Sigmund Freud - Tumacenje Snova

ODABRANA DELA SIGMUNDA FROJDA

K n j i g a e s t a TUMAENJE SNOVA, I

URKDNIK: D r H U G O K L A J N

^Mii*iiiiiUi4iiUU

S I G M U N D F R O J D

TUMAENJE SNOVA i

Preveo S/iiemakog

Dr Albin Vilhar

Naslov originala

Die Traumdeutung

1942 by Imago Fublisbing Co. Ltd., London

I

NAUNA LITERATURA O PROBLEMIMA SNA

Na sledeim stranicama pruiu dokaze za to da postoji jedna psiholoka tehnika koja dozvoljava objanjavanje snova i da se primenom ovog postupka svaki san pokazuje kao smisaona psihika tvorevina koja se na mestu koje je moguno naznaiti moe uvrstiti u duevna zbivanja budnog stanja. Pokuau^ dalje, da objasnim zbivanja od kojih potiu neobinost i nerazgovetnost sna i da od tih zbivanja izvedeni zakljuak o prirodi psihikih sila iz ijeg se zajednikog ili suprotnog delovanja raa san. Kada dotle doem, moje e izlaganje prestati jer e dostii onu taku gde se problem snevanja uliva u obimnije probleme ijeg se reenja treba latiti na osnovu drugog materijala.

Pregled radova i rezultata ranijih autora, i pregled sadanjeg stanja problema snova u nauci iznosim unapred zato to u toku raspravljanja neu imati esto povoda da se na to vraam. Jer nauno razume-vanje sna, uprkos viehiljadugodinjim nastojanjima, napredovalo je veoma malo. Ovu injenicu pisci tako jednoduno istiu da izgleda izlino navoditi pojedine glasove. U delima iji spisak prikljuujem na kraju svoga rada nalaze se mnoge napomene koje mogu dati podstreka, i obilje zanimljivog materijala za nau temu, ali tu nema niega, ili malo ega od onog

G Tumaenje snova, I

to bi pogaalo sutinu sna ili to bi definitivno moglo resiti jednu od njegovih zagonetaka. Jo manje znanja o tome, naravno, stekli su obrazovani laici.

Kakvo je shvatanje naao san u praistorijskim vremenima oveanstva kod primitivnih naroda, i kakav je uticaj mogao imati na stvaranje njihovih predstava o svetu i o dui, to predstavlja temu od tako velikog interesa da je vrlo nerado iskljuujem iz obrade u vezi sa ovim. Skreem panju na poznata dela ser . Luboka (Sir J. Lubbock), H. Spensera (Spencer), E. B. Tajlora (Tylor) i drugih. Dodau samo to da nam znaaj ovih problema i spekulacija mogu postati shvatljivi tek poto smo resili zadatak tumaenja snova koji nam lebdi pred oima.

Odjek praiskonskog shvatanja sna oigledno sainjava osnovu vanosti koju snovima pripisuju narodi klasinog starog veka.1 Kod njih je postojala pretpostavka da snovi stoje u vezi sa svetom nadljudskih bia u koja su verovali i da oni donose otkrove-nja od strane bogova i demona. Osim toga im se nametalo shvatanje da snovi imaju znaajnu svrhu za onog koji ih sanja, da mu po pravilu objave budunost. Izvanredna raznovrsnost u sadrini i utisku snova stvarala je svakako tekou da se sprovede jedinstveno shvatanje snova; ona je primoravala ljude da stvaraju raznovrsna razlikovanja snova i da ih rasporeuju u grupe, uvek prema njihovoj vrednosti i pouzdanosti. Kod pojedinih filozofa staroga veka oce-njivanje sna nije, razume se, bilo nezavisno od poloaja koji su oni uopte bili spremni da priznaju man-tici.

U oba spisa filozofa Aristotela koji obrauju san, ovaj je ve postao objektom psihologije. Mi saznajemo da san ne dolazi od bogova, da nije boanske, nego demonske prirode, poto je priroda demonska a ne boanska; to jest, san ne vodi poreklo od nekog nat-

1 Sledei podaci prema paljivom prikazivanju Biksen-

ica (Biichsenschiitz) u delu: Traum und Traumdeutung im Altertum, Berlin 1861.

Nauna literatura o problemima sna 7

prirodnog otkrovenja, nego je posledica zakona ljudskoga duha koji je svakako srodan sa boanstvom. San je definisan kao duevna delatnost oveks koji spava, ukoliko spava.

Aristotelu su poznate neke karakteristinosti sna; na primer da neznatne nadraaje, koji se javljaju u toku spavanja, san tumai kao neto veliko (ovek veru je da ide kroz vatru i da se zagrejao kad se ovaj ili onaj deo tela sasvim neznatno zagreje"). Iz toga stanja Aristotel izvodi zakljuak da snovi vrlo lako mogu odati lekaru1 prve znake neke promene koja je poela da se javlja u telu, a koji danju nisu bili pri-meeni.

Poznato je da ljudi pre Aristotela san nisu smatrali tvorevinom due koja sanja, nego nadahnuem od strane boanstva, i oba suprotna strujanja koja emo uvek nai prisutna u procenjivanju sna dola su ve kod njih do izraaja. Oni su razlikovali istinite i dragocene snove, poslate oveku u snu da bi ga opo-menuli ili da bi mu objavili budunost, od praznih/ varljivih i nitavnih snova, iji je cilj da oveka zavaraju ili da ga gurnu u propast. ^

U svome delu: Griechische Mythologie und Re-ligionsgeschichte, str. 390 Grupe (Gruppe) daje ovakvu podelu snova prema Makrobiju i Artemidoru: Snovi se dele na dve klase. Na jednu grupu treba da utie samo sadanjost (ili prolost), dok je ona bez znaaja za budunost; ta grupa je obuhvatala insomnia, koja neposredno odraava datu predstavu ili njenu suprotnost, na primer glad ili njeno stia-vanje, i , koja datu predstavu fantastino proiruje, kao na primer mora, Efijalt (Ephialtes = zastareli naziv za moru prim. prevodioca). Druga grupa, naprotiv, smatra se da odreuje budunost; u nju spadaju: 1) direktno predskazivanje koje ovek prima u snu ( , oraculum), 2) proricanje predstojeeg dogaaja ( , visio), simbolian san

1 O odnosu sna prema bolestima raspravlja grki lekar

Hipokrat (Hippokrates) u jednoj glavi svoga uvenog dela.

/

0 , Tumaenje snova, 1 / j

kome je potrebno tumaenje (ovEiopg-, somnium). Ova teorija se odrala kroz mnoge vekove. /

Sa ovim promenljivim procenjivanjem snova stajao je u vezi zadatak tumaenja sna". Poto su od snova uglavnom oekivana vana objanjenja, i poto ljudi sve snove nisu razumeli neposredno to nisu mogli znati da li neki nerazumljivi san moda ipak predskazuje neto znaajno, time je dat podstrek nastojanju koje bi nerazumljivu sadrinu sna moglo za-meniti shvatljivom i pri tom sadrajnom. Kao najvei autoritet u tumaenju snova vaio je u kasnom starom veku Artemidor iz Daldisa, i njegovo obimno delo nam mora nadoknaditi tetu za izgubljena dela iste sadrine.1

Prednauno shvatanje sna kod starih bilo je svakako u potpunoj saglasnosti sa njihovim celokupnim pogledom na svet koji je u spoljanji svet projicirao kao realnost sve ono to je imalo realnost samo unutar duevnog ivota. Osim toga, taj pogled na svet vodio je rauna o glavnom utisku koji budno stanje prima od sna preko preostalog seanja ujutru; jer u ovom seanju san se pojavljuje to je ostaloj psihikoj sadrini kao neto strano, kao neto to, tako rei, dopire iz nekog drugog sveta. Bilo bi, uostalom, pogreno misliti da uenje o natprirodnom poreklu snova danas kod nas nema pristalica; bez obzira na sve pietistike i mistike pisce koji dobro rade to ostatke nekad veoma prostrane oblasti natprirodnog dre sve dok ih objanjenje prirodnih nauka ne osvoji , nailazimo ipak i na otroumne ljude, nenaklo-njene svemu to je pustolovno, koji svoje religiozno verovanje u postojanje i u uplitanje nadljudskih du-

1 O daljoj sudbini tumaenja snova tokom srednjeg veka

v. u Diepgen-a, a i u specijalnim istraivanjima M. Ferstera (Forster), Gotharda (Gotthard) i drugih. O tumaenju snova kod Jevreja raspravljaju Almoli, Amram, L6winger, a u najnovije doba, vodei rauna o psihoanalitikom gleditu, Lauer. Sa arapskim tumaenjem snova upoznavaju nas Drexl, F. Schwarz i misionar Tfinkdji; sa japanskim Miura i Iwaya; sa kineskim Secker; sa indijskim Negelein.

Nauna literatura o problemima sna 9

hovnih snaga pokuavaju da zasnivaju ba na neob-janjivosti pojava u snu (Hajfner). Uvaavanje doivljavanja snova od strane mnogih filozofskih kola, na primer elingijanovaca, predstavlja jasno seanje na boanstvo sna koje je u starom veku bilo neosporno; ali ni raspravljanje o diviatornoj snazi sna, kojar predskazuje budunost, nije jo zavreno, jer nema dovoljno psiholokih pokuaja objanjenja da bi se savladao celokupni materijal, pa ma koliko nedvosmisleno simpatije svakog oveka koji se posvetio naunom nainu miljenja bile sklone da se ovakvo tvrenje odbaci.

Pisati istoriju naeg naunog saznanja o problemima sna teko je zato to se u ovom saznanju, ma koliko da je na pojedinim mestima postalo dragoceno, ne moe primetiti neki napredak u izvesnim pravcima. Nije se dolo do izrade jednog temelja od osiguranih rezultata, na kome bi sledei istraiva gradio dalje, nego svaki novi autor hvata iste probleme iznova i uvek, tako rei, u samom poetku. Kad bihr hteo da se drim reda autora i da ukratko za svakog pojedinog kaem koja je shvatanja o problemu sna on iznosio, morao bih se odrei pokuaja da dam jednu preglednu celokupnu sliku o sadanjem stanju poznavanja sna; stoga sam pretpostavio da svoje izlaganje veem za teme umesto za pisce, i naveu kod svakog problema sna celokupan materijal za njegovo reavanje koji se nalazi u literaturi.

Ali poto mi nije polo za rukom da savladam celokupnu i u tolikoj meri rasturenu literaturu koja prelazi i u druge oblasti, moram svoje itaoce zamoliti da se zadovolje ako se samo neka osnovna injenica i nijedno znaajno gledite u mom izlaganju nisu izgubili.

Do nedavna veina pisaca smatrala se pobuenim da o spavanju i o snu raspravljaju kao o jednoj povezanosti, i da po pravilu tome pridodaju i ocenji-vanje analognih stanja koja spadaju u psihopatologiju, i sluajeva slinih snu (kao to su halucinacije, vizije itd.). Nasuprot tome, pojavljuje se u najnovijim radovima tenja da se tema ogranii i da se kao

10 Tumaenje snova, I

predmet raspravljanja uzme eventualno neko poje-dinuno pitanje iz oblasti doivljavanja sna. Ja bih u toj promeni eleo da vidim izraz jednog uverenja da se u tako tamnim stvarima objanjenje i saglasnost mogu postii samo nizom detaljnih ispitivanja. Ovde ja ne mogu dati nita drugo do jednu takvu detaljnu raspravu, i to specijalno psiholoke prirode. Nisam imao mnogo povoda da se bavim problemom spavanja, jer je to u sutini psiholoki problem, mada se u karakteristici stanja spavanja mora sadravati zajedno i promena uslova funkcije duevnog aparata. Prema tome, ovde je izostavljena i literatura o spavanju.

Nauno interesovanje za fenomene sna kao takve dovodi do sledeih pitanja koja se meusobno deli-mino isprepliu:

A

ODNOS SNA PREMA BUDNOM STANJU

Naivni sud oveka koji se probudio pretpostavlja da je san ako ve ne dolazi iz nekog drugog sveta spavaa ipak odneo u neki drugi svet. Stari fiziolog Burdah (Burdach), kome dugujemo briljivo i duhovito opisivanje fenomena sna, izrazio je ovo uvere-nje jednom veoma zapaenom reenicom (strana 474): . . . nikad se ne ponavlja ivot preko dana sa svima svojim naporima i uivanjima, radostima i bolom, ve naprotiv san tei da nas svega toga oslobodi. ak i ako je itava naa dua bila ispunjena jednim predmetom, ako je dubok bol razdirao nau unutranjost, ili ako je neki zadatak iziskivao nau celokupnu duevnu snagu, san nam daje ili neto sasvim strano, ili on iz stvarnosti uzima samo pojedine elemente za stvaranje svojih kombinacija, ili pak samo ulazi u skalu naeg raspoloenja i simbolizuje stvarnost." J.

Odnos sna prema budnom stanju \\

H. Fihte (Fichte, I, 541) u istom smislu govori o snovima dopunjavanja i naziva ih jednom od tajnih bla-godeti prirode due koja se sama leci. Na slian nain izraava se jo i L. trimpel (Strumpell) u svojoj studiji o prirodi i postanku snova (str. 16) koju s pravom sa svih strana visoko cene: Onaj ko sanja okrenuo se od sveta budne svesti" . . . (str. 17): ,,U snu se tako rei potpuno gubi pamenje sreene sadrine budne svesti i njeno normalno dranje . . . " (str. 19): Povuenost due u snu, koja je gotovo bez seanja, od redovne sadrine i toka budnog ivota . . . "

Pretena veina pisaca, meutim, zastupala je suprotno gledite o odnosu sna prema budnom stanju. Tako Hafner (str. 19): San pre svega nastavlja budno stanje. Nai se snovi prikljuuju uvek na predstave koje su kratko vreme pre toga bile u svesti. Tano posmatranje gotovo uvek nai e jednu nit kojom se san povezao za doivljaje prethodnog dana." Vajgani (Weygandt, str. 6) se direktno protivi gore navedenom tvrenju Burddhovom, jer se esto moe, naizgled u pretenom broju snova, posmatrati da nas oni vode ba natrag u obian ivot umesto da nas od njega oslobode". Mori (Maury, Le sommeil et les reves, str. 56) kae ukratko: Nous revons de ce que nous avons vu, dit, desire ou fait" (= mi sanjamo o onom to smo videli, rekli, eleli ili uradili). Jesen (Jessen) u svojoj Psihologiji, objavljenoj 1855. godine (str. 530), kae neto opirnije: Sadrinu sna vie ili manje uvek odreuju individualna linost, godine starosti, pol, stale, stepen obrazovanja, uobiajeni nain ivota i dogaaji i iskustva tokom celokupnog dosadanjeg ivota."

Na naj nedvosmislenij i nain zauzima svoj stav prema ovom pitanju filozof I. G. E. Mas (Maass) (Vber die Leidenschaften 1805 = 0 strastima): Iskustvo potvruje nae tvrenje da najee sanjamo o onim stvarima kojima su upuene nae najmilije strasti. Iz toga se vidi da nae strasti moraju imati uticaja na stvaranje naih snova. Slavoljubiv ovek sanja o steenim (moda samo u svom uobraenju) lovorikama i o onima koje jo treba da stekne, dok se zaljubljeni

12 Tumaenje snova, I u svojim snovima bavi predmetom svojih slatkih na-danja . . . Sve ulne elje i preziranja koje spavaju u srcu mogu izazvati, ako budu podstaknute bilo kakvim razlogom, da iz predstave povezanih i udruenih sa njima nastane san ili da se ove predstave ume-aju u jedan ve postojei san." (Saoptio Vintertajn /V/interstein/ u asopisu Zeitschrift filr Psycho-unalyse).

Tako isto su mislili i stari o zavisnosti sadrine sna od ivota. Ja citiram po Radentoku (Radenstock, Hir. 139): Kad je Kserks pre svoga ratnog pohoda protiv Grke dobrim savetom bio odvraen od te odluke, dok su ga snovi neprestano na to podsticali, rekao mu je ve stari racionalni persijski tuma snova Ar-taban vrlo zgodno da snovi najee sadre ono to ovek ve u budnom stanju misli.

U didaktikom epu Lukrecijevu De rerum natura ( O prirodi stvari) nalazi se ovo mesto (IV, stih 959):

Et quo quisque fere studio evinctus adhaeret, aut quibus in rebus multum sumus ante morati atque in ea ratione fuit contenta magis mens, in somnis eadem plerumque videmur obire; causidici causas agere et componere leges, induperatores pugnare ac proelia obire, ... itd. itd.1

Ciceron kae potpuno slino u svom delu De di-vmstione II, kao to mnogo kasnije tvrdi Mori: ,,Ma-ximcque reliquise earum r e r u m moventur in animis et ugitantur, de quibus vigilantes aut cogitavimus aut cgimus."*

1 Provod: I ukoliko ko intenzivnije vri neki posao, ili

u 6emu smo se ranije mnogo due zadravali, te je u tom poslu duh bio mnogo vie zategnut, izgleda da se esto u snu bavimo istim stvarima: pravnici se bave procesima i sastav-ljanjom zakona, vojskovoe misle da se bore i da ratuju itd. (Citat u Frojda je pogrean; mesto je uzeto iz etvrte knjige LukrecljcvoK epa O prirodi stvari", stih 961966. Prim. prev.)

* I najvie se u duama pokreu one stvari o kojima smo budni razmiljali ili se njima bavili.

Odnos sna prema budnom stanju 13 Protivrenost ovih pogleda u odnosu izmeu do

ivljavanja sna i budnog stanja izgleda stvarno ne*-razreiva. Zato e biti na mestu da se setimo opisa F. W. Hildebranta (Hildebrandt, 1875) koji misli da se osobenosti sna uopte mogu opisati samo nizom suprotnosti koje oigledno postaju protivrenosti" (str. 8) Prvu od ovih suprotnosti stvaraju s jedne strane stroga povuenost ili izdvojenost sna od stvarnog i istinskog ivota, i s druge strane neprestano zadiranje jednoga u drugo, neprekidna zavisnost jednog od drugoga. San je neto sasvim odvojeno od stvarnosti doivljene u budnom stanju, moglo bi se rei neko samo u sebe hermetiki zatvoreno postojanje, od stvarnog ivota neto odvojeno nepremostivom provalijom. San nas oslobaa stvarnosti, brie u nama normalno seanje na nju i stavlja nas u jedan drugi svet i u jedan sasvim drugi tok ivota koji u stvari nema nikakve veze sa stvarnim ivotom . . . " Hildebrant zatim izvodi kako sa padanjem u san nae celokupno bie sa svojim formama egzistencije nestaje kao iza nekog nevidljivog poklopca". ovek tada moda u snu obavlja putovanje morem do ostrva svete Jelene da bi Napoleonu, koji tamo ivi u zarobljenitvu, ponudio kakvo izvrsno mozelsko vino. Ekskajzer nas doekuje najljubaznije i ovek gotovo ali to se probudio i tako omeo interesantnu iluziju. A sad upore-ujemo situaciju u snu sa stvarnou. Nikad nismo bili vinarski trgovci i nikad nismo ni eleli da to budemo. Nikad nismo putovali morem a ostrvo svete Jelene najmanje bi nam moglo predstavljati cilj jednog takvog putovanja. Prema Napoleonu, dodue, ne oseamo uopte nikakvu simpatinu sklonost, nego naprotiv stranu patriotsku mrnju. A pored svega toga sneva uopte nije bio meu ivima u vreme kad je Napoleon umro na ostrvu; osim toga, bilo je izvan svake mogunosti stvoriti neki lini odnos prema njemu. Tako doivljaj u snu izgleda kao neto strano, ugurano izmeu dva doba ivota koja potpuno odgovaraju jedno drugome i koji jedno drugo nastavljaju.

Pa ipak", nastavlja Hildebrant, isto tako istinita i pravilna je prividna suprotnost. Ja mislim da

14 Tumaenje snova, 1

MU ovom povuenou i izdvojenou najintimniji odnos idu ruku pod ruku. Mi bismo mogli upravo rei: Sto god nam san prua, materijal za to on uzima iz stvarnosti i iz duhovnog ivota koji se na ovoj stvarnosti odvija , . . Ma kako neobino time postupao, on zapravo nikad ne moe da se odvoji od realnoga sveta, i njegove najuzvienije kao i najsmenije tvorevine moraju svoje osnovno gradivo uvek uzimati od onog to nam se pred oima pojavilo ili u ulnom svetu, ili pak to je na neki nain ve zauzelo mesto u naem budnom toku miljenja; drugim recima, od onog to smo spolja ili iznutra ve doiveli."

B

GRADIVO SNA SECANJE U SNU

Da celokupni materijal koji sainjava sadrinu sna na neki nain vodi poreklo od doivljenog, da se dakle u snu reprodukuje, spominje, to bar treba da nam vai kao neosporno saznanje. Ali bi pogreno bilo pretpostaviti da se takva povezanost sadrine sna sa budnim ivotom mora bez muke pokazati kao oigledan rezultat postavljenog uporeenja. Ova povezanost, naprotiv, mora se traiti paljivo i ona ume da se u itavom nizu sluajeva dugo krije. Razlog za to nalazi se u velikom broju osobenosti koje pokazuje sposobnost seanja u snu i koje su dosad ipak izbegle svako objanjenje, iako su opte primeene. Isplatie se trud ako se sa ovim osobenostima detaljno pozabavimo.

Pre svega se deava da se u materiji sna pojavljuje materijal koji posle toga u budnom stanju ne priznajemo da pripada krugu naeg saznanja i doivljen ja. Seamo se, dodue, da smo o tome sanjali, ali se ne seamo da li smo i kada to doiveli. Onda ostajemo u neizvesnosti o tome iz kojeg se izvora san

Gradivo sna Seanje u snu 15

stvarao, i nalazimo se u iskuenju da pomislimo na delatnost sna koja samostalno stvara, dok esto posle dugog vremena neki novi doivljaj ponovo donese seanje na raniji doivljaj za koji smo smatrali da je izgubljen, te se time otkriva izvor sna. I onda moramo priznati da smo u snu neto znali i neeg se setili to u budnom stanju sposobnost pamenja nije imala.1

Delbef (Delboeuf) pria iz svog sopstvenog iskustva o snu jedan naroito upeatljivi primer. On je u snu video dvorite svoje kue pokriveno snegom i naao je dva mala gutera upola ukoena i zatrpana ispod snega; kao prijatelj ivotinja on ih je podigao, za-grejao i odneo u rupu u zidu koja je za njih bila odreena. Osim toga dao im je nekoliko listova jedne male paprati koja je rasla na zidu i koju su oni, kao to mu je bilo poznato, jako voleli. U snu je znao ime te biljke: Asplenium ruta muralis. San se zatim nastavljao, vratio se posle ukljuivanja ponovo guterima i Delbef u, na njegovo zaprepaenje, pokazao dve nove ivotinjice koje su se latile ostataka paprati. Zatim on skrenu pogled preko polja i primeti petog, estog gutera kako kreu ka otvoru u zidu, i naposlet-ku je itava ulica bila prekrivena povorkom gutera koji su se svi kretali istim pravcem itd.

U budnom stanju Delbef je znao samo nekoliko latinskih imena biljaka, i ono nije obuhvatalo poznavanje nekog asplenijuma. Na svoje veliko iznenaenje morao se uveriti da zaista postoji neka paprat s tim imenom. Asplenium ruta muralis bilo je njeno pravo ime koje je san neto malo iskvario. Na sluajno poklapanje svakako se nije moglo misliti; ali je za Delbefa ostala zagonetka odakle je u snu uzeo poznavanje imena Asplenium.

San se dogodio 1862. godine. esnaest godina kasnije, prilikom posete svome prijatelju, filozof naie na jedan mali album sa osuenim cvetovima kao to

1 Vaie (Vaschide) tvri takoe da je esto primeeno

da u snu ovek strane jezike govori tenije i bolje nego kad je budan.


se u mnogim krajevima Svajcarske prodaju strancima kao uspomena. Tada se u njemu pojavi seanje, on otvara herbarij, nalazi u njemu asplenium svoga sna i prepoznaje svoj sopstveni rukopis u latinskom nazivu koji je stajao pored biljke. I sad se mogla uspostaviti veza. Jedna sestra ovoga prijatelja posetila je Delbefa godine 1860. na svom svadbenom putu dve godine pre onog sna o guterima. Ona je tada sobom ponela album, namenjen bratu, i Delbef se potrudio da po diktatu jednog botaniara pored svake osuene biljice ispie njeno latinsko ime.

Srean sluaj koji je ovaj primer nainio tako interesantnim za objavljivanje dozvolio je Delbefu da jo jedan deo sadrine toga sna svede na svoj zaboravljeni izvor. Jednoga dana godine 1877. doe mu sluajno do ruku jedna stara sveska nekog ilustrova-nog asopisa, i u njoj je video naslikanu itavu gomilu gutera onako kao to je to sanjao 1862. godine. Sveska je bila iz godine 1861. i Delbef se mogao setiti i toga da je na taj asopis bio pretplaen od prvog dana njegovog izlaenja.

To da san raspolae seanjima nepristupanim budnom stanju jeste tako znatna i teorijski znaajna injenica da bih, saoptavajui jo druge hipermae-stike" snove, eleo da jo vie pojaam panju za njih. Mori (Maury) pria kako mu je re Mussidan due vreme dolazila danju na pamet. On je znao da je to naziv neke francuske varoi, ali vie nita. Jedne noi sanjao je o razgovoru koji je vodio sa nekom osobom koja mu je rekla da dolazi iz Musidana, i na njegovo pitanje gde se taj grad nalazi, ovaj mu odgovori da je Musidan jedan okruni grad u depart-manu de la Dordonj (Departement de la Dordogne). Kad se probudio, Mori nije poverovao onome to mu je u snu objanjeno; ali mu je geografski leksikon rekao da je objanjenje bilo sasvim tano. U ovom sluaju potvreno je vee znanje sna, ali izgubljeni izvor odakle ovo potie nije pronaen.

Jesen (str. 55) pripoveda o jednom sasvim slinom dogaaju u snu iz starijih vremena: Ovamo spada, izmeu ostalog, i san Skaligera (Scaliger) (He-


nings, na navedenom mestu str. 300), koji je pisao pe-smu pohvale slavnim ljudima iz Verone; njemu se u snu javio neki ovek po imenu Brugnolus, i alio mu se to ga je u pesmi bio zaboravio. Mada se Skaliger nije seao da je o tom oveku ikada ma ta uo, on je ipak nainio stihove njemu u poast, a njegov sin je kasnije u Veroni saznao da je nekad ranije u tom gradu bio uven kao kritiar ovek po imenu Brugnolus.

O jednom hipermnestikom snu koji se istie naroitom osobenou da se, naime, u jednom kasnijem snu obavlja agnosciranje nekog seanja koje prvobitno nije moglo biti raspoznato pria markiz D'Erve de Sen Deni (Marquis d'Hervev de St. Denis, prema Va-idu, str. 232): Jednom sam sanjao o nekoj mladoj eni sa zlatnoplavom kosom; video sam kako aska sa mojom sestrom dok joj je ona pokazivala neki vez. U snu mi je izgledala veoma poznata, mislio sam ak da sam je ve vie puta video. Kad sam se probudio imao sam ovaj lik sasvim ivo pred sobom, ali ga uop-te nisam mogao prepoznati. Ponovo sam zaspao i snovienje mi se ponovo pojavi. U ovom novom snu ja oslovljavam tu plavokosu damu i pitam je da li ve moda nisam imao zadovoljstvo da je negde vidim. Sigurno", odgovori dama, setite se samo morskog kupalita u Pornicu". Smesta se ponovo probudili, i sad se sa potpunom sigurnou mogu setiti svih pojedinosti sa kojima je ovo ljupko snovienje bilo povezano."

Isti pisac (kod Vaida, str. 233) pria: Neki muziar koga je on poznavao sluao je jed

nom u snu neku melodiju koja mu je izgledala potpuno nova. Tek mnogo godina kasnije on je istu melodiju naao zabeleenu u jednoj staroj zbirci muzikih komada, za koju se jo uvek ne sea da ju je ikad ranije imao u rukama.

Ma jer s (Myers) je na nekom mestu, koje mi na alost nije pristupano (Proceedings of the Societv for Psvchical Research), objavio itavu zbirku ovakvih hipermnestikih snova. Ja mislim da e svako ko se bavi snovima morati priznati kao veoma obian fe-

2 Frojd, Odabrana dela, VI

18 Tumaenje snova, J nomen to da san svedoi o znanjima i seanjima kojima budan ovek misli da ne raspolae. Prilikom psihoanalitikih radova sa nervoznima, o kojima u priati kasnije, svake nedelje vie puta dolazim u poloaj da pacijentima na osnovu njihovih snova doka-em da oni zapravo dobro poznaju citate, opscene reci i slino i da se njima slue u snu, mada su ih u budnom ivotu zaboravili. elim da na ovom mestu navedem jo jedan bezazlen sluaj hipermnezije sna jer se kod njega sasvim lako moe utvrditi izvor iz kojeg je poteklo znanje pristupano samo snu.

Jedan pacijent je sanjao, u jednom duem snu, da je u nekoj kafani poruio jednu ,,kontusz6wku"; poto je to ispriao, pitao je ta je to, jer to ime jo nikad nije uo. Ja sam mu mogao odgovoriti da je kontuszowka nekakva poljska rakija koju on nije mogao u snu izmisliti, poto mi je to ime ve odavno poznato sa plakata. Pacijent u poetku nije uopte hteo da mi poveruje. Nekoliko dana kasnije, poto mu se san u jednoj kafani uinio stvarnim, primetio je to ime na jednom plakatu, i to na jednom uglu na ulici pored kojeg je ve mesecima morao proi bar dva puta dnevno.

Na svojim sopstvenim snovima sam sam saznao u koliko velikoj meri zavisimo od sluaja prilikom utvrivanja odakle pojedini elementi sna dolaze. Godinama pre nego to sam napisao ovu knjigu progonila me je slika jednog veoma jednostavno oblikovanog crkvenog tornja za koji se nisam mogao setiti da sam ga ikada video. Onda sam ga odjednom prepoznao, i to sa potpunom sigurnou, na jednoj maloj stanici izmeu Salcburga i Rajhenhala (Salzburg, Reichenhall). To je bilo u drugoj polovini devedesetih godina, a tom prugom sam se prvi put vozio godine 1866. Kasnijih godina, kad sam se ve intenzivno bavio prouavanjem snova, slika jednoga znaajnog mesta koja mi se esto javljala u snu postala mi je upravo dosadna. U izvesnom prostornom odnosu prema mojoj linosti, ja sam s leve strane video neki tamni prostor iz kojeg su se isticale nekolike groteskne figure od peara. Jedan zraak seanja,

Gradivo sna Seanje u snu 19 kome nisam ba hteo poverovati, kazivao mi je da je to ulaz u neku pivnicu, ali mi nije polo za rukom da objasnim ni ta ovo snovienje treba da znai, niti odakle dolazi. Godine 1907. sluajno stigoh u Padovu, koju na alost nisam mogao ponovo da posetim jo od 1895. godine. Moja prva poseta lepoj univerzitetskoj varoi nije me zadovoljila jer nisam mogao da razgledam otove (Giotto) freske u crkvi Ma&onna dell'Arena i okrenuo sam se sred ulice koja je vodila ka mestu im su mi rekli da je crkvica toga dana zatvorena. Prilikom svoje druge posete, dvanaest godina kasnije, mislio sam da taj propust nadoknadim, pa sam pre svega potraio put koji vodi ka crkvici Madonna dell'Arena. I na ulici koja vodi ka crkvici, s leve strane u pravcu ulice, verovatno na onom mestu gde sam se 1895. godine okrenuo, otkrio sam ono mesto koje sam tako esto viao u snu, sa figurama od peara na njemu. To je u stvari bio ulaz u batu jednoga restorana.

Jedan od izvora, iz kojeg san uzima materijal za reprodukovanje, delimino takav materijal kojeg se u misaonoj delatnosti budnoga stanja ne seamo i koji nije upotrebljavan, jeste ivot u detinjstvu. Naveu samo nekoliko pisaca koji su to primetili i istakli.

Hildebrant (str. 23): Ve je izriito priznato da san ponekad sa udotvornom sposobnou reproduko-vanja verno vraa pred duu sasvim udaljene pa ak i zaboravljene dogaaje iz najudaljenijeg vremena."

Strimpel (Striimpell, str. 40): Stvar se jo vie pojaava ako primetimo kako san ponekad tako rei iz najdubljih i najmasovnijih zatrpavanja koje je kasnije vreme nagomilalo na najranije doivljaje mladosti slike pojedinih mesta, stvari, lica sasvim neoteene i sa prvobitnom sveinom ponovo izvlai na dan. Ovo se ne ograniava samo na one utiske koji su prilikom svoga nastanka stekli ivu svest ili se povezali sa snanim psihikim vrednostima, te se kasnije u snu ponovo vraaju kao prava seanja u kojima probuena svest uiva. Dubina pamenja sna obuhvata i takve slike linosti, stvari, lokalitete i doivljaje iz najranijeg doba koje su imale ili sasvim 2"


neznatnu svest ili uopte nikakvu psihiku vrednost, ili su jedno i drugo ve odavno izgubile, pa zato i u snu i posle buenja izgledaju kao sasvim strane i nepoznate sve dok se ne otkrije njihovo rano poreklo."

Folkelt (Volkelt, str. 119): Naroito je znaajno to kako rado seanja iz detinjstva i mladosti ulaze u san. Ono na to ve odavno ne mislimo, to je ve odavno izgubilo svaku vanost za nas: na to nas san neumorno podsea."

Vladavina sna nad materijalom iz detinjstva, koji kao to je poznato najveim delom spada u praznine svesne sposobnosti pamenja, daje povoda za posta-janje interesantnih hipermnestikih snova, od kojih elim da ponovo navedem nekoliko primera.

Mori (Le sommeil, strana 92) pripoveda da je kao dete esto iz svoga mesta roenja Mo (Meaux) dolazio u oblinje mesto Trilpor (Trilport), gde je njegov otac upravljao izgradnjom jednog mosta. Jedne noi san ga premeta u Trilpor i ostavlja ga da se ponovo igra na gradskim ulicama. Prilazi mu jedan ovek obuen u nekakvu uniformu. Mori ga pita kako se zove, on se predstavlja da se zove C . . . i da je uvar mosta. Poto se probudio, Mori, koji je jo uvek sumnjao u tanost seanja, upita jednu staru sluavku koja kod njega slui od njegovog detinjstva, da li se moe setiti nekog oveka s tim imenom. Sigurno", glasi odgovor, to je bio uvar na onom mostu koji je u ono vreme va otac gradio."

O jednom isto tako lepo potvrenom primeru o sigurnosti uspomena iz detinjstva koje se javljaju u snu pripoveda Mori o nekom gospodinu F . . . , koji je kao dete odrastao u Moribrizonu (Montbrison). Taj je ovek odluio da dvadeset pet godina posle svoga odlaska ponovo poseti svoj zaviaj i stare prijatelje porodice koje od toga vremena vie nije video. Nou pre svoga odlaska on sanja da je stigao na cilj i da je u blizini Moribrizona sreo nekog oveka, nepoznatog iz vienja, i ovaj mu ree da je gospodin T., prijatelj njegovog oca. Sneva je znao da je kao dete poznavao nekog gospodina s tim imenom, ali se u budnom stanju vie nije seao kako on izgleda. Kad


je nekoliko dana kasnije zaista stigao u Monbrizon, naao je ponovo lokalitet sna koji je smatrao nepoznatim i sreo jednog gospodina koga je smesta prepoznao kao gospodina T. iz svoga sna. Samo je stvarna linost bila starija nego to ju je slika u snu prikazala.

Mogu ovde da ispriam jedan svoj sopstveni san u kome je utisak kojeg se treba setiti zamenjen jednim odnosom. U snu sam video jednu linost za koju sam u snu znao da je lekar u mom zaviajnom me-stu. Lice te osobe nije bilo jasno, i linost se pome-ala sa predstavom jednog od mojih gimnazijskih profesora koga jo danas ponekad sluajno sretnem. Kakav odnos obe ove linosti povezuje kasnije u budnom stanju nisam mogao prokljuviti. Ali kad sam se kod svoje majke raspitao za lekara koji me je leio u mojim prvim godinama detinjstva, saznao sam da je imao samo jedno oko; a jedno oko ima i moj profesor gimnazije ija je linost u snu pokrila linost lekara. Prolo je ve trideset osam godina otkako lekara nisam video i, koliko znam, u budnom stanju nikad nisam ni mislio na njega.

Kad vie pisaca tvrdi da se u veini snova moe dokazati postojanje elemenata iz najmlaih dana, onda to zvui kao da treba da se stvori neka protivtea prema preterano velikoj ulozi utisaka iz detinjstva u snovima. Robert (str. 46) ak tvrdi: Normalan san se uglavnom bavi samo utiscima iz poslednjih prolih dana. Mi emo, dabome, saznati da teorija sna koju je Robert izgradio upravo energino zahteva ovakvo potiskivanje najstarijih i pomeranje najmlaih utisaka. Ali injenica koju Robert izraava s pravom postoji kao to ja lino mogu da tvrdim, na osnovu svojih sopstvenih istraivanja. Jedan ameriki pisac, Nelson zastupa miljenje da se u snu najee iskoriavaju utisci dana koji prethode snu, ili utisci treeg prethodnog dana, kao da utisci dana koji neposredno prethode snu nisu ve dovoljno oslabljeni udaljeni.

Veem broju pisaca koji nisu hteli da sumnjaju u intimnu povezanost sadrine sna sa budnim stanjem


palo je u oi da se utisci koji intenzivno zapoljavaju budno stanje pojavljuju tek onda u snu kada ih je misaoni rad preko dana donekle potisnuo u stranu. Tako ovek po pravilu ne sanja o nekom dragom pokojniku u prvo vreme, sve dok preiveloga sasvim ispunjava tuga (Dela, Delage). Meutim, jedna od poslednjih posmatraica, Mis Halam (Miss Hallam) prikupila je takoe primere i za suprotni stav i u tom pogledu zastupa pravo svakoga od nas na psiholoku individualnost.

Trea, najznaajnija i najnerazumljivija osobe-nost seanja u snu pokazuje se u izboru reproduko-vanog materijala, poto se ne smatra da je vredno pamenja, kao u budnom stanju, samo ono to je najznaajnije nego, naprotiv, i ono to je najravnodu-nije i najbeznaajnije. Da vidimo ta o tome kau pisci koji su svoje uenje najjae izrazili.

Hildebrant (str. 11): . . . jer znaajno je da san svoje elemente po pravilu ne uzima iz velikih i dubokih dogaaja, niti iz snanih i radnih interesa prologa dana, nego iz sasvim sporednih dodataka, tako rei iz bezvrednih mrvica nedavno proivele ili malo udaljenije prolosti. Potresan smrtni sluaj u naoj porodici, pod ijim utiskom kasnije zaspimo, brie se iz naeg seanja, dok nas prvi budni trenutak sa tunom snagom ponovo ne vrati u njega. Naprotiv, bradavica na elu nekog stranog oveka koji nas je sreo i na koga nijedan trenutak vie nismo mislili poto smo proli pored njega, ta bradavica igra ulogu u naem snu . . . "

Strimpel (str. 39): . . . ovakvi sluajevi, kada analiza jednog sna pronae njegove sastavne delo-ve, dodue, dolaze iz doivljaja prethodnog ili pret-poslednjeg dana, ali koji su ipak bili u toj meri bez vrednosti za budnu svest da su odmah posle doivljavanja zaboravljeni. Takvi doivljaji su otprilike izjave koje smo sluajno uli, ili povrno primeene radnje nekog drugog oveka, zapaanja stvari ili lica koja su brzo prola, pojedini krai stavovi nekog teksta i slino."


Havelok Elis (Havelock Ellis, strana 727): The profound emotions of waking life, the questions and problems on which we spread our ehief voluntarv mental energv, are not those which usuallv present themselves at once to dream consciousness. It is so far as the immediate past is conserned, mostlv the trifling, the incidental, the forgotten" impressions of daily life which reappear in our dreams. The psvchic activities that are aqake most intenselv are those that sleep most profoundlv.1

Bine (Binz, str. 45) ba ove osobenosti seanja u snu, o kojima govorimo, uzima kao povod da izrazi svoje nezadovoljstvo sa objanjenjima sna koje je on sam podupirao: ,,I prirodni san postavlja nam slina pitanja. Zato ne sanjamo uvek utiske seanja iz poslednjih preivelih dana, nego se esto bez ikakvog shvatljivog motiva uranjamo u prolost koja je daleko iza nas i koja je gotovo zaboravljena? Zato svest u snu esto prima utisak ravnodunih slika seanja, dok su modane elije, onde gde u sebi nose najrazdraljivije beleke proivljenog, u veini neme i nepokretne, osim ako ih je akutno osveenje za vreme budnosti malo pre toga nadrailo?"

Lako se uvia kako je neobina sklonost seanja u snu prema ravnodunim, pa prema tome i nezapaenim stvarima iz dnevnih doivljavanja, morala veim delom dovesti do toga da se zavisnost sna od ivota preko dana uopte ne zapaa i da se, zatim, oteava dokazivanje da takva zavisnost postoji u svakom pojedinanom sluaju. Tako je bilo moguno da je mis Vajton Kolkins (Miss Whiton Calkins), prilikom statistike obrade svojih snova (i snova njenog druga), ipak zadrala jedanaest procenata od ukupnog

1 Duboke emocije budnog ivota, pitanja i problemi na

koje prostiremo svoju glavnu voljnu mentalnu energiju nisu one emocije koje se obino odjednom pojavljuju u snu. U naem snu pojavljuju se, ukoliko se to tie neposredne prolosti, veinom beznaajni, sluajni, zaboravljeni" utisci svakodnevnog ivota. Psihike aktivnosti koje su najintenzivnije budne jesu ba one koje najdublje spavaju.


broja, u kojima se nije mogao nazreti neki odnos prema ivotu preko dana. Hildebrant je svakako u pravu kada tvrdi da bi n a m se sve slike snova genetski objasnile kad bismo svaki put dovoljno vremena i panje posvetili istraivanju njihovog porekla. Taj posao, naravno, on naziva krajnje mukotrpnim i nezahvalnim". Jer uglavnom bi se sve veim delom svodilo na to da se pronau svakojake psihiki sasvim bezvredne stvari u najudaljenijim kutovima seanja da se svakojaki sasvim indiferentni momenti iz davno prolih vremena ponovo iznesu na svetio iz zatr-panosti koju im je moda ve sledei sat bio doneo." Ali ja ipak moram da alim to je ovaj otroumni pisac dozvolio da ne ide ovim p u t e m koji ovako neugledno poinje; taj p u t bi ga odveo neposredno u centar tumaenja snova.

Stav seanja u snu je svakako od najvee vanosti za svaku teoriju o seanju uopte. On nas ui da nita, to smo jednom posedovali, ne moe u potpunosti da se izgubi" (olc, Scholz, str. 34). Ili, kao to kae Delbef ,,que toute impression meme la plus insignifiante, laisse une trae inalterable, indefini-ment susceptible de reparaitre au jour",1 zakljuak, na koji nas isto tako gone mnoge druge, patoloke pojave duevnog ivota. Treba da imamo pred oima samo ovu izvanrednu radnu sposobnost seanja u snu da bismo ivo osetili protivrenost koju moraju uspostaviti mnoge teorije sna koje emo kasnije pome-nuti, a koje ele da apsurdnost i inkoherenciju snova objasne parcijalnim zaboravljanjem onog to n a m je preko dana poznato.

Moglo bi se moda doi na pomisao da fenomen sanjanja uopte reduciramo na fenomen seanja, da u snu vidimo izraavanje jedne reprodukcione delat-nosti koja i nou ne miruje, i koja je sama sebi cilj. Saoptenja, kao to su Pilcova (Pilcz), odgovarala bi tome, p r e m a kojima se moe dokazati postojanje

1 Da ak i najbeznaajniji utisak ostavlja neizmenljiv

trag koji je beskrajno sklon ponovnom oivljavanju.

Nadraaji sna i izvori sna 25

vrstih odnosa izmeu vremena sanjanja i sadrine sna tako to se u dubokom snu reprodukuju utisci iz najstarijih vremena, a u jutru svezi utisci. Ali ovakvo shvatanje ve unapred postaje neverovatno zbog n a ina na koji san postupa sa materi jalom kojeg treba da se sea. Strimpel s pravom ukazuje na to da se u snu ne ponavljaju doivljaji. San nekako poinje s tim, ali sledei lan je izostavljen; on se javlja kao izmenjen ili se na njegovom mestu pojavljuje jedan sasvim drugi strani lan. San donosi samo odlomke reprodukcija. To je jedno tako sigurno pravilo da dozvoljava teorijske zakljuke bazirane na njemu. Meutim, dogaaju se izuzeci, u kojima san jedan doivljaj isto tako u potpunosti ponavlja kao to to nae seanje ini u budnom stanju. Delbef pria o n e kom kolegi sa univerziteta da je jedno opasno p u tovanje kolima, na kome je kao nekim udom izbegao udes, opet u snu obavio u svima njegovim pojedinostima. Mis Kolkins (Calkins) pominje dva sna koja su kao sadraj imala tanu reprodukciju jednog doivljaja od prethodnog dana, a ja lino imau kasnije priliku da saopstim meni poznat pr imer jednog dejeg doivljaja koji se neizmenjen vratio u snu. 1

C

NADRAAJI SNA I IZVORI SNA

Ono to treba da podrazumevamo pod nadraa-jima sna i izvorima sna, moe se objasniti pozivanjem na narodnu izreku: Snovi dolaze iz stomaka."

1 Iz kasnijeg iskustva dodajem da se u snu ne ba tako

retko ponavljaju bezazleni i nevani poslovi preko dana: pa-kovanje kofera, spremanje jela u kuhinji i slino. Ali kod ovakvih snova sneva sam ne istie karakter seanja, nego karakter stvarnosti". To sve sam stvarno danju uradio."

26 Tumaenje snova, I Iza postavljanja ovih pojmova krije se jedna teorija koja san shvata kao posledicu smetnji spavanja. Co-vek ne bi sanjao da se u toku spavanja nije pokrenulo bilo ta to mu smeta, a san je reakcija na ovu smetnju.

Raspravljanja o uzrocima koji izazivaju snove zauzimaju najiri prostor u izlaganjima pisaca. Samo po sebi je razumljivo da se problem mogao javiti tek otkako je san postao predmetom biolokog istraivanja. Stari za koje je san vaio kao boansko poslanstvo, za san nisu morali da trae izvor nadraaja; san je potekao iz boanske ili demonske sile, njegova sadrina od znanja ili namere ovih sila. Za nauku se uskoro postavilo pitanje, da li je podsticaj na sne-vanje uvek isti ili da li on moe biti mnogostruk, a time i razmiljanje da li uzrono tumaenje sna treba da pripadne psihologiji ili moda pre fiziologiji. Izgleda da veina pisaca smatra da uzroci smetnji u spavanju, dakle izvori sna, mogu biti mnogostruke vrste i da i telesni nadraaji kao i duevna uzbuenja primaju ulogu izazivaa sna. Ova shvatanja se u velikoj meri meusobno razlikuju u davanju prednosti jednom ili drugom meu izvorima sna, i u stvaranju nekog reda prvenstva (ranga u njima prema njihovom znaenju koje imaju pri postajanju snova).

Gde je nabrajanje izvora sna potpuno, pojavljuju se najzad etiri vrste izvora sna; te vrste se upotrebljavaju i kod podele snova: 1) Spoljni (objektivni) ulni nadraaj. 2) Unutranji (subjektivni) ulni nadraaj. 3) Unutranji (organski) telesni nadraaj. 4) Cisto psihiki izvori nadraaja.

Ad 1) Spoljni ulni nadraaji Mlai Strimpel, sin filozofa, ije nam je delo o

snu ve vie puta posluilo kao putokaz u probleme sna, saoptio je, kao to je poznato, posmatranje jednog bolesnika sa optom anestezijom povrina tela i oduzetou veeg broja viih ulnih organa. Kad bi

Nadraaji sna i izvori sna 27 se kod toga oveka zatvorili jo oni malobrojni preostali ulni otvori koji su ostali otvoreni prema spolj-njem svetu, on bi zaspao. Kad elimo da zaspimo, mi svi teimo ka jednoj situaciji koja je slina situaciji u Strimpelovom eksperimentu. Mi zatvaramo najvanije ulne kanale, oi, i pokuavamo da ostala ula zatitimo od svakog nadraaja ili svake prome-ne nadraaja koji na njih deluju. Zatim zaspimo, mada nam naa namera nikad u potpunosti ne polazi za rukom. Mi ni nadraaj e ne moemo u potpunosti odstraniti od ulnih organa niti pak potpuno ukinuti nadraljivost naih ulnih organa. injenica to nas jai nadraaji u svako doba mogu probuditi moe nam dokazati da je naa dua i za vreme spavanja ostala u trajnoj vezi sa svetom izvan naeg tela". ulni nadraaji koji se u nama javljaju dok spavamo mogu vrlo lako postati izvori snova.

Takvih nadraaja ima itav niz, poev od neiz-benih koje stanje spavanja sobom donosi ili ih samo s vremena na vreme mora dozvoliti, pa do sluajnog nadraaja buenja koji je pogodan ili odreen za to da spavanju naini kraj. Moe da prodre u oi jaa svetlost, da se uje um, ili da neka mirisna stvar nadrai sluzokou nosa. Mi u snu moemo nevoljnim pokretom otkriti pojedine delove tela te ih tako izloiti oseanju rashlaivanja, ili da promenom poloaja sami sebi stvorimo oseaje pritiska i dodira. Moe da nas ubode muica, ili je neka nona nezgoda u stanju da napadne vie ula odjednom. Paljivi po-smatrai prikupili su itav niz snova u kojima su se prilikom buenja konstatovali nadraaji i jedan deo sadrine sna u toj meri poklapali da se nadraaj mogao prepoznati kao izvor sna.

Niz ovakvih snova koji se svode na objektivno vie ili manje sluajno nadrai van je ula navodim ovde prema Jesenu, str. 527: Svaki nejasno zapaeni um budi u snu odgovarajue slike; grmljavina nas premeta u centar bitke, kukurikanje petla moe se kod oveka pretvoriti u krik straha, kripa vrata moe da izazove snove o razbojnikim provalama.


Ako nou izgubimo pokriva, onda emo moda sanjati kako idemo goli ili da smo pali u vodu. Ako u krevetu leimo popreko, pa nam tako noge dou preko ivice kreveta, moda emo sanjati da stojimo na ivici neke strane provalije, ili da smo se survali sa neke strme visine. Ako nam glava sluajno dospe pod jastuk, onda nad nama visi velika stena koja e nas pokopati pod svojim teretom. Nagomilavan ja semena izazivaju poudne snove, lokalni bolovi predstavu o trpljenim zlostavljanjima, neprijateljskim napadima ili o telesnim povredama koje nam se nanose...

Majer (Meier, Versuch einer Erklarung des Nachtwandelns. Halle 1758, str. 33) jednom je sanjao da su ga napala neka lica koja su ga poloila po duini leima na zemlju, a izmeu palca drugog prsta do njega zabila u zemlju kolac. Dok je on to u snu doivljavao, probudio se i osetio da mu se izmeu prstiju na nozi nalazi slamica. Kako pria Henings (Hennings, Von den Traumen und Nacht-wandlern, Weimar 1784, str. 258), jednom drugom prilikom, kad je malo vie pritegao koulju oko vrata, Majer je sanjao da ga veaju. Hojbauer (Hoff-bauer) je u svojoj mladosti sanjao kako pada sa jednog visokog zida i prilikom buenja primetio je da se krevet rastavio i da je on zaista p a o . . . Gregori (Gregorv) pria da je jednom pri odlasku na spavanje stavio na noge bocu sa toplom vodom a zatim u snu obavio putovanje na vrh Etne gde je osetio da je toplota tla gotovo nepodnoljiva. Neko drugi je imao na glavi melem za izazivanje plikova, pa je posle toga sanjao kako ga gomila Indijanaca skalpira; drugi opet, koji je spavao u vlanoj koulji, mislio je da ga vuku kroz reku. Neki bolesnik, kad je u snu dobio napad podagre, mislio je da se nalazi u rukama inkvizicije i da podnosi patnje muenja (Mekni, Mac-nish)".

Argument koji se zasniva na slinosti izmeu na-draaja i sadrine sna postaje snaniji ako nam poe za rukom da u spavaa planskim izazivanjem ulnih nadraaja izazovemo odgovarajue snove. Kako


pria Mekni, ovakve opite vrio je ve Ziron de Bi-zareng (Giron de Buzareingues). On je ostavio svoja kolena nepokrivena i sanjao je da nou putuju potanskim kolima. Pri tom primeuje da e putnici svakako znati da se nou u koijama kolena rashlade. Drugi put ostavio je zadnji deo glave nepokriven pa je sanjao da prisustvuje nekom verskom obredu na otvorenom prostoru. Na selu, naime, gde je iveo, bio je obiaj da glava uvek bude pokrivena, izuzev kod ovakvih prilika kao to je ba sad pomenuta."

Mori pripoveda o novim posmatranjima snova koje je sam na sebi bio izazvao (Niz drugih pokuaja nije doveo ni do kakvog rezultata).

1) Golicaju ga na usnama i na vrhu nosa percem. On sanja o stranom muenju; na lice mu stavljaju masku od smole, zatim je deru sa lica tako da mu skidaju kou.

2) Na jednoj pinceti otre se makaze. On uje kako zvone zvona, zatim zvonjenje na uzbunu i odjednom se nalazi u junskim danima 1848. godine.

3) Daju mu da pomirie kolonjsku vodu. On se nalazi u Kairu u radnji Johana Marije Farine. Zatim dolaze lude pustolovine koje ne moe da repro-dukuje.

4) Utinu ga lagano za potiljak. On sanja da mu stavljaju melem za izazivanje plikova, i misli na lekara koji ga je u detinjstvu leio.

5) Njegovom licu prinose usijano gvoe. On sanja o loaima"1 koji su se uvukli u kuu i ukuane naterali da im predaju novac tako to su im noge stavili u mangal. Onda se pojavljuje vojvotkinja od Abranta (Abrantes) iji je on sekretar.

8) Na elo mu sipaju kap vode. On se nalazi u Italiji, jako se znoji i pije belo vino iz Orvijeta.

9) Nekoliko puta putaju da svetlost svece pada na njega kroz crveni papir. On sanja o vremenu,

1 Loai" to su chauffeurs, razbojnike bande u

Vandeji koje su se sluile ovakvom vrstom muenja.

30 Tumaenje snova, I o egi i nalazi se ponovo u morskoj oluji koju je jednom preziveo na Kanalu Lamanu.

Drugi pokuaji da se snovi izazovu eksperimentalnim putem dolaze od D'Erveja, Veiganta (D'Her-vey, Weygandt) i drugih.

Sa vie strana primeena je upadljiva spremnost sna, da iznenadne utiske iz ulnog sveta tako uplete u svoje tvorevine da oni u njima stvaraju ve pripremljenu i uvedenu katastrofu". (Hildebrant). U mlaim godinama", pria ovaj pisac, da bih mogao ustati redovno u odreeni jutarnji sat, sluio sam se s vremena na vreme budilnikom koji je obino na-meten na satu. Sigurno mi se stotine i stotine puta deavalo da se ton ove sprave tako uklapao u tobonji veoma dugotrajni i povezani san, kao da je itav ovaj san podeen ba prema njemu i kao da u njemu nalazi svoju logiki neophodnu poentu, svoj krajnji prirodni cilj."

Tri ovakva sna sa budilnikom naveu jo u nekoj drugoj nameri.

Folkelt (Folkelt, str. 68) pria: Jedan kompozitor je jednom sanjao da dri as i da se ba sprema kako da svojim uenicima neto objasni. Ve je s tim zavrio i sad se obraa jednom deaku sa pitanjem: Jesi li me razumeo? A ovaj viknu kao sumanut: Da, da. Ljut zbog toga, on ga prekori zbog te vike. Ali ve i itav razred poinje da vie: orja. Posle toga: Eurjo. I najzad: Feiierjo! I tada se probudi od stvarne vike Feuerjo" (= vatra!) na ulici.

Garnije (Garnier, Traite des facultes de Fame, 1865) pria kod Rodentoka (Rodenstock) da je Napo-leona I eksplozija jedne paklene maine probudila iz sna koji je sanjao dok je spavao u kolima i u kome je ponovo preziveo prelaz preko reke Taljamenta (Tagliamento) i kanonadu Austrijanaca, dok se nije trgao iz sna viui: Mi smo minirani!".

Slavan je postao san koji je doiveo Mori (Le sommeil, str. 161). Mori je bio bolestan i leao je u krevetu u svojoj sobi; pored njega je sedela njegova majka. Sanjao je o strahovladi za vreme revolucije, doivljavao strane scene ubijanja i bio naposletku

I

Nadraaji sna i izvori sna 31 i sam pozvat pred sud. Tamo je video Robespjera, Maraa, Fukje-Tenvila i sve ostale alosne junake onog stranog vremena, polagao im raun, bio posle svakojakih dogaaja koji se u njegovom seanju nisu fiksirali osuen, i posle toga u pratnji nepreglednog mnotva ljudi odveden na gubilite. On se uspinje na odar i delat ga privezuje za dasku; ona se prevrne; seivo giljotine pade; i on oseti kako mu se glava odvaja od tela, probudi se u najstranijem strahu i primeti da se ukras na krevetu sruio i, slino se-ivu giljotine, pogodio njegove vratne prljenove.

Na ovaj san nadovezuje se interesantna diskusija koju su u asopisu La Revue philosophique zapoeli Le Loren (Le Lorraine) i Eger (Egger): da li i kako je to moguno da sneva, u kratkom vremenskom razmaku koji proe izmeu trenutka kad se nadra-aj buenja oseti i samog buenja, zbije naoigled tako bogatu koliinu sadrine sna.

Primeri takve vrste pokazuju nam da su objektivni i ulni nadraaji za vreme spavanja najsigurnije utvreni izvor izvorima sna. Ba taj izvor jedini igra ulogu u znanju laika: Ako nekom obrazovanom oveku, koji inae ne poznaje literaturu o snovima, postavimo pitanje kako snovi nastaju, on e nesumnjivo odgovoriti pozivajui se na neki njemu poznati sluaj u kome je san bio objanjen pomou objektivnog ulnog nadraaja prepoznatog posle buenja. Nauno posmatranje moe se zaustaviti na tome; ono uzima povod za dalja pitanja iz posmatranja da na-draaj koji za vreme spavanja deluje na ula u snu ne nastupa u svom pravom obliku, nego da ga zame-njuje bilo koja druga predstava koja na bilo koji nain stoji u vezi s njim. A odnos, koji povezuje nad-raaj sna i rezultat sna, po recima Morijevim, predstavlja une affinite quelconque, mais qui n'est pas unique et exclusive (Analogies, str. 72)1. Da ujemo na primer tri Hildebrantova sna sa budilnikom; onda

1 Bilo kakav afinitet, ali koji nije jedinstven ni eks

kluzivan.

32 Tumaenje snova, I emo morati sebi postaviti pitanje, zato je isti na-draaj izazvao tako razliite, i zato ba ove rezultate sna:

(Str.37) Jednog prolenog jutra idem dakle u etnju i lutam preko zelenih polja sve do susednog sela; tamo vidim seljake u sveanim odelima, sa pe-smaricom pod rukom, kako u velikom broju odlaze u crkvu. U redu! Nedelja je i uskoro e poeti rana sluba boja. Reih da uzmem uea u tom bogo-sluenju, ali da se pre toga, poto sam malo zagrejan, rashladim na groblju koje se nalazi oko crkve. I dok tu na groblju itam razne nadgrobne natpise, ujem zvonara kako se penje na toranj, i u visini tornja spazim malo seosko zvono koje e dati znak za poetak slube boje. Jo prilino dugo ono je stajalo nepokretno, zatim poe da se klati i odjednom njegovi udarci odjeknue jasno i prodorno tako jasno i prodorno da nainie kraj mom spavanju. A glasovi zvona dolaze od budilnika."

Druga kombinacija. Vedar je zimski dan; ulice su prekrivene dubokim snegom. Obeao sam da u uestvovati u vonji sankama, ali moram dugo da ekam dok stie glas da se sanke nalaze pred kapijom. Sad dolaze pripreme za penjanje u sanke name-ta se krzno, vadi jastue za zagrevanje nogu i najzad ja sedim na svom mestu. Ali jo se odugovlai s polaskom dok dizginima konjima nije dat znak da se krene. Sad konji povukoe; i snano potreseni praporci poinju svoju dobro poznatu janiarsku muziku, i to takvom snagom da se pauina sna odjednom prekide. I opet samo otri zvuk budilnika."

Jo trei primer! Vidim kako jedna kuvarica ide hodnikom prema trpezariji, sa nekoliko tuceta tanji-ra nagomilanih na rukama. Izgleda mi kao da se porculanska kula u njenim rukama nalazi u opasnosti da izgubi ravnoteu. Pazi", opominjem je ja, itav te-, ret pae na zemlju." Razume se da nije izostalo obavezno protivljenje: da se ovek na to ve navikao itd., dok je ja jo uvek zabrinutim pogledom pratim. I tano, na samom pragu ona se spotie lomljivo

mm

Nadraaji sna i izvori sna 33 posue pada i razbija se u paramparad na podu. Ali zvuk koji se neprestano nastavlja nije zapravo, kao to sam uskoro primetio, zveket razbijenog posua nego pravo pravcato zvonjenje; a tim zvonjenjem, kao to ovek budei se uvia, budilnik je samo izvrio svoju dunost."

Na pitanje, zato dua u snu ne prepoznaje prirodu objektivnog ulnog nadraaja, odgovorio je Strimpel a gotovo na isti nain i Vunt (Wundt) u tom smislu da se ona prema ovakvim nadraajima koji napadaju u snu nalazi pod uslovima stvaranja iluzije. ulni utisak mi prepoznajemo, pravilno tumaimo, tj. stavljamo ga u grupu seanja u koju on prema svima prethodnim iskustvima spada, ako je utisak jak, jasan, i dovoljno trajan i ako raspolaemo vremenom koje je za ovo razmiljanje potrebno. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni, onda ne prepoznajemo objekt od kojeg utisak dolazi; na osnovu njega, mi, onda stvaramo iluziju. Ako neko ide u etnju otvorenim poljem i ako nejasno primeti neki udaljeni predmet, moe se dogoditi da taj predmet najpre smatra konjem." Kad se bolje pogleda, moe se nametnuti tumaenje da je to krava koja se odmara, i najzad se predstava sa sigurnou moe pretvoriti u predstavu jedne grupe ljudi koji sede. Isto tako neodreene prirode su i utisci koje dua prima u snu preko spoljnih nadraaja; ona na osnovu tih nadraaja stvara iluzije, tako to se utiskom izazove vei ili manji broj slika seanja, pomou kojih utisak do-bija svoju psihiku vrednost. Iz kojih od mnogobrojnih seanja koja dolaze u obzir pripadajue slike budu izazvane, i koji od mogunih asocijacionih odnosa pri tom stupaju na snagu, to se i prema zakljucima trimpelovim ne moe odrediti i preputa se samovoljnoj odluci duevnog ivota.

Ovde se nalazimo pred izborom izmeu dve alternative. Moemo se sloiti da se zakonitost u stvaranju snova zaista ne moe dalje pratiti i da se tako odreknemo pitanja da li tumaenje iluzije stvo-3 Frotfd, Odabrana dela, VI


rene ulnim utiskom moda ne podlee i nekim drugim uslovima. Ili, pak, moemo naslutiti da objektivno nadraivanje koje napada u snu igra samo neznatnu ulogu kao izvor sna, i da drugi momenti de-terminiu izbor slika seanja koja treba da se izazovu. I zaista, ako eksperimentalnim putem ispitamo Morijeve izazvane snove, koje sam ba u toj nameri tako opirno naveo, nalazimo se u iskuenju da kaemo da izvreni opit pokriva zapravo samo jedan elemenat sna prema njegovom poreklu, dok naprotiv preostala sadrina sna izgleda suvie samostalna, suvie u pojedinostima odreena da bi se mogla objasniti zahtevom da se mora slagati sa elementom koji je eksperimentalno bio uveden. Stavie, ovek poinje da sumnja ak i u teoriju iluzije i u snagu objektivnog utiska da oblikuje san kad saznamo da je ba taj utisak u snu dozi veo na j neobini je i najudaljenije objanjenje. Tako, na primer, B. M. Simon pria o nekom snu u kome je video dinovska lica kako sede za stolom i jasno uo strano kloparanje koje su izazivale njihove vilice prilikom vakanja hrane. Kad se probudio, uo je topot konja koji je galopirao ispred njegovog prozora. Ako je topot konjskih kopita ovde izazvao upravo predstave iz kruga seanja na Guli-verova putovanja, na boravak kod dinova u Bro-bingnsgu i ednih konjskih bia1 kao to bih ja eleo da objasnim bez ikakve pomoi od strane pisca zar izbor iz toga za nadraaj tako neobinog kruga seanja ne bi osim toga morao biti olakan i drugim motivima?2

1 U originalu autora Guliverovih avantura to su

Houyhnhn-i (Prim. prev.) Uostalom, tumaenje ato u tekstu koje ukazuje na jednu reminiscenciju iz Guliverovih putovanja predstavlja dobar primer za to kakvo jedno tumaenje ne treba da bude. Tuma sna ne srne da pusti na volju svojoj sopstvenoj duhovitosti i da pri tom zanemari da se osloni na asocijacije snevaa.

2 Dinovska lica u snu doputaju pretpostavku da je u

pitanju scena iz snevaevog detinjstva.

Nadraiaji sna i izvori sna 35

ad 2) Unutranje (subjektivno) ulno nadraivanje Uprkos svim prigovorima moraemo priznati da

neosporno postoji uloga objektivnih ulnih nadraaja za vreme spavanja kao izazivaa sna, i ako ovi nadraaj i prema svojoj prirodi i uestalosti moda izgledaju nedovoljni da bi objasnili sve snove, onda se skree panja na to da se trae drugi izvori sna, koji deluju analogno. Nije mi poznato gde se najpre pojavila misao da se pored spoljnih ulnih nadraaja uzmu u obzir i unutranja (subjektivna) uzbuenja u ulnim organima; ali je to injenica da se ovo sa vie ili manje isticanja deava u svima novijim opisima etiologije snova. Vunt (str. 363) kae: Bitnu ulogu igraju dalje, kao to ja mislim, kod iluzija sna one subjektivne senzacije vida i sluha, koje su nam iz budnog stanja poznate kao svetlosni haos tamnog vidnog polja, kao zvonjenje i zujanje u uima itd., meu njima naroito subjektivna nadraenja mre-njae. Tako se objanjava znaajna sklonost sna da u velikom broju doarava pred oi sline predmete ili predmete koji se u potpunosti slau. Pred sobom vidimo bezbrojne ptice, leptire, ribe, arene perle, cvee i slino. Ovde je svetlosna praina na tamnom vidnom polju poprimila fantastine oblike, a mnogobrojne svetle take, iz kojih se ona sastoji, ovaplo-ene su od sna u isto tako mnogobrojnim pojedinim slikama koje se zbog pokretljivosti svetlosnog haosa vide kao predmeti koji se kreu. U tome, svakako, ima korena i velika sklonost sna prema najraznovrsnijim ivotinjskim oblicima, ije se bogatstvo oblika lako pripija uz naroiti oblik subjektivnih svet-losnih slika."

Subjektivnim ulnim nadraivanjima kao izvoru snova oigledno pripada prvenstvo to ne zavise (kao subjektivna nadraivanja) od spoljanjeg sluaja. Ona tako rei stoje na raspolaganju objanjenju kad god su mu potrebna. Ali ona u poreenju sa objektivnim ulnim nadraajima zaostaju u tome to se njihova uloga kao izazivaa sna teko, ili uopte ne moe potvrditi, kao to je to sluaj sa objektivnim nadra-S I^

3G Tumaenje snova, I

ajima posmatranjem i eksperimentom. Glavni dokaz za to da subjektivna ula na nadraivanja imaju snagu da izazivaju snove pruaju takozvane hipna-gogike halucinacije koje je Johanes Miler (Muler) opisao kao fantastina privienja". To su esto veoma ive slike pune promena, koje se obino pojavljuju u periodu usnua, kod mnogih ljudi sasvim redovno, i koje mogu neko vreme da se zadre i posle otvaranja oiju. Mori, koji je ovim slikama u velikoj meri bio podloan, posvetio im je podrobno ocenji-vanje i tvrdio da postoji njihova veza, tavie i identinost sa slikama snova (kao to je, uostalom, tvrdio i Johanes Miler). Mori kae da je za njihov postanak neophodno potrebna izvesna duevna pasivnost, poputanje zategnute panje (str. 59. i sledea). Ali, dovoljno je da ovek u ovakvu letargiju zapadne samo jednu sekundu da bi, ako je inae za to disponiran, video hipnagogiku halucinaciju, posle koje se moda ponovo budi, dok se igra nekoliko puta ponavlja i naposletku zavrava usnuem. Ako se ovek zatim, posle ne suvie dugog vremena, probudi, onda mu prema tvrenju Morija esto polazi za rukom da u snu dokae postojanje istih slika koje su pred njim lebdele kao hipnagogike halucinacije pre nego to je zaspao (strana 134). To se Moriju dogodilo jednom sa nizom grotesknih likova sa izoblienim izrazom lica i neobinim frizurama koje su mu sa neve-rovatnom nametijivou dosaivale u periodu uspav-ljivanja, i za koje se posle buenja seao da je o njima sanjao. Drugi put, kad je upravo patio od ose-aja gladi jer je sebi bio odredio suvie mravu dijetu, video je hipnagogiki jednu iniju i ruku naoruanu viljukom koja je uhvatila neto od jela u iniji. U snu se nalazio za bogato postavljenim stolom i uo je zvuk koji gosti svojim viljukama stvaraju. Drugi put, kad je zaspao sa nadraenim oima koje su ga pekle, imao je hipnagogiku halucinaciju mikroskopski sitnih znakova koje je uz veliki napor morao pojedinano odgonetati: kad su ga posle jednoga sata probudili, seao se sna u kome se pojavlji-


vala jedna otvorena knjiga, tampana veoma sitnim slovima, i on ju je sa naporom morao itati.

Potpuno slino kao ove slike mogu hipnagoki nastupiti i slune halucinacije reci, imena itd., pa se zatim u snu ponoviti, slino kao to uvertiru najavljuju lajtmotivi opere koja tom uvertirom poinje.

Istim putevima kao Joh. Miler i Mori kree se jedan noviji posmatra hipnagogikih halucinacija, G. Trumbull Ladd. On je vebom doterao dotle da se posle dva do pet minuta posle laganog usnua mogao naglo trgnuti iza sna, ne otvarajui pri tom oi, te je tako imao priliku da senzacije mrenjae koje su upravo nestajale uporeuje sa slikama sna koje su ostale ive u seanju. On tvrdi da se uvek mogao razaznati tesan odnos izmeu jednih i drugih tako to su svetlee take i linije idioretinalne svetlosti donele tako rei crte konture, shemu za psihiki zapaene likove u snu. Jednom snu, na primer, u kome je pred sobom jasno video tampane redove koje je itao i prouavao, odgovarao je poredak svetlosnih ta-aka na mrenjai u paralelnim linijama. Da kaemo njegovim recima: Jasno odtampana stranica koju je u snu itao razila se u objekt koji je njegovom budnom opaanju izgledao kao komad stvarno tampanog lista to ga ovek sa suvie velikog rastojanja, da bi mogao neto jasno da izdvoji, posmatra kroz rupicu napravljenu u komadiu hartije. Ladd misli, ne potcenjujui uostalom centralno uee fenomena, da se jedva koji vizuelni san u nama odigrava a koji se ne bi oslanjao na materijal intraokularnog stanja na-draenosti mrenjae. To naroito vai za snove ubrzo posle usnua u mranoj sobi, dok za snove u jutru (blizu buenja) izvor nadraaja jeste objektivna svetlost koja u osvetljenoj sobi prodire u oi. I promenljivi karakter nadraenosti idioretinalne svetlosti, koji je sposoban da se beskrajno menja, ta-no odgovara nemirnom bekstvu slika koju nam nai snovi pruaju. Ako ovim Ladovim posmatranjima pri-piemo neko znaenje, neemo moi potceniti izdanost koju ovaj subjektivni izvor nadraaja ima za


san, budui da, kao to je poznato, privienja sainjavaju najglavniji deo naih snova. Doprinos sa ostalih ulnih oblasti, osim za oblasti sluha, neznat-niji je i nekonstantan.

ad 3) Unutranji, organski telesni nadraaj Ako smo na putu da izvore sna ne traimo izvan

organizma, nego ba u njemu, onda se moramo pod-setiti toga da gotovo svi nai unutranji organi, dok su nam zdravi, jedva daju znak o tome da postoje, u stanju nadraenosti, koju tako nazivamo, ili u bolestima, za nas postaju izvor uglavnom bolnih senzacija. Ove senzacije moraju se izjednaiti sa izazivaima bola i oseanja koji dolaze spol ja. Vrlo stara iskustva dala su npr. Strimpelu (str. 107) povoda da kae: Dua u snu dolazi do mnogo dublje i ire svesti oseanja telesnih zbivanja nego u budnom stanju; ona je primorana da prima izvesne nadraaj ne utiske i da dozvoli da oni na nju deluju; oni dolaze iz de-lova tela od promena u njima o kojima u budnom stanju nije nita znala." Jo je Aristotel rekao da je sasvim moguno da oveku bude u snu skrenuta panja na bolesna stanja u samom njihovom poetku, pre nego to se u budnom stanju ma ta moe pri-metiti (zbog efekta poveanja koja san utiscima daje); i pisci lekari koji su sigurno bili daleko od toga da veru ju u proroki dar sna nisu osporavali da san ovo znaenje ima bar za predskazivanje bolesti (upor. M. Simon, str. 31, i mnoge druge pisce).1

1 Osim ove dijagnostike primene snova (na primer u

Hipokrata) moramo se setiti njihovog terapeutskog znaenja u starom veku.

Kod Grka su postojala proroita koja su proricala iz sna i njih su obino poseivali ljudi koji su traili ozdravljenje. Bolesnik je odlazio u hram Apolona ili Eskulapa, gde se podvrgavao razliitim ceremonijama; kupali su ga, trljali, okadili, i kad je na ovaj nain, doveden do egzaltacije, stavili bi ga u hramu na kou jednog ovna prinetog na rtvu. On bi zaspao i sanjao o lekovima koji su mu pokazani u prirodnom obliku, ili u simbolima i slikama koje su mu svetenici kasnije protumaili.

Na draaji sna i izvori sna 39

Izgleda, da ni iz novijeg doba ne nedostaju potvreni primeri za ovakav dijagnostiki rad sna. Tako, na primer, Tisije (Tissier), prema Artigu (Arti-gues, Essai sur la valeur semeiologique des reves), pria o istoriji jedne ene od etrdeset i tri godine koju su u na izgled savrenom zdravstvenom stanju nekoliko godina obuzimali snovi straha; prilikom le-karskog pregleda pokazao se poetak jedne srane afekcije od koje je uskoro umrla.

Izraene smetnje unutranjih organa oigledno kod itavog niza lica deluju kao izazivai sna. Opte se ukazuje na uestalost snova straha kod ljudi koji boluju od srca i plua; tavie, ovu stranu snova mnogi autori u toj meri stavljaju u prvi red da se ovde mogu zadovoljiti jednostavno samo ukazivanjem na literaturu (Radestock, Spitta, Maury, M. Simon Tis-siz). Tisije ak misli da oboleli organi sadrini sna daju odreeni karakteristini peat. Snovi sranih bolesnika obino su veoma kratki i zavravaju se buenjem u strahu; gotovo uvek u njihovoj sadrini igra ulogu situacija smrti pod stranim okolnostima. Bolesnici od plua sanjaju o guenju, guvi, beanju i u upadljivo velikom broju podleu poznatoj mori koju je, uostalom, Berner (Borner) mogao eksperimentalno izazvati leei na licu i pokrivajui otvore za disanje. Kod probavnih smetnji san sadri predstave iz kruga uivanja hrane i gaenja. Naposletku, uticaj seksualnog nadraaj a na sadrinu snova dovoljno je pristupaan iskustvu svakog pojedinca i on itavoj teoriji o izazivanju sna preko ulnog nadraaja daje najsnaniju podrku.

Ako obradimo literaturu o snu, postaje sasvim oevidno da je pojedine pisce (Mory, Vajgand) uticaj

Vie u terapeutskim snovima Lemana (Lehmann, I 74), BoucheLeclerq, Hermann, Gottesdienstliche Altertumer der Griechen 41, Privataltertimer, 38, 16. Betinger (Bottinger) u prengelovim (Sprengel) Beitrage zur Geschichte der Me-dizin II str. 163 ss., V. Lojd (W. Lloyd), Magnetism and Mesmerism in antiquity, London 1877, Delinger (Dollinger, Heidentum und Judentum=Neznabotvo i jevrejstvo), str. 130.


njihovih sopstvenih bolesnih stanja na sadrinu njihovih snova doveo do toga da se bave problemi-* ma sna.

Mada su, kao to bismo mogli pomisliti, ove i^ njenice nesumnjivo utvrene, ipak prirataj izvora sna za prouavanje izvora snova nije tako velik. San je fenomen koji se javlja i u zdravih ljudi moda u svih, moda i svake noi , i oboljenje organa oigledno ne spada meu njegove neophodne uslove. Ali za nas se ne radi o tome odakle neki naroiti snovi potiu, nego koji bi mogao biti nadraajni izvor za obine snove normalnih ljudi.

Meutim, sad je potrebno nainiti samo jo jedan korak dalje da bismo naili na izvor sna koji je bogatiji od svih ranijih i koji zapravo obeava da ni u jednom sluaju nee presuiti. Kad smo jednom utvrdili da unutranjost tela u bolesnom stanju postaje izvor nadraaja za snove, i ako priznamo da dua u stanju spavanja, okrenuta od spoljnjeg sveta, moe veu panju da posveti unutranjosti tela, onda nije daleko od pretpostavke da organi uopte ne moraju najpre da se razbole, pa da bi dali pristup dui u snu onim nadraajima koji na neki nain postaju slike snova. Ono to u budnom stanju nejasno oseamo kao opte oseanje samo prema njegovom kvalitetu, i emu prema miljenju lekara svi organski sistemi doprinose, to oseanje bi nou, kad pone snano da deluje i kad radi sa svim svojim komponentama, dalo najsnaniji a ujedno i najobiniji izvor za izazivanje predstava u snu. Ostalo bi samo jo da se ispita po kojim pravilima se organski nadraaji pretvaraju u predstave u snu.

Ovde smo dotakli one teorije o postanku snova kojoj svi pisci lekari daju prednost. Mrak, kojom je obavijeno jezgro naeg bia, to moi splanchnique", kako ga Tisije naziva, i tama kojom je obavijen postanak sna suvie dobro odgovaraju jedno drugome da ih ne bismo doveli u meusobni odnos. Tok misli koji vegetativnu senzaciju organa ini stvaraocem sna ima, pored toga, za lekara i jednu drugu privlanost poto moe da i etioloki povee san i poreme-


enost uma koji u svojim pojavama pokazuju toliko slaganja jer se cenestike promene (alternacije) i nadraaji zajednikog oseanja i nadraaji koji dolaze iz unutranjih organa okrivljuju i zbog svog dalekosenog znaaja za postanak psihoza. Stoga nije nikakvo udo to se teorija o telesnim nadraajima moe svesti na vie od jednog nezavrenog izvora.

Za niz pisaca bio je merodavan tok misli koji je godine 1851. razvio filozof operihauer (Schopen-hauer). Slika sveta u nama nastaje tako to na intelekt utiske koji ga pogaaju spolja preliva u forme vremena, prostora i kauzaliteta. Nadraaji iz unutranjosti organizma, od simpatinog nervnog sistema, danju izraavaju najvie samo nesvestan uticaj na nae raspoloenje. Meutim, nou kad je zagluno delovanje dnevnih utisaka prestalo, mogu da na sebe skrenu panju oni utisci to navaljuju iz unutranjosti na slian nain kao to nou moemo uti u-borenje potoka koje nam je dnevna buka nainila neujnim. A kako drukije da intelekt reaguje na ove nadraaje osim ako izvri svoju funkciju koja mu je svojstvena? On e, dakle, nadraaje pretvoriti u likove to ispunjavaju prostor i vreme i upravljaju se prema pravilima o kauzalitetu i tako nastaje san. Serner (Scherner), a posle njega i Folkelt, pokuali su zatim da prodru u tenje odnose izmeu telesnih nadraaja i snovienja; ali ocenu o tim pokuajima zadravamo kasnije za odeljak o teorijama sna.

Psihijatar Kraus (Krauss) u jednom naroito kon-zekventno sprovedenom istraivanju izvodio je postanak sna kao i delirija i sumanutih ideja od istog elementa, organski uslovljene senzacije. Po njemu jedva da se moe zamisliti jedno mesto organizma koje ne bi moglo postati polaznom takom jednog sna ili neke sumanute ideje. Organski uslovljena senzacija moe se odvojiti u dve vrste": 1) u red totalnih raspoloenja (zajednikih oseanja), 2) na specifine senzacije imanentne glavnim sistemima vegetativnog organizma, od kojih smo razlikovali pet grupa: a) senzacije miia, b) disajne pneumatske, c) gastritike,


d) seksualne i e) periferne senzacije (str. 33 drugog odeljka).

Tok postojanja slika snova na osnovu telesnih nadraaja Kraus zamilja ovako: Probuena senzacija na osnovu bilo kog zakona o asocijaciji izaziva predstavu srodnu tom oseanju i povezuje se s njom u organsku tvorevinu, prema kojoj se, meutim, svest drugojaije odnosi nego normalno. Jer svest oseanju samome ne poklanja nikakvu panju, nego je u potpunosti posveuje prateim predstavama, to je ujedno i razlog zbog kojeg je ovo stanje stvar koja je tako dugo mogla ostati nepoznata (str. 11. i si.) Kraus za ovaj postupak nalazi takoe naroit izraz: transup-stancijacija senzacija u slike snova (str. 24).

Uticaj organskih telesnih nadraaja na formiranje sna prihvaen je danas gotovo opte, a na pitanje zakonitosti odnosa izmeu njih odgovara se veoma razliito, esto nejasnim objanjenjima. Na polju teorije o telesnim nadraajima pojavljuje se dakle naroiti zadatak tumaenja snova da se sadr-ina sna svede na organske nadraaje koji ga izazivaju, i ako ne prihvatimo pravila tumaenja koja je pronaao erner, nai emo se esto pred neprijatnom injenicom da se organski nadraajni izvor upravo niim drugim ne odaje nego sadrinom sna.

Ali postoji prilina saglasnost u tumaenju raznih oblika snova obeleenim tako kao tipinim" poto se oni kod mnogih lica javljaju sa potpuno istom sadrinom. To su oni poznati snovi o padanju sa visine, o ispadanju zuba, o letenju i o neprilici da je ovek nag ili nedovoljno obuen. Ovaj poslednji san trebalo bi da potie prosto kod konstatacije nainje-1 ne u snu da smo odbacili prekriva, pa sad leimo raz-golieni. San o ispadanju zuba svodi se na nadraaj zuba", ali se time ne mora misliti na neko bolesno razdraeno stanje zuba. San o letenju je, prema Strimpelu, adekvatna slika koju dua upotrebljava, ime objanjava koliinu drai koju stvara dizanje i sputanje plunih krila, ako je ujedno i kona senzacija u toraksu ve spala na stanje nesvesnosti. Ovom poslednjom okolnou dato je oseanje vezano za oblik

Nadraafi sna i izvori sna 43

predstave o lebdenju. Padanje sa visine trebalo bi da nalazi povod u tome to, kad nastupi besvesno stanje oseanja pritiska na kou, ili kad se jedna ruka spusti niz telo, ili se savijeno koleno odjednom isprui, oseaj pritiska koe ponovo postaje svestan, a pre-laz na svesno stanje psihiki se predstavlja snom o padanju (Strimpel, str. 118).

Slabost ovih prihvatljivih pokuaja objanjenja oigledno lei u tome to mogu postaviti hipoteze da se ova ili ona grupa organskih senzacija bez daljeg moe odstraniti iz duevne percepcije, ili ui u nju, sve dok se ne uspostavi konstelacija povoljna za objanjenje sna. Uostalom, kasnije u imati prilike da se ponovo vratim na tipine snove i na njihov postanak.

M. Simon je pokuao da iz uporeivanja jednog niza slinih snova izvede nekoliko pravila o uticaj u organskih nadraaja na odreivanje njihovih rezultata u snu. On kae (str. 34): Ako se u toku spavanja bilo koji aparat organa koji normalno ima udela u izraavanju jednog afekta, bilo kojim drugim povodom nalazi u stanju nadraenosti u kojem inae taj afekat stvara, onda e san koji pri tom nastane sadrati predstave prilagoene afektu.

Jedno drugo pravilo glasi (str. 35): Ako se za vreme spavanja aparat organa nalazi u stanju delat-nosti, uzbuenja ili smetnje, onda e san stvarati predstave koje se odnose na vrenje organskih funkcija koje taj aparat obavlja.

Morli Vold (Mourlv Vold) preduzeo je zadatak da za jednu pojedinanu oblast eksperimentalno dokae uticaj na stvaranje sna koji teorija o telesnim nadraajima iznosi. On je inio opite da izmeni poloaj udova oveka dok je spavao, i uporeivao je rezultate sna sa svojim izmenama. Kao rezultat iznosi sledee postavke.

1) Poloaj jednog uda u snu odgovara otprilike njegovom poloaju u stvarnosti, tj. ovek sanja o statikom stanju uda koji odgovara realnom stanju.

2) Ako ovek sanja o pokretu jednog uda, onda je taj pokret uvek takav da jedan poloaj prilikom tog pomeranja uda uvek odgovara stvarnom pokretu.


3) Poloaj sopstvenog uda u snu moemo podmetnuti i nekom stranom licu.

4) Moe se, takoe, sanjati da je odnosni pokret bio ometen.

5) U odgovarajuem poloaju, ud se u snu moe pojaviti kao ivotinja ili udovite, pri emu se stvara izvesna analogija izmeu jednog i drugog.

6) Poloaj uda moe u snu izazvati misli koje imaju bilo kakav odnos prema njemu; tako, na pri-mer, ako se bavimo prstima, mi sanjamo o brojevima.

Na osnovu ovih rezultata, zakljuio bih da i teorija o telesnim nadraajima ne moe sasvim izbrisati prividnu slobodu u odreivanju slika snova koje treba izazvati.1

ad 4) Psihiki izvori nadraenja Raspravljajui o odnosima sna prema budnom

ivotu i o poreklu materijala snova, saznali smo da je shvatanje najstarijih kao i najnovijih istraivaa snova da ljudi sanjaju o onome ta preko dana rade i o onome to ih u budnom stanju interesuje. Ovo interesovanje koje se iz budnog ivota prenosi i nastavlja u snu ne bi predstavljalo samo psihiku vezu koju san povezuje sa ivotom, nego prua i jedan izvor za snove, koji ne treba potcenjivati i koji bi pored onog to je za vreme spavanja postalo interesantno to su nadraaji koji deluju za vreme spavanja bio dovoljan da objasni poreklo svih slika sna. Ali mi smo uli i prigovor upuen tvrenju da, naime, san oveka kad spava odvraa od dnevnog inte-resovanja i da mi, veinom, tek onda sanjamo o stvarima koje su nas se danju najjae dojmile poto su za budan ivot ve izgubile ar aktuelnosti. I tako pri analizi sna na svakom koraku stiemo utisak da nije dozvoljeno postavljati opta pravila, a da recima

1 Detaljnije o zapisima snova ovog naunika, koji su

otada objavljeni u dve sveske, videti docnije.


kao esto", po pravilu", veinom" ne predvidimo ogranienja i da se ne pripremimo da priznamo i vanost izuzetaka.

Ako je budno interesovanje pored unutranjih i spoljanjih nadraaja za vreme spavanja bilo dovoljno za pokrivanje etiologije snova, morali bismo biti u stanju da poloimo i zadovoljavajui raun o poreklu svih elemenata jednoga sna; zagonetka izvora snova bila bi reena i preostao bi samo jo zadatak da se ogranii udeo psihikih i somatikih nadraaja u pojedinim snovima. U stvari, ovo potpuno razre-enje jednoga sna nije ni u jednom sluaju uspelo, i svakome koji je to pokuavao da uradi preostali su i to u najvie sluajeva u vrlo velikoj meri sastojci sna o ijem poreklu nije mogao nita da kae. Dnevno interesovanje kao psihiki izvor sna oigledno nije tako dalekoseno kao to bismo mogli oekivati prema verodostojnim tvrenjima da, naime, svako svoj dnevni posao nastavlja u snu.

Drugi psihiki izvori sna nisu nam poznati. Sva objanjenja snova zastupljena u literaturi sa izuzetkom moda Semerovih objanjenja koje emo kasnije pomenuti ostavljaju veliku prazninu onde gde se radi o izvoenju slika predstava koje su za san najkarakteristiniji materijal. U toj neprilici veina pisaca pokazala je sklonost da, to je vie moguno, umanji psihiki udeo u izazivanju snova kome je tako teko doskoiti. Oni, dodue, kao glavnu po-delu razlikuju nervnonadraajni i asocijativni san, od kojih ovaj poslednji svoj izvor nalazi iskljuivo u reprodukciji (Vunt, str. 365), ali se ne mogu osloboditi sumnje da li se oni javljaju bez telesnog nadraaja koji daje podstrek" (Folkelt, str. 127). I karakteristika istog asocijacionog sna je zatajila: ,,U pravim asocijacionim snovima vie ne moe biti ni govora o jednom takvom vrstom jezgru. Ovde slobodna grupacija prodire u samo sredite sna. ivot u predstavama, koji su pamet i razum ve ionako ostavili, ovde vie ne odraavaju ni znaajnija te-lesna i duevna nadraenja, i ostavljaju ga tako njegovim sopstvenim kalejdoskopskim pomeranjima i

46 Tumaenje snova, 1 pokretima, njegovoj sopstvenoj labavoj zbrci (Folkelt, str. 118). Vunt, zatim, pokuava da umanji psihiki faktor u izazivanju snova, navodei da se fantazme sna svakako pogreno smatraju istim halucinacijama. Verovatno, veinu predstava o snu predstavljaju, u stvari, iluzije tako to polaze od lakih ulnih utisaka koji se za vreme spavanja nikad ne gase" (str. 359). Vajgant je usvojio ovo gledite i uoptio ga. On za sve predstave u snu tvrdi da ,,su ulni nadraaji njihov najblii uzrok, a tek na to se nastavljaju reproduktivne asocijacije" (str. 17). Jo dalje u potiskivanju psihikih nadraajnih izvora ide Tisije (str. 183): Les reves d'origine absolument psychique n'existent pas", i na nekom drugom mestu (str. 6): Les pensees de nos reves nous viennent du de-hors .. ."!

Oni naunici koji, kao uticajni filozof Vunt, zauzimaju neki srednji stav, ne proputaju priliku a da ne napomenu da u veini snova sarauju somatiki nadraaji i nepoznati psihiki podstrekai sna, poznati kao dnevno interesovanje.

Kasnije emo saznati da se zagonetka stvaranja sna moe resiti otkrivanjem nekog nenasluenog psihikog nadraajnog izvora. Mi se, zasad, neemo uditi precenjivanju nadraaja za stvaranje sna koji ne dolaze iz duevnog ivota. Ne samo to se ovi sami lako mogu nai, pa ak i eksperimentima potvrditi, somatsko shvatanje o postanku sna potpuno odgovara miljenju koje danas preovlauje u psihijatriji. Vlada mozga nad organizmom istie se, dodue, veoma energino, ali sve to bi moglo dokazati nezavisnost duevnog ivota od organskih promena koje se mogu dokazati, ili to bi moglo dokazati neku spontanost u njegovom izraavanju, danas psihijatra tako plai kao da bi priznanje da ono postoji moralo ponovo doneti vremena prirodne filozofije i metafizikog duevnog bia. Nepoverenje psihijatrovo stavilo

1 Snovi apsolutno psihikog porekla ne postoje ... Misli

naih snova dolaze nam spol ja...

Zato se san zaboravlja posle buenja 47 je psihu tako rei pod starateljstvo i sada trai da nijedan od njenih pokreta ne oda njenu sopstvenu. sposobnost. Ali ovakvo postupanje svedoi samo o neznatnom poverenju u odrivost kauzalne povezanosti koja se nalazi izmeu telesnog i duevnog. ak i onde gde se prilikom istraivanja jedno dublje psihiko poniranje moe prepoznati kao primarni povod za jedan fenomen znae da nae nastavak puta do organskog obrazloenja psihikog. A onde gde bi psihiko za nae dosadanje znanje moralo oznaavati poslednju stanicu zbog toga ne mora da se porie njegovo postojanje.

D

ZATO SE SAN ZABORAVLJA POSLE BUENJA?

Ulo je u poslovicu da se san ujutru razie". Covek je, naravno, sposoban da se sna sea. Jer za san mi znamo samo po seanju na njega posle buenja; ali vrlo esto verujemo da ga se samo nepotpuno seamo, dok je u noi postojalo vie od njega; mi moemo posmatrati kako se u toku dana do neznatnih fragmenata gubi seanje koje je ujutru bilo jo svee; esto znamo da smo sanjali, ali ne znamo ta smo sanjali, i tako smo se u toj meri navikli na iskustvo da je san podloan zaboravu da ne odbacujemo kao apsurdnu mogunost da je i onaj ovek mogao sanjati nou koji ujutru ne zna nita ni o sadrim sna niti o injenici da je sanjao. S druge strane, dogaa se da snovi pokazuju izvanrednu postojanost u seanju. Kod svojih pacijenata ja sam analizirao snove koji su se kod njih odigrali pre dvadeset i pet i vie godina, i mogu da se setim svoga sopstve-nog sna koji je od ovoga dananjeg dana odvojen najmanje trideset i sedam godina, pa ipak nije izgubio


nita od svoje sveine pamenja. Sve to je veoma znaajno i na prvi pogled neshvatljivo.

O zaboravljanju snova najopirnije raspravlja Strimpel. Ovo zaboravljanje oigledno je jedan kompleksni fenomen, jer ga Strimpel ne svodi samo na jedan razlog, nego na itav niz razloga.

Pre svega, pri zaboravu snova deluju svi oni razlozi koji u budnom ivotu izazivaju zaboravljanje. Kad smo budni, mi obino itav niz oseaja i zapaanja brzo zaboravljamo zato to su bili suvie slabi, jer je duevno uzbuenje vezano za njih bilo suvie slabo. Isto tako je sluaj i s obzirom na mnoge snove; oni se zaboravljaju zato to su bili suvie slabi, dok se snanijih slika iz njihove blizine seamo. Uostalom, momenat intenziteta, sam za sebe, sigurno nije dovoljno odluujui zato da se slike iz sna sauvaju; Strimpel, kao i ostali autori (Calkins), priznaju da se esto brzo zaboravljaju slike sna za koje se zna da su bile vrlo ive, dok se meu onima sauvanim u seanju nalaze mnogobrojne, ulno slabe slike. Dalje se u budnom stanju obino lako zaboravlja ono to se samo jednom dogodilo, i bolje pamti ono to se vie puta moglo zapaziti. A slike sna veinom su jednokratni doivljaji;1 ova osobenost doprinee podjednako zaboravljanju svih snova. Mnogo znaajniji je, zatim, trei razlog zaboravljanja. Da bi oseaji, predstave, misli itd. stekle izvesnu veliinu seanja, potrebno je da ne ostanu pojedinane, nego da se na odgovarajui nain povezuju i udruuju. Ako jedan kratak stih razreimo u reci od kojih je on sastavljen, bie vrlo teko da ga zapamtimo. Lepo poredana i u saglasnosti sa injenicama poredana re pomae drugoj reci i celina se onda lako zadrava po punom smislu i dugo u seanju. Besmislicu, uglavnom, isto tako teko zadravamo i isto tako retko kao i ono to je pobrkano i bez reda." U najvie sluajeva snovima nedostaju razumljivost i red. Kompozicije snova, same po sebi, nemaju mogunosti sopstvenog se-

1 Snovi koji se periodiki vraaju esto su primeeni.

Uporedi zbirku Sabanea (Chabaneix).

Zato se san zaboravlja posle buenja 49

anja i one se zaboravljaju, poto se najee ve u sledeim trenucima raspadaju. Sa ovim izlaganjima svakako se ne slae u potpunosti ono to eli da napomene Radestok (str. 168): da ba najneobinije snove najbolje pamtimo.

Drugi momenti koji se izvode iz odnosa izmeu sna i budnog stanja trimpelu izgledaju kao jo efikasniji za zaboravljanje sna. Sposobnost da snovi budu zaboravljeni predstavlja za budnu svest, oigledno, samo antitezu ranije spomenutoj injenici da snovi (gotovo) nikad iz budnog ivota ne primaju sreene uspomene nego iz njega preuzimaju samo pojedinosti koje otimaju iz njegovih psihikih veza, a kojih se u budnom stanju seaju.

Kompozicija sna, prema tome, nema mesta u drutvu psihikih nizova kojima je dua ispunjena. Nedostaje joj svaka pomo za seanja. Na ovaj nain tvorevina sna se tako rei odvaja od dna naeg duevnog ivota i lebdi u psihikom prostoru kao oblak na nebu koji prvi daak vetra ubrzo oduva" (str. 87). U istom pravcu deluje i okolnost to se buenjem svet ula poinje probijati odmah napred i odjednom obuzima panju takvom snagom da joj se samo vrlo mali broj slika moe odupreti. I ovi se snovi sklanjaju pred utiscima novog jutra kao to se uklanja sjaj zvezda ispred svetlosti sunca.

Na poslednjem mestu treba da se kao stvari koja doprinosi zaboravljanju snova setimo i injenice to veina ljudi svojim snovima uopte poklanjaju malo interesovanja. Ko se, na primer, kao naunik izvesno vreme interesuje za san, za to vreme sanjae vie nego obino, a svakako e to znaiti da e se svojih snova lake i ee setiti.

Jo dva razloga zaboravljanja snova koje Bona-teli (Bonatelli), to je navedeno kod Beninija, dodaje Strimpelovim razlozima svakako su ve i u ovim sadrani, naime: 1) da je promena u cenesteziji izmeu spavanja i budnosti nepovoljna za njihovu naizme-ninu reprodukciju; 2) da drukiji raspored materijala predstava u snu tako rei san ini neprevodlji-vim za budnu svest.

4 Frod, Odabrana dela, VI


Posle svih ovih razloga za zaboravljanje postaje, kao to Strimpel sam istie, tek veoma neobino to se ipak toliko stvari iz sna zadrava u seanju. Neprestana nastojanja naunika da seanje na snove obuhvate nekim pravilima slina su priznanju da je i ovde neto ostalo zagonetno i nereeno. U poslednje vreme neke pojedine osobenosti seanja na san s pravom su bile istaknute, na primer da se nekog sna koji smo ujutru smatrali zaboravljenim, u toku dana ponovo setimo povodom nekog zapaanja koje sluajno dodiruje iako zaboravljenu sadrinu toga sna (Radetok, Tisije). Ali celokupno seanje sna podlee jednom prigovoru koji je pogodan da ga kritikim oima veoma izdano umanji. Covek moe sumnjati da li nae seanje koje tako mnogo od sna izostavlja moda ne falsifikuje i ono to je sauvalo.

Ovakve sumnje u egzaktnost reprodukcije sna iznosi i Strimpel: Onda se ba lako dogaa da budna svest poneto nehotice unese u seanje jednog sna, ovek uobraava da je svata sanjao to obavljeni san nije ni sadravao."

Naroito odluan u svojoj izjavi je Jesen (str. 547): Osim toga prilikom ispitivanja i tumaenja povezanih i logikih snova treba, kako izgleda, dobro uzeti u obzir i okolnost kojoj je dosad poklanjano malo panje, da pri tom gotovo uvek malo zapinje sa istinom, jer mi, dozivajui preiveli san u svoje pamenje, a da to ne primeujemo niti da elimo, sami ispunjavamo i dopunjujemo praznine u slikama snova. Retko kad, ili moda nikad, jedan povezan san nije bio tako povezan kao to nam se u naem seanju javlja. I najiskrenijem oveku jedva da je moguno da ispria jedan doivljen neobian san, bez ikakvog dodatka i bez ikakvog doterivanja: tenja ovekovog duha da sve vidi povezano tako je velika da on prilikom seanja na donekle nepovezani san, i protiv svoje volje, dopuni nedostatke povezanosti."

Gotovo kao prevod ovih Jesenovih reci zvue napomene V. Egera (Egger) koje ih je sigurno samostal-

Zato se san zaboravlja posle buenja 51 no koncipirao: . . . l'observation des reves a ses diffi-cultes speciales et le seul moyen d'eviter toute er

Sigmund Freud - Tumacenje Snova

Documents

Transcript of Sigmund Freud - Tumacenje Snova