Serbian Broiler Management Manual

7/21/2019 Serbian Broiler Management Manual

1/55

ROSSPrirunik za uzgoj brojlera

Vani

element

itehnolo

gijebrojlera


2/55

UvodOvaj prirunik, Vani elementi tehnologije brojlera je napisan kao dopunaPriruniku za uzgoj brojlera (Novembar 2002).

Dokument Vani elementi tehnologije brojlera treba koristiti kao brzu ipraktinu referencu. Svaki odeljak sadri uputnice na odgovarajue poglavlje uPriruniku za uzgoj brojlera. Takoe postoji i Baza podataka tehnologije brojleragde korisnici mogu pronai kljune ciljeve proizvodnih osobina.

Ovaj simbol i broj strane ukljuen u simbol, odnose se na stranu uPriruniku za uzgoj brojlera. Vani elementi tehnologije brojlera nemaza svrhu da prui konane informacije o svakom aspektu uzgoja, ve

ukazuje na vana pitanja koja, ukoliko se previde, mogu umanjiti uinakproizvodne osobine brojlera. Tehnike uzgoja koje su ovde pokrivene, smatrajuse najpodesnijim za postizanje dobrih proizvodnih osobina, uz odravanjedobrog stanja i zdravlja jedinka.

Proizvodne osobine piliaProizvodne osobine su podlone uticajima mnogih faktora, ukljuujuitehnologiju odgoja jata, zdravstveno stanje i klimatske uslove. Podaci sadraniu ovom priruniku ukazuju na te proizvodne osobine koje mogu biti dostignutedobrim nainom upravljanja i uslovima sredine.

Veliki napor je uloen da se obezbedi tanost i relevantnost pruenihinformacija. Meutim, Aviagen ne prihvata odgovornost za posledicekorienja informacija o uzgoju brojlera.

Odstupanja mogu nastati iz raznih razloga. Naprimer, na uzimanje hrane moeznaajno uticati tip hrane, energetski nivo hrane i temperatura u objektu.

Podatke date u ovom priruniku stoga ne treba smatrati specifikacijama veciljevima proizvodnih osobina jata.

Tehnike uslugeZa detaljnije informacije o tehnologijama uzgoja Ross jata obratite se Vaemlokalnom Servisnom menaderu (Technical Service Manager) ili Aviagen-ovom Odeljenju za tehnike usluge. (Technical Services Department ).

p1

Aviagen Limited,

Newbridge, Midlothian EH28 8SZ,

Scotland UK

Tel: 44 (0)131 333 1056

Fax: 44 (0)131 333 3296

E-mail: [email protected]

Aviagen Kft,

H-9028 Gyr

75. Fehrvri Street, Integrl Park

Tel: + 36 96 516 000

Faks: + 36 96 516 001

e-mail: [email protected]

www.aviagen.com

June 2003 1


3/55

Kljune take

3 Na odgovarajuim mestima su date kljune take koje ukazuju na

vane aspekte poljoprivrednog uzgoja i tehnologija uzgoja. Onesu obeleene crvenim naslovom i kvaicama na levoj margini du

teksta.

Odreeni faktori rizika su datikorienjem ovog simbola

i boldovanog teksta.

Strana

UVOD 3

ODELJAK 1 TEHNOLOGIJE UZGOJA PILIA 5-11Inkubacija, Kvalitet pilia i proizvodne osobine brojlera,

Pripreme za dolazak pilia, smetaj pilia,

Kontrola okruenja (ivotne sredine)

ODELJAK 2 KONTROLA RASTA 13-17Homogenost jata, Izmenjen rast brojlera

ODELJAK 3 UPRAVLJANJE PRIPREMOM PRERADE 19-20Pripreme za hvatanje, Hvatanje, Prerada

ODELJAK 4 ISHRANA 23Snabdevanje hranom, Odrednice reima ishrane za brojlere,

Kvalitet hrane i sastojci hrane, ishrana peninom prekrupom

ODELJAK 5 HIGIJENA I ZDRAVLJE 25-30Kvalitet pilia, Pitanja bezbednosti hrane, Bio-bezbednost, Higijena,

Kvalitet kontrole zdravlja, Pitanja bezbednosti hrane

ODELJAK 6 SMETAJ i OKRUENJE 33-43Kontrola sredine, Vanost toplote, gustina jata,

Ventilacija i kvalitet vazduha, prostirka i postupanje sa prostirkom,

Sistemi za pojenje, Kvalitet vode, Sistemi za hranjenje

BAZA PODATAKA TEHNOLOGIJE BROJLERA 45-62

SADRAJ

2


4/55

UVOD

Aviagen proizvodi ukljuuju irok asortiman genotipova prikladnih za razne sektore tritabrojlera. Svi Aviagen-ovi proizvodi su izabrani da prue izbalansiran izbor roditeljskog jata ikarakteristika brojlera. Ovaj pristup obezbeuje sposobnost proizvoda da odgovore najviimstandardima irokog spektra razliitih okruenja. Asortiman Ross genotipova omoguavakorisnicima da izaberu Ross proizvod koji najvie odgovara specifinim potrebama njihovograda.

Aviagen takoe primenjuje izbalansiran pristup genetikom progresu u karakteristikama odkomercijalnog znaaja, kao to su stopa rasta, stopa iskorienosti hrane (feed conversionratio - FCR), procenat preivljavanja, dobitak mesa, uz istovremeno poboljavanje dobrogstanja ptica, tj. zdravlja nogu, kardiovaskularne sposobnosti i krepkosti. Dostizanje genetskihpotencijala kod bilo koje vrste stoke zavisi od sledeih faktora:

Genotip je u stanju da prui potrebne proizvodne osobine. Okruenjem se upravlja tako da se pticama prua sve to im je potrebno, tj.temperatura, kvalitet vazduha, itd.

Hrana prua dovoljnu koliinu hranljivih materija u ispravnim proporcijama Imunoloko stanje je odgovarajue i zaraze pod kontrolom.

Svi ovi faktori su meusobno zavisni. Ako se bilo koji od njih poremeti, tada e ispatatiproizvodne osobine brojlera.

Faza rasta brojlera je integralni deo ukupnog procesa proizvodnje mesa, koji obuhvatafarme sa roditeljskim jatima, farme za leenje jaja, jedinice za tov brojlera, preraivae,

prodavce i potroae.

UZGOJ RODITELJSKOG JATA

SAKUPLJANJE JAJA

SKLADITENJE JAJA

TRANSPORT

INKUBACIJA JAJA

INKUBACIJA

PROCES IZLEGANJA PILIA

TRANSPORT

RANA FAZA UZGOJA

KONTROLA RASTA

KLANJE

TRANSPORT

PRERADA

MALOPRODAJA

LOKACIJA OPERACIJA CILJ

PROIZVODNJA KVALITETNOG BROJLERSKOG MESA CEO PROCES

FARMA

RODITELJSKOG JATA

INKUBATOR

FARMA BROJLERA

POSTROJENJE

ZA PRERADU

odrati kvalitet pilia

optimalan razvoj skeleta i

kardiovaskularnog sistema

maksimalan kvalitet trupa

Kljune faze

procesa

proizvodnje

3

DEZINFEKCIJA

IENJE

razvoj apetita

razvoj imuniteta


5/55

ROSSPrirunik za uzgoj brojlera

Odeljak 1

Tehnologija uzgoja pilia

SadrajInkubacija, kvalitet pilia i proizvodne

osobine brojlera

Pripreme za dolazak pilia,

Smetaj pilia,

Kontrola okruenja

Prirunik za uzgoj brojleraVanielementi

tehnologijebrojl

era


6/55

Ciljevi

Uspostavljanje zdravog jata kroz finalne faze inkubacije i ranog uzgoja na farmi. Promovisanjeranog razvoja navika hranjenja i pojenja, to e obezbediti dostizanje profila ciljne telesne

teine uz maksimalnu ujednaenost i dobro zdravlje

Principi

Skoranja istraivanja su pokazala da faktori u vreme inkubacije mogu imati dalekoseneefekte na rani razvoj unutranjih organa i imuniteta a time i na proizvodne osobine

novoizleglih pilia. Za to bolje proizvodne osobine brojlera, ne sme se dopustiti prevelikirast temperatura embriona, ljuska se mora ukloniti u pravom trenutku, nakon to se pilii

pojave a zatim pilii moraju biti nahranjeni to je pre mogue.

Da bi piliima bio pruen najbolji mogui poetak na farmi, mora im se obezbediti

odgovarajue okruenje (tj. temperatura, vlanost i razmetaj objekta) kojima treba uprav-ljati tako da ispune sve njihove potrebe. Tokom prvih 10 dana ivota, okruenje pilia se

menja od objekta za leenje do objekta za uzgoj brojlera. Pilii moraju biti u stanju da seuspeno prilagode i uspostave zdrav apetit, navike hranjenja i pojenja kako bi dostigli svoj

genetski potencijal rasta i drugih aspekata proizvodnih osobina. Nedostaci u okruenjuuzgajalita e umanjiti proizvodne osobine time to e spreiti pilie da dostignu svoj

potencijal rasta u toku prve nedelje.

Potencijalna iva vaga Ross brojlera od 7 dana je 160g ili vie. Nedeljnu teinu treba rutinski

pratiti i preduzeti mere kada ciljna teina nije dostignuta.

TEHNOLOGIJE UZGOJA PILIA

5

p8

INKUBACIJA, KVALITET PILIA I

PROIZVODNE OSOBINE BROJLERA

PREGLED OPTIMALNIH USLOVA

DRANJA I TRANSPORTA PILIA

Uslovi dranja pilia 30C - 35C temperatura objekta

70% - 80% Relativna vlanost vazduha (RVV)

1.42m3/min (50cfm) za razmenu

vazduha 1000 pilia

Uslovi transport 24C (75.2F) temperatura objekta

50% Relativna vlanost vazduha (RVV)

1.42m3/min (50cfm) za razmenu

vazduha 1000 pilia

Beleka: Uslovi u objektu bi trebalo da budu temperatura od 30-35C i RVV od 70-80% meu

piliima.

Tehnologija uzgoja pilia


7/55

Kljune take

3 Planirajte smetaj radi minimalizovanja fiziolokih i imunolokihrazlika meu piliima. Koristite pojedinana matina jata ukoliko

je to mogue.3 Izbegavajte temperature embriona (povrine ljuske) iznad 39.5C

nakon 15 dana inkubacije.

3 Drite i transportujte pilie u uslovima koji ne doputajudehidraciju i druge vidove stresa kod pilia.

3 Nahranite pilie to je pre mogue nakon uzimanja iz inkubatora.

3 Odravajte visoke standarde higijene i bioloke bezbednosti uinkubatoru i tokom transporta.

Pregrejani pilii ili varijacije utemperaturi u inkubatorima iliobjektima za leenje prouzrokovaeloije proizvodne osobine brojlera.

Prekomerna dehidracija piliase javlja u sluaju nedovoljnekontrole uslova okruenja

nasada i transporta.

6


8/55

PRIPREME ZA DOLAZAK PILIAp1

Uestala izbijanja zaraza usled reciklae

patogenih elemenata, mogu se javljatiunutar objekata sa meanim generacijama.

Gubitak homogenosti i slabiji rastnastaju usled neodgovarajueg dotokatoplote, hrane i vode tokom ranoguzgoja.

Neuklanjanje otpadnih gasova izokruenja moe dovesti do oboljenjasrca i plua kod pilia.

Hranilice i pojilice ne treba da se nalaze

direktno ispod izvora toplote.

Neravnomerne naslage otpadaka moguzakriti prolaz do hrane i vode i dovestido gubitka homogenosti jata.

7

Kljune take3 Obezbedite bioloki siguran i ist smetaj za pilie.

3 Kontroliite irenje bolesti primenom smetaja samo za jednugeneraciju (tj. svi unutra-svi napolje).

3 Rasporedite prostirku ravnomerno.

3 Organizujte opremu tako da omoguite piliima lak pristup hranii vodi i spojite dodatne hranilice i pojilice sa glavnim sistemomhranjenja i pojenja.

3 Zagrejte objekat unapred i stabilizujte temperaturu i vlagu predolaska pilia.

3 Koristite ventilaciju za dotok sveeg vazduha i uklanjanje otpadnih gasova.

3 Uinite hranu i vodu dostupnim piliima neposredno po dolasku.


9/55

SMETAJ PILIAp12

Kljune take3 Istovarite i smestite pilie to bre.

3 Proverite dostupnost i distribuciju vode i hrane.

3 Ostavite piliima 1-2 sata da se smeste, uz pristup vodi i hrani.

3 Nakon 1-2 sata proverite vodu, hranu, temperaturu i vlanost

vazduha i podesite prema potrebi.

Kutije sa piliima se ne smeju slagatiu objektu jer to moe dovesti doubrzanog pregrejavanja i guenja.

KONTROLA USLOVA OKRUENJAp13

Starost(dana)

Temp C* Starost(dana)

Temp C*

1 29 1 30 27 25

3 28 3 28 26 246 27 6 28 25 23

9 26 9 27 25 23

12 25 12 26 25 22

15 24 15 25 24 22

18 23 18 24 24 22

21 22 21 23 23 22

24 21 24 22 22 21

27 20 27 21 21 21

TEMPERATURE RANOG UZGOJA

UZGOJ U CELOKUPNO GREJANOM OBJEKTU UZGOJ SA KRUNIM GREJAIMA

Obod grejnogkruga

A

U prenikuod 2m

B

U objektu

C

Temperatura pri RVV od 60 -70%

8


10/55

(u danima) TempC % RVV 50 60 70 800 29 65-70 33.0 30.5 28.6 27.0

3 28 65-70 32.0 29.5 27.6 26.0

6 27 65-70 31.0 28.5 26.6 25.0

9 26 65-70 29.7 27.5 25.6 24.0

12 25 60-70 27.2 25.0 23.8 22.5

15 24 60-70 26.2 24.0 22.5 21.0

18 23 60-70 25.0 23.0 21.5 20.0

21 22 60-70 24.0 22.0 20.5 19.0

24 21 60-70 23.0 21.0 19.5 18.0

27 21 60-70 23.0 21.0 19.5 18.0

TEMPERATURA PRI % RVV

Starost Obine Ideal

TEMPERATURE SIJALICA POTREBNE ZA DOSTIZANJE CILJNIHTEMPERATURA PRI RAZLIITIM PROCENTIMA VLANOSTI

VAZDUHA

RASPORED PTICA KOD PODNOG GAJENJA SA GREJANJEM CELOGOBJEKTA PRI RAZLIITIM TEMPERATURAMA

RASPORED PTICA OKO GREJAAPREVISOKA TEMPERATURA KOREKTNA TEMPERATURA

Pilii su previe tihi. Dahu, sputene

glave i krila. Udaljeni su od grejaa

Pilii su ravnomerno rasporeen

Nivo buke ukazuje da su zadovoljni

Pilii se okupljaju oko grejaa.

Buni su, zvue uznemireno

Ovakav raspored trai analizu

Mogui uzroci: promaja, neravnomerno svetlo

ili spoljanji zvuni uticaji

PRENISKA TEMPERATURA PROMAJA

Previsoka Korektna Preniska

9


11/55

Kljune take

3 Upravljajte okruenjem objekta za rani uzgoj ispravno kako bi

dostigli ciljnu 7-dnevnu teinu.3 Posmatrajte ponaanje pilia kako bi proverili da li je temperatura

odgovarajua.

3 Stimuliite aktivnost i apetit pomou temperature.

3 Proirujte postepeno objekat uzgoja kako bi omoguili piliimapristup svim pojilicama i hranilicama.

3 Pratite esto i redovno temperaturu i RVV.3 Odravajte RVV iznad 70% u prva tri dana a iznad 50% tokom

ostatka perioda rane faze uzgoja.

3 Podesite temperaturu ukoliko RVV pree 70% ili se spusti ispod60%, i reagujte na ponaanje pilia

Ukoliko ponaanje pilia ukazuje napogrenu temperaturu, treba proveritii podesiti temperaturu.

Loe proizvodne osobine i gubitakhomogenosti mogu nastati usled niskerelativne vlanosti vazduha u prvoj nedelji.

Ako RVV padne ispod 50% u vreme rane

faze uzgoja, potrebno je izvriti korektivneradnje da se povea RVV, kako bi se

spreila dehidracija pilia.

10


12/55

VENTILACIJAp19

Kljune take

3 Uspostavite program minimalne ventilacije radi dovoda sveegvazduha i odstranjujte otpadne gasove.

3 Odravajte dobar kvalitet vazduha u objektu, koristei sistem zaventilaciju.

3 Akumulacija otpadnih gasova moe dovesti do oboljenja srca iplua ukoliko se oni ne uklanjaju efikasno.

Nizak nivo intenziteta svetla (20 luksa) u prvih 7 dana, zatim

postepeno smanjujte.

3 Intenzitet svetla treba da bude ujednaen irom objekta.

11


13/55

ROSS

Odeljak 2

Tehnologija uzgoja

SadrajHomogenost jata

Izmenjen rast brojlera

Vani elementi tehnologije

brojlera

Prirunik za uzgoj brojlera

Vanielementi

tehnologijebrojl

era


14/55

KONTROLA RASTA

Ciljevi

Omoguiti maksimalnom broju ptica u svakom jatu da dostigne ivu vagu i homogenost u

skladu sa specifikacijom. Obezbediti precizno, predvidivo, i efikasno dostizanje specifikacija

kvaliteta finalnog proizvoda.

Principi

Kontrola rasta se moe postii direktnim kontrolisanjem uzimanja hrane, tako to e seograniiti koliina svetla a time i uzimanje hrane, ili razreivanjem hrane. Ovi metodi su korisni

jedino kod ptica koje se gaje do veih teina (tj. >2,5kg) jer tu sporije stope rasta u ranomperiodu mogu doprineti boljim proizvodnim osobinama u ivotu pilia. Alternativno, da bi se

osigurala predvidivost proizvodnih osobina, kontrola rasta se moe primeniti tako da sva jatadostignu neto manju teinu od svog potencijala.

Uspena primena programa izmene rasta zavisi od homogenosti jata brojlera koje je postiglo

dobar rani rast tj. ciljna 7-dnevna teina se dostie kroz dobro upravljanje tokom uzgoja.

HOMOGENOST JATA

* tj. do x % stvarne ive vage.

Kljune take

Smanjiti varijacije u jatu na minimum putem praenja i kontrolehomogenosti jata.

Uzgajati polove odvojeno radi smanjenja razliitosti.

Kod homogenih jata, sa niim CV% (koeficijent varijacije) je lakepredvideti proizvodne osobine nego kod neujednaenih jata.

Dovoljno esto i precizno merenje veih primeraka kako bi se

osigurala precizna procena ive vage prilikom klanja.

Do netanih predvianja ive vage moe doi

zbog previe malih uzoraka.

13

p22

p22

Tehnologija uzgoja

Tanostmerenja* 1% 2% 5% 1% 2% 5%

CV% = 8 246 61 10 422 106 17

CV% = 10 384 96 15 660 165 26

CV% = 12 553 138 22 950 238 38

BROJ PTICA U PRIMERU KOJI DAJE MOGUNOST TANOGPREDVIANJA IVE VAGE

POUZDANOSTPROCENE

TANOST 95% VREMENA TANOST 99% VREMENA


15/55

Ako je redukcija rasta do 21 dan preterana,jatu moe biti otean oporavak, u smislu

dostizanja teine ive vage i moe sedesiti da ne povrate dobitak mesa.

IZMENJEN RAST BROJLERAp20

TEINA ZA PRERADU (g) POL

14 DANA 21 DAN

2000-2500 kao po izleganju 6-8 4-6

Muki 10-12 8-10

>2500 Muki 12-14 10-12

UPUTSTVA ZA REDUKCIJU RASTA RADI DOSTIZANJACILJNIH TEINA PRERADE

% SMANJENJE TEINE *

Tehnike izmene rasta su razvijene da zadovolje zahteve prerade i potroaa. Osnovnekomponente tehnika izmene rasta ukljuuju:

Dobar, ujednaen rast do 7 dana starosti kao to je prikazano 7-dnevnom ivom vagom.

Rast se kontrolie tako da bude manji od maksimalnog, potencijalnog dnevnog prirasta

u periodu od 7-21 dana, kako bi se poboljao rani razvoj kardiovaskularnog, imunolokog

i skeletnog sistema.

Rast se kontrolie nakon 21 dana, kako bi se postigli ciljni profili ive vage, koji mogu biti

manji od maksimalne stope rasta ukoliko se zahteva predvidivost teine pri klanju.

Korist za stopu iskorienosti hrane (FCR food conversion ratio) i procenat preivljavanjaod nadoknaujueg rasta i genetskog potencijala za rast telesne teine nakon 21 dana.

Idealni profil rasta za jato zavisi od pola, krajnje ciljne ive vage, bilo kojih parcijalnih

klanja, trenutne ive vage i traenih dobiti u teini zaklanih pilia.

Dva osnovna metoda kontrole rasta koji se koriste su nutricionistiki (tj. kontrola uzimanja hrane

i hranljivih materija) i svetlosni program (tj. smanjen pristup hrani). Rani rast se regulie to je od

koristi za FCR i procenat preivljavanja a ine se minimalni ustupci u dostizanju ive vage ili dobiti

u teini zaklanih pilia. Preporueno smanjivanje rasta u razliitim ciljnim teinama za preradu

dato je u sledeoj tabeli:

* Kada se planiraju programi izmene rasta, ciljno smanjenje teine u % treba posmatrati

kao maksimalno. Smanjenje u procentima se izraunava kao relativno u odnosu na

neizmenjen rast u istim uslovima okoline i ishrane. Nakon 21 dan smanjenje teine od

5% iznosi oko 40g.

Efikasnost programa izmene rasta bi trebalo periodino analizirati uporeivanjem

tretiranih jata sa jatima koja su hranjena ad libitum i dobijala 23 sata svetla a 1 sat mraka.

Treba uporeivati rast, ishranu konverziju i procenat preivljavanja. Konstantna genetska

unapreenja u oblasti snage nogu i otpornosti na kardiovaskularne probleme mogu

uiniti nepotrebnim programe kontrole rasta.

14


16/55

KONTROLA UZIMANJA HRANE IHRANJIVIH MATERIJA p27

Poveana pojava tete u vidu

ogrebotina pri preradi moe bitipokazatelj neadekvatnog prostora zahranjenje ili distribucije hrane

Kljune take

3 Isplanirajte procenat redukcije teine nakon 21 dana kojiodgovara traenoj teini ive vage pri klanju i prilagodite u skladusa zahtevima ciljnih proizvodnih osobina.

3 Merite hranu svaki dan.

3 Merite ptice 3 puta nedeljno.

3 Omoguite ad libitum pristup hrani tokom poslednjih 10 dana preklanja.

3 Omoguite svim piliina jednak pristup hrani i vodi. Prostor zahranjenje i vremena distribucije su od izuzetne vanosti.

IZMENA RASTA KORIENJEMPROGRAMA SVETLA p28

Netana informacija o dnevnomuzimanju hrane i stopi rasta

rezultirae loom kontrolom rasta.

Da bi se razvio prikladan program svetla, moraju se uzeti u obzir sledei faktori:

Teina i priroda bilo kojeg problema u vezi sa procentom preivljavanja koji seponavlja.

Ciljna teina u preradi. Program klanja (ukljuujui parcijalna klanja). Da li su polovi bili gajeni odvojeno ili zajedno. Hrana i reim ishrane. Efikasnost svetlosne izolacije u objektu

15


17/55

STAROST SVETLO (sati) MRAK (sati)

0-6 dana 23 1

*7-21 dana 18 6

22-28 dana 20 4

29 dana-klanje 23 1

PRIMER PROGRAMA KRATKOG DANA I POSTEPENOGPRODUAVANJA , PRIKLADAN ZA MUKA ILI

MEOVITA JATA, KLANA KOD TEINE 2KG (4.41LB)

* Programe kontrole rasta treba poinjati iskljuivo pri starosti manje od 7 dana

kod pilia za koje se zna da dostiu ciljne teine.

STAROST SVETLO (sati) MRAK (sati)

0-6 dana 23 1

*7-21 dana 20 4

22 dana-klanje 23 1

PRIMER KRATKOG DNEVNOG PROGRAMA PRIKLADNOGZA JATA UZGAJANA DO 2KG (4.41LB))

* Programe kontrole rasta treba poinjati iskljuivo pri starosti manje od 7 danakod pilia za koje se zna da dostiu ciljne teine.

STAROST SVETLO/MRAK(sati)

SVETLO/MRAK(sati)

SVETLO/MRAK(sati)

SVETLO/MRAK(sati)

0-6 dana 23 1*7-35 dana 5 1 5 1 5 1 5 1

36-42 dana 23 1

PRIMER NAIZMENINOG SVETLOSNOG PROGRAMAPRIKLADNOG ZA JATA KOJA SU KLANA NAKON 42 DANA

* Programe kontrole rasta treba poinjati iskljuivo pri starosti manje od 7 dana

kod pilia za koje se zna da dostiu ciljne teine.

STAROST DUINA DANA

0-6 dana 23 sati svetla 1sat mraka

7-21 dana 23 sati svetla 1sat mraka

22 dana klanje 2 sati svetla/2 sati mraka ili 1 sat svetla/3 sati mraka

PRIMER NAIZMENINOG SVETLOSNOG PROGRAMA ZA

REDUKOVANJE EFEKATA TOPLOTNOG STRESA

16


18/55

Ako jato ne dobija minimum od 23 satasvetla najmanje jednu nedelju pre klanjaprvih brojlera, preterani nivo aktivnostimoe oteati proces hvatanja.

17

Kljune take

3 Obezbedite dostupnost hrane i vode svim piliima im se svetlaupale.

3 Obezbedite svetlosne periode due od jednog sata kao

odgovarajui stimulans za pilie.3 Uverite se da su pilie blizu dostizanja ciljne 7-dnevne teine pre

nego to zaponete svetlosni program.

3 Ukljuite pauzu od jednog sata svetla u due periode (>6 sati). To esmanjiti opasnost od dehidracije kod pilia kojima je otean pristupvodi ili ako je relativna vlanost vazduha niska (RVV RH< 40%).

3 Koristite klizne prekidae (ukoliko su dostupni) da bi simulirali zoru isumrak.

3 Vrite prelazak iz svetla u mrak i obrnuto postepeno, u trajanju od40- 50 minuta u najmanje 5 koraka.

3 Obezbedite efikasnost svetlosne izolacije (


19/55

ROSS

Odeljak 3

Upravljanje procesom

pripreme prerade

SadrajPriprema za hvatanje

Hvatanje

Prerada


Vanielementi

tehnologijebrojl

era


20/55

UPRAVLJANJE PROCESIMA PRIPREME PRERADE

Ciljevi

Upravljanje finalne faze procesa proizvodnje tako da se brojleri prenose i prerauju u

optimalnom stanju, uz obezbeivanje dostizanja zahteva prerade i odravanje visokih

standarda zdravlja

Principi

Odravanje visokog kvaliteta brojlera tokom hvatanja i transporta zahteva detaljno posveivanje

panje kontroli okruenja i zdravlju ptica. Planiranje i organizacija procedura bi trebalo da

omogue efikasno hvatanje i transfer ptica od objekta uzgoja do sistema za transport a zatim

do klanice.

Kljune take

Koristite hranu za ienje (tj. bez kokcidiostatika) Koliko jepotrebno da se izbegne zaostatak u mesu.

Omoguite 7 dana pod punim svetlom (tj. 23 sata svetla i jedansat mraka) da bi izbegli probleme pri hvatanju.

Odgovarajua hrana za ienje e obezbediti da digestivnisistemi budu prazni pre poetka hvatanja a time se smanjuje

fekalno zagaenje tokom transporta i prerade.

Iskljuite peninu prekrupu iz ishrane 2 dana pre klanja.

Odloite uklanjanje pojilica to je due mogue.

Pojava vodenog izmeta kod brojlera koji

ekaju preradu ukazuje na predugo vreme

ienja od hrane.

PRIPREME ZA HVATANJEp34

19

p34

Upravljanje procesom pripreme prerade


21/55

Pregrejavanje, stres i poveanasmrtnost mogu biti posledicaprepunjenih sanduka/modula.

Preterana oteenja trupova

mogu ukazivati na probleme sa farmombrojlera.

HVATANJEp35

PRERADAp35

Kljune take

3 Isporuite iste jedinki do preraivaa

3 Odravajte dobar kvalitet prostirke, dubinu i stanje kako bi umanjiliplikove na tabanima (Hockburn) i ostale probleme kvaliteta trupa.

3 teta od grebanja moe biti poveana u uslovima prevelike gustine

jata ili kada su neadekvatni prostori pojilica i hranilica a posebnokada se koristi kontrola svetla ili hrane.

3 Minimizujte vreme dranja i transporta kako bi smanjili stres idehidraciju.

20

Kljune take3 Paljivo pratite metode hvatanja i rukovanja kako bi minimalizovali

traumatine povrede jedinki.

3 Uklonite ometajue objekte kao to su hranilice i pojilice pre poetkahvatanja i koristite odvajanje u veim objektima kako bi izbeglipovrede prouzrokovane gomilanjem.

3 Smanjite jainu svetla pre hvatanja kako bi umirili jedinki i smanjilitetu i potonji stres.

3 Prilagodite broj jedinki u sanducima/modulima do teini jedinki itemperaturi.

3 Planirajte putovanje i prijem brojlera

3 Kontroliite zdravlje neprekidno


22/55

21


23/55

ROSS

Odeljak 4

Ishrana

SadrajSpecifikacije reima ishrane brojlera


Vanielementi

tehnologijebrojl

era


24/55

ISHRANA

Ciljevi

Pruanje spektra uravnoteenih reima ishrane koji zadovoljavaju potrebe za hranljivim

materijama brojlera u svim fazama njihovog razvoja i produkcije i koji poveavaju efikasnost i

profitabilnost bez ugroavanja zdravlja ptica.

Principi

Hrana je vana komponenta u trokovima proizvodnje brojlera. Hrana za brojlere treba da

bude takvog sastava da prua pravilnu ravnoteu energetskih elemenata, proteina, aminok-

iselina, minerala, vitamina i osnovnih masnih kiselina, kako bi se obezbedio optimalan rast

i proizvodne osobine. Faktori kao to su gustina jata, klima i status zaraza mogu umanjiti

porast teine i poveati stopu iskorienosti hrane i tako dovesti do promenjenih potreba za

hranljivim materijama.

Detaljno razmatranje:

- Snabdevanja hranljivim materijama

- Specifikacije reima ishrane brojlera

- Kvaliteta i sastojaka hrane

- Izvora masti

- Obrade i oblika hrane

- Prehrane peninom prekrupomje opisano u Ross-ovom Priruniku tehnologije brojlera (Ross Broiler Management Manual)

na stranama 38-52

Specifikacije hrane su prikazane u bazi podataka tehnologije brojlera, str. 46-48.

Reagovanje putem poboljane ishrane e

biti ostvaren u jatima brojlera samo kada je

snabdevanje hranljivim materijama faktor

smanjenja proizvodnih osobina a ne drugi

faktori tehnologije uzgoja.

23

p38

Ishrana


25/55

ROSS

Odeljak 5

Higijena i zdravlje

SadrajKvalitet pilia

Pitanja bezbednosti hrane

Bioloka bezbednost

Higijena

Kontrola zdravlja


Vanielementi

tehnologijebrojl

era


26/55

25

HIGIJENA I ZDRAVLJE

Ciljevi

Odravanje optimalnih proizvodnih osobina i zdravlja ptica. Pruiti potroau garancije o pitan-

jima bezbednosti hrane. Svesti na najmanju moguu meru efekte bolesti i infekcija.

Principi

Predvidivo ostvarivanje punog genetskog potencijala u smislu rasta i efikasnosti mogue je

samo kod brojlera koji su sauvani od zaraze i infekcije. Pilii brojlera treba da budu proizvedeni iz

roditeljskog jata koje je dobrog zdravstvenog stanja. Roditeljsko jato treba da ima visok i ujednaen

nivo maternjih antitela protiv oboljenja koja umanjuju proizvodne osobine brojlera.

Okruenje u kojem se uzgajaju brojleri treba da bude isto i bez patogenih klica. Oprema treba

da bude odravana tako da brojleri mogu jesti i piti bez smetnji i oteenja. Hrana treba da bude

uravnoteena po sadrini hranljivih materija i bez patogenih klica i drugih faktora koji mogu loeuticati na proizvodne osobine (npr. mikotoksini).

Visok mortalitet u ranoj fazi moe ukazivati naprobleme u inkubatoru.

Problemi sa nekrozom butne kosti (FHN) moguvoditi poreklo iz Inkubatora ili biti posledicaloih higijenskih uslova na farmi.

KVALITET PILIA

p54

p54

Higijena i zdravlje


27/55

Kljune take

3 Vrite test na salmonelu u okviru kontrole kvaliteta hrane.

3 Umanjite rizik od infekcija patogenim bakterijama time toete kontrolisati i pratiti kretanja hrane, opreme i osoblja nafarmi.

3 Potujte preporuke proizvoaa o vremenu ienja kako bi

izbegli ostatke medikamenata u brojler proizvodima.

PITANJA BEZBEDNOSTI HRANE

BIO-BEZBEDNOST

Kljune take

3 Primenjujte metod jedne generacije za svaki objekat, kako biograniili pomeranja jata i umanjili prenoenje zaraze izmeujata razliitih uzrasta.

3 Dozvolite pristup objektu samo kljunim posetiocima; i onimoraju obui zatitnu odeu.

3 Operite ruke i dezinfikujte izme izmeu poseta svakom

objektu.3 uvajte objekat od divljih ptica i glodara.

3 Prskajte tokove svih vozila koja ulaze u objekat.

26

p55

p56


28/55

Objekti u kojima se uvaju brojleri treba da budu dizajnirani tako da omoguavaju lakoienje i dezinfekciju. Temeljno ienje treba izvriti svaki put nakon klanja jata. Onomora biti paljivo isplanirano i moraju se pratiti propisane procedure (videti Procedureienja objekata - Ross Tech 00/38, Poultry House Cleanout Procedures).

Kljune take

3 Dizajnirajte objekte koji su jednostavni za ienje.

3 Oistite i dezinfikujte posle svakog jata.

3 Oistite i dezinfikujte sistem za vodu posle svakog jata.

3 Planirajte proceduru finalnog ienja.

3 Pratite efikasnost finalnog ienja tako to ete analizirati brojbakterija u ostacima na povrinama (TVC).

3 Ostavite objekte praznima, koliko god je ekonomski opravdanoizmeu dva jata.

HIGIJENA

Kada je pranje zavreno, ne sme biti nikakvihostataka praine, prljavtine, krhotina nitiotpadaka. Ispravno pranje zahteva vreme iposveivanje panje detaljima.

Pre zapraivanja moraju se proveritilokalni bezbednosni propisi.

27

p57

Upotrebljene prostirke ne smeju bitiuskladitene na farmi niti rasipane

po zemlji neposredno pored farme.


29/55

28

Programi vakcinacije za brojlere treba da budu izraeni u skladu sa lokalnim uslovimai u saradnji sa lokalnim veterinarima za ivinu. Znaajne ekonomske utede se moguostvariti kombinovanjem efektivnih, specifinih programa vakcinacije i dobre bio-zatite,u poreenju sa politikom tepih vakcinacije. Uspenost vakcinacije e takoe zavisiti odsnabdevenosti jednodnevnim piliima dobrog kvaliteta.

Kada postoji sumnja u zdravstvene probleme u jatima brojlera, treba odmah potraitisavet veterinara.

Kljune take

3 Kombinujte vakcinaciju i dobru bioloku zatitu.

3 Izradite programe vakcinacije u skladu sa lokalnim uslovima i usaradnji sa lokalnim veterinarima za ivinu.

3 Koristite podatke o imunolokom statusu roditeljskog jata kako bi

definisali odgovarajui program vakcinacije za brojlerski genotip.

3 Vakciniite protiv IB i ND (po potrebi) jo u inkubatoru a ne nafarmi.

KONTROLA ZDRAVLJA

Ponovno korienje prostirke za sledee

serije brojlera nije poeljno zbog

poveanog rizika od Marekove bolesti.

p63


30/55

PRIKAZ POZNATIH FAKTORA KOJI IZAZIVAJU ASCITES I/ILI SDS1

(sindrom iznenadne smrti)

FAKTOR KOMENTAR SAVET

Nadmorska visinalegala i/ili farmi

>1000m izaziva poveanupojavu ascitesa.

Koristite rasu sa imunitetom.

Ventilacija Slaba ventilacija ili lo kvalitetvazduha e izazvati poveanupojavu ascitesa.

Obratite panju na minimalnuventilaciju tokom uzgoja.

Respiratornaoboljenja

Aspergiloza.Druge respiratorne infekcije (IB2,ART3 i mikoplazme) mogu izazvatipoveanu pojavu ascitesa.

Kontroliite respiratornaoboljenja.

Genetika arijacije u podlonosti sukoriene za odabir otpornihlinija.

Genetskom selekcijom Rossproizvodi linije sve naprednije iotpornije naascites i SDS.

Pol Petlovi su podlonijioboljevanju od ascitesa i SDSzbog breg rasta.

Razdvojite polove kako bi steomoguili razliite tehnologijeuzgoja mukih i enskih pilia.

Temperatura Visoka temp. >25(C (77F)Niska temp.


31/55

FAKTOR KOMENTAR SAVET

Nedostatakfosfora

Hemijskakontaminacija

Nizak nivo fosfora moe dovestido poveane pojave ascitesa.rahitis i/ili hromost se obinopojavljuju.

Poznate hemikalije koje moguizazvati ascites:MonensinNeki mikotoksini (npr. aflatoxin)fenoliderivati ugljenog katranahlorni ugljovodonicifurazolidon

pentahlorofenolikobalt-hlorid

Kontroliite sadraj fosforau hrani.

Ukoliko doe do poveanepojave ascitesa proveritekontaminiranost hrane.

Oboljenja jetre holangiohepatitis u vezisa nekrotinim enteritisom idrugim oboljenjima jetre moedovesti do poveane pojaveascitesa.

Kontroliite nekrotinienteritis.

Virusni miokarditis Npr. adenovirusna infekcijaizaziva ascites.

Bakterijskiendokarditis

Zaraza na legalu, farmi ili prekoopreme za vakcinaciju.

Poboljajte higijenu na legalui farmi.

Trovanje biljkama Izvesne biljke mogukontaminirati sirovinske sastojkehrane to moe dovesti dopoveane pojave ascitesa.Ukoliko se konzumira.:Meksiki mak (Argemone sp)pirolizidinski alkaloidi

Ulje iz semena uljane repice

SDS1 - SIS (Sindrom iznenadne smrti - Sudden Death Syndrome

IB2 - Infektivni bronhitis - Infectious Bronchitis

ART3 - Infektivni rinotraheitis - Avian Rhinotracheitis

30


32/55

31


33/55


34/55

SMETAJ I OKRUENJE

Ciljevi

Obezbediti okruenje koje dozvoljava piliima da postignu optimum svojih tovnih mogunostiujednaenost, efikasnost hranjenja kvalitet mesa i da se obezbedi da zdravlje i dobrobit pilianisu ugroeni.

Principi

Smetaj i sistemi za ventilaciju e zavisiti od klimatskih uslova. Smetaj i oprema treba daomogue odgovarajuu kontrolu sredine tako da komercijalni ciljevi mogu biti ispunjeni izdravlje ptica ouvano.

KONTROLA IVOTNE SREDINE OKRUENJA

Lokalni klimatski uslovi su jedan od najvanijih faktora u dizajniranju objekata za uzgoj. Razliititipovi sistema za proizvodnju irom sveta mogu biti kategorizovani u tri osnovne grupe po

klimatskim uslovima za koje su projektovani:

Umerena klima (obino je to kontrolisano okruenje Vrua, suva klima (obino je to kontrolisano okruenje sa rashladnim sistemima) Vrui, suvi klimatski uslovi (esto je to uzgoj na otvorenom prostoru

UMERENA KLIMA KONTROLISANA SREDINA

titnici treba da budu instalirani u kuitaventilatora radi spreavanja promaje iprodiranja svetla.

VRUA KLIMA NISKOG % RELATIVNE VLANOSTI VAZDUHA KONTROLISANA SREDINA SA SISTEMOM ZA RASHLAIVANJE

33

p70

p70

p70

p71

EFEKAT VETRA PRI RAZLIITIM TEMPERATURAMA Brzina vetra (m/sek.) Oekivani efekat vetra pri Oekivani efekat vetra pri temperaturi vazduha


35/55

34

Kljune take

3 Dizajnirajte i konstruiite objekte za smetaj i ventilacione sisteme takoda se ispotuju zahtevi bio-zatite, kontrole okruenja i odgovarajueupravljanje.

3 Pozicionirajte objekte za ugoj brojlera tako da uticaj apsorpcije toploteiz okruenja bude to manje.

3 Osigurajte se da je toplotna izolacija adekvatna za efektivnu kontrolutemperature.

3 Koristite reflektivne ili bele povrine koje odbijaju toplotno zraenje.

3 Instalirajte rashladne sisteme tamo gde temperature prelaze 20C (68F)

u duim vremenskim periodima.3 Osigurajte se da su objekti sa cevnom ventilacijom kompletno zaptiveni

kako bi se obezbedio maksimalan protok vazduha kroz objekat.

3 Pratite kvalitet vode, odnosno eventualni sadraj mineralnih sastojaka,veliinu kapljica i bakterioloku kontaminaciju pri korienju zamagljivaa.

VRUA, VLANA KLIMA OTVORENI OBJEKTI

Brojleri e biti pod stresom i proizvodneosobine e biti loije ako kontrola

sredine nije prilagoena ekstremnimtemperaturama.

Izbegavajte vlaenje prostirke

regulacijom veliine kapljica.

Trajna efikasnost rashladnih sistemana bazi isparavanja je umanjenatamo gde voda sadri visok procenatrastvorenih minerala i/ili estica.

U vruoj klimi, idealne temperature se

mogu odravati samo ako se otvoreniobjekti modifikuju tako da se omoguirashlaivanje.

p74


36/55

35

TOPLOTNI STRES

Produeno izlaganje visokim

temperaturama e pogorati proizvodne

osobine i moe poveati stope smrtnosti.

Kljune take

3 Redukujte gustinu jata.

3 Obezbedite pristup sveoj pijaoj vodi u svakom trenutku.3 Hranite za vreme najsveijeg dela dana.3 Poveajte protok vazduha iznad jedinki na 2-3m/sec korienjem ventilatora.3 Minimalizujte efekat sunevog toplotnog zraenja.3 Umanjite efekat previsokih temperatura odvajanjem polova i

smanjenom gustinom jata tokom perioda vruina.

KONTROLA TOPLOTNOG STRESA

U tropskim predelima i za vreme letnjeg perioda u oblastima umerene klime, vruina i njenuticaj na stopu rasta i mortalitet mogu predstavljati problem. Efekti toplotnog stresa mogu

se umanjiti izmenom sredine tako da se smanji temperatura u kojoj pilie borave i time to

e im se pticama omoguiti da sopstvenom fiziologijom ili ponaanjem kontroliu svojutemperaturu.

GUBITAK TOPLOTE KOD BROJLERA

GUBITAK TOPLOTE %

TEMPERATURASREDINE

OSETLJIV(Zraenje i konvekcija toplote)

NEOSETLJIV(Isparavanje)

25C (77F) 77 23

30C (86F) 74 26

35C (95F) 10 90

Visoka vlanost vazduha umanjujesposobnost jedinki da se hlade.

Velika gustina jata poveava rizika

od toplotnog udara.

p75

p75


37/55

36

ISHRANA I TOPLOTNI STRES

Toplotni stres smanjuje uzimanje hrane i

pogorava proizvodne osobine.

Kljune take

3 Poveajte koncentraciju hranljivih materija da bi se kompenzovalosmanjeno uzimanje hrane.

3 Poveajte koliinu masti a smanjite nivo ugljenih hidrata kako bistimulisali apetit.

3 Koristite visoko kvalitetne sirovine kako bi poboljali svarljivost idostupnost aminokiselina.

3 Razmotrite mogunost korienja bikarbonata u pijaoj vodi kako bi

smanjili alkalozu.3 Obezbedite unos vitamina C i E u preporuenim koliinama.

Gustina jata znaajno utie na proizvodne osobine brojlera i na finalni proizvod u smisluhomogenosti i kvaliteta. Prevelika gustina jata poveava pritisak atmosferskih uslova sredinena brojlere, to ugroava zdravlje i moe u krajnjoj instanci imati za posledicu smanjenjeprofitabilnosti. Kvalitet smetaja a posebno kontrola sredine, uticae na primenjenugustinu jata. Ako se povea gustina jata, mora se poveati i prostor za hranjenje i pojenje amora se i paljivo kontrolisati temperatura objekta i kvalitet vazduha.

GUSTINA JATA PRI RAZLIITIM TELESNIM TEINAMA

Telesna teina (kg) Br. jedinki/M3

1.0 34.2

1.4 24.4

1.8 19.0

2.0 17.1

2.2 15.6

2.6 13.2

3.0 11.4

3.4 10.0

3.8 9.0*Po preporuci iz The Code of Recommendations for the Welfare of Livestock, Meat Chickens and Breeding

Chickens, Department of the Environment, Food and Rural Affairs (DEFRA), UK. - Lista preporuka o zdravlju

stoke, tovnim piliima i priplodnim piliima , odeljenja za ekologiju,iIshranu i ruralna pitanja (DEFRA), UK.

GUSTINA JATA

p78

p79


38/55

37

Prevelika gustina e umanjitiprirast, procenat preivljavanja,kvalitet prostirke, i zdravlje nogu

Kljune take

3 Prilagodite gustinu jata starosti i teini do koje se jato gaji pre klanja.

3 Smanjite gustinu jata ako su idealne temperature u objektunedostine zbog sezonskih vruina ili vrue klime.

3 Podesite ventilaciju i poveajte prostor po jedinki za pojilicu ihranilicu kada je poveana gustina jata

VENTILACIJA I KVALITET VAZDUHA

Prevelika gustina jata e poveatioteenja trupa zbog plikova na grudima,stopalima, modrica i ogrebotina.

Kljune take

3 Koristite sisteme za ventilaciju koji su u stanju da odgovorezahtevima kvaliteta vazduha (tj. minimalna stopa ventilacije) ikontroli temperature (tj. maksimalna stopa ventilacije).

3 Odravajte stopu ventilacije na minimumu ili iznad minimuma, usvakom trenutku.

3 Pratite temperaturu i kvalitet vazduha kako bi odrediliodgovarajua podeavanja stope ventilacije.

Poveana pojava ascitesa I hroninihrespiratornih oboljenja moe ukazivatina neadekvatnu ventilaciju.

Neadekvatna ventilacija prouzrokuje vlaguprostirke to dovodi do poveane uestalostiplikova na stopalima i loeg stanja trupa.

Lo kvalitet vazduha e ograniiti

proizvodne osobine jata i poveatipodlonost oboljenjima.

p81


39/55

38

MINIMALNE I MAKSIMALNE STOPE VENTILACIJE PRI PROMENLJIVIM TELESNIM TEINAMA

Telesnateina (kg)

Stopa ventilacije (m3/h)minimum maksimum

Telesnateina (kg)

Stopa ventilacije (m3/h) mini-mum maksimum

0.050 0.074 0.761 1.800 1.091 11.1890.100 0.125 1.280 1.900 1.136 11.6520.150 0.169 1.735 2.000 1.181 12.1090.200 0.210 2.153 2.100 1.225 12.5600.250 0.248 2.546 2.200 1.268 13.0060.300 0.285 2.919 2.300 1.311 13.4470.350 0.319 3.276 2.400 1.354 13.8830.400 0.353 3.621 2.500 1.396 14.3150.450 0.386 3.956 2.600 1.437 14.7420.500 0.417 4.281 2.700 1.479 15.1650.550 .0448 4.598 2.800 1.520 15.585

0.600 0.479 4.908 2.900 1.560 16.0000.650 0.508 5.212 3.000 1.600 16.4120.700 0.537 5.510 3.100 1.640 16.8210.750 0.566 5.803 3.200 1.680 17.2260.800 0.594 6.090 3.300 1.719 17.6290.850 0.621 6.374 3.400 1.758 18.0280.900 0.649 6.653 3.500 1.796 18.4240.950 0.676 6.928 3.600 1.835 18.8171.000 0.702 7.200 3.700 1.873 19.208

3.800 1.911 19.596

1.100 0.754 7.734 3.900 1.948 19.9821.200 0.805 8.255 4.000 1.986 20.3651.300 0.855 8.766 4.100 2.023 20.7451.400 0.904 9.267 4.200 2.060 21.1241.500 0.951 9.759 4.300 2.096 21.5001.600 0.999 10.243 4.400 2.133 21.8741.700 1.045 10.719 4.500 2.169 22.245

Beleke:

Minimalna stopa ventilacije je koliina vazduha u toku jednog sata potrebna da sejedinki snabdeju dovoljnom koliinom kiseonika i odri dobar kvalitet vazduha

Minimalna stopa ventilacije = 1.95 x 10-4 m3/sek/kg0.75

Maksimalna stopa ventilacije u objektima kontrolisane sredine je koliina vazduha utoku jednog sata potrebna da se otkloni metabolika toplota tako da se temperatura

u objektu odrava na vrednosti koja ne prelazi spoljanju temperaturu za vie od 3oC(5.4oF)..

Maksimalna stopa ventilacije = 2.00 x 10-3 m3/sek/kg0.75

Maksimalna stopa ventilacija e biti prevaziena kada se koristi konvektivno hlaenjejedinki, tj. cevna ventilacija

Izvor: UK Agricultural Development and Advisory Service (Sluba za poljoprivrednirazvoj i savetovanje Ujedinjenog Kraljevstva)

Izvor: UK Agricultural Development and Advisory Service (Sluba za poljoprivredni

razvoj i savetovanje Ujedinjenog Kraljevstva)


40/55

39

Kljune take

3 Zatitite brojlere od oteenja i obezbedite suv, topao prekriva napodu time to ete koristiti visoko kvalitetan materijal za prostirku.

3 Odaberite materijal za prostirku koji dobro apsorbuje, ne upijaprainu i ist je. Prostirka mora biti uvek dostupna po povoljnojceni i iz pouzdanog izvora.

3 Koristite novu prostirku za svako jato da bi spreili ponovnu

infekciju patogenima.

Kontaminacija materijala prostirkemikotoksinima i/ili gljivicama moesmanjiti proizvodne osobine brojlera.

PROSTIRKA I POSTUPANJE SA PROSTIRKOM

Materijal prostirke treba rasporediti ravnomerno debljine od 3-10cm, u zavisnostiod kvaliteta objekta i izolacije. Mogue je koristiti irok spektar materijala, ukolikozadovoljavaju zahteve dobre apsorpcije vlage, bioloke razgradnje, udobnosti i istoe,

niskog nivoa praine, odsustva mrlja i uvek su na raspolaganju iz izvora koji je biolokibezbedan.

Nekvalitetan materijal nedovoljnedebljine

Dizajn i podeavanjepojilica

Loa ventilacija

Previe soli,proteina u ishrani

Prevelika gustina jata

Visok % RV

Enteritis izazvanzarazom

Masti loeg kvaliteta

LO KVALITET PROSTIRKE

UZROCI LOEG KVALITETA PROSTIRKE

Zemljana podloga je rizik biolokebezbednosti jer ne moe biti efikasnooiena i dezinfikovana.

p83


41/55

40

Spreite pojavu salmonele i drugihpatogena tako to ete obratiti panju na

izvor i skladitenje materijala i pre i posleisporuke farmi.

SISTEMI POJILICA

*Potreba za vodom raste za 6.5% po stepenu C iznad 21C (70F).Beleka: Konzumacija vode e varirati uz konzumaciju hrane. Podaci u tabeli su bazirani

na dnevnoj konzumaciji hrane odreenoj u Ciljevima proizvodnih osobina za Ross 308(Performance Goals for Ross 308).

Vlana prostirka moe dovestido poveane pojave plikova nastopalima i oteenja trupa.

NA TEMPERATURI OD 21C (70F)* U LITRIMA/1000 PTICA/DANNiple pojilice

-bez oljica

Niple pojilice-sa oljicama

Krune pojilice

Unos vode 1.6litara/kg hrane 1.7 litara/kg hrane 1.8 litara/kg hraneStarost (dana) Muko ensko Kao po

izleganjuMuko ensko Kao po

izleganjuMuko ensko Kao po

izleganju

7 64 60 62 68 64 66 72 67 69

14 113 106 109 120 112 116 128 119 123

21 177 160 169 189 170 180 200 180 19028 242 211 227 258 224 241 273 237 255

35 293 246 270 311 261 286 330 277 303

42 339 274 307 360 291 326 381 308 345

49 369 287 330 392 305 350 415 323 371

56 381 282 333 405 300 354 428 318 375

MINIMALNE POTREBE POJILICA/1000 PTICA U FAZI UZGOJA

TIP POJILICE ZAHTEVI POJILICAKrune pojilice 8 pojilica (40cm prenik)/1000 ptica

Niple 83 nipli/1000 jedinki

(12 jedinki/nipla, 9-10 ptica/nipla za tee brojlere)

p85


42/55

41

Iznenadno poveanje ili smanjenjepotranje za vodom i/ili promena u odnosuvode prema hrani koje odstupaju od 1.8:1(1.6:1 za niplove) su rani pokazatelji stresa,zaraze ili sumnjivog kvaliteta hrane.

KVALITET VODE

Kljune take

3 Obezbedite jedinkama pristup pijaoj vodi 24 sata dnevno.

3 Postavite dodatne pojilice u prva 4 dana ivota jata.

3 Pratite odnos koliine popijene vode prema koliini pojedena hrane

kako bi proverili da li jedinki piju dovoljno vode.3 Uzmite u obzir da se konzumacija vode poveava na visokim

temperaturama, odnosno za 6.5% po stepenu C iznad 21C (70F).

3 Podeavajte visine pojilica svakoga dana

3 Obezbedite odgovarajui prostor za pojilice i uverite se da su lakodostupne celom jatu.

Prostirka ispod pojilice mora bitiporavnata kako bi se svim jedinkamaomoguio jednak prilaz vodi i kako bise spreilo prosipanje.

Kljune take

3 Obezbedite neogranien pristup vodi dobrog kvaliteta ijatemperatura na pojilici se kree oko 10-12C (50-54F).

3 Testirajte redovno snabdevanje vodom na bakterioloku i mineralnukontaminaciju, i preuzmite odgovarajue korektivne mere.

3 Ispirajte linije pojilica za vreme vruina kako bi se voda rashladila.

3 Koristite sveu, istu vodu kako bi odrali zdravlje nogu i smanjilioteenje trupa za preradu.

p88


43/55

42

Pijaa voda moe biti rezervoarbakterija koje prouzrokujutrovanje.

SISTEM ZA HRANJENJE

Kada je voda suvie hladna ili suvietopla jedinki e manje piti i time e rastbiti usporen.

Previsok sadraj nekih mineralnih solie smanjiti konzumiranje vode a timee rast biti usporen.

Jedinki koje piju vodu koja sadribakterije imae ee probleme sanogama i loiji kvalitet trupa uobjektu prerade.

BROJ BROJLERA PO HRANILICI

TIP HRANILICE BROJ BROJLERA PO HRANILICI

Automatske krune hranilice1 hranilica za 65 ptica.

prenika 33cm (13in)

Automatske cevne hranilice 1 hranilica na 70 ptica. prenika 38cm (15in)

Automatske lanane hranilice2.5cm (1in) po ptici, tj.

80ptica na metar trake

p91


44/55

43

Nedovoljan prostor za hranjenje

e smanjiti stopu rasta i izazvatinehomogenost.

Kljune take

3 Dopunite glavni sistem za hranjenje papirima i/ili posluavnicimatokom prva 3 dana.

3 Postavite dovoljno hranilica u odnosu na broj jedinki u objektu.

3 Poveajte prostor kod hranilice po jedinki kada koristite programekontrole rasta zbog poveane navale na hranilicu.

3 Podeavajte hranilice svakodnevno, tako da su lea jedinki na visiniosnove hranilice.

Pogreno podeene hranilice mogu poveatikoliine prosute hrane. Kada se to deava,

pogorae se konverzija hrane a prosutahrana koja se pojede, nosi povean rizik odbakterioloke kontaminacije.

Neravnomerna distribucija hrane moe

prouzrokovati loije proizvodne osobinei poveanje oteenja od grebanja zbogkonkurencije i guranja oko hranilica.


45/55

ROSS

Odeljak 7

Baza podataka

tehnologije brojlera

SadrajVoenje evidencije

Tabele hranljivih materija

Konverzione tabele

Korisne tabele i izraunavanje efikasnosti

Razlikovanje polova po perju

Reavanje problema

Ciljevi proizvodnih osobina


Vanielementi

tehnologijebrojlera


46/55

Tano voenje evidencije je od sutinske vanosti za efikasnu primenuodgovarajueg upravljanja. Analiza i interpretacija podataka o proizvodnji(npr. telesna teina, FCR, i smrtnost) su od sutinske vanosti za poboljanjei unapreenje proizvodnih osobina. Status zaraze i higijene treba pratiti.Voenje evidencije i analiza su veoma vani za odreivanje efekatapromena u hrani, upravljanju, sredini i zdravstvenom stanju.

VOENJE EVIDENCIJE

45

p94

Dogaaj Podaci Komentar

Smetaj pilia Broj jednodnevnihPoreklo jataDatum i vreme dolaskaKvalitet pilia Tj. telesna teina, ujednaenost, broj mrtvih

po dolasku

Smrtnost dnevnaNedeljna kumulativno Evidentirajte po polovima ako je moguePost mortem evidencija u sluaju visokogprocenta smrtnostiEvidencija kokcidijalne lezije ukazuje nanivo opasnosti od kokcidije

Medikamenti DatumkoliinaBroj partije

U skladu sa instrukcijama veterinara

Vakcinacija Datum vakcinacijeVrsta vakcineBroj partije

Bilo koje neoekivane reakcije na vakcinetreba zabeleiti

Telesna teina Nedeljna prosena telesnateinaNedeljna ujednaenost (CV%)

ea merenja su potrebna kada se procen-juje teina za klanje ili kada se primenjujuprogrami kontrole rasta

Hrana Datum isporukeKoliina

Datum poetka hrane zaienje

Vrlo je vano precizno meriti konzumacijuhrane da bi se izmerio FCR i odredili efektivnitrokovi proizvodnje brojlera

Voda Dnevna potronja

Odnos vode i hraneKvalitet vode

Nivo hlora u vodi

Iznenadne fluktuacije u potronji vode su raniznak problema

Mineraloki i/ili bakterioloki pogotovo ako

se koriste bunari ili otvorene cisterne za vodu

Sredina Temperatura:Dnevni minimumDnevni maksimumTokom rane faze uzgoja, 4 do5 puta dnevnoSpoljanja temperatura dnevna relativna vlanostvazduha dnevni kvalitetvazduha i praina, CO2, NH3Kvalitet prostirke

Treba kontrolisati na vie lokacijaAutomatske sisteme trebaproveravati runo svakodnevno

Podaci iz klanice Kvalitet trupaZdravstvena inspekcijaSastav trupa

ienje Bakterioloki nalaz Nakon dezinfekcije, po potrebi pratiti salmon-elu, stafilokoke ili E.kolli

POTREBNI PODACI U PROIZVODNJI BROJLERA

Baza podataka tehnologije brojlera


47/55

46

Duina1 metar (m) = 3.281 stope (ft)1 stopa (ft) = 0.305 metra (m)1 centimetar (cm) = 0.394 ina (in)1 in (in) = 2.54 centimetra (cm)

Povrina1 kvadratni metar (m2) = 10.76 kvadratna stopa (ft2)1 kvadratna stopa (ft2) = 0.093 kvadratni metar (m2)

Zapremina1 litar (l) = 0.22 galon (gal)

1 galon (britanski) (gal) = 4.54 litra (l)

1 galon (gal) = 1.2 US galona (amerikih galona) (gal US)

1 kubni metar (m3) = 35.31 kubnih stopa (ft3)

1 kubna stopa (ft3) = 0.028 kubnih metara (m3)

Teina1 kilogram (kg) = 2.205 funti (lb)

1 funta (lb) = 0.454 kilograma (kg)

1 gram (g) = 0.035 unce (oz)

1 unca (oz) = 28.35 grama (g)

Energija

1 kalorija (cal) = 4.184 Dula (J)1 Dul (J) = 0.239 kalorije (cal)

1 kilokalorija po kilogramu (kcal/kg) = 4.18 Megadula po kilogramu (MJ/kg)

1 Megadul po kilogramu (MJ/kg) = 108 kalorija po funti (cal/lb)

1 Dul (J) = 0.735 stopa funti (ft lb)

1 stopa funte (ft lb) = 1.36 Dula (J)

1 Dul (J) = 0.00095 Britanskih termalnih jedinica (Btu)

1 Britanska termalna jedinica (Btu) = 1055 Dula (J)

Pritisak1 funta po kvadratnom inu (psi) = 0.06895 bara1 bar = 14.504 funti po kvadratnom inu (psi)1 bar = 105 Njutna po kvadratnom metru (N/m2)Ili Paskala (Pa) = 100 kilopaskala (kPa)

1 Njutn po kvadratnom metru ili Paskal (N/m2) = 0.000145 funti po kvadratnom inu (lb/in2)

CONVERSION TABLESp103


48/55

Gustina jata1 kvadratna stopa po jedinki (ft2/ptica) = 10.76 ptica po kvadratnom metru (jedinka/m2)10 ptica po kvadratnom metru (jedinka/m2) = 1.08 kvadratnih stopa po ptici (ft2/jedinka)

15 ptica po kvadratnom metru (jedinka/m2) =0.72 kvadratnih stopa po ptici (ft2/jedinka)20 ptica po kvadratnom metru (jedinka/m2) =0.54 kvadratne stope po ptici (ft2/jedinka)

1 kilogram po kvadratnom metru (kg/m2) = 0.205 funti po kvadratnoj stopi (lb/ft2)

15 kilograma po kvadratnom metru (kg/m2) =3.08 funti po kvadratnoj stopi (lb/ft2)34.2 kilograma kvadratnom metru (kg/m2) =7.01 funta po kvadratnoj stopi (lb/ft2)

40 kilograma po kvadratnom metru (kg/m2) = 8.20 funte po kvadratnoj stopi (lb/ft2)

TemperaturaTemperatura (C) = 5/9 (Temperature F - 32)

Temperatura (F) = 32 + 9/5 (Temperature C)

KONVERZIONA TABELA

C F C F

0 32.0 22 71.6

2 35.6 24 75.2

4 39.2 26 78.8

6 42.8 28 82.4

8 46.4 30 86.0

10 50.0 32 89.6

12 53.6 34 93.2

14 57.2 36 96.8

16 60.8 38 100.4

18 64.4 40 104.0

20 68.0

Operativna temperaturaOperativna temperatura se definie kao minimalna temperatura objekta plus 2/3 raz-

like izmeu minimalne i maksimalne temperature objekta. Ovo je vano je kada postojeznaajne fluktuacije dnevnih temperatura.

Npr.. Minimalna temperatura objekta 16C (61F). Maksimalna temperatura objekta 28C (82F).

Operativna temperatura = [(28-16) x 2/3] + 16 = 24C

(stepeni Celzijusa) Operativna temperatura = [(82-61) x 2/3] + 61 = 75F

(stepeni Fahrenhajta)

Ventilacija1 kubna stopa u minutu (ft3/min) = 1.699 kubnih metara na sat (m3/h)1 kubni metar na sat (m3/h = 0.589 kubnih stopa u minutu (ft3/min)

IzolacijaVrednost se meri u vatima po kvadratnom metru po stepenu Celzijusa (W/m2/C)

47


49/55

48

Svetlo1 foot candle = 10.76 luksa

Jednostavna formula za izraunavanje broja lampi potrebnih po objektu za

brojlere:*Broj lampi = Povrina poda (m2) x maks. luksa potrebna snaga lampe u vatima x K faktor

K faktor zavisi od jaine u vatima kao to je prikazano u tabeli:

SNAGA LAMPE U VATIMA I K FAKTORI

SNAGA LAMPE

(Watt) K FAKTOR15 3.825 4.240 4.660 5.0

100 6.0

Beleka: sto je vea vrednost to je vei tehniki uinak. esto se koristi u nekim evropskimzemljama za poreenje jata u okviru integracije Ili zemlje. Ne moe se koristiti za uporeivanjeuinka zemalja.

* Ovo je formula za tungsten sijalice na visini od 2 metra iznad nivoa jedinki. Fluorescentne sijal-ice pruaju 3 do 5 puta veu koliinu luksa (lux) po Vatu (W) od tungsten sijalica.

KORISNE TABELE I IZRAUNAVANJE

EFIKASNOSTI

EVROPSKI FAKTOR EFIKASNOSTI (EEF)

procenat preivljavanja x Telesna teina u kg

Starost u danima x FCR

npr. starost 42 dana, telesna teina 2089g npr.starost 46 dana, telesna teina 2360g

Smrtnost 4.89%, FCR 1.71 Smrtnost 5.71%, FCR 1.78

95.11 x 2.089 94.29 x 2.360

42 x 1.71 46 x 1.78

x 100

x 100 = 277 x 100 = 272

p105


50/55

49

RAZLIKOVANJE POLOVA PO PERJU

MUKI PILII

ENSKI PILII

Identifikacija mujaka i enki starih jedan dan moe se lako vriti u legalu poto su vrste Rossbrojlera razliite po perju. Kod brojlera sa razliitim perjem po polu, enski pilii su breg oper-

javanja a muki sporijeg. Tip operjavanja se identifikuje kada se pogleda odnos pokrivnih pera

prema letnim perima koja se nalaze na spoljanjem delu krila.

Kod mukih pilia sa sporijim operjavanjem letno perje je iste duine ili krae od pokrivnogperja krila

Kod enskih pilia sa brim operjavanjem letno perje je due nego pokrivno

PERJE NA KRILU MUKOG PILETA ROSS BROJLERA

KRILO ENSKOG PILETA ROSS BROJLERA

Letno i pokrivno perje iste duine Krae letno perje

Due letno perje

p107

p107

p107


51/55

50

REAVANJE PROBLEMA

PREGLED

Problem Mogui uzroci Akcija

Visoka stopa ranesmrtnosti(>1% u prvoj nedelji)

Lo kvalitet pilia Proverite postupak u legalu i higijenu jajaProverite transport pilia

nepravilan uzgoj u ranoj fazi Podesite poloaj grejaaOboljenje Post mortem kod mrtvih pilia

Traiti savet veterinaraVisoka smrtnost(nakon 7 dana)

Oboljenja metabolizma(ascites, SDS)

Proverite nivo ventilacijeProverite sastav hraneIzbegavajte preteranu stopu ranog rastaProverite ventilaciju u objektu

Infektivna oboljenja Utvrdite uzrok smrti (post mortem)Traite savet veterinara u vezi leenja ivakcinacije

problemi noguproverite kalcijum, fosfor i

vitamin D3 u hrani

Slab rani prirast ihomogenost

Hranljive materije

Proverite starter porcije

Kvalitet pilia Proverite kvalitet vode, pristup i snabdevanjevodom

Uslovi sredine Proverite profile temperature i vlanosti vazduha

Proverite duinu danaProverite kvalitet vazduha - CO2, prainu,Minimalnu stopu ventilacije

Apetit Proverite stimulaciju apetita broj ptica sapunom guom

Slab kasni prirast ihomogenost

Nizak nivo konzumacijehranljivih materija

Proverite kvalitet i sastav hraneProverite unos hrane i pristupPreteranu ranu restrikciju hranePreteranu restrikciju svetla

Infektivno oboljenje Vidi Visoka Smrtnost

Uslovi sredine Proverite uinak ventilacijeProverite gustinu jataProverite temperaturu u objektuProverite dostupnost vode i hrane

Lo kvalitet prostirke Reim ishrane Masti loijeg kvaliteta u reimu ishraneViak soli u reimu ishraneViak proteina u reimu ishrane

Sredina Nedovoljna poetna debljina prostirkeNeodgovarajui materijal prostirkeDizajn pojilica i podeavanje(problemi prosipanja)Previsoka vlanost vazduhaPrevelika gustina jataNedovoljna ventilacija

Infektivno oboljenje enteritis, potraite savet veterinara

p108


52/55

51

Problem Mogui uzrok Akcija

Slaba konverzijahrane

Slab rast Vidi Slab rani prirast, Slab kasni prirastVisoka stopa smrtnosti(posebno kasne smrtnosti) VidiVisoka Smrtnost

Neiskoriena hrana Proverite podeavanje hranilicaDopustite pticama da ih isprazne dvaput dnevnoSredina Proverite da li je temperatura u objektu preniskaInfektivno oboljenje Vidi Visoka Smrtnosthrana Proverite sastav i kvalitet hrane

Loa pokrivenostperjem Sredina

Hrana

Proverite da li je temperatura u objektu previsoka Proverite da li hrana sadri metionin i cistin i njihov odnos

Loe stanje trupa upreradi

ascites Vidi Visoka Smrtnost

Plikovi i opekotine(Hockburn)

Proverite gustinu jataProverite kvalitet prostirkePojaajte aktivnost ptica (npr. svetlosnimprogramima ili kontrolom ishrane)

Plikovi i lomovi Proverite procedure postupka merenja ihvatanja

Ogrebotine Preterana svetlosna stimulacijaProverite procedure postupkamerenja i hvatanjaProverite pristup vodi i hrani

Oregonska bolest(miina miopatija)

Ptice previe uznemirene tokom uzgoja npr.pri parcijalnom klanju, merenju, itd.Loa distribucija hrane.

Pregojenost Proverite odnos hranljivih materija u reimu ishrane

Proverite da li je temperatura u objektu previsoka


53/55

BELEKA


54/55

BELEKA


55/55

Aviagen Limited

NewbridgeMidlothian

EH28 8SZ

Scotland

UK

tel + 44 (0) 131 333 1056fax + 44 (0) 131 333 3296

email [email protected]

Aviagen Kft

H-9028 Gyr

75. Fehrvri Street

Integrl Park

Hungary

tel + 36 96 516 000

tax + 36 96 516 001

Serbian Broiler Management Manual

Documents

Transcript of Serbian Broiler Management Manual