У Србији је проблем у влади и олигархима које нам пласирају разна обећања и у нама који дозвољавамо да: радимо без плате, без здравственог осигурања, без будућности, да будемо роботи јер са роботима нема побуне. Роботи се програмирају. Када остаре мењају се новима - млађима.

Нада Видовић

8

Такмичење се одвијало у 19 спортских дис-циплина након чега је уприличено проглашење по-бедника по дисциплинама и у генералном пласма-ну. Ове године највећи успех постигла је Екипа Градског одбора Синдиката Новог Сада која је освојила прво место као Екипни победник са укуп-но освојена 162 бода. Друго место освојила је екипа града Панчева, а треће место екипа града Смедерева.

Екипа ГОС–а Новог Сада бројала је 67 учесника и то 29 учесника Покрајинских орга-на управе и 38 учесника Град-ске управе Новог Сада. Вођа Екипе била је Марица Марти-нов.

Укупно, екипа ГОС-а Новог Сада освојила је 14 пехара: пехаре за прво место освојиле су жене у кошарци и стрељаштву и мушкарци у стоном тенису, пехаре за дру-го место освојиле су жене у

пливању и мушкарци у шаху и конопцу, а пехаре за треће ме-сто освојиле су жене у одбојци и атлетици и мушкарци у ко-шарци, стрељаштву и тенису. Као појединци велик успех из Екипе ГОС-а града Новог Сада постигли су за освојено прво место Гордана Лемаић у ско-ку удаљ и Славица Стипац, за друго место, Дражен Ловрић у пливању и Јасмин Фетић у куглању и за освојено треће место Весна Шћепановић - Стојаковић у пливању, Славица Стипац у куглању и Мирјана

Обрадовић у стрељаштву. По повратку са РСИ ор-ганизован је свечан пријем такмичара-учесника у

Извршном већу Војводине код Покрајинског секретара за рад, запошљавање и равно-правност полова Мирослава Васина, који је том приликом срдачно честитао свим учес-ницима на постигнутим ре-зултатима.

Делегације Синдиката локалних управа Републике Српске, Грчке и Кипра пра-тиле су спортска такмичења и обавиле договоре о будућој синдикалној сарадњи са Син-дикатом управе Србије. Раз-говарало се о синдикалним и ширим темама, договарало се о заједничким пројектима. Сусрети су завршени са жељом да се и следеће године нађемо на истој манифестацији у још већем броју.

Драгиња Бејатовић

ИЗ РАДА ГРАДСКИХ ОДБОРА

ГОС УПРавЕ и ПРавОСУЂа нОвОГ СаДа ПОСтиГаО вЕЛиК УСПЕХ на 35. РЕПУБЛиЧКиМ

СПОРтСКиМ иГРаМа СинДиКата УПРавЕ СРБиЈЕ

Тридесет пете спортске игре Синдиката управе Србије одржане су од 24. до 28. јуна 2009. године у Сокобањи на њима је учешће узело око 1000 такмичара из 39 градова Републике Србије

који су били организовани у 39 екипа.

1

8. АВГУСТ – ДАН ГРАЂЕВИНАРА СРБИЈЕ

Послодавци су у јануару одбили раднички захтев за ревизију уговора и прилагођавање це-новника пораслих трошковима живота. Око осам месеци синдикат је преговарао с послодавцима, а када је увидео да то не води ничему, позвао је 5. ав-густа чланство и остале раднике да штрајкују. По-зиву се одазвало око 6.000 грађевинаца Београда и Земуна.

Главни захтеви односили су се на повећање надница за 8-8,5 динара за квалификоване, и за 5-5,5 динара на сат – за помоћне раднике. Органи-зоване су штрајкачке страже које су рушиле скеле, затрпавале нове димњаке.

После три дана штрајка, односно 8. августа, послодавци су били принуђени на потписивање колективног уговора и прихватање свих раднич-ких захтева. Штрајк је усталасао све штрајкачке и тарифне покрете, не само у Србији него у целој земљи. У Ваљеву је било најдраматичније. На штрајкаче су ударили жандари и полиција. Штрајк је угушен терором, насиљем и крвопролићем.

Oва збивања определила су тадашње синди-кално, коморско и политичко руководство да 8. ав-густ прогласе Даном грађевинара Србије.

У Србији има 15.000 грађевинских предузет-ника и око 83.000 запослених у грађевинарству од којих чак око 30 одсто ради у «сивој економији».

Велики проблеми су и потцењеност радне снаге и њена експлоатација преко омладинских и студентских задруга. Грађевински радови у

Србији, у односу на прошлу годину, опали за око 60 одсто. Привредна ко-мора Србије очекује да до краја ове године без посла остане око 10.000 грађевинских радника, што значи да ће број радника који одлуче да «не-што зараде на црно бити већи».

Грађевинарство спада у високо-ризичну делатност у погледу угро-жености живота и здравља радника. Несреће на градилиштима резултат су неповољних услова рада на ви-сини, под земљом, водом, са тешком механизацијом, опасним материјама, затим ниског образовног нивоа рад-ника ангажованих на одређено вре-

ме, на многим градилиштима ради се дуже од за-коном дозвољеног радног времена и често без еле-ментарних личних заштитних средстава.

Пракса показује да у Србији већина предузећа у грађевинарству, нарочито мала и средња предузећа, веома мало улажу у побољшање услова рада, због чега је неопходна стална размена стручних знања и искустава из области заштите на раду.

Директни узроци повећања броја повреда на градилиштима су рад на црно, недоследна примена мера безбедности и здравља на раду, слаба обука запослених за безбедан и здрав рад и некоришћење опреме за личну заштиту на раду. Послодавци сматрају да безбедност радника запослених «на црно», није њихова обавеза, међутим, према Зако-ну о безбедности здравља на раду послодаваци су дужни да и њима обезбеде мере безбедности, као да су у радном односу.

Закон о раду, Закон о безбедности и здрављу на раду Републике Србије, Уредба о безбедности и здрављу на раду на привременим или покретним градилиштима и Национална стратегија безбедно-сти и здравља до 2012. године, као и подзаконска акта, пружају могућност да се обезбеде безбедни услови за рад, као и очување здравља свих запо-слених, а послодавци сагласно закону сносе пуну одговорност за обезбеђење таквих услова.

Послодавци треба да поштују Закон о без-бедности и здрављу на раду («Службени гласник

Неимари у Србији обележавају Дан грађевинара, у знак сећања на велики штрајк грађевинских радника у Србији 1940. године.

Код грађевинских радника, после релативно мирног периода, од средине 1940. године – отпочео је покрет за одбрану колективног уговора.

9

2

РС», број 101/2005) који је усклађен са европским прописима и стандардима. Овај Закон је јако битан како за послодавце, тако и за запослене.

Овим Законом регулисани су основни акти Предузећа (Привредног друштва), заштита запо-слених и обука из ове области. Послодавац је ду-жан да обезбеди да примена мера безбедности и здравља на раду не узрокује финансијске обавезе за запослене и да не утиче на њихов материјални и социјални положај. Послодавац је дужан да до-несе акт о процени ризика за сва радна места у радној околини и да утврди начин и мере за њихово отклањање. Он је обавезан да измени овај акт у случају појаве сваке нове опасности и про-мене нивоа ризика у процесу рада. Уредбом о без-бедности и здрављу на раду на привременим или покретним градилиштима (Сл. Гласник РС бр. 14/2009) прописују се минимални захтеви које су инвеститор, односно заступник инвеститора за реализацију пројекта, координатор за безбедност и здравље на раду у фази извођења грађевинских радова, послодавац и друга лица дужни да испу-не у обезбеђењу примене превентивних мера на привременим или покретним градилиштима. Ова Уредба предвиђа увођење координатора у фази припреме и реализације пројеката. Инвеститори су дужни да ангажују координаторе у припремној фази који ће све аспекте безбедности и здравља на раду морати да уграде у пројекат, као и координа-торе који ће пратити радове и уколико затреба уво-дити измене. Координатор ће морати да има поло-жен стручни испит о практичној оспособљености у области безбедности, који ће се полагати у Управи за безбедност и здравље на раду. За координатора

за извођење пројекта не може бити одређена особа која је запослена код извођача радова.

Координатор за припрему пројекта и коор-динатор за извођење пројекта морају да имају најмање три године радног искуства на пословима пројектовања или извођења грађевинских радова или пословима безбедности и здравља на раду, као и најмање вишу школску спрему одговарајуће струке техничког смера. Будући координатори ће морати да имају потврду о обављеном оспособљавању по Програму оспособљавања за координатора, а про-вера практичне оспособљености биће обнављана на сваких пет година. Да би запослени остваривали право и обавезу на безбедан и здрав рад, неопход-но је да, преко својих синдикалних представника, активно учествују у процесу доношења колектив-ног уговора, као и Акта о процени ризика у сваком привредном друштву. Представници запослених у одборима за безбедност и здравље на раду треба да прате сва збивања везана за област безбедности и здравља на раду, у сопственој радној средини, али и шире. У том смислу, синдикат има обавезу да успостави уску сарадњу са одговорнима за безбед-ност – лицем задуженим за провођење превентив-них мера у овој области, одбором за безбедност и здравље на раду у предузећу, као и са Инспекцијом рада. Послодавац је у обавези да обавештава син-дикат, или представника запослених за безбедност и здравље на раду, о увођењу нових технологија и средстава за рад, као и о евентуалним опасности-ма од повреда и оштећења здравља која настају њиховим увођењем, са циљем да се за њихову при-мену донесу и примењују упуства за безбедан рад.

Љиљана Писарић

СиНдИкАлНи ПуЛс10

ПОНУДА ЗА ДОБРОВОЉНИ ОДЛАЗАК ЗАПОСЛЕНИХ У ЕРСТЕ БАНЦИ

Извршни одбор „Ерсте банке“ најавио је, 26.06.2009. године Програм

добровољног одласка запослених. Детаљне информације у вези са овим про-грамом као и о условима за добровољни одлазак запосленима је приказан у облику обавештења на интерној страници Ерсте банке ИнфоНет-а у делу За запослене. Запослени који су заинтересовани за одлазак у оквиру овог про-грама су позвани да се самостално пријаве помоћу обрасца за пријаву који је такође постављен на ИнфоНет-у.

На захтев председника СО „Ерсте банке“, Станице Шарчански, органи-зован је састанак запослених и правне службе Савеза самосталних синдиката града Новог Сада и општина. На том састанку правна служба Савеза самосталних синдиката града Новог Сада и општина је дала правно тумачење Понуде и одговарала је на сва појединачно постављена питања. Закључак састанка је да је ова Понуда законски прихватљива, јер је поштован Закон о раду као и Појединачни колективни уговор Ерсте банке. Ову понуду су прихватила 74 радника запослена у “Ерсте банци”.

Љиљана Писарић

3

Усвајањем резолуције 54/120 Генерална скуп-штина Уједињених нација, 1999. године, прогла-сила је 12. август Међународним даном младих, а обележава се од 2000. године. Овај дан је замишљен као дан када је пажња усмерена на проблеме мла-дих широм света, њихова права, статус и промене које млади чине у животу своје заједнице. Ши-ром света омладинске организације и активисти обележавају овај дан културним манифестацијама, спортским такмичењима, концертима, радионица-ма и предавањима.

У организацији Студентске уније Србије, 12. августа ове 2009., на новосадском Штранду одржа-на је манифестација поводом Међународног дана младих. Секција младих Савеза самосталних син-диката Србије и Секција младих ССС Новог Сада и општина обележила је овај дан узевши учешће на овогодишњем скупу омладинских организација и активиста. Представници Секције младих су на свом инфо-пулту посетиоцима делили промотивни материјал Савеза самосталних синдиката Србије против рада на црно и о праву на достојанствен рад, разговарали са грађанима о правима младих приликом запошљавања и на радном месту, као и заштити запослених коју им пружа Савез само-сталних синдиката.

Иако истраживања у Србији показују да је положај младих лош, не постоји озбиљна поли-тичка воља да се њихови проблеми организовано и плански решавају. Више од петине радно актив-них младих људи су нерегуларно запослени, нису заштићени никаквих законом, јер не постоји закон-ска регулатива за младе.

Млади, су осетљива групација, изузетно под-ложни манипулацијама, слабо су информисани,

нису свесни својих права. Нажалост у Србији није реткост да млади радници често раде и додатне послове који нису у опису њиховог радног места, за које не добијају надокнаду и због тога имају слабије професионалне резултате, који их коче у развоју каријере.

Младе људе, као будуће раднике, треба еду-ковати да су социјална заштита и права радника најбоље заштићени уколико држава има ефикас-не системе заштите и сталан социјални дијалог са представницима синдиката, као и да снага лежи у снажно организованом чланству које је свесно заједничких интереса и спремно да се за њих бори на адекватан начин.

Изузетно је важно да млад човек буде пра-вилно информисан већ на почетку своје профе-сионалне каријере о правима из рада и обавезама према послодавцу. Да би у потпуности остварили сва своја права и да би их унапредили, треба да се упознају са свим видовима синдикалне заштите, као и са међународним Конвенцијама и Препору-кама Међународне организације рада које је Србија ратификовала.

Такође је неопходно едуковати младе о синди-калним слободама и заштити синдикалних права, о правима радника на организовање, колективне преговоре, о различитим облицима запослења, о једнакости награђивања мушке и женске радне сна-ге, за рад једнаке вредности, о дискриминацији у по-гледу запошљавања и занимања, о професионалној оријентацији и стручном усавршавању а посебно о престанку радног односа на иницијативу посло-давца, условима рада и слично.

11

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 12. АУГУСТА ДАНА МЛАДИХ

СЕКЦИЈА МЛАДИХ

4

У економском окружењу у којем токови сиве економије заузимају недопустиво висок проценат укупног економског живота, млади су принуђени да своју шансу траже у било којој врсти посла која им се нуди, чиме се унапред одричу сваке врсте заштите. Треба их едуковати о њиховом праву на трајно запослење као предуслову за планирање сопствене будућности и оснивање породице.

Систем образовања доприноси незапослено-сти младих из разлога што се школују кадрови који одавно нису потребни нашој привреди. Из тог раз-лога само петина младих људи у Србији сматра да је постојећи систем образовања задовољавајући. Више од половине младих људи жели да напусти земљу. Док не решимо основне ствари, док се не направи државна стратегија која се неће бавити само образовањем младих, док се сва министар-ства која појединачно раде и баве се здрављем младих не укључе, проблем нећемо моћи тако лако да решимо. Поучен искуством и сарадњом са организацијама младих организованих у синдикат у земљама ЕУ, Савез самосталних синдиката града Новог Сада је имао низ предлога за решавање про-блема младих кроз едукацију (за време школовања), законска решења и социјални дијалог у којем би учествовали сви социјални партнери равноправно, укључујући и младе, али одазив власти је био само декларативан.

ШТА СРБИЈА НУДИ МЛАДИМА?

Уколико желимо да спречимо „одлив мозгова“, то ћемо успети само ако обезбедимо задовољење потреба омладине, а то ће нам поћи за руком само ако младе укључимо у доношење одлука које се на њих непосредно односе.

Дакле, стратешка брига о младима и омладин-ска партиципација нераздвојиво су везане једна за другу.

Иако истраживања показују да је тренд миграције младих у иностранство од почетка 21. века ослабио у односу на претходну деценију, јасно је да он и даље постоји.

Највећи проблеми младих везују се за неза-посленост, решавање стамбеног питања, мобил-ност, образовање, културу, здравље, учествовање у доношењу одлука и на познавање права из рада и по основу рада.

ПРОБЛЕМ ЗАПОШЉАВАЊА

Према статистичким подацима из јуна 2009. године, на евиденцији Националане службе за запошљавање у општи-ни Нови Сад: до 18 годи-на старости се налази 113 лица, 19-25 година старо-сти се налази 3.166 лица, 26-30 година старости се налази 4.264 лица и 31-40 година старости се нала-зи 6.040 лица која траже

запослење. Важно је напоменути да су ово пода-ци о лицима која су се пријавила на Националну службу за запошљавање јер много већи број мла-дих посао налази мимо ове званичне институције, у сивој економији.

Према истраживању „Испитивање положаја и потреба младих Србије у локалним заједницама“, које су Грађанске иницијативе спровеле пре две године, чак 43 процента младих који су запослени нема стално запослење.

Око 41 одсто који раде нису пријављени, од-носно раде „на црно“, док за преосталих 49 одсто послодавци уплаћују доприносе који не одговарају њиховој стручној спреми.

Влада и ресорна министарства се правдају: слабим приливом директних страних инвестиција, великим процентом младих који немају ни чет-врти степен стручне спреме (око 60%), као и неприлагођеним системом школства. За скоро све наведене проблеме директну одговорност сносе Влада и ресорна министарства због лоше приватизације и непостојања било какве озбиљне стратегије.

Нико од надлежних не жели да сагледа чињеницу да су млади људи тражећи запослење у

12

5

веома незавидном положају. За њих је отежавајућа околност и недостатак радног искуства које би на-вели у биографији. Програм Владе о запошљавању приправника је само гашење пожара на одређено време. По истеку приправничког стажа млад човек је поново препуштен улици, немилосрдним посло-давцима и сивој економији.

САМОСТАЛНОСТ МЛАДИХ

Према поменутом истраживању Грађанских иницијатива, читавих 70 процената младих узра-ста од 21 до 30 година живи са својим родитељима. Четвртина испитаника не зна како може да реши свој стамбени проблем, само девет посто њих пла-нира да узме стамбени кредит, а шест процената планира да живи као подстанар.

Око 60 одсто младих се узда у наслеђивање стана или куће и у живот са родитељима.

Сведоци смо сталне кампање власти на про-блему добијања визних олакшица које се помпезно најављују. На жалост ова кампања има промотивни карактер пошто анкете показују да преко 80 про-цената младих жели да оде на путовање, али пе-тина њих у протеклих пет година није имала при-лику да оде на летовање, две трећине није ишло на зимовање, док преко половине није путовало у иностранство.

Само шест одсто младих наше земље у про-секу једном годишње има прилику да оде у ино-странство, док њихови вршњаци из ЕУ управо у овом узрасту највише путују.

Старосна граница, коју називамо „продужена младост“, у којој млади оснују породицу, знатно је померена па је према истраживањима из 2005. го-дине просечна старост младожења била 32 године, а невести 28,2 године. Јасно је да феномен проду-жене младости у Србији најчешће није ствар избо-ра или луксуза, него ствар принуде.

ОБРАЗОВАЊЕ МЛАДИХ

Према истраживањима Светске банке, основну школу упише око 98 од-сто деце, али је 28 одсто никада не заврши. Према евиденцији Националне службе за запошљавање, само 40 процената младих има завршену средњу шко-лу. Свега око 25 процената матураната опредељује се

за упис на факултет, али чак 70 одсто студената одустане од студија. Енормно повећање школарина ће само повећати овај проценат. Ови подаци јасно говоре да је систем школства тешко проходан и да тек незнатан број оних који упишу основну школу на крају успе да стекне и високо образовање.

И поред тога, процењује се да чак 95 одсто ди-пломаца не може да се запосли без додатне обуке. Образовање је постало привилегија богатих.

КУЛТУРА МЛАДИХ

Према истраживању Грађанских иницијатива из 2005. године, трећина испитаника сматра да је побољшање културних и спортских садржаја неопходно да би већина младих остала и била срећна. Недостатак културних дешавања за младе је оцењен као највећи проблем одмах после неза-послености и наркоманије.

Разлози за ретко посећивање институција кул-туре су низак економски стандард младих и неа-декватна понуда културних садржаја, али и недо-статак слободног времена, што се пре свега односи на запослене. Истраживање показује да, због свега наведеног, већина младих учествује само као па-сивни конзумент производа масовне културе.

УЧЕШЋЕ У ОДЛУЧИВАЊУ

Иако су током деведесетих година прошлог века били носиоци друштвених промена и поли-тичке авангарде, данас се често помиње да међу младима влада апатија.

Немогућност утицаја на доношење одлука у установама које се баве младима и у институцијама власти изазива неповерење према институцијама и резултује искључивањем из јавног живота.

Скоро две трећине младих не верује да ће држава у наредним годинама учинити ишта за младе по питању запослења, стамбеног простора, образовања, путовања и сл.

Код нас још увек не постоје механизми за учешће младих у доношењу одлука органа локалне самоуправе и државне управе, иако су стандарди омладинске партиципације утврђени многобројним документима на нивоу Савета Европе и Европске уније. Након интензивних притисака омладинских организација основано је засебно министарство чији је задатак да изради и спроводи Националну стратегију за младе.

На жалост ово је још једно у низу министар-става која служе себи а не онима чије интересе заступају.

13

6

НАЦИОНАЛНА ОМЛАДИНСКА ПОЛИТИКА

У заједничком документу светских омладин-ских организација и организација за младе, под на-зивом Национална омладинска политика, изнето је низ препорука о томе како држава треба да третира питање младих.

Њиховом применом треба да се створи окружење које младима омогућава да се развију у онакве особе какве су потребне друштву да би оно напредовало у будућности. То пре свега треба да буде политика државе а не владе и да буде заснова-на на консултовању свих социјалних партнера и не-владиних организација а поготову саме омладине. Национална омладинска политика треба да одржа-ва целовит приступ и да обједињује све секторске стратегије различитих министарстава у областима у којима се оне односе на положај младих.

ИСКУСТВО ЗЕМАЉА ЕУ

Савет Европе и ЕУ формално сарађују у обла-сти омладинске политике од 1998. године, а од 2003. сарадња је проширена и на Евро-медитерански регион (основан 1995. у Барселони споразумом који су потписали шефови дипломатије 27 земаља Европе, Северне Африке и Блиског Истока, као и представници СЕ и ЕУ).

Ови региони чине три тзв. “стуба” Оквирног споразума о партнерству који обједињује актив-ности попут обуке младих, истраживања и развоја стандарда за државне и европске стратегије, а углавном се односе на: образовање, запошљавање, економски положај, учешће у одлучивању, мо-билност, људска права, интер-културни и интер-религијски дијалог младих.

Србија ове захуктале процесе, нажалост, још увек посматра из прикрајка.

ЕУ већ види младе као саветнике и стручњаке у питањима која се на њих непосредно односе. Иако је ниво дијалога изузетно висок, сама консул-тативна улога се ипак сматра недовољним нивоом учешћа младих у доношењу одлука.

Oмладинска политика је још увек у надлеж-ности земаља чланица, мада се оне руководе углав-ном стандардима усаглашеним на нивоу Уније. Први скуп стандарда за националне омладинске политике ЕУ је објавила у документу под називом Бела књига о политици за младе који је усвојен 2001. године. Тада је покренут и посебан програм Европске комисије који се бави младима. Затим, уследило је разматрање питања која надилазе на-ционалне оквире, попут запошљавања, мобилно-сти и образовања, што је резултовало усвајањем Европског пакта за младе 2005. године и увођењем тзв. структурног дијалога.

На сваких шест месеци се одржава по једна конференција младих о трошку земље пред-седавајуће ЕУ на којој се процењују и усавршавају постојеће стратегије.

Поред тога, на сваких 18 месеци одржава се Европска недеља младих која је, поред централне конференције у којој учествују и високи европски званичници, сачињена од низа манифестација и дискусија широм ЕУ.

Представници младих у ЕУ се и даље боре за јачање партнерског односа у доношењу одлука које се односе на тамошњу популацију младих, али и на њихове вршњаке из земаља које претендују на чланство у Унији.

У Србији је ситуација незадовољавајућа јер немамо ни темељнија истраживања, а камоли по-лазна документа за оснаживање положаја младих.

Нада Видовић

14

7

Најнапредније индуст-ријске земље највише су погођене овом болешћу, а то су САД и Велика Британија. У Европи највећи проце-нат овог обољења има Фин-ска, а и у Србији ова болест је најчешћи узрок смрти. Најјаче угрожени крајеви су са највишим стандардом, а

то су: ужа Србија, а посебно Војводина. Најмања учесталост овог обољења је на Косову.

УЗРОЦИ: До инфаркта миокарда у највећем броју случајева долази услед тромбозе коронарних крвних судова који су склерозирани или атерома-тозирани. Закречавање крвних судова започиње још у раној младости, јаче се испољава после 30. године, а касније се развија све брже.

Тромбоза коронарног крвног суда доводи до слабљења исхране срчаног мишића (исхемија) и, ако се убрзо не успостави тзв. колатерална (спо-редна) циркулација, долази до дегенерације – одумирања одговарајућег дела срчаног мишића, а може и да наступи смрт. Инфаркт срца настаје када дође до пуцања плака на атеросклеротској промени: тада се садржај плака ослободи и запуши неку од коронарних артерија. Део срца који она исхрањује брзо одумире (настаје некроза). Други, ређи, узрок је грчење срчаног мишића око артерије, а постоје и неки други сасвим, сасвим ретки узроци.

ПРЕДИСПОЗИЦИЈЕ: Постоје извесни фак-тори који убрзавају ову болест:

- породична склоност ка обољењу, - гојазнoст као масних материја у крви. - повишени крвни притисак,- болест се чешће јавља код страсних пушача, - код болесника од шећерне болести чешћи је

инфаркт, нарочито ако се болест нередовно лечи, при чему код њих пролази са слабије израженим боловима, или чак и без њих.

- физичка неактивност и чести психофизич-ки стресови такође су доказани као фактори који фаворизују болест.

ШТА РАДИТИ У СЛУЧАЈУ НАПАДА? Када дође до појаве болести тада је најдрагоценија хитна лекарска помоћ. Утврђено је да 2/3 умрлих од инфракта умире ван болнице. Због тога околина

оболелог треба брзо да смири болесника, забрани сваку даљу активност и да позове лекара или да бо-лесника пребаци у најближу здравствену установу. Такође је неопходно оболелом дати нитроглицерин (у облику таблете или спреја), како би се ублажили болови, проширили крвни судови и спречио даљи развитак срчаног удара.

СИМПТОМИ: У неким случајевима постоје предзнаци инфаркта, који могу трајати и до дваде-сетак дана, а испољавају се у лупању срца, болу у целом грудном кошу и у општој слабости и врто-главици. Понекад је напад знатно блажи, а има и случајева када све изгледа као да се ради о нападу желудачних болова.

Инфаркт миокарда наступа често код оболе-лих од ангине пекторис – грудне ангине, па ти бо-лесници чим осете јачи напад треба да се обрате лекару.

Није тако редак случај да у раним јутарњим часовима породица позове лекара зато што је један члан породице одједном осетио бол у грудном кошу, хладан зној, страх од смрти и општу исцрпљеност, зато што је добио инфаркт миокарда. Ноћни по-четак овог напада није редак и поред привидног непостојања узрока који изазивају напад. У току дана до напада могу довести: напрезање, узбуђење, преобилан обед, као и хладно или ветровито време и промена атмосферског притиска.

Најважнији симптоми инфаркта су: проду-жен и веома јак бол, стезање и притисак у грудима испод грудне кости. Бол се често преноси у леву руку, врат или вилицу. Бол је праћен слабошћу, малаксалошћу, знојењем, понекад повраћањем и јако израженим гушењем.

ПРЕВЕНТИВА: Ако болесник преживи на-пад, наступа „репарација“ срчаног мишића са успостављањем колатералне циркулације, која траје неколико недеља. Ради праћења болеснико-вог стања неопходни су често снимање срчаног рада, чести прегледи крви као и мерење крвног притиска.

Болесник који је доживео инфаркт не би смео да пуши; треба да избегава ноћно седење, узрујавање и велико напрезање. Користан је по-подневни одмор. Спавање треба да траје најмање осам часова.

Секција жена

15

СРЧАНИ УДАР - ИНФАРКТ МИОКАРДА

Срчани удар или инфаркт миокарда је једна од манифестација исхемијске болести срца (уз стабилну/нестабилну ангину пекторис и исхемијску кардиомиопатију и напрасну срчану смрт

узроковану исхемијом), што је најчешћи узрок смрти у цивилизованом свету.

44.246,00 40.684,00 102,5 102,7 31.768,00 29.310,00 57/09

PROSEK ZARADA U NOVOM SADU

"POTRO[A^KA KORPA" U REPUBLICISRBIJI PREMA PODACIMAMINISTARSTVA TRGOVINE,

TURIZMA I USLUGA

36.308,12 36.439,00 101,2 100,4

111,2 100,1 109,4 109,1 - VIII 2009. g.

INDEKS CENA NA MALO - SRBIJA - 2009. GODINA

teku}i mesec 2009.

decembar 2008.

teku}i mesec 2009.

isti mesec 2008.

teku}i mesec 2009.

prethodni mesec

teku}i mesec 2009.

prosek 2008.

109,0 99,9 107,9 105,8 -

INDEKS TRO[KOVA @IVOTA - SRBIJA - 2009. GODINA

teku}i mesec 2009.

decembar 2008.

teku}i mesec 2009.

isti mesec 2008.

teku}i mesec 2009.

prethodni mesec

teku}i mesec 2009.

prosek 2008.

VI 2009. g.

VIII 2009. g.

37.173,96 23.810,97 36.439,00 98,0

"Sl. gl.RS"

43.018,00 39.869,00 101,9 102,5 30.815,00 28.618,00 57/09

"Sl. gl.RS"

50.892,00 48.557,00 101,5 101,7 36.439,00 34.839,00 57/09

"Sl. gl.RS"

5 (4:2)

Prose~na netozarada u N. Sadu

% pokrivenostiprose~ne korpe

45.307,00 42.055,00 102,4 103,4 32.553,00 30.333,00 70/09VII 2009. g.

44.487,00 42.346,00 103,4 106,2 31.960,00 30.530,00 70/09

53.434,00 53.252,00 105,0 109,7 38.155,00 38.051,00 70/09

VII 2009. g. - - 38.155,00 - 35.891,53 38.155,00 98,8 106,3

111,1 98,8 109,5 109,0 60/09 VII 2009. g.

109,1 99,1 108,0 106,0 60/09 VII 2009. g.

43.183,00 39.628,00 95,3 95,4 31.086,00 28.657,00 47/09 V 2009. g.

42.201,00 38.901,00 94,7 93,3 30.425,00 28.201,00 47/09 V 2009. g.

VI 2009. g.

VII 2009. g.

V 2009. g. 50.145,00 47.763,00 94,6 93,3 35.823,00 34.140,00 47/09

VI 2009. g.

VII 2009. g.

V 2009. g. 36.930,09 23.676,38 35.823,00 97,0

VI 2009. g.

V 2009. g. 35.883,30 35.823,00 101,8 99,8

VII 2009. g.

VI 2009. g.

ÂÈÐÓÑÈ, ÁÎÌÁÅ È ÒÐΣÀÍÑÊÈ ÊÎŒÈ ÌÎÃÓ ÄÀ ÍÀÍÅÑÓ ÎÃÐÎÌÍÓ ØÒÅÒÓ