Serbia Dinar 26-2006

NOV^ANICEU SRBIJI 2006. GODINE

26br.

2006.

26br.

2006.

Numizmati~ki ~asopis

Izdanje Srpskog numizmati~kog dru{tva u Beogradu cena 300 dinara

www.orden.stojanovic.ch

F. Lesser

ZbirkaDr MILANA

STOJANOVI]Ana internetu

KOLEKCIJA

ZMAGOpl. JELIN^I^

Specijalitetina{enotafilije

Za izdava~aMILADIN MARKOVI], predsednikSrpskog numizmati~kog dru{tvae-mail: [email protected]

Glavni i odgovorni urednikRANKO MANDI]e-mail: [email protected]

^lanovi RedakcijeNENAD BJELO[DU[AN KOVAÊVRANKO MANDI]RISTA MILETI]LJUBOMIR STEVOVI]

Tehni~ki urednikSAVO KATALINA

Lektor i korektorDARINKA NIKOLI]

Engleski rezime tekstoviRANKO MANDI]English summaries by the editor

Adresa RedakcijeSrpsko numizmati~ko dru{tvoKnez Mihailova 49/I11000 Beograd, SrbijaTel. +381 (011) 3034-695; (064) 131-6370e-mail: [email protected]

@iro ra~un: 205-69617-78Srpsko numizmati~ko dru{tvo Beograd

[tampaGTP „PANGRAF“ d.o.o.Beograd, Stanka Paunovi}a 49tel. 332-9166

Tira`: 1000 primeraka

Numizmati~ki ~asopis

Izdanje Srpskog numizmati~kog dru{tva

Primerak broj

Stavovi i mi{ljenja autora tekstova iprilga ne moraju predstavljati stavove imi{ljenja redakcije „dinara“.

Redakcija zadràva pravo manjih inter-vencija u tekstu, podrazumevaju}i da seintegritet celine i detalja mora po{tovati.U slu~aju potrebe za ve}im intervencija-ma, redakcija }e obavezno konsulto-vatiautora teksta pre objavljivanja.

Na osnovu mi{ljenja Ministarstva kultureRepublike Srbije br. 413-00-649/2001-04numizmati~ki ~asopis „dinar“ jeste proizvodiz ~lana 11 stav 1 ta~ka 8 Zakona o porezuna koji se ne pla}a porez na promet.

Osniva~ka skup{tinaSrpskog numizmati~-kog dru{tva odràna

je 10. aprila 1956. godine. Na-kon toga je Re{enjem Sekreta-rijata za unutra{nje posloveNarodne Republike Srbije br.7699 od 16. V 1956. godineodobreno osnivanje i rad SNDsa sedi{tem u Beogradu, i pod-ru~jem delatnosti na teritorijiNR Srbije, a prema podnetimPravilima sa programom.

Najnoviji Statut Srpskog nu-mizmati~kog dru{tva odobrenje od strane Ministarstva unu-tra{njih poslova Republike Sr-bije, Sekretarijat u Beogradu,Re{enjem br. 212-1-603/96od 7.3.1997. godine.

Za zasluge i uspehe postig-nute u razvijanju i unapre|enjunumizmatike, Srpsko numi-zmati~ko dru{tvo odlikovano jeUkazom Predsedni{tva SFRJ br.1 od 18. januara 1982. godineORDENOM ZASLUGA ZA NA-ROD SA SREBRNOM ZVEZDOM.

Sastanci Srpskog numizma-ti~kog dru{tva u Beograduodràvaju se od svog osnivanjapa do danas svakog utorka. Sa-stanci se danas odràvaju utorkom u Beogradu u ulici Sv. Save br. 16-18 (IIsprat) od 15 do 18 ~asova. Na ovim sastancima moète:� DA SE U^LANITE U SRPSKO NUMIZMATI^KO DRU{TVO� DA RAZMENJUJETE NUMIZMATI^KI MATERIJAL� DA IZVR[ITE PROCENU NUMIZMATIKE� DA NABAVITE STRU^NU NUMIZMATI^KU LITERATURU� DA USPOSTAVITE KONTAKTE SA VI[E OD 200 NUMIZMATIÂRA KOJI RE-

DOVNO PRISUSTVUJU SASTANCIMA SVAKOG UTORKA� DA SE KONSULTUJETE SA NAJPRIZNATIJIM STRU^NJACIMA

IZ POJEDINIH OBLASTI NUMIZMATIKE� DA IZVR[ITI PRETPLATU ILI KUPITI STARE BROJEVE SND ÂSOPISA � DA NABAVITIE POTREBNU NUMIZMATI^KU OPREMU I PRIBOR� DA SE DRU@ITE SA LJUDIMA KOJI, KAO I VI, VOLE NUMIZMATIKU

SRPSKONUMIZMATI^KO

DRU[TVOBEOGRAD

1956 - 2006

SEDI[TE DRU[TVA: Palata „Srbija“ Beograd,Knez Mihailova 49/I

1956 - 2006

5dinar 26 / 2006

sadràj

�ANTI^KI NOVAC6 SITNI NOVAC SKORDISKA - MINIMI

Nikola Crnobrnja8 PREGLED NUMIZMATI^KE ISTORIJE

JU@NOSLOVENSKIH ZEMALJA - ICharles B. Smith, Jr.

12 LVCIVS AVRELIVS VERVS (161-169)Rista Mileti}

14 NA VEÊRI S DIOKLECIJANOMBranko Dr~a

� SREDNJOVEKOVNA NUMIZMATIKA17 DINAR S NATPISOM VROSIVS

DVX S STEFANVSJulijan Dobrini}

21 NEPOZNATA VRSTADESPOTA \UR\AMiroslav Jovanovi}

22 UMETNI^KO-POETSKE PREDSTAVE NA SRPSKOM SREDNJOVEKOVNOM NOVCUNikola Cvetkovi}

�ORIJENTALNA NUMIZMATIKA27 TUGRA NA NOVCU ISLAMSKIH DR@AVA

Keneth MacKenzie30 SULTANI OTOMANSKOG CARSTVA

�MODERNA NUMIZMATIKA31 KRALJEVINA SRBIJA I BE^KA

CARSKA KOVNICA - IAleksandar Brzi} i Ingeborg Dangl

35 POBJOY IZDANJA KOVANICABOSNE I HERCEGOVINEAmer Sulejmanagi}

39 SLOVENA^KE EVRO MONETEVitomir ôp

42 SVETSKE DR@AVE KOJE IZDAJU NOVACRanko Mandi}

�NOTAFILIJA45 ZAGONETNI KRATKOTRAJNI OPTICAJ

NOVÂNICE OD 100 DINARA 1934. Ivan [krebo

47 IKONOGRAFIJA NOVÂNICE OD 100 DINARA 1934. GODINEBogdan [arunac

48 NOVÂNICE U SRBIJI XXI VEKADarko Berger i Ranko Mandi}

52 PROMOTIVNA NOVÂNICA ZIN-a53 TA^KICE I DRUGI ROBNI BONOVI - IV

\uro Vojnovi}54 BONOVI KOJI SE KORISTE NA

BIKERS SUSRETIMAVjekoslav Trbojevi}

� SKRIPOFILIJA57 OBVEZNICA FRANCUSKOG DEONIÂRSKOG

DRU[TVA VALJEVSKIH RUDNIKA BAKRABranko Gli{i}

�MEDALJE I PLAKETE60 MEDALJE IZDATE POVODOM ZAUZE]A

BEOGRADA 1688, 1717. I 1798. GODINEIZ ZBIRKE NARODNOG MUZEJARanko Mandi}

65 SRPSKE PLAKETE I STONE MEDALJE - ISlobodan Homen

67 NUMIZMATIÂRI NA MEDALJAMA: IMRE FRAJ@arko Pintari}

� FALERISTIKA69 MEDALJA ZA SPOMEN PROGLASA

KRALJEVINE SRBIJELjubomir Stevovi}

72 SPOEMN MEDALJA TRIDESETOGODI[NJICE POBEDE NAD FA[IZMOMNenad Bjelo{

75 ZNAK SAVEZA RUSKIH VOJNIH INVALIDA U JUGOSLAVIJIAleksandar Mihailovi~ Veli~ko

77 FRANCUSKI RATNI KRST 1914-1918Neboj{a Milanovi}

�VOJNE OZNAKE79 OZNAKE GRANI^NE POLICIJE

Nenad Bjelo{80 ZNA^KA POVODOM 100-GODI[NJICE FAI

Neboj{a Mitrovi}

�NUMIZMATIKA I NUMIZMATIÂRI81 KNJIGE I MONOGRAFIJE ZMAGA JELINÎÂ

Ranko Mandi}

�NUMIZMATI^KA LITERATURA83 SERGIJE DIMITRIJEVI], PROBLEMI SRPSKE

SREDNJOVEKOVNE NUMIZMATIKEMiroslav Jovanovi}

84 RANKO MANDI], METALNI NOVACDu{an Kova~ev

85 MIODRAG JOVANOVIO], \OKA JOVANOVI] 1861-1953Marija Mari}-Jerini}

� IZLO@BE86 NUMIZMATI^KA IZLO@BA U STENJEVCU

Jugoslav Mileti}86 NA[A NUMIZMATIKA NA IZLO@BAMA U NEMA^KOJ

�AUKCIJE87 NUMIZMATI^KE AUKCIJE U DRUGOJ

POLOVINI 2005. GODINEAleksandar Brzi}

INFORMACIJE SRPSKOG NUMIZMATI^KOG DRU[TVA20 ME\UNARODNI SUSRETI SND U 2006. GODINI 92 SASTANCI NUMIZMATIÂRA U SRBIJI92 KNJI@ARA SND93 NA[I SUSRETI KRAJEM PRO[LE I POÊTKOM OVE GODINE93 VENERANDA MEMORIA94 RAZGLEDNICE SRPSKOG NUMIZMATI^KOG DRU[TVA

6 dinar 26 / 2006

anti~ki novac

DDo vremena rimskih osvajanjasremskog dela Podunavlja, Skor-disci su najmanje vek i po kova-

li sopstveni novac, {to upu}uje na visoknivo te zajednice, kako u ekonomskom,tako i u politi~kom smislu. Njihova ko-vanja, uostalom kao i u slu~aju drugihkeltskih populacija, predstavljale suimitacije tetradrahme Filipa II Make-donskog sa Zevsovom glavom na aver-su i konjanikom na reversu. Skordisci}e ovom tipu ostati verni do pred krajsvoje monetarne aktivnosti. Za trenutakse moramo podsetiti da saznanja o nov-~arstvu Skordiska crpimo isklju~ivo naosnovu proverenih podataka o mestunalaza, odnosno regiona iz kojeg novacpoti~e. I upravo na osnovu raspoloìvihi sabranih nalaza stoji da su Skordiscikovali svoje tetradrahme (10 - 12 g) idrahme (2,5 - 3 g), naj~e{}e nalaène uSremu. Oni primerci, odnosno tip sa ja-ko izduènim nosem na Zevsovoj glavi,nazvan je u numizmati~koj literaturi„sremski tip“ (sl. 1).

Jedan manji broj primeraka, koji jetako|e otkriven na sremskom prosto-ru, vrlo je neve{to izveden u bronzi li-venjem, te na njima jedva moèmo

prepoznati {ta je Zevsova glava, a {takonjanik. Me|utim, ovo je interesantnapojava u skordisti~kom kovanju zbogtoga {to nas upu}uje na pomisao o bi-metalizmu, ako ne i polimetalizmu, ob-zirom da su do sada otkrivena dva zlat-na primerka skordisti~kih minima (okojima }e biti re~i kasnije).

Pored srebrnih tetradrahmi i drahmi,uslovno re~eno, Skordisci su kovali i si-tan i mali novac teìne 0,20 do 0,40grama, tako|e u srebru. Iz numizma-ti~ke literature ovaj novac znamo kaoskordisti~ke minime (sl. 2).

U delu posve}enom nov~arstvu isto~-nih Kelta, K. Pink navodi samo jedantip skordisti~kog minima, koji smo dalina slici pod brojem 4. Ostali tipovi K.

Pinku o~ito nisu bili poznati. Kasnije P.Popovi}, u svom radu posve}enom nov-~arstvu Skordiska, navodi ovu grupunovca pokazuju}i i nove primerke, nekiod tih su i na sl. 2. Svi se oni nalaze uzbirci Muzeja grada Beograda i pred-stavljaju do sada najbrojniju kolekcijuminima, koja broji ukupno 57 primera-ka. Svi ovi primerci u Muzej grada Be-ograda su dospeli zaslugom gospodinaVelimira êleketi}a, penzionera iz Ba-tajnice. Godinama, po~ev od ranih pe-desetih pro{log veka, on je donosio ipredavao na{im muzejima arheolo{kimaterijal, prevashodno stari novac na-laèn du` desne obale Dunava, odSlankamena do Zemuna. To apsolitnovaì i za skordisti~ke minime, koji van

Sitni novac skordiska - minimiVelimiru êleketi}u

Iz anti~kih izvora keltsku populaciju koja je, posle neuspelog pohoda na Delfe 279. godinestare ere, u povratku zaposela oblasti na{eg Podunavlja i Pomoravlja, poznajemo podimenom Skordisci. Brojni su tragovi materijalne kulture populacije koja je u ove oblastiunela zna~ajne novine: pre svega ve{tinu obrade metala i izradu kerami~kih predmeta navitlu. Po broju nalaza i skordisti~kih naselja (opida) prednja~i podru~je Srema, uslovnore~eno njihov mati~ni prostor. Pred kraj stare ere Skordisci se pominju kao rimski savezni-ci, a zna~aj i mesto ove znatno sloène populacije, ograni~ene na desnu obalu Dunava uSremu, vidimo u toponimu CIVITAS SCORDISCORVM, zabeleènom na jednom nadgrobnomspomeniku iz sredine drugog veka na{e ere.

Nikola Crnobrnja, [email protected]

Sl. 1. Drahma Skordiska, sremski tip

Sl. 2. Minimi Skordiska iz zbirke Muzeja grada Beograda, tipovi 1-12

7dinar 26 / 2006

anti~ki novac

navedenog sektora nisu nalaèni. Dojednog broja komada ovog sitnog nov-ca V. êleketi} je dolazio ispiranjem od-ronjenih litica obale, na onim mestimagde su se u visokim re~nim profilimauo~avali kulturni arheolo{ki slojevi. e-sto je to bio jedini na~in da se sitni ko-madi} novca, ve} oblepljen zemljom iliblatom, prepozna i otkrije. Velika je za-sluga Velimira êleketi}a da danas ras-polaèmo, to jest Muzej grada Beogra-da, dragocenom kolekcijom skordisti~-kih minima.

Na svim tipovima minima, kao uosta-lom na svom skordisti~kom novcu, nareversu vidimo konja / konjanika okre-nutog na desno ili na levo. Na datoj sli-ci primerci od 1 do 4 na aversu imajuZevsovu glavu (uve}an prikaz na sl. 3),~ija se stilizacija upro{}uje ili varvarizu-je (~esto ovaj izraz koriste numizmati-~ari), da bi, {to vidimo na primerkupod brojem 4, bila svedena na nekolikopramenova kose ili detalj venca. (Pri-merak prikazan pod br. 4 iskovan je odzlata, 3, 5 mm, 0,13 g).

Na svim ostalim primercima, odbroja 5 do 12 (tri tipa) nema tragovaod predstave Zevsove glave. Po prviput na skordisti~kom novcu nestao jemodel prototipa: glava Zevsa / konja-nik. Na primercima pod brojem 5, 6 i7 video sam stilizovani klas ìta naaversu; pod brojem 8 i 9 snop ìta, ana primercima 10, 11 i 12 na aversu jepredstavljen {tit.

Svi sakupljeni minimi u zbirci Muze-ja grada Beograda su iskovani od kvali-tetnog srebra. Nisu vr{ene hemijskeanalize, ali novac ostavlja, {to se ti~ekovine, povoljan utisak.

Vi{e puta izneto je mi{ljenje da kova-nje minima nastaje pred kraj monetarneaktivnosti Skordiska. Sâm sam bio sklontakvom mi{ljenju, ali ga ne smatram idefinitivnim. Ve}a koli~ina otkrivenih isakupljenih priomeraka, kvalitetna kovi-na, nalaz dva komada iskovana u zlatu,

stvaraju uslove za kompleksnije sagle-davanje. U svakom slu~aju podaci o zo-ni i sektoru nalaza upu}uju na ograni-~en, lokalni promet koji je mogao da seodvija i kasnije, kada je pod rimskomupravom skordisti~ka zajednica svedenapod toponim ili etnikon CIVITAS SCOR-DISCORVM u isto~nom delu Srema.

Literatura:K. Pink, Die Münzprägung der Ostkel-

ten und ihrer Nachbarn, Budapest,1939.

N. Crnobrnja, Types of Scordiscian mi-nimi in the collection of the Museum ofthe City of Belgrade, ArcaeologiaYugoslavica XX-XXI, Beograd, 1980-1981.

N. Crnobrnja, Keltski novac iz Kabine-ta za novac i medalje Muzeja grada Beo-grada, Godi{njak grada BeogradaXXIX, Beograd, 1982, 15-13.

P. Popovi}, Novac Skordiska, Beograd- Novi Sad, 1987.

N. Crnobrnja, O zlatnicima - mini-mima Skordiska iz zbirke Velimira ê-leketi}a, Glasnik Srpskog arheolo{kogdru{tva 5, Beograd, 1989, 151-4.

Sl. 3. Uve}ana slika minima tip 1, saZevsovom glavom. Srebro, 7 mm, 0,47g

SSuummmmaarryy

MINIMS - Tiny Coinsof Scordiscs

During the Bronze Age, the Celtictribe of Scordiscs came to the regionknown today as Belgrade and built asettlement they called Sindidun, mean-ing Round fort. Ultimately, they allwere conquered by Romans whochanged name Sindidun into theroman version Singidunum. This Celtictribe, who established early contactswith the Hellenistic and subsequentlythe Roman world, was the first pro-tagonist of monetary economy on thissoil. They struck their own coinagefrom the second century BC.

As in the case of other Celtic tribes,the Scordiscs mainly struck imitationsof tetradrachms and drachms of PhilipII of Macedonia. As most of them hadbeen discovered in the Region of Srem(north of Belgrade), they are known asthe „Srem type“ coinage (Fig. 1). This

article, however, is discussing very spe-cial type of the Scordiscs coins, calledMinims (Fig. 2). They are tiny in size,having the weight of only 0.20 to 0.40grams. In the collection of the Museumof the City of Belgrade there are 57pieces of these extremely rare coins,including a golden piece (no. 4 on Fig.2) having the size of 7 mm, weight 0.47g. All of them had been discovered byMr. Velimir êleketi} on the banks ofDanube River in the vicinity ofBelgrade, and donated to the Museum.

„Svinja so prasinje“U rubrici „NUMIZMATIKA“ neka-

da{njih beogradskih dnevnih novina„Vreme“, objavio je 30. aprila 1933.godine Stanislav Krakov ~lanak podnaslovom „Falsifikati starih novaca“.Tu se, pored ostalih, pominje i jedanpo svom dizajnu vrlo interesantan„anti~ki“ nov~i}.

Novac „svinja so prasinje“ kojipostoji jedino kao falsifikat, i koji

se ~esto nalazi u Ju`noj Srbiji.

Krakov kaè: U Ju`noj Srbiji se ~e-sto govori sa velikim po{tovanjem ostarim novcima „so prasinje“. To sunovci na kojima se obi~no nalazi sjedne strane neki lik, ponekad sa kre-stom od pevca, a ponekad Sv. \or|e,dok je sa druge strane slika sa 7, 9,11 ili 13 prasadi. Na{ svet smatra ovenovce kao neobi~nu retkost, me|u-tim to su obi~ni falsifikati izliveni ubronzi bez ikakve vrednosti.

anti~ki novac

dinar 26 / 2006 8

ILIR SKO - PE ON SKINA RO DI

1. Da ma stion/Δαμαστίων (c.395-c.320

p.n.e)

Grad sa rud ni kom sre bra ko ji po mi nje Stra bo (VII, 8); Ham mond ga lo ci ra u pod-ruč ju za pad no i se ve ro-za pad no od Re se na, Re publ. Ma ke do ni ja; Pe tro va i So ko lov ska ta ko đe sma tra ju Ko so vo kao mo gu ću lo ka-ci ju, doc ni je iz ri či to po red sa daš nje So ča ni-ce. Pot pa da nje pod vlast Dar da ni je mo glo je pro u zro ko va ti kraj ko va nja nov ca.

- Sre br na te tra drah ma ko va na c. 398-380 p.n.e; av: gla va Apo lona sa lo vo ro vim ven-cem, na l.; rv: ΔΑΜΑΣ l, ΤΙΝΩΝ d, tro zub; May 7, CMB 11-86 B149; 14,49 g, 22 mm; VF (sl. 1).

Sli ka 1- Sre br ni te tro bol ko van c.350-330 p.n.e; av: gla va Apo lona sa lo vo ro vim ven cem, na l.; rv: ¾Δ¿Α¾Μ¿/ΑΣΤΙ /ΝΩΝ, pi juk l (ΔΑΜ iz-nad pi ju ko vog vr ha, A i N le vo od drš ke); May gru pa 6, upo re di str.136 14-17 i tb. XI, CNA 25-3-92 #83; 1,425 g, 12-13 mm; VF, po ro zan, ivi ca na pu kla (sl. 2).

Sli ka 2

REF: May: SNG V As hmo lean IV/3313-3345: SNG Evel pi dis. 2, 1760; BMC Thes-saly, str.2, 84. tb. xv 1-3, 9: SNG Tübin gen 2, 1512; Se ar GC1, str.188, Ham mond II, str.189; Pe tro va str.99, So ko lov ska str.16.

2. Da pa ri ja (ra ni če tvr ti vek)

Ru dar ski grad na Ko so vu, Sr bi ja, pod Bar di li som, vla da rem Dar da ni je.

REF: BMC Thes saly, str.87, tb. xvi 13; Se-ar GC1 str.190; Ham mond II, 191.

3. Pe la gi ja/Πελαγιτεωυ (c.360-c.280

p.n.e)

Te to vo, Re publ. Ma ke do ni jaREF: SNG V As hmo lean IV/3346-3347;

SNG Evel pi dis. 2, 1761; BMC Thes saly, str.87, tb.xvi 9-10; Se ar GC1 str.190-1; Ham mond II, str.191.

4. Pe o ni ja/Παιονια Cen tral ni deo Re publ. Ma ke do ni je; Pe-

on ska ple me na, sna žna u VI ve ku p.n.e, po be đu ju ih Per si jan ci c.511. p.ne, gu be te ri to ri je na oba li Egej skog mo ra; po ra že ni od stra ne Fi li pa II na kon smr ti pe on skog kra lja 358. p.ne, ali osta ju auto nom ni; pre-ga že ni za vre me kelt ske in va zi je 279. p.ne; ab sor bo va li ih Ma ke don ci c. 230 p.n.e.

4a. De ro ni/Δερρονικος

(ne da le ko r. Bre gal ni ce iz me đu Var da ra i Stru me; ve ro vat no li de ri pe on skih ple me na od VI ve ka; kralj Agis i nje go vi na sled ni ci ve ro vat no su pri pa da li De ro ni ma).

REF: Pe tro va, Ок тодрахми на па јон-ско то пле ме Дерони..., str.9-19; Pe tro va, Пајонските пле ме на ..., XIX 1-5; De wing 1013-1016; SNG As hmo lean III 2247-2248+2249-2253.

Do ki(mos)/Δοκι(μος?) (c.500. p.n.e)

vo đa ple me na, no vac na đen ne da le ko od Šti pa; do vo đen u ve zu sa Od o no man ti ma, Ore ski ma i Edo ni ma2.

PREGLED NUMIZMATI^KE ISTORIJE JU@NOSLOVENSKIH ZEMALJA

Anti~ka numizmatika ilustvano primercima iz kolekcije autora1

Charles B. SMITH, Jr.,Montgomery Village, Md. (SAD)[email protected]

Uvod no ob ja{nje njeOva “ski ca isto ri je” ima svo je

po re klo u mom po ku ša ju da iden-ti fi ku jem dva sta ra nov či ća ko ja mi je po klo nio moj tast pre sko-ro tri de set go di na. Moj vi še stra-ni in te res za isto ri ju do veo je na kra ju do to ga da se ovaj po ku šaj pre tvo ri u jed no opšte pro u ča va-nje kom plek sne nu mi zma tič ke isto ri je pod ruč ja ko je je sa či nja va-lo biv šu Ju go sla vi ju. I do i sta, što sam vi še pro u ča vao to je pred-met ko ji sam iza brao po sta jao sve kom plek sni ji, i sve mi je te že po sto ja lo da se iz bo rim sa re zul-ta ti ma do ko jih sam do la zio.

Po ja va elek tron ske ob ra de tek-sto va in spi ri sa la je moj po ku šaj da sre dim svoj ru ko pis, da ga re-vi di ram na jed no sta van na čin i da mu do dam što vi še in for ma ci ja ko je su mi bi le do stup ne. Tam na stra na kom pju ter ske re vo lu ci je - pad si ste ma i za sta re va nje pro gra-ma za pi sa nje ne la ti nič nih slo va - uči nio je ovaj na por te žim ne go što je to u po čet ku iz gle da lo.

Osnov na or ga ni za ci o na še ma ovog ra da, pre ma po li tič kim vla-sti ma ko je kon tro li šu ovo pod-ruč je ili nje go ve de lo ve, gde se iz da vao no vac, in spi ri sa na je član kom dr Iva na Tur ka Vla dar ji Dr žav na oze mlju se da nje Re pu bli-ke Slo ve ni je, za ča sa ka te rih je bil iz dan de nar, ob ja vlje nim u “Nu-mi zma tič nom vest ni ku” br. 18 (1990), str. 398-401. Moj or ga ni-za ci o ni pri stup je ipak na ro či to ne kom ple tan što se ti če Kel ta, i pri lič no sam si gu ran da će tu bi ti neo p hod ne na knad ne ko rek ci je.

Se ne ka je pri me tio: “Oti um si-ne lit te ris mors est ho mi nis vi vi sep tul tu ra”. Ovo je, na rav no, rad u pro gre su, ko ji će, ve ru jem, za-du go od lo ži ti opa snost sud bi ne na ko ju Se ne ka upo zo ra va

1 Ova stu di ja, ko ju će mo ob ja vlji va ti u na stav ci ma, pred sta vlja pre vod neo bja vlje ne knji ge AN OUTLI NE NU MI SMA TIC HI STORY OF THE LANDS OF THE SO UTH SLAVS be ing the lands which now ma ke up Slo ve nia, Cro a tia, Bo snia and Her ze go vi na, Ser bia & Mon te ne gro and Ma ce-do nia, with so me re fe ren ce to Al ba nia, il lu stra ted by re fe ren ce to the col lec tion of Char les B. Smith, Jr. (Last re vi sed ): Oc to ber, 2005.

1.

anti~ki novac

dinar 26 / 2006 9

REF: Pe tro va, Пајонските пле ме на ...XX 3.

Osta le vo đe De ro na: ΕΥΕΡΓΕΤΕ,

ΕΧ..., ΕΚΓΟ(ΝΟΥ?)

No vac na đen u Šti pu. REF: Pe tro va, Пајонските пле ме на ...

XX 1-2.4b. La jai/Λαιαι; Si ro pe on ci (ne da le ko

sa daš njeg Se re sa - prog na li ih Per si jan ci na kon po ra za 511. p.n.e), Tin te ni (VI vek) pe on ska ple me na.

REF: Ham mond II str. 79-80; Pe tro va, Пајонските пле ме на ... XX 4-6, XXI 4, 13.

4c. Ih ne/Ιχναιων (za u ze li ih Ma ke don ci c.510-505); Le te (VI vek)

Gra do vi pod pe on skom vlaš ću na kon c. 550 p.n.e

REF: Ham mond II str. 79; Pe tro va, Пајонските пле ме на ... XXI 1-3+13; SNG As hmo lean 3, 2266-2267.

4c1. Su se di ra nih Pe o na ca BI ZAL TIrud ni ci (Kil kis/Kre sto ni ja, Te o do ra ki/-,

Ni gri ta/-) oku pi rao ih Alek san dar Ma ke-don ski ubr zo po sle 480.

- Sre br ni obol ko van c. 480 p.n.e; av: konj spre da; rv: kva drat po de ljen na če ti ri po lja sa lop ti com; upo re di SNG ANS 922 (di o bol), May Se ri es B (obol 0,545g), CNG 19-3-97 #254; 7mm, 0,47g; VF, po ro zan (sl. 3).

Sli ka 3 Mo ses/Μοσσεω (c.480. p.n.e), ve ro vat no

kralj Bi zal ta.REF: Ro sen 118; SNG As hmo lean 3,

2245-2246.REF: Pe tro va, Пајонските пле ме на ...;

Ham mond II str.69ff; SNG As hmo lean 3, 2242-2244; SNG ANA 919-922.

4d. PE ON SKI KRA LJE VI

LI KEJ/Λυκκειος (356-335. p.n.e)

Sin Agi sa, pr vog vla da ra po zna tog iz an-tič kih iz vo ra.

REF: AMNG 3, 199-201, 1-13.Pa traj/Πατραος (c.335-315 p.ne)

-Sre br na te tra drah ma; av: gla va Apo lo na sa lo vo ro vim ven cem, d.; rv: ΠΑΤΡΑΟΥ,

ko nja nik sa ću ba stim šle mom pro ba da ko-pljem voj ni ka u pa du ko ji ima ma ke don ski štit, l. mo no gram; SNG V As hmo lean IV/LXXX/3359; 12,47g, 24mm, 1155; VF+ (sl. 4)

Sli ka 4 - Sre br na te tra drah ma; av: gla va Apo lo na

sa lo vo ro vim ven cem, d.; rv: ΥΟΑΡΤΑΠ (re tro grad no), ko nja nik sa ću ba stim šle mom pro ba da ko pljem voj ni ka u pa du, l. gla va bi-ka.59 g, 25 mm, 1100; VF, avers lo še cen tri-ran, ma la na pu kli na ili prob no za se ca nje na ivi ci. (sl. 5).

REF: AMNG 3, 201-203, 1-12.

Sli ka 5 Audo leon/Αυδωλεοντος (c.315-286 p.ne)

- Sre br na drah ma; av: gl. Ati ne, tri če-tvr ti ne an fas na l, s tro del nim šle mom; rv: ΑΥΔΩ¾ΛΕΟΝΤΟ¿Σ, konj ka ska na d, d. mo no gram; BMC 5, De wing 1234-35, Se-ar 1526, CMB 7-8/88 B153; 2,89 g, 13-14 mm, 0500; VF (sl. 6).

REF: AMNG 3, 203-205, 1-12.

Sli ka 6 Leon/Λεον (c.286-c.250 )

REF: AMNG 3, p206, 1; Pe tro va, Пајонските пле ме на ... XXI II 11.

Dro pion/Δρωπιον (c.250-c.230P.N.E)

REF: Pe tro va, Пајонските пле ме на ... XXI II 12.

REF: SYNGANS 1016-1062; SNG V As hmo lean IV/3348-3379; Pe tro va, «Пајонските пле ме на ...” str. 122-124 XIX-XXI II; Se ar GC1 str.153-154.

5. Ra zna iz da nja Ili ro-pe on skog re gi o-

na: Te ne sti ni (c.340-330 p.n.e), Sar no a ti

(po sle c.320. p.n.e.), Da ra do, Si mon i Ni-

karh.REF: May, str.189-198; Se ar GC1,

str.191.6. Ilir sko kra ljev stvo (dru gi-tre ći vek

p.n.e)Ju žna Ja dran ska oba la sa cen trom oko

Ri sna, Cr na Go ra - Ska dar (Shkodër), Al-ba ni ja; po ra že ni od stra ne Ri mlja na 168. p.n.e.

Mo nu ni us/Μονουνιον (c.300-280. p.n.e)

Epi dam nos/Επιδαμνος-Di ra hij (Dyrr hac-hi um)/Δυρράχιον (c.300. pn.e.-229. p.n.e)

REF: SNG Tübin gen 2, 1508-1509. Neo d re đe no

Ska dar / Σκόδρα-Σκοδρεινων (neo d re đen vla dar ili auto no man, c.211-197. p.n.e)

REF: SNG Evel pi dis. 2, 1753.Gen ti je/Γέθιον (c.197-168. p.n.e)

Rhi zon/Ριζον (c.200-150. p.n.e)Ska dar (Sko dra)/ Σκόδρα-ΣκοδρεινωνLe že (Lis sos)Ba laj (Bal le us)/Βαλλαιως (po sle 167.

p.n.e)

-AE; av: gla va l; rv: ΒΑΣΙΛΕΩ¾Σ¿ /ΒΑΛΛΑΙ¾ΟΥ¿, Ar te mi za sto ji l. s upa-lje nom ba kljom u d. ru ci, l. ru ka uz bok (?); SNG Co pen ha gen 530, Split type 2A, CNG 9/97 #353, iz da nje Da or sa u ime Ba-la ja? v. Paš kvan, str. 104; 3,07g, 16 mm; VF (sl. 7).

Sli ka 7 Ska dar/Σκόδρα-Σκοδρεινων (po sle 168.

p.n.e)REF: SNG Evel pi dis. 2, 1754. Hvar (Pha ros)/Φάρσς (po sle 168P.N.E)REF: SNG Evel pi dis. 2, 1755-1756. Ri san (Rhi zon)/Ριζον (Рисан) - po sle

168. p.n.e.)REF: SNG Evel pi dis. 2, 1757.

2 Na ši na zi vi za pe on ska ple me na i vla da re pre u ze ti su iz stu di je dr Ele o no re Pe tro ve (v. na ve de nu li te ra tu ru), iz u zev srp skog na zi va Pe o ni ja, a ko ji je kod gđ. Pe tro ve na ve den u ma ke don skoj for mi Pa jo ni ja.

anti~ki novac

dinar 26 / 2006 10

REF: Ivan Ma ro vić, No vac ilir skog di-na sta Ba le ja (ΒΑΛΛΑΙΟΣ) u Ar he o loš kim mu ze ju u Spli tu, Nu mi zma tič ki vje snik, 10 (1990), str.5-48+IV.

REF: Stip če vić, str.155-160, May, str.200-1; BMC Thes saly, str.xxxvii-xxxix, str. 81, tb.xiv 13-14; Ren dić-Mi o če vić, Do sko ro ne-po zna ta la be at skog nov ca; Paš kvan.

7. La be a ti/Λαβιαταν (2. vek p.n.e)

Ple me u bli zi ni Le ža ( Lezhë), Al ba ni jaREF: Ren dić-Mi o če vić, Do sko ro ne po zna-

ta la be at skog nov ca.8. Da or si/Δαορσων (2nd cent p.n.e)

Ple me u do li ni do njeg to ka re ke Ne re-tve.

-AE ko van po sle 168. p.n.e; av: gla va Her-me sa d; rv: ga li ja l, iz nad ga li je ne ja san nat-pis ¾ΔΑΟΡ¿ΣΩΝ; Lind gren 1421 (ovaj nov-čić), CNG XXVII 29 Sept 93 #322; 5,35 g, 20 mm, c1100; F (sl. 8).

REF: Đu ro Ba sler Nov čić ple me na Da-or sa, Gla snik Ze malj skog Mu ze ja. XXVI (1971) str.333-336; Lind gren, An ci ent Gre-ek Bron ze Co ins: Euro pean Mints; Vik tor Ko pač, No vac ilir skog ple me na Da or sa, Obol. 27 (1975), str.48-9; Stip če vić, str.155-60, Paš kvan, p 104.

Sli ka 8 9. Ja po di

Ple meREF: Ko pač, Vik tor. Ilir sko-Kelt ske ‘te-

tra drah me’ na vac Ja po da nad jen u Bo sni, Obol. 26 (1974), str.4-9.

10. Aman ti ja/Αμαντιων (238-168. p.n.e)

Ple me/grad ist. od an tič kog Ori ko a sa na Gji i Vlorës

REF: SNG Tübin gen 2, 1276; SNG Evel-pi dis. 2, 1706; Se ar GC1, str. 185.

11. Lih nid (Lychni dos)/Λιχνιδος (c.185-

168. p.n.e)

Grad pod re đen Ilir skom kra ljev stvu od 196-c168 p.ne, v. ta ko đe Ma ke do ni ja.

REF: Du šan ka Vuč ko vić-To do ro vić, Lychni dos – ковница нов ца још пре на ше ере, Старинар. 22 (1971), str.157-158; Šel-da rov, p183; CNG 45, 300.

12. Me zaj (Ma e za ei) (če tvr ti-tre ći vek

p.n.e)

Ple me u bli zi ni re ke Sa ne, sev-zap. Bo-sna. Me đu tim, no vac pri pi san nji ma od stra ne Ba sle ra, po no voj atri bu ci ji, ko ju je iz vr šio Du ša nić, sma tra se za ano nim-ne rim ske kva dran se. REF: Ðu ro Ba sler, Na laz no va ca iz pred rim skog do ba u Ja pri, Gla snik Ze malj skog Mu ze ja. XXVII-XXVI-II (1972-73) str.261-269+II; Slo bo dan Du ša-nić, Анонимни квадранси, Нумизматичар, 1 (1978), str.26-27, 38.

Reference Ame ri can Nu mi sma tic So ci ety, The Art-

hur S. De wing Col lec tion of Gre ek Co ins. AC NAC 6, ed. by Leo Mil den berg and Sil-via Hur ter, New York, 1985. (Na ve de no kao De wing).

Percy Gard ner, Ca ta lo gue of Gre ek Co-ins in the Bri tish Mu se um: Thes saly to Aeto lia. re print izd. 1894, Bo log na, 1963.

Hu go Ga e bler, Die An ti ken Münzen Nord-Gre ic hen lands (ed. F. Im ho of-Blu-mer). Band III, Ma ke do nia und Pa e o nia. Ber lin, 1906. re print Bo log na, 1977. (Na ve-den o kao AMNG 3)

N.G.L. Ham mond, Hi story of Ma ce do-nia. vol II: 550-336BC. Ox ford, 1979, vol III: 336-157BC. Ox ford, 1988.

He nry Clay Lind gren, An ci ent Gre ek Bron ze Co ins: Euro pean Mints from the Lind gren Col lec tion. San Ma teo, Ca li for-nia, 1989

John M. F. May, Co ins of Da ma stion and the Les ser Co i na ges of the Illyro-Pa e o nian Re gion. Lon don, 1939.

Sa ša Paš kvan, Pri je dlog za no vu kro no lo-gi ju ko va nja Bal la i o se vih emi si ja hvar skog (Pha ros) i ri san skog (Rhyzon) ti pa, 1. Me-đu na rod ni nu mi zma tič ki kon gres u Hr vat-skoj. Opa ti ja, 1996. str. 101-106

Ele a no ra Pe tro va, Пајонските пле-ме на и па јон ско то кралство во II и I милениум пред н.е., Ma ce do ni ae Ac ta Ar-cha e o lo gi ca. 12 (1990-91), str.1-128.

D. Ren dić-Mi o če vić, Uz na laz do sko ro ne po zna ta la be at skog nov ca - Pri log iko no-gra fi ji ilir skog ‘ple men skog’ nov ca, Nu mi-zma tič ke vi je sti, 31 (1973), str.9-24.

Da vid R. Se ar, Gre ek Co ins and The ir Va lu es. Lon don, 1978, Vol.1: Euro pe. (Na-ve den o kao GC1).

Ni ko la Šel da rov, Кралевите на античка Македонија и нивните монети бо Република Македонија. Sko-pje, 1994.

Vik to ri ja So ko lov ska, The Co i na ge of Agri a nes, Ma ce do nian Nu mi sma tic Jo ur-

nal. 2 (1996), str.13-21.Alek san dar Stip če vić, The Illyri ans: Hi-

story and Cul tu re. Park Rid ge, NJ, 1977, str.155-60.

Syllo ge Num mo rum Gra e co rum.

- Vol. V As hmo lean Mu se um, Ox ford. Part III: Ma ce do nia. Lon don, 1976.

- Vol. V As hmo lean Mu se um, Ox ford. Part IV: Pa e o nia-Thes saly. Lon don, 1981.

- De utschland. Münzsam mlung der Universität Tübin gen. 2. heft: Ta u rische Cher so nes-Korkyra. Ber lin, 1982.

- Grè ce. Col lec tion Réna H. Evel pi dis. Athènes. 2. par tie. Macédo i ne-Thes sa lie-Illyrie-Épi re-Corcyre. Lo u vain, 1975.

- The Col lec tion of the Ame ri can Nu mi-sma tic So ci ety, Part 7 Ma ce do nia I: Ci ti-es, Thra co-Ma ce do nian Tri bes, Pa e o nian Kings. New York, 1987. 1016-1062. (na ve-den o kao SYNGANS)

Nancy M. Wag go ner, Early Gre ek Co ins from the Col lec tion of Jo nat han STR. Ro-sen. AC NAC 5, New York, 1983.

GRČ KE KO LO NI JEU ILI RI JI

1. Epi dam nos/Επιδαμνος-Dyrr hac hi-

um/Δυρράχιον

Osno va li ga Gr ci iz Kr fa (Corcyra) c.623. p.ne; glav ni grad Di ra hi ja (Dyrr hac-hii) u či je je ime ko van no vac. Ri mlja ni pro me ni li ime u Dyrr hac hi um; ovaj grad bio glav na lu ka za bro do ve ko ji su sti za li u Grč ku iz Brun di si u ma; Rim ski pro tek to rat na kon 229. p.n.e.

-Sre br ni sta ter ko van c.350-300. p.n.e; av: Pe gaz d, Δ is pod gru di; rv: Ati na d. sa ko rint-skim šle mom, l. mo no gram Σ (obr nut) i mot-ka; GCI 1895 (bez del fi na na rev.); 8,53 g, 19-21 mm. (sl. 9).

Sli ka 9 -Sre br na drah ma ko va na -22; av: ΦΙΛΩΝ

(ime kov ni ča ra), kra va sto ji na d. do ji te le, d. rog iz o bi lja (cor nu co pia), u od seč ku zmi-ja oko mot ke; rv: ΔΥΡ/ΝΙ/ΚΥΛ/ΛΟΥ, Dvo-stru ki kva drat sa du plim zve zda stim ša ra ma; Ce ka 439, Ma i er 328, MAU 560, SNG Tb 1449; 3,23 g, 16-20 mm (sl. 10).

REF: SNG Tübin gen 2, 1332-1506; SNG

anti~ki novac

dinar 26 / 2006 11

Evel pi dis. 2, 1731-1749; Gyula Pe tranyi za da to va nje (go di ne pre pre stan ka ru dar ske de-lat no sti).

Sli ka 10 2. Apo lo ni ja (Apol lo nia)/Απολλωνία

Osno va na od stra ne Kr fa pre 400. p.n.e, Rim ski pro tek to rat po sle 229. p.n.e

-Sre br na drah ma ko va na 229-100. p.n.e (-3); av: ¾ΤΙ¿ΜΗΝ, kra va sto ji na l . do ji te le, u od seč ku mo no gram ΠΑΚ; rv: ΑΠΟΛ / ¾ΔΑ¿ΜΟ /ΦΩΝ / ΤΟ¾Σ¿ Dvo stru ki kva drat sa du plim zve zda stim ša ra ma; BMC Thes saly 14; 3,10 g, 18 mm (sl. 11).

Sli ka 11 - Sre br na drah ma ko va na -17; av:

ΑΡΙΣΤΗΝ, kra va sto ji na l . do ji te le, l. ba-klja, u od seč ku ve nac; rv: ΑΠΟΛ /ΨΥΛ /Λ / ¾ΟΥ¿, Dvo stru ki kva drat sa du plim zve-zda stim ša ra ma; BMC Thes saly 40, Ce ka 22, Ma i er 101, SNG Tb 1315, SNG Cop 397; 3,38 g, 17 mm (sl. 12).

Sli ka 12 REF: SNG Tübin gen 2, 1277-1331; SNG

Evel pi dis. 2, 1707-1728; Gyula Pe tranyi za da to va nje (go di ne pre pre stan ka ru dark se de-lat no sti).

3. Vis (Is sa)/Ισσα (c.385-c.100. p.n.e)

Osni vač je Di o ni si je (Dionysi us), ti ra nin Si ra ku ze (Syra cu se), 387. god. p.n.e

REF: SNG Tübin gen 2, 1510; BMC Thes-saly, str. 82,84, tb.xv 1-3, 9; Se ar GC1, str. 188.

4. Hvar (Pha ros)/Φάρος (c.385- c.100.

p.n.e)

Ko lo ni zo vao ga Pa ros 385. p.n.e uz po-moć Di o ni si ja od Si ra ku ze; pri klju čen Ilir-skom kra ljev stvu za vre me Ba la ja (q.v.)

He ra kle ia/Ηερακλεια (po sle 385. p.n.e; iden tič no sa Korkyra Me la i na?)

REF: SNG Tübin gen 2, 1511; SNG Evel-pi dis. 2, 1758; Se ar GC1, p189; Du je Ren-dić-Mi o če vić, K pi ta nju ....

REF: BMC Thes saly, str.81+83-4, tb.xiv 12, xv 4-9; SNG Mor com 949 (Pha ros), 950 (He rac lea); Se ar GC1, str.188-9.

5. Kor ču la (Korkyra Me la i na)/

Κορκυρα Μελαινα (?; mo gu ća za bu na sa

He ra kle jom, q.v.)

REF: Du je Ren dić-Mi o če vić, K pi ta nju ...; Brun šmid, Inschrif ten und Münzen str. 69 + tb. VI.

6. Lis sos/Λισσιταν (211-197. p.n.e)

Osno vao ga Di o ni si ja od Si ra ku ze na uš-ću re ke Dri lon 385. p.n.e Po ve zan sa ilir-skim ple me nom La be a ta (q.v.).

REF: Se ar GC1, p187; Du je Ren dić-Mi o-če vić Uz na laz ...

7. Ori kos/Ωρικιων (238-168. p.n.e)

Po le gen di osno vao ga Eubo i ans na po vrat ku iz Tro je; na ju žnom kra ju Gji i Vlorës

REF: SNG Evel pi dis. 2, 1750-52; Se ar GC1, str.187

Reference Ame ri can Nu mi sma tic So ci ety, The Art-

hur S. De wing Col lec tion of Gre ek Co ins. AC NAC 6, ed. by Leo Mil den berg and Sil-via Hur ter, New York, 1985. (Na ve de no kao De wing).

Jo sip Brun šmid, Die Inschrif ten und Münzen der Gri ec hischen Städte Dal ma ti-ens. Wi en, 1898. str. 69 + tb. VI, Jo sip Brun šmid, Nat pi si i no vac grč kih gra do va u Dal ma ci ji. pre vod: Ma ja Bo na čić-Man-di nić. Split, 1998. H. Ce ka, Nu mi sma ti que Illyri en ne. Ti ra na, 1971.

Percy Gard ner, Ca ta lo gue of Gre ek Co-ins in the Bri tish Mu se um: Thes saly to Aeto lia. re print izd. 1894, Bo log na, 1963.

Gyula Pe tranyi, Re la ti ve Chro no logy of the dracms of Apol lo nia and Dyrr hac-hi um in the fi nal pe riod of min ting, Nu-mi zma ti kai Közlöny XCIV-XCV (1995-96) str.3-18.

Du je Ren dić-Mi o če vić, K pi ta nju hi sto ri-ci te ta ne kih grč kih kov ni ca na na šoj oba li,

Nu mi zma ti ka V (1953) str.3-9.D. Ren dić-Mi o če vić, Uz na laz do sko ro

ne po zna ta la be at skog nov ca - Pri log iko no-gra fi ji ilir skog ‘ple men skog’ nov ca, Nu mi-zma tič ke vi je sti, 31 (1973), str.9-24.

Da vid R. Se ar, Gre ek Co ins and The ir Va lu es. Lon don, 1978, Vol.1: Euro pe. (Na-ve de no kao GC1).

Syllo ge Num mo rum Gra e co rum.

- Vol. X The John Mor com Col lec tion of We stern Gre ek Bron ze Co ins. Ox ford, 1995.

- Den mark. The Royal Col lec tion of Co-ins and Me dals. Da nish Na ti o nal Mu se um, Co pen ha gen. Re print 1982, Vol.3: Thes saly to Aegean Islands.

- De utschland. Münzsam mlung der Universität Tübin gen. 2. heft: Ta u rische Cher so nes--Korkyra. Ber lin, 1982.

- Grè ce. Col lec tion Réna H. Evel pi dis. Athènes. 2. par tie. Macédo i ne-Thes sa lie-Illyrie-Épi re-Corcyre. Lo u vain, 1975.

(Na sta vak u sle de ćem bro ju)

Summary

AN OUTLINE OF THENUMISMATIC HISTORY OF THE LANDS OF THE SOUTH SLAVSillustrated by reference to the collection of the author

The author’s long-standing interest in History, had turned his efforts of identi-fying some old coins into a more general attempt to learn more of the complex nu-mismatic history of the area which was formally Yugoslavia. The basic organiza-tional scheme of this work, by the politi-cal authorities controlling all part of this area and issuing coins, was inspired by an article by Dr. Ivan Turk published in the Numizmatični vestnik No. 18, Ljubljana 1990. In this article the first chapters of the Part I of the author’s study is dis-cussed: Ancient Coins, starting with Il-lyro-Paeonian Peoples and their coins, followed by the Greek Colonies in Illyria. Illustrations of the coins described are ac-companied by the description of legends and remarkable references.

(To be continued)

12 dinar 26 / 2006

anti~ki novac

DDa ga nema «zabeleènog» nanovcu, te{ko da bi ostao za-beleèn u istoriji Rima i rim-

skih careva, jer njegova suvladavi-na sa Markom Aurelijem je bila ve-oma kratka i ni~im posebno obele-èna.

Lucije Verus je ro|en 130. godine,iz braka Lucija Elijusa (intimnogprijatelja imp. Hadrijana) i malo po-znate Avidie,}erke Avidiusa Negri-nusa.

Deda po ocu mu je bio CEIONIVSCOMMODVS, rimski konzul iz 106.godine, deda po majci mu je ostao ne-poznat za istoriju, ali mu je pradedabio FABIVS BARBARVS, konzul iz 99.godine. Sve to svedo~i o njegovomplemenitom poreklu, duboko u pro-{lost Rima.

Mogu}e je da je samo sentimentimp. Hadrijana ovoga motivisao daizda nalog Antoninusu Pijusu da,istovremeno kada i Marka Aurelija,usvoji i sina svog ljubimca Elijusa,Lucija Verusa.

Lucije Verus nikada nije bio cezarniti se takav natpis pojavljuje nanjegovom novcu. Ve} 161. godine,sada ve} imp. Marko Aurelije ga po-stavlja za svog suvladara i Verus u31. godini postaje avgust, ravno-pravan, ali i pun po{tovanja premaMarku Aureliju, ~oveku neoptere}e-nom sujetom vlasti i vladara. E. Gi-bon, u knjizi «Opadanje i propastrimskog carstva», kaè da je to po-{tovanje bilo jedina vrlina koju jemla|i Verus imao. Vrlina, me|utim,nikada nije bila kriterijum za kova-nje novca, te se tako kovanja LucijaVerusa razlikuju samo po portretuna aversu u odnosu na svog «men-tora», dok su nominale ostale iste.

Kovane su slede}e vrste novca:-u zlatu: aureus i kvinar-u srebru: kvinar i denar-u bronzi: sestercijus, dupondijus i

as

-provincijska kovanjaNa slici br.1 vidimo jedan izuzetno

redak aureus (iz 163. godine), prvi putobjavljen 2003. godine.

Sl.1. Av.IMP CAES L VERVS AVG;Rv.FORT RED TR POT III COS II

Ma kako bio relativno kratak pe-riod emitovanja novca Lucija Veru-sa, jer obuhvata period od samoosam godina, otkovano je oko 400razli~itih ikonografija i nominala izcarskih kovnica. Ceo emisioni opusbio je uskla|en sa ikonografijom«starijeg brata», Marka Aurelija. Ta~injenica govori ne o retkosti, ali ore|em pojavljivanju novca LucijaVerusa me|u kolekcionarima. Naslici br.2 na reversu su prikazanaoba cara kako se pozdravljaju drè-}i se za ruke, {to simbolizuje jedin-

stvo vlasti, ali i odsustvo sujete, in-telektualne i politi~ke nadmo}iMarka Aurelija, {to je njegova vrli-na, ali ne i Verusova.

Sl.2. Dupondijus

Av.IMP CAES L AUREL VERVSAVG; Rv.CONCORD AVGVSTOR

TRP COS II

Natpisi na novcu Lucija Verusa, kao ipredstave, su standardni, primereniikonografiji tog vremena: CONCOR-DIA, FORTVNA, SALVS, PROVIDEN-TIA, VICTORIA, MARS....

Sl.3. SestercijusAv.L AVREL VERVS AVG ARMENI-

ACVS: Rv.TR POT IIII IMP II COS IISC

Na ovom sestercijusu, kao i na osta-lim nominalama, moè se evidentiratiali i potvrditi veli~ina ne Verusa, ve}Marka Aurelija. Pre svega natpis naaversu ARMENIACVS.

înjenica je da se imp. Lucije Ve-rus ne eksponira ni u jednoj od dr-àvnih funkcija, ni kao vladar, ni kaovojskovo|a, ni kao politi~ar. Sve tone uti~e na ikonografiju, posebno nena titule i po~asne nazive Verusa kaovladara koji se pojavljuju na novcu.

LVCIVS AVRELIVS VERVS (161-169)Rista Mileti}, [email protected]

13dinar 26 / 2006

anti~ki novac

ARMENIACVS ili pak PARTHICVSzna~i pobedu, pod~injavanje odre-|ene oblasti ili naroda, a Marko Au-relije je sve svoje uspehe velikodu-{no delio sa svojim suvladarem, ko-ga je sam odabrao, bez obzira {to jeli~no u~e{}e Verusa bilo zanemarlji-vo ili ga uop{te nije bilo.

Isti je slu~aj i sa predstavom Viktori-je, kao simbola pobede, jer u {titu kojidrì Viktorija na reversu je natpis: VICAVG ~ime se pobeda pripisuje samomVerusu, kako kroz Viktoriju tako i kroznatpis (sl. 3).

Za ìvota, to jest sve do 169. godi-ne, naporedo je Verus zajedno saMarkom Aurelijem delio tribunskuvlast (TR POT VIIII), konzulsku(COS III), imperatorsku (IMP VIII),kao i po~asna imena kod pobedanad neprijateljima.

U retke primerke novca imp. Luci-ja Verusa spadaju, pre svega, aureusi kvinar u zlatu, zatim kvinar u sre-bru sa natpisom na reversu: TRP VIICOS III ili TRP VIII COS III. I u jed-nom i u drugom slu~aju na reversuje predstava Viktorije. Ostali primer-ci spadaju u re|e, ali ne i u retke.

Kada je bronzani novac u pitanju,kao redak treba pomenuti AS sa ne-poznatom godinom kovanja -emito-vanja, takozvani «dvoglavac», gde jena aversu bista imp. Marka Aurelija, ana reversu bista imp. Lucija Verusa;zatim sestercijus iz 161. godine sanatpisom na reversu: LIB AVGVSTORTRP COS II SC; kao i sestercijus iz162. godine sa natpisom PROFECTIOAVG TRP II COS II SC; i sestercijus iz163. god. sa predstavom imp. LucijaVerusa na konju.

ôvek blistavog uma i velikog srca,imp. Marko Aurelije, svom rano preminu-lom suvladaru «odu io» se prelepim kon-sekracionim novcem (sl. 4-6), koji zaslu-ùje da bude pomenut i predstavljen.

Sl. 4. SestercijusAv.DIVVS VERVS; Rv.CONSECRATIO

Imp. Lucije Verus je predstavljenna reversu kako sedi u tropregu slo-nova na ~ijim le|ima su goni~i, dokje uobi~ajeno gologlava bista Verusana aversu.

Sl.5. SestercijusAV.DIVVS VERVS; Rv.CONSECRATIO

Uobi~ajeni orao na globu, a i jedna idruga nominala su iz 169. godine.

Sl.6. DenarAv.DIVVS VERVS; RV.CONSECRATIO

Sa predstavom ~etvorospratne pira-mide sa girlandama, na ~ijem vrhu je~etvoropreg.

Provincijska kovanja imp.LucijaVerusa (asarion, polu asarion, dvaasariona) poti~u iz isto~nih kovni-ca, natpisi su na gr~kom jeziku iretko se pojavljuju na me|unarod-nom trì{tu.

Supruga imp. Lucija Verusa ,LUCIL-LA, tako|e se pojavljuje na novcu izperioda dvovla{}a, ali u ve}ini slu~aje-va sa natpisom na reversu: ANTONINIAVG FIL, to jest }erka imp. Marka Au-relija. (sl.7)

Sl. 7. SestercijusAv.LVCILLAE AVG ANTONINI AVG F

(ili FIL); Rv.VENVS SC

O smrti imp. Lucija Verusa nema po-drobnih ni konkretnih podataka, ~ak ninaga|anja; verovatno je umro prirod-nom smr}u od bolesti (mo`da kuge).

Neki izvori pominju da je u braku saLusilom ro|en LVCIVS VERVS - mla|i,ali je to verovatno komercijalno, {pe-kulativno navo|enje. âk i da je bilotako, njegov ujak (potonji imp. Komo-dus) bi se pobrinuo da ga odstrani,kao {to je to u~inio sa svojom ratobor-nom sestrom (181. god.), neposrednoposle smrti oca Marka Aurelija.

Bez obzira na, uslovno re~eno, «tra-ljavu» suvladavinu Lucija Verusa, imaoje sre}u da ne vidi po~etak umiranjaImperije, a pitanje je da li bi to uop{tei primetio.

SSuummmmaarryy

LVCIVS AVRELIVSVERVS (161-169)

If this emperor was not depicted onRoman coins, he would be hardlyknown in the history of Rome. In spi-te of a short reign, he had issuedquite a big variety of coins in gold(aureus and quinarius), silver(quinarius and denarius) and in bron-ze (sestertius, dupondius and aes), aswell as the local (provincial) issues.

Some of the mentioned coins havebeen illustrated here, along with thedetailed descriptions, especially inscrip-tions on coins. This all, however, is notnearly a complete list of Lucius’s coina-ge, for in spite of a short period of hisreign (only 8 years), he managed to is-sue about 400 different types of coins.

Iconography of his coinage wasquite similar to those of Marcus Aure-lius, same as the adequate inscripti-ons: CONCORDIA, FORTVNA, SALVS,PROVIDENTIA, VICTORIA, MARS etc.

14 dinar 26 / 2006

anti~ki novac

Prelistavaju}i i letimi~no brojeve~asopisa dinar, dive}i se ~istotiglasila i, ne hote}i to, odajete

priznanje uredni{tvu; jer, ono, drè}i sereda vo`nje uspostavljenog na {inamaekliptike, uspeva da dva puta godi{njeobraduje ljubitelje starog novca.

Uz osnovni zadatak, da blagovreme-no i savesno obavesti o sada{njim zbi-vanjima u porodici raznolikih sakuplja-~a, ali i neguju}i se}anje, podjednakopodseti na velikane iz pro{losti, ovajpopularni ~asopis omogu}ava svojim~lanovima, vi~nim peru, da iz arhivapovesti pozajme, prilagode i predstave,prevashodno mla|ima, raznolike nu-mizmati~ke pri~e zaodenute pla{tomprohujalih vremena.

Ima i autora koji smatraju da je, kom-pilativnom metodom, u nekoliko reda-ka, mogu}e pribliìti {irokom i raznoli-kom auditorijumu numizmati~ke pri~ekoje zadiru u nedovoljno poznate eko-nomske prilike pro{losti. Tog nezahval-nog posla latio se i gospodin M. Radovi}koji je u ~lanku ‘KVARENjE’ NOVCA po-ku{ao da korisnicima ovog ~asopisa pre-do~i svekoliku istoriju nov~anih sistema:nepreglednu, hronolo{ki razapetu i jo{uvek u potpunosti nedore~enu temu.

1

Ipak, sadràj takvih pri~a, znaju toprire|iva~i, po pravilu bi trebalo da ~i-taocu ponudi jedan doga|aj i usmerinjegovu pa`nju ka odre|enom hrono-lo{kom okviru.

Predlaèm Vam, stoga, po{tovani ~i-tao~e, da odloìte svakodnevne brigekojima ste ophrvani i da zauzmete svo-je mesto u ko~ijama povesti.

Za razliku od dvodimenzionalnogsagledavanja starog novca, njegovoghronolo{kog svrstavanja i uo~avanja

ikonografskiho s o b e n o s t i ,upoznavanje sanjegovom priro-dom isprepleta-no je trnovitimstazama. Potreb-no je, stoga, da se~ovek, pre no {to za-kora~i u ogledalo pro-{losti - tu nepredvidivu tre-}u dimenziju - pored ma{te i hra-brosti, naoruà znanjima prirodnih de-skriptivnih i prirodnih egzaktnih nau-ka. Tako opremljenom i uz blagonaklo-nost Fortune i Dijane, moè mu se po-sre}iti da se vrati sa bogatim ulovom.Ali, ima i neopreznih koji, plahovito,ne haju}i za pri~u o Arijadni, lutajubespu}em; umoriv{i se, nedugo, traè,zaludno, stazu povratka. Ne znaju onida to ogledalo presvu~eno amalga-mom srebra - vlasni{tvo Kolegijuma~uvara kova~kih tajni

2

- s njegove dru-ge strane ima boju olovnog sivila kojese neprimetno sjedinjuje sa zakrivlje-nim bezna|em prostora i vremena.

Prkose}i biskupu Berkliju koji je sma-trao da su svi materijalni predmeti, kaoi prostor i vreme, samo opsena i privid,ja vas vodim - uz odobravanje nebeskihkonjanika Milankovi}a i Hokinga - da,preska~u}i po lestvicama pro{losti, za-stanemo na jednom od njenih podeokai prisustvujemo jednom znamenitomdoga|aju, koji }e nam pomo}i da razu-memo zna~enje prirode starog novcaznanog pod imenom denarii commu-

nes3

i kovanog pod Dioklecijanom iKonstantinom.

S Matinglijevim nedoumicama u misli-ma, koji je, vo|en intuitivnim na~inom

razmi{l janja,ovu vrstu novcasvrstao u posre-breni bronzaninovac, kre}emna put. Nad vr-

letima Isto~ne Sr-bije zati~em jed-

nog brkatog gospo-dina sa ka~ketom na

glavi i gumenim kaljavim~izmama na nogama, odevenog

u izno{eni redengot; sedi on na jednomtrono{cu i kucka ~eki}em po kamenju.To je, kaù mi ìtelji Homolja, indìnjerJovanovi}. Pristupam, poèlev{i mu do-bar dan i sre}an rad. U izlomljenom ka-menju prepoznajem minerale ~udesnihboja. Rudar, odobravaju}i, nastavlja iupoznaje me sa tim tajnim svetom priro-de; obja{njava da su zlato i srebro, nalikkumovskoj vezi, proporcionalno prisut-ni, po~ev od amalgama samorodnog zla-ta, preko aluvijalnih nanosa, do pirita,halkopirita, arsenopirita, galenita, cino-barita, kalamina i oksida. Utom, prilazisna{a s rakijom i nekoliko par~adi kozi-jeg sira, osu{enog na krovu staje. Odmo-riv{i se, zahvalan, nastavljam putovanje.

Prele}em nestalnu i vojskama ispu-njenu, ~esto u meteù plavljenu, dolinuVelike Morave. Eno me na domak Ele-usine

4

koja u gareì i dimu odbrojavaotkucaje anti~kog vremena. Ostavljamnjene goloruke gra|ane sa nenadanim,razularenim gostima, rodona~elnicimanovog evropskog poretka, i hitam una-zad, ka prostoru Bitinije. Traìm pogle-dom kolegu Markelinosa,

5

obave{taj-nog oficira rimske vojske; on mi je, ra-~unam, najbolja propusnica za ulazakna nikomedijski dvor. Pod hladom ma-

Na ve~eri sa DioklecijanomBranko DRÂSavetnik Narodnog muzeja Beograd

1dinar 25, 18-202Od najstarijih udruènja za koje znamo, pored Kolegijuma sve{tenika i Kolegijuma gatara, postojao je i Kolegijum kovaca metala koji se prviput pominje krajem VIII veka stare ere (Plinije, Istorija prirode, XXXIV, I, 127).3Svakodnevni novac u opticaju.4U Eleusini, nedaleko od Atine, nalazilo se jedno od najstarijih i najpo{tovanijih svetili{ta anti~kog sveta, posve}eno boginji Demetri.5Markelinos (IV vek), po ro|enju Grk, verovatno rodom iz Antiohije. Napisao Istoriju Rima pod naslovom Res gestae-Juna~ka dela; bio je gardi-jski oficir i pripadnik protectores domestici-elitnih jedinica rimske vojske.

15dinar 26 / 2006

anti~ki novac

sline, u dvori{tu jednog mansija,6

uo~a-vam legionara sa crvenim pla{tom pre-svu~enim tankom belom prugom. Nadrvenom stolu, pored ma~a, odloènakaciga; u rukama tablice i stilo. Uz voj-ni~ki pozdrav, pristupam stolu. On, ob-radovan, odlaù}i pribor, ustaje i otpo-zdravlja. Kr~mareva k}i, lepr{avom hi-trinom, ukra{ava sto sa dva vr~a saba-je.

7

Saslu{av{i razlog moje posete saop-{tava mi da se Dioklecijan povukao uSalonu, ali rad je da ugosti vojnike.

Okrepiv{i se, hitamo ka kr{u Dalmaci-je. Podno Mosora Nepobedivi Sol, spre-maju}i se za ve~ernji poljubac sa stakle-nim plavetnilom obzorja, obasjava Jupi-terovo kona~i{te.

8

Deùrni oficir nasobave{tava da je Prvi me|u jednakima uba{ti; ugledasmo ga kako nadgleda zali-vanje povr}a. Dok me Amijan predsta-vlja, Dioklecijan me pogledom baca nakantar i o~ekuje da mu saop{tim razlognenadane posete. Saslu{av{i me, klimnuglavom i nehajno zakora~iv{i, lakim po-kretom ruke, naredi da ga sledimo.

Da - prozbori Dioklecijan. Svet neza-ja`ljivih trgovaca i zelena{a; lakomi ibezobzirni ~inovnici; obesni zemljopo-sednici; raspu{tena i potkupljiva voj-ska. Oko gradova ni~u stra}are slobod-nih, siroma{nih gra|ana. Kuga. Persijapreti. Divlje horde nale}u, a Rim uzga-ja razvrat. Da, da, Edictum de pretiis-Zakon o cenama;

9

poku{ao sam da za-vedem red uvo|enjem novih nominala.

Usu|ujem se da, dok veteran prikupljamisli, hrabro nastavim: Zna~i, taj novizlatnik-solid

10

broji se {estdeset puta ujednoj zlatnoj libri; a svaki solid, ponao-sob, teìo je 4.8 skripula.

11

Dioklecijanovodobravaju}i pogled me jo{ vi{e ohrabri.

Nastavljam: U vreme kada je odnoszlata i srebra bio 1 : 12, takvih 5 solidaimalo je vrednost jedne zlatne uncije,{to je odgovaralo jednoj srebrnoj libri,jer je 5 x 4,8 = 24, a 24 x 12 = 288.

Prema tome, jedan solid vredi kolikoi 57,6 srebrnih skripula, jer je 4,8 x 12= 57,6, a to zna~i, prevedeno na trgo-va~ki jezik, ddaa jjeeddaann zzllaattnniikk iimmaa vvrreedd--

nnoosstt jjeeddnnee ppeettiinnee ssrreebbrrnnee lliibbrree..Ma{ih se za dèp i od mno{tva sitni-

ne izvukoh jedan komad. Njegova ta-nana srebrna povr{ina, sa poprsjemvladara sa zrakastom krunom, odsijavau sutonu umornog dana.

Uprev{i prstom ka mom dlanu Diokle-cijan uzviknu: Eto, takvih pedesetak hi-ljada menjalo se za jednu zlatnu libru;jer je, nastavi veteran u jednom dahu, uvreme kada je odnos zlata i srebra biojedan prema dvanaest, ukupna koli~inasrebra kojim je bio presvu~en taj, ina~e,bronzani novac, iznosila dvanaest srebr-nih libri, odnosno 3456 skripula; nare-dio sam, tako|e, da i ona druga dva, ve-}i i manji, budu zaodenuti srebrnim pla-{tom; a, evo, za{to. Ionako skupo kova-nje iziskivalo bi, uz izdavanje ogromnihserija bronzanog novca, prisutnost mno-go ve}eg broja srebrnog novca. Istovre-meno, trebalo je imati na umu, da bi po-danici imali daleko nemarniji odnos pre-ma bronzanom novcu, a naro~ito premamanjim apoenima. Ovako, posrebreni

bronzani novac, pored estetskih osobi-na, ima pojedina~no povi{enu vrednost,ukupnu zagarantovanu vrednost u od-nosu na srebro i zlato, a sama proizvod-nja donosi velike u{tede dràvi.

Zna~i, primetih ponosno, da jedanovakav primerak novca nosi na sebi0.06912 srebrnih skripula.

Preko na{eg zadovoljstva prelete sen-ka Marcelinovog osmeha. Prokrstario jecarstvom, taj obave{tajni oficir, uzdu` ipopreko, druè}i se, i previ{e, sa nu`nimzlom. Zaokupljeni, na tren, ra~unskimume}em, pogledasmo ga, umah, ljubo-pitljivo!? Marcelin, odmerenim tonom,krenu besedu: Ogromna je i raznolikana{a dràva. Pogledajte samo prostran-stvo Ilirika, bilo Imperije, na ~ijem sejednom rubu sada nalazimo; plodne do-line, ispresecane rekama, smenjuju gu-ste {ume iznad kojih se pruàju izda{nipa{njaci; o rudnom bogatstvu da ne go-vorim; a, sve ih objedinjuju ravnomernai pitoma godi{nja doba. S druge strane,za razliku od povla{}enog tla Italije i za-

6Mansio - po{tanska stanica.7Pivo.8Dioklecijan je, uz uobi~ajene, nosio i titulu Jupiter.9Tekst Zakona o cenama je isklesan na ogromnim kamenim blokovima (detaljnije: S. Lauffer, Diokletians Preisedikt, Berlin 1971.).10Dakle, ne aureus; na osnovu novih epigrafskih nalaza znamo da je naziv solid (solidus-valjan, postojan, pouzdan) uveden u upotrebu tokomPrve tetrarhije.11Dvestotineosamdesetosmi deo libre.12Flavije Valerije Konstantin; zaodenut purpurom u Jorku, avgusta 306; umro u Nikomediji, maja 337. godine.

16 dinar 26 / 2006

anti~ki novac

padnog, manje razvijenog dela carstva,isto~ni je na~i~kan velikim lukama i za-natskim a, pre svega, trgova~kim centri-ma koji su, kopnom i morem, povezanisa nepreglednim prostranstvima razno-liko bogatog Istoka; u tom delu na{e ve-like dràve stvoreni su, dakle, uslovi dagramzive {teto~ine, duhovni talog ljud-skog roda, smi{lja razne mahinacije. u-jem, nude na trì{tu za jednu zlatnu li-bru vi{e srebra no {to je zakonom odre-|eno; naravno, sve se to prelama prekogrba~e puke sirotinje.

Utom stigosmo do palate. Na veli-kom kamenom stolu ~eka ve~era pri-merena koli~ini oto~enog vina.

Doma}in seda za ~elo i, preuzimaju}ire~, podse}a. Ro|en sam i odrastao kaorob; moj otac, zahvaljuju}i dobroti jed-nog rimskog senatora, dobi slobodu, a ja,gonjen mladala~kim snom da postanemnajbolji branilac dràve, odoh u vojnike.Prezirem Ve~ni grad. Posle kratkog i ne-nadanog ekskursa svojoj pro{losti, vra}ase zapo~etoj temi na{eg razgovora.

Da, nastavlja Dioklecijan, pohlepne{teto~ine. Pri novom odnosu zlata i sre-bra moj zlatnik postaje nepodesan ipravi poprili~ne te{ko}e prilikom obra-~unavanja. ûjem da je u Galiji onajKonstancijev

12

- spasao sam ga od Gale-rija kada sam mu, pre}utno, omogu}ioda ode ocu u Treveri - po~eo da kujenovi solid. Dok je govorio, nenadanoupravi pogled ka meni i zate~e me savelikim srebrnim peharom na usnama.Amijanu se {eretski naheri brk.

Zate~en, pribrah se, namah; kada seodnos zlata i srebra ustalio na 1 : 14,4 va{solid je, po{tovani imperatoru, zaista po-stao nepodesan, a evo za{to. Razlika iz-me|u prethodnog i novog odnosa zlata isrebra je 20% ili jedna petina, tako da te-ìna va{eg zlatnika remeti harmoniju si-stema 288; primera radi, pet va{ih solida- a to je, da podsetim, jedna zlatna uncija- odgovara jednoj srebrnoj libri sa dodat-kom jedne petine, {to iznosi 345,6 srebr-nih skripula; zna~i, za jedan solid valja iz-dvojiti 69,12 srebrnih skripula, {to ~inidodatak od jedne petine na 57,6 srebrnihskripula, a to je 11,52 srebrnih skripula.

Doma}in nehajno prebira po ~iniji samaslinkama ali, vidim, prati tok mojihre~i. Ohrabren, otpih pove}i gutljaj inastavih.

Jedna zlatna libra broji 72 Konstanti-nova solida, a svaki solid, ponaosob, te-ì 4,0 skripula, jer je 288 : 72 = 4,0.

Kada se odnos zlata i srebra ustalio na1 : 14,4, odnosno kada je vrednost sre-bra opala za jednu petinu, Konstantin je,tako|e, smanjio teìnu zlatnom novcuza isto toliko. ZZaattoo ssee ssaaddaa {{eesstt ssoolliiddaa ssaa--ddrrìi uu jjeeddnnoojj zzllaattnnoojj uunncciijjii.. Istovremeno,jedan solid i dalje vredi jednu petinu sre-brne libre, jer je 4 x 14,4 = 57,6 srebr-nih skripula. Tako se novi solid, naklo-niv{i se samouvereno javnosti, skladnouklopio u taktove sistema 288.

Veteran nam, ustaju}i, preporu~ujeda nastavimo druènje sa darovimaprirode; on, re~e, jutrom kre}e putKarnuntuma;

13

da miri zava|ene na-slednike.

Ophrvani bogatom trpezom Marcelini ja, ne ispu{taju}i pehare, prepu{tamomisli laganom no}nom povetarcu.

Razmi{ljam. Setih se pri~e o minera-lima; taj odnos zlata i srebra prihvatioje i ~ovek. Zato su i Rimljani, uz pre}ut-nu saglasnost Jupitera, donosili zakoneprepisuju}i iz otvorene knjige prirode.

Sutradan se zadovoljan, spremih zapovratak u budu}nost.

Ulazim u Narodni muzej. Do~ekujume moje mlade saradnice, gospo|iceArheologija i Numizmatika. Saop{tava-ju mi da me u sobi ~ekaju gospoda saViminacijuma; utekli su, reko{e, odplja~ka{a grobova. Umorne i zapu{te-ne, uprljane zemljom i zaodevene na-slagama pro{losti, jedva ih prepozna-jem. [aljem ih na doterivanje i otpo~i-njem pripreme za jo{ jedno putovanjeu pro{lost.

Post scriptumPo{tovani ~itao~e, nebrojeni su nau~-

ni radovi koji su gradili istoriju numi-zmati~ke nauke. Iz tog bogatog veza,istkanog ~ovekovim mislima, izvukaosam nit kojom je zaodenuta ova pri~a:

D. Jovanovi}, Zlato i bakar Isto~ne Sr-

bije, reprint: Srpsko dru{tvo za istorijunauke i Arheolo{ki institut SANU, Beo-grad 2001.

H. Mattingly, Roman Coins from the

Earliest Times to the fall of the Western

Empire, London 1960.M. Vasi}, Inflacija u Rimskom carstvu,

Flogiston 10, Beograd 2000.M. Milankovi}, Spisi iz istorije nauke,

izd. Zavod za ud`benike i nastavnasredstva, Beograd 1997.

S. Hoking, Kratka povest vremena,Alnari-Beograd 2002.

B. Dr~a, Dioklecijanov i Konstantinov

nov~ani sistem, ili, za{to je 50000=1,izd. Arheolo{ke monografije 16, Na-rodni muzej, Beograd 2004.

13Mesto i utvrdenje na Dunavu, u Panoniji Prvoj.

SSuummmmaarryy

Dining with Diocletianus

In his signature poetic way of writing,the author deliberates about some wideraspects of the numismatic science, co-ming in the end to several questions ofMetrology, as illustrated by the MonetaryReform of Diocletianus. Author’s proposi-tion is that only the multi-disciplinary ap-proach can deliver proper solutions todifficult problems. Both Archaeology andNumismatics could learn even more ifsuch an approach was used more widely.

Nekada{nji izgled Dioklecijanove palate u Splitu

17dinar 26 / 2006

srednjovekovna numizmatika

UUsrpskoj su numizmatici me|uostalima i dinari sa zastavomtipa matapana2. Mi{ljenje3 je,

da se prvi takvi novci u Srbiji kuju zavladavine kralja Stefana Uro{a I (1243-1276), potom za Stefana Dragutinakao ra{kog kralja4 (1276-1282) i srem-skog vladara (1284-1316), te za kraljaStefana Uro{a II Milutina5 (1282-1321). Nalaze se neretko, a naj~e{}i itipi~ni su primerci pobrojani u tableli 1.

Takvi dinari kovani su po uzoru namleta~ke matapane, ranije uvedeni no-vac pod nazivom gro{ (grosso), a kojisu se kovali u razdoblju od 1192-1471.godine, za vreme vladanja dvadeset itri mleta~ka du`da (tabela 2).

Svakako, u konotaciji predmetaovoga ~lanka, zapa`a se bitna razlikame|u ovim mleta~kim matapanima.Kao prvo, matapani koji spadaju u pr-

vi tip, dakle iz razdoblja od 1192. do1356. godine, uzor su dinarima tipamatapana kovanim u Srbiji, u razdo-blju od 1243-1331, tj. za vreme kra-ljeva Uro{a (?), Dragutina i Milutina.Kovanja ovih srpskih vladara po~injunakon pola stole}a upotrebe mleta~-kih matapana na celom podru~ju mle-ta~ke trgovinske i interesne sfere. Utom smislu, takva srpska aktivnost

VLADARGODINAVLADANJA

TITULA

Stefan Uro{ I,Uro{, kralj6 1243-1276. REX

Stefan Dragutin,Dragutin, kralj ra{ke

1276-1282. REX

Stefan Dragutin,Dragutin, vladar Srema

1284-1316.

Stefan Uro{ II,Milutin

1282-1321. REX

1Rad je na italijanskom jeziku diseminiran pod naslovom „Moneta con l’iscrizione VROSIVS DVX S STEFANVS“ na svetskom numuizmati~kom kongre-su - 13th International Numismatic Congress - Madrid, Spain, 13-19 September 2003, i kao takav }e biti objavljen u predvi|enom zborniku radova.

2Umesto naziva „matapan“ u literaturi se navodi naziv „dinar sa zastavom“ (de bandera).3Miroslav Jovanovi} ih ne razdvaja od kasnijih, Dragutinovih i Milutinovih kovanja, uporedi ¾1¿ str. 15. Suprotno tome je mi{ljenje dr VujadinaIvani{evi}a koji nakon Stefana Radoslava (1228-1234), kao slede}eg nositelja kovanja srpskog novca navodi Stefana Dragutina (1276-1282./1316), uporedi ¾13¿.

4Uporedi ¾1¿ , str. 17, broj 1.1, 1.2.5Uporedi ¾1¿, str. 20. broj 1.1, str. 21. broj 1.2, 2, 3 i str. 22. broj 4 i 5.6V. Ivani{evi} ne navodi ovoga vladara kao nositelja kovanja novaca ¾13¿

Tabela 1.Tipi~ni srpski matapani izrazdoblja od 1243. do 1321. godine

Lice i nali~je unikatnog primerka matapana s natpisom

U srpskoj numizmatici poznati su Dragutinovi dinari sa zastavom tipa matapana, nakojima je uz rub natpis STEFAN REX S STEFAN. Postoje i retkosti kod istoga vladara, tj.matapani na kojima umesto REX stoji DVX, RVX ili CAR.

Tako|e su i za Milutina kovani dinari istog tipa. Oni najbrojniji me|u njima, koji imajunatpis VROSIVS REX S STEFAN, spadaju u obi~ne primerke te, sem nebitnih varijanti unatpisima, ne predstavljaju numizmati~ke retkosti.

Nedavno je, me|utim, prona|en Milutinov dinar na kojemu umesto REX stoji DVX, tj.s natpisom koji u celosti glasi: VROSIVS DVX S STEFANVS, do sada nepoznat i neobjavljen.Njegovo postojanje govori u prilog mi{ljenju kako su i Dragutin i Milutin u Srbiji, me|u ostalimana balkanskom prostoru, kovali dinare u maniri mleta~kih matapana, kako bi nedvojbenosvoje srebro plasirali na balkansko i druga tr`i{ta kojima su nastojali dominirati Mle~ani.

Dinar s natpisomVROSIVS DVX S STEFANVS1Julijan DOBRINI], Ika, Hrvatska [email protected]

18 dinar 26 / 2006


mogla je ometati mleta~ki nov~ani in-teres kroz razdoblje od 88 godina, po-sle kojeg sledi razdoblje od jo{ 15 go-dina «tolerancije». Iza tog razdobljasledi 12 godina pauze, kada se mata-pani ne kuju.

Kao drugo, 1368. godine izostajeprvi tip, ali se kontinuitet nastavljakovanjem sli~nih mleta~kih novaca,gro{a drugoga tipa, koji su lak{i od

prvobitnih; te`ina im pada s 2,18 naispod dva grama. Drugi tip se presta-je kovati za vreme du`da Antonia Ve-niera, a pod istim se istovremeno po-~inje kovati tre}i tip. Uz to su ovi opetlak{i od prethodnih, tako da je masaposlednjih matapana 1,6 g, a grosset-ta, koji ih nastavljaju u razdoblju od1423. do 1471. god, kona~no pada nasamo 1,4 g.

Natpisi, tj. vladarske titule i naslovina novcu slede odre|ene tipi~ne for-me. Tako se na mleta~kim matapani-ma redovno i dosledno pojavljuje istinatpis, u kojemu se menjalo samoime du`da, na pr.: +H DANDOL –DVX – S M VENETI. Matapani kraljaDragutina imaju natpis: + STEFAN –REX – S STEFAN, a oni kralja Miluti-na: VROSIVS – REX – S STEFANVS.

No, ne pojavljuje se takva nov~anavrsta samo kod Mle~ana i kod Srba.Druga~iji natpisi i titule na tom tipunovca javljaju se, primerice, kod nekihitalijanskih gradova i na LatinskomOrijentu19.

Poznat20 je tako|e i matapan s natpi-som: KARVLVS – REX – S STEFAN, ve-rojatno iz vremena Karla Roberta. Di-skusija o njemu nije zavr{ena, ali i nijepredmet ovoga rada. Kod bana Pavla[ubi}a21, njegova brata Mladena I i sinamu Mladena II, ra|eni su u Bosni veo-ma retki matapani s njihovim vladar-skim natpisima DVX PAVLV BAN MLA-DEN, u razdoblju od 1302.-1304., od-nosno DVX PAVLV BAN MLADSECVNDVS, u razdoblju od 1305. do1312. godine.

Do sada nepoznati matapanOsnovni interes ovoga rada su mata-

pani kovani u Srbiji po uzoru na mle-ta~ke, ali za razliku od standardnih, ra-nije opisanih, pojavljuju se sporadi~no iveoma retko s druga~ijim naslovima.Tako su poznati Dragutinovi matapanis natpisom DVX22, RVX23, te onaj s nat-pisom CAR24.

U prilici smo saop{titi ovom prilikom

DU@D R. BR. RAZDOBLJE TITULA NAZIV MASA

Enrico Dandolo XLI 1192-1205. DVX matapan7 2,18 g

Pietro Ziani XLII 1205-1229. DVX matapan 2,18 g

Iacopo Tiepolo XLIII 1229-1249. DVX matapan 2,18 g

Marino Morosini XLIV 1249-1253. DVX matapan 2,18 g

Raniero Zeno XLV 1253-1268. DVX matapan 2,18 g

Lorenzo Tiepolo XLVI 1268-1275. DVX matapan 2,18 g

Iacopo Contarini XLVII 1275-1280. DVX matapan 2,18 g

Giovanni Dandolo XLVIII 1280-1289. DVX matapan 2,18 g

Pietro Gradenigo IL 1289.-1311. DVX matapan 2,18 g

Marino Zorzi L 1311.-1312. DVX matapan 2,18 g

Giovanni Soranzo LI 1312.-1328.8 DVX matapan 2,18 g

Francesco Dandolo LII 13299.-1339. DVX matapan 2,18 g

Bartolomeo Gradenigo LIII 1339.-1342. DVX matapan 2,18 g

Andrea Dandolo10 LIV 134311.-1354. DVX matapan 2,18 g

Giovanni Gradenigo12 LVI 1355.-1356. DVX matapan 2,18 g

Andrea Contarini LX 1368.-1382. DVX 2. tip13 1,99 g

Michele Morosini LXI 1382. DVX 2. tip 1,99 g

Antonio Venier LXII 1382.-1400. DVX 2. tip 1,99 g

Antonio Venier LXII 1382.-1400. DVX 3. tip 1,90 g

Michele Steno LXIII 1400.-1413. DVX 3. tip14 1,70 g

Tomaso Mocenigo LXIV 1414.-1423. DVX 3. tip15 1,78 g

Tomaso Mocenigo LXIV 1414.-1423. DVX 3. tip16 1,60 g

Francesco Foscari17 LXV 1423.-1457. DVX Grosso o grossetto18 1,40 g

Pasquale Malipiero LXVI 1457.-1462. DVX Grosso o grossetto 1,40 g

Cristoforo Moro LXVII 1462.-1471. DVX Grosso o grossetto 1,40 g

Tabela 2. Mleta~ki matapani iz razdoblja od 1292. do 1471. godine

7Poreklo naziva „matapan“ prema Martinoriju ¾10¿ izvodi se iz geografskog toponima rta Matapan. Na str. 275. Martiniori navodi kako se na-vodi podreklo naziva iz imena rta u Morei, ali da se ne zna pravi razlog (Questo nome ricorda il celebre Capo Matapan della Morea, ma nonsappiamo quale relazione possa esservi fra questo e la moneta, a meno che non si voglia convenire collo Zanetti (ZMI.) nel credere che ques-ta mon. essendo stata coniata per aver corse nei paesi di Levante abbia preso quell nome „cosi noto a chi doveva recarvicisi“.

8Prema Raffaele Paolucci: Le monete dei dogi di Venezia ¾2¿; Gamberini ¾3¿ navodi godinu 1327.9Prema Raffaele Paolucci: Le monete dei dogi di Venezia ¾2¿; Gamberini ¾3¿ navodi godinu 1328.10Njegov sledbenik, du`d Marin Faliero (1354.-1355.) nije kovao matapane11Prema Raffaele Paolucci: Le monete dei dogi di Venezia ¾2¿; Gamberini ¾3¿ navodi godinu 1342.12Njegovi sledbenici Giovanni Dolfin (1356.-1361.), Lorenzo Celsi (1361.-1365.) i Marco Corner (1365.-1368.) nisu kovali matapane.13Gro{ drugog tipa (Grosso secondo tipo)14Prema Raffaele Paolucci: Le monete dei dogi di Venezia ¾2¿ naziv je samo Grosso, dok ga Gamberini ¾3¿ navodi kao Grosso terzo tipo15Gro{ tre}eg tipa sa zvezdom (Grosso terzo tipo con la stella)16Gro{ tre}eg tipa sa kovni~kim siglama (Grosso terzo tipo con le iniziali dei massari)17Prvi po~inje kovati lak{i tip novca GROSSO O GROSSETO, koji nije vi{e nalik izvornoj ideji matapana18Prema Raffaele Paolucci: Le monete dei dogi di Venezia ¾2¿ navodi ga kao Grossetto (gro{i}) 19Usporediti u Gamberinija ¾11¿. Navode se mnoge imitacije mleta~kih matapana, kako s podru~ja Italije, tako i s Latinskog Orijenta.20Prema Jovanovi}u je to neregularno kovanje, vidi ¾1¿, str. 27. Prerhodno ga Ljubi} ¾4¿ navodi kao novac Karla Roberta, ugarsko-hrvatskog kra-lja, ali ga svrstava me|u srpske matapane (Tab. V, br. 5), a Huszar ¾5¿ kao ma|arsko provincijalno kovanje (Für Serbien geprägte Provinzi-almünze) za Srbiju.21Videti u I. Rengjeo: Novci Pavla ¾ubi}a, bana Hrvatske i gospodara Bosne ¾12¿22Objavljuje ga Svetozar St. Du{ani} u ¾9¿. Komentar se mo`e uzeti s dozom rezerve, jer je potrebno da pro|e sud istori~ara.23Miodrag Maksi} je objavio taj primjerak u ¾6¿, str. 66.24M. Maksi} ga komentari{e u ¾7¿, str. 69, u vezi tuma~enja Sergija Dimitrijevi}a, vezano za taj komad, a objavljenog u ¾8¿ na str. 119, slika br. 10.

19dinar 26 / 2006


jo{ jedan, sasvim novi tip. Radi se o,najverojatnije, Milutinovu, matapanu snatpisom:

VVRROOSSIIVVSS –– DDVVXX –– SS SSTTEEFFAANNVVSS,,do sada sasvim nepoznatom u bal-

kanskoj numizmatici. Prikazan je foto-grafijom lica i nali~ja na slici 1.

VVRROOSSIIVVSS –– DDVVXX –– SS SSTTEEFFAANNVVSSNa licu je prikazan vladar koji od za-

{titnika Sv. Stefana prima zastavu. Uo-kolo, sleva odozdo prema gore natpisVROSIVS, niz {tap zastave DVX, a de-sno odozgo prema dole S STEFANVS.Na nali~ju je Isus na prestolu.

Nema, u ovome slu~aju, po mi{lje-nju autora, ni govora da se radi o ne-koj kaluparskoj slu~ajnoj gre{ci, niti ofalsifikatu. Natpis je jasan, ~itljiv i ne-dvojben i preostaje nam da utvrdimokako je i za{to nastao. Svakako to bitrebalo prepustiti istori~arima. Usu-dio bih se prikloniti onim mi{ljenjimakoja podràvaju poreklo emitovanjatakvih dinara u nameri plasiranja srp-skog srebra takvim novcem, te kra-ljevsku zaradu na tome, {to je sasvimnormalno. Nepismen narod, naime,lako prepoznaje tri slova na tako upa-dljivom mestu kao {to je sredi{njemesto uz dràk zastave u gornjem di-jelu novca. Ostala slova na po~etkunatpisa, te na njegovom kraju i takosu ~esto menjana, a natpisi bili obila-to skra}ivani te naj~e{}e nisu ni bili~itani. U vreme kori{}enja novca sunutra{njom vredno{}u, kao {to je uto vreme bio srebreni i zlatni (pa i ba-kreni) novac, to se moglo ~initi di-rektnim napadom na stabilnost trì-{ta Mleta~ke republike, ma koliko ne-znatan taj uticaj bio. Mle~ani su izgle-da znali uspe{no i temeljito za{titisvoj interes politi~kim putem, kao ipretapanjem tog novca, te je takvihimitacija valjda iz tog razloga takomalo do danas ostalo sa~uvano.

Nekog drugog razloga uzimanju vla-darskog naslova Dux (DVX) od stranejednoga kralja jedva da bi se mogli do-setiti.

Svakako radi se o unikatu, jer, koli-ko je autoru poznato, drugi istraìva~i

takav primerak nisu objavili, niti jeautor za postojanje takvoga ikada ~uo.

U vezi napred iznesenoga, da}emoprikaz takvih poznatih netipi~nih vla-darskih naslova koji se pripisuju srp-skoj numizmatici, u tabeli 3.

Zaklju~akMatapani kao nov~ana vrsta, poja-

vljuju se na balkanskom prostoru kra-jem XII veka u mleta~koj numizmatici.Lepotom, kvalitetom, a posebno stabil-no{}u vrednosti kroz ve}e razdoblje onipostaju uzoro za nov~ane emisije u su-sednim dràvama. Sami tako|e vodeporeklo iz vizantijske numizmatike,prenose}i, i postaju}i rasadnik ove nov-~ane vrste u okolni geopoliti~ki sred-njovekovni prostor.

Mnogi mleta~ki susedi, a posebnooni s kojima su imali znatnu trgovin-sku razmenu, emitovali su matapanepo uzoru na mleta~ke, kako bi i njihovnovac bio priman rado kao i mleta~ki,poznat po dobrom kvalitetu. Svakakoda se moè takva aktivnost povr{noozna~iti pojmovima kao imitiranje,falsifikovanje, podrivanje i sli~nim.

Mi{ljenja smo kako se radi o imita-ciji stila i nov~ane vrste, a ne o nika-kvim falsifikatima niti tome sli~nimtvorevinama, jer na njima, tim nemle-ta~kim matapanima, stoji ime (ime-na) odnosnih vladara. [to se vladar-ske titule ti~e, vlada {arolikost, ve}prema navikama, snazi i kulturnojprovenijenciji pojedinoga od njih.

Postoje}i nemleta~ki matapani, izra-|ivani u Italiji, Srbiji, Bosni, Bugarskoj,Latinskom Orijentu i Ugarskoj malo-brojni su u odnosu na broj mleta~kihmatapana, te mi{ljenja smo, nisu biliopasnost za mleta~ko nov~arstvo. Presu bili odraz potrebe isticanja vlastitog

suvereniteta Mlecima susednih dràva,ovim izvanredno lepim, kvalitetnim iefikasnim propagandnim sredstvom.

Novoprona|eni, uvereni smo Miluti-nov matapan, svrstavamo u takve, kojiuz sve do sada iznesene atribute, obo-ga}uju balkansku, posebno srpsku nu-mizmatiku.

Literatura

¾1¿ M. Jovanovi}: Srpski srednjovekovninovac, Beograd, 2001.

¾2¿ R. Paolucci:Le monete dei dogi di Ve-nezia, Raffaele Paolucci editore Padova, Pa-dova, 1990.

¾3¿ C. Gamberini di Scarfea: Prontuarioprezzario delle monete, osele e bolle di Ve-nezia, 3. ed., La numismatica, Brescia,1979.

¾4¿ [. Ljubi}: Opis jugoslavenskih nova-ca, Zagreb, 1875.

¾5¿ L. Huszar: Münzkatalog Ungarn, Kor-vina, München,1979.

¾6¿ M. Maksi}: Koga optuùje Dante Aligi-jeri, Numizmati~ar 8 (1985) 61-69.

¾7¿ M. Maksi}: STEPAN CAR STEPAN,Numizmati~ar, 9 (1986) 69-72.

¾8¿ S. Dimitrijevi}: Gro{evi tipa matapa-na sa natpisom «CAR», Numizmati~ar, 6(1983) 117-130.

¾9¿ S. St. Du{ani}: Jedan gro{ matapan-skog tipa i pitanje po~etka kovanja srpskognovca u srednjem veku, Numizmati~ar, 14(1991) 73-78.

¾10¿ E. Martinori: La mometa, vocabola-rio generale, Roma, 1915.

¾11¿ C. Gamberini di Scarfea: Le imitazi-oni e le contraffazioni monetarie nel Mon-do, Parte terza, Forni editore Bologna,1972.

¾12¿ I. Rengjeo: Novci Pavla [ubi}a, banaHrvatske i gospodara Bosne, Numismatika,II.-IV, Zagreb, 1937.

¾13¿ V. Ivani{evi}: Nov~arstvo srednjove-kovne Srbije, Stubovi kulture, Beograd,2001.

VLADAR NATPIS TITULA NAZIV MASA25

Kralj Dragutin STEFAN – RVX – STEFAN RVX26 Dinar 1,50 g

Kralj Dragutin STEFAN – RVX – STEFAN RVX27 Dinar 1,45 g

Kralj Dragutin STEFAN – CAR – STEFAN CAR28 Dinar 2,00 g

Kralj Dragutin STEFAN – DVX – S STEFAN DVX29 Dinar x30

Kralj Milutin VROSIVS – DVX – S STEFAN DVX31 Dinar 2,10 g

Tabela 3. Netipi~ni natpisi na srpskim matapanima

25Prose~ne mase (srednje teìne) srpskih dinara date su u ¾13¿, str. 29, grafikon 1.26Objavljuje ga Miodrag Maksi} u ¾6¿, str. 66, broj I.27Objavljuje ga Miodrag Maksi} u ¾6¿, str. 66, broj II, s time da je slovo R u RVX obrnuto tako da li~i na D.28Objavljuje ga Miodrag Maksi} u ¾7¿.29Vidi fusnotu 1930Njegova masa nije objavljena. Unikat takvog tipa svakako treba izneti na svetlo dana, i barem ga fotografisati i izvagati.31Do sada neobjavljen (Zbirka Dobrini}, Ika)

20 dinar 26 / 2006


Srpsko numizmati~ko dru{tvo - Beograd

od ove, 50. jubilarne godine svog postojanja,

organizuje

^ETIRI me|unarodna susreta godi{nje

TERMINI SUSRETA U 2006 GODINI:

52. ME\UNARODNI SUSRET - subota, 18. marta 2006.53. ME\UNARODNI SUSRET - subota, 10. juna 2006.54. ME\UNARODNI SUSRET - subota 7. oktobra 2006.55. ME\UNARODNI SUSRET - subota, 9. decembra 2007.

Svi na{i Susreti odr`avaju se u Beogradu, hotel „SLAVIJA“ od 9 do 15 ~.Svaka ulaznica je istovremeno lutrija tradicionalne nagradne igre u kojoj je glavni dobitak zlatnik

DUKAT KRALJAALEKSANDRA

IZ 1931. GODINE.

SSuummmmaarryySerbian Dinar withinscription VROSIVSDVX S STEFANVS

In the Serbian numismatics Dinars ofthe so called Mattapan-type of king Dra-guting are well known; they have inscrip-tion STEFAN REX S STEFAN, as well as in-scriptions „DVX“, „RVX“ or „CAR“ insteadof „REX“. Very common are also Dinars ofking Milutin of the same type, with in-scription VROSIVS REX S STEFAN. Therehowever exists a very rare and unpublis-hed variety of Milutins’s Dinars bearingthe inscription VROSIVS DVX S STE-FANVS. That coin, illustrated on Fig. 1, isdiscussed in detail in this article, alongwith important data on the Serbian medi-aeval numismatics, particularly concer-ning the early Mattapan-type issues.

In Table I, the typical Serbian Matta-pans minted from 1243 to 1321 are li-sted; Table II contains information on Ve-netian Mattapan’s (Grosi) from 1292 to1471, and Table III contains the non-typi-cal inscriptions on the Serbian Mattapans.

It could be concluded that many ne-ighbors of Venice had truck their coinsof the Mattapan type according to theVenetian models in order to be accep-ted in trade along with the Venetian co-inage, known for its high quality stan-dards. This practice could not be trea-ted as the forgery of the Venetian coins,but rather as the minting coins at theVenetian examples and standards.

IIsspprraavvkkaaU pro{lom broju „dinara“, na str. 28,

umesto fotografije manastira Sopo}ani(na slici) gre{kom je objavljena foto-grafija manastira Studenica.

21dinar 26 / 2006


Gosp. Daniel Zagorac ([email protected]) prosledio mi jeslike i pitanje gosp. Bogdana

Costina (http://romaniancoins.anci-ents.info) {ta mislim o novcu sa sl.1.Vlasnik primerka, gosp. Costin, uz sa-glasnost da ga objavim, obavestio meje da je taj nabavio u Belgiji, a da je na-|en nedavno u Srbiji (?).

sl.1

Nov~i} je napukao, ne moè se za-klju~iti da li je lepljen ili se drì sopstve-nom snagom. Izgled nov~i}a ukazujeda je kalup rezao stru~i kalupar, teìneje 0,28 grama, a pre~nika 12 mm. Nanali~ju ima tragova, ali se na osnovuslike ne moè tvrditi da je tu bilo i ne-kih sada ne~itljivih slova.

U „dinaru“ br.24 iz 2004. godine, po-ku{ao sam da odredim pribli`ne perio-de kovanja pojedinih vrsta sa imenomili odlikama novca \ur|a Vukovi}a -Brankovi}a. Kriterijumi su mi bili: pro-se~na teìna, tekst i pretstave na novcu,mesto nalaza, kao i uklapanje u prove-rene istorijske ~injenice. Po tim kriteri-jumima ovaj primerak bi bio u grupi sanovcem kovanim u Novom Brdu 1439-41. godine mimo kontrole despota\ur|a, ili u grupi novca kovonog u vre-me Stefana slepog. Na taj zaklju~ak meje navela njegova mala teìna i retkost(svojstveno za male tiraè {to je naj~e-{}i slu~aj kod neregularnog kovanja,odnosno falsifikata). Na novobrdskugrupu ukazuje dvostruki krst, ~est mo-tiv ma|arskog novca, koji se nalazi i na

jednom primerku iz te grupe sl. 2 (na-|enom kao grobni nalaz u Novom Br-du). Na vreme Stefana ukazuje sli~nostlica sa vrstama sl.3, 4, 5, 6, 7 i 8, a nasvoj na~in i sam taj dvostruki krst kojise nalazi i na ma|arskom novcu sli~nihdimenzija iz tog vrmena. Da se zna me-sto nalaza (Kosovo, centralna Srbija iliSrem) moglo bi se preciznije re}i mo-gu}e vreme kovanja. U srednjem vekucirkulacija novca retko je prelazila 200km u odnosu na kovnicu.

U diskusijama o pomenutom ~lankuu „dinaru“ br.24 skrenuta mi je pa`njada sam zanemario period od nekolikogodina neposredno posle povla~enjaStefana iz Smedereva. Stefan je kratkovreme ìveo u dana{njoj Albaniji da binekoliko godina kasnije umro u Veneci-ji. Grgur se zamona{io. Mara, udovicasultana Murata II, ìvela je na posedublizu Sereza dobijenom od sultana

Mehmeda. Katalina, udovica UrlihaCeljskog, ìvela je na posedima grofovaCeljskih u Zagrebu. Kako su joj decaumrla ranije, ubrzo je proterana paprelazi da ivi kod Mare. Nema podata-ka da je posede Brankovi}a na teritori-ji Ma|arske preuzela Jelena, udovicadespota Lazara, ili zet, poslednji despotRa{ke, kasniji kralj Bosne Stefan Toma-{evi} - Kotromani}, niti u ~ije su vlasni-{tvo pre{li, na koji na~in i kada. \ur|e-vi unuci, Grgurov sin Vuk (Zmaj Ognje-ni Vuk) i Stefanov Maksim, politi~ki de-luju u Ma|arskoj dvadesetak godinakasnije. Sin Janka Hunjadija, MatijaKorvin (mu` ili samo verenik pokojneKatalinine }erke Jelisavete) iako je od

strane ma|arskog sabora izabran zakralja, u to vreme je bio daleko od mo-gu}nosti da centralisti~ki upravlja drà-vom. Ma|arskom dominiraju krupnifeudalci koji se, pre svega, trude da oja-~aju li~ne pozicije. Idealno stanje za de-lovanje sitnih i krupnih {i}ardìja pasamim tim i za kovanje imitacija \ur-|evog novca s manje teìne, ili bakre-njaka prevu~enih srebrom.

Nije te{ko poverovati (ali vrlo te{kodokazati) da su pojedine „lake“ vrstekovane u tom periodu, a pogotovu ba-karni falsifikat nov~ane vrste sa sl.9 ko-ji je danas me|u falsifikatima najvi{ezastupljen. \ur|ev novac je bio u opti-caju na teritoriji ju`ne Ma|arske u pa-raleli sa ma|arskim novcem pa je to bi-lo jednostavnije za falsifikovnje. Ne tre-ba zaboraviti da se u to vreme mnogokuju i falsifikati ma|arskog novca.

Nepoznata vrsta novca despota \ur|aMiroslav JOVANOVI], [email protected]

sl.2 sl.3 sl.4 sl.5

sl.6 sl.7 sl.8 sl.9

SSuummmmaarryy

Inedited coin typeof Despot Djurdje(George) Brankovich

Recently an interesting Serbian me-diaeval coin had been acquired in Bel-gium (Fig 1). It represents a com-pletely new and up to now unknowntype of Despot Djuradj’s coins. Due toits small size (12 mm, 0.28 g) and ge-neral appearance, the author is of anopinion that this coin had been min-ted in Novo Brdo in the period 1439-41, when that mint was not controlledby Despot Djuradj.

22 dinar 26 / 2006


Sredina leta 1975. godine. Zamu-klo kasno popodne pred ki{u.Omorina gusta kao testo cedi se

sa prigu{enog neba, niz ulicu, sa ~ela...U dru{tvu dva mlada, darovita lesko-va~ka pesnika, ulazimo u Sergijev stan.Nada nas do~ekuje sa punim, so~nimosmehom na licu, {iroka srca, nekakoradosno, kako prima i sve druge pose-te. Kro~iv{i u Sergijevu sobu vidimo gakako, podavijenih nogu podase sedi nakrevetu kao preklopljen iznad nekihpapira. Posle ~vrstog rukovanja, sa ma-lo ve}eg odstojanja, jer izme|u njega inas je barijera od sto~i}a, ormari}a istolica prepunih knjiga, rukopisa, sve-`njeva, novca i raznih drangulija, onnam {irokim pokretom pokazuje:

- Posedajte - pa vide}i na{u prite{nje-nost i kratku zbunjenost onako na no-gama, dodade:

- Malo je tesno, ali bi}e mesta...Pri~amo mu o razlozima boravka u

Beogradu, i kaèmo da bi èleli da nasupozna sa nekoliko zanimljivih poet-skih pojedinosti iz numizmatike. Napo-minjemo da nismo poznavaoci oveoblasti, ali nas zanima njen poetski duhi smisao kao i njena likovno-umetni~kai ìvotno-dokumentarna strana.

- Vrlo rado - kaè Sergije, dok u ne-kom i{~ekivanju ili kratkom premi{lja-nju, lagano previja dlanove preko na-dlanica.

- Kao {to vam je mo`da poznato, za-nima me u prvom redu srpska srednjo-vekovna numizmatika, i to najdalje doXVIII veka. O nov~arstvu u rasponu oddva i po veka objavio sam do sada 110nepoznatih vrsta - po~inje sa uvodomop{tijeg karaktera, koliko da nas upo-zna sa nekim primarnim pojedinosti-

ma. Ukazuje nam na dokumentarni istudijski zna~aj numizmatike kao prvo-razrednog istorijskog izvora, na novasaznanja koja nudi, na nepoznate i sa-svim osobene estetske vrednosti...

Prihvataju}i pove}i album, sa lepimbordo koricama, pokazuje nam jedanod prvih markantnih fotosa dinara kra-lja Milutina sa vladarom u sede}em po-loàju, koji je uve}an 40 puta i delujekao velelepna umetni~ka slika, prepu-na skladno stilizovanih oblika i ve{tografi~ki uobli~enih detalja. Na tom iz-vanrednom fotosu, punom re~ite i pro-duhovljene plastike, majstorski su obli-kovane povr{ine, krcate detaljima kojisu u lepom me|usobnom sazvu~ju i go-tovo umetni~koj korespondenciji, kojane gubi iz vida ni smisao celine...

- Kao {to jasno moète da vidite naovom primerku kralj je potpuno obri-jan, sa lepo kolmovanom kosom, kojase kao kod nekih mladi}a danas spu{tado vrata - tolkuje nam on taj prekrasnisnimak Milutinovog dinara, pa gleda-ju}i nas pravo u o~i kao da ho}e daproveri da li mi zapaàmo te ravno-merno raspore|ene uvojke {to se ne-kako slapovito obru{avaju niz vladare-vo glatko i skoro ne`no lice i tamo ne-gde iznad ramena prkosno kovrdàjuu dve volute...

Razabiru}i njegov upitni pogled, od-govaramo mu da nam je posebno zani-mljivo {to se ta tri uvojka, {to padajuniz vrat sa obe strane, zavr{avaju naro-~ito nagla{enim zavijucima, koji se na-laze u istoj ravni sa podignutim {aka-ma, i da se zajedno sa tim uvojcima, {tovr{kom streme navi{e, podiù ruke iuspravljaju predmeti u njima.

Sergije kao da to pre~u, nastavi da

nam opisuje krunu:- Vidite li tu zup~astu krunu sa tri

osnovne grane, od kojih je srednja naj-ve}a, {to se i dalje ra~vaju navi{e...

Slu{aju}i ga, mislimo o trojstvu uvo-jaka, grana na vladarevoj kruni i jo{ ne-kim detaljima (trobojnica u levoj ruci),koje je mo`da slu~ajno i bezna~ajno, alinama biva upadljiva zbog simbolikepomenutog broja.

- Kralj na sebi o~igledno ima ratni~koodelo - nastavi ne{to ìvlje i ùstrije dagovori, sa izvesnom bojazni da isuvi{ene detalji{e, jer kuda nas sve to moèodvesti.

- Zaogrnut je konjani~kim ogrta~em.ispod koga mu proviruju slobodne ru-ke; a u donjem delu on mu je sa obestrane preba~en preko kolena - govoribrzo, kao da prebacuje neke pe{eve ~i-ji se nabori sustiù, mreè, lome...

Dok nam skre}e pa`nju na te podig-nute ruke i predmete u njima, ~ini namse kao da zajedno sa tek izgovorenimre~ima zveckaju oni metalni delovi na-nizani o dvoredni pojas, {to se jasno ra-zabire ispod dvostruko zavrnutog ogr-ta~a. (Gle, opet na dva mesta po tri plo-~ice i ukrasna predmeta, kop~e - pro|enam nejasna misao).

- Na podignute ruke su mu, vidite,navu~ene ko`ne rukavice, zato su {aketako malo predimenzionirane - nasta-vlja Sergije da nam tuma~i predstavuvladara pogledaju}i nas nadnesene nadalbumom, nekako odozgo, malo nad-meno i suvereno, jer on sasvim pou-zdano i sigurno {eta svojim vrtom u ko-me poznaje svaku biljku, njen krvotok,miris, pa ~ak i drhtavi pokret i gibanjena povetarcu...

- On u levoj ruci drì zastavu troboj-

Umetni~ko-poetske predstave nasrpskom srednjovekovnom novcuRazgovor sa Sergijem Dimitrijevi}em

Nikola CVETKOVI], Leskovac

1Preuzeto iz knjige „@iveti punim ìvotom - @ivotopis Sergija Dimitrijevica“ Narodni muzej Leskovac 1996, str. 101-112.

23dinar 26 / 2006


nicu... Evo lepo se vide ove tri pruge{to se tu, uz samu ivicu, lome i padajunaniè...

(Opet tri pruge - pratimo svoju neja-snu misao o trojstvu koje nam se od pr-vog trenutka name}e)

- A u desnoj ruci je malo zatupasti,uspravljeni ma~ sa `lebom u sredini...Bokovi prestola na kome vladar sedi,tako|e su ukra{eni - nastavlja da opisu-je materijalno pojavne oblike i odnose.

Dok govori uùrbano, buji~avo, zasi-paju}i nas re~ima, ja za trenutak zadr-àvam pa`nju na tim malo predimenzi-oniranim {akama, kako je on rekao, ipoku{avam da uporedim isto tako neu-obi~ajnu veli~inu poslednjeg, najkrup-nijeg uvojka i da procenim koliko seputa on svojim volumenom sadrì utim pove}im {akama - vrednuju}i iestetski taj odnos u ovim relacijama.Ve} na prvi pogled ti odnosi delujuskladno, zaklju~ujem vi{e za sebe, nesi-guran da je moj utisak u svemu ta~an,i hitam da sustignem njegov dalji opis,njegove re~i {to se roje u ~aranju jedneodre|ene predstave i vaskrsavanju ne-kih detalja jednog davno minulog vre-mena, u kome na momente prepozna-je u ne~emu i na{e doba.

Mnogo vremena kasnije pro~itavaju-}i Sergijeve studije o novim serijamanovih vrsta srpskog srednjovekovnognovca, u komentaru pomenutog pri-merka, nai{ao sam na pretpostavku daneobi~no {irok i kratak ma~ {to ga vla-dar drì u desnoj ruci mo`da jeste re-zultat krupnih razmera predstavljenogvladara i ~itave kompozicije u kojoj ni-je bilo mesta za duga~ak ma~.2

Iako je ova pretpostavka izre~ena uformi otvorenog pitanja, koja u nastav-ku ima i mogu}u istorijsku dimenziju,ona donekle ide u prilog na{oj primislio likovno-estetskom skladu oblika i od-nosa na ovom tako osobenom primer-ku novca.

Zanimljivo je da u istan~anom prika-zu portreta ovog vladara, a posebnonjegove kolmovane kose, obrijanog licai ratni~kog odela - S. Dimitrijevi} isti~erazlikovanje ~itave ove likovne predsta-ve od tada uobi~ajenih ikonografskihprikaza, {to predstavlja ozbiljan zahvat

u pribliàvanju i istinskom do~aravanjuvladarevog lika i portreta. Na svaki na-~in sve to ukazuje na vidljive napore re-za~a da da pravi realisti~ki portret. Obepredstave, na licu i nali~ju, pruàjudragocene podatke o ranorenesansnimpojavama u na{oj srednjovekovnojumetnosti. Tek za vreme cara Du{anapojavljuje se prva nov~ana vrsta sa rea-listi~kim portretom...3

Kao {to iz ovih navoda vidimo, a u{ta }emo se tokom daljeg pripovedanjao razgovoru jo{ vi{e osvedo~iti, Sergijeposve}uje vidnu pa`nju ìvotno-reali-sti~kim i umetni~kim pojedinostima nasrpskom srednjovekovnom novcu, ka-ko prilikom usmenog, vi{e uzgrednogtolkovanja pojedinih komada, tako i usvojim studijskim razmatranjima gdemu je misao preciznija, odre|enija. î-ni se da je za istoriju na{e umetnostisrednjeg veka, a posebno slikarstva, ve-oma bitno ovo ukazivanje na odstupa-nja od ikonografskih predstava u te`nji

da se doma{i jedna realisti~ka osnova ugra|enju i koncipiranju portreta. Istotako dragoceno je i obra}anje pa`njesvedo~anstvima o renesansnim pojava-ma u na{oj umetnosti toga vremenakoja su prisutna u nov~arstvu. Neke odtih pojedinosti do{le su do punog izra-àja u jo{ neotkrivenoj umetnosti kova-nja novca, na koju Sergije posredno, au nekim momentima i sasvim direktno,skre}e pa`nju tokom skoro svakog raz-govora koji se odnosi na numizmatiku.

Kao {to nam je ubedljivo ~arao slikutog lepog realisti~kog portreta, prate}i

na momente grafizam nagla{enih, isko-vanih linija, odgovaraju}im pokretomruke, ili pak bojom glasa i ritma, na sli-~an na~in, samo sada jo{ so~nije, ube-dljivije, govori o prvoj pojavi ènskoglika na novcu, o njenom supruànskomvelu i osmehu, o lepoti draperija naogrta~u, o gidàma4 i vinovoj lozi i pti-cama peva~icama koje se pri~uju umagnovenju...

- Na nali~ju ovog istog primerka, evo,vidite - pokazuje nam susedni krupnifotos sa debelom crtom koja ozna~avauve}anje - nalazi se prvi, i to jo{ nasme-{eni svetovni ènski lik na srpskomnovcu. Kraljica ima supruànski veo naglavi, koji se nalazi ispod zup~aste kru-ne i spu{ta se u tananim, malo izlomlje-nim naborima...

Dok nam on re~ima crta kralji~inuode}u, zadràvam pa`nju na nagla{e-nim grani~nim naborima vela koji lepouokviruju to lice daju}i mu izraz èn-stvenosti. Talasasto ispup~enje linije

vela, s desne strane lica koje je dato uizvesnom skra}enju zbog poluokreta iblagog nagiba glave, nagla{ava izrazpuno}e, lakog sme{ka i blaènstva.

- Kraljica, kao i kralj, ima na sebi ogr-ta~ - opisuje Sergije dalje - Ogrta~ sezakop~ava na vratu... I vidite, taj divangraciozni pokret leve ruke kojom kralji-ca drì uzicu ispod brade, sa koliko jerealisti~kog duha prikazan - Skladnonam do~arava tu sliku, koju potom po-drobno analizira ukazuju}i na prodorfrancuske mode u XIII veku, na vidneuticaje zapada. U vezi sa tim gestom

2Sergije Dimitrijevi}, „Nove vrste novih serija srpskog srednjovekovnog novca“, poseban otisak iz „Starinara“, nova serija, knj. XV - XVI, Beograd,1964-1965, str. 118.3Ibid, str.118.4Gidà je u ju`noj Srbiji naziv za ~okot vinove loze (prim. redakcije)

Sl. 1. Lepota srpskog srednjovekovnog novca: Milutin i Simonida

24 dinar 26 / 2006


kraljice, koja rukom drì vezicu ogrta-~a, ukazuje ne sli~nost sa gotskim ma-donama, pokazuju}i {iroko poznavanjei takvih detalja u zapadnoj ikonografiji.

U trenutku kada je po~eo da razvijaovo pore|enje setili smo se divote i ele-gancije pe{eva {to se u finim, izduè-nim linijama lome niz kolena u jednomskladnom asimetri~nom odnosu. Temajstorski uobli~ene linije razli~ite de-bljine, zaobljenosti i izo{trenosti ivica,{to se u dinami~nom kretanju lome iz-me|u dva prednja, sna`no nagla{enavertikalna stubi}a od prestola - delujuneuporedivo elegantnije i gracioznijenego {to je slu~aj sa sli~nim detaljimana kraljevom ogrta~u, preko koga namovla{ klizi pogled. Utisak pune dinami-ke i nekog gibanja jo{ vi{e isti~e nagla-{ena linija ruba ogrta~a koja izvire is-pod levog lakta i spu{ta se sa malomkosinom prema desnom kolenu iznadkoga se skladno previja i lomi.

- Ova duga~ka izvijena i ve{to potcr-tana linija kao da prividno smiruje tro-redo, dosta o{tro, uglasto i naglo lo-mljenje draperija od kolena naniè - iz-nenada prekidamo Sergijevo kazivanjeuklju~uju}i se sa svojim tuma~enjemdetalja koji nas je veoma impresionirao- a u isto vreme podràva i prati smer ipokret ruku izrazito upu}en u levustranu - dodajemo.

Sergije samo zna~ajno klimnu gla-vom, i skoro ne menjaju}i ton i ritamsvoga kazivanja nastavi da razlaè svojumisao o zapadnom kulturnom uticaju.

- Taj pokret i poloàj ruke stigao je ubalkansku ikonografiju u XIII veku i vi-dimo ga na fresci ktitorice, Desislave, iz1259. godine, u Bojanskoj crkvi kod So-fije - kaè iznena|enim pesnicima, kojeza~u|uje to svestrano poznavanje nekihlikovnih detalja u zapadnoj i isto~nojikonografiji i mogu}nost komparativ-nog pra}enja geneze jednog motiva.

5

- Obratite pa`nju na ispruènu desnuruku, u kojoj kraljica drì visok i lep kri-nov cvet, i to stegnutim prstima, koji suokrenuti navi{e. Na ruke su navu~enerukavice sa epimanikama - velikimmanètnama do laktova...

Pogledom {aramo i traìmo te man-ètne, epimanike... I doista, od vertika-

le podignutog dlana ka podlaktici upa-dljivo se prostire jedno pro{irenje u ko-je zalazi tanka podlaktica.

- U tome mogu da se o~ituju i prodo-ri francuskih uticaja u XII veku, vezaniza majku Dragutina i Milutina, JelenuAnùjsku. Oni se vide izme|u ostalog upojavi krina, simbola vladaju}e kraljev-ske francuske dinastije - kazuje uzgredi malo neodre|eno, kao da se ne~egprise}a ili u mislima proverava, a ondastudijski ozbiljno, sa ne{to vi{e strogo-sti u glasu dodaje:

- Zanimljiv je, a ne samo lep, taj krinu rukama kraljice. On je simbol Bogo-rodice, i ne~eg svetovnog, pa je taj ve-li~anstveno podignut cvet krina svaka-ko vezan za njen kult.

Posle ovih re~i Sergije se vra}a opisuprestola na kome kraljica sedi obra}a-ju}i pri tom pa`nju nekim zanimljivimlikovnim elementima. Dok smo ga slu-{ali nije nam bilo jasno za{to ba{ timredosledom tuma~i pojedine detalje.Ima li tu nekog utvr|enog reda i siste-ma? Ni sada nam to nije sasvim jasno.

- Kralji~in presto je prikazan u per-spektivi. On je postavljen na tokarenimstubi}ima koji pri vrhu tako|e imaju to-karene ukrase - govori Sergije sada la-gano, odmereno, sa pritajenim uvere-njem da nas to mo`da i ne zanima toli-ko: ali tim - pomalo monotonim gla-som kao da nam sprema neku ~udnuzamku, ili mo`da neko malo otkri}e.Dalje, ukazuje na razli~itu veli~inuprednjih i zadnjih stubi}a, na njihovodnos prema sedi{tu i visini same figu-

re... Beè}i od izravnosti tog predava~-ki otu`nog glasa i kazivanja, zagledamsamo sedi{te prestola na njemu, sastrane jedva nazirem neke ureze.

- Jesu li ovo sa strane neki ornamen-ti - pitam ga neo~ekivano, naru{avaju}ine{to oteàli i malo sladunjavi mir aka-demskog kazivanja.

- Da - prekida on zapo~etu misao - se-di{te je lepo ukra{eno tim kosim i ukr-{tenim urezima... Na nekim drugimprobu{enim primercima to se jo{ jasni-je isti~e - malo zastaje, posmatra nas,sada nekako odozdo i pita:

- Vidite li sa koliko je pa`nje i ukra-snih detalja oblikovan taj presto!... Toje prava divota! - dodaje ushi}eno je-dan od prisutnih pesnika. - Pa to je ne-verovatno - nastavi iskreno da se ~udi.

Ali Sergiju, koji radosno primi ovo~u|enje uz jedan zagonetan sme{akkao da je bilo va`nije da saop{ti jedanistorijki podatak i da pri tom napraviizvesnu paralelu sa pojavom prestolana freskama. Pominje predstave Bogo-rodice, zatim neke freske iz Milutino-vih zadu`bina, pa slede}i svoju ranijumisao o ukrasnim detaljima zaklju~uje:

- Ovakav presto, na~injen od tokare-nih delova javlja se na jednoj fresci uSopo}anima, tamo gde je prikazanapri~a o prekrasnom Josifu.

Naglo za}uta, malo uko~i pogled idok smo ga netremice posmatrali, onkao da je prebirao po se}anju, pa nesi-gurnim glasom produì:

- Jedan sli~an presto sa~uvan je u De-~anima. Nisu ga mogli datirati. Evo gde

5Kasnije, kada smo razmatrali kako on ovo analizira i interpretira u svojoj napred pomenutoj studiji, zapazili smo da ba{ tim povodom u napo-meni ukazuje na literaturu: - V. Petkovi}, „Pri~a o prekrasnom Josifu“, Glasnik skopskog nau~nog dru{tva, I, 1926, 39, slika 5. - Vidi Verena Han,„Profani name{taj na na{oj srednjovekovnoj fresci“. Zbornik muzeja primenjene umetnosti I, Beograd, 1955., 16 i slika 7, 21 - 22.

Sl. 2. Srpski dinar sa rudarskom predstavom

25dinar 26 / 2006


numizmatika re{ava taj problem. To jekraj XIII i po~etak XIV veka - zavr{avamisao glasno, ~ak vrlo glasno u odnosuna ton ranijeg kazivanja i s obzirom namali i sapeti prostor sobe. Kao da jeprenagla{avanjem poslednjih re~i hteojo{ vi{e da podvu~e mogu}nosti numi-zmatike u razre{avanju pojedinih otvo-renih pitanja i iz drugih oblasti i sfera.

U tom trenutku u sobu u|e Nada.- Da posluìm kafu - upita prigu{eno,

boja`ljivo.- Molim te, ostavi nas na miru - uzvra-

ti Sergije pomalo grubim i oporim gla-som, jer mu se u~inilo da je ona svojimulaskom prekinula razgovor na najva-`nijem mestu; i to ba{ tamo gde je on,eto, mogao da pokaè nove, nepoznatei ~ak neslu}ene vrednosti i funkcije nu-mizmatike, koja nije samo pasija, zanosi strast, nego i svojevrsna oblast nauke.

Ve} u slede}em trenutku pori~u}i bla-gim sme{kom osornost izgovorenih re-~i, on nas nekako {eretski zapita:

- Znate li vi {ta je to gidà, gidà - po-novi nekoliko puta tu re~, da bi je valjdabolje ~uli i razabrali. Ta re~ bila je dobroznana nama Leskov~anima, pa se zatozagledasmo vi{e u ~udu {to nas to pita,a i sa izvesnom nedoumicom: kakve toveze sada ima sa numizmatikom?

- Hm, dobro! - odmahnu jedva pri-metno glavom. - Gledajte sada: sa obestrane prestola, negde iz samog tla, di-ù se navi{e dve gidè... To je gidà, vi-dite kako se krivudavo, rapavo izvija -uverava nas pa nastavlja: - Gidè se,evo - pokazuje prstom - zavr{avaju li-stom od vinove loze.

Iznena|eni ovim detaljem, sada na~i-sto sa tim za{to nas pita za gidù - gle-damo reckaste, skoro opipljive listoveloze.ûdimo se lepoti te lirske pojedi-nosti koja je na{la mesta i odraza ~ak iu nov~arstvu. Ali, koliko nam je to neo-bi~no utoliko nas vi{e iznena|uje prisu-stvo dve pti~ice ... Zapaàju}i na{e ~u-|enje, a da bi nam i dao ne{to vi{e vre-mena za to, on nastavlja da govori omestu ovih ornamenata u numizmatici:

- Li{}e vinove loze sa gidòm, kolikoje meni poznato, sre}emo samo na ovojvrsti. U vreme Milutina vinogradarstvodoìvljava svoj rascvat, pa to ima odra-za i u nov~arstvu - povezuje skladnoovaj podatak iz poznavanja privredneistorije sa biljnom ornamentikom nanumizmatici - nude}i nam pored mo-

gu}eg umetni~kog doìvljaja i saznanjadruge vrste.

- A ove pti~ice, {ta one zna~e - pita-mo nestrpljivo, boje}i se da ne nastavisa razglabanjem privredno-istorijskihmomenata, {to je ovoga puta donekleizvan sfere na{eg interesovanja.

- To su dve ptice peva~ice - skoro vik-nu napu{taju}i pri~u o vinogradarstvu.- Da, ptice peva~ice!- nastavi nagla{a-vaju}i svaku re~ sa jedva primetnim pa-uzama izme|u njih, u kojima se tajiloàljenje {to smo ga nekako presreli pi-tanjem, {to mu nismo dopustili da prviu svom sjaju i lepoti prikaè tu bisernulirsku pojedinost koju namenjuje samoretkim izabranicima. Jer, to sa pticamapeva~icama ~uvao je namerno za krajovog dela kazivanja... I sve {to je ranijegovorio trebalo je samo da pripremi tajblistavi lirski finale, koji }e na nas osta-viti nezaboravan pesni~ki utisak, dosto-jan umetni~kog tolkovanja... Puno jera~unao na snagu i silovitost tog utiska,na doìvljaj koji moè da pokrene, napesni~ke i stvarala~ke namere {to moèda pobudi.

- Da, ba{ ptice peva~ice - }utimo mi islu{amo ga pritajeni, ra{irenih o~iju, saslutnjom da smo ga mo`da povredili unekom njegovom htenju, nameri...

- Nada mi kaè: ti fantazira{! Po ~e-mu vidi{ da te ptice pevaju - ulazi u ~u-dan dijalog sa sobom, kad eto, nije mo-gao u svemu i potpuno da nas frapira...

- Samo trenutak, da bolje pogledamo- traìmo mogu}nost da se priberemo.

- Zagledajte, dobro zagledajte!Lepo uobli~ena pti~ica {to s leve stra-

ne prestola stoji na gidì i listu, nekakoje graciozno zadigla glavu i ~udno za-putila svoj, od refleksa ne{to svetlijikljuni}, prema krinu {to ga kraljica dr-ì visoko u ruci.

- Jeste li videli kako ptice drè glavukad pevaju ili piju vodu, na primer - pi-ta nas prekra}uju}i trenutak zgusnuleti{ine i }utanja.

- Ptice uvek podignu glavu kad pijuvodu ili pevaju - odgovori sam, ne sa-~ekav{i da se mi uklju~imo u raspra-vljanje tako zna~ajnog i dugo pripre-manog lirskog momenta - One su, vidi-te, graciozno peva~ki zabacile glavu iokrenule se prema kraljici... Zar to ni-je veli~anstvena pesni~ka poza? Kofantazira...

Izgovaraju}i ove poslednje re~i, nje-

govo se lice preobrazi, ozra~i ga nekodublje unutra{nje zadovoljstvo koje po-~e da presijava i titra kao onaj upadlji-vi refleks od svetiljke u vrhu visokog~ela, {to se mreìo sa nemirnim vlatimkose. O~i mu zablista{e. Svom silinomispuni ih neka svetlost, krug po ~ijojspoljnoj ivici po~e da se kre}e i sve br-è kovitla titraj zenice ili rumen sunca.U njegovom malo podignutom ~elu us-pravi se prkosno (Ko fantazira?), po-bedni~ko u pokretu ruke {to odbija, i~inom poluironi~nog trijumfa dovodi upitanje.

Istinski nas je odu{evio taj ~isto lirskimomenat za koji nismo ni mogli pret-postaviti da biti{e na tim drevnim, izli-zanim i patiniranim primercima novca.O~arao nas taj vijugavi, treperavi spletlinija, pokreta, i zna~enja {to se gusnuoi nitio, uzle}u}i sa tim pticama u nepo-znato, tajnovito i magnoveno. Ta pe-sma {to se izvijala iz njihovog u cvrkutuzvinutog tela, klizila je po metalnimrubovima iskovanog dinara, ukr{tala setamo gore u granatim i ra~vastim pro-rezima kralji~ine krune i padala kao sit-no, nepozobano zrnevlje ispod njenihnogu, pretvaraju}i se ponovo u feniksobli~je - neizrecive lepote. Zapevalo jene{to od tog lirizma i u nama.

Vide}i na{u zadivljenost i zanemelostod te neobi~ne i ranije nevi|ene kraso-te Sergije odlu~i da nam ukaè jo{ nanekoliko pojedinosti. Zato potraì damu dodamo drugi album mrko-zeleneboje, koji izvukosmo iz jednog niza.Odmah na prvoj stranici zastade naddinarom cara Du{ana.

- Na ovom primerku se vidi vladarkako sedi na konju sa obema nogamaokrenutim na stranu sa koje gledamo. -Ose}aju}i nepreciznost ovih indikacija,dodade: - Drugim re~ima, on sedi èn-ski na konju, i to samo zato da bi tapredstava bila sve~anija. Zar to nijemodernisti~ka slikarska vizija - pita nasSergije, izgovaraju}i poluironi~no re~modernisti~ka. Prema svemu moderni-sti~kom on, kao {to nam je od ranijepoznato, gaji izvesnu odbojnost, pa jetaj pojam za njega sinonim izvesnog iz-obli~avanja. Ne pridaju}i zna~aj toj iro-ni~noj napomeni, zagledamo ona dvata~kasta reda {to ozna~avaju carskukrunu iznad samog vladarevog lica io~iju mravljeg izgleda. I na haljini is-pod vladareve brade vidi se izvesna

26 dinar 26 / 2006


ta~kasta ornamentika koja krasi odoru.Majstor koji je iskovao ovaj novac, ve-rovatno je hteo tim ornamentisanjemjo{ vi{e da istakne sve~anost izgleda ivladarevo visoko dostojanstvo.

- Na nali~ju je poprsje Isusa sa nim-busom kome se zraci ra~vasto raspro-stiru... Ali, od toga mnogo je zna~ajni-je kako je Isus odeven. On, vidite, nasebi ima ko`ni grudnjak, sa resastomogrlicom, koji se pri dnu zavr{ava pro-{ivenim i tako|e ukra{enim polukru-`nim delom... - Posle ovih re~i Sergijeodmah po~e da razvija pore|enje iz-me|u izgleda ovog poprsja Isusa ionog {to ga je objavio pre 13 - 14 go-dina, pominju}i krst u nimbusu, rukukoja ne blagosilja, ali i prisustvo rudar-skog ~eki}a u ruci. Govorio je pomno,poneseno, da smo jedva stizali da pra-timo njegovu misao koja nam je bilaprili~no nejasna zbog nepoznavanja ~i-tave ove oblasti.

Zanemaruju}i to njegovo zapenu{alokomparativno kazivanje razmi{ljalismo o skladu koji postoji izme|u {iro-ke razmahnute resaste ogrlice, gustihureza na Isusovoj bradi {to u jednomdelu paralelno idu sa resama, da bi seopet negde zrakasto razilazili - i o onojpolukru`noj traci ukra{enoj po srediniornamentalnim zrnastim nizom. îta-va ta kupasta likovna predstava {to sepri vrhu zavr{ava zrakastim nimbu-som, sa nagla{enim ta~kastim detalji-ma - deluje vrlo sna`no i impresivno.Ti naivno i pomalo primitivno obliko-vani detalji uklopljeni u kru`ni oval poivicama nazubljenog dinara - ostavlja-ju jo{ puniji estetski doìvljaj koji nijelako racionalno izloìti.

- Isusov ko`ni grudnjak - vra}a seSergije ponovo tom delu ode}e - o~i-gledno predstavlja rudarsku ko`nukecelju. To potvr|uje pored ~eki}a, isam oblik kecelje, a naro~ito resastaogrlica, koja je i{la uz takve izra|evi-ne od koè...

Dok je izgovarao ove poslednje re~itonom punim pouzdanja i apodikti~-ki nepore~no, posmatrao nas je upor-nim produènim pogledom kao datraì neki trag sumnje, neverice. Og-njilo prodornih o~iju preme{tao je sjednog na drugog, traè}i zametaknedoumice i iskru koja bi kresnula di-jalog, su~eljavanje. Kad toga ne bi,on mirno nastavi:

- Upravo ta neregulisana nov~anaemisija, koju je na~inio neki rudar po-draàvaju}i Du{anove carske dinare iunose}i neke svoje izmene - otkriva iz-gled ko`ne rudarske kecelje upotre-bljavane u srednjovekovnoj Srbiji.

Ovim re~ima je ponovo potvrdio ipokazao dokumentarni karakter kojimoè da ima numizmatika, pa je i utom smislu nastavio:

- Ali ~eki}, rudarski ~eki} sa dr{kom,omotan konopcem da ne bi klizio, naj-bolji je dokaz da je u pitanju neka ru-darsko-sveta~ka predstava - re~e ube-dljivo, punim glasom, pa dodade: - Taj~eki} {to leì u horizontalnom poloà-ju, okrenut uìm vrhom navi{e - prika-zan je vrlo precizno i realisti~ki, kaomalo koji predmet na srednjovekov-nom novcu. On prosto neodoljivo zra-~i snagom svoga realizma, pogotovuako pogledate upadljive i neravnomer-ne navoje od konopca na njegovoj dr-{ci. Tu malo zadihano zastade, za}uta iuputi svoj pogled tamo napred premaotvorenom prozoru kao da traì vi{ezraka, vi{e svetlosti. Posle duèg }uta-nja koje se premetnu u neko malo ne-prijatno i{~ekivanje nastavi:

- Isus odeven u rudarsku kecelju i sarudarskim ~eki}em u ruci, prikazan jekao za{titnik rudara. To je sasvim ja-sno - re~e malo oporo, pa produì sanekom neobi~nom rezignacijom i jet-ko{}u u glasu - me|utim, sve to ospo-ravaju mi crkvenjaci - re~e podsme{lji-vo - Za njih sve to ni{ta ne zna~i! Cr-kvenja~ka rabota...

Ova poslednja re~ nas zbuni. Crkve-njaci! Ko su ti crkvenjaci u domenu nu-mizmati~kih istraìvanja, u oblasti nu-mizmati~ke nauke? êmu takva jet-kost i sarkazam? Zame}e li on pole-mi~ku kavgu ili ona negde ve} traje?

Ne èle}i da obja{njava te re~i o cr-kvenjacima dodade kao da se ba{ togtrenutka prisetio jo{ jednog argumen-ta, koji }e pesnicima {to se sluè pisa-nom re~i delovati najubedljivije:

- Al, gledajte sa obe strane glave pi-{e: „Isus Oon“ umesto uobi~ajne skra-}enice Isus Hristos (Isus spasilac), {tozna~i Isus tvorac. âk je i natpis, eto,takav - izgovori poslednje re~i sa olak-{anjem.

Po{to smo }ute}i i bez posebnogodobravanja saslu{ali ovu malu pole-miku, i to bez drugog sagovornika, u

jednom trenutku se u~inilo da su po-nu|eni argumenti nedovoljni, pa je za-to, nekako uzgred, ali ipak dosta zna-~ajno napomenuo:

- Imam ja i druge argumente. Na jed-noj fresci, na primer, pojavljuje se Bo-gorodica sa preslicom u ruci...

Sergije pokazuje drugu fotografiju sapredstavom konjanika. - Predstava ko-nja tu ima vanredan dokumentaranzna~aj - nastavlja dalje - jer, ako sekonj dobro zagleda, na njemu se moguvideti skoro svi elementi opreme... Za-nimljiva su ova se~iva vezana kaji{imaza konjske kopite. Sa njima je i konju~estvovao u boju prilikom napada nape{ake - zaklju~uje Sergije.

Posmatraju}i konjska kopita pitaosam se: da li su to stvarno se~iva? Da lije to slika koju on naknadno konstrui-{e i dogra|uje, na osnovu nekih drugihindikacija i poznavanja tog vremena?Ili je to, mo`da, rezultat ma{tovitogpristupa, intuicije u svemu?

Ovo monolo{ko kazivanje pretvori-lo se dalje u dijalog Sergija sa pesnici-ma o simboli~kim predstavama u he-lenskoj knjièvnosti (detalji na Hera-klovom kalpaku), o simbolici na gr~-kim tetradrahmama, kao i o ratni~-kom odelu, o heraldici, o oklopima i{lemovima na srpskom srednjovekov-nom novcu. Prisutni pesnici su o za-stra{uju}im detaljima na {lemu {topokriva glavu, o malim otvorima krozkoje se proviruje i o tim razjapljenimvu~jim ~eljustima {to dominiraju - po-~eli da govore iz psiholo{kog ugla.Razgovor se oduìo do u pozni smirajdana kada su ve} zamukle i ptice uvrh platana, {to su se jedno vremekre{te}i ~ule.

SSuummmmaarryy

A conversation withSergije Dimitrijevi}

In the conversation with thefamous expert on Serbian mediaevalnumismatics, a special emphasis hasbeen given to the iconography of twocoins. One of them (Fig. 1), isremarkable due to its beautiful pres-entation of the king Milutin and hisyoung wife Simonida, while the sec-ond one (Fig. 2) is believed to repre-sent the Christ as the miner.

27dinar 26 / 2006

orijentalna numizmatika

îtaoci kojima je poznat razvojtugre, jedinstvenog dekorativ-nog dizajna koji se koristio na

novcu osmanlijskih sultana, mogli suprimetiti njenu upotrebu tako|e na mo-dernom novcu vladara drugih zemalja.U ovom ~lanku je pregled tipova tugrekoji se mogu na}i na novcu kovanom uzemljama van Otomanskog carstva.

Mnoge od tugra, o kojima je re~, su~isti kaliografski dizajni, koji imaju iz-gled otomanskih tugri, jer su gracioznekrivine pojedinih slova i visokih „alifa“zadràni zbog dekorativnih razloga, alise uglavnom ne mogu ~itati u vidu ime-na i titula vladara na koje se odnose.

Ovakvi nov~i}i dolazili su iz kovnicau Sudanu i njegove zapadne provincijeu Arabiju, Persiju, Avganistan i indij-skih dràva Hajderabad i Bahavalpur.Postoji ~itav niz interesantnih tipovakoje su izdavali Mahdi, Kalifa, Sultan[ah, Amir, Nizam, Navab, kralj i napo-kon vlada Pakistana.

SUDANPoznata je i pri~a o pobuni Mahdista

koja je uzdrmali Egipat (indirektno podvla{}u otomanskih sultana) i koji sudoveli do pada Kartuma, smrti Gordo-na i do Ki~enerove pobede kod Omdur-mana posle 14 godina. Za vreme togperioda, poznatog kao Mahdija, kadaje Sudan bio zahva}en neredima, kova-ni su neki interesantni nov~i}i u Kartu-mu i Omdurmanu. Prve je kovao Mu-hamed Ahmed (zvani El Mahdi, {tozna~i Mesija), a kasnije njegov nasled-nik Abdula ibn Muhamed, prvi kalif ko-ji je drào Sudan ~vrsto u svojim ruka-ma 13 godina. Treba napomenuti da

njihova imena nisu ispisana na tugra-ma koje su koristili.

Dizajn kori{}en na tim nov~i}imapodse}a na otomanske tipove, a {to jerazumljivo, zato {to je popularni turskisrebrni apoen od 20 pjastera (kuru{a),poznat kao medìdije, kovan kada jeAbdul Medìd izvr{io reformu novca,bio u opticaju u Sudanu dugi niz godi-na. Trgovci su na njega bili navikli, istokao i na drugi novac na kojima se nala-zila sultanova tugra. Kada je Mahdi na-{ao za shodno da kuje svoj vlastiti no-vac, naredio je da se verno kopirajuturski nov~i}i, s tim {to je ime sultana,sadràno u tugri, zamenjeno re~imaamr el mahdi - po nare|enju Mahdija(sl. 33). Standardna teìna Mahdijevog„dolara“ odràvala se otprilike na istomnivou, sa fino}om od ~etiri petine(800/1000). Sav novac Mahdija kovanje u Kartumu i cirkulisao je sa starim istranim novcem.

Sl. 33. „Po nare|enju Mahdija“

Posle Mahdijeve smrti i u junu 1885,njegov naslednik Kalifa zamenio je slu-`benika koji je kontrolisao kovnicu, anovi, koga je imenovao, preselio je tre-zor u Omdurman (s druge strane rekeNila), ali nije zapo~eo s kovanjem nov-ca sve do 1304. godine po Hid`ri. No-vo izdanje je nosilo tugru u kojoj jenatpis „po nare|enju Mahdija“ zame-njeno re~ju makubul (prihva}en ili

mora se prihvatiti, sl. 34), a smanjen jei standard.

Sl. 34. „Makubul“ - prihva}en

Kasnije, 1310. godine AH, kada supromenjeni kalupi, iskovana su dva no-va izdanja, od kojih je jedno poznatopo imenu umla dèdida, {to zna~u no-vi novac. Ove re~i su navedene u tugri(sl. 35), a ispod njih je uba~ena arap-ska re~ za „dobro“. Oba tipa nalazimona srebrnom i sitnom novcu sa godi{ti-ma 1310 AH do 1315 AH.

Sl. 35 „Umla dèdida“ - novi novac

DAR FURPosle poraza Kalife Abdulaha kod

Omdurmana 1898. godine, sultan DatFura postaje Ali Dinar ibn Zakaria 1302.godine AH, i za njegove vladavine su-danska vlada dolazi pod uticaj nema~kei turske propagande, pa se neposrednopre izbijanja I svetskog rata sukobljavasa Britancima. No, pre nego {to je pred-uzeo ofanzivu, napadaju ga zdruèneanglo-egipatske snage, pa u tom okr{ajudolazi i do njegove pogibije.

Numizmati~ka rasprava o tugri - III

Tugre na novcu islamskih dràvaKenneth M. MacKENZIE Tennefly, N. J. (SAD)

Tùgra, tùra, `. tur. sultanov pe~at na ukazu, fermanu, sultanovoime na novcu ili izvezen monogram u obliku slike na zidu - Al' navratim' brzi tatarine, u ruci mu ferman s tugrom carskom(Nar.pesma); Drugi caru stoji na divanu i zame}e ture na fermanu(Nar.pesma); Na zidu, kao jedna slika, carska tura... monogramcarskog imena (I. Andri}, Re~nik srpskohrvatskog knjièvnogjezika, Knj. 6, Novi Sad 1976, str. 326, 340.)

28 dinar 26 / 2006


Nesposobnost Ali Dinara da prodre uSudan bila je prouzrokovana nedostat-kom novca za finansiranje njegovih tru-pa. On je ve} bio iskovao osnovni novac1908. godine, poznat po imenu radina,ali su trgovci uvezli i ve}u koli~inu falsi-fikata tog novca. Taj novac je predsta-vljao grube imitacije apoena od 20 para(jigirmi paralik) Mahmuda II kovanih uEgiptu 1223. AH, sa godinom vladavine26 (1833). Taj novac poznat je kao ka-ba{ijat, zato {to su ga u Dar Fur uveliKarabi{ Arapi iz Kordofana.

Falsifikovani primerci ovog novca no-sili su regnalnu godinu „13“. Njihov jeuvoz bio delimi~no zaustavljen, dok jeonaj koji se zatekao u opticaju bio kon-tramarkiran sultanovim imenom Ali igodinom „1312“. U toku 1328. AH, is-kovan je srebrni nov~i} od 5 pjastera ti-pa medìdije. Na njemu je bila tugraotomanskog stila, ali se na njoj moglopro~itati ime Ali Dinara (sl. 36). Na re-versu je bio natpis „Kovano u El Fa{e-ru“, a na nekima je bila nazna~ena1377. godina AH, sa regnalnom godi-nom „71“, koju su graveri kasnije kori-govali na „17“ = 1916. godina na{e ere.

Sl 36.

AL HED@AUdaljena sultanova provincija He-

dà, u Arabiji, nije prvobitno imalakovnicu. Britanci, koji su pomagali [a-rifa Husein ibn Alija u proterivanju Tu-raka za vreme I svetskog rata, poslalisu im ma{ine koje su instalirane u Me-ki. Novac koji se tu kovao nije imao nasebi tugru, sve do invazije Vahaba izNedìda. Tada se u kovnici izra|ujugrubi kalupi za novac Amir Sauda, sanjegovim imenom u formi tugre, i sadatumom 1343. AH. Na tugri pi{e AlFeisal Saud Abdulalah Abdurahman, ana desnoj strani polja je natpis koji gla-si, u prevodu, „familija Sauda, praved-nog“ (sl. 37). U Hedì je u opticaju bionovac od 1/4 i 1/2 gver{a, od kojih sumnogi bili poreklom iz Jemena. êstoje novac bio samo posrebren. Kasnijesu kori{}eni mnogo precizniji kalupi,

pa je tugra bila bolje formirana, sa jed-nostavnim imenom Al-Suad, u poljudesno od nje.

Sl. 37. Kombinovana kraljevstva Nedìd i

Hedà postale su dràva Al-Mamlakaal-Arabija as-Saudija 1932. godine. Toje sada{nja dràva Saudijska Arabija,na ~ijem je ~elu tada bio kralj AbdulAziz ibn Abdur-Rahman al-Feisal Al-Saud.

KUAJTI DR@AVA Ovu dràvu osnovao je 1830. godine

jedan vojnik, pripadnik armije Nizamaod Hajderabada, koji se zvao Umar ibmAvad al-Kuajti. On je ìveo u [ibamu,oblast Hadramant, a kasnije je svoju po-rodicu iz Indije (dràva Hajderabad)preselio u mesto Katun. Istorija ove drà-ve o~itava se u ve~itim sva|ama sa Kati-rima, koji su nekada bili zna~ajna sila uovom delu Arabije. Glavnom lukom dr-àve, Mukalom, vladao je sultan koji jekovao bakarni nov~i} sa godinom 1318AH, na kome je bila njegova tugra sa nat-pisom Sultan Avaz ibn Umar (sl. 38).

Sl. 38.

Kuajti dràva pripojena je protekto-ratu Isto~ni Aden, potom Britancima, adanas je deo Jemena, nekada{nje teri-torije Demokratske Republike Jemen.

PERSIJAKrajem XIX veka tugra se tako|e po-

javila na nekoliko nov~i}a ~uvenog {a-ha Persije, Nasr-ed-Dina, koji su kovaniu njegovoj prestonici Korosan, u pro-

vinciji na istoku Persije. Ovi su nov~i}ijedini u dugoj istoriji Persije koji na se-bi imaju tugru, a na njma je navedenoime kovnice Me{ad (ili Arz-i-akvadas)sa godinama 1281, 1284 i 1287 AH .Ova je provincija bila prete`no naselje-na turskim plemenima, dok je narod ~i-ste persijske rase naseljavao gradove.

Tugra ovog {aha javlja se u raznimvarijantama na apoenima od dva zlat-na tomana sa datumom 1281 AH, unjoj je sadràna titula vladara (sl. 39).Postoje dva tipa tugre (sl. 40), i za obeje karakteristi~no to da u sebi sadrèime dinastijske ku}e Kvadàr.

Sl. 39.

Sl. 40.

U toku 1284. godine po Hid`ri, isko-van je mali zlatnik sa skra}enom for-mom tugre (sl. 41). Prikaz tugre nanovcu izgleda da je nestao posle izda-vanja srebrnog novca sa datumom1287 AH.

Sl. 41. Nasr ed-Din

AVGANISTANNekoliko vrsta tugre kreirali su

kaliografi koji su radili za emire odBarakzaja. Kompleksnost njihovogdizajna prouzrokovana je titulamakoje su koristili razni vladari. Uosnovi postoje dva tipa - prvi, sa za-tvorenom osnovom, turskog stila,poznat po imenu tugra-i-Rumi i dru-gi, sa otvorenom osnovom, poznat

29dinar 26 / 2006


kao tugre-i-Korosani.Stari stil pisanja poznat kao tugrai

dugo je bio popularan me|u kaliogra-fima u ovom delu sveta. Ipak, na avga-nistanskom novcu tugra se uglavnomjavlja na reversu, dok je na aversu pri-kaz prestola, neka vrsta nacionalnogamblema.

Tugra svakog vladara pojavljuje se nanovcu sa blagim varijacijama; ovde da-jemo neke od njihovih ilustracija uzkratke bele{ke.

Emir abdul Rahman (1880-1901).Ne njegovoj tugri pi{e zia ul-melete-vadin (prosvetitelj vere i naroda).Ona se javlja na njegovom zlatnom isrebrnom novcu; na nekima su poje-dine re~i u polju desno, kao na primerna 5 rupija 1314 AH, gde stoji re~ sa-nad (overeno).

Sl. 42.

Emir Habibula (1901-1919). Njego-va tugra u sebi sadrì titulu seraj-ul-melete vadin ({to tako|e zna~i prosve-titelj vere i naroda). Ovu tugru nalazi-mo na zlatniku 1319. AH i na nekolikosrebrnih primeraka novca.

Sl. 43.

H.M.Amanulah, Al Gazi (1919-1929). Njegova tugra ima u sebi titu-li Al Gazi (osvaja~ nevernika) i natpis

Amanulah kan, kraljevsko viso~an-stvo. Ona se javlja na mnogim zlatni-cima, kao i na srebrnom i bakarnomnovcu

Sl. 44.

H.M. Gazi, Muhamed Nadir {ah Af-gani (1929-33). U tugri je navedenonjegovo ime i titule, a javlja se na avga-nistanskom zlatniku od 20 afganija, ta-ko|e na srebrnom i bakarnom novcu.

Sl. 45.

H.M. Muhamed Zahir {ah (1933).Tugra ovog vladara ~ija je prestonicabila Kabul, uklju~uje njegovo ime i titu-lu koja glasi: Al-mitavakel al-Alah (ve-ruj u boga); nalazi se na tri apoenazlatnog novca i na aluminijumskomnov~i}u od 5 afganija 1337 AH.

Sl. 46.

HAJDERABADGrad Hajderabad bio je prestonica

istoimene indijske dràve od 1589. go-dine. Njegovi vladari nosili su titulu Ni-zamul-Mulk (administrator zemlje).Tugra se pojavila tek na novcu posled-nja dva Nizam-vladara, po~ev od sinaAfzal-ud-Daula koji dolazi na vlast1869. godine. Prvi nov~i}i sa tugramabili su bakrenjaci nominala 1 i 2 pai i1/2 ane, koji je kovao 1326-29. godinepo Hid`ri H.E.H. Mir Mahbub Ali Kan,koji je umro 1911. godine.

Sl. 47.

Njegov naslednik H.E.H. Mir UsmanAli Kan Bahadur Fat Jang kovao je sli~annovac 1338-53. AH, kao i novac od 1ane od kupronikla 1338-54 i ~etvrtastitip narednih godina. Ova dràva sada jepodeljena izme|u Indije i Pakistana.

Sl. 48.

BAHAVALPURVladari iz porodice Navab od Bahaval-

pura zapo~eli su svoju vladavinu nakonraspada Durani carstva, i zaklju~ili pakto prijateljstvu sa Britancima 1833. godi-ne. Ova mala dràva u severozapadnomdelu nekada{nje Britanske Indije, pri-klju~ena je 1947. godine Pakistanu.

Kada 1907. godine Al-Had` SadikMuhamed V Abasi dolazi na vlast, kujenekoliko niìh nominala sa tugrom.Me|u njima je bila i 1 pajsa 1343 AH,a kasnije, 1949. godine, kuje i apoeneod 1/4 ane i 1/2 pajse (pice) sa sli~-nom tugrom. Njegov naslednik AmirMuhamed Bahavi Kan uop{te nije kori-stio tugru na novcu.

Sl. 49.

PAKISTANIslamska republika Pakistan pro-

gla{ena je 23. marta 1956. godine inovac te dràve od tada je pro{aokroz mnoge promene. Me|utim, nasvim se serijama pakistanskog novcatugra odràla na aversima mnogihapoena.

Sl. 50.Ova je tugra prili~no neobi~na: ume-

sto imena vladara i njegovih titula, onase sastoji od imena dràve na urdu, slu-`benom jurdu dràve Pakistan; njentekst, vrlo atraktivno ispisan, glasi: Hu-kumat-e-Pakistan, {to zna~i Vlada Paki-stana.

MOGADI[Na kraju ovog ~lanka dajemo kratku

bele{ku o interesantnom novcu koji suizdavali vladari Mogadi{a u XV veku.Ove kovanice imaju monogram naaversu i reversu izme|u {estokrakezvezde.

Sl. 51.

Sl. 52.

Monogram je sli~an izgledu sere, do-njeg dela ranih otomanskih tugri, kojesu se mogle na}i na dokumentima togperioda.

Sl. 53.

Poznato je da su vladari Mogadi{a, ko-ji su se sa uspehom suprostavili portu-galskoj okupaciji svoje zemlje, bili na-klonjeni otomanskim Turcima, koji sukasnije zauzeli Kairo i Jemen. Mogu}e jeda je oblik tugre uticao na dizajn njiho-vog novca. Njihova odluka da u dizajnsvog novca ne uklju~e vertikale (alife) idruge elemente tugre, verovatno je bilazbog èlje da ne uvrede turskog sultana.

Mogadi{ je sada glavni grad Demo-kratske Republike Somalije, na isto~nojobali Afrike.

Ovim zavr{avamo studiju o tugramana novcu, od prvih otomanskih vladarado ne-otomanskih dràva novijeg vre-mena. Nadamo se da }e ona biti kori-sna za sve one koji sakupljaju i prou~a-vaju islamsku numizmatiku.

Prevod: R. Mandi}


dinar 26 / 2006 30


Sultani Osmanlijskog(Otomnskog) Carstva

Godine vladavine navedene su po Hid`-ri, a u zagradi po na{em kalendaru.

1. OSMAN 699-724 AH (1299-1324)

2. ORHAN „GAZI“ (borac za veru)

724-763 AH (1324-1362)

3. MURAT I „HÜDAVENDIGAR“ (gospodar)

763-791 AH (1362-1389)

4. BAJAZIT I „YILDRIM“ (munja)

791-804 AH (1389-1402)

4.1 Emir SULEJMAN 805-813 AH (1402-1411)

4.2 MEHMED ÊLEBI 806-816 AH (1403-1413)

4.3 MUSA ÊLEBI 813-816 AH (1411-1413)

4.4 MUSTAFA ELEBI 822-825 AH (1419-1422)

4.5 MUSTAFA „KUÛK“ (mali) 826 AH (1423)

5. MEHMED I „ÊLEBI“ (gospodin)

816-824 AH (1413-1421)

6.1 MURAT II - 1. vlad. 824-848 AH (1421-1444)

6.2 MURAT II - 2. vlad. 849-855 AH (1445-1451)

7.1 MEHMED II „FATIH“ (osvaja~)

1. vladavina: 848-849 AH (1444-1445)

7.2 MEHMED II „FATIH“2. vladavina: 855-886 AH (1451-1481)

7.3 D@EM (ÇÇEM) Sultan 886 AH (1481)

8. BAJAZIT II „VELI“ (surovi)

886-918 AH (1481-1512)

9. SELIM I „YAVUZ“ 918-926 AH (1512-1520)

10. SULEJMAN I „KANUNI“ (zakonodavac)

926-974 AH (1520-1566)

11. SELIM II „SARI“ (pijanica)

974-982 AH (1566-1574)

12. MURAT III 982-1003 AH (1574-1595)

13. MEHMED III 1003-1012 AH (1595-1603)

14. AHMED I 1012-1026 AH (1603-1617)

15.1 MUSTAFA I 1. vladavina: 1026-1027 AH (1617-1618)

15.2 MUSTAFA I2. vladavina: 1031-1032 AH (1622-1623)

16. OSMAN II „GENÇÇ“ (mladi)

1027-1031 AH (1618-1622)

17. MURAT IV 1032-1049 AH (1623-1640)

18. IBRAHIM 1049-1058 AH (1640-1648)

19. MEHMED IV „AVCI“ (lovac)

1058-1099 AH (1648-1687)

20. SULEJMAN II 1099-1102 AH (1687-1691)

21. AHMED II 1102-1106 AH (1691-1695)

22. MUSTAFA II 1106-1115 AH (1695-1703)

23. AHMED III 1115-1143 AH (1703-1730)

24. MAHMUD I 1143-1168 AH (1730-1754)

25. OSMAN III 1168-1171 AH (1754-1757)

26. MUSTAFA III 1171-1187 AH (1757-1774)

27. ABDUL HAMID I 1187-1203 AH (1774-1789)

28. SELIM III 1203-1222 AH (1789-1807)

29. MUSTAFA IV 1222-1223 (1807-1808)

30. MAHMUD II „ADLI“ (sudija)

1223-1255 AH (1808-1839)

31. ABDUL MED@ID 1255-1277 AH (1839-1861)

32. ABDUL AZIZ 1277-1293 AH (1861-1876)

33. MURAT V 1293 AH (1876)

34. ABDUL HAMID II 1293-1327 AH (1876-1909)

35. MEHMED V „RESAD“1327-1336 AH (1909-1918)

36. MEHMED VI „VAHIDÜDDIN“1336-1341 (1918-1922)

SSuummmmaarryy

A Tougra Review for CoinCollectors - Part III

In the final part of the numismatictougra review, Ottoman Sultanate(1402-1648), Crimea (Giray family)and a religious use of the tougra formare discussed.

31dinar 26 / 2006

moderna numizmatika

Copyright D. Schöberl

Politi~ke i ekonomske sudbineSrbije i Austrije oduvek su bile,hteli mi to ili ne, vrlo intimno

povezane. To je, naravno, bio i slu~ajkod Kraljevine Srbije i Austrougarskemonarhije u XIX veku. Istorijski pro-ces njihovih odnosa je kulminirao uvreme Prvog svetskog rata i promenakoje je on doneo. Uzroci ovog sukobasu veoma dobro poznati svakome koje ikada imao i najmanji interes zamodernu istoriju. Ono {to se manjezna, je da su veze Srbije i Austrougar-ske bile puno kompleksnije od toga;vrlo ~esto veoma uspe{ne i konstruk-tivne u svakom pogledu, njihovi pozi-tivni aspekti su nai{li na puno manjiinteres medija i publike, a verovatno ipoliti~kih ~inilaca u obe dràve. Ka-snija jo{ ja~a politizacija ove materije

(„ko je bio kriv?“), na obe strane, ko-ja jo{ i dan dana{nji muti pogled nadoga|anja, je naàlost prouzrokovalada je puno toga {to je bilo dobro i po-zitivno u me|uvremenu zanemarenoili ~ak potpuno zaboravljeno. Jednood zaboravljenih poglavlja je istorijasaradnje Kraljevine Srbije sa be~komkovnicom. Ova saradnja je bila veomava`na u procesu ustanovljenja i utvr-|ivanja mlade srpske dràve i njenogkona~nog osloba|anja od turskog uti-caja. Bez be~ke kovnice nov~ana poli-tika Kraljevine Srbije jednostavno bibila neostvariva i nezamisliva, to mo-èmo sada da tvrdimo sa sigurno{}u.Ovaj ~lanak je prvi poku{aj obradejednog dela nama dostupnog arhiv-skog materijala i kao takav ne moèda pretenduje ni na kompletnost ob-rade izvora, niti zaklju~aka. Glavni

motiv za njegovo pisanje bila je ~inje-nica da smo u toku obrade ove gra|enai{li na numizmati~ki va`na otkri}akoja smo hteli da ponudimo {iroj jav-nosti zainteresovanoj za ovu proble-matiku.

Istraìvanja koja su prethodilaovom ~lanku su bila veoma oteànaiz nekoliko razloga: kao prvo, u nu-mizmati~kim krugovima je postoja-nje ovih akata bilo potpuno nepozna-to. Svi su smatrali da su ovi arhivi ve}davno nestali, da su dva svetska ratai drugi faktori u me|uvremenu u~ini-li svoje. Kao drugo, dana{nja privat-na firma „Kovnica Austrija“ nije pre-terano zainteresovana za ovakva is-traìvanja i, iako je nekoliko osobahtelo da pomogne, nije bila u stanjuda pruì neku sistematsku podr{ku.Nekoliko godina smo se vrteli u krug

Ovaj ~lanak je u celosti prethodno objavljen na nema~kom jeziku u Be~kom NumismatischeZeitschrift Vol. 111-112, 2004, pod naslovom „DAS KÖENIGREICH SERBIEN UND DASWIENER K.K. HAUPTMÜNZAMT - EINE BEZIEHUNG IM SPIEGEL DER NUMISMATIK“. Redakcija„dinara“ se zahvaljuje tom ~asopisu i njegovom izdava~u, na dozvoli za objavljivanje ovogdoslovnog prevoda. Prevod su pripremili autori

Aleksandar N. BRZI], Amsterdam iIngeborg DANGL, Be~

Kraljevina Srbija i Be~ka carskakovnica (K. K. Hauptmunzamt1)- saradnja i odnosi

32 dinar 26 / 2006

moderna numizmatika

pitaju}i sve i svakoga za koga smomislili da bi ne{to o ovim aktimaznao, sve dok jednog dana jedna stu-dentkinja be~kog Instituta za numi-zmatiku nije slu~ajno spomenula daje u Dvorskom Arhivu videla „ne{to“u vezi sa Srbijom!

Na kraju, sve {to je u vezi sa Balka-nom nije u Be~u trenutno preteranopopularno, tako da skoro niko i ne vo-di ra~una o ovakvim izvorima i njiho-vom objavljivanju. Koliko je to velika{teta moè se zaklju~iti ve} kad se vi-di ova kratka analiza jednog dela iz-vora koje iznosi na videlo. [ta bi sesve saznalo posle jedne kompletneanalize svih postoje}ih izvora, ne mo-èmo ni da pretpostavimo.

O metodi i izvorimaArhiv be~ke kovnice koji se ~uva

kao deo Dvorskog Arhiva u Be~u, ob-uhvata pisane dokumente iz periodaod 1570. do 1901. godine. Nama suse relevantnim ~inila godi{ta od oko1865. do 1914, po{to je u tom vreme-nu Srbija aktivno sara|ivala sa be~-kom kovnicom na nekoliko emisijanovca a i drugih stvari, kao {to }emodalje u tekstu videti. Arhiv nema ni-kakvih dokumenata posle 1901, a iostala godi{ta veoma ~esto nisu pot-puna; velikog broja dokumenata jed-nostavno nema, iako su zavedeni ukatalozima. Godi{nje knjige kore-spondencije smo koristili kao primar-ni materijal, u njima smo traìli podslovom „S“ bilo {ta {to je imalo vezusa Srbijom. Tako na|ene brojeve aka-ta smo traìli na uvid i sve {to je jo{bilo prisutno nam je uredno i brzo ko-pirano. Ovom „metodom“ smo dobili156 akata sa ukupno 538 strana ru-kom pisanog teksta. U budu}nosti bise ovo pretraìvanje moglo nastavitikontrolom ostalih slova u godi{njaci-ma, i verifikacijom ostalih prisutnihakata koji mo`da nisu ni zavedeni unjima.

Obra|uju}i na|ene dokumente, na-i{li smo na nekoliko problema: poje-dina~ne akte nije lako jednozna~nodatirati, po{to su u toku jednog peri-

oda ~esto dodavane bele{ke i primed-be koje su imale drugi datum. U ta-kvim slu~ajevima smo dali poslednjidatum koji smo mogli na}i. Samo uretkim slu~ajevima gde to nije bilo lo-gi~no, na primer zbog duìne obra|e-nog perioda, dali smo naznaku celogperioda. Potpuno i detaljno datiranjesvih primedbi, delova akata i sl. namse ~inilo suvi{nim; eventualna budu}adetaljna istraìvanja se mogu pozaba-viti time.

Kovanje srpskog novcau Be~u - staro dobrodoba sa za~koljicama

Tokom celog ovog istraìvanja ne-koliko pojava nas je zaista iznenadilo:

Iako je pariska kovnica u to vremebila puno poznatija kao kovnica u ko-joj su strane dràve redovno kovalesvoj novac, be~ka kovnica je uvek bi-la iznena|uju}e agilna kod dobijanjaugovora i njihovog ispunjavanja. Sko-ro sve je uvek bilo ra|eno u datom idogovorenom vremenu, i u periodukoji smo istraìli, pored jednog jedi-nog tehni~kog problema nismo ni{tadrugo negativno uspeli da na|emo, a~ak je i taj problem bio relativno ma-li i bezna~ajan. Srpski autoriteti, kao ibe~ko Ministarstvo finansija i njegovaSlu`ba za kontrolu kvaliteta, su usvim slu~ajevima bili jako zadovoljnisa izra|enim novcem i to su ~esto i pi-smeno izraàvali2. Ovo je, ne samo uvelikom obimu doprinelo renomeube~ke kovnice, nego i postizalo zna-~ajna primanja Ministarstvu finansijau duìm vremenskim periodima.

Ono {to nas je jo{ vi{e iznenadilo je~injenica da, iako je za dana{nje poj-move sve pra}eno velikom koli~inombirokratije, sve akcije, potra`nje, pi-sma i odgovori su uvek bili ura|eni zasamo nekoliko dana. Neke hitnijestvari su i{le iz Be~a za Beograd i na-zad za samo 3-4 dana!

Osim toga, akribija, sa kojom su ak-ti pisani, bila je zaista primerna. Ni je-dan jedini put nismo nai{li na àlbeoko izgubljenih dopisa ili stvari! Na-

dalje je zaista fascinantno videti sakojim respektom i po{tovanjem sustranke jedna drugoj prilazile. Ni je-dan jedini put nismo na{li neku cini~-nu ili omalovaàvaju}u primedbu, {to~ini jo{ ~udnijim doga|aje koji su sa-mo nekoliko desetina godina kasnijeusledili na vojnom terenu. Ova prepi-ska daje stoga divnu sliku tog vreme-na i u njemu pragmati~nih ekonoma,finansijera i tehnologa, koji su biliskoncentrisani na dobru i kvalitetnuizradu naloga koje su imali. Ne moè-mo da se otmemo utisku da bi, da susvi oni koji su u odnosima dve dràveimali ne{to da kaù to na ovakav na-~in radili, istorija mo`da druga~ijeprotekla nego {to je na kraju bio slu-~aj.

Najneprijatnije iznena|enje je biloda su cela godi{ta u arhivi potpunonedostajala. Da u nekim godinama ni-je bilo mnogo aktivnosti sa Srbijomnije iznena|uju}e, ali da recimo u go-dinama u kojima je bilo definitivnihkovanja nema korespondencije, je vi-{e nego neverovatno. Mnogi godi{nja-ci su definitivno izgubljeni. Da li tozna~i da u tim godinama zaista nijeni~ega bilo, ili da tih akata ima, ali danisu pristupa~ni je nemogu}e sa si-gurno{}u tvrditi. Na ovo pitanje bi semoglo odgovoriti tek posle potpunepretrage svih akata, {to bi verovatnogodinama trajalo.

U vezi prvog srpskog kovanja iz1868. su ostala jo{ samo dva doku-menta iz 1870. godine. Oni svedo~e ova`noj ulozi koju je be~ki bankar The-odor Tirka (1802-1874) igrao kaopredstavnik interesa Srbije u Be~u. Onuìva poverenje srpskog Ministarstvafinansija i ima zadatak da preostaleinstrumente za kovanje (kalupe itsl.),koji se jo{ ~uvaju pod klju~em u Kov-nici, po{alje u Beograd. O ovom vre-menu nema vi{e nikakvih dokumena-ta. Sa druge strane, ova emisija je ve-oma dobro dokumentovana3 i danassigurno nije vi{e nikakav problem.

Odmah smo ve} u 1874. godini, ukojoj se pripremaju velika doga|anja:Srbija planira izdavanje srebrnog

1K. K. Hauptmünzamt zna~i bukvalno "Carski i Kraljevski Glavni Nov~ani Ured" (ili "Kancelarija"). Ovo ime je kovnica koristila sve do krajaAustrougarske a time je nagla{avan slu`beni karakter kovnice kao integralnog dela Ministarstva Finansija.2Ovo se vidi i sa numizmati~ke strane: sa izuzetkom emisije iz 1868. godine koja ima razne varijante (vidi u vezi ovoga Mandi} ili Repertorium),druge emisije su jako dobro ura|ene, skoro nikakve gre{ke nemaju i malo varijanti koje nisu bile nameravane!3Vidi o ovome Mandi} 1995 i Hadì-Pe{i} 1995.

33dinar 26 / 2006

moderna numizmatika

novca, ponovni dokaz nezavisnostimlade dràve. Prevod srpskog zakonao kovanju ovog novca se nalazi u ar-hivi u dve kopije, i studira sa veomamnogo pa`nje. Srbija naime planirada izda srebrni novac po standardimaLatinske Monetarne Unije, {to dovodido nekoliko tehni~kih te{ko}a o koji-ma se mnogo razmi{lja. Da budu}adobra mu{terija jo{ u Be~u ne uìvapotpuno poverenje, vidi se iz traènjaCarskog i Kraljevskog Ministarstva Fi-nansija da Srbija poloì kauciju od100.000 dukata (!) da bi se pokrilieventualni tro{kovi nabavke srebra.

I pored sve pa`nje, u tom momentujedan veliki tehni~ki problem, koji }eu budu}nosti dovesti do velike prepi-ske, jo{ nije re{en: standardi LatinskeMonetarne Unije propisuju na nekimapoenima izdignut tekst na obodu.Austrijski novac toga vremena to ne-ma, i kovnica nije sigurna kako to dare{i, osim uvozom ma{ina iz Pariza,kao {to se na kraju i desilo.

U vezi 1875. godine postoji relativ-no mnogo akata. Po prvi put u moder-noj istoriji, Srbija kuje srebrni novac iKovnica se jako trudi da ovaj nalog iz-vr{i kako treba. Napravljene probe se{alju velikom brzinom u Beograd,brodom, i pozitivan odgovor ne izo-staje istom brzinom. Ceo ovaj podu-hvat se doga|a u veoma pozitivnoj i

konstruktivnoj atmosferi i Srbija do-kumentovano izjavljuje veliko zado-voljstvo sa ura|enim novcem. Timejo{ vi{e iznena|uje odluka srpskihvlasti da se slede}a emisija, 1879, ra-di u Parizu. Kako se i za{to ovo desiloverovatno ne}e biti nikad razja{nje-no, barem dok neko duboko ne istra-ì arhive Knjaèvine Srbije. U svakomslu~aju, umesto samo Srbije i Be~a,odjedanput se pojavljuje cela grupazainteresovanih stranaka, u Beogra-du, Be~u, Parizu, Londonu i Birmin-gemu. Me|utim, kao {to se na krajuvidelo, najve}i deo novca je i za ovuseriju opet iskovan u Be~u!

O godinama 1879/1880. nema sko-ro nikakvih akata. Kao {to se danas sasigurno{}u zna, ugovor za kovanje ce-le serije 1879. je dat Parizu. Ali, kao{to se u to vreme ve} ~e{}e de{avalo,Pariska kovnica je rado uzimala ugo-vore ali ~esto nije svoje obaveze izvr-{avala. Na kraju je samo malo zlatni-ka otkovano u Parizu, srebro potpunou Be~u i bronzani nov~i}i u Birminge-mu. U Be~kom arhivu o ovome nemaakata. U Parizu ima nekih

4, ali i tamo

nepotpuno. U Engleskoj nismo istraì-vali arhiv. HMA arhiv se nastavlja teksa 1882. godinom.

Srbija je 1882. godine kovala dvazlatna nov~i}a u Be~u. Oni prikazujuKneza kao novokrunisanog Kralja i pra-

vljeni su po standardu Latinske Mone-tarne Unije (LMU). Opet ima puno ko-respondencije o mogu}nostima i te{ko-}ama pravljenja obodnog teksta. Najin-teresantnije je ovde utvrditi ko je {ta zaovaj novac pravio: do sada se sve uvekpripisivalo Scharff-u, ~iji potpis stoji is-pod Milanove glave na aversu. Jedanakt (1392/82 od 25.05.1882) govorislede}e: avers je radio Leisek poScharff-ovom modelu, a revers je radioNeudeck. Da li onda danas i dalje ima-mo pravo da ove radove pripisujemoScharff-u? Verovatno ne.

Iz iste godine je i jedini i najve}iozbiljni konflikt koji smo u arhivu na-{li: iz vedrog neba, nakon {to su pro-be za zlatnike ve} bile vi|ene i prihva-}ene u Ministarstvu u Beogradu, odje-danput stiè vest da Kraljica ne sma-tra portret Milanov dovoljno sli~nimnjegovom pravom izgledu5 i da eli dase on promeni. Ovo je izazvalo velikozaprepa{}enje u Be~u, jer je, sa jednestrane, sve ve} bilo napravljeno, a sadruge strane nisu ba{ ni znali kako daignori{u mi{ljenje jedne Kraljice. Po-sle nekoliko veoma neprijatnih ali iz-uzetno civilizovanih pisama, stvar se„slegla“ i novac je izdat kako je i bionapravljen. Iz poznatih istorijskih iz-vora srpske istorije tog vremena semoè pretpostaviti da Natalija, u stva-ri, nije ne{to imala protiv zlatnika ne-go je, kao {to je ~esto bio slu~aj, jed-nostavno htela da smeta Milanu, pre-ko njoj naklonjenih politi~ara. Ovosve je naravno samo pretpostavka, jerdalje korespondencije, privatne ilislu`bene, o ovom pitanju nema (ba-rem koliko je nama poznato).

Posle 1882. godine se javlja jo{ jed-na interesantna saradnja izme|u Be~ai Beograda. Slede}i primer drugihevropskih dràva tog vremena, Srbijaje uvela punciranje plemenitih metala.HMA i Scharff su zamoljeni da napra-ve nacrte punci i da izrade odgovaraju-}e instrumente. Po aktima, neke punceje Scharff sam smislio, neke su ura|e-ne po modelima iz Beograda ali ih jeon likovno re{io. Sve je napravljeno ja-ko brzo i ove punce su ostale u upotre-bi veoma dugo6.

Slika 1. Originalni koverat sa nacrtima A. Scharff-a za srpske punce

4Vidi Darnis 1996.5U prepisci se navodi da je smatrala da on na novcu izgleda prestar!6Sve do 1921: Kraljevina SHS je zakonski sankcionisala njihovu upotrebu do te godine!

34 dinar 26 / 2006

moderna numizmatika

U toku 1883. godine sledi opet jed-na pove}a grupa dokumenata. Te go-dine je Srbija po prvi put kovala ni-kleni novac, {to je, do u najmanje de-talje, dobro dokumentovano. Posleovoga, opet duè vremena nema ni-kakvih dokumenata o Srbiji, osim jed-nog usamljenog dokumenta o trgovi-ni dukatima iz 1888. godine. Slede}idokument je ve} iz 1890. godine.Ovaj dokument je veoma interesan-tan, jer je to nalog Srbije za izradupunce za punciranje zlatnih objekataizra|enih u inostranstvu (takozvanauvozna zlatna punca). Ova punca sa-ma po sebi ne bi bila tako interesant-na da nije kasnije ba{ ona bila puncakoja je upotrebljavana za punciranjeaustrijskih dukata posle 1895. godi-ne. Ova praksa je nastavljena u Kra-ljevini Jugoslaviji sve do Drugog svet-skog rata.

Iz 1891. godine opet ima interesant-

nih dokumenata. Na primer, poverljivopismo austrijskog ambasadora u Beo-gradu o okolnostima raspisivanja jed-nog konkursa Ministarstva finansija,koje ima potencijal da objasni nekolikonajtajanstvenijih objekata srpske nu-mizmatike. Nadalje, postoje nekolikousamljenih dokumenata iz 1893. i1894 godine i onda traje sve do 1897dok se ponovo ne pojavi obimnija ko-respondencija u vezi kovanja srebrnognovca. Ovde je va`no konstatovati dase u periodu 1894-1897 desila potpu-no suprotna situacija od one iz 1879-1881: ovog puta je Srbija veoma dugopregovarala sa Parizom i na kraju dalanalog Be~u, a ne obrnuto! Kad se ovidokumenti kombinuju sa ranije obja-vljenim dokumentima iz arhiva Pariskekovnice, dobija se fascinantna slikavremena i poslovanja u vreme Alek-sandra I. Obrenovi}a i njegove turbu-lentne vladavine.

I to je sve. Nikakvih drugih doku-menata u vezi sa Srbijom nismo na{li.Do 1901. godine (dokle uop{te posto-je dokumenti u ovoj arhivi) nema ni-kakvih drugih dokumenata ni o ~emu.Cela era Schwartz, po~ev{i od 1903-1904. godine, dakle, uop{te nije pri-sutna. U poslednje vreme (oktobar2005) smo obave{teni da je na|en jo{jedan deo kasnije arhive u Kovnici, alida jo{ nije pristupa~an javnosti. Onjegovom sadràju ne moèmo, da-kle, ni da {pekuli{emo. U svakom slu-~aju }emo prvom prilikom poku{atida i ovo istraìmo.

I ~ega jo{ NIJE bilo u aktima…Pored gore navedenih nedostataka,

jo{ jedna poznata pojava srpske nu-mizmatike je potpuno odsutna iz bilokakvih dokumenata, iako njih, iz togvremena, ima u arhivu. To su ~uvenikalupi koje je Scharff izradio za nere-alizovano kovanje srebrnog novca

Slike punci A. Scharff-a za Srbiju

35dinar 26 / 2006

moderna numizmatika

1894-1895. U Fiala-Katalogu su ovikalupi navedeni i opisani, ali danas sene nalaze u kolekciji kalupa koja je ume|uvremenu pod nadzorom Kabi-neta Umetni~ko-Istorijskog Muzeja uBe~u. Zajedno za nadle`nim kusto-som pretraìli smo sve ~emu smo mo-gli da pri|emo, ali bez rezultata. Svana{a pitanja u Beogradu su isto osta-la bez odgovora tako da sa velikomsigurno{}u moèmo da smatramo, danaàlost, ovi objekti vi{e ne postoje.Vrlo bi nam bilo drago da nam nekodokaè da nemamo pravo, {to se ovetvrdnje ti~e!

Fiala je u vreme pisanja svog kata-loga, 1900-1906, definitvno imaopristup ovim kalupima, u suprotnomslu~aju sigurno ih ne bi naveo. U dveveoma va`ne kolekcije, kralja Farukai Ferrari de la Renautière, isto takonije bilo nijednog od ovih nov~i}a.Uzev{i u obzir da je u tim kolekcija-ma bilo prisutno sve zamislivo (a inezamislivo!), mi mislimo da iz ovihkalupa nikada ni{ta nije iskovano,~ak ni probe. U svakom slu~aju, unedostatku dokumentacije, i ovoostaje ~ista {pekulacija

(Nastavak u slede}em broju)

Uprvoj polovini 1993. godine, ujeku najè{}ih ratnih delova-nja, su Narodnu banku Bosne

i Hercegovine i bosanskohercegova~-ku javnost potresle dve nov~ane afere.Prvo je otkriveno da se serija papirnognovca u izdanju NBBiH {tampa i u En-gleskoj firmi Thomas de la Rue, poredone ve} od{tampane u Celju i pu{teneu opticaj u avgustu 1992. go-dine. [tampanje nov~anicau Engleskoj je bilo tajno,ali ipak zvani~no. Ugo-vor je zaklju~en prepo~etka rata, tako|e iprva serija ovih nov-~anica je {tampanapre po~etka rata uBiH, najvjerojatnije ufebruaru 1992. godine.Na toj, prvoj, seriji je kaoguverner potpisan Jure Pe-livan, iako je u to vreme biopredsednik vlade i u tomsvojstvu, izgleda, i pot-pisao taj ugovor.

Iako sa navedenimnije imao nikakve ve-ze, zbog zgusnutostide{avanja, ovaj doga-|aj je povezan sa dru-gim viceguverneromNarodne banke Bosne iHercegovine, MustafomIm{irovi}em, koji je odgovo-ran za drugu aferu - kovanje prigod-nih BiH kovanica tako|e u Engleskoj,u kovnici Pobjoy Mint. Im{irovi} je uoktobru 1992. iza{ao iz Sarajeva i oti-{ao na slu`beni put. Nakon obavljanjaposla zbog kojeg je oti{ao, nije se vra-tio nazad, nego je u Londonu naru~iokovanje prigodnih kovanica. Imao jememorandume Narodne banke, a nje-gov potpis je od ranije bio poloèn i

kao takav registrovan za ugovaranjeposlova u ime NBBiH. Sarajevsko„Oslobo|enje“ u broju izdatom 18. V1993. godine ostavlja mogu}nost dase viceguverner „o svemu dogovoriosa guvernerom dr Stijepom Andriji-}em, koji nakon izbora na ovu du-`nost, sredinom pro{le godine, u Na-rodnoj banci nije ~estito ni ugrejao fo-

telju, jer je napustio Saraje-vo“.

Kada se ~ulo za ovajsamovoljni ~in, do{loje do gu`ve uNBBiH, gde ni jedanorgan nije nikadaraspravljao o prigod-nom novcu, pa jeuprava Banke raz-

matrala mogu}nostda se ovaj kovani novac

ne prizna kao zvani~ni, teda se raskine Im{irovi}ev ugo-

vor. Ugovor nije raskinut inikakav zvani~ni stav o

ovom novcu nije zau-zet; verojatno je za-klju~eno da je vicegu-verner ipak zvani~naosoba, i da je njegovpotpis ipak obavezu-ju}i, bez obzira da li

deluje na svoju ruku iliu saglasnoti sa Narod-

nom bankom, te da biNBBiH izgubila eventualni spor ako biPobjoy Mint traìo arbitraù. Kasnijeje sve to palo u zaborav, za dràvu jebilo i va`nijih stvari, a Narodna bankaBiH je 1997. godine pretvorena u Cen-tralnu banku BiH, koja opet, osim pre-uzimanja zgrade NB i zamene BH di-nara za svoje KM, nije imala nikakvihnadle`nosti da ispituje ili menja odlu-ke iz doba NB.

Pobjoy izdanja kovanicaBosne i HercegovineAmer SULEJMANAGI], [email protected]

SSuummmmaarryy

Kingdom of Serbia andImperial Mint of Vienna(K.K. Hauptmünzampt) -their relations andcooperation

Based on new research and previous-ly unpublished archive material, theauthors present a picture of the relati-onship between the Kingdom of Serbiaand the Imperial Mint of Vienna in thesecond half of the XIX Century. As theavailable archive stops with 1901, nolater material was included. The artic-le shows how important was this coo-peration, what exactly was being doneand in some cases there are even newdiscoveries concerning the work attri-bution and minting circumstances. Italso shows how seriously was Kingdomof Serbia taken there as customer, afact which can sound quite odd to con-temporary ears accustomed to very dif-ferent political and economic reality ofthe post-war era.

* Nema~ki katalog Schön navodi da su

i sve ~etiri serije izdate 1993. godine u

povodu zimske olimpijade u Lillehamme-

ru (odràna 1994), sadràvale i apoen

od 500 dinara, {to se uklapa u plan, a iz-

dava~ tog kataloga tvrdi da je te koma-

de nabavljao u kovnici i njima trgovao.

** Serije suverena, od 1/25, 1/10, 1/5,

1 / 2 i 1 unce zlata sa motivima raznih ra-

sa konja, su u odnosu na prethodnu seri-

ju, od 1/25, 1/10, 1/5, 1 / 2 i 1 dukata,

pro{irene sa komadom od 1 unce srebra i

komadom od 1 „suverena“ od legure Cu-

Ni, da bi se pribliìle numizmati~arima, za

razliku od zlatnih komada ovih serija ko-

ja su bila obi~na investicijska izdanja.

*** Nema~ki katalog Schön ovoj seriji

dodaje i zlatne komade od 15, 35 i 70

ecua, teìne od 1/25; 1/10 I 1/5 unce, o

~ijem kovanju nema nikakvih dokaza ni-

ti podataka.

**** Katalozi ne navode ovo izdanje sa

motivom golubice mira, a ponu|eno je na

prodajnoj listi 39/99 holandske firme

Munthandel Oost - Brabant, vlasnika Mar-

tiena Van Berkoma.

***** Uvo|enjem nove nov~ane jedinice

BiH, (konvertibilne) marke, morao se iz-

meniti naziv na seriji koja je bila nasta-

vak uobi~ajene serije sa nominalom izra-

ènom u dinarima. Tako je komad od 500

dinara postao komad od 5 maraka; 750

dinara - 10 maraka (bilo bi nelogi~no i

neobi~no imati nominalu od 7,5 maraka);

i 100 maraka je zamenilo 10.000 dinara

36 dinar 26 / 2006

moderna numizmatika

NominalaVrsta

metala

Vrstetipovai godi{ta

500 dinara Cu - Ni 21 750 dinara srebro 2110.000 dinara zlato 215 maraka Cu - Ni 210 maraka srebro 220 maraka zlato 150 maraka zlato 1100 maraka zlato 2250 maraka zlato 1dukat od 1/25 oz. Zlato 1dukat od 1/10 oz. Zlato 1dukat od 1/5 oz. Zlato 1dukat od 1 / 2 oz. Zlato 1dukat od 1 oz. Zlato 2suveren od 1/25 oz. Zlato 5suveren od 1/10 oz. Zlato 5suveren od 1/5 oz. Zlato 5suveren od 1 / 2 oz. Zlato 5suveren od 1 oz. Zlato 5suveren od 1 oz. Srebro 51 suveren Cu - Ni 514 ecua srebro 314 + 2 ecua srebro 121 + 3 ecua srebro 170 + 10 ecua zlato 114 eura srebro 4 UKUPNO KOMADA 123

Serija Godi{teBrojizdatihserija

Brojkomadau seriji

Ukupnibrojkomada

500*+750+10.000 din

1993

6 3* 18*

Dukati 1/25 - 1oz. 1 5 5

14 ecua 1 1 1

500+750+10.000 din

1994

4 3 12

Suvereni 1/25-1oz.** 1 7 7

14 ecua 1 1*** 1

500+750+10.000 din

1995

4 3 12

Suvereni 1/25-1oz.** 1 7 7

14 ecua 1 1 1

500+750+10.000 din

1996

6 3 18

Suvereni 1/25-1oz.** 1 7 7

14 eura 1 1 1

500+750+10.000 din

1997

1 3 3

Suvereni 1/25-1oz.** 1 7 7

14 eura**** 1**** 1**** 1****

5+10+100 maraka*****

1998

1 3 3

Suvereni 1/25-1oz.** 1 7 7

14 eura 1 1 1

Ukupno 34 112

IZUZECI:

Begova dàmija 1993 1 3 3

Dukat od 1oz. 1994 1 1 1

Princeza Dijana 1998 1 6 6

14 eura 1999 1 1 1

Ukupno 4 11

SVE UKUPNO 38 123

Ina~e, nakon {to su guverner i drugiviceguverner napustili Sarajevo, Na-rodnu banku je, za ono vreme, uspe-{no nastavio da vodi prvi viceguver-ner, Obrad Piljak, sve do izbora novogguvernera Kasima Omi~evi}a 29. X1993. godine.

Prema ugovoru sa kovnicom PobjoyMint, ~ije trajanje nije poznato, ali sepredpostavlja da je okon~ano, trebaloje kovati prigodni novac od legureCu-Ni, srebra, zlata i platine. Kovanjeu platini nije realizovano. Ugovoromje engleskoj kovnici ustupljeno svet-sko pravo dizajna, kovanja, marketin-ga i prodaje ovog numizmati~kog ma-terijala. Ni jedna od ovih kovanica ni-je nikada dopremljena u BiH radi zva-ni~ne prodaje, sva prodaja se obavlja-la direktno iz kovnice ili njenih agen-cija po svetu. Prema ugovoru je kov-nica snosila sva ulaganja u dizajn iproizvodnju, kao i rizik od prodaje, aBosna i Hercegovina je imala rojalite-te za ustupljeno pravo kovanja i do-platu na ime humanitarne pomo}i uiznosu od 10%. Prihod od svakog sre-brenjaka je iznosio 5 USD i njega jeBritanska vlada preko britanskih hu-manitarnih organizacija trebala slatiu BiH, u vidu pomo}i stanovni{tvu.Od zlatnika je visina prihoda bila ve-}a, ali nije poznato kolika. VladaRBiH nije imala nikakvu kontrolu nadovim sredstvima.

Kako se iz navedenog vidi, ovaj zva-ni~ni kovani novac Bosne i Hercegovi-ne se, ipak, treba smatrati izdanjemNBBiH, koja ga je izdavala sa natpi-som Republika Bosna i Hercegovina, akasnije samo Bosna i Hercegovina, uskladu sa slu`benom promenom nazi-va dràve.

Do aprila 1993. godine su iskovaniprvi komadi i to: dve kovanice iz serijesa motivom Begove dàmije u Sarajevui jedan dukat iz serije Hadìluk u Meki,„dok je preostala serija od dvadesetakapoena, od kojih su neki posve}eni de-setogodi{njici sarajevske olimpijade,jo{ uvijek u fazi izrade“, navodi Oslobo-|enje od 13.V 1993. godine.

NBBiH nije izdavala kovanice za re-dovni opticaj, nego samo prigodna(tzv londonska) izdanja u periodu od1993. do 1999. Iako malo verovatna,mogu}a su i kasnija izdanja, jer nijepoznato trajanje ugovora sa kovnicom

Pobjoy Mint. U ovoj kovnici su kovanaizdanja u nominalama izraènim u di-narima (63), markama (9), dukatima- trgova~ko zlato (6), suverenima - tr-gova~ko zlato (25), srebro (5) i ku-pronikal (Cu-Ni, 5), ekuima (Ecu, 6,od ~ega 5 srebrenih i 1 zlatni), te evri-ma (Euro, 4). Od ove 123 kovanice,58 je iskovano u zlatu, 37 u srebru, a28 u leguri Cu-Ni.

Nominalne vrednosti su bile: 500,750 i 10.000 dinara; 5, 10, 20, 50,100 i 250 KM; dukati od 1/25, 1/10,1/5, 1 / 2 i 1 unce zlata; suvereni od1/25, 1/10, 1/5, 1 / 2 i 1 unce zlata;suveren od 1 unce srebra; 1 suveren;14, 14 + 2, 21 + 3, 70 + 10 ecua te14 eura, podeljene ovako:

Po godi{tima je izdato: 1993. - 27;

1994. - 21; 1995. - 20; 1996. - 26; 1997.- 11; 1998. - 17 i 1999. - 1 komad.

Iako su neki zamerali gosp. Im{iro-vi}u zbog narud`be kovanja ovih pri-godnih, ali ipak zvani~nih kovanica,moèmo konstatovati da je on ovimsvojim postupkom jako zaduìo i obo-gatio BiH numizmatiku. Njegovomzaslugom je BiH za samo 7 godina do-bila 123 komada kovanog novca, dokje za 8 godina postojanja CBBiH na{azemlja dobila samo 12 komada novihkovanica i to 1998: 10, 20 i 50 fenin-ga; 2000: 10, 20 i 50 feninga te 1 i 2KM; 2002: 1 KM; 2003: 2 KM; 2004:10 i 20 feninga - dakle ukupno 5 tipo-va i 5 godi{ta. Za po~etak 2006. godi-ne je najavljeno pu{tanje u opticaj jo{dva tipa i jednog godi{ta: 5 feninga i5 KM sa godinom kovanja 2005.CBBiH je 2003. godine najavila daplanira izdati prigodnu kovanicu od 5KM u povodu obeleàvanja jubilejapet godina BH monete - konvertibilne

marke, ali to nije realizovano. Trenut-no su u opticaju slede}e kovanice: 10,20 i 50 feninga 1998; 10 i 20 pfenin-ga 2004; 1 KM 2000 i 2002, te 2 KMiz 2000 i 2003. god. Kovanica od 10,20 i 50 pfeninga; iz 2000. godine ne-ma u opticaju, jer su izdane samo uMilenijskim setovima zajedno sa 1 i 2KM istog godi{ta.

Kako je ve} ranije re~eno, isklju-~ivo kovnica je odre|ivala dizajn imotive na kovanicama, osim mo`daprve serije - Begova dàmija u Sara-jevu, na motiv koje je mogao utica-ti viceguverner i koja je kao „do-platna“, verovatno jedina u svetu.Prema zamisli kovnice od ovih „do-plata“, trebao se formirati War Reli-ef Fund, institucija koja nije imala

nikakve veze sa Vladom RBiH i ko-ja verovatno nije nikada ni formira-na. Ova, prva serija, predstavlja je-dine kovanice koje se svojom apo-enskom strukturom ne uklapaju ukasnije stvoren „logi~ni“ plan izda-vanja metalnog novca krunske veli-~ine od legure Cu-Ni i od srebra, teinvesticijskih zlatnih komada kojiteìnski odgovaraju trojnoj unci injenim delovima.

Tako je, od 1993. do 1998, svakegodine izdavana jedna ili vi{e serija odtri apoena sa nominalnom vredno{}uizraènom u dinarima (za 1998. godi-nu u markama); kao i po jedna serijadukata (1993), odnosno suverena(1994. do 1998); te po jedan komadod 14 ecua, od 1996. godine 14 eura.

Izuzeci od ovog plana su se desili1993. godine (ve} pomenuta serijaBegova dàmija); 1994. kada je iz-dat komad dukata od 1 unce sa mo-tivom iz predhodne godine (spomi-

37dinar 26 / 2006

moderna numizmatika

nje ga Krause-Mishler); pro{irena se-rija povodom smrti Princeze Dijaneiz 1998. godine (6 nominala, ujestouobi~ajene 3); te 1999. godine kadaje, kao zadnji nov~i} iz ove kovnice,izdat komad od 14 eura, dok uobi~a-jene serije maraka i suverena nisura|ene.

BH kovanice ra|ene u kovniciPobjoy se odlikuju odli~no dizajnira-nim i izra|enim aversom sa grbomBiH (grb dinastije Kotromani}a) i sta-rim mostarskim mostom, dok su mo-tivi na reversima ve}inom birani i di-zajnirani po ukusu svjetske klijentele,i jako malo zajedni~kog imaju sa ze-mljom u ~ije ime je novac iskovan.Naj~e{}i motivi su namenjeni kolek-cionarima temati~arima, i to su izu-mrle ili jo{ ìvu}e ìvotinjske vrstekojima su posve}ene serije PRESER-VE PLANET EARTH, razne rase ko-nja; serije izdate u povodu zimskih,ljetnjih i omladinskih olimpijskih iga-ra, serija Princeza Dijana. Slede mo-tivi za klijentelu sa ciljanog geograf-skog (muslimanskog) podru~ja -Had`. Na eventualni propagandniaran`man kovnice sa filmskom indu-

strijom ukazuje serija Jurassic Park.Naravno da ovakav izbor motiva, na-ro~ito reklamnih, daje negativnu sli-ku o ozbiljnosti zemlje izdava~a, alito je, izgleda, ciena aran`mana saovakvim kovnicama. Onih nekolikomotiva koji se mogu povezati sa Bo-snom i Hercegovinom su Zimskeolimpijske igre u Lillehammeru, kojesu odràne na desetu godi{njicu sara-jevske olimpijade - {to kovanice iobeleàvaju; ve} spomenuta doplat-na serija Begova dàmija u Sarajevu,koja, kao i sve ostale kovanice sa no-minalom u ecuima ili eurima, sadrìsimbole mira ili stabilnosti.

Izbor ovakve kovnice je rezultiraoi gre{kama u natpisima na nekimkovanicama. Tako se na svim nov~i-}ima kovanim u povodu Letnje olim-pijade u Atlanti 1996. godine javljanatpis ZIMSKE OLIMPIJSKE, umestoispravnog OLIMPIJSKE IGRE. Nasvim slikama komada iz serije Prin-ceza Dijana, koje se javljaju u kata-lozima, stoji MARKA umesto MARA-KA, dok na apoenu od 10 maraka teserije, koji se jo{ uvek moè nabavi-ti u kovnici, stoji ispravno MARAKA.

Mi{ljenje autora ovog teksta je da sudo javnosti doprle propagandne bro-{ure kovnice sa slikama kovanice sapogre{nim natpisom, a ne iskovanikomadi, posebno zato {to takve gre-{ke nema na seriji izdatoj u povoduOlimpijade u Sydneyu, koja je kova-na iste 1998. godine, a ova neozbilj-na kovnica sigurno ne bi kovala no-vu seriju samo radi takve, za njih,sitne gre{ke, niti bi u eventulanomdrugom izdanju ose}ali potrebu daje isprave. Gre{ka se tako|er javlja ina svim kovanicama imenovanimsuverenima. Tu je, umesto naziva unominativu, kori{ten naziv u geniti-vu, tako da izgleda kao da se re~ SU-VEREN nalazi u pogre{nom - èn-skom rodu. Namera kovnice nije bi-la kovati frakcije dukata ili suvere-na, nego dukate ili suverene od un-ce ili njenih frakcija, tako da se ovekovanice trebaju ~itati npr. kao DU-KAT od 1/5 unce ili SUVEREN od1/5 unce.

Ideju za pisanje ovog teksta, kao ineke korisne podatke dao je Zlatko Vi-{}evi}, a veliku pomo} pri pisanju supredstavljali radovi i analize RankaMandi}a i Zdravka Bo{njaka. Autor senajtoplije zahvaljuje ovim poznatimnumizmati~arima.

38 dinar 26 / 2006

moderna numizmatika

SSuummmmaarryy

Coins of Bosnia andHerzegovina struck bythe Pobjoy Mint

A complete review of the coins struckfor the Republic of Bosnia andHerzegovina by the Pobjoy Mint isgiven, along with the tabular display ofall the denominations issued, theirtechnical characteristics and number ofseries issued. Illustrations include the500 Dinara coins from the Sarajevo-Lillehammer series, which are pub-lished now for the very first time. Alsointeresting are the two versions of theLady Diana coins - with and withoutthe spelling error. Other linguisticproblems are also discussed, especiallygrammatical mistakes in the names ofsome denominations.

Nov~anice su u svim dràvamaevro zone jednake, s tim {to ihdràve koje ih izdaju ozna~a-

vaju zasebnim po~etnim slovom u serij-skom broju nov~anice. Kovanice svihzemalja imaju istu veli~inu, sastav le-gure i zajedni~ku stranu na kojoj jeozna~ena nominalna vrednost svakemonete, dok su tzv. nacionalne stranekovanica razli~ite u svakoj dràvi kojaih izdaje. Dosada{njim ~lanicama EMU(Austrija, Belgija, Finska, Francuska,Gr~ka, Holandija, Irska, Italija, Luk-semburg, Nema~ka, Portugal i [pani-ja), u izdavanju vlastitih evro kovanica,od prvog dana su se priklju~ile i tridèpne dràvice (Monako, San Mari-no, Vatikan), koje ina~e nisu ~laniceEU, ali su pre uvo|enja evra, na osno-

vu posebnih me|udràvnih sporazu-ma, pored vlastitog novca tako|e kori-stile i novac susednih dràva, Italije iFrancuske. Tako|e }e i nove ~laniceEU, koje budu prihvatile zajedni~kuevro monetu, iste obeleàvati sa svojimvlastitim nacionalnim motivima.

Postupak oblikovanja nacionalnestrane slovena~kih evro kovanica, Ban-ka Slovenije zapo~ela je ve} po~etkom2004. godine, kada su organizovaneprethodne rasprave i preliminarni sa-stanci sa numizmati~arima, dizajneri-ma, bankarskim i drugim stru~njacima,kao i drugim zainteresovanim pred-stavnicima javnosti. Na jedan od tih sa-stanaka, odrànog 15. maja 2004, Ban-

ka je po-s e b n o

pozvala numizmati~are. Na njemu suu~estvovali }lanovi Numizmati~kogdru{tva Slovenije iz Ljubljane, a prisut-ni su bili tako|e i ~lanovi Slovena~kogzagrani~nog numizmati~kog dru{tva„J.V. Valvasor“ iz Trsta.

Pored sastanaka sa stru~nom javno-{}u, Banka Slovenije je tada jednimkonkursom pozvala tako|e i {iru jav-nost da dostavlja svoje predloge. Nakonkurs se odazvalo 132 predlaga~a,koji su dostavili 699 predloga za moti-ve na metalnom novcu. Od toga jepredloèno 192 razna motiva; 116 odnjih je predlagano po jedanput, a 76 podva i vi{e puta.

Komisija Banke Slovenije je na osno-vu skupljenih predloga odlu~ila da naslovena~kim evro kovanicama budeosam raznih motiva, za svaku kovani-cu po jedan. Tada je posebno bilo po-stavljeno pitanje upotrebe slovena~kogjezika na nacionalnoj strani kovanica.Po gr~kom uzoru, gde se pored upotre-be vlastitog pisma, za evro cente kori-

sti sopstveni naziv - lepta,predlagano je da se i na

slovena~kim kovanica-ma koriste doma}i iz-razi. Umesto iz latin-skog jezika preuze-tog izraza cent, kojise koristi u roman-

skim i germanskimjezicima, i koje je vi{e

od polovi-n a

dinar 26 / 2006 39

moderna numizmatika

Vitomir ÔP, [email protected]

U Sloveniji, prvoj od dràva biv{e Jugoslavije, uskoro se uvodi evropska moneta - evro

Slovena~ke evro kovaniceSlovenija je prva me|u deset novih dràva ~lanica EU kojaje ispunila uslove za emitovanje zajedni~ke valute Evropskemonetarne unije - evra.

~lanica evro zone u sli~noj formi kori-stila na svojim dosada{njim kovanica-ma, predloèno je da se upotrebe izra-zi koji su u skladu sa slovena~kim jezi-kom - stotini (stotinke), a umesto re~ieuro da pi{e evro, dakle sa slovom „v“,prema slovena~kom pravopisu. Komi-sija je svoj predlog poslala vladi po~et-kom leta 2005. godine.

U me|uvremenu je finansijski odborSaveta Evropske unije (ECOFIN), nasednici 7. juna 2005. u Luksemburgu,doneo dopunske smernice za oblikova-nje nacionalnih strana evro kovanica.Pored obaveznog motiva 12 zvezdica,koji se koristio za stare ~lanice, predvi-|eno je da na nacionalnoj strani kova-nice mora biti, tako|e, ime dràve kojaizdaje novac, ili barem njena skra}eni-ca imena. Smernice propisuju tako|e,da se na nacionalnoj strani kovanice neponavlja navo|enje vrednosti monete,jer je ta vrednost ve} navedena na za-jedni~koj strani. Jedina iznimka, pri to-me, je upotreba druga~ijeg pisma odlatinice u dràvama izdava~ima. Zatoje vlada uzvratila komisiji Banke Slove-nije svoj predlog motiva u kojem nijeuvaèno slovena~ko pominjanje natpi-sa „stotinov“ i „evro“, odnosno „evra“.Time su odlu~eni natpisi i motivi na ko-vanicama, i na red je do{la faza obliko-vanja.

Vlada je za saradnike pozvala nizpriznatih umetnika, koji su uspe{nosudelovali u oblikovanju redovnog iprigodnog tolarskog novca. Na ano-nimnom konkursu su u~estvovali Jani

Bav~er, Edi Berk, Petra êrne Oven,Miljenko Licul i Matja` U~akar. Komisi-ja Banke Slovenije je za izbor prispelihpredloàka imenovala poseban ìri, u~ijem su sastavu bili prof. dr Stane Ber-nik, prof. dr Janez Bogataj, akad. vajarJakov Brdar, prof. arh. Ranko Novak iarh. Cveta Stepan~i~. Komisija BankeSlovenije se saglasila sa predlogomstru~nog ìrija, i Vladi RS predloìlakao najprihvatljivije predloène nacrteautora Miljenka Licula, u saradnji saMajom Licul i Janezom Boljkom. Po-tom je Vlada Republike Slovenije, na35. redovnoj sednici 28. jula 2005, pri-hvatila zaklju~ak kojim se sagala{avasa izborom stru~ne komisije, i o izborumotiva obavestila evropski Ekonomskifinansijski odbor ECOFINA - pododborza kovanice. Taj je 5. oktobra 2005.povtrdio da su predlozi izra|eni uskladu s evropskim zakonodavstvom ida se mogu otkovati.

Banka Slovenije je raspisala konkursza izbor kovnice, na osnovu kojeg je 1.februara ove godine za kovanje slove-na~kih evro kovanica izabarana finskakovnica. Za po~etak ona }e morati daiskuje 234 miliona novih kovanica.

Predvi|eno je tako|e da evro postanezakonsko plate`no sredstvo u Sloveniji1. januara 2007. godine. Slede}e dvenedelje jo{ }e se mo}i pla}ati tolarima,premda }e trgovci morati da kusur vra-}aju u evrima. Usledio bi dvomese~niperiod, do 1. marta 2007, kada }e se to-lar mo}i zameniti u svim poslovnimbankama. Iza tog datuma zamena }e bi-

ti mogu}a samo u centralnoj banci. Ona}e menjati tolarske kovanice jo{ slede-}ih 10 godina, do 2016. godine, a nov-~anice u neograni~enom roku.

Zbog {to bolje i efikasnije zamene,banke }e dobiti novi papirni i kovaninovac ve} u septembru. U decembru }ebiti na redu blagajne preduze}a koje }emorati da od 1. januara nadalje vra}a-ju kusur samo u evrima. Njima }e bitinamenjeni paketi po 35.000 tolara, ukojima }e biti 545 primeraka kovanognovca ukupne vrednosti 146,06 ¤. Zadràvljane Slovenije }e u Banci Slove-nije za upotrebu prvih novogodi{njihadana slede}e godine pripremiti po~et-ne pakete („starter kits“) po 3.000 tola-ra, u kojima }e biti 44 kovanice u vred-nosti od 12,52 ¤.

Motive slovena~kih evro kovanica {i-roj javnosti je prvi put predstavio slove-na~ki ministar finansija dr Andrej Ba-juk i guverner Banke Slovenije mag.Mitja Gaspari, na konferenciji za {tam-pu 7. oktobra 2005. godine. Na javnompredstavljanju 21. novembra 2005, uCentru Evropa u Ljubljani, o njima suop{irnije govorili, tako|e, autor Miljen-ko Licul, mag. Katja Boì~ iz Ministar-stva finansija i dr Brane Bertoncelj izBanke Slovenije.

Na kovanici od 1 evro centa predsta-vljena je roda, kakvu je na dosada{njojkovanici od 20 tolara oblikovao JanezBoljka. Ta ptica, koja izme|u ostalogsimboli{e plodnost (rodnost), ìvi presvega u isto~nim panonskim krajevimaSlovenije.

40 dinar 26 / 2006

moderna numizmatika

1 CENTPre~nik: 16,25 mmDebljina: 1,67 mmTeìna: 2,30 gOblik: okrugaoBoja: crvenaLegura: ~elik presvu~en bakromObod: gladak2 CENTAPre~nik: 18,75 mmDebljina: 1,67 mmTeìna: 3,06 gOblik: okrugaoBoja: crvenaLegura: ~elik presvu~en bakromObod: gladak sa `lebom u sredini 5 CENTIPre~nik: 21,25 mmDebljina: 1,67 mmTeìna: 3,92 gOblik: okrugaoBoja: crvenaLegura: ~elik presvu~en bakromObod: gladak

10 CENTIPre~nik: 19,75 mmDebljina: 1,93 mmTeìna: 4,10 g Oblik: okrugao Boja: ùta Legura: „nordijsko zlato“ (Cu-Al-Zn-Sn) Obod: krupno nazup~an 20 CENTIPre~nik: 22,25 mmDebljina: 2,14 mmTeìna: 5,74 gOblik: „{panski cvet“ sa 7 glatkih zakrivlje-njaBoja: @utaLegura: „nordijsko zlato“ (Cu-Al-Zn-Sn)Obod: gladak

50 CENTIPre~nik: 24,25 mmDebljina: 2,38 mmTeìna: 7,80 gOblik: okrugao Boja: ùta

Legura: „nordijsko zlato“ (Cu-Al-Zn-Sn)Obod: krupno nazup~an 1 EVROPre~nik: 23,25 mmDebljina: 2,33 mmTeìna: 7,50 gOblik: okrugao Boja: spoljna strana: ùta; unutra{nja stra-na: bela Legura: spoljna strana: Ni-mesing; unutra{njastrana: troslojna (Cu-Ni, Ni, Cu-Ni)Obod: naizmeni~no gladak i sitno nazup-~an 2 EVRAPre~nik: 25,75 mmDebljina: 2,20 mmTeìna: 8,50 gOblik: okrugao Boja: spoljna strana: bela; unutra{nja stra-na: ùta Legura: spoljna strana: Cu-Ni; unutra{njastrana: troslojna (Ni-mesing, Ni, Ni mesing)Obod: sitno nazup~an sa slovima i zvezdi-cama

SPECIFIKACIJA EVRO KOVANICA

Kovanicu od 2 evro centa krasi kne-èv kamen, prasimbol hijerarhije or-ganizovane oblasti u slovena~koj sve-sti. Autor Miljenko Licul je njegov pri-kaz na kovanici predstavio reljefnomizvedbom njegovog trenutno stvar-nog izgleda. Kneèv kamen, koji se~uva u muzeju u Celovcu, tako|e sim-boli~no predstavlja zajedni~ku istori-ju sa susedima.

Seja~, prikazan na kovanici od 5evro centa, je ~est motiv za kojim seùmnogi stvaraoci, pre svega na podru~-ju slikarstva. Prema re~ima autora,svojim odlu~nim gestom rastresa se-menje, koje za trenutak lebde}i nadzemljom daje utisak dispozicije plane-ta, pravilno rasprostranjenih u elipti~-ne krivulje ve~itog gibanja. To je trenu-tak kad je seja~ najbiliì stavarocu. Au-tor je, sa uz 12 zvezda po rubu, dodaojo{ trinaest, {to ukupno simbolizuje 25~lanica EU u trenutku slovena~kogpreuzimanja evra.

Neizveden Ple~nikov projekat slove-na~kog parlamenta, zajedno s natpi-som KATEDRALA SVOBODE na kova-nici od 10 evro centa, predstavlja arhi-tektovu slutnju samostalne slovena~kedràve.

Lipicaner prikazan na kovanici od 20evro centa je konj, koji nije za trke. Ta-ko|e nije za rat. Svoju lepotu narciso-idno pokazuje na paradama. Svojumladost i ose}aj slobode pokazuje uslobodnoj igri. Zato je autor na kovani-ci upotrebio dva konja u najlep{oj pozi- igranju.

Na Triglav se Slovenci osvr}u u svimsudbonosnim istorijskim trenucima,zato on ima posebnu ulogu na kovani-ci uz natpis OJ TRIGLAV MOJ DOM.Nad troglavim planinskim vrhom je jo{neizmeran prostor vasione, u kojemme|u ostalim sazve`|ima stoji takoko-|e konstalacija raka, zodija~kog znakau kojem je Slovenija postala samostal-na. Prikaz Triglava na kovanici od 50evro centi predvi|en je u reljefnoj iz-vedbi.

Lik Primoà Trubara je centralni mo-tiv kovanice od 1 evra. Njegovo oru|eje pismo, prepoznatljivo, staro, ru~noizra|eno, pomalo nespretna, a ipak le-pa slova, koja oblikuju prve slovena~ke{tampane re~i. Ta tipografija je osnovaza natpis STATI INU OBSTATI.

Lik Franca Pre{erna nam, uprkos

brojnim poznatim portretima, ostajenepoznanica. Zato se autor MiljenkoLicul na kovanici od 2 evra odlu~io zastih @IVE NAJ VSI NARODI (Neka ìvesvi narodi) ispisan rukopisom, za kojegmoèmo sa sigurno{}u tvrditi da je au-tenti~an, Pre{ernov. Lik pesnika u re-ljefnoj konturi Dremeljevoga portretaje upotrebljen zato, jer svedo~i o pe-sni~kom zna~aju nepoznatog lika.

Unato~ toga, {to je zajedni~ka evrop-ska strana kovanica ista za sve dràve,i ovde su najavljene promene. Na pr-vom izdanju evro kovanica, pored no-minalne vrednosti, prikazana je geo-grafska karta prvobitnih 15 dràva ~la-nica. Finansijski odbor Saveta EU(ECOFIN) je na zasedanju, 7. juna2005. god. u Luksemburgu, usvojio za-klju~ak o preoblikovanju tog motiva.Na kovanicima od 1 i 2 evra, gde je dosada prikazivana politi~ka karta petna-estorice, u novom izdanju }e biti obrisEvrope kao kontinenta, bez nacrtanihdràvnih granica. Tako|e }e mapa celeEvrope zameniti dosada{nju mapu pri-kazanu na kovanicama od 10, 20 i 50evro centa. Samo motivi na kovanica-ma od 1, 2 i 5 evro centa ostaju neiz-menjeni, jer je na njima prikazan polo-àj cele Evrope na globusu.

Po uvo|enju evra, Banka Slovenije }ese tako|e pobrinuti za numizmati~are.Prilikom zamene novca predvi|eno jeizdavanje setova u kojima }e biti zad-nje godi{te tolarskih kovanica (2006) iprvo godi{te evro kovanica (2007).

(Prevod sa slovena~kog: R. Mandi})

41dinar 26 / 2006

moderna numizmatika

Zajedni~ke strane na prvobitnimevro kovanicama

Nove zajedni~ke strane evro kovanica

SSuummmmaarryy

Euro coinage of Slovenia

Republic of Slovenia that is now themember of the European Union, is thefirst one among the former Yugoslavrepublics which has been accepted inthe European Monetary Union.

Starting January 1, 2007 in Sloveniathe new currency - EURO - will be intro-duced, and this article discusses theiconography of the national side of Slo-venian EURO coins. The famous starterkits shall be also prepared, as well as thespecial sets for collectors. The most inte-resting one will be the set that will con-tain the last year of Slovene Tolar (2006)and the first year of Euro (2007).

ALBANIJA - Albania: ALL. 116,89 (LEK/ 100 Qindarka)AL@IR - Algeria: DZD. 85,74 (DINAR /100 Centimes)ANDORA* -Andora. EUR (FRF, ESP - v.Francuska, [paija)ANGILJA - Anguila: XCD. 3,22 (DOLLAR/ 100 Cents)ANGOLA - Angola: AON. 107,81(KWANZA / 100 Lwei)ANTIGVA I BARBUDA - Antigua &Barbados: XCD. 3,22 (DOLLAR / 100cents)ARGENTINA - Argentina: ARS. 3,56(PESO / 10.000 Australes)ARUBA - Aruba: AWG. 2,14 (GULDEN /100 Cents)AUSTRALIJA Australia: AUD. 1,69(DOLLAR / 100 Cents)AUSTRIJA* - Austria EUR (ATS:13,7603 - SHILLING / 100 Groschen)AVGANISTAN - Afganistan: AFN. 60,37(AFGANI / 100 Amani)AZERBEJD@AN - Azerbaian: AZM.5531,57 (MANAT / 100 Quapik)AZORI* - Azores. EUR (PTE - v.Portugal, tako|e MILREIS / 100 Reis)BAHAMI - Bahamas: BSD. 1,22 (DOL-LAR / 100 Cents)BAHREIN - Bahrein: BHD. 0,44 (DINAR/ 1000 Fils)BANGLADE[ - Bangladesh: BDT. 81,66(TAKA / 100 Poisha)BARBADOS - Barbados: BBD. 2,37(DOLLAR / 100 Cents)BELGIJA* - Belgium: (BEF. 40,3399 -FRANC / 100 Centimes)BELIZE - Belize: BZD. 2,37 (DOLLAR /

100 Cents)BELORUSIJA - Belarus: BYR. 2604,60(RUBLJA / 100 Kopejki)BENIN - Benin: XOF.655,96 (FRANC /100 Centimes)BERMUDA - Bermuda: BMD. 1,21 (DOL-LAR / 100 Cents)BOCVANA - Botsvana: BWP. 6,40 (PULA/ 100 Thebe)BOLIVIJA - Bolivia: BOB. 9,27(PESO /100 Centavos) BOSNA I HERCEGOVINA - Bosnia &Herzegovina BAM. 1,98 (KonvertibilnaMarka / 100 Feninga)BRAZIL - Brasil: BRL. 2,62 (REAL / 100Centimes)BRITANSKA DEVIÂNSKA OSTRVA -British Virgin Islands: USD. 1,21 (DOL-LAR / 100 Cents)BRUNEJ - Brunei: BND. 1,92 (RIGGIT /100 Cents)BUGARSKA - Bulgaria: BGN. 1,95 (LEV /100 Stotinki)BURKINA FASO - Burkina Faso: XOF.655,96 (FRANC / 100 Centimes)BURUNDI - Burundi: BIF. 1119,24(FRANC / 100 Centimes)BUTAN - Bhutan: BTN. 53,68 (NGUL-TRUM / 100 Chetrums)CENTRALNO AFRI^KA REPUBLIKA -Central African Republic: XAF. 629,42(FRANC / 100 Centimes)ÂD - Chad: XAF. 629,42 (FRANC / 100Centimes)Ê[KA - Czech Republic: CZK. 28,42(KORUNA / 100 Haleru)ÎLE - Chile: CLP. 608,90 (PESO / 100Centavos)

DANSKA - Denmark: DKK. 7,46 (Krone/ 100 Øre)DOMINIKA - Dominica: XCD. 3,22(DOLLAR / 100 Cents)DOMINIKANSKA REPUBLIKA -Dominican Republic: DOP. 37,68 (PESO/ 100 Centavos)D@ERSI - Jersey: GBP. 0,70 (POUND /100 Pence)D@IBUTI - Djibuti: DJP. 201,14 (FRANC/ 100 Centimes)EGIPAT - Egypt: EGP. 6,74 (PUND / 100Piastres)EKVADOR - Ecuador: ECS. 30281,79(SUCRE / 100 Centimos)EKVATORIJALNA GVINEJA - EquatorialGuinea: XAF. 629,42 (FRANC / 100Centimes)EL SALVADOR - El Salvador: SVC. 10,08(QUETZAL / 100 Centavos)ERITREJA - Eritrea: ERN. 18,20 (NAKFA/ 100 Cents)ESTONIJA - Estonia: EEK. 15,65(KROON / 100 Senti)ETIOPIJA - Ethiopia: ETB. 10,00 (BIRR /100 Matonas)FID@I - Fiji: FJD. 2,16 (DOLLAR / 100Cents)FILIPINI - Philippines: PHP. 61,75 (PISO/ 100 Sentimes)FINSKA* - Finland (FIM. 5,94573 -MAARKA / 100 Pennia)FOKLANDSKA OSTRVA - FalklandIslands: FKP. 0,71 (POUND / 100 Pence)FRANCUSKA* - France: (FRF. 6,655957- FRANC / 100 Centimes) FRANCUSKA POLINEZIJA - FrenchPolynesia: XPF. 114,46 (FRANC / 100Centimes)

42 dinar 26 / 2006

moderna numizmatika

Svetske dràve i teritorijekoje danas izdaju novacCountries and territories of the world which are issuing money,with EURO exchange rates in April, 2006

KURSNA LISTA ZA SVETSKE VALUTE U APRILU 2006. GODINE I CENE PLEMENITIH METALA

Vrednost nacionalnih valuta pojedinih zemalja izraèna je u evru, na pr. 1 EUR = CSD(srpskih dinara) 80,47. Zemlje EMU, ~ije je zakonsko sredstvo pla}anja evro(EUR*, vrednost 1,00) ozna~ene su u ovoj listi zvezdicom, a u zagradi su navedenenjihove monete pre prelaska na zajedni~ki evropski novac

* Evro (EUR) se koristi u slede}im zemljama: Andora, Austrija, Azori, Belgija, Finska, Francuska, Francuska Gijana, Gr~ka, Gvadelup, Holandija,Irska, Italija, Luksemburg, Madera, Martinik, Monako, Nema~ka, Portugal, Reinion, San Marino, San Pjer i Mikelon, [panija i Vatikan. Zemlje kojekoriste EVRO u ovoj listi ozna~ene su zvezdicom (*), a u zagradi je navedena valuta koja je kori{tena pre uvo|enja evra.

GABON - Gabon: XAF. 629,42 (FRANC /100 Centimes)GAMBIJA - Gambia, The: GMD. 32,90(DALASI / 100 Bututs)GANA - Ghana: GHC. 10521,30 (CEDI /100 Psewas)GERNZI - Guernsey: GSP. 0,70 (POUND/ 100 Pence)GIBRALTAR - Gibraltar: GIP. 0,70(POUND / 100 Pence)GR^KA* - Greece: (GRD. 340,75 -DRAHMA / 100 Lepta)GRENADA - Grenada: XCD. 3,22 (DOL-LAR / 100 Cents) GRUZIJA - Georgia: GEL. 2,60 (LARI /100 Thetri)GVADALOP* - Guadelope: EUR (FRF-v.Francuska) GVAJANA - Guyana: GYD. 230,14(DOLLAR / 100 Cents)GVATEMALA - Guatemala: GTQ. 8,77(QUETZAL / 100 Centavos)GVINEJA - Guinea: GNF. 5304,76(FRANC / 100 Centimes)GVINEJA BISAU - Guinea Bissau: XOF.655,96 (FRANC / 100 Centimes)HAITI - Haiti: HTG. 48,37 (GOURDE /100 Centimes)HOLANDIJA* - Netherlands, The (NLG.2,20371 - GULDEN / 100 Cents)HOLANDSKI ANTILI - Netherland’sAntiles: ANG. 2,16 (GULDEN / 100Cents)HONDURAS - Honduras: HNL. 21,84(LEMPIRA / 100 Centavos)HONG KONG - Hong Kong: HKD. 9,40(DOLLAR / 100 Cents) HRVATSKA - Croatia: HRK. 7,32 (KUNA/ 100 Lipa)INDIJA - India: INR. 53,87 (RUPEE / 100Paise)INDONEZIJA - Indonesia: IDR. 1092,50(RUPIAH / 100 Sen)IRAK - Iraq: IQN 1696,14 (DINAR /1000 Fils)IRAN - Iran: IRR. 10548,00 (RIAL / 20SHAHIS)IRSKA* - Ireland: (IEP. 0,78564 - PUNT /100 Pence)ISLAND - Iceland: ISK. 86,60 (KRONA /100 Aurar)ISTO^NO KARIPSKE DR@AVE - EastCaribbean States: XCD. 3,22 (DOLLAR /100 Cents)ITALIJA* - Italy; (ITL. 1936,27 - LIRE /100 Centisimi)IZRAEL - Israel: ILS. 5,64 (SHEQEL /1000 Sheqalim)JAMAJKA - Jamajka: JMD. 75,10 (DOL-LAR / 100 Cents)JAPAN - Japan: JPY. 142,67 (YEN / 100Sen)JEMEN - Yemen: YER. 211,81 (RIYAL /100 Fils)

JERMENIJA - Armenia: AMD. 532,32(DRAM / 100 Luma)JORDAN - Jordan: JOD. 0,85 (DNAR /1000 Fils)JU@NA D@ORD@IJA I JU@NA SAND-VI^KA OSTRVA - South Georgia &South Sndwich Islands: GBP. 0,70JU@NOAFRI^KA REPUBLIKA - SouthAfrican Republic: ZAR. 7,43(RAND /100 Cents)KAJMANSKA OSTRVA - CaymanIslands: KYD. 0,99 (DOLLAR / 100Cents)KAMBOD@A - Cambodia: KHR.4637,95 (RIEL / 100 Sen)KAMERUN - Cameroon: XAF. 629,42(FRANC / 100 Centimes)KANADA - Canada: CAD. 1,41 (DOL-LAR / 100 Cents)KATAR - Qatar: QAR. 4,40 (RIYAL / 100Dirhems)KAZAHSTAN - Kazakhstan: KZT.148,15 (TENGE / 100 Tyin)KENIJA - Kenya: KES. 86,42 (SHILLING /100 Cents)KILING KOKOSOVA OSTRVA - KeelingCocos Islands: AUD. 1,69 (DOLLAR -RUPEE / 100 Cents)KINA - China: CNY. 9,70 (YUAN / 100Fen)KIPAR - Cyprus: CYP. 0,57 (POUND /100 Cents)KIRGISTAN - Kyrgystan: KGS. 50,02(SOM / -)KIRIBATI - Kiribati: AUD. 1,69 (DOLLAR/ 100 Cents)KOLUMBIJA - Columbia: COP. 2646,62(PESO / 100 Centavos)KOMORI - Comoros: KMF. 489,35(FRANC / 100 Centimes)KONGO (Brazavil) - Congo Brazzaville:XAF. 629,42 (FRANC / 100 Centimes)KONGO, D.R. - Congo, D.R.:CDF.517,21 (FRANC / 100 Centimes)KOREJA, Ju`na - Korea, South: KRW.1163,90 (WON / 100 Nwan)KOREJA, Severna - Korea, North: KPW.2,66 (WON / 100 Chon)KOSTARIKA - Costarica: CRC. 586,43(COLON / 100 Centimos)KUBA - Cuba: CUP. 26,92 (PESO / 100Centavos)KUKOVA OSTRVA - Cook Islands: NZD.1,97 (DOLLAR / 100 Cents)KUVAJT - Kuwait: KWD. 0,35 (DINAR /1000 Fils)LAOS - Laos: LAK. 11883,30 (KIP / 100Att)LESOTO - Lesoto: LSL. 7,43 (LOTI / 100Lisente)LETONIJA - Latvia: LVL. 0,70 (LATS -100 Santimu)LIBAN - Lebanon: LBP. 1742,05 (LIVRE /100 Piastres)

LIBERIJA - Liberia: LRD. 66,62 (DOLLAR/ 100 Cents)LIBIJA - Libya: LYD. 1,54 (DINAR / 1000Dirhams)LIHTEN[TAJN - Liectenstein: CHF.1,58(FRANC / 100 Rappen)LITVANIJA - Lithuania: LTL. 3,45 (LITAS- 100 Centu)LUKSEMBURG* - Luxembourg: (LUF.40,3399 - FRANS / 100 Centimes)MADAGASKAR - Madagascar: MGA.8185,32 (ARIARY / 100 Iraimbilanja)MADERA* - Madaira Islands: EUR (PTE -v. Portugal)MA\ARSKA - Hungary: HUF. 262,36(FORINT / 100 Filler)MAKAO - Macao: MOP. 9,28 (PATACA /100 Avos)MAKEDONIJA - Macedonia: MKD.61,98 (DENAR / 100 Deni)MALAVI - Malawi: MWK. 155,61(KWACHA / 100 Tambala)MALDIVI - Maldives: MVR. 15,26 (RUF-FIYA / 100 Lari)MALEZIJA - Malaysia: MYR. 4,44 (RIN-GIT DOLLAR / 100 Sen)MALGA[KA REPUBLIKA - v. MADA-GASKARMALI - Mali: XOF. 655,96 (FRANS / 100Centimes)MALTA - Malta: MTL. 0,43 (LIRA / 100Cents)MAROKO - Morocco: MAD.10,52(DIRHAM / 100 Santimat)MAR[ALSKA OSTRVA - MarshallIslands: USD. 1,21 (DOLLAR / 100Cents)MARTINIK* - Martinique: (FRF) (FRANS/ 100 Centimes)MAURICIJUS - Mauritius: MUR. 37,43(RUPEE / 100 Cents)MAURITANIJA - Mauritania: MRO.304,48 (OUGUIYA / 100 Khoum)MEKSIKO - Mexico: MXN. 13,15 (PESO/ 100 Centavos)MIJANMAR - Myanmar: MMK. 7,41(KYAT / 100 Pyas)MIKRONEZIJA - Micronesia: USD 1,21(DOLLAR / 100 Cents)MOLDAVIJA - Moldova: MDL. 15,82(LEU - 100 Bani)MONAKO* - Monaco: EUR (FRF v.Francuska)MONGOLIJA - Mongolia: MNT.1357,07 (TUGRIK / 100 Mongo)MONTSERAT - Montserrat: XCD. 3,22(DOLLAR / 100 Cents)MOZAMBIK - Mozambique: MZM.32260,60 (METICAL / 100 Centavos)NAGORNO KARABAH - NagornoKarabakh. AMD 529,32 (DRAM / 100Lume)NAMIBIJA - Namibia: NAD. 7,32 (DOL-LAR / 100 Cents)

43dinar 26 / 2006

moderna numizmatika

NAURU - Nauru: AUD. 1,69 (DOLLAR /100 Cents)NEMA^KA* - Germany: EUR (DEM.1,95583 - MARK / 100 Pfennig)NEPAL - Nepal: NPR. 82,36 (RUPEE /100 Paisa)NIGER - Niger: XOF. 655,96 (FRANS /100 Centimes) NIGERIJA - Nigeria: NGN. 147,40(NAIRA / 100 Kobo)NIKARAGVA - Nicaragua: NIO. 19,85(CORDOBA / 100 Centavos)NIUE - Niue: NZD. 1,97 (DOLLAR / 100Cents)NORVE[KA - Norway: NOR. 7,93(KRONE / 100 Ore)NOVA KALEDONIJA -New Caledonia:XPF. 114,46 (FRANS / 100 Centimes)NOVI ZELAND - New Zeland: NZD.1,97 (DOLLAR / 100 Cents)OBALA SLONOVA^E - Ivory Coast:XOF. 655,96 (FRANS / 100 Centimes)OLDERNI - Akderney: GBP. 0,70(POUND / 100 Pence)OMAN - Oman: OMR. 0,46 (RIYAL /1000 Baisa)OSTRVO ^OVEKA - Isle of Man: GBP.0,70 (POUND / 100 Pence)PAKISTAN -Pakistan: PKR. 72,68(RUPEE / 100 Paisa)PALAU - Palau: AUD. 1,69 (DOLLAR /100 Cents) PANAMA - Panama: PAB. 1,17 (BALBOA/ 100 Centisimos)PAPUA NOVA GVINEJA - Papua NewGuinea 3,46 (KINA / 100 Toae)PARAGVAJ - Paraguay: PYG. 6830,84(GUARANI / 100 Centimos)PERU - Peru: PEN. 3,87 ((SOL / 100Centimes)PITKERN - Pitcairn Islands: USD. 1,21(DOLLAR / 100 Cents)POLJSKA - Poland: PLN. 3,90 (ZLOTY /100 Groszy)PORTUGAL* - Portugal: EUR (PTE.200,48 - ESCUDO / 100 Centavos)PRIDNJESTROVLJE: - Transnistria:MDL. 15,82 (LEU / 100 Bani)REINION* - Reunion: (FRF) (FRANS /100 Centimes)RUANDA -Rwanda: RWF. 638,05(FRANS / 100 Centimes) RUMUNIJA - Romania: RON. 3,49 (LEU/ 100 Bani)RUSIJA - Russia: RUB. 33,93 (RUBLJA /100 Kopejki)SAHARAVI (Sahara) - Saharawi: XOF.655,96 (FRANS / 100 Centimes)SAMOA, Ameri~ka - Smaoa, American:USD 1,21(DOLLAR / 100 Cents)SAMOA, Zapadna - Samoa, Western:WST. 3,34 (TALA / 100 Sene)SAN MARINO* - San Marino: EUR (ITL. -v. Italija)

SAN PJER I MIKELON* - Sint Piere &Miquelon: (FRF) (FRANS / 100Centimes)SAO TOME I PRINSIPE - Saint Thomas& Principe Islands: STD. 7966,40(DOBRA / 100 Centimos)SAUDIJSKA ARABIJA - Saudi Arabia:SAR. 4,54 (RIYAL / 100 Halava)SEJ[ELI - Seycheles: SCR. 6,51 (RUPEE /100 Cents)SENEGAL - Senegal: XOF. 655,96(FRANS / 100 Centimes) SEVERNA MARIJANA OSTRVA -Northern Mariana Islands: USD 1,21(DOLLAR / 100 Cents)SIJERA LEONE - Siera Leone: SLL2846,48 (LEONE / 100 Cents)SINGAPUR - Singapoure: SGD. 1,96(DOLLAR / 100 Cents)SIRIJA - Syria: SYP. 60,15 (LIRA / 100PIASTRES)SJEDINJENE AMERI^KE DR@AVE -United States of America: USD. 1,21(DOLLAR / 100 Cents)SLOVA^KA - Slovakia: SKK. 37,84(KORUNA / 100 Halerov)SLOVENIJA - Slovenia: SIT. 239,53(TOLAR / 100 Stotinov)SOLOMONSKA OSTRVA - SolomonIslands: SBD. 8,44 (DOLLAR / 100Cents) .SOMALIJA - Somalia: SOS. 1655,08(SHILLING / 100 Senti)SOMALILEND - Somaliland: SLSH.(SHILLING / -)SRBIJA - Serbia: CSD. 86,80 (DINAR /100 Para)SUDAN - Sudan: SDD. 260,16 (DINAR /100 Dirhams)SURINAM : Surinam SRG. 3270,43(GULDEN / 100 Cents)SVAZILEND - Swaziland: SZL. 7,47(LUHLANGA / 100 Cents)SVETA JELENA - Saint Helena. SHP.0,70 (POUND / 100 Pence)SVETI KRISTOFER I NEVIS - St. Kitts &Nevis: XCD. 3,22 (DOLLAR / 100 Cents)SVETA LUCIJA - Saint Lucia: XCD. 3,22(DOLLAR / 100 Cents)SVETI VINSENT - Saint Vincent: XCD.3,22 (DOLLAR / 100 Cents)[PANIJA* - Spain EUR (ESP. 166,386 -PESETA / 100 Centimes)[RI LANKA - Sri Lanka: LKR. 124,15(RUPEE / 100 Cents)[VAJCARSKA - Switzerland: CHF. 1,58(FRANC / 100 Rappen)[VEDSKA - Sweden: SEK. 9,43 (KRONA/ 100 Ore)TAD@IKISTAN - Tajikistan: TJS. 3,38(SOMANI / 100 Drams)TAJLAND - Thailand: THB. 46,91(BAHT / 100 Satang)TAJVAN - Taiwan: TWD. 39,30 (CHIAO/ 100 Fen)

TANZANIJA - Tanzania: TZS. 1423,73(SHILLINGI / 100 Senti)TOGO - Togo: XOF. 655,96 (FRANS /100 Centimes)TOKALAU OSTRVA - Tokelau Islands:NZD. 1,97 (DOLLAR / 100 Cents)TONGA - Tonga: TOP. 2,47 (PA’ANGA /100 Seniti)TRINIDAD I TOBAGO - Trinidad &Tobago: TTD. 7,51 (DOLLAR / 100Cents)TRISTAN DA KUNJA - Tristan daCuncha: GBP. 0,70 (POUND / 100Pence)TUNIS - Tunisia: TND. 1,62 (DINAR /1000 Millim)TURKMENISTAN - Turkmenistan:TMM. 6298,60 (MANAT / 100 tennesi)TURSKA - Turkey: TRY 1,62 (LIRA /100 Kurus)TURSKA I KAIKOSKA OSTRVA - Turks& caicos Islands: USD. 1,21 (DOLLAR /100 Cents)TUVALU - Tuvalu: AUD. 1,69 (DOLLAR/ 100 Cents)UGANDA - Uganda: UGX. 2168,17(SHILLING / 100 Cents)UJEDINJENI ARAPSKI EMIRATI -United Arab Emirates: AED. 4,45(DINAR / 1000 Fils)UKRAJINA - Ukraine: UAH. 5,84 (HRIV-NA / 100 Kopejki)URUGVAJ - Uruguay: UYU. 27,97 (PESO/ 100 Centesimos)UZBEKISTAN - Uzbekistan: UZS.1386,18 (SOM / 100 Tyin)VANUATU - Vanuatu: VUV. 129,73(VATU / -)VATIKAN* - Vatican: EUR (ITL.-v. Italija)VELIKA BRITANIJA - Great Britain: GBP.0,70 (POUND / 100 Pence)VENECUELA - Venezuela: VEB. 2599,14(BOLIVAR / 100 Centavos)VIJETNAM -Vietnam: VND. 1841,30(\ONG / 100 Xu)ZAMBIJA - Zambia: ZMK. 371‚4,36(KWACHA / 100 Ngwee)ZAPADNO AFRI^KE DR@AVE - WestAfrican States: XOF. 655,96(FRANS /100 Centimes)ZELENORTSKA OSTRVA - Cape Verde:CVE. 110,25 (ESCUDO / 100 Centavos)ZIMBABVE - Zimbabwe: ZWD.119598,99 (DOLLAR / 100 Cents)

44 dinar 26 / 2006

moderna numizmatika

1 oz 1 g

Srebro 9,52 0,31

Zlato 482,26 15,51

Platina 884,20 28,44

Cene plemenitih metala u EUR

april 2006.

Pripremio: R. Mandi}

45dinar 26 / 2006

notafilija

FRANCUSKA [KOLAPoznato je kako su nov~anice Kra-

ljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Kra-ljevine Jugoslavije proizvod „francu-ske {kole“ u izradi nov~anica.

Prva izdanja kraljevskih jugosloven-skih nov~anica (s iznimkom nov~ani-ce od 10 dinara 1.11.1920. koja je iz-ra|ene u American Bank Note Co.,New York), nacrtane su i izra|ene uFrancuskoj pri Banque de France. Pot-pisivali su ih, u to vreme, a i danas,elitna imena francuskih umetnika:~uveni Clement Serveau, koji je kre-irao i mnoge nov~anice Banque deFrance, tako|e i L. Deloche i G. Frai-pont.

Kasnija izdanja, crtana rukom, ta-da{njih doma}ih umetnika u stilu podo~itim francuskih uticajem, izra|enasu u Zavodu za izradu nov~anica uBeogradu.

Znaju}i kako su francuske nov~ani-ce zasigurno najlep{e izra|ene nasvetu, nije ~udno {to se i mnoga „kra-ljevska jugoslovenska“ izdanja nov~a-nica odli~no estetski kotiraju u svetuljubitelja lepih nov~anica.

Iako bi se jako te{ko moglo odlu~itikoja je to nov~anica Kraljevine Srba,Hrvata i Slovenaca ili Kraljevine Ju-goslavije „najlep{a“, mnogi }e se slo-ìti kako je upravo ona od 100 dinara15.7.1934, s motivom Dubrovnika, usamom vrhu konkurencije.

Nestanak dràve, me|utim, nije do-pustio mnogima da ovu nov~anicuikada vide i da njome ne{to plate. Ia-ko je slu`beno stavljena u opticaj 8.aprila 1941. godine, u sastavu van-

redne emisije za ratne potrebe, upraksi se malo ovih nov~anica doista ina{lo u redovnom opticaju. Evo za-{to:

Po~etak, put i kraj nov~anice od100 dinara 15.7.1934. u fragmentimase moè opaziti, u numizmati~ki izu-zetno dobroj knjizi „Novac u Jugosla-viji za vreme Drugog svetskog rata“autora Miodraga Ugri~i}a, ali na à-lost, ne sustavno nego samo u obja-{njenjima za sve ostale nov~anice Na-rodne banke Kraljevine Jugoslavije.No, ne{to temeljitijim prou~avanjemu tekstu razbacatih podataka o ovojnov~anici, te na osnovu toga izvo|e-nju jasnih i logi~nih zaklju~aka, mo-gu}e je opisati i celi njezin „vek“. No,krenimo redom.

IZRADA I RATNI PUTPodaci Narodne banke Kraljevine

Jugoslavije na dan 31.3.1941. godi-ne, kazuju kako je do tog dana bilo iz-ra|eno 24.565.000 primeraka nov~a-nice od 100 dinara 15.7.1934. Od to-ga je 24.515.000 primeraka ostavlje-no za tzv. „potpuno izvanredne dràv-ne potrebe“, a 50.000 primeraka biloje namenjeno za potrebe redovitogopticaja. Do po~etka rata, 6. aprila1941, ta je nov~anica, s ostalima iztrezora Narodne banke u Beogradu,prenesena u filijalu Narodne banke uUìcu.

Me|utim, kako je zapo~eo rat, za-po~eo je i neobi~ni put ove nov~anice.Najpe je iz Uìca, 10/11. aprila 1941,u Sarajevo otpremljeno èljeznicom5.850.000 primeraka (i ostalih nov~a-

nica, ali u ovom tekstu prati se isklju-~ivo nov~anica 100 dinara15.7.1934), a u Uìcu je ostalo18.970.000 primeraka. Zbir tih poda-taka govori o ukupno izra|enih24.820.000 primeraka, {to je 255.000vi{e nego prema stanju 31.3.1941,objavljenom u slu`benim podacimaNarodne banke, prema Ugri~i~evojknjizi. Razlika je, zna~i, izra|ena uZavodu na Top~ideru izme|u 31.marta i 6. aprila1941. godine, te ta-ko|e otpremljena „na sigurnije me-sto“, u Uìce.

Drugopomenuta, ve}a koli~ina nov-~anica u Uìcu, nije od 6. aprila 1941.vi{e bitnije preme{tana, i tamo je do-~ekala nema~ku okupaciju, nakon ~e-ga je preba~ena nazad odakle je i kre-nula - u Beograd. To zna~i da je, pre-ma dana{njim nalazima, nov~anicaod 100 dinara 15.7.1934. iz Uì~kogkontigenta tek neznatno upotrijeblje-na, nakratko, do povla~enja i emito-vanja okupacionih nov~anica Srpskenarodne banke. Neznatno, ali ipak je-ste, jer je slu`beno i povu~ena na teri-toriji okupirane Srbije.

Prva, manja koli~ina, koja je ot-premljena u Sarajevo, imala jemnogo zanimljiviju sudbinu. Kakoje èljezni~ki transport s nov~anica-ma iz Uìca stigao u Sarajevo 11.aprila 1941, stigao je zapravo u da-ne potpunog haosa i nejasne budu-}e situacije. Nemci jo{ nisu bili sti-gli, Kraljevina se po~ela raspadati,u Zagrebu je progla{ena NezavisnaDràva Hrvatska kojoj je pripalo iSarajevo… U cijelom tom meteù

Zagonetni kratkotrajni opticaj nov~aniceNarodne banke Kraljevine Jugoslavijeod 100 dinara 15.7.1934.

Ivan [KRABO, Dubrovnik [email protected]

46 dinar 26 / 2006

notafilija

slu`be Narodne banke Kraljevinenalaù pomalo ve} rasutoj vojsciuni{tenje nov~anica. Vojska ~eka14/15.4.1941. pogodan trenutak,jer nov~anice treba preneti iz filija-le Narodne banke prema èljezni~-koj stanici, ali nema~ka su bombar-diranja stanice stalna, ne moè jojse ni pristupiti, pa zadatak ne bivaobavljen. Nema~ki Wehrmacht, ko-na~no 15.4.1941, zauzima Sarajevoi nov~anice su zaplenjene (zajednos oko 1100 kg zlata i ostalih drago-cenosti).

îm se nema~ka vlast stabilizovala,od njema~kog zapovjednika za Srbiju,iz Beograda u Sarajevo 23. aprila1941. godine, stiè nalog da se nov~a-nice i zlato povuku iz Sarajeva i vrateu Beograd. Pedantna nema~ka silanaredbu odmah i sprovodi, te utovarzapo~inje istog dana, ali zbog ve}ekoli~ine tereta, nije se mogla obavitiza jedan dan.

Me|utim, ve} 24.4.1941. u Saraje-vo, u kojem je tada ve} uspostavljenai hrvatska dràvna vlast, stiè iza-slanstvo Hrvatske Dràvne Banke ko-je je poslao li~no poglavnik, dr AntePaveli}, a s nakanom da zadrì nov-~anice i zlato kao vlasni{tvo Nezavi-sne Dràve Hrvatske. Nema~ka pre-ma dogovoru Zagreba i Berlina obu-stavlja zapo~ete pripreme za povratnov~anica i zlata u Beograd, te ko-na~no 27.4.1941. sve biva neopozivopredato hrvatskim vlastima i otpre-mljeno u Zagreb.

Dakle, u Zagrebu je zavr{ilo5,850.000 primeraka nov~anice od100 dinara 15.7.1934. S obzirom daje i pla}anje starim jugoslovenskimdinarima na teritoriju NDH trajalone{to duè nego na teritoriji Srbije,tj. kune su se pojavile ~ak mesec ka-snije nego srpski dinari, u NDH je uopticaj u{la ne{to ve}a koli~inapredmetne nov~anice nego iz konti-genta koji je zavr{io u Beogradu.Prema slu`benim podacima Hrvat-ske Dràvne Banke, me|u nov~ani-cama povla~enim iz opticaja bila je iova nov~anica.

KONA^NO OPTECAJ- SARAJEVO PRVO?

Najva`niji podatak koji se iz sveganavedenoga moè izvu}i je slede}i:

1. Nesumnjivo je izra|eno ta~no24.820.000 primeraka nov~anice, {toje podatak koji do sada nigde nije ob-javljen.

2. Iako su slu`beno stavljene uoptecaj 8. aprila 1941. godine, uceloj Kraljevini Jugoslaviji, ni jednajedina nov~anica nije se zbog isto-rijskih okolnosti tada mogla pojavi-ti u opticaju.

3. Nov~anice su su bile u opticajuisklju~ivo u Hrvatskoj i Srbiji, a mo-`da i u Crnoj Gori. (Katalog Z. Jelin-~i}a navodi postojanje „verificato“overenih ovih nov~anica, ali bez sli-ke). One sasvim sigurno nikada nisudospele ni u Makedoniju ni u Slove-niju.

4. Vreme optjecaja u Hrvatskoj iSrbiji svakako jeste posle 1.5.1941,nikako pre toga. U Srbiji zbog toga{to je 24.4.1941. nema~ki zapoved-nik za Srbiju naredio povratak u Be-ograd ove nov~anica iz filijale NBKraljevine Jugoslavije u Uìcu, padok su nov~anice utovarene, vra}e-ne i pripremljene za opticaj, moraloje pro}i barem nekoliko dana. U Hr-vatskoj jo{ i kasnije, a svakako posle27.7.1941, kada su nov~anice preu-zete i otpremljene u Zagreb, a manjinjihov dio ostavljen u Sarajevu. I tuje trebalo nekoliko dana za dopremui pripremu pu{tanja u opticaj, pa i tumoèmo govoriti o istom terminukao za Srbiju.

5. Oprezno se moè napomenutikako je mogu}e, ipak, da se prvostvarno pojavljivanje nov~anice me|ustanovni{tvom dogodilo u Sarajevu,jer je manji deo nov~anica (od ukup-no 5,85 miliona primeraka) ostavljenu filijali Hrvatske Dràvne Banke Sa-rajevo, pa stoga postoji mogu}noststvarne emisije eventualno koji danranije.

I JO[ MALO ZA NOTAFILEZa notafile jugoslavenske istorije,

osim broja izra|enih primeraka, ne-vaàn ne}e biti ni podatak o registar-skim brojevima nov~anica. Izra|enih24,82 milijuna primjeraka podeljenoje u 993 serije po 25.000 komada, aprema klasi~noj numeraciji nov~anicafrancuskog tipa (25 slova x 1 serija x1000 primeraka).

Dakle, zbog poja{njenja: serijski

broj izgleda ovako A.0001 000. Brojserije je 0001, slovo A je predznak se-rije (25 je odabranih }irili}nih slovapredznaka), a 000 je broj nov~anice(od 000 do 999).

Konkretno: nov~anica od 100 dina-ra 15.7.1934. izra|ena je u rasponuserije od 0001 do 0992. Stoga je prviserijski broj ove nov~anice A.0001000, a posljednji R.0993 999.

Cena na notafilskom trì{tu posled-njih godina doìvjela je zna~ajni pad.Dok se do pre 10 godina kretala i do60 € (tada{njih 120 DM), danas je 30do 35 € za primerak u prvom kvalite-tu o~uvanosti.

Na kraju, kao zanimljivost trebanaglasiti kako se me|u primercimau prvom kvalitetu, u 90% slu~aje-va, pojavljuju oni sa serijom 0483,a jako retko ostale serije. Primercis tragovima rukovanja (opticaja), akoji nisu ba{ ~esti, pojavljuju se urazli~itim serijama. Iz toga se moèzaklju~iti i to, kako su nadle`neslu`be Hrvatske Dràvne Banke iSrpske narodne banke za vremesvog postojanja, ipak, propisnouni{tile ve}inu povu~enih nov~ani-ca ovog tipa.

SSuummmmaarryy

A short and unusuallife of the 100 Dinara1934 banknote

A detailed study on the 100 Dinarabanknote of the National bank of theKingdom of Yugoslavia dated July 15,1934 is given, starting from theFrench influence on the Yugoslavroyal banknotes, and general descrip-tions. Data on the production andquantities issued is given, as well asthe areas where this „mysterious“banknote was in circulation - only inCroatia and Serbia, perhaps also inMontenegro, for some „Verificato“ no-tes had been mentioned.

Finally questions regarding the dif-ferent serial numbers are given, as wellas the valuations. It is quite interestingthat 90% of the first quality banknoteof this type belong to Series 04 83,while other series are seldom found onthe numismatic market.

47dinar 26 / 2006

notafilija

@@ele}i da zameni apoen od 100 dinara, koji je imao istinacrt kao i nov~anica iz 1920. godine, Narodna Ban-ka Kraljevine Jugoslavije usvojila je 1934. idejno re{e-

nje akademskog slikara Vase Pomori{ca (nacrt izradio P. Sto-ji}evi}, gravirao V. A. Kun).

Nov~anica u potpunosti iskazuje unitarni, monarhisti~ki i hri-{}anski karakter dràve Kra|or|evi}a. Na aversu, kojim domi-niraju plavi~asti tonovi pozadine i okvira tro~lanog geometrij-skog prepleta, u prvom planu sa desne strane je prikazana figu-ra mlade ène koja sedi, u desnoj ruci drì pero, dok je levomzagrlila de~aka koji stoji, oslanjaju}i se na ma~. U drugom pla-nu nalazi se crkva Sv. \or|a na Oplencu, koja je mauzolej vla-daju}e kraljevske dinastije. Iako postoji mi{ljenje da figure ènei deteta predstavljaju kraljicu Mariju i prestolonaslednika Petra,ova mogu}nost je isklju~ena. Ne postoji ni portretska sli~nost, ani lik Kraljice kao ro|ene pripadnice strane dinastije, uz svo po-{tovanje, ne bi bio prikladan i nedvosmisleni nacionalni simbol.Sli~nost pomenutih li~nosti s figurama na predstavi nov~anicesamo je prividna, dakako i zbog onda{njeg uzrasta prestolona-slednika. Sli~no se pogre{no tuma~ila i „uniforma“, u koju je ob-u~en de~ak, kao „sokolska“. Premalo je likovnih elemenata uni-forme, na osnovu kojih bi se to moglo tvrditi.

@ena je alegoriski prikaz dràve, i zaodenuta je purpurnimpla{tom koji pokriva haljinu ljubi~aste boje, koja je ukra{enasimboli~nim motivima ìvotinja i biljaka u zlatu. Pred nogamaène se nalazi otvorena knjiga na zatvorenoj - dokaz ustavno-sti zasnovane na znanju, mikroskop i grozd - simboli nauke iberi}eta. Na motivima haljine nalazimo bogatu srednjovekov-nu hri{}ansku ikonografiju. Od motiva prepoznajemo jelena,pauna, dve grlice okrenute kljunovima jedna drugoj. (Ovo aso-cira na inicijal ‘P’ iz Miroslavljevog Jevan|elja). Plodovi kojimase hrane ivotinje su alegorija plodova drveta ivota, koje je nasred raja Boìjeg - Krst. Na haljini uo~avamo i motiv „nebopar-nog orla“, koji predstavlja Hristovu pobedu nad Adom, kao istilizovano „bilje isceljenja“ - lek besmrtnosti. Purpurna bojaode}e i pla{ta pokazuje kraljevsko dostojanstvo dràve.

De~ak sa {ajka~om na glavi predstavlja pobedonosni rat-ni~ki narod iz balkanskih i I svetskog rata.

Na reversu, u prvom planu s desne strane oko dràvnog gr-ba sede dve devojke obu~ene u jeleke i duga~ke plave halji-ne, ~ije su glave zaodenute u belim maramama. Devojka s le-ve strane u rukama drì sidro, pred njom su gusle, knjige, li-mun i vino. Devojka s desna drì snop ìta, dok se iza nje na-ziru ku}a i fabri~ki dimnjaci, a pred njom bundeva, gro`|e,kru{ke i jabuke. Njih dve prema simbolima predstavljaju isto-vremeno primorski i kontinentalni deo zemlje, ali i ubrzanutrgovinu i industrijalizaciju tradicionalno agrarne zemlje.

U drugom planu reversne predstave, s leve strane, nalazise Dubrovnik, srednjovekovni grad - dràva, nezavisan to-kom turskih i mleta~kih osvajanja. Njegovo isticanje ukazu-je na nezavisnost mlade jugoslovenske dràve.

Natpisi na aversu su }irili~ni, a na reversu latini~ni. U pro-storu za vodeni znak nalazi se portret vladara Kralja Alek-sandra I Kara|or|evi}a. Nov~anica, ba{ kao i vladaju}a poli-tika tog vremena, koju je najvi{e propagirao sam taj Kralj,putuju}i diljem zemlje i drè}i mitinge, pokazuje nacionalnii dràvni karakter, ~ija je osnova jugoslovenstvo na ~elu sadinastijom Kara|or|evi}a.

Ikonografija nov~anice KraljevineJugoslavije od 100 dinara iz 1934. godineBogdan [ARUNAC, Beograd

[email protected]

Bogdan [ARUNAC, Beograd

[email protected]

SSuummmmaarryy

Iconography of the100 Dinara 1934 banknote

This rare and popular banknote, designed by Vasa Pomori{ac,has an interesting iconography which shows in a way the uni-tary, monarchist and Christian character of the Kingdom ofYugoslavia under the Karageorgevich dynasty. Bilingual - Latinand Cyrillic - inscriptions, as well as the heraldic characteris-tics, emphasize the idea of Yugoslav unity.

Ikonografija nov~anice KraljevineJugoslavije od 100 dinara iz 1934. godine

48 dinar 26 / 2006

notafilija

UU ooppttiiccaajjuu od 31. maja 2001. godine.

AAvveerrss:: portret Vuka Stefanovi}a Kara-

d`i}a (1787-1864), utemeljiva~a savre-

menog srpskog pisma;

RReevveerrss:: figura Vuka St. Karad`i}a i pri-

kaz slova koje je uveo u moderno }iri-

li~no pismo.

PPoottppiiss gguuvveerrnneerraa:: Dinki} Mla|an

PPrreeffiikkssii sseerriijjsskkiihh bbrroojjeevvaa nnoovv~~aanniiccaa ddoo

ssaaddaa uu ooppttiiccaajjuu:: AA, AB, AC, AD, AE

RReeff..:: Sl. list SRJ br. 24/2001; „dinar“

br. 17 (2001); Krause kat. br. 153.

10 DINARA 2000.

Izdanje Narodne banke

Jugoslavije (grb SRJ)

62 x 131 mm

Po~etkom ove godine u Srbiji je

bilo u opticaju 8 nominala

nov~anica, sa ukupno 15 ra-

znih tipova i varijanti. One se razli-

kuju po nazivu emitenta (NBJ i

NBS), po logu (grb SR Jugoslavije,

logo Narodne banke Srbije i grb Re-

publike Srbije), po datumima izdanja

i po potpisima guvernera. Kako u pu-

blikacijama na{e Narodne banke,

uklju~uju}i njenu internet prezenta-

ciju, kao ni u postoje}im katalozima,

one nisu detaljno opisane po varijan-

tama, odazivamo se brojnim zahtevi-

ma na{ih ~itaoca i donosimo komple-

tan pregled na{ih redovnih nov~anica

u opticaju na dan 1. januara 2006.

godine.

Darko BERGER, Buehl-Eisental (Nema~ka)

Ranko MANDI], Beograd

Nov~anice u Srbiji XXI VEKA

Nova zgrada Narodne banke Srbije - gra|evina XXI veka

UU ooppttiiccaajjuu od 15. decembra 2000. godine.

AAvveerrss:: portret Petra II Petrovi}a Njego{a (1818-1851),

crnogorskog vladara i mitropolita, pesnika;

RReevveerrss:: skulptura koja predstavlja Njego{a, postavljena u

njegovom mauzoleju na Lov}enu.


PPrreeffiikkssii sseerriijjsskkiihh bbrroojjeevvaa nnoovv~~aanniiccaa ddoo ssaaddaa uu ooppttiiccaajjuu:: AA,

AB,AC,AD, AE, AF, ZA

RReeff..:: Sl. list SRJ br. 70/2000; „dinar“ br. 16 (2001); Krause

kat. br.154.


AAvveerrss:: portret Stevana Stojanovi}a Mokranjca (1856-1914),

srpskog kompozitora i muzikologa, desno klavir;

RReevveerrss:: figura S.S. Mokranjca, notni zapis i crte` sa Mirosla-

vljevog jevan|elja.

PPoottppiiss guvernera: Dinki} Mla|an

PPrreeffiikkssii serijskih brojeva nov~anica do sada u opticaju: AA,

AB, AC, AD, AE, AF, AG, AH


kat. br. 155.

UU ooppttiiccaajjuu od 15. novembra 2005. godine.

AAvveerrss:: portret Stevana Stojanovi}a Mokranjca, desno gitara;

RReevveerrss:: figura S.S. Mokranjca, kao kod prethodnog izdanja.

PPoottppiiss guvernera: Radovan Jela{i}

PPrreeffiikkssii serijskih brojeva nov~anica do sada u opticaju: AA

RReeff..:: Sl. glasnik RS br. 98/2005; Krause kat. br. -


AAvveerrss:: portret Nikole Tesle (1856-1943), nau~nika i prona-

laza~a svetskog ranga;

RReevveerrss:: figura N. Tesle i prikaz elektromagnetnih motora.

PPoottppiiss guvernera: Dinki} Mla|an


AB,AC, AD, AE, AF, AG


kat. br. 156.

20 DINARA 2000.



64 x 135 mm

50 DINARA 2000.



66 x 139 mm

50 DINARA 2005.


Srbije (grb Republike Srbije)

66 x 139 mm

100 DINARA 2000.



68 x 143 mm

49dinar 26 / 2006

notafilija

50 dinar 26 / 2006

notafilija

100 DINARA 2003.


Srbije (logo NBS), prigodna.

68 x 143 mm

100 DINARA 2004.


Srbije (logo NBS), obi~na.

68 x 143 mm

200 DINARA 2001.



70 x 147 mm

200 DINARA 2005.


Srbije (grb Republike Srbije)

70 x 147 mm

UU ooppttiiccaajjuu od 2. jula 2003. godine.

AAvveerrss ii rreevveerrss kao kod prethodne nov~anice, samo {to se na

reversu nalazi }irili~ni prigodni tekst: „Narodna banka Srbi-

je pu{ta u opticaj ovu / nov~anicu u znak se}anja na izdava-

nje prvog / srpskog papirnog novca, jula 1884. godine. / Be-

ograd - Top~ider, jul 2003.“



AB,AC

RReeff..:: Sl. glasnik RS br. 70/2003; „dinar“ br. 22 (2004); Kra-

use kat. br. 41.

UU ooppttiiccaajjuu od 17. septembra 2004. godine.

AAvveerrss ii rreevveerrss kao kod prethodne nov~anice, izuzev godine

izdanja, potpisa guvernera, i {to se na reversu ne nalazi pri-

godni tekst.

PPoottppiiss gguuvveerrnneerraa:: Radovan Jela{i}

PPrreeffiikkssii sseerriijjsskkiihh bbrroojjeevvaa nnoovv~~aanniiccaa ddoo ssaaddaa uu ooppttiiccaajjuu:: AA

RReeff..:: Sl. glasnik RS br. 104/2004; Krause kat. br. 42.

UU ooppttiiccaajjuu od 31. maja 2001. godine.

AAvveerrss:: portret Nade`de Petrovi} (1873-1915), srpske slikar-

ke ekspresioniste;

RReevveerrss:: figura N. Petrovi} i prikaz manastira Gra~anica.



AB, AC, AD, AE, AF, AG, ZA


kat. br. 157.


AAvveerrss ii rreevveerrss kao kod prethodne nov~anice.




use kat. br. -

500 DINARA 2004.


Srbije (logo NBS)

70 x 147 mm

1000 DINARA 2001.



72 x 151 mm

1000 DINARA 2003.


Srbije (logo NBS)

72 x 151 mm

1000 DINARA 2003.


Srbije (logo NBS), Udovi~ki

72 x 151 mm


AAvveerrss:: portret Jovana Cviji}a (1865-1927), geografa i ute-

meljiva~a antropogeografije kod nas;

RReevveerrss:: figura J. Cviji}a i stilizovan prikaz etnomotiva.



AB, AC


use kat. br. -


AAvveerrss:: portret \or|a Vajferta (1850-1937), guvernera Na-

rodne banke Srbije i Kraljevine SHS, industrijalca i numi-

zmati~ara;

RReevveerrss:: figura \. Vajferta, enterijer zgrade Narodne banke i

prikaz Vajfertove medalje Borskog rudnika.



AB, AC


kat. br. 159.

UU ooppttiiccaajjuu od 24. marta 2003. godine.

AAvveerrss ii rreevveerrss:: kao kod prethodne nov~anice.


PPrreeffiikkssii sseerriijjsskkiihh bbrroojjeevvaa nnoovv~~aanniiccaa uu ooppttiiccaajjuu:: AA, AB, AC

RReeff..:: Sl. glasnik RS br. 28/2003; Krause kat. br. 43a.


AAvveerrss ii rreevveerrss:: kao kod prethodne nov~anice, izuzev potpisa

guvernera.

PPoottppiiss gguuvveerrnneerraa:: Kori Udovi~ki

PPrreeffiikkssii sseerriijjsskkiihh bbrroojjeevvaa nnoovv~~aanniiccaa ddoo ssaaddaa uu ooppttiiccaajjuu::

AA, AB


use kat. br. 43b. .

51dinar 26 / 2006

notafilija

52 dinar 26 / 2006

notafilija

U toku 2005. godine pojavila se jed-

na „zagonetna nov~anica“ koja je zain-

trigirala kolekcionare papirnog novca.

Radi se o jednom izdanju Zavoda za iz-

radu nov~anica (ZIN), u vidu bankno-

te, a koja se koristi kao svojevrsna re-

klama pri promociji usluga ovog Zavo-

da. Njen dizajn je veoma atraktivan, jer

na obe strane prikazuje lik na{e ~uvene

slikarke i pesnikinje, Milene Pavlovi} -

Barilli.

O „liku sa nov~anice“ navodimo

osnovne biografske podatke:

Milena Pavlovi}-Barilli ro|ena je u

Poàrevcu 5. novembra 1909, umrla u

Njujorku 6. marta 1945. godine. Njen

otac bio je bogati trgovac, ali tako|e i

kompozitor, a majka je izu~avala likov-

nu umetnost.

Milena je zavr{ila Kraljevsku likovnu

akademiju u Beogradu, a njen slikarski

opus bio je pod sna`nim uticajem za-

padnih likovnih pravaca i umetnika.

Promotivna nov~anica ZIN-a sa li-

kom Milene Pavlovi} Barilli izra|ena je

u pastelnim bojama, veli~ine 163x78

mm i obeleèna serijskim brojevima cr-

vene boje. R. M.

5000 DINARA 2002.



76 x 159 mm

5000 DINARA 2003.


Srbije (logo NBJ)

76 x 159 mm

UU ooppttiiccaajjuu od 21. avgusta 2002. godine.

AAvveerrss:: portret akademika Slobodana Jovanovi}a (1869-

1958), pravnika, istori~ara i dràvnika;

RReevveerrss:: figura S. Jovanovi}a, zgrada Narodne skup{tine sa

delom enterijera skup{tinske sale.


PPrreeffiikkssii sseerriijjsskkiihh bbrroojjeevvaa nnoovv~~aanniiccaa uu ooppttiiccaajjuu:: AA


kat. br. -


AAvveerrss ii rreevveettss kao kod prethodne nov~anice.




use kat. br. 44.

Od svih navedenih nov~anica, za sada je najavljeno povla~e-

nje iz opticaja samo apoena od 5000 dinara, izdanje NBJ, a ko-

ja prestaje biti zakonsko sredstvo pla}anja 1. marta 2006. go-

dine. U narednom periodu o~ekuje se izdavanje preostalih

apoena srpskih nov~anica sa predstavom dràvnog grba.

Svi primerci nov~anica ilustrovani u ovom

~lanku poti~u iz kolekcije Darka Bergera.

Promotivna nov~anica ZIN-a

SSuummmmaarryy

Banknotes in Serbia

in the XXI Century

At the beginning of this year in Serbia

have circulated 8 denominations of pa-

per money, with 15 different types and

varieties. First of all they differ regar-

ding the name of the issuing institution:

National Bank of Yugoslavia and Natio-

nal Bank of Serbia. Differences also exist

regarding the logo - Coat of arms of the

Federal Republic of Yugoslavia, logo of

the National Bank of Serbia and coat of

arms of the Republic of Serbia. Finally,

they have different dates and signatures

of three governors: Dinki} Mla|an, Kori

Udovi~ki and Radovan Jela{i}.

Along with illustrations of all the

banknotes, all the relevant data is gi-

ven. The first old (Yugoslav) banknote

in this series, that had been withdrawn

from circulation, is the 5,000 Dinara

note dated 2002, while other Yugoslav

banknotes will be completely replaced

by Serbian ones by the end of this year.

Ovu seriju ~lanaka o bonovima zaracionalno snabdevanje, po~evod „ta~kica“ sredinom 1940-ih

godina, zavr{avamo nastavkom opisa bo-nova za snabdevanje deficitarnim artikli-ma u Srbiji 1990-ih godina. To su:

BONOVI ZA ULJE

42. Grad Beograd, kupon za 1 litarulja, zelene boje, 9x5 cm.

43. Snabdeva~ke organizacije i me-sne zajednice u op{tini Ni{, bon za uljeza jelo, zelene boje.

44. Skup{tina op{tine Vladi~in Han,bon za jestivo ulje, 1 litar. Karton beleboje, 9,3x5 cm

Postojali su sasvim sigurno sli~ni bo-novi i u ostalim mestima i op{tinamaSrbije, ali nam za sada nisu poznati.Poznat nam je, me|utim, jedan make-donski bon za iste namene, izdat ne{toranije, i to:

45. Mesna zajednica Skopje - Bon zamaslo za jadenje, 1 litar. @ute boje,11,3x4,5 cm. Primerak iz moje kolekci-je nosi datum Februar 1983.

BONOVI ZA PRANJE

46. Grad Beograd, kupon za 1 kg de-terdènta, ljubi~aste boje, 9x5 cm. Po-red redovnih bonova, postoje tako|e ibonovi sa popustom, a kod kojih je di-jagonalno, crvenim slovima, od{tampa-

no „Popust 30“. Poznati su tako|e i bo-novi za ulje sa istim popustom, doknam za druge namirnice takvi bonovinisu poznati.

47. Snabdeva~ke organizacije i me-sne zajednice u op{tini Ni{, bon 1 kgdeterdènta, plave boje.

Bonovi za deterdènt drugih mesta iop{tina za sada nam nisu poznati.

OSTALI BONOVI

48. Veoma je interesantan jedan boniz Zrenjanina, ~ija je funkcija veomaneobi~na i verovatno jedinstvena. To jebon za „snabdevanje sirotinje“ jeftinompolovnom ode}om, a koja se nije pro-

Ta~kice i drugi robni bonoviod 1944. godine - IV\uro VOJNOVI], [email protected]

dinar 26 / 2006 53

notafilija

„„KKaadd ooddrraasstteemm ppoossttaa}}uu bbiikkeerr!!““..SSee}}aattee llii ssee lleeggeennddaarrnnoogg ii nnee--ppoonnoovvlljjiivvoogg ffiillmmaa iizz 11996699..

ggooddiinnee:: „„GGoollii uu sseeddlluu““ ((EEaassyy RRiiddeerr)) ssaaDDeennnniiss HHooppppeerroomm,, PPeetteerr FFoonnddoomm ii JJaacckkNNiicchhoollssoonnoomm uu ggllaavvnniimm uullooggaammaa??

„Bikeri“ ili u narodu poznati kao mo-toristi, oduvek su izazivali podvojenomi{ljenje me|u ljudima, od divljenjamla|ih generacija i sanjanja kako }ejednom postati deo tog kulta, do netr-peljivosti onih starijih koji nikada nisuprihvatili njihov stil ìvota. Jesmo limo`da previ{e neobjektivni kada o timljudima donosimo negativne stavovesamo i jedino na osnovu na{ih predra-suda? I na {ta prvo pomislimo kada sespomenu bikeri? Na buku motora,{kripanje guma, tetovirana tela, ko`nejakne, glasnu rok muziku, drogu, tu~-njave, razbijanja.....?

Mo`da }e se mnogi iznenaditi, ali ni-

je sve ba{ tako crno. Sigurno do danasniste ~uli da se naprimer, svake godineu istarskom gradi}u Umagu okupljajubikeri policajci iz celog sveta. I verujte,uop{te ne li~e na policajce. Udruènjabikera, neretko „sakrivena“ iza ne{toumerenijih i „normalnijih“ naziva mo-tociklisti~kih klubova, brojna su {iromsveta, pa ni balkanski prostori za tim nezaostaju. Od pojedinaca, okupljenih ugaraàma malih mesta i gradova, dopravih klubova koji u velikim svetskimgradovima broje i do nekoliko hiljada~lanova. Iza takvih klubova postoje or-ganizacije, postoje statuti i pravilnicikoji odre|uju funkcionisanje biker klu-bova i udruènja. Bikeri su aktivni i iz-uzetno odgovorni u~esnici saobra}aja,oni su atrakcija, zahvalni gosti i me|unajboljim promoterima va{eg turizma iva{e zemlje. Malo je drugih gostiju kojisu toliko mobilni, i koji }e u kratkom �

davala na komad, nego na kilogram.Bon je crvene boje, 14x8,5 cm, sa dvo-stranim dizajnom. Nominalna vrednostje 5 dinara, a mogao se kupiti 1 kg po-lovne ode}e. Bagatela!

49. Bon iz ranijeg perioda, vero-vatno iz 1950-ih, koji je sluìo kaoNalog da se donosiocu izda 1 METARDRVA. Izdava~ bona je bila izvesnaDirekcija O.G.B. (zna~enje skra}eni-ce nije nam poznato), a isti je vaìouz odgovaraju}u kupovnu knjiìcu.

Ta~kice i bonovi za racionalnosnabdevanje namirnicama i drugimdeficitarnim proizvodima nisu ovdeni izdaleka kompletno obra|eni. Opi-sani su uglavnom primerci iz jednekolekcije, a koji do danas nisu obra-|ivani u na{oj literaturi. Pored opisa-nih, postoje i brojni drugi bonovi ikuponi istih namena, ne ra~unaju}ivi{e hiljada raznih bonova koje su iz-davale skoro sve privredne organiza-cije u biv{oj Jugoslaviji, uglavnom usedmoj i osmoj deceniji pro{log veka.

54 dinar 26 / 2006

notafilija

BIKERLAND BANKNOTE

Bonovi koji se koristena BIKERS susretimaVjekoslav TRBOJEVI], [email protected]

SSuummmmaarryy

Supply rationalizationcoupons and other ra-tion cards issuedsince 1944 - Part IV

This final part of the article on theYugoslav rationalization coupons in-cludes the last ones that had been is-sued during the economic crisis andembargo imposed upon Federal Repu-blic of Yugoslavia in the last years ofthe last century. While the coupons forsugar, coffee, milk and flower had beendiscussed earlier, here the coupons forcooking oil and washing powder aredescribed. Added are some older cou-pons - for the second hand clothes andfor timber.

Prete~e YU bikersa: sa prvog takmi~enja motociklista u Beogradu 1945. godine

55dinar 26 / 2006

notafilija

Slika 4. Avers od bona-nov~anice od 6 Kuna 2005. godine sa XI. biker susreta

biker kluba „Twin horn“ iz Pule. Reversu je prazan, veli~ina: 72 x 35 mm

�vremenu „zaviriti“ na tako puno de-stinacija, kao {to to oni ~ine. Njihovaoprema zahteva velika i skupa odr`ava-nja, {to se sve svodi i na velika odrica-nja. A tu, u odricanju, zapravo da i ne-ma razlike od nas numizmati~ara.

Ali ~emu uop{te ovakav ~lanak u nu-mizmati~kom ~asopisu? Odgovor je �

Slika 1. Biker-nov~anica od 10 kuna 1997 sa III susreta

biker kluba „Twin Horn“ iz Pule, avers. Revers je prazan;

veli~ina 153 x 65 mm

Slika 3. Avers i revers bona - biker

nov~anice vrednosti 5 Kuna iz 2004.

godine sa X biker susreta pulskog

„Twin horna“. Na reversu je pe~at

biker kluba kojim se potvr|uje auten-

ti~nost bona. Veli~ina:75 x 40 mm

Slika br.5. Avers bona vriednosti 5

starih rokera sa biker susreta organi-

zovanog u Umagu, bez datuma izda-

nja. Nije dostupan podatak iz koje go-

dine i sa kojeg po redu susreta potje-

~e bon. Bez dizjna na reversu,

veli~ina: 90 x 50 mm

Slika 7. Avers i revers bona vrednosti

5 centuriona 2003. Izdanje prilikom

susreta kojeg je organizirao moto

klub „Aqua bikers“ iz Vara`dinskih

Toplica. Na reversu je pe~at biker kluba

koji je potvr|ivao autenti~nost bona;

veli~ina: 105 x 56 mm

Slika 6. Avers i revers biker nov~anice - bona od 40 dinara 2004, sa susreta u organizovanog od strane vojvo|anskog bi-

ker klub iz Novog Sada 27-30. maja 2004.godine. Dimenzija: 119 x 60 mm

Slika 2. Biker-nov~anica 5 Kuna iz 1998. sa IV susreta

„Twin horn“ kluba iz Pule, avers. Revers je prazan;

veli~ina 154 x 65 mm

�jednostavan: zbog bonova, svojevr-snog „bikerskog novca“, koje oni izdaju.Naime, mnogi klubovi organizuju susre-te bikera. Naprimer, Istarski motocikli-sti~ki klub TWIN HORN iz Pule, takvesusrete odràva ve} nekoliko godina. Izcelog sveta sjati se u letnjim mesecima umali grad Pulu i do 6.000 bikera i ljubi-telja motociklizma. Na takvim skupovi-ma, koji se u pravilu odràvaju na trav-natim povr{inama, naj~e{}e blizu mora,sve funkcioni{e kao u malom gradu.Sve, pa ~ak i „monetarni sistem“.

Da bi se izbegao rad sa gotovinom,organizatori susreta, a to su naj~e{}elokalni biker klubovi, izdaju svake go-dine vrlo lepo dizajnirane bonove. Naposebnim pultovima svoju gotovinumoète promeniti za istu vrednost ubonovima, a na svim {tandovima ukampu, bonovima pla}ati hranu i pi}e,motoristi~ke rekvizite i ukrase, uslugetetoviranja i sl.

Ovi se bonovi dosta te{ko pronalazeu dobrom kvalitetu. Njih retko moètei dobiti od bikera, jer sve {to se iz goto-

vine pretvori u bon, u pravilu se i po-tro{i. Sa druge strane, ples, pra{ina,znoj, gu`vanje po dèpovima, dodatnisu razlog {to, i kada se do|e do njih, tosu bonovi uglavnom vrlo slabog kvali-teta, numizmati~ki posmatrano.

Dizajn ovog atraktivnog „novca“ variraod kluba do kluba. Neki su klubovi vi{e,a neki manje kreativni. Raniji bonoviistarskog TWIN HORNA bili su prelepi, adizajnom su jako asocirali na ameri~kedolare. Zadnjih nekoliko godina, kvalitetizrade, a dizajn posebno, pao je, {to se vi-di i iz priloènih ilustracija uz ovaj ~lab-nak. Da li je to posledica stanja u klubu,ili op{te komercijalizacije, te{ko je re}i.

Sa druge strane pojedini klubovi uovom delu Evrope, pa i na Balkanu, jo{uvek ulaù dosta truda u lepotu svojihbonova, {to je svakako za pohvalu.

U nastavku su prikazani bonovi ne-kih biker klubova sa podru~ja biv{e Ju-goslavije. Mo`da }e nas njihova lepotanaterati da, kao numizmati~ari, po~ne-mo drugim o~ima gledati na one koji te

bonove izra|uju. A notafiliste da ihpo~nu sakupljati.

Sve ovde opisane biker „nov~anice“poti~u iz zbirke autora ovog ~lanka, ko-ji }e biti zahvalan ~itaocima „dinara“ zapodatke o drugim, do sada neobjavlje-nim, bonovima ove vrste.

56 dinar 26 / 2006

notafilija

SSuummmmaarryy

Money of the Bikers -Motorcycle riders

Biker is a term used for the motorcycleenthusiasts who mostly ride heavymotorcycles. During the bikers gathe-rings, organized by the clubs, very oftenthe special monetary coupons are used,which represent substitution of realmoney mostly used for purchasing beve-rages and souvenirs. Here such „bikers’money“ issued by the following clubs isdescribed: „Twin Horns“ from Pula, Bi-kers club from Umag, „Aqua Bikers“ fromVara`dinske Toplice and „Bikerland“money issued by the club in Novi Sad.

57dinar 26 / 2006

skripofilija

Otkri}e obveznice Francuskogakcionarskog dru{tva sa ogra-ni~enom odgovorno{}u valjev-

skih rudnika bakra veoma me je, kaoValjevca, zaintrigiralo - naime, nije mibilo poznato da se u valjevskom krajuikada eksploatisao bakar. Nakon kra}egistraìvanja doznao sam da se rudnikzapravo nalazio u selu Rebelj, udalje-nom ne{to vi{e od 25 km od Valjeva, upravcu Zapad - Jugozapad, u bliziniplanina Jablanik i Medvednik, sa levestrane reke Jablanice. Poloàj sela Re-belj prikazan je na slici 1.

Iako nedovoljno ispitana, arheolo{kagra|a ukazuje na postojanje i ekspolo-ataciju rudnika jo{ u rimskom periodu.Prona|eno je jedno rimsko rudarskookno, ostaci rimskog utvr|enja, koje jeverovatno {titilo rudnik i u kome se na-lazila njegova uprava, i votivni rtvenikposve}en Apolonu Gangaresu, za kojise pretpostavlja da se nalazio u vili ko-ja je sluìla za snabdevanje rudnika.Ostaci utvr|enja i trvenik datirani su uperiod III - IV veka n.e.

Pra}enje razvoja rudnika kroz srednjivek dosta je te{ko. Arheolo{ka istraì-vanja sporo napreduju, a istorijska gra-|a koja se ti~e rudnika, a koja se ~uvau dubrova~kim i ma|arskim arhivama,nije dovoljno ispitana. Budu}i da se uRebelju eksploatiosao isklju~ivo bakar,ovaj rudnik se ne pominje u istorijskimspisima onoliko ~esto koliko se pomi-nju rudnici srebra. U istorijskim izvori-ma rudnici i trgovi u severozapadnomdelu Centralne Srbije pominju se tek upoznom srednjem veku, drugoj polovi-ni XIV i naro~ito u XV veku (uglavnomdubrova~ki izvori), i tada se moè pra-titi i rad rudnika Rebelj.

Sa turskom okupacijom, rudnik gubina zna~aju i dolazi do njegovog ga{e-nja. Rudari rudnika Rebelj su se odseli-li mahom u Ugarsku i Italiju, da bi sevratili samo na kratko tokom austrijske

okupacije 1717. - 1739. godine, a za-tim ponovo oti{li. Sa oslobo|enjem odturskog ropstva i privrednim poletomSrbije, u drugoj polovini XIX i po~et-kom XX veka, dolazi do ponovnog inte-resovanja za ovaj rudnik. Iz tog perio-da datira i obveznica o kojoj je u ovomtekstu re~.

Istraìva~ki radovi i identifikacija Re-belja kao rudi{ta obavljeni su {ezdesetihgodina XIX veka. Godine 1865. osnova-no je rudarsko akcionarsko dru{tvo„Podgorski rudnici“ (Podgora miningconcession), za koje se smatra da je tre-balo da obuhvati i rudnik Rebelj. Ipak,za ponovno oìvljavanje rudnika treba-lo je ~ekati jo{ tri decenije, uglavnomzbog lo{ih prilaznih puteva i nedostatkakapitala. Zbog potra`nje rude bakra nasvetskom trì{tu radi elektrifikacije, in-teresovanje za rudnik su pokazali inve-stitori iz Engleske, Francuske, Italije iHolandije. Prve radove po~elo je dru-

{tvo „Podgorski rudnici“, a kada je onooti{lo u ste~aj, rudnik preuzima grupaiz Londona „Orijent“ (Orient), koja jeobezbedila i dve manje topionice.

Kona~no, 1900. godine vlasni{tvonad rudnikom preuzimaju francuski ak-cionari. Napravljena je topionica, zapo-sleno oko 250 - 300 radnika, i izgra|e-no oko 40 objekata. Odobrenjem Mini-starstva narodne privrede Srbije, osno-vano je „Francusko akcionarsko dru{tvosa ograni~enom odgovorno{}u valjev-skih rudnika bakra (Srbija)“. Ovo dru-{tvo imalo je kapital od 2 miliona frana-ka podeljen u 20 hiljada akcija od po100 franaka. Dru{tvo je izdalo 5.000obveznica 1. aprila 1902. godine, ispi-sanih na francuskom jeziku. Izgled jed-ne obveznice prikazan je na slici 2.

Desna ivica obveznice talasasto je iz-rezana preko teksta koji predstavljaime dru{tva, {to je bio uobi~ajen na~inza{tite i kontrole papira od vrednsti tog

Obveznica Francuskog deoni~arskogdru{tva valjevskih rudnika bakraBranko GLI{I}, Paradiso - Lugano, [[email protected]

Slika 1: Poloàj sela Rebelj u kome se nalazio valjevski rudnik bakra

58 dinar 26 / 2006

skripofilija

vremena. Usled takvog se~enja hori-zontalna dimenzija obveznice varira urasponu od 367 do 371 mm uklju~uju-}i i kupone, dok je vertikalna dimenzi-ja konstantna i sa {irokim belim margi-nama iznosi 280 mm. Dimenzije obve-znice bez margina, bez kupona i bez ta-lasastog reza iznose 285x222 mm, doksu dimenzije kupona, bez sivih marig-na, 63x13 mm.

Naziv dru{tva, ispisan na obveznici nafrancuskom jeziku, je slede}i: „SociétéAnonyme Française des Mines de Cui-vre de Valievo (Serbie)“, a u slobodnomprevodu zna~i, kao {to je ranije navede-no „Francusko akcionarsko dru{tvo saograni~enom odgovorno{}u valjevskihrudnika bakra (Srbija)“. Slobodan pre-vod ostalog teksta na obveznici glasi:

Akcionarsko dru{tvo sa ograni~enomodgovorno{}u, sa kapitalom od2.000.000 franaka, podeljenim na20.000 akcija, od po 100 franaka svaka.

Status upisan kod gospodina Olanjea(Olagnier), pisara u Parizu, i modifiko-van odlukama vanrednih zasedanja Ge-neralne skup{tine akcionara od 26.-29.11. i 23.12.1901.god. Sedi{te dru-{tva je u Prizu, emisija od 5.000 obve-znica na 6% od 100 franaka svaka, odo-brena odlukom vanrednog zasedanjageneralne skup{tine akcionara, od23.12.1901. godine.

Obveznica od 100 franaka (glasi) nadonosioca potpuno oslobo|ena (u pot-punosti razre{ena) poreza i taksi.

Br. 3.906 daje pravo na godi{nju ka-matu (interes) od 6% koji se ispla}ujesemestralno, 1. januara i 1. jula svakegodine, prema uslovima i sa prednosti-ma navedenim na pole|ini:

Pariz, 1. april 1902. godine (datumnaknadno {tampan);

Potpisi dva ~lana administracije.U gornjem levom uglu nalazi se ad-

ministrativni pe~at koji potvr|uje odstrane dru{tva pla}enu taksu za regi-straciju obveznica. Pe~at je crne boje ina njegovom obodu pi{u skra}eniceslede}ih re~i: „obveznica“, „pretplata(abonnement)“, „Sena“ (administrativ-na oblast u Parizu koja nosi ime rekekoja kroz njega proti~e). Zatim: „2/10dodatnih“ (u bukvalnom prevodu „od-ozgo“) i „ 5 santima za 100 franaka“. Upe~atu dominira figura Pravde. Pravil-nost poloàja pe~ata i njegova izuzetna~isto}a ukazuju da je pe~at nano{en

ma{inski. Ovakav pe~at je uobi~ajen nafrancuskim papirima od vrednosti skraja XIX i po~etka XX veka.

Uz donji rub obveznice, u sredini, na-lazi se crveni pe~at dru{tva, za koji sezbog ~isto}e i pravilnosti poloàja tako-|e veruje da je nanet ma{inski.

Papir je ù}kaste boje i nije posebnoza{ti}en - navedena dva pe~ata i talasa-sto rezanje sa leve strane obveznice sujedina za{tita. Dominantne boje su ble-

do ljubi~asta - ukrasni okvir i tekst, ble-do ùta - centralni deo i be` - spolja{njidelovi okvira. Obveznice su {tampaneu englesko-francuskoj {tampariji ârlsSkiper & Ist (Charles Skipper & East.),koja je poznata i po {tampanju papri-nog novca nekih zemalja (npr. Haitija).

Na obveznici, sa leve strane, nalazilose deset kupona koji su se isecali i na-pla}ivali semestralno, od 1. jula 1902.do 1. januara 1907. godine, dakle to-

Slika 2: Obveznica Francuskog akcionarskog dru{tva

sa ograni~enom odgovorno{}u Valjevskih rudnika bakra

Slika 3: Tekst na pole|ini obveznice Francuskog akcionarskog dru{tva

sa ograni~enom odgovorno{}u valjevskih rudnika bakra (Srbija)

59dinar 26 / 2006

skripofilija

kom pet godina. Na svakom kuponunapisano je ime dru{tva, broj obvezni-ce, vrednost koje dru{tvo ispla}uje (3franka) i datum naplate. Na osnovuteksta ispisanog na pole|ini obveznicejasno je da nije bilo dodatnih talona sakuponima. Tekst sa pole|ine obvezniceprikazan je na slici 3.

Tekst na pole|ini ispisan je u dvostru-kom ljubi~astom okviru, spolja{njih di-menzija 209x150 mm, u dva stupca, lju-bi~astim slovima i njegov prevod glasi:

„Izvod iz odluke donete 30. decem-bra 1901. od strane administrativnogSaveta Francuskog dru{tva sa ograni-~enom odgovorno{}u valjevskih rudni-ka bakra (Srbija).

Savet odlu~uje da izda 5.000 obve-znica, od po 100 franaka svaku, sa ka-matom od 6% godi{nje, sa semestral-nom isplatom kamate, 1. januara i 1.jula svake godine, naplativih na slede}ina~in:

U bilo koje vreme, u roku od pet go-dina, po~ev{i od 1. januara teku}e godi-ne dru{tvo ima pravo da ponudi dono-siocima isplatu njihovih obveznica u go-tovini, ili, ukoliko to oni vi{e ele, zame-nu njihovih obveznica za akcije iste no-minalne vrednosti, koje }e biti upisaneme|u (spadati u grupu od) 5.000 novo-izdatih akcija vrednosti od po 100 fra-naka, a ~ije izdavanje je u Savetu odo-brila vanredna Generalna skup{tina ak-cionara, od 23. decembra 1901. godine.

Po isteku petogodi{njeg roka, Dru{tvose smatra obaveznim da ponudi donosi-ocima, kojima jo{ uvek ne bi bila ispla-}ena naknada, opciju da zadrè njihoveobveznice ili da ih promene u akcije okojima je bilo re~i u prethodnom para-grafu, po nominalnoj vrednosti od 100franaka, bez obzira na kupovnu (stvar-nu) vrednost akcija u tom trenutku.

Kada istekne rok prvenstvenog pravaotkupa obveznica i zamene za akcije,preostale obveznice, koje Dru{tvo dugu-je donosiocima, bi}e zamenjene novim,na istu sumu i sa istom kamatom, ali ko-je }e biti amortizovane izvla~enjem zgo-ditaka, u roku od dvadeset godina.

Na svakom godi{njem izvla~enju,Dru{tvo }e imati pravo da pove}a brojobveznica koje }e biti amortizovane ili~ak potpuno ispla}ene, obave{tavaju}idonosioce o toj nameri najmanje trimeseca unapred, oglasom objavljenimu zvani~nom glasniku.

Kao posledica, obveznice koje Savetodlu~i da izda ima}e samo deset seme-stralnih kupona koji se odnose na po-menuti petogodi{nji period, i sadràva-}e izvod iz ovog izve{taja sa navedenimindikacijama.“

Na obveznici, prikazanoj na slici 2,preostala su poslednja ~etiri kupona,ukazuju}i da je njen vlasnik poslednjiput naplatio kamatu 1. januara 1905.godine, a vide}emo i za{to.

Naime, kada je rudnik otvoren, pro-cenat bakra u rudi bio je oko 16%. Toje obe}avalo dobru dobit, ali su sred-stva od 2.000.000 franaka o~iglednobila nedovoljna da se otpo~ne masovnaeksploatacija rudnika. Trebalo je izgra-diti ve}u topionicu, izgraditi naselje zarudare i pobolj{ati puteve. Postojala sudva re{enja za ovaj problem: da se izdavi{e akcija i time pove}a osniva~ki ka-pital, ili da se nedostajaju}i novac po-zajmi na odre|eno vreme.

Dru{tvo se odlu~ilo, ili je bilo primo-rano da se odlu~i, na drugu varijantu ipri tom je novac prakti~no pozajmljen,ne od banke, ve} od privatnih lica, apotraìva~ki odnosi re{eni su putemobveznica. Ovo re{enje bilo je verovat-no najprihvaltljivije za obe strane. Ka-pital neophodan za osposobljavanjerudnika pove}an je prakti~no za 25%(5.000 x 100 = 500.000 franaka). Ka-mata od 6% godi{nje nià je od kama-te koje bi dru{tvo pla}alo banci, a pri-mamljiva je privatnim licima jer obe}a-va dobit od 30% bez poreza za samopet godina. S druge strane, isplata ka-mate bila je nezavisna od profitabilno-sti rudnika, a rizik pozajmljiva~a bio jemanji od rizka akcionara u slu~aju ban-krota. Ipak, ako je rudnik veoma profi-tabilan, akcionari mogu da odlu~e daobustave saradnju sa pozajmljiva~imanakon pet godina.

S prole}a 1903. godine kao zakupacse javlja italijansko „Dru{tvo za bakar“(La société de Cuivre), a vrednost isko-pane rude u toj godini iznosi 400.000dinara, {to je u to vreme bilo ekviva-lentno sa 400.000 franaka, dakle od-govaralo je jednoj petini osniva~kogkapitala! Zbog tako dobrog profita do-lazi do rivalstva izme|u holandskih,francuskih i engleskih zakupaca. Me-|utim, krajem iste godine ipak dolazido odluke o skorom zatvarnju rudnikazbog visokih tro{kova transporta i pri-

metnog opadanja procenta bakra u ru-di. Kada je rudnik kona~no zatvoren,1905. godine, procenat bakra u rudibio je svega oko 2 - 6 %. Poslednji za-kupac, na kratak rok, bio je 1905. go-dine, francuski magnat A. Sojcer. S ob-zirom da kupon od 1. jula 1905. godi-ne, prikazan na slici 2, nije iskori{}en,moè se pretpostaviti da je rudnik naj-verovatnije zatvoren ve} u prvoj polo-vini 1905. godine.

Do po~etka I svetskog rata bilo je jo{bezuspe{nih poku{aja da se rudnik oì-vi. U me|uratnom periodu i nakon IIsvetskog rata, sve do danas, vi{e nije bi-lo poku{aja da se ruda ponovo eksplo-ati{e u Rebelju. [ta vi{e, nejasno je dali u Rebelju uop{te ima vi{e bakra ili jerudnik potpuno iscrpljen. Bilo kako bi-lo, francuska obveznica ostaje kao sve-dok kratkotrajnog zamaha valjevskogrudarstva u XX veku, i kao jedan odnajstarijih sa~uvanih papira od vredno-sti koji se ti~e Valjeva.

Konsultovana bibliografija: DraganaLazarevi}-Ili}, Prilog istraìvanjima opostojanju i eksploataciji rudnika bakraRebelj od anti~ke epohe do po~etka XXveka, Glasnik br. 36, Istorijski arhiv Va-ljeva, 2002.

Autor se zahvaljuje gospodi

Dragomiru Gli{i}u i Slobodanu

Rakovi}u na saradnji.SSuummmmaarryy

Obligations of theFrench ShareholdingSociety of the ValjevoCopper mines

The former Podgora Mining Conces-sion, that had been established in 1865in the vicinity of Valjevo, had been ta-ken over in 1900 by the French com-pany registered as Société AnonymeFrançaise des Mines de Cuivre de Valje-vo (Serbie). In 1901 this company hadissued 5,000 obligations in denomina-tions of 100 Francs each (Fig. 2) thatwere printed in French on the yellowpaper, in pale violet, grayish yellowand beige colors. Text on the backsideof the obligation is illustrated on Fig. 3.On the left side there were 19 couponsfor payment from July 1, 1902 toJanuary 1, 1907. It seems, however,that the mine was closed before that ti-me, most probably in 1905.

60 dinar 26 / 2006

medalje i plakete

Prva dela u kojima su obuhva}e-ne i medalje zauze}a Beogradau XVII i XVIII veku, pojavljuju

se ve} 1742. i 1791. godine1, a najo-bimnije u katalogu ~uvene [ehenijanikolekcije, objavljene u tri toma 1807-1810 god.2 Najzna~ajniju privatnu ko-lekciju ovih medalja, me|utim, pose-dovao je knez Montenuovo, a prodataje na aukciji firme Hess 1886. godi-ne.3 Sve te medalje na pomenutojaukciji kupuje Hugo Vajfert iz Pan~e-va, koji ih detaljno opisuje u katalogusvoje kolekcije 1893. godine.4 Taj ka-talog sadrì opise 65 medalja, od ~e-ga 44 primerka izdatih povodom zau-ze}a Beograda. Pored ove kolekcije,~ija nam sudbina nije poznata, naovim prostorima posebno je zna~ajnakolekcija Arheolo{kog muzeja u Za-grebu,5 u kojoj se nalazi isti broj me-dalja (44) sa ovom tematikom.

U svojim dosada{njim istraìva-njima, a koja jo{ nisu zavr{ena, au-tor ovih redova prikupio je podatkeo 110 raznih tipova i varijanti meda-lja izdatih povodom zauze}a Beo-grada od Turaka 1688, 1717. i 1798.godine, ne ra~unaju}i one koje su iz-date povodom zaklju~enja Poàre-va~kog mira i zauze}a drugih grado-va u ovom regionu.

Kolekcija Narodnog muzeja u Beo-

gradu je skromna, sadrì svega 20 me-dalja izdatih povodom pomenutih zau-ze}a na{eg grada, a koje }emo ovdedetaljno opisati. One su ranije publiko-vane,6 ali ne kompletno. Pored ove, uBeogradu je zna~ajna i zbirka Muzejagrada Beograda, koju smo objavili u23. broju „dinara“. U tom ~lanku Niko-le Crnobrnje objavljen je odli~an isto-rijski uvod vezan za izdavanje ovihmedalja, pa zato smatramo da isti nijesada potrebno ponavljati. Prelazimozato odmah na popis zbirke Narodnogmuzeja Beograd, kojem se zahvaljuje-mo za ustupljene fotografije i za po-mo} pri odre|ivanju tehni~kih karak-teristika ovde obra|enog numizmati~-kog materijala.7

Zauze}e Beograda1688. godine

1.

AAvveerrss:: Na levoj strani polja je enski ge-nije, okr. ulevo, u lepr{avoj haljini sa pla-{tom i sa predstavom sunca na grudima,drì u ruci dvostruki (patrijar{ijski) krst izkojeg izbijaju zraci. Pred genijem je pred-stava Tur~ina koji je pao na zemlju, golo-glav, okr. udesno, {tite}i se rukom od sja-ja krsta. U gornjem delu polja polukru`ninatpis IMBELLES TVRCOS CRVX AT QVEECCLESIA VINCUNT. S desne strane kr-sta kosi tekst: HOC SIGNO.

RReevveerrss:: U gornjem delu polja prikazBeogradske tvr|ave i varo{i na obala-ma reka; gore polukru`ni nema~ki nat-pis GRIECHISCH WEISENBURG. U do-njem delu polja je odse~ak u kojem jenatpis u {est redova: IST INTÜRKISCHE GEWALT / GERATEN ·AO · CHRI: 1521 / VON DEN CHTI-STEN MIT / STÜRMENDER HAND /EROBERT · 1688 / D · 6 · SEPT :

OObboodd:: Natpis BELGRADI EXSVPERATMVROS BAVARICA VIRTVS i signatura

Medalje izdate povodom zauze}aBeograda 1688, 1717. I 1798. godineiz zbirke narodnog muzeja u Beogradu

Ranko Mandi}, [email protected]

1To su: 1) DAS LAUFFERISCHE MEDAILLEN-CABINET, ODER VERZEICHNISS ALLER MEDAILLEN WELCHE SOWOHL DIE HISTORISCHEN BEGEBEN-HEITEN VON A. 1679 BID A. 1742 ALS AUCH ANDERE CHRISTLICH UND MORALISCHE BETRACHTUNEN, NEBST DER VOLLKOMMENEN REICHEDER ROMISCHEN PAPSTE ENTHALTEN. Nürnberg 1742, i 2) Leyser, Andr. Folyc. RARE UND FÖRTREFT. MÜNZEN UND MEDAILLEN. Leipzig 1791.2Schönvisner, Stephanus. CATALOGUS NUMORUM HUNGARIAE AC TRANSILVANIAE INSTITUTI NATIONALIS SZÉCHÉNYIANI. I-III. Pestini 1807-1810.3COLLECTIO MONTENUOVO. Verzeichniss Verk¦uflicher Münzen aus dem Fürstlich Montenovo'schen Münzsammlung. Die Ungarischen Münzensowie die Südslawischen Münzen. Adolf Hess Auktion, Frankfurt am Main 1886.4Weifert, Hugo. MEINE SAMMLUNG VON MEDAILLEN AUF DIE EROBERUNG BELGRADS IN DEN JAHREEN 1688, 1717 UND 1789 UNDE DEN FRIEDENVON PASSAROWITZ 1718. Pancsova 1893.5Mirnik, Ivan. TURSKI RATOVI NA MEDALJAMA. Katalog izlo`be, Zagreb 1979.6Todorovi}, Nada. MEDALJE KOJE ILUSTRUJU RATOVE S TURCIMA U XVI, XVII I XVIII VEKU. Zbornik Narodnog muzeja Beograd, Knj. I, Beograd1958; ista, JUGOSLOVENSKE I INOSTRANE MEDALJE. Beograd 1964; Gaj-Popovi}, Dobrila & Suboti}, Irina. MEDALJE I PLAKETE. Narodni muzej iSrpsko numizmati~ko dru{tvo, Beograd 1981.7Autor posebno zahvaljuje direktorki Narodnog muzeja dr Tatjani Cvjeti}anin i kustosu numizmati~kog odelenja, gospo|i Mariji Jerini}.

FK izme|u dva cveta i talasastih linija.Srebro, pre~nik 50 mm, teìna 44,54

g: Medaljer Friedrich Kleinert. Literatu-ra: Weifert (samo tu ispod krsta natpis„IN HOC SIGNO“), Todorovi} 15; Me-dalje i plakete 581. Inv. Mc867

2.

AAvveerrss:: U sredini Personifikacija Ma|ar-ske u vidu mlade ène okr. ulevo, u ispru-ènoj ruci dr i kuglu (glob). S njene levestrane je austrijski carski grb (dvoglaviorao) i ma|arski heraldi~ki {tit. Iznad njeje svevide}e bo je oko iz kojeg sijaju zra-ci, i oblaci sa glavom an|ela. Dole je na-bujala reka i na njoj natpis DANUB FL.Okolo: SECVRITAS - HVNGARIAE . Ukartu{i: MAGNA VI MVNIET. / ALBAM.

RReevveerrss:: Karta Podunavlja sa upisa-nim imenima reka. Na u{}u Save u Du-nav, u plitkom reljefu, predstava Beo-gradske tvr|ave okruène trupama au-strijske vojske. Ispod, u kartu{i u ~etirireda: ALBA GRAECA / RECEPTA · /MDCLXXXVIII / DIE 6 SEP · Okolonatpisi: P L V S V L T R A dole, a go-re sitnijim slovima IN VIA VIRTVTI(sunce) NVLLA EST VIA, levo: QVODPETIT / OBTINET · MONSTRAT ITER.

OObboodd:: Natpis CONSILIO - INDVS-TRIA - AMORE - TIMORE.

Srebro, pre~nik 43 mm, teìna 31,5g; medaljer Georg Hautsch. Literatura:Montenuovo 1073, Weifert 7, Kallai233, Todorovi} nema, Medalje i plake-te nema. Inv. Mc1264.

3.

AAvveerrss:: Poprsje bavarskog izbornogkneza Maksimilijana Emanuela ude-sno, okolo natpis: MAX. EMAN. D. G.V. - BA & . P. S. D. C. P. R. S. R .I. AR.& E.L.L. Ispod poprsja signatura G. H.

RReevveerrss:: kao prethodna medalja. OObboodd:: Natpis BELGRADO SVBITO

BAVARVS CAPIT IGNEVS AVSV.Srebro, pre~nik 43 mm, teìna

33,12 g; Medaljer Georg Hautsch. Li-teratura: Weszerle 21.6, Széchényani39.54, Montenuovo 1075, Weifert 9,Todorovi} 14, medalje i plakete 584.Inv. Mc800.

4.

AAvveerrss:: kao prethodna medalja.RReevveerrss:: Beogradska tvr|ava opasana

bedemom sa kulama, levo tri dàmije,desno dve i jedna ispod tvr|ave. U poza-dini u{}e Save u Dunav. Iznad: SICVOLVIT DEVS, odse~ku: ALBA GRÆCARECVP. / MDCLXXXVIII / DIE 6 SEP.

Bronza pozla}ena, pre~nik 42 mm,teìna 35,89 g; medaljer Georg Ha-utsch i Lazarus Gottlieb Lauffer. Lite-ratura: Montenuovo 1076, Weifert10 (ali kovanje u srebru), Todorovi}13, Medalje i plakete 583. Inv.Mc964.

5.

AAvveerrss:: Beograd pod granatama, iz-nad njega na traci natpis: BELGRAD.U prednjem planu levo je figura vite-za, dole levo sihgnatura MB. Okolonatpis: ELECTOR BAVARVS, LEOPOL-DI DEXTERA PORTAS PANDIT ET IN-TREPIDVS TVRCIA CASTRA PETIT ·1688 |

RReevveerrss:: U gornjem levom uglu ru-ka, koja se pojavila iz oblaka, drìtrostruki klju~ na traci. Ispod togaprikaz teritorije sa Beogradom u sre-dini i sa natpisima WALACHIA - SER-VIA - GRAECIA. Gore je polukru`ninatpis: UBIQUE - RECLUDIT, a dolesignatura F.

Srebro, pre~nik 48 mm, teìna 43 g;medaljeri Martin Brunner i RaimundFaltz. Literatura: Weszerle 21.6, Monte-nuovo 1079, Weifert 14, Todorovi} - ne-ma, Medalje i plakete - nema. Inv. Mc898.

61 dinar 26 / 2006

medalje i plakete

Zauze}e Beograda 1717.

6.

AAvveerrss:: @ena ogrnuta pla{tom, sakrunom na glavi, sedi na klupi, ras-pletena kosa pada joj na ple}a, sa ru-kama spu{tenim na klupi. U pozadinilevo kula na koju padaju munje izoblaka. Okolo natpis: DOMINE, DIX-ERVNT: PAX ERIT VOBIS, ET ECCEPERVENIT GLADIVS VSQ AD ANI-MAM. Dole uz rub signatura MB u li-gaturi.

RReevveerrss:: Plan tvr|ave, gore polukru-`ni natpis: VLTRIMVM OPVS MARTISCETERA PACIS ERVINT.

Bronza posrebrena, pre~nik 43 mm,teìna 33,97 g; medaljer Martin Brun-ner. Literatura: Weifert str. 19, Todoro-vi} - nema,8 Medalje i plakete 597. Inv.Mc1054.

Zauze}e Beograda 1789.

7.

AAvveerrss:: Poprsje Laudona u uniformi, sodlikovanjima na grudima, okr. ulevo,na glavi perika s pantljikom. Natpis: LA-UDON K. K. GENERAL FELD MAR-SCHAL; ispod poprsja signatura R.

RReevveerrss:: Laudon u oklopu galopira nakonju, na levo, na glavi ima {lem s per-janicom, desnom rukom drì ma~. Upozadini Beogradska tvr|ava, okolo go-re natpis: DORT · HERR · U · GIDEON ·LAUDON · HIR · U · BELGRAT · FÄLT ·U otse~ku: BELGRAT. D. 8. OCT. / 1789·

Kalaj, pre~nik 47 mm, teìna 36,13g; medaljer Johann Christian Reich. Li-teratura: Weifert 60 (ali tu metal cink),Gorny 59 (1992) 3365, Todorovi} 23a,Medalje i plakete 612. Inv. Mc.341.

8.U svemu kao prethodna medalja sa-

mo teìna 38,24 g. Inv. Mc.639

9.Kao predhodna medalja, izuzev me-

tala izrade i veli~ine.Cink, pre~nik 47 mm, teìna 46,75

g; medaljer Johann Christian Reich.Literatura: Weifert 60, Kallai 1856,Serinissima coll. 294, Gorny 59(1992) 3364, Stack (2003) 724, To-dorovi} 23, Medalje i plakete - nema.Inv. Mb344.

10.

AAvveerrss:: Poprsje Evgenija Savojskog uoklopu okrenuto udesno, na glavi imaperiku a oko vrata orden Zlatnog runa.Okolo natpis: EVGENIVS FRANC · DVX· DSBSVD · S · CAES · MAIEST · GNER· LOCVMT · Ispod poprsja signatura V.

RReevveerrss:: Laudon u oklopu galopirana konju, na levo, na glavi ima {lems perjanicom, desnom rukom drìma~. U pozadini levo Beogradska tvr-|ava, desno prizor bitke, okolo gorenatpis: NON EST HEIC ALIVO NISIGLADIVS GIDEONIS. VII. U otse~ku:TURCIS FVSIS / CASTRIS OCCVPA-TIS / BELGRADO RE= / CEPTIO.

Kalaj, pre~nik 44 mm, teìna 27,31g; medaljer Joseph Vinazer. Literatura:Weifert nema, Todorovi} 24, Medalje iplakete 584. Inv. Mc637.

11.

AAvveerrss:: Poprsje Josifa II sa lovorovimvencem na glavi, u oklopu i poluda-mentu, okrenut udesno, okolo natpis:IOSEPHUS II D: G· ROM· IMPERATOR·SEMP· AUG·

62dinar 26 / 2006

medalje i plakete

8Ova medalja nije opisana u knjizi Nade Todorovi} Jugoslovenske i inostrane medalje, Beorad 1964, a jeste u ~lanku istog autora objavljenogu Zborniku Narodnog muzeja knj. I, Beograd 1958, pod br. 21.

RReevveerrss:: Levo stoji Herkul u odori rim-skog vojnika, ogrnut lavljom koòm. De-snom rukom oslonjen na batinu, drì{tit, a u levoj ispruènoj ruci drì rimskiorden Corona Muralis. Desno dva Tur~i-na, jedan kle~i, a drugi je polusavijenpristupaju}i Herkulu, pruàju mu klju~sa polumesecom i sablju. Na zemlji tur-ska zastava i sablja i dve anfore sa nat-pisom SAVA na jednoj, i DANVB na dru-goj. Okolo gore natpis: VIVAT LAUDONSEMPER IDEM HEROS, a u odse~ku:ALBÆ GRÆCÆ URBE XXX SEPT· / IN-VASA ET CASTEL· VIII OCT· / IN DEDI-TIONEM RECEPT· MDCCLXXXIX· Iznasodse~ka levo signatura HG.

Srebro, pre~nik 45 mm, teìna 26,43g; medaljer Georg Hautsch. Literatura:Weifert 61, Huszar 866, Todorovi} ne-ma, Medalje i plakete 614. Inv. Mc894

12.U svemu kao prethodna medalja,

sem teìne, ima 26,27 g. Inv. Mc.902

13.

AAvveerrss:: Poprsje Josifa II sa lovorovimvencem na glavi, okrenut udesno, oko-lo natpis: IOSEPHUS · II · AVGVSTVS ·

RReevveerrss:: @enska figura (Fama) sediispred spomenika na ~ijem je vrhujednoglavi orao i austrijski heraldi~-ki dràvni {tit. Na tabli spomenikatekst: MARTINEST· BELGRAD· Izaspomenika leè na zemlji turski rat-ni trofeji; desno signatura D. Okolo

gore natpis: TVRCIS · ACIE · VICTIS· - TAVRVNO RECUPERATTO, a uodse~ku: X · KAL · OCTOBR · / VIII· ID · OCTOBR · / VIII · DCC ·LXXXIX ·9

Srebro, pre~nik 41 mm, teìna26,2 g; medaljer Ignaz Donner. Lite-ratura: Welzl 14974, Fiala (Stem-pel) 1147, Montenuovo 2180, Hus-zar 865, Crnobrnja 13, Gorny 59(1992) 3360, Weifert 62, Todorovi}- nema, Medalje i plakete - nema.Inv. Mc600.

14.Kao prethodna medalja, izuzev meta-

la izrade i veli~ine.Kalaj, pre~nik 40 mm, teìna 22,6 g;

medaljer Ignaz Donner. Literatura:Weifert 62 (ali tu metal srebro), Todo-rovi} 25, Medalje i plakete 609. Inv.Mc.638.

15.

AAvveerrss:: Poprsje Laudonovo u oklopu,sa perikom na glavi, okr. udesno. Oko-lo natpis GED · LAVDONIVS EXERCITT· AVSTR · SVMMVS IMP ·

RReevveerrss:: Beogradska tvr|ava gledanas Dunava, na nju padaju granate. Oko-lo natpis: TAVRVNVM EXPVGNATVM,a u odse~ku: VIII · ID · OCTOBR · / VI-II · DCC · LXXXIX ·

Srebro, pre~nik 47 mm, teìna 35 g;medaljer Ignaz Donner. Literatura:Welzl 14073, Montenuovo 2181, Cr-

nobrnja 11 i 12, Julius coll. 2827, Seri-nissima coll. 293, Helbing (1906) 388,Helbing (1921) 154, Gorny 59 (1992)3262, Rauch (2001) D51, Rauch(2004) 557, Karamitsos (2005) 260,Elsen 83 (2005) 2438, Weifert 63, To-dorovi} 22, Medalje i plakete 611. Inv.Mb520.

16.Kao predhodna medalja, izuzev me-

tala izrade i veli~ine.Bronza, pre~nik 47 mm, teìna 31,33

g; medaljer Ignaz Donner. Literatura:Weifert 62 (ali tu metal srebro), Todo-rovi} 22b, Medalje i plakete 611. Inv.Mb138.

17.U svemu kao prethodna medalja sa-

mo teìna 34,54 g. Inv. Mb345.

18.

Kao prethodna medalja, ali sa prste-nastom u{icom i alkom. Tako|e naobodu ima natpis GAS,10 kao i austrij-sku puncu za srebro fino}e 900/1000:osmougaoni ìg sa likom Selene, levobrojka 2, desno slovo A.

Srebro, pre~nik 47 mm, teìna 53,23g; medaljer Ignaz Donner, replika:G.A.Scheid-a. Literatura: Weifert ne-ma, Todorovi} - nema. Medalje i plake-te - nema. Inv. Mc997.

63 dinar 26 / 2006

medalje i plakete

9Gre{kom pi{e Zemun (Tauruno) umesto Beograd (Belgrado).10Verovatno se radi o kasnijem otkovu iz XIX veka u radionici be~kog juvelire G. A. Scheida.

19.

Kao prethodna medalja, ali sa cilin-dri~nom u{icom, verovatno novokov izXIX veka. Bez signature i iga na obodu.

Srebro, pre~nik 47 mm, teìna 54,74g; medaljer Ignaz Donner, replika Lite-ratura: Weifert nema, Todorovi} 22a,Medalje i plakete 611. Inv. Mc207.

20.

AAvveerrss:: Poprsje Laudonovo u oklopu,sa perikom na glavi, okr. udesno. Oko-lo natpis LAVDONIVS EXERCITTVSCAESARS · DVX ·, ispod biste signatura

I · VINAZER · F.RReevveerrss:: Pose~eno hrastovo stablo na

kome gore stoji orao ra{irenih krila, dr-è}i kandàma polumesec. U podno`judrveta ratni trofeji. Gore natpis VENI ·VIDI · VICI ·, a u odse~ku: MCCLXXXIX.

Srebro, pre~nik 43 mm, teìna 26,21g; medaljer Joseph Vinatzer. Literatura:Welzl 14071, Montenuovo 2182, Weifert64, Todorovi} 26, Medalje i plakete 610.Inv. Mc601.

Bibliografija11:

�Schönvisner, Stephanus. CATALOGUSNUMORUM HUNGARIAE AC TRANSILVANI-AE INSTITUTI NATIONALIS SZÉCHÉNYIANI.I-III. Pestini 1807-1810.�Welzel v. Wellenheim, L. VERZEIC-HNISS DER MÜNZ- UND MEDAILLEN-SAMMLUNG. 3 Bde. Wien 1844-1846.�Weszerle, József. HÁTRAHAGYOTTÉRMÉSZETI TÁBLÁI M. NEMZETI MÚZEUMÉREM-ES RÉGISÉGOSZTALYA. Pest 1873.�COLLECTIO MONTENUOVO. Verzeic-hniss Verkäuflicher Münzen aus demFürstlich Montenovo’schen Münzsam-mlung. Bogen 1 und 2. Adolf Hess Auk-tion, Frankfurt am Main 1880.�Weifert, Hugo. MEINE SAMMLUNGVON MEDAILLEN AUF DIE EROBERUNGBELGRADS IN DEN JAHREEN 1688,1717 UND 1789 UNDE DEN FRIEDENVON PASSAROWITZ 1718. Pancsova1893. (Pre ove knjige, koja je izdataposmrtno, H. Weifert je zapo~eo obja-vljivanje medalja o zauze}u Beograda iPoàreva~kog mira u Starinaru god. I,br. 1 i 2, Beograd 1884).�Edward Fiala. KATALOG DER MÜNZ-UND-STEMPEL-SAMMLUNG DES K.K.HAUPTMÜNZAMTES IN WIEN. Bd. I,Wien 1901;�Otto HELBING - Auktion KATALOG,München, Februar 1905; tako|e: OttoHELBING Nachf. - Auktions KatalogSAMMLUNG ELFRED DEL STROTHER,München 1921.�D. KALLAI - Auktion KATALOG 3, Wien1908�SAMMLUNG JULIUS, Krieg und Frie-den in der Medaille. Auktion Gaertens,Heildelberg 1959.�Todorovi}, Nada. JUGOSLOVENSKE IINOSTRANE MEDALJE. Beograd 1964. �Gaj-Popovi}, Dobrila & Suboti}, Irina.MEDALJE I PLAKETE. Narodni muzej iSrpsko numizmati~ko dru{tvo, Beo-grad 1981.�Huszár, Lajos. A REGI MAGYAR

EMLÉKÉRMEK KATALÓGUSA. 5. ÚJKOR,Budapest 1981. (Isti pisac obradio jemedalje o zauze}u Beograda, a koje ni-su u ovoj listi, tako|e u knjigama podistim naslovom, ali 3. ÚJKOR, Budapest1975. i 4. ÚJKOR, Budapest 1978).�D. GORNY - Auktion KATALOG 59,München 1992.�G. Gorini. PALMANOVA CITTÀ-FOR-TEZZA. MEDAGLIE E MONETE IN PAL-MANOVA FORTEZZA D’EUROPA 1593-1993. Venezia 1993.�H. D. RAUCH - Auktion Katalog OR-DENKUNDE. Wien 2001; tako|e: H. D.RAUCH - 7TH COINS MAIL BID SALE.Wien 2004.�THE SERENISSIMA COLLECTION - HIS-TORY OF VENECE THROUGH MEDALS,Part II. Arsantiqua Auction, London 8thNovember 2002.�STACK - Auction CATALOG, New York,February 2003.�Crnobrnja, Nikola. MEDALJE ZAUZE-]A BEOGRADA IZ ZBIRKE MUZEJA GRA-DA BEOGRADA. dinar br. 23, Beograd2004.�A. KARAMITSOS - Thessaloniki. Auc-tion CATALOG 211, Athens 2005.�ELSEN & Fils - Auction CATALOGUE83, Bruxelles 2005.

64dinar 26 / 2006

medalje i plakete

11Ova bibliografija uklju~uje samo one radove u kojima su obra|ene medalje navedene u ovom ~lanku.

SSuummmmaarryy

Celebrative medalson the Conquest ofBelgrade in 1688,1717 and 1789 ffrroomm tthhee ccoolllleeccttiioonn ooff tthhee NNaattiioonnaallMMuusseeuumm ooff BBeellggrraaddee..

The fortress of Belgrade fell to theTurks in 1521, and was liberated forthe first time by the Austrian troops in1688. After Turkish recapture on the6th September the same year, it wasconquered by the Austrians for the sec-ond time in 1717 (and remained intheir hand up to 1739) and again in1789.

There exist a great number of medalscelebrating the liberation of Christiancities and towns from the Turks,including more than hundred dedicat-ed to Belgrade. Here is the descriptionof the complete collection of thesemedals in the National Museum ofBelgrade.

65dinar 26 / 2006

medalje i plakete

Prva srpska odlikovanja, prvobitnanazivana „odli~jima“, izdao jeknjaz Milo{ Obrenovi} (1780-

1860) srpski knjaz1

1815-1839 i 1858-1860, (sl. 1). Izdata su 1858. godine po-vodom Milo{evog drugog izbora sa vla-dara Srbije na Svetoandrejskoj skup{tini

(zasedala od 30. novembra 1858. do 31.januara 1859). Tom prilikom su, po prviput u na{oj istoriji, i pismeno spomenu-ta srpska odli~ja, u Sretenskom ustavu,~l. 20.

2

Radilo se o dva odlikovanja, jed-no sekularno - MMeeddaalljjaa zzaa pprriivvrrèennoosstt, adrugo namenjeno za sve{tena lica - KKrrsstt

zzaa pprriivvrrèennoosstt.3

Istim povodom knjaz Milo{ je ustano-vio i izdao tako|e i na{e prve stone me-dalje - MMeeddaalljjee zzaa ssppoommeenn SSvveettooaannddrreejj--sskkee sskkuupp{{ttiijjnnee (sl. 2).

4

Izdate su tri meda-lje istog izgleda, ali izra|ene odrazli~itog metala: kovane su u srebru,

Sl. 1. Spomen medaljaSveto-Andrejske skup{tine, 1858

1Titulu „knjaz“, umesto „knez“, izabrao je sam Milo{, da bi se na taj na~in izvr{ila jasna distinkcija izme|u vladara dràve - knjaza, i obi~nih

seoskih knezova (ba{knezovi), odnosno vi{ih narodnih glavara (oborknezovi).2Ljubomir S. Stevovi}, Svetoandrejska skup{tina - Prva odlikovanja Kneèvine Srbije, Orden br. 3, Beograd 2003, 9-14.3Detaljni opisi i ilustracije ovih odli~ja objavljeni su u navedenoj studiji gosp. Stevovi}a.4Objavljujemo ovde fotografiju bakarne medalje, dok su fotografije medalja od srebra i kalaja, istovetnog izgleda, objavljene u dinaru br. 23, str. K-II (108).5Objavio Lj. Stevovi} u Informatoru Srpskog heraldi~kog dru{tva, br. 3, Beograd 1992.6Prema nekim izvorima, knjaz Milo{ je, pored prednjih, bio odlikovan i Zvezdom ruskog ordena Belog orla, kao i gr~kim Ordenom sv. Spasitelja I reda.

Srpske plakete i stone medalje I

Iz SERBSKOG NARODNOG LISTA od 7. januara 1838. (God. III, br. 2, str. 16).5 Navedenitekst, na savremenoj transkripciji, bez pravopisnih prilago|avanja sada{njem srpskomjeziku, glasi:

Milo{ Teodorovi} Obrenovi} Prvij, vladatelstvuju}ij Knjaz Srbskij, (koga obraz ovom ~i-slu prilaèmo;) ro|en u selu Dobrinji u okru ju U i~kom na Todorovu subotu od prilike1784. godine; preduzeo pravljenije Serbije meseca Aprila 1815 godine, priznan torèstve-nim aktima narodnim od 1817 i 1827 godine za Knjaza a potvr|en za nasledstvenog Knja-za s otca na sina beratom Sultana Mahmuda Drugog od 3. Avgusta 1830 (7. Rebul-Evel1246 po turskom kalendaru), i 30 Novembrija iste godine ogrnut u Beogradu Sultanskomhervajom od Vezira Beogradskog Husein-Pa{e i carskog, na to poslanog komisara, Lebit-Efendije; a polu~io reskriptom N. V. Imperatora Nikolaja Pervog od 18. Novem. krst sveteAne prvog stepena, ukra{en imperatorskom krunom, 30-ga Septemvrija 1834 velikij or-den Sultana Mahmuda Drugog, 16-og Avgusta 1835 na carskoj audienciji opet drugi veli-ki orden Sultana Mahmuda Drugog, s portretom carskim, briljantima iski}en, a 1836 god.polu~io je od Avstrijskoga Imperatora Ferdinanda I. velikij orden gvozdene krune.6

Slobodan HOMEN, [email protected]

Od 23. broja na{eg ~asopisa, na II kori~noj strani, objavljuju se fotografije u bojisrpskih stonih medalja i plaketa iz Kolekcije HOMEN. Kako ova tematika nije dovoljnopoznata {irem broju na{ih ~italaca, redakcija „dinara“ je odlu~ila da u nastavcimaobjavljuje najosnovnije podatke koji se odnose na ovaj iuzetno interesantanmaterijal na{eg medaljerstva, a ilustrovan na kori~nim stranama na{eg ~asopisa

bakru i kalaju. Za ovu poslednju ~esto sekao metal izrade pogre{no navodi cink, azbog nema~kog naziva za kalaj - cin(Zinn). Medalja ima pre~nik 40 mm, aN. Todorovi}

7

ovako opisuje njen izgled:AAvveerrss:: Poprsje ulevo kneza Milo{a u

uniformi s ordenom i lentom. Okologore MILO[ OBRENOVI]PRVIY KN Z SRBSKIY. Ispodpoprsja signatura: F. Müller.

RReevveerrss:: Alegorija Srbije - èna u du-goj haljini sa {irokim kratkim rukavimasedi na prestolu drè}i desnom rukomfiscis, levu spu{tenu na {tit drè}i ve-nac. Levo ara na kojoj je predstava srp-skog grba, iza {tita sova. Okolo gore:ZA SPOMEN SVETO-ANDRE-YSKE NARODN SKUP[TINE.U otse~ku: DEKRMBIR 1858.

Vrlo je interesantna originalnakartonska kutija za ovu medalju (sl.3), verovatno jedina koja se sa~uva-la za ovih 150 godina. Kvalitet i so-lidno sa~uvane boje, najbolje govoreo onda{njem vrhunskom kvalitetuizrade.

U dinaru br. 24 (2005), objavili smotri tipa stone medalje izdate povodomproslave PPeeddeesseettooggooddii{{nnjjiiccee DDrruuggoogguussttaannkkaa, 1815 -1865, primerke od ka-laja, bakra i srebra (sl. 4). Pored ove tri,u kolekciji Narodnog muzeja u Beogra-du postoji i primerak od zlata, teìne50 grama.

8

Svi tipovi ove medalje ima-

ju isti pre~nik, 45 mm, a njihov autor jemedaljer Wilhelm Pittner.

AAvveerrss:: Poprsja ulevo Milo{a i MihailaObrenovi}a, obojica u uniformama, sodlikovanjima na grudima. Okolo go-re: KN Z MILO[ OBREN-OVI] I KN Z MIHAILOBRENOVI] III. Ispod poprsjasignatura W.P.

RReevveerrss:: Alegorija knjaèvine Srbije -èna u dugoj haljini i jeleku, oko beda-ra obavijena drapiranim pla{tom, stojidrè}i desnom rukom palminu granu,levom skiptar s kapom slobode na vr-hu; pored nje levo lav okrenut napred,desna ara na kojoj je u ovalu lik sv. \or-|a. Okolo gore natpis: U SLAVUUSTANKA KN ZA MILO[A1815. BLAGODARNA SRBIA, a u ot-se~ku dole: 1865.

Ovo je prva medalja koju je izdaoknjaz Mihailo Obrenovi} III (1823-1868, knjaz 1839-1842 i 1860-1868), mla|i sin knjaza Milo{a. Nje-gov stariji brat, Milan Obrenovi} II(1818-1839), vladao je kao knjazsrpski 1939. godine, ali samo 14 da-na, od 25. juna do svoje smrti 8. julate godine.

Mihailo Obrenovi} je na velikojnarodnoj proslavi Pedesetogodi{nji-ce Drugog srpskog ustanka, odrà-noj u Top~ideru na Cveti 1865. go-dine, pored ove spomen medalje,

tako|e ustanovio tada najvi{e srp-sko odlikovanje, Orden Takovskogkrsta, a koji je tada imao samojedan red i tretiran kao spomenica.

O drugim stonim medaljama i plake-tama knjaza Mihaila bi}e re~i u slede-}em broju ovog ~asopisa.

7Nada Todorovi}, Jugoslovenske i inostrane medalje, Beograd 1964, str. 52, Tb. VIII.8N. Todorovi}, navedeno delo, str. 52-53, tb. VIII.

dinar 26 / 2006 66

Sl. 3. Originalna kutija zastonu medalju Svetoandrejske

skup{tine 1858.

Sl. 4.Medalja50-godi-{njiceII srpskogustanka,1865.

Sl. 2.Knjaz Milo{ Obrenovi},osniva~ prvih srpskih medalja

SSuummmmaarryy

Serbian plaques

and table medals - I

The first Serbian table medal hadbeen issued by Prince Milosh Obreno-vich in 1858, and was awarded to allthe participants of the Assembly whichhad returned him to the Serbian thro-ne that year, on St. Andrew’s day. Beca-use of that it is known as the St.Andrew’s commemorative medal,whose author was F. Müller. Three va-rieties exist: in silver, copper and tinHis son, prince Michael, had issued in1865 a series of table medals, also insilver, copper and tin , on the occasionof the 50th anniversary of the SecondSerbian Uprising. They depict busts ofMilosh and Michael, and are signed byits author, Wilhelm Pittner. In the col-lection of the National Museum therealso exist a specimen of this medalstruck in gold.

(To be continued)

medalje i plakete

67dinar 26 / 2006

medalje i plakete

Unumizmati~kom odeljenjuGradskog muzeja u Somboru~uvaju se dve medalje sa likom

dr Imre Fraja (Frey Imre), poznatognumizmati~ara i kolekcionara ro|enogu Somboru 16.juna 1885. godine, gdeje i preminuo 15. oktobra 1954. god.Medalje su identi~ne, s tim {to je jednaizra|ena od kovanog, patiniranog sre-bra, a druga od bronze. Obe su deo le-gata koji je dr Fraj zave{tao sombor-skom muzeju 1952. godine.1 Frajev le-gat se ina~e sastoji od numizmati~kezbirke sa 11.142 komada metalnognovca, nov~anica, `etona, medalja iplaketa, te arheolo{ke zbirke sa 1.224predmeta i stru~ne biblioteke sa 1.200knjiga.

Medalju sa likom Dr Imrea Fraja izra-dio je 1937. godine somborski slikar iskulptor Lajo{ Hu{vet (Husvéth Lajos).Po svojoj nameni, medalja spada u po-~asne. Pre~nik joj je 71mm. Nije pozna-

to koliko je primeraka izra|eno. Osimdve koje se nalaze u somborskom mu-zeju, jo{ jedna se ~uva u Narodnommuzeju u Beogradu, a izvesna koli~inase ~uva u privatnim kolekcijama.

NNaa aavveerrssuu je profil Dr Fraja okrenutudesno, oko njega prema gore natpis:DR.EMERICVS FREY IVDEX SOMBO-RIENSIS ANNO DOMINI MCMXXVII,{to zna~i: dr Imre Fraj sudija somborskileta gospodnjeg 1937. Ispod glave jesignatura F.L.HUSVÉTH.

Na reversu u polju natpis: IN MEMO-RIAM / Dr. EMERICI FREY / DOCTRI-NARVM / LIBERALIVM APPRI- / MEA R C H A E O L O G I A OET.REI.NVMMA/RIAE POLITISSI-MI.AMICI . / QVI.INVENTE. / PVERI-TIA. MDCCCXV. NVMOS COLLI /GENS ACROASSES. FECIT. AB. ANNO.MCMV / ARCHAEOLOGICAS . MOX.DEIN. NVMISMA- / TICAS. AB. ANNO.MCMVI. DABANT. FAMILIARIS. F.

L.HUSVÉTH. Skromno znanje latin-skog jezika autora ovog ~lanka ostavljamogu}nost za ta~niji prevod od ovogakoji sledi: U spomen dr Imreu Fraju, ve-

oma uglednom prijatelju plemenitih na-

uka, posebno arheologije i numizmatike

koje je zapo~elo u detinjstvu. 1815. nov-

~i}a skupljenih i javno prikazanih godi-

ne 1905. daruje porodi~ni prijatelj Lajo{

Hu{vet. Ispod natpisa su ukr{tene lovo-rova i palmina grana, vezane trakom.

Ova medalja je u celosti i neka vrstaminijaturne biografije li~nosti u ~iju~ast je izra|ena. Dr Imre Fraj je ro|enu porodici poznatog somborskog zlata-ra (Imre Fraj stariji) , koji je imao boga-tu numizmati~ku zbirku i bio ugledni~lan Ma|arskog numizmati~kog dru-{tva. Dakle, kao {to pi{e na reversumedalje, Imre mla|i je jo{ u detinjstvubio zara`en „virusom“ kolekcionarstva,a kao |ak somborske gimnazije ve} jeposedovao impozantnu numizmati~ku

Na{i numizmati~ari na medaljama

Medalja dr Imre Fraja

1Ovu medalju ne treba brkati sa spomen-medaljom Ma|arskog numizmati~kog dru{tva, koja je 1901.godine dodeljena Imreu Fraju starijem, akoja se tako|e nalazi u legatu muzeja.

@arko PINTARI], [email protected]

68 dinar 26 / 2006

medalje i plakete

zbirku i zbirku arheolo{kih predmeta.Zavr{iv{i studije prava u Kluù (da-

na{nja Rumunija), poloìo je advokat-ski i sudijski ispit u Budimpe{ti 1915.godine, a potom se vratio u rodnigrad, gde je proveo ceo svoj radni vekkao sudija. Penzionisan je 1944.godi-ne. Iako pravnik po vokaciji, Dr ImreFraj je svoj ìvot posvetio prikuplja-nju, identifikaciji i sistematizaciji nu-mizmati~kog i arheolo{kog materijala,kao i drugih ostataka materijalne kul-ture. Bio je aktivni ~lan Ma|arskognumizmati~kog dru{tva, Ma|arskogarheolo{kog dru{tva, Numizmati~kogdru{tva u Be~u, Istorijskog dru{tvaBa~ko-Bodro{ke ùpanije u Somboru idopisni ~lan Numizmati~kog dru{tvau Zagrebu. Objavio je vi{e napisa ustru~noj literaturi, te je kao vrsni po-znavalac istorije, arheologije i numi-zmatike, stekao ugled u stru~nim kru-govima {irom Evrope. Odràvao je ve-ze i razmenjivao pojedine primerke izsvoje zbirke sa vi{e poznatih muzeja(londonski, pariski, rimski, vatikan-ski) kao i privatnim kolekcionarima -uklju~uju}i i krunisane glave.

Iz tog razloga, njegov legat sadrì ineke izuzetne raritete koji, naàlost,iz sigurnosnih razloga, nisu izloèni ustalnoj postavci Somborskog muzeja.Frajeva zbirka starog novca obuhvatahronolo{ki {irok period od najstarijihkovanica anti~kih gr~kih gradova, pasve do sredine dvadesetog veka. Uzbirci se nalazi 348 primeraka rim-skog republikanskog novca, od togadva bronzana komada aes grave iztre}eg veka p.n.e, a ostalo su denari ikvinari. U anti~kom delu zbirke svaka-ko je najbrojniji rimski carski novac, aima znatno manje gr~kog i keltskog.Zastupljene su i vizantijske monete,kao i bogata kolekcija ma|arskog isrpskog srednjovekovnog novca. Tu sui primerci moneta drugih evropskih ivanevropskih zemalja, od srednjeg ve-ka pa do modernog doba. Frajevazbirka obuhvata i veliki broj primera-ka novca nema~kih i austrijskih grado-va (Berlin, Keln, Be~, Salcburg...), ko-ji je pu{ten u opticaj tokom 1917.go-dine, kao i gradski novac ju`nosloven-skih gradova (Beograd, Zagreb, Karlo-vac, Sarajevo, Maribor, Ljubljana), ko-

ji je sluìo kao plate`no sredstvo to-kom 1919. i 1920. godine.

Medalje i plakete u Frajevom numi-zmati~kom legatu ~ine posebno inte-resantan segment. Pripadaju {irokomvremenskom rasponu od XVIII do pr-ve polovine XX veka, a najvi{e ih je izXIX veka. Rad su poznatih evropskihmedaljera: W.Kirchner, A.Kleberg, W.Seidan, B. Duvivier, H. Kautsch, A. Fa-bres, J. Reisner, W. Wyon, K. Gerl, E.Telcs, C. Radnitzky, A. Scharff, I. D.Boem, K. Lange, E. G. Atteaux. i broj-ni drugi.

U mno{tvu jubilarnih i memorijal-nih medalja posve}enih slavnim li~no-stima (npr. {vedskom hemi~aru Jako-bu Berzelijusu, ili ma|arskom knjièv-niku Ferencu Kazinciju), nalazi se i vi-{e spomen-medalja posve}enih numi-zmati~arima (Ignjat i \or|e Vajfert,Franc Riter fon Rajman (Frantz Rittervon Raiman), Vilhelm Per~ (WilchelmPertsch)) koji su bili na medaljamaovekove~eni kao ~lanovi numizmati~-kog dru{tva u Be~u, a tu je i spomeni-ca Berlinskog numizmati~kog dru{tvasvom ~lanu Hermanu Danenbergu(Hermann Dannenberg). Medalja ko-ju je Imre Fraj (stariji) dobio 1901. go-dine, kao potvrdu ~lanstva u Ma|ar-skom numizmati~kom dru{tvu, repli-ka je guldinera iz doba ugarskog kra-lja Lasla II (1490-1516), a izradio ju jeKarolj Gerl (Gerl Károly).

Autor medalje sa likom Dr ImreFraja, Lajo{ Hu{vet (1894-1956), ta-ko|e je ro|eni Somborac. Hu{vet jestudirao slikarstvo na Akademiji li-kovnih umetnosti u Budimpe{ti, sli-karsko usavr{avanje nastavio u umet-ni~koj koloniji u Solnoku, a potom sevratio u rodni grad. U istoriji ma|ar-ske umetnosti zapam}en je pre svegakao slikar vojvo|anske ravnice i idi-li~nih scena iz gradskog i sala{kog ì-vota svog vremena. Najve}i deo nje-gove zaostav{tine - oko 3000 radova,mahom ulja na platnu - danas se ~u-va u suboti~kom muzeju. Medaljer-ska delatnost ovog umetnika re|e sepominje u stru~noj literaturi, po{to jeostala u senci njegovog slikarskogopusa.

Osim {to je somborskom muzeju po-klonio neprocenjivo numizmati~ko i

arheolo{ko blago, dr Imre Fraj je svomrodnom gradu zave{tao i vi{e nekret-nina na atraktivnim lokacijama, ustrogom centru Sombora. Somborskigradski muzej i danas dostojno ~uvauspomenu na svog velikog donatora.U jednoj prostoriji muzeja izloèna jebista ovog velikana u svetu numizma-tike, a naspram nje zid krase uve}anereplike ovde opisane medalje (poseb-no avers i revers). O njegovom legatuneposredno se stara kustos-arheologgosp. Dragan Radojevi}, kao i ostaliposlenici muzeja.

Grad Sombor se, me|utim, nikadanije adekvatno oduìo dr Fraju. Ugo-vor o zadu`binarstvu u ime Narodnogodbora gradske op{tine Sombor pot-pisao je 1952. godine. Gruja Dedi}.2

Malo {ta od tog ugovora je ispo{tova-no; na zgradama koje je zave{taoSomboru nema ni spomen-plo~a, nitibilo kakvih vidnih oznaka o legatu.Tako|e ni jedna ulica u Somboru nenosi ime Imre Fraja!

Literatura:Vasiljevi}, Stevan: Imre Fraj, ~lanak u

knjizi Znameniti Somborci, str.169, No-vi Sad, 1989.

Vasiljevi}, Stevan: „Lajo{ Hu{vet“,ibidem, str.182.

Todorovi}, Nada: Jugoslovenske iinostrane medalje, Beograd, 1964.

Trajkovi}, Du{anka i Radojevi} Dra-gan: Numizmati~ka zbirka, prilog u pu-blikaciji Decenije muzeolo{ke delatno-sti, Sombor, 1996, str. 97-112

SSuummmmaarryy

Medal of Dr. Imre FreyIn the series of articles "Our numis-

matist on medals" we are publishingnow article on the medal of the well-known numismatist Dr. Imre Frey(1885-1954). This medal was made in1937 by Lajos Husvéth, a medallistfrom Sombor.

Dr. Frey had donated his huge col-lection and library to the CityMuseum of Sombor (Vojvodina) in1952. It consists of 11,142 coins, ban-knotes, tokens and medals; 1,224pieces of the archaeological collec-tion and 1,200 books.

2U Somboru postoji ulica Gruje Dedi}a, u kojoj, igrom slu~aja, stanuje autor ovih redova)

69dinar 26 / 2006

faleristika

PPosle uspostavljanja Nezavisnosti,10. avgusta 1878. godine,1 Mi-lan Obrenovi} IV. knjaz srpski je

po~eo sa pripremama da Kneèvina Sr-bija preraste u Kraljevinu. Posle 10.maja 1881. godine, kada je Rumunijaprogla{ena Kraljevinom, Srbija nijemogla zaostajati iza Rumunije s kojomje zajedno izvojevala svoju nezavisnostna Berlinskom Kongresu 1878. godine.

Liberalno-radikalni kabinet JovanaRisti}a je odstupio 1880. god., izabranesu nova skup{tina i vlada, sa konzeva-tivcima koji su promenili ime u napred-njake. Vlada Piro}anac-Gara{anin ima-la je puno problema sa opozicijom ko-joj su prilike i{le na ruku; zbacivanjeMitropolita Mihaila, propast Bontuo-vog dru{tva, koje je gradilo èleznicu, i

ustanova poljske àndarmerije „~uvarijavne bezbednosti“, sa stra{nim nadim-kom „sejmeni“, jer su u krvi ugu{ili Za-je~arsku bunu 1883. godine.

Sem unutra{njih bilo je i spolja{njihte{ko}a, valjalo je pre svr{enog ~inaosigurati priznanje Velikih Sila. Rusijaje nalazila da bi to trebalo odloìti zakoju docniju, zgodniju priliku. U Be~u,pak, obe}ali su svoj pristanak, ali su gavezali za jedan uslov: da se kralj Milanne zove Kralj Srpski, kao {to se zvaoKnez Srpski, nego „Kralj Srbije“. Oni suhteli ta~no ograni~iti naziv kraljev naSrbiju, a ne na ceo narod Srpski. Vladasrpska primila je ovaj uslov, smatraju}iga kao bezna~ajnu formalnost koja nimalo ne}e omesti Srbiju u njenom isto-rijskom zadatku.

U ovakvim prilikama, naro~ito uSkup{tini, akt proglasa Kraljevine va-ljalo je izvr{iti veoma oprezno. Boje}ise da udruèna radikalno-liberalnaopozicija, traè}i obja{njenje o paduBontuova, ne omete ovaj sve~an ~inprevremenim izlaskom iz Skup{tine,Vlada je taj akt pripremala u najve}ojtajnosti. Ne samo da se od opozicijebri`ljivo krila Vladina namera o progla-{enju Kraljevine, nego u tu tajnu nijeimala uvida ni Vladina ve}ina, pa ~akni svi ~lanovi Vlade.

U tajnu nameravanog proglasa Kra-ljevine u Skup{tini upoznat je tek danranije predsednik Skup{tine Aleksa Po-povi}, koji je taj akt imao da izvede.Utvr|eno je da se zakonski predlog iz-nese iznenada, da ga Vlada odmah pri-hvati, da se primi aklamacijom i da gaKnez odmah potpi{e.

To je doista tako i izvr{eno, u pone-deljak 22. februara 1882. godine. Opo-zicija, iznena|ena, nije imala vremenada se pribere. Uostalom, danas, posle~etrdeset godina, verujemo da opozici-ja ne bi ni poku{ala da ovaj akt osujeti.I najve}i tada{nji opozicionari bili suveseli gosti Kralja Milana na banketu udvorskoj ba{ti, i pok. Prota \uri}, raz-dragan, izgovorio je jednu zdravicu pa-triotsku i potpuno lojalnu.2 Srpske no-

Medalja za spomen proglasaKraljevine Srbije22. FEBRUARA 1882. GODINELjubomir S. STEVOVI][email protected]

1Ljubomir S. Stevovi}: Spomen medalja obnovljene Srpske Nezavisnosti, dinar, br. 24, 2005, str. 73-742Kosta N. Hristi}; Zapisi starog Beogra|anina, I, Beograd 1923, str. 139-1413Srpske novine br. 41, ponedeljak 22 februara 1882

Sl. 1

Sl. 2

70 dinar 26 / 2006

faleristika

vine su istog dana objavile Zakon oproglasu Kraljevine:3

^lan 1.Kneèvina Srbija progla{ava se za

Kraljevinu Srbiju.^lan 2.Knjaz Milan M. Obrenovi} IV progla-

{ava se za naslednoga Kralja Srbije, podimenom MILAN PRVI. Kralj i Kraljicaima}e titulu „Kraljevska Veli~anstva“.

^lan 3.Prestolonaslednik Knjaèvi} Aleksan-

dar M. Obrenovi}, progla{ava se za Na-slednika Kraljevskog Prestola Srbije.Kraljevi} Prestolonaslednik ima}e titulu„Kraljevsko Viso~anstvo“.

Zatim je napravljen nov grb Kraljevi-ne Srbije4, i Opredelenja o odli~ijima zaNezavisnost i Oslobo|enje5 su zamenje-na Zakonom o ordenima i medaljama.6

U novom Zakonu su za uspomenu naovaj vaàn doga|aj (~lanom 4.) uvede-ni Orden Dvoglavog Belog Orla, Ordengrba Kraljevine Srbije, i Medalja Obno-viocima Srpske Kraljevine (Slika 2):

^lan 4.Pored Ordena dvoglavoga Belog Orla,

koji se ustanovljava za spomen obnovljenjaKraljevine, skova}e se za taj spomen jo{ inaro~ita medalja s natpisom: „Obnovioci-ma Srpske Kraljevine blagodarna Otad`bi-na. Tu medalju dobi}e po samom ovom za-konu samo Kralj, ~lanovi Narodne Skup{ti-ne i ministri od 22. Februara 1881.

Oblik medalje je bliè propisan 16.Februara 1883. godine „Opredeljenji-ma o obliku i no{enju Na{ih kraljevskihordena“:7

IV. Medalja za spomen proglasa kralje-vine

Ovo je medalja srebrna, okrugla od 22m.m. pre~nika. Oko nje nalazi se srebrnlavrov venac u {irini od 5 m.m. na vrhugde se venac sastaje ima dvoglavog belogorla od srebra sa poluotvorenim krilima;obe glave dodiruju kraljevsku krunu ko-ja ima na vrhu prsten za pantljiku. Visi-na orla sa krunom iznosi 26 m.m.

Na prednjoj strani medalje nalazi sedràvni grb kraljevine Srbije, a na pro-tivnoj strani natpis „Obnoviocima Srp-ske Kraljevine blagodarna otad`bina.“

Celokupna visina ove medalje iznosi68 m.m.

Pantljika za ovu medalju moariranaje dvobojka, u kojoj ceveno i belo na iz-mence dolazi, i ima 4 crvene pruge i 3bele sa dve bele uè ivice. [irina svakeod 4 crvene, i 3 bele pruge ista je i izno-si 5 m.m. a spoljne bele ivice {iroke supo 1,5 m.m. Celokupna {irina pantljikeje 38 m.m.

Istim Opredeljenjima je (u odeljku VI.)~lanom utvr|ena „Medalja za spomen ob-novljenja kraljevine nosi se na prsima.“

Tokom izrade Medalje obnoviocimaSrpske Kraljevine do{lo je do jedne iz-mene; na aversu se umesto grba Kralje-vine Srbije (Slika 3), kako stoji u Opre-deljenjima, nalazi kraljevski grb dina-stije Obrenovi}a (Slika 4), napravljenta~no prema uputstvu koje je StojanNovakovi} dao prilikom izrade grbaKraljevine:

„Dvorski grb razlikova}e se od dràv-nog grba samo po tome, {to }e srednjideo t.j. dosada{nji grb Srbije, koji je sadna prsima orla, biti ovalan i opasanzmijom koja se drì ustima za rep, a imamalu krunu vrh glave, i {to }e na stubukrsta stajati ma~ a na pre~agi s desnestrane 1389 a s leve 1815.“8

Za{to je na avers medalje postavljen„Dvorski grb“, nema pisanih dokume-nata i moè samo da se predpostavlja.Medalju je kovao austro-ugarski Car-sko-kraljevski dvorski proizvo|a~ orde-nja Kristijan Rote, u Be~u, kome nijemogla da se potkrade takva gre{ka.9 Iz-mena je svakako napravljena usled na-knadne intervencije Kralja Milana, ka-ko bi naglasio ulogu svoje dinastije zauskrsnu}e Srpske Kraljevine nakon 493godine od Kosovske propasti.

Kasnije, 13. Februara 1897. godine,

Sl. 3 Grb Kraljevine Srbije, 1882Sl. 4 Medalja Obnoviocima SrpskeKraljevine, avers, grb Obrenovica

Sl. 5

4Zakon o grbu Kraljevine Srbije, Beograd 20. juna 1882, Zbornik zakona i uredaba, XXXVII, 132, 1882; Ljubomir S. Stevovi}: 120 godina grbaKraljevine Srbije, dinar, br. 19, 2002, str. 66-67, Beograd5Opredelenja o odli~ijima za Nezavisnost i Oslobo|enje, Ni{, 15. Februara 1878. godine; Zbornik zakona i uredaba, XXXII, Beograd 1878, str. 284-2936Zakon o ordenima i medaljama, Beograd, 23. Januar 1883 godine; Zbornik zakona i uredaba, XXXVIII, Beograd 1883, str. 4407Opredeljenja o obliku i no{enju Na{ih Kraljevskih ordena, Beograd, 16. Februar 1883. godina; Zbornik zakona i uredaba, XXXVIII, Beograd1883, str. 4608DAS, MID, pismo Stojana Novakovi}a Filipu Hristi}u od 20. jula 18829Christian Friedrich Rothe, K.K. Hof-Goldarbeiter und Juwelier, Kohlmarkt 7, Wien. Firma i danas radi na istoj adresi, ali vi{e ne proizvodi ordenje.

71dinar 26 / 2006

faleristika

kralj Aleksandar Obrenovi} je doneoUkaz o rangu stare{instvu i no{enjukraljevskih ordena,10 prema kome:„Oficiri i vojnici u op{te, ako imaju vi{eodli~ija prsnih, mogu ih nositi na bleha-noj tabli u visini drugog reda dugmeta...posle ordenja medalje nose na prsimaslede}im redom: Zlatna medalja za hra-brost; Srebrna medalja za hrabrost; Me-dalja za vojni~ke vrline; Medalja zlatnaza revnosnu slu`bu; Medalja srebrna zarevnosnu slu`bu; Spomenice po redu go-dina ratnih; Medalja za spomen obno-vljenja Kraljevine; Medalja za spomen 1-vog aprila, Crveni krst.

Na Slici 4, s po~etka 1898. godine, jeprikazan Kralj Milan sa lentom BelogaOrla i „doma}im odlikovanjima“. Nedo-staje samo zvezda ordena Milo{a Veli-kog, koji je ustanovljen iste godine, aline{to kasnije. S leve strane ima „bleha-nu tablu u visini drugog reda dugmeta“sa medaljama, i zvezde I stepena BelogOrla i Takovskog Krsta sa ma~evima, asa desne strane zvezdu I stepena Sveto-ga Save. I medalje (Slika 5) su pore|a-ne strogo prema rangu i stare{instvu,’ sleva na desno; Spomenica 40 godinaSvetoAndrejske skup{tine 1858-1898,Spomenica obnoviocima Kraljevine1882, Spomenica Rata za Oslobo|enjei Nezavisnost 1876-1878, Spomenica1. aprila 1893, Spomenica Srpsko-bu-garskog rata 1885-1886, Orden Crve-nog Krsta, i pet medalja „velikih sila“.

Srpsko numizmati~ko dru{tvoi Redakcija ~asopisa „dinar“

preporu~uju

Nj.K.V.Prestolonaslednik

Aleksandar IIKrara|or|evi}

www.royalfamily.org/index yu.html

Mi vam sa ove prezentacijeposebno preporu~ujemo:

ORDENIwww.royalfamily.org/history/orders_yu.htm

MEDALJE

www.royalfamily.org/history/medals_yu.htm

GRBOVI

www.royalfamily.org/history/crms/crms_yu.htm

STARI PORODI^NI ALBUM

www.royalfamily.org/album/halbum_yu.htm

POSETITE ZVANI^NUINTERNET PREZENTACIJU

NA[E KRALJEVSKEPORODICE

SSuummmmaarryy

Commemorative medalfor the restoration ofthe Kingdom, 1882

On February 22 (March 6), 1882Serbia was proclaimed Kingdom andPrince Milan Obrenovich IV took thetitle of King Milan I. A year later a verygrand medal was created and exclu-sively awarded to prominent citizens tocommemorate the restoration of theSerbian Kingdom.While describing this medal, authoralso gives information about awardsdepicting on the portrait of King MilanI of Serbia at that time.

10Ukaz O rangu ili stare{instvu kraljevskih orde-na, Beograd, 13. Februar 1897. godine; Zbornikzakona i uredaba, LII, Beograd 1899, str. 3

72 dinar 26 / 2006

faleristika

PPosleratne vojne parade imale suzajedni~ke karakteristike, ali sukao takve bile i predodre|ene

vremenom u kome su se organizovalepa i odràvale. Njihov sadràj i oblikizraàvao je na{e vi|enje uloge vojnesile na unutra{njem i me|unarodnomplanu u datom vremenu. Pre svega sastanovi{ta o~uvanja tekovina Narod-nooslobodila~kog rata koji je vo|enod 1941. do 1945. godine, i obezbe-|enja razvoja Jugoslavije u miru.

Prve vece vojne parade odràne sujo{ u ratu, 1. maja 1945. godine u Be-ogradu, Kragujevcu, Novom Sadu, Ni-{u, Splitu i Sarajevu. Na paradi u Be-ogradu u~estvovali su svi rodovi KOV-a (kopnene vojske), pomorci i pitom-ci Vojne akademije. Tokom 1946. i1947. godine, vojne parade JA odrà-vane su u svim ve}im garnizonima naDan pobede (9. maja), povodom Da-na republike (29. novembra) i na Danarmije (22. decembra). Prema Pravilu

slu`be JNA iz 1969. godine, parade seodràvaju prema nare|enju Vrhov-nog komadanta OS.

Kasnije su i pripremane u ~ast Pra-znika rada 1. maja i Dana pobede 9.

maja. Od 1957. godine odràvaju sesamo u Beogradu i to povodom Danapobede. Inicijator i glavni organizatorvojnih parada u Beogradu bio jeDSNO odnosno SSNO.

Spomen medalja tridesetogodi{njicepobede nad fa{izmom

Nenad BJELO[, [email protected]

Sl. 1. Komandant parade gen. pukovnik, narodni heroj \oko Jovanic sa grupom stare{ina- komandantima e{alona snimljen u kasarni 4. jul u Beogradu, 5. maja1975 god.

Sl. 2. U~esnici parade - e{alona ratnih vetrerana

73dinar 26 / 2006

faleristika

Na dan 9. maja 1945. godine zavr-{en je Drugi svetski rat. Delegacija ne-ma~ke nacisti~ke vlade potpisala je uBerlinu pred savezni~kim predstavni-cima akt o bezuslovnoj kapitulaciji.Na~elnik operativnog odeljenja Vr-hovne komande Vermahta, AlfredJodl, 7. maja 1945, potpisao je kapi-tulaciju nema~kih oruànih snaga.Kapitulacija je objavljena sutradan, azvani~no ratifikovana u Berlinu 9.maja, 16 minuta posle pono}i. Timeje obeleèn kraj fa{isti~kom ropstvu,teroru i nasilju, koje je odnelo velikeljudske i materijalne `rtve.

Parada pobede 9. maja 1975.godine bila je jubilarna – posve}enatridesetogodi{njici pobede nad fa{i-zmom i oslobo|enju zemlje od oku-patora. U naredbi Vrhovnog koman-danta Oruànih snaga SFRJ, mar{alaTita, za proslavu ovog jubileja poredostalog stoji : „Na dana{nji dan, pre30 godina, na{a slavna i herojska Ar-mija u svojoj bespo{tednoj borbi, za-dala je poslednji i odlu~uju}i udaractrupama fa{isti~ke Nema~ke i doma-}ih izdajnika na tlu na{e zemlje i timepotvrdila svoj ogroman doprinos bor-bi ujedinjenja naroda protiv fa{i-zma....“

Na ovoj proslavi Dana pobede1975. godine osim jedinica JNA, TO iNarodne milicije, u~estvovala su i dvame{ovita odreda Civilne za{tite, me-{oviti odred Strelja~kog saveza, Na-rodne tehnike i Izvi|a~a, ~ime je po-kazana {iroka osnova koncepcijeONO i DSZ toga vremena. Posebane{alon sa~injavali su ratni veterani.

Za komandanta ove jubilarne i pomnogo ~emu interesantne paradeimenovan je general-pukovnik, na-rodni heroj \oko Jovani}, a za na~el-nika {taba general major Slavko \ur-|evi}.

\OKO JOVANI], general-pukovnikJNA. Pre rata ~lan SKOJ-a, od 1935, a~lan KPJ od 1936. godine. Osu|ivanzbog revolucionarnog rada. Radio napripremanju i organizovanju ustankau Lici i pod njegovim rukovodstvomotpo~inju oruàne borbe u okolini Sr-ba. U ratu je bio komandant juri{ne~ete, komandant bataljona MarkoOre{kovi}, komandant 3. li~kog NOPodreda, pomo}nik komandanta Glav-nog {taba NOV i PO Hrvatske i ko-

mandant 6. proleterske divizije. Posle rata bio je na~elnik Vi{e vojne

akademije, komandant korpusa, na-~elnik {taba armijske oblasti, na~elnikuprave General{taba JNA, koman-dant armije i dr.

Za zasluge ste~ene u ratu odlikovanje ordenom Narodnog heroja 1951.godine, ordenom Partizansker zvezdesa zlatnim vencem, ordenom Zaslugaza narod sa zlatnom zvezdom i dru-gim ratnim i mirnodopskim odlikova-njima. Nosilac je Partizanske spome-

nice 1941. godine.Povodom ovog zna~ajnog jubileja

koji je odràn, Vrhovni komandantOruànih snaga SFRJ, mar{al JosipBroz Tito izdao je 27. novembra 1975.godine Naredbu o ustanovljenju spo-men – medalje tridesetogodi{njice po-bede nad fa{izmom, a koja je dodelji-vana za dan Armije 22. decembra.

MEDALJA 30 GODI[NJICE POBE-DE NAD FA[IZMOM izra|ena je odbakarne legure (tombak-lima), pre~-nika 35 mm, po povr{ini pozla}ena imatirana. Traka medalje izra|ena jeod maorirane vi{ebojne svile, u boja-ma jugoslovenske zastave (plavo belocrveno), uzastopno pore|anih u se-dam redova, sloèna u trougao di-menzije 4 x48x48 mm i postavljenana aluminijumsku plo~icu koja ~ini samedaljonom celinu. Na reversu trakenalazi se {nala sigurnica, izra|ena odpolutvrde ìce, za ka~enje medalje nauniformu ili odelo.

Prednja strana medaljona prikazujeu centralnom delu ruku sa pu{kom,kao simbolom pobede i buktinju, kaosimbol slobode. Ove simbole u kruguoivi~ava lovorov venac oko koga sukru`no postavljene zastave {est jugo-slovenskih republika, simboli{u}i nji-hovo jedinstvo.

Na pole|ini medaljona, koja je zlat-no peskirana, ispisan je tekst u {estredova: 30 GODINA / POBEDE / NAD/ FA[IZMOM / 1945 / 1975.

Sl. 3 Avers medalje

Sl. 4 Dva tipa reversa medalje

74 dinar 26 / 2006

faleristika

Pored ove medalje, izra|ena je ta-ko|e medalja sa malom razlikom nareversu i to: iza brojke trideset nalazise ta~ka.

Minijatura ove spomen medalje iz-ra|ena je od tombaka i pozla}ena.Ima pre~nik 18,5 mm, i visi na ~etvr-tastoj plo~ici dimenzije 10x21 mm, saiglom sigurnicom preko koje je trakamedalje. Po opisu i izgledu odgovaraopisanoj spomen medalji sa obe stra-ne. Drugi model ove minijature razli-kuje se po tome {to je pole|ina ravnai glatka. Izra|ena je 1986 godine.

U~esnicima parade dodeljivan jetom prilikom prigodan bed` i nalep-nica.

BED@ je izra|en od aluminijumapre~nika 50 mm. Prednja strana pri-kazuje u centralnom delu ruku sa pu-{kom i baklju sa plamenom izme|ukojih je broj „75“, koji simboli{e godi-nu odràvanja parade. Ove simboleoivi~ava lovorov venac ~iji donji deozamenjuje latini~ni natpis „PARADAPOBEDE“. Ovi simboli su kru`no oivi-~eni zastavama jugoslovenskih repu-blika.

Pole|ina bedà je ravna i glatka,na gornjoj strani je kanal u koji jepri~vr{}ena tvr|a ìca koja sluì zaka~enje na uniformu. Bed` je no{enna levom reveru uniforme ili odelau~esnika parade.

NALEPNICA, pre~nika 64 mm, naosnovnoj beloj podlozi, u centralnomdelu, oslikava prednju stranu medaljepre~nika 40 mm. Okolo je crveni ve-nac {irine 7 mm, sa tekstom: „PARA-DA POBEDE 9. MAJ 1975“ , a dole„BEOGRAD“. Nalepnica je sluìla zaobeleàvanje vozila u~esnika parade.

Spomen medalja tridesetogodi{nji-ce pobede nad fa{izmom se dodeljiva-la aktivnim mla|im oficirima (podofi-ciri), oficirima i vojnim slu`benicimakoji su se zatekli na slu`bi u Oruà-nim snagama na dan 9. maja 1975godine. Medalja je dodeljivana i gra-|anskim licima koji su bili u slu`biJNA na neodre|eno vreme.

Medalja je bila predvi|ena da senosi na levoj strani grudi, pored odli-kovanja i spomen medalja JNA dode-ljenih povodom godi{njica.

Lenta zamenica je dimenzije 12x36mm, izra|ena od maorirane svile iidenti~na traci medalje; nosila se na

vojnoj uniformi na levoj strani grudi,iznad gornjeg dèpa bluze, a iza len-tica odlikovanja, medalja i spomenmedalje 30. godi{njice JNA.

Literatura:- Front tri jubileja i tri spomen me-

dalje, Beograd 1971. - Vojna enciklopedija, tom 6 –II iz-

danje, Beograd 1973.- Dragomir Acovi},Odlikovanja no-

ve Jugoslavije, Politikin zabavnik IVdeo, Beograd 1973.

- Izve{taj {taba parade od 16. 05.1975. god (Arhiv oruànih snaga AB4478-75. )

- Narodna armija od 9. maja 1975.godine

- Branko Be{tak, Spomen medaljeJNA, Numizmati~ke vijesti, br. 36 /1982. Zagreb. 1982

- Marjan Furlan i Nenad Bjelo{,Yugoslavia army insignia &dekorati-ons 1918-1990, Toronto – Canada1991

- Branko Be{tak, Spomen medaljeJNA 1941- 1991 Numizmati~ke vjestibr. 46, Zagreb 1993

- Nikola A}imovi}, Praznici vojskeJugoslavije, Beograd 1997

- Miroslav Milanovi} i Nenad Bjelo{,Katalog odlikovanja jugoslavije 1943-1990, Fila Hobby M&M, Beograd1999

- Slu`beni vojni list br 28/ 75

Fotografije i publikovani primercisu iz privatne kolekcije Nenada iBojana Bjelo{a

Sportska medaljai plaketa JugoslovenskeNarodne ArmijePrvi rad vajara Neboj{e Mitri}a

U beogradskoj Kovnici novca - ZIN -u toku 1955. godine iskovane suSPORTSKE MEDALJE JUGOSLOVEN-SKE NARODNE ARMIJE u tri klase:zlatna (mesing pozla}en), srebrna(mesing posrebren) i bronzana. Drugokovanje ovih medalja izvr{eno je u to-ku 1967. godine u italijanskoj kovniciBERTONI - Milano.

Ova medalja bila je istovremeno prvirad tada mladog akademskog vajaraNeboj{e Mitri}a. Na njenom aversu pri-kazana je u prvom planu figura vojnikasa uzdignutom pu{kom u ruci, a u po-zadini vojnici u sletskoj ve`bi. U gor-njem delu polja je polukru`ni natpisJUGOSLOVENSKA NARODNA ARMI-JA,. Revers je prazan, izuzev signatureproizvo|a~a i ~etvrtastog udubljenogpolja u sredini ostavljenog za naknad-no graviranje odgovaraju}e prigodneposvete.

Istovremeno je izra|ena i plaketaistog izgleda, tako|e u tri klase - zlat-na, srebrna i bronzana, ali ve}e dimen-zije, pre~nika 65 mm. Ona je fiksiranana ~etvrtastoj metalnoj plo~ici dimen-zije 140x100 mm, sa ugraviranim tek-stom: PRVENSTVO U JNA VI[EBOJI-MA / PRVOPLASIRANOJ EKIPI U OFI-CIRSKOM VI[EBOJU, na zlatnoj plake-ti; na srebrnoj DRUGOPLASIRANOJEKIPI, odnosno TRE]EPLASIRANOJna bronzanoj plaketi.

SSuummmmaarryy

Commemorative medalof the 30th Anniversaryof Victory over Fascism

Victory Parade on May 9, 1975 had

been dedicated to the 30th anniversary of

the defeat of the fascist forces in

Yugoslavia and Europe. On that occasion

the special commemorative medal had

been issued and awarded to all the junior

and high officers of the Yugoslav People’s

Army who had been in service at that time,

as well as to the civil personnel in service.

75dinar 26 / 2006

faleristika

HHumanitarnu organizaciju „Za-grani~ni (inostrani) savez ru-skih vojnih invalida“ (ZSRVI)

formirala je ruska tzv. bela emigracija,za pomo} oficirima i vojnicima za kojese ispostavilo da su u emigraciji ostalibez sredstava za opstanak. Savez je ob-jedinjavao ispostave u mnogim delovi-ma sveta. Na ~elu jugoslovenskog save-za nalazio se general potpukovnik knezN. P. Vabdoljski. ZSRVI je bio u tesnojvezi sa Ruskim Svevojnim Savezom u~ijem sastavu je bila ve}ina njegovih~lanova. Organizacija je imala znak~lanstva i po~asne znake prvog i dru-gog stepena.

Znak Inostranog (zagrani~nog) Save-za Ruskih Vojnih Invalida (sl. 1) bio jeustanovljen na tre}em sastanku delega-ta ove organizacije 1923. godine u Be-ogradu, i bio je jedinstven za ~lanovesvih saveza, koji su ulazili u inostranisavez. On na svom aversu ima predsta-vu dvoglavog orla, sa krunom iznadglave, sa ra{irenim i na dole spu{tenimkrilima oslonjenim na trnov venac. Nagrudima orla nalazi se {tit sa predsta-vom Sv. Georgija, velikomu~enika i po-bedonosca, koji kopljem ubija a`dahu.U kandàma orao drì plavu traku sanatpisom SO Z RUSSK. VOEN.INVALID. Revers znaka je prazan,na sebi ima samo broj i pe~at proizvo-|a~a.

Znak je bio izra|en od patiniranogsrebra. Postoje razne varijante ovogznaka izra|ene od posrebrene bronze.Ima i primeraka bez plavog emajla.

Znak se dodeljivao svima onima ~ijeje ~lanstvo u Savezu bilo vaè}e i ko jeu njemu bio vi{e od 6 meseci, a u po-rodici ga je nasle|ivao njen najstariji~lan.

Poznate su dve varijante: Standardni

znak sa krilima, {irine 35 mm i visine25 mm, i minijatura veli~ine 15x19mm. Minijaturni znaci (sl. 2) su pozla-}eni.

Znak se na uniformi nosi na horizon-talno postavljenoj igli. Ka~enje znakamoè da bude na {rafu ili specijalnojigli za no{enje na ma{ni.

Po~asni znak Inostranog(zagrani~nog) saveza Ruskihvojnih invalida I stepena

Statut i rang Po~asnog znaka Inostra-nog saveza ruskih vojnih invalida (sl.3) donet je 1930. godine. Znak se izra-|ivao od srebra i ima formu georgijev-skog pozla}enog krsta, sa emajliranimzracima u bojama ruske zastave. Na kr-stu se nalazi pozla}eni trnov venac,dvoglavi orao ispruènih krila, sa kru-nom iznad. Na grudima orla nalazi se{tit crvene boje, sa predstavom Sv.Ge-orgija Pobedonosca koji kopljem ubijaa`daju. U kandàma orao drì plavutraku sa natpisom, koji u prevodu zna-~i: SAVEZ RUSKIH VOJNIH INVALI-DA.Veli~ina znaka je 23x23 mm. Nosise na horizontalno postavljenoj igli.Sre}u se i varijante za no{enje na {raf.

Po~etne varijante izra|ivale su se odzlata i bile su ne{to ve}e (36 x 36 mm),sa u{icom u vidu lovorovog venca zele-ne boje. Nosio se na vratu, na traci u vi-du ruske zastave. Kasnije je u{ica u ob-liku venca ukinuta i pojavilo se ka~enjena iglu. Ne{to kasnije znak je bio sma-njen na razmere 23 x 23 mm. Do po-~etka II svetskog rata on se izra|ivaood pozla}enog srebra. U srebrnoj vari-janti nailazimo na tip bez natpisa naplavoj traci.

Po~asnim znakom prvog stepenanagra|ivana su lica za izuzetne za-

Novi prilozi istraìvanja pa podrucju rusko-srpske faleristike

Znak Saveza ruskih vojnihinvalida u JugoslavijiAleksandar Mihailovi~ VELI^KO,Minsk (Belorusija)

Sl.1. Znak Zagranicnog savezaruskih vojnih invalida

Sl. 2. Minijatura znaka ZSRVI

Sl. 3. Pocasni znak ZSRVI I stepena

Sl. 4. Pocasni znak ZSRVI II stepena

sluge u pruànju pomo}i ~lanovimaZSRVI, za delotvornu slu`bu invalidi-ma i korisno rukovo|enje ZSRVI u to-ku 10 godina i za ukazivanje zna~aj-ne finansiske pomo}i, u minimalnomiznosu od 10.000 franaka. Za svovreme postojanja Saveza, po~asnimznakom prvog stepena bilo je nagra-|eno 80 osoba. Znak br. 1 bio je uru-~en jugoslovenskom kralju Aleksan-dru, a br. 2 - caru Bugarske Borisu.Me|u prvim ovaj znak su dobili:Veli-ki knez Dmitrij Pavlovi~, Velike kne-ginje Olga Aleksandrovna i KsenijaAleksandrovna, i Veliki knez AndrejVladimirovi~. Po~asni znakovi su bilitako|e uru~eni ministrima Jugoslavi-je, Bugarske, êhoslova~ke, Francu-ske, Nema~ke i drugih dràva koje supruìle pomo} Savezu.

Po~asni znak Inostranogsaveza Ruskih vojnihinvalida II stepena

Statut znaka donet je 1930. godine.On je identi~an ~lanskom znaku, ali jeizra|en od pozla}enog srebra (sl. 4).Znak na sebi ima predstavu pozla}enogorla sa krunom iznad glave, sa ra{ire-nim krilima, pu{tenim nadole. Orao jeokruèn trnovim vencem. Na njegovimgrudima je {tit sa predstavom Sv. Geor-gija pobedonosca koji ubija a`daju. Ukandàma orla nalazi se traka sa ru-skim natpisom u zna~enju: „Savez ru-skih vojnih invalida“.

Na reversu nekih znakova ispisano jelatinicom ime fabrike proizvo|a~a:ARTHUS BERTRAND, PARIS, DEPOSE.

Po~asnim znakom II stepena nagra-|ena su lica za izvanredne zaslugeprema Savezu, za plodotvorno sluè-nje invalidima i korisno rukovo|enjeZSRVI ili mesnim savezima u toku 5godina, te za prilog invalidima koji ni-je manji od 5 hiljada franaka. Za vre-me postojanja saveza po~asnim zna-kom II stepena bilo je nagra|eno 300osoba. U po~etku se znak izra|ivao odzlata, a zatim od pozla}enog srebra.Postoje dve varijante: standardna i mi-nijaturna. Veli~ina standardnog zna-ka: po {irini krila 34 mm, po visini 26mm. Minijatura je veli~ine 19 x 15mm. Znak se nosio na igli koja je bilapostavljena horizontalno.(Prevod sa ruskog: Dragan Stanisavljevi})

Staljin i Tito nazajedni~koj plaketi

U Kolekciji Narodnog muzeja u Beo-gradu nalazi se jedna interesantna pla-keta, a koja nije, o~ito zbog politi~kihrazloga, do sada objavljivana. To je ~e-tvorougaona plaketa iskovana od bron-ze, visine 98 i {irine 81 mm. Na njoj subiste drugova Josifa Visarionovi~a Sta-ljina i Josipa Broza Tita, okrenutih ule-vo, naravno. Autor plakete nije naàlostpoznat, tj. nije zaveden u inventarskuknjigu kolekcije (Inv. XI 569). R.M.

Kapitalno delo ruske numizmatike

KATALOG NUMIZMATI^KE KOLEKCIJE VELIKOGKNEZA GEORGIJA MIHAILOVIÂ u 11 tomova

dinar 26 / 2006 76

In the continuation of the series of ar-

ticles whose subject is the Russian-Ser-

bian faleristics, we today discuss the

unpublished military badge issued by

the so called white Russian emigrants

in Yugoslavia, organized in the Union

in Exile of the Russian Military Inva-

lids, ZSRVI - Zarube`n y So zRusskih Voenn ih Invalidov.

This silver badge (Fig. 1) was made in

1923 in Belgrade; its miniature is de-

picted on Fig. 2. Also the Honorary In-

signia of ZSRVI is described, which

had been organized in two classes

(Figs. 3 and 4).

As the Appendix to this article, the un-

published medal with portraits of Stalin

and Tito is published.

SSuummmmaarryy

Badge of the Union of the RussianWar Invalids in Yugoslavia

U Rusiji je objavljen reprint izdanja iz1910. godine, cena kompleta 10.00 ruba-lja (oko 300 evra)

Ovaj ~uveni katalog sadrì novac sle-de}ih ruskih vladara, po tomovim: 1-Pe-tar I, 2-Katarina I i Petar II, 3-Ana, 4-IvanIII, 5-Jelisaveta i Petar III, 6a i 6b-Katari-na II, 7-Aleksandar I, 8-Nikola I, 9-Alek-sandar II, 10-izdanja 1881-1890, 11-no-vac Pruske i Finske.

Kolekcija velikog kneza Georgija Mu-hajlovi~a Romanova (1863-1919), koja sedo danas sa~uvala nerasturena, sadrìruski novac i medalje od 13. do 20. veka,

i to: 9.739 primeraka srebrnog i bakar-nog novca i starih srebrnih ingota, 371primeraka novca od zlata i platine, 1227srebrnih i 32 zlatnih i platinskih medalja.

Tu kolekciju prokrijum~arili su belo-gardejci 1931. godine iz Sovjetskog Sa-veza u Jugoslaviju, odakle je za vreme IIsvetskog rata preneta u Italiju, zatim uEnglesku i SAD. Naslednice velikog kne-za, }erke Ksenija i Nina, prodale su1957. godine kompletnu kolekciju ame-ri~kom milioneru Willisu H. duPont-u,koji je potom poklanja ~uvenom Smith-sonian institutu u Va{ingtonu, D.C. R.M.

faleristika

77dinar 26 / 2006

faleristika

NNeposredno nakon objave rata Sr-biji od strane Austrugarske mo-narhije, 28. jula 1914. godine,

svet se suo~io sa opasno{}u da bude uvu-~en u ratni sukob do tada nevi|enih raz-mera. Strepnje velikog broja zemalja, aposebno velikih sila, su se veoma brzopokazale opravdanim, i samo nekolikomeseci kasnije vode}e sile toga doba suse otvoreno suprotstavile jedna drugoj,Prvi svetski rat, ili kako je nazvan „Velikirat“, je svom èstinom po~eo da uzimasvoj danak.

Republika Francuska, kao jedna od naj-ve}ih sila saveznica male i prethodnimratovima izmo`dene Srbije, je prva pri-sko~ila u pomo} srpskoj vojsci i stanovni-{tvu. Optere}ena angaòvanjem i velikimratnim naporima i gubicima, Francuska,~ije su trupe dejstvovale na zapadnomfrontu protiv mo}ne nema~ke armade, utom trenutku osim Ordena Legije ~astikoji je bio stepenovan, i Medalje za zaslu-ge, nije raspolagala sa adekvatnim odli-kovanjem koje bi se dodeljivalo vojnici-ma, stare{inskom kadru i jedinicamafrancuske vojske za po`rtvovanost i iska-zanu hrabrost na bojnom polju.

Novo odlikovanje konstituisano je odstrane francuske vlade i Ministartva rata23.XII 1914. godine, i dobilo je jednosta-van naziv „Ratni krst“, a dodeljivano jeza zasluge u~esnicima rata, mobilisanimod 02.VIII 1914. godine.

Francuski Ratni krst proizveden je odbronze, u obliku ravnokrakog krsta poli-ranih ivica, dimenzija 37 x 37 mm, izme-|u ~ijih se krakova nalaze dva ukr{tenama~a koji ne prelaze unutra{nje ivice kr-sta, i sa medaljonom u centru. Na aversumedaljona nalazi se lovorova gran~ica ikru`ni natpis „REPUBLIQUE FRANCAI-SE“, u ~ijem je centru profil ènskog likakoji predstavlja personifikaciju Republi-ke Francuske.

Revers odlikovanja je istovetan aversu,osim medaljona na kome nema lovoro-vog venca ve} samo godine (gore)1914-1915 (dole). Kako je rat nastavljan takosu menjane i godine na reversu medaljo-na: 1914-1916, 1914-1917 i 1914-1918.

Ratni krst se nosio o pravougaonoj tra-ci zelene boje, {irine 35 mm, oivi~ene cr-venim rubovima, sa pet uspravnih tankihcrvenih linija, na levoj strani grudi.

Odlikovanje je dodeljivano u kutijibordo boje, dimenzija 110 X 80 X 35mmsa sigurnosnom bravicom i natpisom nagornjoj strani poklopca, velikim latini~-nim slovima u zlatotisku, „MEDAILLEMILITAIRE“

Odli~je je, kako je ve} re~eno, dodelji-vano svim pripadnicima koji su se istakliposebnim zaslugama u borbama, s tim{to stepenovanje nije izvr{eno na uobi~a-jeni na~in, ve} metalnim aplikacijama uvidu palmine gran~ice i zvezdica na tra-ci odlikovanja i to na slede}i na~in: u za-visnosti od ranga, to jest formacije jedini-ce koja je isti dodeljivala, odnosno napredlog stare{ine jedinice :

- Jedinica ranga brigade: bronzanazvezdica,

- Jedinica ranga divizije: srebrna zve-zdica,

- Jedinica ranga korpusa: zvezdica od

Francuski ratni krst 1914-1918Neboj{a MILANOVIC, Para}[email protected]

Sl. 2. Francuski Ratni krst 1914-1918 Avers Sl. 3. Francuski Ratni krst 1914-1918 Revers

zbirka autora

Sl. 1. Vojvoda @ivojin Mi{i} odlikovanje dva puta „Francuskim RatnimKrstom armijskog ranga“(dve palmine gran~ice)

78 dinar 26 / 2006

faleristika

pozla}enog srebra,- Jedinica ranga armije: bronzana

palmina gran~ica u obliku lovorovegran~ice.

Ratnim krstom lice je moglo, u zavi-snosti od zasluga, da bude odlikovanovi{e puta.

Kombinacijom ovih aplikacija omogu-}eno je da se veoma jasno sagledaju raz-mere ratnih podviga i zasluga odlikova-nog lica, kao i koliko je puta lice odliko-vano u toku rata.

Ratni krst je, osim individualnog odli-kovanja, {to podrazumeva njegovuosnovnu namenu dodeljivanja pojedinci-ma koji su se posebnim zaslugama ista-kli na bojnom polju, tako|e bio i kolek-tivno odlikovanje, odnosno mogao je dabude dodeljivan i jedinicama francuskevojske, koje su svojom izuzetnom po`r-tvovano{}u i hrabro{}u doprinele uspe-{noj realizaciji borbenih zadataka jedini-ca ve}eg ranga, odnosno formacije.

Pored ve} regulisanog stepenovanja

Ratnog krsta kao individualnog odliko-vanja, nametnula se i potreba za vidnimobele`jem Ratnog krsta dodeljenog usvojstvu kolektivnog odlikovanja.

Po~etkom tre}e godine rata, ta~nije21.04.1916. godine, konstituisan je ipropisan od strane Ministarstva odbraneRepublike Francuske: „minijaturni jed-nostruki akselbender“, koji se apliciranna gornjem delu vrpce odlikovanja do-deljivao kao kolektivno odlikovanje jedi-nici, s tim {to su zvezdice i palmine gran-~ice i dalje ostale kao osnovni atributranga jedinice .

Francuski Ratni krst dodeljivao je po-jedincima pred strojem komandant je-dinice ili stare{ina koji ga zastupa (uslu~aju njegovog odsustva) izgovaraju-}i ceremonijalni tekst koji glasi: „U imeministra odbrane dodeljujem Ratni krst(navode}i ~in, ime i prezime, zaslugekao i rang)“.

Kao kolektivno odlikovanje ratni krstjedinicama dodeljivao je predstavnik Mi-nistarstva odbrane navode}i u tekstu na-ziv jedinice , zasluge kao i rang.

Kao kolektivno odlikovanje Francu-ski Ratni krst, osim jedinicama, mo-gao je biti dodeljen i odre|enim insti-tucijama koje su dale svoj nesebi~nidoprinos u ratu, pa i gradovima u ko-jima su se odigrale bitke, a koje sudoprinele op{toj pobedi nad neprija-teljem.

Francuskim Ratnim krstom mogli suizuzetno da budu odlikovani i pripadnicistranih savezni~kih armija za izvanredandoprinos pobedi saveznika, pa je neop-hodno re}i da je tim odlikovanjem odli-kovan i jedan od najve}ih vojskovo|a Pr-vog svetskog rata, vojvoda @ivojin Mi{i}.Ovo odlikovanje mogu}e je videti skorona svim njegovim portretima.

Neosporna je ~injenica da je FrancuskiRatni krst jedno od najpoznatijih francu-skih odlikovanja, koji, prosto re~eno, usvojoj jednostavnosti pleni svojom atrak-tivno{}u.

Sl. 6. Kutija (zbirka autora)Sl. 4. Francuski Ratni krst 1914-1917 Avers

Sl. 5. Francuski Ratni krst 1914-1917Revers (sa palminom gran~icomi bronzanom zvezdicom)

SSuummmmaarryy

French "Croix de Guerre" 1914-1918This French World War I Cross had

been instituted in 1915 and awardedto all ranks of the French and alliedforces, for individual mention in dis-patches. On the reverse are the differ-

ent dates, i.e.: 1914-1916, 1914-1917and 1914-1918 respectively.

In the article different types aredescribed, including those awardedto Serbian vojvoda (marshal) @ivojin

Mi{i} (Fig. 6) who is depicted withCroix de Guerre with two palmbranches, meaning that he wasawarded twice with this honorablecross.

79dinar 26 / 2006

vojne oznake

UUskladu sa zahtevima me|una-rodne zajednice, po odluci Vr-hovnog saveta odbrane Srbije i

Crne Gore, od novembra 2004. godine,u duhu pribliàvanja normama Evrop-ske unije, kada je ~uvanje dràvne gra-nice u pitanju, doneta je odlukla da se

ubudu}e ~uvanje dràvne granice po-veri policijskim snagama. Kao i u svimzemljama u okruènju, koje su ve} po-stupile po zahtevima me|unarodne za-jednice, demilitarizuju}i svoje graniceu Srbiji i Crnoj Gori, uveden je novikoncept ~uvanja dràvne granioce.

Raspadom SFRJ, stvorene su grani-ce me|u novim dràvama - biv{im ju-goslovenskim republikama. Novomkoncepcijom ~uvanja dràvne grani-ce, predvi|eno je da osnovni zadatakGrani~ne policije MUP-a Srbije budeobezbe|enje i kontrola prelaska dr-àvne granice, borba protiv trgovineljudima, suzbijanje ilegalnih migraci-ja, nadgledanje i sprovo|enje proce-dure vezane za azilante i migracionupolitiku i preduzimanje operativno-policijskih radnji radi otkrivanja izvr-{ilaca krivi~nih dela i drugih prekr{a-ja, kao {to su krijum~arenje ljudi i ro-be, narkotika, motornih vozila i td.

Preuzimanje ingerencija ~uvanjadràvne granice, nametnulo je i uvo-|enje novih oznaka i simbola za nje-ne pripadnike, a koji su u sastavuMUP Srbije

Zna~ka je izra|ena u obliku barok-nog {tita i hromirana, kao simbol od-brane i bezbednosti dràvne granice. Usredini {tita reljefno je na postolju ma-li grb Republike Srbije. Iznad {tita jestilizovana kula u obliku heraldi~kebedemske kule, simbola suveriniteta.Kula se sastoji od bedema sa tri uzvi{e-nja. Unutar bedema, na plavoj emajli-ranoj podlozi, reljefnim slovima ispi-san je natpis REPUBLIKA / SRBI-

JA, u dva polulu~na reda. Levo i desnood bedema kule, vijore se zastave Re-publike Srbije. Ispod grba, izdignut naplavoj emajliranoj podlozi, je polukru-`ni reljefni natpis GRANI^NA

POLICIJA. Sa leve i desne strane{tita dekorativno su reljefno obra|enirubovi, koji predstavljaju grani~ne ka-

Nenad BJELO[, [email protected]

GRANI^NA POLICIJA UPRAVE POGRANI^NE POLICIJE MUP-aSRBIJE, PREUZIMANJEM OBAVEZE ÛVANJA DR@AVNEGRANICE OD GRANI^NIH JEDINICA VOJSKE SRBIJE I CRNEGORE, DOBILA SVOJE OZNAKE I OBELE@JA

Oznake grani~ne policije

Sl 1. Jedne od primopredaja du`noosti obezbe|enja dràvne granice VSCG - MUP

Sl 2. Slu`bena zna~ka Grani~ne policije

Sl. 4. Oznaka za rukav ({evron) Sl. 5. Drugi tip oznake za rukav

SL. 3. Oznaka na kapi Grani~ne policije

80 dinar 26 / 2006

vojne oznake

menove ~vrsto priljubljene jedan uzdrugi, simbolizuju}i nepovredivost dr-àvne granice. U donjem delu {tita na-lazi se stiliziovana {koljka, kao atributdràvne granice na teritiorijalnim vo-dama. Unutar {koljke ugraviran jeidentifikacioni broj pripadnika Grani~-ne policije, arapskim pismom. Ispod{koljke se zavr{ava {tit u obliku vrhama~a, kao simbol grani~ne policije podoru`jem. Slu`bena zna~ka pripadnikaGrani~ne policije nosi se na levoj stra-ni grudi, na sredini dèpa bluze ili ko-{ulje.

Oznaka za kapu pripadnika Gra-ni~ne policije ura|ena je tako|e uvidu baroknog {tita okruglog obli-ka, i hromiran je. Na njenom cen-tralnom delu, na plavo emajliranojpodlozi, nalazi se u mali grb Repu-blike Srbije koji stoji na zarublje-

nom grani~nom kamenu, preko ~ijesredine je obmotana zastava Repu-blike Srbije. Na donjem delu kame-na upisan je broj 1804, koja pred-stavlja godinu nastanka dràvnostiSrbije. Sa leve i desne strane {titanalaze se pozla}ene lovorove gran-~ice, simboli mira.

Ovaj amblem izra|en je na vi{eboj-noj plastici, fiksiran na ~oji, a name-njen je pripadnicima Grani~nih jedi-nica za no{enje na nadlaktici desnogrukava uniforme. Ova oznaka se raz-likuje od oznake za kapu utoliko {toje izra|ena na podlozi od ~oje plaveboje, oivi~enoj crnim rubom, a po ele-mentima i prikazu identi~na je oznaciza kapu.

I ova oznaka izra|ena je od vi{eboj-ne plastike na ~oji, a namenjena jepripadnicima Grani~nih jedinica za

no{enje na nadlaktici levog rukavauniforme. Ova oznaka - {evron sasto-ji se iz dva dela: dela na kome je napolulu~noj plavoj podlozi, u dva reda,ùtim slovima GRANI^NA POLI-

CIJA, i drugog, srpske trobojke samalim grbom Republike Srbije na le-voj strani.

DODELJENE JUBILARNE ZNA^KE POVODOM 100-GODI[NJICE FAI

Doìvotnom ~lanu Srpskog numizmati~kog dru{tva,gosp. Zmagu Jelin~i~u, dodeljena je jubilarna zna~ka Me-|unarodne aeronauti~ke organizacije (FederationAeronautique Internationale - FAI) povodom 100 godi{nji-ce ove ugledne organizacije.

FAI je svetska avio-sportska federacija osnovana 1905.

godine kao nevladina i neprofitna me|unarodna organiza-cija, ~iji je osnovni cilj unapre|enje aeronauti~kih i astrona-uti~kih aktivnosti. Ova Federacija dodeljuje priznanja onimsvojim ~lanovima koji su se naro~ito istakli u unapre|enjuaeronauti~kih i astronauti~kih aktivnosti, a posebno na po-lju sportske avijacije. Priznanja se dodeljuju svake godinena ceremoniji otvaranja godi{nje skup{tine FAI.

Ove godine proslavljala se stogodi{njica FAI, pa su timpovodom svim prisutnim predsednicima i generalnim se-kretarima nacionalnih FAI organizacija dodeljene jubilarnezna~ke. Dodeljeno je oko 200 ovih zna~aka (sl. 1) u omot-nicima ~uvenog svetskog proizvo|a~a odlikovanja, firmeHuguenin, Le Locle, [vajcarska (sl. 2).

Istaknutom ~lanu na{eg Dru{tva, gosp. Zmagu Jelin~i~u,dodeljene su dve jubilarne zna~ke FAI - jedna kao predsed-niku Vazduhoplovnog saveza Slovenije, druga kao istaknu-tom aktivisti me|unarodne avio Federacije na polju una-pre|enja sportskog vazduhoplovstva na svetskom nivou.

Pored gosp. Jelin~i~a, ove jubilarne zna~ke dobili su i \or-|e Vuleti}, generalni sekretar Vazduhoplovnog saveza Srbi-je i Crne gore, te Ton~i Panza i Tomislav Vajda, predsednik,odnosno glavni sekretar Hrvatskog zrakoplovnog saveza.Zna~ke su bile podeljene u ~etvratak 13. oktobra 2005. go-dine na ve~eri koju je organizovao Muzej aviacije (Musée del’Air et de l’Espace), u gradu Le Bourget, Francuska.

Na ovoj sve~anosti osveène su uspomene na pionire avi-jacije izlo`bom postera i fotografija, koju je organizovao ~u-veni kolekcionar Jacques Perier, dok je prisutne goste nasve~anoj ve~eri pozdravio direktor Muzeja, Gérard Feldzer,koji im se obratio iz kabine Konkorda.

Neboj{a MITROVI], [email protected]

SSuummmmaarryy

Boarder Police InsigniaIn November 2004 in Serbia and Mon-tenegro new insignia for the membersof the state boarder police had been in-troduced. The new breast badge (Fig.3), cap badge (Fig. 3) and the sleevepatches (Figs. 4 and 5) have been de-signed according to the EuropeanUnion standards.

Sl. 1. Sl. 2.

81dinar 26 / 2006

prikazi knjiga

Knjige i monografije Zmaga Jelin~i~a

OOna{em uglednom ~lanu, gosp.Zmagu Jelin~i~u, objavili smokra}i ~lanak u „dinaru“ br. 8

(1998). To je, me|utim, bio kra}i inter-vju, u kojem nisu dati biografski poda-ci, kao ni bibliografija njegovih radova.

Ukratko, Zmago je ro|en 7. januara1948. godine u Mariboru. Poti~e iz po-rodice koja je 1756. godine dobilaplemi}ku titulu od carice Marije Terezi-je. Zavr{io je farmaceutski fakultet Uni-verziteta u Ljubljani. ^lan je Parlamen-ta Republike Slovenije od 1992. godi-ne, a od 1996. i ~lan Odbrambenog od-bora Skup{tine Zapadnoevropske Uni-je. Pored bavljenja numizmatikom, gdeje vrlo ponosan na svoje doìvotno~lanstvo u Srpskom numizmati~kom

dru{tvu, gosp. Jelin~i~ je tako|e akti-van u sportskom vazduhoplovstvu, gdeobavlja funkciju predsednika Leta~kogsaveza Republike Slovenije.

Zmagova nau~na delatnost na poljunumizmatike zpo~ela je 1988. godne.Tada je u Ljubljani izdat na{ do tada naj-kompletniji katalog papirnog novca ju-goslovenskih zemalja, a koji }e mnogogodina, ~ak i nakon pojave drugih kata-loga ove vrste, ostati na{e najbolje i naj-zna~ajnije referentno delo iz ove oblasti.

Na koricama, u bojama jugosloven-ske trobojke, dat je trojezi~an naslovknjige, na slovena~kom, srpskohrvat-skom i engleskom jeziku, a komple-tan tekst knjige tako|e je trojezi~an.Iz impresuma vidimo da je tekstove

na sva tri jezika pisao sam autor. Kako je ova knjiga obra|ivala samo

redovna izdanja, od izdanja KnjaèvineSrbije 1876. godine, do izdanja SFR Ju-goslavije 1988, uskoro je, 1990. godi-ne, izdat i II deo Kataloga, a koji je ob-ra|ivao brojna vanredna izdanja usvim krajevima biv{e Jugoslavije.

Nakon ovog jugoslovenskog opusa,Zmago zapo~inje sa izdavanjem mono-grafija iz oblasti slovena~ke numizmati-ke. U periodu 1993-2005. godine izdatoje {est monografija u sedam tomova.

U nastavku dajemo ilustrovanu bibli-ografiju nau~nih dela Zmaga Jelin~i~a,o~ekuju}i njegova nova ostvarenja napodru~ju slovena~ke i jugoslovenskenumizmatike.

KATALOG BANKOVCEV JUGOSLOVENSKIHDE@EL. 1. DEL - REDNE IZDAJE

KATALOG NOVÂNICAJUGOSLOVENSKIH ZEMALJA.1. DIO - REDOVNA IZDANJA

PAPER MONEY CATALOGUE OF YUGOSLAV CO-UNTRIES. PART 1 - REGULAR ISSUES

Ljubljana 1989. 174 str., crnobele ilustracije,valuacije u nema~kim markama (DEM).Obra|uje sve izdate redovne nov~anice napodru~ju Jugoslavije od 1876. do 1988. godi-ne, kartonske korice, 17x24 cm.

KATALOG BANKOVCEV JUGOSLOVENSKIH DE@EL2. DEL - POMO^NE IZDAJE

KATALOG NOVÂNICAJUGOSLOVENSKIH ZEMALJA.2. DIO - POMO]NA IZDANJA

PAPER MONEY CATALOGUE OF YUGOSLAVCOUNTRIES. PART 2 - AUXILLIARY ISSUES

Ljubljana 1989/90. 668 str., crnobele ilustraci-je, valuacije u nema~kim markama (DEM).Obra|uje neredovna i pomo}na izdanja notafi-lije na podru~ju Jugoslavije od 1778. do 1989.godine. Tvrdo kori~enje, 17x24 cm.

doìvotnog ~lana Srpskog numizmati~kog dru{tva

Ranko MANDI], Beogradr_mandic@ yahoo.com

82 dinar 26 / 2006

prikazi knjiga

SLOVENSKAPARTIZANSKA POTRDILASlovenska numizmatika I.

SLOVENE PARTISAN RECEIPTSSlovene numismatics I.

Ljubljana 1991/93. 216 str., ilustra-cije u boji, valuacije u nema~kimmarkama (DEM).Obra|uje slovena~ka partizanskasredstva pla}anja krajem Drugogsvetskog rata, tj. 1944-45. godine. Tvrdo kori~enje, 21x29 cm.

RUPNIKOVE LIRE.Slovenska numizmatika II.

RUPNIK LIRA.Slovene numismatics II.

Ljubljana 1996. 124 str., ilustracijeu boji, valuacije u nema~kim marka-ma (DEM).Obra|uje izdanja Rupnikove vladeza vreme italijanske okupacije Slo-venije u II svetskom ratu, 1944-45.god. Tvrdo kori~enje, 21x29 cm.

ZAMENJAVAOKUPACIJSKIH BANKOVCEVSlovenska numizmatika III.

REPLACEMENT OF OCCUPIERS’BANKNOTES

Slovene numismatics III.

Ljubljana 1996. 222 str., ilus. u boji,bez valuacija. Obra|uje izdanja kojasu bila u opticaju u Sloveniji u IIsvetskom ratu, 1941-45. godine, ito: italijanske lire, nema~ke Reic-hsmarke i Rentmarke, te ma|arskinovac - Pengo.Tvrdo kori~enje, 21x29 cm.

DINARSKO KRONSKA SERIJASlovenska numizmatika IV.

DINAR CROWN SERIESSlovene numismatics IV.

Ljubljana 1997. 240 str., ilustracije uboji, valuacije u slovena~kim tolari-ma (SIT).Obra|uje izdanja Kraljevine Srba, Hr-vata i Slovenaca nakon I svetskog ra-ta (1919) sa dvojnim vrednostima -dinari i kune. Tvrdo kori~enje,21x29 cm.

TRBOVELSKA PREMOGOKOP-NA DRU@BA

Slovenska numizmatika VI.

TRAIFAILER KOHLENWERKS- GESELLSCHAFT.

Slovene numismatics VI.

Ljubljana 2005. 167 str., ilustracije uboji, bez valuacija.Obra|uje akcije Rudnika uglja u Tr-bovlju. Tvrdo kori~enje, 21x29 cm.

SLOVENSKI TOLAR Slovenska numizmatika V.

SLOVENE TOLAR Slovene numismatics V.

Ljubljana 1998. U dva toma, knj. 1 i 2, ukupno 692 str., ilustracije u boji, valu-acije u slovena~kim tolarima (SIT).Obra|uje sva redovna i neredovna izdanja slovena~kog papirnog i metalnognovca od progla{enja nezavisnosti 1991. godine. Tvrdo kori~enje, 21x29 cm.

SSuummmmaarryy

Books and Monographs of Zmago pl. Jelin~i~

In our column „Numismatics and thenumismatists“ we are presenting nowseries of numismatic books and mono-graphs of Zmago pl. Jelin~i~ from Lju-bljana, Slovenia, who is the Life mem-ber of the Serbian Numismatic Society.

His first two books - catalogs of the pa-per money of the Yugoslav lands - hadbeen published in 1989-1990, whilethe monographs on Slovene numisma-tics, in five volumes, have been publis-hed in 1991-2005.

83dinar 26 / 2006

prikazi knjiga

NNedavno je iza{la iz {tampe dru-ga knjiga dr Sergija Dimitrije-vi}a, u izdanju Srpskog numi-

zmati~kog dru{tva. Knjiga obuhvata vi-{e njegovih ~lanaka publikovanih u ra-znim na{im istorijskim ~asopisima, to-kom {esdesetih i sedamdesetih godinapro{log veka.

U prvom poglavlju S. Dimitrijevi} da-je op{iran kriti~ki prikaz knjige R.Mari-}a „Studije iz srpske numizmatike“ Be-ograd 1956. R.Mari} je u svojoj knjizipoku{ao da da kompletnu numizmati-ku Ra{ke dràve. Kako pisanih podata-ka o novcu nema, jedini je izvor poda-taka sam novac, to uklapanje poznatihnov~anih vrsta u istorijske doga|aje usebi sadrì i neizbe`ne pretpostavke.S.Dimitrijevi} je u svom obimnom kri-ti~kom prikazu argumentovano istakaokako neodrìve pretpostavke, tako iona zapaànja i zaklju~ke R.Mari}a ko-ji su doprinele daljem razvoju srpskesrednjovekovne numizmatike. Samosu~eljavanjem mi{ljenja, kroz argu-mentovane polemike, moèmo do}i doistine. S.Dimitrijevi} je me|u svojim sa-vremenicima u tome bio najaktivniji.

Drugo poglavlje obuhvata opis vi{e-godi{njeg rada u okviru Istorijskog in-stituta, ~iji je saradnik bio, na realizaci-

ji knjige „Pregled srpske srednjovekov-ne numizmatike“. Sadràj tog progra-ma, pre ovog izdanja, bio je poznat sa-mo u okviru Istorijskog instituta, kao iuèm krugu saradnika i prijatelja. Upoglavlju je iznesen nacrt projekta, sviproblemi, neophodni i poèljni usloviza uspe{nu realizaciju, kao i mi{ljenja isugestije vode}ih numizmati~ara iz oveoblasti o predloènom sadràju. Ovajodeljak nam pruà priliku da upozna-mo sa koliko ozbiljnosti je u taj proje-kat u{ao Istorijski institut, kao i realiza-tor S.Dimitrijevi}, ali ne i za{to smo miuskra}eni za tako bitnu knjigu iako jebila ve} 70% realizovana.

Tre}e poglavlje se bavi analizomostava novca iz perioda do 1371. godi-ne, a peto analizom ostava na|enih se-verno od Dunava, dok se u ~etvrtompoglavlju bavi kriti~kom analizom opi-sa ostave kod Sent-Andreje. Komplet-ne, precizno datovane ostave su bitanfaktor pri pravilnom odre|ivanju poje-dinih vrsta novca. Naàlost do stru~nja-ka stignu okrnjene, a ~esto i la`no pri-kazane ostave sa uba~enim primerci-ma. Analiza ostava je zato mukotrpan iosetljiv posao koji u slu~aju lo{ih pret-postavki moè odvesti istraìva~e nastranputicu. S. Dimitrijevi} je pribegao

uporednoj analizi vi{e ostava i pojedi-na~nih nalaza da bi na taj na~in uma-njio negativni uticaj eventualnih nepo-znatih ~inilaca.

[esto poglavlje posve}eno je velikomnumizmati~aru Valtazaru Bogi{i}u isrpskom delu njegove zbirke, koja se~uva u njegovom muzeju u rodnomCaftatu. Analiza zbirki, kao i analizaostava, daje informacije o samom nov-cu. Svi sakuplja~i, svesni zna~aja nala-za, naj~e{}e beleè ta~ne podatke kakosu nabavili svoje primerke.

U sedmom poglavlju S. Dimitrijevi}obra|uje novac na|en prilikom arheolo-{kih radova na Novom Brdu, tokom1957-62. godine. Nije u pitanju skupninalaz, ve} niz pojedina~nih, naj~e{}egrobnih nalaza. Za numizmatiku su kraj-nje zna~ajni jer sadrè i trinaest do tadanepoznatih vrsta. Ovaj opis je na nekina~in i opis aktivnosti samog grada.

U osmom, poslednjem, poglavnjuS.Dimitrijevi} restaurira i analizira na-laz kontramarkiranog ra{kog i bosan-skog novca, dospelog pred Drugi svet-ski rat iz sela Ru`davice kod ]ustendi-la u Bugarskoj. Nalaz je brzo rasturenme|u skuplja~ima. To je prvi opis i ana-liza na{eg kontramarkiranog novca.

�Miroslav Jovanovi}

Problemi srpskesrednjovekovnenumizmatikeAutor: Sergije Dimitrijevi} Izdava~: Srpsko numizmati~ko dru{tvo,Beograd 2006. Tvrdo ukori~enje, 25 cm, 440 str., ilus. ISBN 86-902071-4-7

84 dinar 26 / 2006

prikazi knjiga

Nakon Kataloga metalnog novcaJugoslavije i jugoslovenskih ze-malja iz 1995, ljubitelji doma}e

numizmatike obradovani su najnovijimaktuelnim katalogom istog autora. Dru-ga~iji naziv kataloga je posledica burnihpoliti~kih promena, koje su uticale i narazvoj pojma nacionalnih numizmatikana ovom prostoru, radi ~ega je i pojamjugoslovenske numizmatike postao isto-rijski. Na odnosni problem je sam autorukazao u predgovoru kataloga. Napo-menuo je i zna~aj kataloga povodom pe-desetogodi{njice SND.

U uvodu autor pristupa obja{njenju ka-talo{kog ozna~avanja, s primerima. Od-rednica „obja{njenje termina“ odnosi sena numizmati~ke pojmove koji su kolek-cionarima, sem po~etnicima, od manjegprakti~nog zna~aja, za ~ime sledi i obja-{njenje posebnih termina koji su od ve}egprakti~nog zna~aja kolekcionarima, ozna-ke o~uvanosti, skra}enice i posebno obja-{njenje ~itaocu koji vlada engleskim jezi-kom o jugoslovenskom alfabetu i }irilici.

Katalo{ki deo tematski obra|uje poseb-no izdanja Srbije, Crne Gore i Jugoslavi-je. Svaki od ovih odeljaka po~inje s uvo-dom na engleskom jeziku. Autor se opre-delio za znatno pregledniju sistematizaci-ju u odnosu na svoj pethodni katalog iz1995. godine. Kategorija „specijaliteti“opstala je kao oznaka numizmati~kih ku-rioziteta koju autor izlaè vezano zaosnovnu sistematizaciju, koja se posma-tra hronolo{ki prema periodima kovanjavladara, odnosno prema promenama na-

ziva dràve (u doba republikanskog obli-ka vladavine, u slucaju jugoslovenske nu-mizmatike, u okviru koje i prema prome-nama vrednosti dinara usled inflacije).Relativno op{irna i veoma detaljna obja-{njenja o tipovima kovanica i njihovomtiraù su dopunjena najzna~ajnijim navo-dima o osobenostima, koje su za dati tipzna~ajne sa stanovi{ta umetni~ke izrade,nov~ane politike, prometa i numizmati~-kog interesovanja. Uz redovna (opticaj-na) izdanja metalne monete, autor je ob-radio i prigodna, vanredna, probna izda-nja, prigodni novac, gradski novac (u Ko-toru, Crna Gora), spomen izdanja, punci-rani strani novac i replike. U ovo su uklju-~ena i fantazijska izdanja, kao i sli~na iz-danja koja imaju formu novca, ali ih ~e-sto izdaju privatna lica, a ne javne vlasti(tombak dinar, kara|or|ev novac i novacJevrejske zajednice u Srbiji i sli~no). Po-sebno su obra|ene i neke vrste koje se nemogu uzeti u obzir ni kao opticajni no-vac, niti kao prigodna ili spomen izdanja,a nalik su novcu. To su dukati, privatnaizdanja i slicno. Autor kao posebnu numi-zmati~ku odrednicu u svojoj sistematiza-ciji koristi i pojam kompleta metalnognovca, kojeg su izdale finansijske ustano-ve koje su novac emitovale. Eventualnomstranom ~itaocu autor daje jezgrovit opislikovnih motiva, kao i druga zna~ajnaobave{tenja na engleskom jeziku.

U dodatku je autor katalo{ki obradionumizmatiku modernog metalnog nov-ca Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Make-donije i Slovenije, koriste}i kao odredni-

ce pojmove redovna izdanja, posebna iprigodna izdanja, kovni~ke setove i du-kate (samo u okviru hrvatske numizma-tike). U dodatku su opisi mnogo oskud-niji, bez detaljnih obja{njenja, osim, izu-zetno, u okviru numizmatike BiH, za„Pobjoy mint“ izdanja.

Autor je odustao od svrstvanja dubro-va~ke numizmatike u tematiku modernogmetalnog novca, koja se u ovom kataloguvi{e ne obra|uje, za razliku od prethod-nog. Mi{ljenja smo da je ovo pravilno.

Mada stroga deduktivna analitiza tipo-logije moè da otkrije nedoslednosti,upravo u metodu se vidi veliki autorovnapredak, naro~ito gledano u odnosu nasistematizaciju kataloga iz 1995. godine.Osim toga, skoro sva odstupanja od ide-alne tipologije imaju smisla u prakti~nimpotrebama izu~avanja moderne numi-zmatike, a naro~ito kolekcionarstva. Ko-lekcionarima je naro~ito zna~ajno refe-rentno odre|ivanje modernih cena nu-mizmati~kih primeraka. [to se ti~e nau~-ne upotrebljivosti, ovde se vidi osobitinapredak u odnosu na prethodni kata-log, jer katalog sadrì brojne odrednicekoje upu}uju na doma}u i stranu numi-zmati~ku literaturu i periodiku, kako na-u~nu, tako popularnu. Za nau~nika veo-ma }e biti referentna sistematska biblio-grafija izneta u katalogu autora, koji vi{eod dvadeset godina objavljuje numizma-ti~ke ~lanke i sistematske, referentne ka-talo{ke radove o doma}oj numizmaticimodernog metalnog novca na srpskom iengleskom jeziku. �Du{an Kova~ev

Metalni novacSrbije, Crne Gorei JugoslavijeSA DODATKOM: BOSNA I HERCEGOVINA,

HRVATSKA, MAKEDONIJA I SLOVENIJA

Autor: Ranko Mandi} Izdava~: Srpsko numizmati~ko dru{tvo, Beograd 2006. Kartonske korice, 24cm, 368 str., ilus. ISBN 86-902071-3-9

85dinar 26 / 2006

prikazi knjiga

\oka Jovanovi}1861-1953Autor: prof. dr Miodrag Jovanovi}Izdava~: Galerija Matice srpske, Novi Sad, 2005.Monografija, tvrd povez, 31 cm, 264 str., ilus.ISBN 86-83603-12-1

Monografija \oka Jovanovi}

(1861-1953) objavljena jepovodom retrospektivne

izlo`be vajara i velikog dobrotvoraMatice srpske, odràne u GalerijiMatice srpske u Novom Sadu od 25.novembra 2005. do 15. februara2006. godine.

Po re~ima autora, prof. dr Miodra-ga Jovanovi}a, liku knjige doprineoje i tim saradnika. Grafi~ki izgleduobli~io je J. M. Jofke. Izdavanje mo-nografije i prire|ivanje izlo`be omo-gu}ilo je Ministarstvo kulture Repu-blike Srbije.

Umetni~ka delatnost \or|a Jovano-vi}a, jednog od prvih modernih vaja-ra kod Srba, osvetljavana je u dosada-{njoj istoriografiji u vi{e navrata i izrazli~itih uglova. Shodno ciljevima is-traìva~a, prou~avan je njegov rad najavnim spomenicima, portertima, ma-loj-intimno koncipiranoj plastici kao{to su medalje i plakete, te modeli zanovac, vezani za njegov anga`man ukovnici A. D. Beograd.

Obimna doma}a literatura, uvid usvetsku istoriografiju o pedago{kimsistemima na kojima su se formiralisrpski umetnici XIX veka, te dragoce-ni arhivski podaci, pruìli su dovoljnoosnova iskusnom autoru, kakav jeprofesor dr Miodrag Jovanovi}, zaobimnu monografsku studiju. U celi-nama, @ivotopis, U~ili{ta, înovnik i

poslenik, Ishodi, autor uz pomo} si-stematski sabranih podataka, rekon-strui{e ìvot i stvarala{tvo jedne plod-ne umetni~ke li~nosti. Sastavni deomonografije ~ine i Autobiografija, Ro-doslovno stablo, Reprodukcije, Kata-log radova, Izlo`be, kao i rezimei nafrancuskom i engleskom jeziku. Po-sebno se isti~e zna~aj Kataloga rado-va, koji sa 628 jedinica predstavljanajobuhvatniji popis dela \or|a Jova-novi}a.

U rasvetljavanju hronologije Jova-novi}evog ìvota i rada, autor je po-datke iz Autobigrafije \or|a Jovanovi-

}a (pisana 1947), dopunjavao arhiv-skim dokumentima (Arhivi SANU, Be-ograd, policijski arhiv, Minhen). Kaostipendista Kraljevine Srbije, \or|eJovanovi} je svoje umetni~ko obrazo-vanje zapo~eo 1884. godine na Aka-demiji za likovne umetnosti u Be~u,da bi ga 1885. nastavio u Minhenu,gde boravi do 1887. godine. Ministar-stvo odobrava dalje studije u Parizu,na dràvnoj École des Beux Arts i uprivatnoj Académie Julian. Uspe{nost{kolovanja osvedo~ena je ve} 1889.godine na Svetskoj izlo`bi u Parizu,kada je njegova skulptura Guslar na-gra|ena bronzanom medaljom, {to jevajaru omogu}ilo da ubudu}e u Salo-nu izlaè bez predhodnog ìriranja.

Naoruàn temeljnim obrazovanjemi iskustvom ste~enim u velikim evrop-

skim centrima, borave}i u gradovimakoji su krajem XIX veka bili i velikagradili{ta javnih zdanja i spomenika,\or|e Jovanovi} se pripremao za po-trebe mlade Kraljevine Srbije koja jenastojala da uhvati korak sa Evro-pom. Izradom niza monumentalnih,javnih i dekorativnih spomenika u Be-ogradu, Poàrevcu, Kru{evcu, Para}i-nu (Josif Pan~i}, Knez Milo{ Obreno-vi}, Kosovski Spomenik, Pobednik), uduhu barokne ceremonijalnosti i ro-manti~arske patetike, Jovanovi} uob-li~ava i reprezentuje vladaju}u nacio-nalno-politi~ku ideju.

Ukazivanjem na Jovanovi}ev meda-ljerski opus, potvr|uje se prefinjenostnjegove zanatske ve{tine i isti~e sedragocenost njegovog doprinosa raz-voju doma}eg medaljerstva.

Uklju~ivanjem razmatranja novijegeneracije istori~ara umetnosti o stil-skim karakteristikama stvarala{tva\or|a Jovanovi}a i prvih srpskih vaja-ra, u vezi sa redefinisanjem pojmaakademski realizam, profesor Jovano-vi} isti~e ~injenicu da je na po~etkudvadeset prvog veka konotacija togtermina manje peòrativna, zaklju~u-ju}i da je \oka Jovanovi} „... zapo~eosvoje formiranje kao realista, bez po-trebe da se i njegovoj plastici pridoda-je oznaka akademskog. Ostao je tonajve}im delom svog dugog stvarala~-kog ìvota.“ �Marija Mari}-Jerini}

Povodom Nedelje dece, od 3. do 9 okto-bra 2005. godine, u osnovnoj {koli „Ste-fan Visoki“ u Stenjevcu, Srpsko numi-zmati~ko dru{tvo „Idimum“ iz Resaviceorganizovalo je dve numizmati~ke akci-je. Prva je bila izlo`ba novca sa ovogpodru~ja, koja je trajala do 29. oktobra,a druga akcija je bila jedinstvena do sa-da u na{oj zemlji: u~enici osnovne {ko-le u~esvovali su na takmi~enju za naj-bolje dizajniranu nov~anicu.Stenjevac je selo koje se nalazi u op{ti-ni Despotovac, na putu za Resavsku pe-}inu, a poznato je po tome {to se ovdenalazi centralna osnovna {kola op{tine,koju poha|aju deca iz devet sela. Ovdeje, kao {to je re~eno, Nedelja dece pro-slavljena numizmati~ki. Na izlo`bi me-talnog i papirnog novca organizovanoju ovoj {koli, prezentovana je ve} tradi-cionalna izlo`bena postavka SND „Idi-mum“: rimski, srednjovekovni i moder-ni novac koji poti~e iz ovog regiona,

koji je nekada bio rimsko upori{te i je-dan od centara srpske srednjovekovnedràve despota Stefana Lazarevi}a.U okviru likovne kolonije organizo-vane tom prilikom u istoj {koli, decaod I do IV razreda crtala su nov~ani-cu od 100 dinara po svojoj sopstve-noj ideji i vi|enju. Njihove radoveocenila je komisija od 5 ~lanova, triiz numizmati~kog dru{tva i dva iz{kole, a onsovni kriterijumi pri oce-njivanju bili su: kreativnost, domi-{ljatost, originalnost, estetsko re{enjei uzrast autora. Izabrano je pet rado-va, koje sve ovde objavljujemo, a po-bednicima ove manifestacije dodelje-ne su i nagrade - knjiga „Mladi de-spot“, u izdanju Biblioteke „Resavska{kola“, i knjiga, „Kultura Gornje Re-save“, dodeljena svim u~esnicimamanifestacije, kao i poklon SND „Idi-mum“ - prigodna moneta od 20 dina-ra sa likom Nikole Tesle.

Numizmati~ka izlo`ba u StenjevcuU~enici osnovne {kole dizajnirali nov~anice

Jugoslav MILETI]Resavica, [email protected]

U nema~kom mestu Hockdorf(Eberdingen) odràna je od 25. XI2004. do 31. VII 2005. godine izlo`bapod nazivom Srebro Ilira i Kelta nacentralnom Balkanu. Izloèni su eks-ponati iz Narodnog muzeja Beograd imuzeja iz Novog Sada, Poàrevca,Vr{ca, Bora, â~ka i Pri{tine.

Pored brojnih arheolo{kih eksponata,od kojih su mnogi prikazani u bogatoilustrovanom katalogu izlo`be na 120strana, izloèn je i novac „na{ih“ Kelta -plemena Skordiska, osniva~a Singidu-numa, sada{njeg Beograda. Taj deopropra}en je ~lankom Die skordiskischeMünzprägung autora Petra Popovi}a izAheolo{kog instituta, Beograd.

Od izloènog keltskog novca sa na{ihprostora, svojom lepotom posebno suzanimljive rane keltske imitacija tetra-drahmi Filipa II, te primerci iz tzv. srp-ske grupe i keltske drahme tipa „Jabu-kovac“. R. M.

Sl. 1. PredloàkMarka Ili}a,

u~enika II razreda

Sl. 2. CrteÀleksandreMilanovi},

II razred

Sl. 3. Goraniz IV razreda,

fudbal nanov~anici

NA[A NUMIZMATIKANA IZLO@BIU NEMACKOJ

prikazi knjiga

dinar 26 / 2006 86

izlo`be

87dinar 26 / 2006

aukcije

Numizmati~ke aukcijeNA KOJIMA SE NUDIO NA[ NUMIZMATI^KI MATERIJALU DRUGOJ POLOVINI 2005. GODINE

Numismatic Auctions in the second half of 2005 which offered coins, banknotes and

orders of Serbia and Montenegro, as well as the medals and badges associated with Serbia.

WWEESSTTFFAAEELLIISSCCHHEE AAUUKKTTIIOONNSSGGEESSEELLLLSSCCHHAAFFTT ((WWAAAAGG)),, DD--5599882211 AArrnnssbbeerrgg:: wwwwww..wwaagg--aauukkttiioonneenn..ddee// AAuukkttiioonn 3300,, 1133.. 66.. 22000055.. CCeennee uu EEUURR..Lot-Nr. 5328 - 20 Dinara 1925, Paris. Friedberg 3. GVorzüglich - Stemp elglanz 175,00. Nije prodatoLot-Nr. 5329 - 20 Dinara 1925, Paris. Friedberg 3. GOLD.Vorzüglich - Stempelglanz 175,00. Nije prodatoLot-Nr. 5330 - 20 Dinara 1931. 50 Dinara 1932. 2 Stück.Vorzüglich + 40,00. Prodato za 70,00

Lot-Nr. 5331 - Volksrepublik. Goldmedaille 1973. Auf die30-Jahrfeier der Republik. Brustbild Marschall Tito. 24mm, 8,00 g. GOLD. Leicht gewellt, sehr schön - vorzüglich75,00, prodato za 68,00Lot-Nr. 5337 - Milan Obrenovich IV. 1868-1889. Dinar1875. K.M. 5. Sehr schön 25,00 prodato za 38.-Lot-Nr. 5338 - 2 Dinara 1897. KM. 22. Sehr schön -vorzüglich 20,00. Nije prodatoLot-Nr. 5339 - 50 Dinara 1938. K.M. 24. Fast Stempelglanz25,00. Nije prodato

AAUUKKTTIIOONNEENN FFRRÜÜHHWWAALLDD,, CClleemmeennss--KKrraauussss--SSttrraassssee 2222,, AA--55002200 SSaallzzbbuurrgg:: wwwwww..aauukkttiioonneenn--ffrruueehhwwaalldd..ccoomm// 6699tthh CCooiinnss AAuuccttiioonn ,, JJuunnee 3300,, 22000055 uunnttiill SSaattuurrddaayy,, JJuullyy 22,,22000055.. CCeennee uu EEUURR.. JUGOSLAWIENLot No.: 584. 20 Dinar 1938 ss/vz. 1,50 Prodato za 15.- Lot No.: 3505. Dukat Königreich 1931 mit GegenstempelSchwert bfr. 90.- Nije prodatoLot No.: 3506. Dukat Königreich 1932 mit GegenstempelSchwert bfr. 90.- Nije prodatoLot No.: 3507. Dukat Königreich 1933, R bfr. 250.- NijeprodatoLot No.: 3508. 20 Dinar Königreich 1925, Gold vz/bfr.

160.- Nije prodatoLot No.: 3509. 200 Dinar Volksrepublik 1968 Tito, Gold PP(AVNOJ). 190.- Nije prod.

Lot No.: 3510. 400 Dinar Königreich 1967, Nickelprobe bfr.200.- Nije prodatoMONTENEGROLot 3531. 1 Para 1914, Cu-Patina, EA/PP. 50.- Prodato za120.-Lot No.: 3532. 2 Para 1914, EA/PP. 50.- Prodato za 120.-Lot No.: 3533. 5 Perpera 1914 f.vz. 100.- Prodato za 140.-SERBIENLot No.: 758. 50 Para 1915 St. Schwartz vz. 7.- Prodato za 3,50Lot No.: 759. 50 Para 1915 St. Schwartz vz. 7.- Nije prodatoLot No.: 3666. 5 Para 1879, KM 7 bfr- 120.- Prodato za 145.-Lot No.: 3667. 10 Para 1879, KM 8 bfr- 130.- Prodato za 140.-

Lot No.: 3668. Dinar 1875, KM 5. vz. 280.- Nije prodato.Lot No.: 3669. 5 Para 1912. EA/PP. 75.- Prodato za 240.-Lot No.: 3670. 10 Para 1912. PP. 75.- Prodato za 250.-

FFJJPP AAUUCCTTIIOONNSS IInncc,, PPoosstt OOffffiiccee BBooxx 3344667799,, CChhiiccaaggoo IILL6600663344..wwwwww..ffjjppaauuccttiioonnss..ccoomm// AAuuccttiioonn AAuugguusstt 1100,, 2200005592. YUGOSLAVIA KINGDOM. Order of the Crown $300-400. Nije prodato.436. SERBIA. Order of St. Sava $350-450 Prodato za 437.- 437. SERBIA. Order of St. Sava $350-400 Prodato za 438.- 438. SERBIA. Milosh Obilich Bravery Medal $90-125. Nije

Aleksandar BRZI], [email protected]

88 dinar 26 / 2006

aukcije

prodato.458. YUGOSLAVIA. Order of the Partisan Star with rifles$90-135. Nije prodato.

UUBBSS GGOOLLDD && NNUUMMIISSMMAATTIIKK ZZÜÜRRIICCHH,, Bahnhofstr. 45,Erdgeschoss, CH-8098 Zürich.www.ubs.com/1/g/ubs_ch/wealth_mgmt_ch/numismat-ics.html. AAuukkttiioonn 6633 vom 6. bis zum 8. SSeepptteemmbbeerr inZZüürriicchh.. Cene su u {vajcarskim francima.JUGOSLAWIEN 3816. 20 Dinara 1925. FDC. 280.- Prodato za 250.-3818. 4 Dukaten 1931. Vorzüglich-FDC. CHF 280.- Prodatoza 900.-3819. 4 Dukaten 1932. Vorzüglich-FDC. 750.- Prodato za 1100.-

3820. Dukat 1933. Fast FDC. 300.- Prodato za 240.-MONTENEGRO Ni manje ni vi{e nego tri nov~i}a od 100 perpera, kao da jerasprodaja! Postignute cene su dosta iznenadjuju}e. (Trebajo{ ura~unati i 22% poreza).

3888. 100 Perpera 1910. /Knja`evina/ Fast FDC. 14000.-Prodato za 20.500.-3889. 100 Perpera 1910. 50. Regierungsjubiläum.Vorzüglich-FDC. 12000.- Prodato za 15.500.-3890. 100 Perpera 1910. 50. Regierungsjubiläum.Vorzüglich-FDC. 12000.- Prodato za 19.500.- 3891. 20 Perpera 1910. Vorzüglich-gutes vorzüglich. 500.-Prodato za 700.-3892. 20 Perpera 1910. 50 Regierungsjubiläum. Gutesvorzüglich. 500.- Prodato za 750.-3893. 10 Perpera 1910. Vorzüglich. 400.- Prodato za 600.-3894. 10 Perpera 1910. Vorzüglich. 400.- Prodato za 500.-3895. 10 Perpera 1910. 50 Regierungsjubiläum. Gutesvorzüglich. 400.- Prodato za 475.-

SERBIEN 4158. 20 Dinara 1879. Sehr schön-gutes sehr schön. 180.-Prodato za 240.-4159. 20 Dinara 1882. Fast vorzüglich-vorzüglich. 220.-

Prodato za 260.-4160. 10 Dinara 1882. Sehr schön. CHF 120.- Prodato za 100.

JJEEAANN EELLSSEENN && SSEESS FFIILLSS SS..AA..,, Avenue de Tervueren, 65,1040 Bruxelles, Belgique www.elsen.be/ AAuukkttiioonn 8855, 10. septembre 2005. Cene su u EUR.

Lot 802. SERBIE, Stéphane Urosh V (1355-1371), AE fol-laro, Droit : VRO-SIV L'empereur trônant de face entredeux lions, tenant un sceptre crucigère. Revers : SC MA-[RIA] La Vierge orante debout de face, la tête nimbée,entre L-G. Ref.: Ljubic, X, 13 var. 1,40g. Très Rare. TrèsBeau à Superbe (VF - EF) 250.- Prodato za 300.-

Lot 803. SERBIE, Georges Brankovitch (1427-1456), ARaspra, Rudnik. Droit : Le despote trônant de face, tenantune épée et un globe crucigère. Revers : Lion à gauche.Ref.: Ljubic, XIII, 15; Dimitrijevic, 89. 1,06g.Très Beau (VF) 100.- Nije prodato.

Lot 2448. SERBIE, AE médaille, s.d. (1915-1916), OvideYencesse (d'après Steinlen). Invasion du pays et secours dela France. Droit : Une femme nue en croix, transpercée parquatre poignards. Revers : FRANCE/ FRANCE/ NE/ M'A-BANDONNE/ PAS. Dim: 50 mm. presque Superbe (a. EF)200.- Prodato za 380.-

89dinar 26 / 2006

aukcije

Lot 1988. SAINT EMPIRE, AR médaille, 1718, Traité depaix de Passarowitz. Droit : NVLLA SALVS BELLO PACEMTE POSCIMVS Deux Turcs debout, tenant des branches d'o-livier, leurs épées à leurs pieds. A l'exergue, PAX PETEN-TIBVS/ DATA. Revers : ACCEPTA ACCEPTAE SVNT VER-BERA CAVSA QVIETIS Deux tambours turcs, déchirés, sus-pendus à un arbre. A l'ex.: PASSAROVITU·XXI·IYLU·/ AoMDCCXVIII·. Ref.: Mont., 1532; Pax in Nummis 486; vanLoon, Vervolg, 26. 14,96g. Dim: 32 mm. Rare. Légère tracede bélière. Très Beau (VF) 100.- Nije prodato.

IIRRAA && LLAARRRRYY GGOOLLDDBBEERRGG CCOOIINNSS && CCOOLLLLEECCTTIIBBLLEESS,, IInncc..Los Angeles, CA: www.goldbergcoins.com/ Auktion 32, 19-21 septembra 2005. Lot 3101 Montenegro. 10 Perpera 1910. Laureate head.Choice About Uncirculated. $300-400. prodato za 400.- Lot 3102 Montenegro. 10 Perpera, 1910. Plain head.Lustrous About Uncirculated. $250-300. prodato za 370.-Lot 3205. Yugoslavia. Platinum 20 Dinars, 1925. Less than5 pieces known. Uncirculated. $2,500-3,000. Prodato za2500.-

KKAARRLL--HHEEIINNZZ CCOORRTTRRIIEE GmbH, Mühlenkamp 43, 22303Hamburg-Winterhude: www.banknote.de45. Auktion am 21. + 22. September 2005.

LLoott 22551133 SSeerrbbiieenn 1, 5, 10, 50, 100 Dinara 1.7.1876,niedrige Nummern, vermutlich Vorlagestücke derNationalbank. 50 Dinara mit leichten Klebespuren amRand IN DIESER QUALITÄT VON ALLERGRÖSSTER SEL-TENHEIT !! Pick 1 - 5. I- / II. EUR 9.000,00.

HHEERRIITTAAGGEE GGAALLLLEERRIIEESS,, 3500 Maple Avenue, 17th Floor,Dallas, Texas 75219-3941:http://www.heritagegalleries.com/. Aukcija 387, odr`ana u Long Beach-u 23.septembra.2005: 13866. 50 Para 1879. MS64 NGC, superb example with verylight toning over fully brilliant surfaces. Prodato za $345.-13867. Dinar 1879. MS63 NGC, a choice example with full,original luster and light toning. Rare grade. Prodato za $480.-13868. 2 Dinara 1879. MS63 NGC, choice original UNC

with full luster and light attractive toning. Prodato za$603.75SPINK, 69 Southampton Row, Bloomsbury, London WC1B4ET: http://www.spink.com Sale 5015: Banknotes of the World, 30th September 2005. MONTENEGRO957. Army Administration Issue, a group comprising 2, 5, 10,20, 50 and 100 perpera, 1917 (PM.149-154), uncirculated(6) Estimate £250-300, prodato za 340.-SERBIA1121. Chartered National Bank of the Kingdom of Serbia,10 dinara, 14 January 1887, serial number T 255-811, apleasing extremely fine, scarce. Estimate £100-150, proda-to za 280.-YUGOSLAVIA1319. National Bank, 1000 dinara, 1920, and Kingdomissue, 100 dinara, 1924, uncirculated, scarce (2) Estimate£80-140, nije prodato1320. Laibach Savings Bank, specimen 10 lire, 1944, blue,maiden at left and specimen 500 lire, 1944, green, redMUSTER overprint, uncirculated, rare (2) Estimate £300-400, prodato za 280.-MEISTER UND SONNTAG Charlottenstraße 4 D-70182Stuttgart. www.sixbid.com/home/auctions/ams/auc-tion03/ams3.htmAuktion 3, 6-8 oktobra 2005.

Lot (3 Stücke): 10 Para-PROBE 1920 in Neusilber(Cu/Ni/Zk) sowie 2 reguläre 10 Para-Stücke 1920 in Zink(je 1 Stück mit kleinem Zainende sowie mit schwachemReversstempel). KM - vgl. 2 bzw. 2. Probe in Polierte Platte,die zwei anderen Stücke vorzüglich. Schätzpreis/EstimateEUR 100

HH..DD.. RRAAUUCCHH GG..mm..bb..HH..,, Graben 15, A-1010 Wien.www.hdrauch.com/. AAuukkttiioonn 7766 od 17. do 18.10. 2005.Cene u EUR.JUGOSLAWIEN - Königreich1389. Dukat 1931 mit großer Umschrift und kleineremKopf! KM:12.3. RR vzgl. 3000, prodato za 4000.-

SLOWENIEN - Littai2084. AR-Medaille 1866, v. Ernst/ Neudeck. Auf denBergbau in KRAIN. Av.: Ansicht des Bergbaubetriebes inLittai. Rv.: 8 Zeilen Text. Wurzb:5231, Museler:45/23,

90 dinar 26 / 2006

aukcije

Vogelsang:1117. Dm: 32,00 mm (11,50 g); Auflage in AR100 Stk. R vzgl. 140.- prodato za 220.- OO oovvoojj rreettkkoojjmmeeddaalljjii jjee bbiilloo nneeddaavvnnoo rree~~ii uu nnaa{{eemm „„ddiinnaarruu““uu ~~llaannkkuu oommeeddaalljjeerruu NNeeuuddeecckk--uu..

Geldersatzmarken. ÖSTERR. KAISERREICH3398. Bosnien: Cu-Arbeitsmarke o.J. für Ganztagsarbeit(DNEVNI RAD) in der Tabakfabrik. vzgl. € 25, prodato za52.-

3399. Bosnien: Cu-Arbeitsmarke o.J. für Halbtagsarbeit(PODNEVNI RAD) vzgl. 25, prodato za 90.-

MMÜÜNNZZ ZZEENNTTRRUUMM RRHHEEIINNLLAANNDD.. Kelderstr. 6, 42697Solingen-Ohligs. http://www.muenzzentrum.de/ AAuukkcciijjaa 112299,, 2005.

Lot 2258, PLAKETA PETAR I. Autor ma|arski medaljerGyula Murányi (1881-1920). Po~etna cena EUR 40.Prodato za 63.-

NNOOBBLLEE NNuummiissmmaattiiccss PPttyy LLttdd,, Sideny, Ground Floor, 169Macquarie Street, Sydney NSW 2000 Australia.www.noble.net.au/. Sale 80. Important Australian &World Coins, Medals & Banknotes, 22-24 November 2005.

U dalekoj Australiji je krajem novembra ponu|ena jednagrupa ordena Dr Agnes Benett, koja je bila veliki prijateljSrbije i odlikovana sa vi{e odlikovanja. Veoma interesantnagrupa ordenja dodeljena strancima, ovako ne{to se jakoretko vi|a, posebno sa ovakvom provenijencijom!

Lot 2117. GROUP OF EIGHT: 1914-15 Star, British WarMedal 1914-18, Victory Medal 1914-19, 3/4543Capt.A.E.L.Bennet, N.Z.E.F; British War Medal 1914-18,Victory Medal 1914-18, A.L. Bennett. Coronation Medal1937; Serbia, third Order of St.Sava, neck badge; RoyalRed Cross of Serbia, the first five impressed, the last threeunnamed. Very fine - extremely fine, a very rare group.Estimate AU$ 2,500

KKAARRLL--HHEEIINNZZ CCOORRTTRRIIEE GGmmbbHH,, Mühlenkamp 43, 22303Hamburg-Winterhude: www.banknote.deAukcija 16.-17. decembar 2005. Cene u EUR.SERBIEN

91dinar 26 / 2006

aukcije

770. Alexander I. 1889-1902, tragb.Bronze-Med. 1889 a.s. Inthronisation,Rücks. Sedmovratni-Kloster. ss - vz.20,00

1704. Tragb. Bronze-Auszeichnungunter Milan Obrenovic IV.Kriegerinnerung 1876-1878, 32 mm,am Bande. vz. 25,00JUGOSLAWIEN.

1669. Orden der Arbeit, 1. Klasse anNadel, Rücks. Silberpunzen. vz.120,00

1670. Orden der Republik, II. Klasse,an Nadel. vz+ 120,00

1671. Orden der Volksarmee, II.Klasse, im Originaletui. vz+ 85,00

1672. Orden für Kriegsverdienste, II.Klasse, im Originaletui mitInterimsspange. vz - st 75,001673. Orden der Volksarmee, III.Klasse, im Originaletui, RückseiteSilberpunzen. vz 65,001674. Orden für Kriegsverdienste, III.Klasse, im Originaletui mitInterimsspange, Silberstempel. vz 50,00

34. 10 Dinara o.D. Pick 1. I / I- 85,00

2335. 40 Krun auf 10 Dinara o.D. Pick17. I / I- 60,002336. 100 Dinara, 30.11.1920, Rückseiteetwas fleckig. Pick 22. III-. 30,00 2337. 1000 Dinara, 30.11.1920,Stempel LAZHNA (Fälschung), zeit-genössische Fälschung. Pick 24. I- 40,00

2338. 10 Dinara, 26.5.1926. Pick 25.I-II. 85,00 2339. 10 Dinara, 26.5.1926. Pick 2.III. 25,002340. 50, 1000 Dinara 1.12.1931, 100Dinara 15.7.1934. Pick 28,29,31. II- 45,00 2431. 1, 5, 10, 20 Dinara 1944, SPECI-

MEN, Pick 48b, 49a, 50c, 51b. I. 50,00

2342. 50 Dinara 1950. Pick 67 U. I.150,00

2343. 500 Dinara 1950. Pick 67 W. I.280,002344. 5000 Dinara 1950. Pick 67 Y.III. 400,002345. 500 Lire 1945. Pick R 7. I / I- 75,00

2346. Ungarische Besatzung von Backa,1000 Dinara mit ungarischer MarkeSEHR SELTEN !!. Pick R 9 A. I - II. 400,00

Boulkes, griechische Gemeinde2347. 50 Dinara o.D. (ca.1945). IV.850,002348. 100 Dinara o.D. (ca.1945). IV.950,00Zweiter Weltkrieg. Deutscher Über-läuferausweis für jugoslawischePartisanen auf vergrössereterDarstellung USA 10 Dollar "Series1943", I / I- 100,00Od svega navedenog skoro ni{ta nijeprodato!

92 dinar 26 / 2006

informacije SND informacije SND

RASPOLO@IVA STRU^NA LITERATURAI DRUGI NUMIZMATI^KI MATERIJAL:

NUMIZMATIÂR br. 2-8 i 13-20dinar br. 6-17, 20, 21, 23-26ORDEN br. 1 i 4MLADI KOLEKCIONAR br. 1 - 10AUKCIJE SND - Katalozi br. 6 - 8MEDALJE I PLAKETE IZ ZBIRKE NARODNOG MUZEJAN. Omerovi}, N. Mitrovi}, D. Pavlovi} i Z. Ili}: KATALOGAUKCIJA - CATALOG OF SHARESVojislav Mihailovi}:NOVAC SRPSKIH VELIKA[A IZ VREMENA CARSTVASergije Dimitrijevi}: SRPSKI SREDNJOVEKOVNI NOVACSergije Dimitrijevi}: NOVE VRSTE SRPSKOG SREDNJOVE-KOVNOG NOVCA (Sabrana dela knjiga1)

Sergije Dimitrijevi}: PROBLEMI SRPSKE SREDNJOVEKOVNENUMIZMATIKE (Sabrana dele knjiga 2)

Vujadin Ivani{evi}:NOVÂRSTVO SREDNJOVEKOVNE SRBIJERanko Mandi}:KATALOG METALNOG NOVCA, ~etvro izdanjeRanko Mandi}:TOKENS OF THE YUGOSLAV LANDS (izdanje na CD)Jovan Hadì-Pe{i}:NOVAC KRALJEVINE JUGOSLAVIJE 1918-1941.Jovan Hadì-Pe{i}: NOVAC JUGOSLAVIJE 1944-1992.Slavoljub Petrovi}: NUMIZMATI^KI RE^NIKBogdan Koprivica: SVET NUMIZAMTIKEBranko Dr~a: OSTAVA RIMSKOG NOVCAIZ VIMINACIJUMA IV I V VEKA\or|e Jamu{akov: SREBRNI NOVAC RIMSKE REPUBLIKE\or|e Jamu{akov:NOVAC IMPERATORA OD SULE DO AVGUSTAIvan Beci}: FINANSIJSKA POLITIKA KRALJEVINE SHSGoran Nikoli}: KURS DINARA I DEVIZNAPOLITIKA KRALJEVINE JUGOSLAVIJEKNEZ MILO[ I SRPSKE VLASTI PREMASTARINAMA I UMETNOSTI 1815-1839.Veroljub Dugali}: NARODNA BANKA 1884-1941Zlatko Vi{~evi}:KOVANI NOVAC REPUBLIKE HRVATSKE

@eljko Stojanovi}:NOVÂNICE NARODNE BANKE 1884-2004SND kompleti opticajnog novca SR Jugoslavije, poslednjegodine izdanja: 2000. i 2002.Razglednice SND (3. serija)Podmeta~i SND (2. i 3. kolo)Notes-blokovi SND (1. i 2. model)Univerzalne VIZITKARTE za ~lanove(Tekst prema individualnim porud`binama)

Literaturu i materijal moète kupiti na svim na{imsastancima ili poru~iti kod sekretara SND, gosp. DraganaPavlovi}a na telefone: 011/30 34 595 i 064/131 63 70

e-mail: [email protected]

KNJI@ARAi papirnica srpskog numizmati~kog dru{tva

KNJI@ARASRPSKO NUMIZMATI^KO DRU[TVO - BEOGRAD

Termin: utorak 15-18 ~asovaMesto: Svetog Save 16-18, II sprat

Kontakt: D. Pavlovi} 064/131- 6370

BABU[NICA

Numizmati~ko dru{tvo „Lu`nica“Termin: svakog prvog ponedeljka u mesecu 10-12 ~.

Mesto: Hotel „Crni vrh“. Kontakt: Zlatibor Ili}

BEÊJTermin: ponedeljak 17-19 ~. Mesto: Dom penzionera

BOLJEVACNumizmati~ko dru{tvo „Aleksandar Sever“

Termin: svakog prvog ponedeljka u mesecu 18-20 ~.Mesto: Kulturno obrazovni centar Boljevac.

Kontakt: Sini{a \uki}, tel. 030/63-224

BORUdruènje kolekcionara „Vajfert“Termin: svakog ~etvrtka 18-22 ~.

Mesto: Prostorije dobrovoljnog vatrogasnog dru{tva

JAGODINATermin: nedelja 11-15 ~asova. Mesto: kafe „Cezar“

KRU[EVACTermin: ponedeljak 17-19 ~asova.

Mesto: Stara mezulana

LESKOVACTermin: nedelja 9-13 ~asova. Mesto: hotel „Beograd“

NEGOTINNumizmati~ko dru{tvo „Hajduk Veljko“

Termin: subota 10:30 -13 ~.Mesto: kafana „Separe“. Kontakt: Mi}a,

tel. 063/455-359

NI[Numizmati~ko dru{tvo „Mediana“

Termin: petak 15-18 ~asova.Mesto: Tvr|ava, Planinarski dom.

NOVI SADTermin: nedelja 10-14 ~. Novo mesto: Galererija

bioskopa „Atrium“, Mihajla Pupina br. 3

PARA]INNumizmati~ko dru{tvo „Para}in“

Termin: svake subote 10-14 ~. Mesto: M.Z. 11 kongres, ul.Francuska 4. Kontakt: Svetlan Tomi}, 035/565-194

RESAVICANumizmati~ko dru{tvo „Idimum“

Termin: svakog prvog ponedeljka u mesecu 16-19 ~.Mesto: Dom kulture - mala sala

Kontakt: Jugoslav Mileti}, tel. 035/627-495

SOKOBANJANumizmati~ko dru{tvo „Sokograd“

Termin: nedelja 10-14 ~, Mesto: restoran„Splendid“, Kralja Petra I br. 2.

SUBOTICATermin: nedelja 9-12 ~.

Mesto: Zgrada Nove op{tine, Trg Lazara Ne{i}a 1.Kontakt: Silvester Gerlovi~, tel. 024/556-958, 024/544-957

SVRLJIGNumizmati~ko dru{tvo „Timacum Maius“

Kontakt: Slavi{a Milivojevi}, tel. 018/823-682

ZAJEÂRTermin: sreda 18-21 ~. Mesto: prostorije SOFKE.

Kontakt: Zoran Panti}, tel. 019/769-617

ZRENJANINTermin: nedelja 9-12 ~. Mesto: Dom penzioneraSast

an

ci n

um

izm

ati

~ara

u S

rbij

iSast

an

ci n

um

izm

ati

~ara

u S

rbij

i

93dinar 26 / 2006

informacije SNDinformacije SND

Na{i me|unarodnisusreti krajempro{le i po~etkomove godineOOvaj kratak izve{taj zapo~injemo - „ok-

tobarskom groznicom“. Ba{ tako semoè nazvati 50. Me|unarodni susret nu-mizmati~ara, ne samo zato {to je bio jubi-larni, ve} {to su pripreme posetilaca po~e-le daleko pre susreta, ~ak daleko pre nego{to je sa pripremama po~eo organizator.

Preko 750, {to posetilaca {to izlaga~a,na~inilo je ovu manifestaciju spektaku-larnom, a izloèni materijal je bio na ni-vou jubileja po svojoj ekskluzivnosti,kao {to su bili ekskluzivni i posetioci ma-nifestacije tog 15. oktobra 2005. godine.

Neka fotografije kaù {to re~ nije u sta-nju da opi{e a organizator Srpsko numi-zmati~ko dru{tvo iz Beograda je, ve} u to-ku same manifestacije, donelo odluku daje neophodno da se do kraja godine odr ii 51. susret, jer je interes takav da se vi{ene moè udovoljiti ni zahtevima izlaga~a,a sami posetioci u toj tako sveop{toj, aipak prijatnoj gu`vi nalaze zadovoljenjesvojih duhovnih potreba.

51.susret sa ne{to manje posetilaca,posebno onih iz inostranstva, odràn je10. decembra 2005, ali je atmosfera bi-la ne manje atraktivna jer ipak mora-mo upotrebiti pravi termin.

Pose}enost 52. susreta (18. marta2006), bila je na uobi~ajenom nivou,bez obzira {to je broj susreta dupliran uodnosu na prethodnu godinu. Isprav-nost takvog opredelenje pokazala seve} kod prvih ovogodi{njih, pa je opetevidentirana ogromna zainteresova-nost ~lanstva, ali i onih koji to nisu, dauzmu u~e{}e na ovoj manifestaciji.

Bilo je i novih lica, {to zna~i novih

kolekcionara, nove ponude opreme zanumizmatiku gde pre svega mislimo zane tako popularnu „hirurgiju“, ali jeovoga puta izostala ozbiljnija ponudaliterature. Mada, to smo ve} ranije kon-stantovali, ~ak ni kolekcionari nisuskloni nekom intezivnijem ~itanju,osim kada su cene u pitanju, i gledanjefotosa pojedinih nov~i}a.

Da li je bilo lepo? Pa naravno. Ko ne ve-ruje neka do|e, ali neka se i blagovreme-no najavi za svaki slu~aj, jer ovo je ipakbalkanska manifestacije, a mo`da i {ire,jer je bilo ~ak i Belorusa, Ukrajinaca...

Susreti, koje organizuje Srpsko nu-mizmati~ko dru{tvo iz Beograda, nisusamo susreti.Oni su doìvljaj koji se sa-mo na ovim prostorima moè dogoditii ponoviti. Do|ite i uverite se sami, jerto je jedini na~in da kao kolekcionardobijete onu tako prijatnu drhtavicu odsamog pogleda na ne{to: pravi je izrazprelepo {to se nalazi na stolu izlaga~a.

Odluka da se sve to od 2006. godinenadalje de{ava svakog kvartala je sigur-no ispravna, jer pre svega se sve to radiu interesu kolekcionara koji i daju „du-{u“ ovakvim manifestacijama. R. Mileti}

Veneranda memoria

@ARKO PETROVI] (1925-2006)

^l. karta 0310/68***

MIODRAG OBRADOVI](1925-2006)

^l. karta 1511/78***

RAMIZ KAHRIMAN (1945-2006)

^l. karta 2895/95

PRIJATELJI NUMIZMATIKE SU SEPRESELILI U NA[E SE]ANJE I TAMO ]E

I OSTATI. TOLIKO IM DUGUJEMO.

U toku ove godineplanirano je IVizanje razglednica,povodom proslave50-godi{nice SND.

RAZGLEDNICE SRPSKOG NUMIZMATI^KOG DRU[TVANa{e Dru{tvo izdalo je do sada tri serije razglednica. I seri-

ja, razglednice br. 1-4, izdate su 2000. godine, a njihov diza-jner bio je gosp. Zoran Ili}. Njihove fotografije objavljene su u"dinaru" br. 12 (2000), str. 12.

Druga serija razglednica SND, br. 1-6, izdata je 2002. godine,a njihovi dizajneri bili su Rista Mileti} i Ranko Mandi}. One suobjavljene u "dinaru" br. 20 (2003), str. 73.

Sada, premda sa zaka{njenjem, objavljujemo razgledniceSND iz III serije, izdate 2003. god.

1. RIMSKI CAREVIRO\ENI NA TLU SRBIJE.

MARCVS AVRELIVSPROBVS (276-282)

Aureus. Av:IMP CM PROBVS AVG;

Rv: SECVRITAS SAECVLI.- Fru{kogorsko vinogorje.

Dizajn: Rista Mileti}

2. BOGORODICA LJEVI[KA, zadu`binakralja Milutina, detalj freske Bogorodicesa Hristom hraniteljem, pre 1310. god. AR dinar Stefana II Uro{a Milutina (1288-1321).

Dizajn: Rista Mileti}

3. NIKOLA TESLA srpski nau~nik svetskog glasa, ro|en uSmiljanu (Lika) 10. jula 1856, umro u Njujorku 7. januara1943. godine. Prigodni novac SR Jugoslavije od zlata,srebra i Cu-Ni izdat 1996, povodom 140-godi{njiceTeslinog ro|enja. Dizajn: Ranko Mandi}

4. NARODNA BANKA SRBIJE izgra|ena 1888/89.godine po projektu Konstantina Jovanovi}a, be~kogarhitekte srpskog porekla. Na slici: ulazni hol Banke inov~anica od 50 srpskih dinara 1941, sa prikazombiste „Srbija“, koja se nalazi iznad lepezastih stepenicau zgradi NB. Dizajn: Neboj{a Mitrovi}

5. ORDEN BRATSTVA JEDINSTVA, 1. model (SSSR)i Partizanska zvezda I reda, dodeljeni 1944. godine.Na slici: Nosioci ovih ordena - Radojica Nenezi},komandir i Blaò Mrakovi}, pol. komesar 28. divizije.

Dizajn: Nenad Bjelo{

6. PETAR JOZEF KLEFI[jedan od pionira srpskeindustrije, doselio iz Rijekeu Jagodinu 1897. godine.U numizmatici poznat kaoizdava~ na{e najve}e serijeprivatnog novca (tantuzi iliètoni). Na slici: Klefi{evafabrika i nekoliko njegovihètona.

Dizajn: Ranko Mandi}

aukcije

dinar 26 / 200694

informacije SND

\OR\A TO[I]A

Kolekcija

Kolekcija

HOMENKolekcija

HOMEN

Serbia Dinar 26-2006

Documents

Transcript of Serbia Dinar 26-2006