Shvatamo li

5/13/2018 Shvatamo li - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/shvatamo-li 1/4

Profesor o kojem se misli sa nedostajanjem Sergej Jovanović

1

SHVATAMO LI...

Shvatamo li jedinstvo

svog porekla

shvatamo li da je umetnost u tom trenu potekla;

Genij je u svima sazdan

ali ga je vazdan

okolnost pohlepnosti sekla;

Porok zloč ina u ruhu neznanja

zanemario je prirodna imanja,

nikla je bezlič nost -

otuñ ena pocepana lič nost

Beograd, 09.06.86.

Sergej Jovanović je roñ en 04. februara 1922.godine u Pragu.Završio je školu primenjenih

umetnosti, i posle rata, diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1948.

godine.Takoñ e je bio na specijalizaciji u Parizu kod Andre Lota, 1950. i 1951.

godine.Umetnič ka aktivnost Sergeja Jovanovića se može pratiti kroz raznovrsno interesovanje ,

od bavljenja slikarstvom, primenjenom umetnoš ću do aktivnog bavljenja pedagoškim radom.

Prvi put je izlagao na izložbi u Kolar č evom narodnom univerzitetu u Beogradu 1939. godine.

Bio je č lan ULU SR Srbije. Poč ev od 1956. godine samostalno je izlagao u Kragujevcu, Doboju,

Gradač cu, Br č kom, Orijovu, Tesliću, Slavonskom Brou, Nišu i Beogradu.Na grupnim izložbama

ULUSA-a izlagao je u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. U inostranstvu je izlagao u

Njujorku i Lozani.Svetski olimpiski komitet u Lozaniobogatio je svoju zbirku slikom «Olimpijski plamen»,

autora Sergeja Jovanovića č ime je i bivša Jugoslavija, sa

ovim jedinim eksponatom, zastupljena u ovoj renomiranoj

instituciji, Olimpijskom muzeju Lozane.

Dobitnik je Plakete grada Beograda, majske nagrade za

1971. godinu i nosilac je Ordena rada sa zlatnm vencem od

1983. godine. Umro je 23. decembra 1999. godine.

«Posvećujem primerak knjige: «Tretiranje pejzaža» i

«Tretiranje portreta» Sergeju Jovanoviću, čijim samrazumevanjem ganut i očaran i koga podravljam srećan

da ga nazovem jednim od mojih «duhovnih sinova». Andre Lhote, Pariz, 1951.god.

Od 1947. godine intenzivno se bavio pedagoškim radom,

dajući osnove likovnog obrazovanja mnogim generacijama,kako mladih tako i odraslih ljudi.




2

Jedinstvena škola u svetu

Kroz likovni studio na Banovom Brdu, ulici Mire Popare, prošlo je oko 16.000 učenika svih

uzrasta, od sedam do sedamdeset i sedam godina.Bila je to jedinstvena škola u bivšoj Jugoslaviji,a možda, po mnogo čemu i u svetu. Svima je pružena podjednaka šansa da, za male pare, uče.Od tog novca plaćali su se modeli, literatura i skripte.Talentovani, siromašniji ñaci učili su

besplatno, a oni najtalentovaniji dobijali su simboličnu stipendiju od profesora Sergeja, a neki,koji nisu imali gde da stanuju, stanovali su sa njim u ateljeu. Postojala je uredna kartoteka u

kojoj je bio zabeležen svaki od njih, sa rubrikom, izmeñu ostalih, za koji odsek Akademije sepriprema i ko ga je preporučio. Ovde su učili ili se pripremali za prijemne ispite budući slikari,

vajari, grafičari, dizajneri, modni kreatori, arhitekte i likovni pedagozi.

- Svi su oni iskreni i hrabri, ali bez dovoljno znanja. Sada treba sebe da pronañu -govorio jeprofesor Sergej. - Ja njih ne učim, samo ih upoznajem sa simbolima koje oni sami otkrivaju

u prirodi. Zajedno napredujemo, delimo tremu, uspehe. Radimo u prirodi, jer u prirodi senalaze čuda koja iz nje treba iščupati. Tumačeći prirodu umetnik iz jednog motiva izvlačiono što je njemu nužno, različito to radi arhitekt a različito slikar...Nikoga nije odbijao ko jedolazio da uči. Radio je sa učenicima po ceo dan predano. - Ali oni koji nemaju radnih navika

brzo odu. Rad ih otera, ne ja - rekao je.

Atelje Da bi video šta učenik zna a šta ne zna , napočetku svaki od njih, crta grčku glavu. U svojoj arhivi,

kaže profesor, je imao oko 11.500 verzija i pristupa tomantičkom motivu i da je svaki različit, ličan.

- Ja ih samo učim da likovno misle, da znaju likovni

jezik. Govorim kako su drugi mislili, a kako će onida misle stvar je njihove neposrednosti, iskrenosti i

otvorenosti, njihove inteligencije i volje. I u tomeuspevam.

Zatim se radi mrtva priroda u boji. Iskusni likovnipedagog gleda koji stil odgovara svakom učeniku i nastoji da u radu doñe do svog, sopstvenog

umetničkog izražavanja. Obično se dešavalo tih godina da od četrdesetak kandidata, koliko jeprimano na Likovnu akademiju, koji polože prijemni ispit, bilo je tridesetak njegovih učenika.

- Ja sam samo tumač tradicije i pružajući im tuña iskustva, uskraćujem im mnoga lutanja.

Osnovno je da nikada ne smeju da iznevere prirodu. Znanje se nalazi u knjigama.Mi učimo

da mislimo, tražimo dijalektičku logiku, sintezu, kako bismo oslobdili misao da ide dalje. Azatim, sve što smo naučili prikažemo na javnom času - objašnjavao je Sergije Jovanović svojrad sa učenicima.

Većina mladih koji su ovde radili, odricali su se letovanja i posle mature i naporne školskegodine, svojski su prianjali na crtanje, jer je rad počinjao u 6 ujutro a radilo se sve do sumraka. U

velikom kazanu se kuvao pasulj ili riblja čorba za sve, a svako je imao društvena i stručnazaduženja: za organizaciju, administraciju, u kuhinji, za pranje sudova, kuvanja kafe i nabavke,

sreñivanje dvorišta. Svako je sve radio, već prema dogovoru. Ako se slučajno našao opušak od




3

cigarete u travi, sigurno ga je bacio neko ko je prvi put ovde. Pored slikanja, ovde se učilo

zajedničkom životu i druženju, i da se voli i neguje priroda.

I kada se dan smiri, zamre vreva i sve utihne u bašti i ateljeu, profesor Sergije Jovanović, dugo unoći razmišlja o svojim sadašnjim i bivšim učenicima i svom radu sa njima.

- Dati punu suštinu sebe i prihvatiti onog drugog, potvrditi sebe u drugome, to znači naćisebe - rekao je profesor Sergej Jovanović.




4

Formirano je udruženje likovnih umetnika "SERGEJ

JOVANOVIĆ" Beograd.

Ovde se može pogledati IX Izložba Udruženja:http://youtu.be/8Rgsz7wyMY0

Bašta ateljea

…gde se, izmeñ u ostalog, nalazilo ogromno drvo magnolije sa ružič astim cvetovima, toliko

raskošno i veliko kako se retko susreće.

Shvatamo li

Documents

Transcript of Shvatamo li