Seminarski radovi 2016/2017

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

ДЕПАРТМАН ЗА ГЕОГРАФИЈУ, ТУРИЗАМ И

ХОТЕЛИЈЕРСТВО

СЕМИНАРСКИ РАДОВИ

ПРИНЦИПИ И МЕТОДЕ РЕГИОНАЛИЗАЦИЈЕ

2016/17. ГОДИНЕ

САДРЖАЈ

I РАСПРОСТРАЊЕНОСТ ПУСТИЊA................................................................................3

II РУСИНИ-ДЕО ВОЈВОЂАНСКОГ МОЗАИКА..............................................................38

III ПОЛИТИЧКИ СУКОБИ СЕВЕРНЕ И ЈУЖНЕ КОРЕЈЕ СА РЕГИОНАЛНО-

ГЕОГРАФСКОГ АСПЕКТА..................................................................................................51

IV РЕГИОНАЛИЗАЦИЈА МУЗИЧКИХ ПРАВАЦА НА ПРОСТОРУ САД-a КРОЗ

ВРЕМЕ И ПРОСТОР..............................................................................................................71

V АНТИЧКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ..........................................................................................93

VI КАРАКТЕРИСТИКЕ И РАСПРОСТРАЊЕЊЕ ЉУДСКИХ РАСА..........................115

VII ПРОСТОРНА ДИСПЕРЗИЈА ИЗОЛОВАНИХ ПЛЕМЕНА У АМАЗОНИЈИ......131

VIII ПРЕГЛЕД ИСЛАМСКЕ ВЕРОИСПОВЕСТИ..........................................................150

IX МАЈЕ, АСТЕЦИ И ИНКЕ У ЛАТИНСКОЈ АМЕРИЦИ............................................172

X РЕГИЈЕ ТРОПСКИХ КИШНИХ ШУМА У ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ..............................189

XI ГЕОГРАФСКИ ПРИКАЗ АНТАРКТИКА...................................................................197

XII ПРИКАЗ НАРОДНОСТИ, ПОРЕКЛА И ЕТНОЛОШКО НАСЛЕЂЕ

СТАНОВНИКА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ.........................................................................232





СЕМИНАРСКИ РАД

РАСПРОСТРАЊЕНОСТ ПУСТИЊА

ПРИНЦИПИ И МЕТОДИ РЕГИОНАЛИЗАЦИЈЕ

Професор: Јован Плавша Студент: Младеновић Александра

Асистент: Дајана Бјелајац

НОВИ САД, 2016.

1

САДРЖАЈ

УВОД .............................................................................................................................................. 3

ПРОСТИРАЊЕ ПУСТИЊА ......................................................................................................... 4

ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПУСТИЊСКИХ ПРЕДЕЛА.............................5

ПУСТИЊЕ АЗИЈЕ ........................................................................................................................ 6

АРАБИЈСКА ПУСТИЊА.....................................................................................7

ИРАНСКА ПУСТИЊА.........................................................................................8

ТАРИМСКА ПУСТИЊА(ТАКЛА МАКАН)......................................................9

ГОБИ(ШАМО).....................................................................................................10

ТУРАНСКЕ ПУСТИЊЕ......................................................................................12

ПУСТИЊЕ АУСТРАЛИЈЕ.............................................................................................14

ВЕЛИКА ПЕШЧАНА ПУСТИЊА....................................................................15

ГИБСОНОВА ПУСТИЊА..................................................................................16

ВЕЛИКА ВИКТОРИЈИНА ПУСТИЊA............................................................17

ПУСТИЊЕ ЈУЖНЕ И СЕВЕРНЕ АМЕРИКЕ...............................................................18

АТАКАМА...........................................................................................................18

ПУСТИЊА ПУНА...............................................................................................19

ПУСТИЊЕ ВЕЛИКОГ БАСЕНА.......................................................................19

ПУСТИЊЕ АФРИКЕ......................................................................................................21

САХАРА...............................................................................................................21

ЛИБИЈСКА ПУСТИЊА......................................................................................24

КАЛАХАРИ.........................................................................................................25

ДИЈАМАНТСКА ПУСТИЊА............................................................................26

2

ДАНАКИЛСКА ПУСТИЊА..............................................................................27

АРКТИЧКА ПУСТИЊА.................................................................................................29

НОВА ЗЕМЉА.....................................................................................................31

ЗЕМЉА ФРАЊЕ ЈОЗЕФА..................................................................................32

СЕВЕРНА ЗЕМЉА..............................................................................................32

ЗАКЉУЧАК.....................................................................................................................33

ЛИТЕРАТУРА.................................................................................................................34

3

УВОД

Пустиње су сушне (аридне) области на Земљи, са веома малом количином

падавина. Готово без воде, са оскудном вегетацијом, а често и сасвим без ње,

представљају изузетно сурове и негостољубиве делове наше планете. Пустиње су по

положају приморске и континенталне, по надморској висини ниске и високе, по

стеновитој грађи: песковите (ергови), шљунковите (серири) и камените (хамаде), а по

поднебљу су топле и хладне и редовно суве.

Циљ овог рада јесте да се обухвате и прикажу области под пустињама, где ће на

сваком кнтиненту бити наведене неколико најинтересантније. Биће дат приказ њихових

главних карактеристика и специфичности, подручја простирања, као и објашњења

одређених појава и процеса које се у њима одвијају.

4

ПРОСТИРАЊЕ ПУСТИЊА

У тропским ширинама највеће и најизразитије пустиње се простиру око

повратника, а у суптропским и умереним ширинама су у средњим деловима континента.

Око оба повратника тропских ширина јављају се десцендентна ваздушна струјања, као

саставни део пасата. Спуштајући се овим струјама ваздух се загрева, постаје сув, те се око

повратника јављају пустиње. У тропским ширинама пустиње се налазе на западним

странама континента, док их у истим ширинама на истоку континента нема због летњих

влажних монсуна. У тропској зони Северне Америке пустиње се такође јављају на западу,

док их на истоку нема услед влажног североисточног пасата. Влажни западни ветрови са

Атлантика не дозвољавају стварање пустиња у Европи. Како они не допиру до средње и

западне Азије (због велике удаљености Атлантика) у тим областима их има. Планински

венци Хималаја спречавају влагу Индијског монсуна, а влажни ветрови са Пацифика

излучују влагу на планине источне Азије, тако да је унутрашњост континента сува, са

пустињама (као и запад Азије). Влажни западни ветрови са Пацифика излучују влагу на

западим странама Анда и Кордиљера, те су приморске области умерених ширина Америке

влажне, а унутрашњост пустињска. Источни делови Америке су влажна услед утицаја

влажног ветра са Атлантика, те су без пустиња. (Марковић, 1983)

Слика 1. Простирање пустиња на Земљи

(Извор: www.enciklopedija.hr)

Пустиње се претежно налазе у подручјима малих надморских висина, али неке су

високопланинске, на пример: Тибет, пустиње у Андима, Иранска и део Арабијске

пустиње. ( Марковић, 1983)

Јављају се на свим континентима. Под њима је 80% територије Аустралије, 58%

Африке, 37% Азије, 20% површине Северне Америке, а 19% Средње и Јужне Америке.

Само је Европа готово без пустиња. Једва 5% територије Европе, захватају изразито суви

пустињски и полупустињски предели и то у Прикаспијској низији и Доњем Повлажју –

између реке Волге и Урала. (Ракићевић, 1988)

http://www.enciklopedija.hr/

5

ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПУСТИЊСКИХ ПРЕДЕЛА

Сушност је климатска одлика свих пустиња. У тропским пустињама годишње

падне од 0 до 250 mm талога. Целокупна годишња количина кише понекад се излије у

исненадном пљуску. У високим пустињама (Тибет, Атакама) пада снег, као и на високим

планинама Сахаре. У тропским пустињама уз западну обалу Јужне Америке годишње

падне око 20 mm талога. У овим пустињама јављају се густе магле дебљине до 400 m, из

којих сипи ситна киша (гаруа). При изненадним кишама у пустињама јављају се бујице и

поплаве, па је било случајева да ретки путници нађу смрт од воде и због воде, давили се,

али и умирали од жеђи. (Марковић, 1983)

Температурне прилике пустиња зависе од географске ширине и надморске висине.

У тропским пустињама Сунце пече, жежи, пржи, јер је стално ведро. Пустињски мир

ремети само ветар, главни агенс у њима, који често наступа нагло, ковитла песак, заклања

Сунце и усред дана ствара мрак. Пешчане олује у ерговима покопале су хиљаде путника

каравана. С обзиром да су кише у пустуњама изузетна појава, ретке су подземне и

површинске воде. Вода у пустињама се налази на великој дубини, а издан је оголићена

само у оазама. (Марковић, 1983)

Узрок појави пустиња је сушност, а не високе температуре и слабо тле, које је више

последица одсуства влаге. Због оскудице влаге сиромашни су биљни и животињски свет

пустиња, прилагођени суши, биљке су са дугим и разгранатим корењем. Живот људи је

ограничен на оазе, скучен и мукотрпан, са ограниченим могућностима привређивања.

(Марковић, 1983)

6

ПУСТИЊЕ АЗИЈЕ

Више од трећине укупне површине Азије карактеришу јако суви климатски услови.

Од Црвеног мора па скоро до Пацифика, велики је број пустиња и полупустиња, које су

продукт континенталности, планинских структура, и циркулације атмосфере. Две

изразито суве и неплодне области, готово без имало падавина, присутне су на подручјима

Руб ел Хали у јужном делу Арабијског полуострва, и Такла Макан у западном делу Кине.

У осталим деловима неплодне и суве области прелазе у мање влажне са маргиналним

потенцијалима за насељавањем. (Интернет 1.)

Слика 2. Пустиње Азије

(Извор: Google Earth)

Ниједна пустиња није у потпуности без падавина, али годишња количина падавина

је веома мала, и могу проћи године између местимичних пљускова. Оваква клима резултат

је више фактора. У унутрашњости Азије, високе планине блокирају пролаз ветровима који

носе влагу са океана. Такве занемарљиве количине кише долазе са Индијског океана преко

Хималаја до Синкјанга. На другим местима, пустиње леже у областима са полусталним

високим ваздушним притиском, где се сув ваздух постепено спушта са великих висина,

донекле загрејан, са јако ниским степеном влажности, тако да су падавине готово

немогуће. Како се ове ваздушне масе крећу према екватору, као и над Арабијским

полуострвом, додатно се загревају крећући се ка југу, смањује им се количина влажности

коју носе, а самим тим и шансе за падавинама на овим просторима. . (Интернет 1.)

Још један фактор који описује пустиње Азије не односи се на ниску количину

падавина већ на врсте и карактеристике биљног и животињског света. Неколико пустиња

је потпуно беживотно, али све оне показују карактеристичне начине прилагођавања на

недостатак влаге. . (Интернет 1.)

Азија је континент у коме се налази највећи број пустиња. Има их петнаестак, међу

којима су идући од запада ка истоку на југу: Арабијска, Сиријска, Иранска и Тарска

пустиња. Северније од ових су: Туркенстанска, Каспијска, Тураснка, Тибетска, Таримска,

Џунгаријска и Монголијска пустиња. (Интернет 1.)

7

АРАБИЈСКА ПУСТИЊА

Арабијска пустиња чини највећи део огромног Арабијског полуострва (2,73

милиона ). Реч Арабија значи „мрачна земља“, односно пустиња, а реч „араб“ значи

номад (бедуин). Арабија је под утицајем сувих пасата и са високим температурама током

целе године. Око 36% полуострва чини пустиња, 60% полупустиња, а само 4% је обрадива

земља. (Интернет 2.)

На северозападу, према Јордану и Ираку је Хамад и пустиња Нефуд. У средини,

према Персијском заливу је пустиња Дахна. На југоистоку Арабије налази се највећа

Пешчана пустиња, односно Руб ел Кали. (Интернет 2.)

Слика 3. Пустиње Арабије


Пустиња покрива око 650 000 квадратних километара, укључујући делове

Саудијске Арабије, Омана, Уједињених Арапских Емирата и Јемена. Дужина пустиње

износи 1000 km, а њена ширина је 500 km. Надморска висина варира од 800 m на

југозападу до висине нивоа мора на североистоку. (Интернет 2.)

Слика 4. Арабијска пустиња

(Извор: www.volvoab.com)

http://www.volvoab.com/

8

Терен је покривен пешчаним динама са висинама и до 250 m, са шљункастим и

гипсаним равницама. Песак је црвенкасто – наранџасте боје због присуства фелдспата и

простире се скоро 200 m испод површине. Средином пустиње издиже се велики број

очврслих области калцијум карбоната, гипса, лапорца или глине, које су некад била

плитка језера. Сматра се да су се језера формирала као резултат „енормних падавина“

сличним данашњим монсунским кишама и највероватније су трајала само неколико

година. Клима је врела пустињска, са просечном температуром 47°C, али може да

достигне и 51°C. Спада у подручје жбунасте вегетације, а фауна обухвата арахниде (

попут шкорпија) и глодаре. Геолошки гледано најбогатије је нафтоносно подручје на

свету. Огромне резерве нафте откривене су испод пешчаних дина. Шејба, која се налази на

североисточној ивици Руб ел Калија је главни произвођач сирове нафте у Саудијској

Арабији. Ел - Гавар највеће нафтно поље на свету, налази се на најсевернијем делу

пустиње. (Интернет 2.)

ИРАНСКА ПУСТИЊА

Иранска пустиња у Ирану обухвата североисточне делове те претежно високе

(планинске) земље. Високе планине спречавају продор влажних ветрова у унутрашњост

земље, те више од половине Ирана представља пустињу. Поред песка (ерг) и камена

(хамада) у пустињама има соних складова, који чине брегове (настали су услед јаког

испаравања слане воде). Иран је и подручје „сланих пустиња“ између високих планина.

Југоисточно од планине Елбрус налази се Дешт - е Кевир или Велика слана пустиња.

Назив „кевир“ значи „долина пуна иловаче, блата, мочвара и соних складова“. Налази се у

средишњем делу Иранске висоравни, око 300 km југоисточно од Техерана. (Интернет 3.)

Слика 5. Иранска пустиња

(Извор: www.amusingplanet.com)

Пустиња је дуга око 800 km и широка 320 km, а позната је по геолошком феномену

који чине формације блата и сланих мочвара (кавирима). Пре неколико десетина милиона

година, ову регију је прекривао велики слани океан. Када је океан пресушио, иза себе је

оставио око 6 до 7 km дебели слој соли. Током времена, ту со је прекрио дебели слој

блата. Како со има прилично ниску густоћу, она је током година помало извирила на

http://www.amusingplanet.com/

9

површину формирајући слане куполе. Геолози су идентификовали око 50 великих сланих

купола у регији. Иако изгледа као тврда површина, кора соли је дебела само неколико

центиметара, а испод ње се налази мекани слој масти налик блату и из кога се врло тешко

може извући ако се случајно упадне. Управо је због тога веома опасна пустиња. (Интернет

3.)

Тло пустиње је стерилно и није погодно за узгој. Велика слана пустиња је готово

ненасељена и само делимично истражена, а људска насеља се могу пронаћи у само

неколико оаза. У планинским подручјима пустиње се могу пронаћи нешто виша насеља,

као и дивље овце, камиле и перзијски леопарди. (Интернет 3.)

ТАРИМСКА ПУСТИЊА (ТАКЛА МАКАН)

Таримска пустиња чини дно велике Таримске котлине између 7 000 m високих

планина Кунлун на југу, Памира на западу и планинског масива Тјеншан на северу. Са

свих страна је окружена високим планинама, осим на истоку где је отворена Таримском

котлином према пустињи Гоби. (Марковић, 1983)

Слика 6. Таримска пустиња


Песковита пустиња је упореднички издужена око хиљаду километара, широка до

420 km, а површина јој је 300 000 . У западном и јужном делу је висока 1 200 m до 1

500 m, а у северном и источном делу нижа (800 – 1000 m). Пешчане дине и бархани чине

рељеф пустиње налик на усталасано море. Пешчани бедеми су непостојани, јер јаки

ветрови покрећу песак (пешчане буре). (Марковић, 1983)

Вода са планине (обода котлине) спушта се у подножје и понире у плавинама од

песка, испарава или храни бројна језера. Реке које се сливају са Кунлуна продиру у

унутрашњост пустиње чак 200 km, па нестају у песку. Само река Хотан пресеца пустињу и

10

лети доноси воду до Тарима, главне реке котлине, која завршава ток у 780 m високом

језеру Лоб – Нор, које је сада скоро исушено. Тарим се раније завршавао у једној удолини,

коју је засуо песком и претворио у глиновито – пешчану пустињу. За пустињу Такла –

макан каже се да је „најсташнија“ међу пустињама (Такла – макан значи „Уђеш, не

изађеш). (Марковић, 1983)

Слика 7. Таримска пустиња

(Извор: www.blogs.ft.com)

Поднебље пустиње је континентално, са топлим летима (32°), али и хладним

зимама (-10°). Неких година не падне ни кап кише. Унутрашњост пустиње је безводна и

скоро без вегетације, а у ободним деловима (планинским подножјима) сливена вода

омогућује уређење плодних оаза, у којима су насеља и обрадиве површине ( жито, поврће,

воће, индустријске културе). (Марковић, 1983)

ГОБИ (ШАМО)

Пустиња Гоби ( „гоб“ на монгослком значи безводни предео) назива се и Шамо,

што на кинеском значи „пешчано море“. То је огромна пустиња и полупустиња са

површином 1,3 милиона . Упореднички је издужена више од 2000 km, а широка до

1300 km. Налази се у средњој и источној Азији, између планина Алтај, Канган, Велики

Хинган, Ала Шан и Наншан на југу. Обухвата велики део северне Кине и јужни део

Монголије. (Марковић, 1983)

Просечна надморска висина пустиње је 900 – 1000 m. То је пета пустиња у свету по

величини. Пустињска висораван чини степу, а окружују их планине више од 2500 m. Већи

део пустиње је прекривен стенама, а само мањи део је песковит. Налази се у северном

умереном пустињском климату. Лета су у њој кратка али топла до 40°C, а зиме су дуге и

хладне са температурама до -40°C и снежним покривачем. Снегове углавном доносе

хладни источни ветрови. Због оваквих климатских прилика Гоби се може класификовати

и као топла и као хладна пустиња. Падавине износе од 5 до 200 mm годишње. Кроз Гоби

http://www.blogs.ft.com/

11

теку алогене реке и има стотине језера, од којих 16 са површином већом од 100 .


Слика 8: Пустиња Гоби


Пустиња је слабо насељена. У њеним ободним деловима и оазама су мања насеља

кинеских и монголских номада, који гаје камиле, коње, овце и козе. Место је открића

многих фосила, а у пустињи су први пут откривена јаја диносауруса. Кроз Гоби води

пруга Пекинг – Улан Батор. (Марковић, 1983)

Слика 9. Оаза Месечево пролеће

(Извор: www.zezas.me)

Историјски је значајна као део Монголског царства, а место је неких важних тачака

на Путу Свиле. Оаза „Месечево пролеће“ у пустињи Гоби је изузетак од чињенице да

вегетација и пустиња не могу постићи складни однос. Она се налази на око 6 километара

од града Dunhuanga и окружена је пешчаним динама. Ова оаза за коју кажу да је „чудо

природе“, има хотел у коме свако може одсести и уживати у пустињским ноћима. Постоји

и могућност јахања камила као и „сноуборда на песку“.(Марковић, 1983)

http://www.zezas.me/

12

ТУРАНСКЕ ПУСТИЊЕ

Ту спадају две пустиње које чине Туранску низију у источној Азији. То су

континенталне пустиње Кизилкум и Каракум, Јужно од Аралског језера, са алогеним

рекама Сир Дарјом и Аму Дарјом. Реке долазе из планинског залеђа, теку кроз пустиње и

утичу у Аралско језеро. (Марковић, 1983)

Слика 10.Туранске пустиње


Пустиња Кизилкум. Има површину око 300 000 и надморску висину од 50 до

300 m, нагнута је ка северозападу. Налази се у међуречју двеју река. Лети је веома топла

(40°C), а зими веома хладна (-40°C). Сува је, јер годишње добија само 100 до 200 mm

падавина. Воду јој доноси Сир Дарја из Тјеншана и Киргиског горја, док се воде са

Памира и из Хиндакуша сливају у Туранску низију Аму Дарјом. Због поплава река, ретки

становници низије су раније страдали, а сада је на Сир Дарји изграђен систем брана, који

спречава поплаве и омогућује наводњавање жедног тла (оазе сточара – номада). Већина

великих оаза Кизилкума налази се уз обод пустиње, где су канали копани још пре

неколико хиљада година, да би се ухватила вода планинских река. Наводњавано тле је

претворено у памучна поља. ( Марковић, 1983)

Слика 11. Пустиња Кизилкум

(Извор: www.pix.uz)

http://www.pix.uz/

13

Пустиња Каракум. Заузима површину од 360 000 , од Аму Дарје до

Каспијског језера. Северну границу представља делта реке Аму Дарје, источна се поклапа

са границом према Авганистану, јужну предграђе Копетдага, а западну Сирикамишка

котлина и старо корито реке Узбој. Површина Каракума представља благо заталасану

површ. Највиши део је југоисточни, висок до 355 m. Према западу и северозападу пустиња

се постепено спушта до 35 – 40 m надморске висине, док на северу има делова чија је

висина 45 – 80 m испод нивоа мора. (Живковић, 1987)

Према геолошком саставу припада песковитим пустињама (ерговима). Према

осталим критеријумима припада типу ниских, континенталних, умерених пустиња.

Најраспрострањенији облик рељефа су бархане и могу бити гиганти, висине 10 – 20 m,

дужине 100 и више метара, а и патуљци висине свега до 1 m. Најчешће су бархане високе

2 - 10 m и дужине 20 – 50 m. Садашњи изглед рељефа Каракума почео се формирати пре

30 – 40 милиона година. У том времену у јужном делу пустиње дошло је до набирања

планинских венаца. На облике настале ендогеним силама даље су деловали остали

фактори. Ветрови, кише, снег деловали су разорно, претварајући стене у шљунак, песак и

прашину. Текући са планина реке су захватале дробински материјал и наносиле га у

равницу. Једна од таквих река, пра – Аму Дарја, текла је северним делом Централног

Каракума. Силазећи у равницу ослобађала се огромна количина наноса. Пре око 1 мил.

година пра – Аму Дарја померала се на запад под утицајем тектонских покрета. Пре око 70

хиљада година је поново променила ток померивши се према северу, према Аралском

мору. Од тог времена Централни Каракум нема површинских вода. Само периферне

делове пустиње додирују воде Теџена, Мургаба и многобројних речица северног

Копетдага. После померања Аму Дарје на север те реке су престале бити њене притоке,

завршавају се у песку, образујући слепе долине. (Живковић, 1987)

Слика 12. Пустиња Каракум

(Извор: www.commons.wikimedia.org)

Иако је Каракум пустиња она има привредни значај. На наводњаваном земљишту

гаји се на првом месту памук, затим кукуруз, просо, поврће, воће. Уз рационално

коришћење воде и климатске услове могуће је годишње остварити 2 – 3 жетве. За

земљорадњу је погодно земљиште старих делти Мургаба и Теџена, рејон југоисточног

http://www.commons.wikimedia.org/

14

Каракума, Сарикамишска удолина, а на југозападу земљиште између Копетдага и

Каспијског мора. На пустињским пашњацима напасују се стада камила и оваца чувене

сорте „каракум“ познате по скупоценом крзну. (Живковић, 1987)

Рудна блага Каракума обухватају: гас, грађевински материјал (глина, песак,

доломит, кречњак и др.). Велику вредност има биљни и животињски свет. Каракум

обилује вредним и јединственим биљним врстама. Многе су важне сировине у хемијској и

прехрамбеној индустрији, медицини и за производњу парфема. (Живковић, 1987)

Каракум није још открио све своје могућности и представља велику вредност за

научна истраживања. Зато се много ради на његовој заштити. Основано је неколико

резервата. (Живковић, 1987)

ПУСТИЊЕ АУСТРАЛИЈЕ

Најмањи континент Аустралија, је умногоме сушан, па 38% његове територије

чине пустиње (око 2,5 милиона ). Још 3,12 милиона је семиаридно и омогућује

само пашњачко сточарство. Ниједан континент нема толики проценат пустињског,

полупустињског и сушног степског тла као Аустралија. На великом простору овог

изолованог континента, опкољеног са свих страна морем, воде има само у већим

дубинама. Стога су бројни артерски бунари; више од 5500 таквих бунара користи се за

снабдевање водом територије од 2,5 милиона . На овом сушном континенту налази се

шест већих пустиња: Велика пешчана пустиња, Гибсонова пустиња и Велика Викторијина

пустиња у источном делу западне трећине континента, а у његовој средини (источно од

наведених) су пустиње – Симпсонова пустиња и пустиња Стурт. Све су ненасељене или

врло слабо насељене са шкртом природом за привређивање. (Марковић, 1983)

Слика 13. Пустиње Аустралије

(Извор: www.en.wikipedia.org)

http://www.en.wikipedia.org/

15

ВЕЛИКА ПЕШЧАНА ПУСТИЊА

Велика пешчана пустиња је најраспрострањенија Аустралијска пустиња. Налази се

у тропској зони, на северу западне Аустралије. Простире се на 1,13 милиона и на југу

наставља на Гибсонову пустињу. На југу је виша (700 m) а на северу се спушта до 300 m.


Слика 14: Велика пешчана пустиња


У њеној морфологији се истичу непрегледне дине црвеног песка високе 10 – 12 m (

највише до 30 m), затим речна корита (крикови) и слана језера. Лети (децембар – фебруар)

ова пустиња је најтоплији део Аустралије (35°), а зимске температуре су 15 – 20°C. Лети

пада и највише кише, од укупне годишње суме падавина (око 300 mm), која брзо испари

(због високе температуре). Отуда је Велика пешчана пустиња изузетно сува, без токова, са

оскудном вегетацијом и без сталних насеља. (Марковић, 1983)

16

ГИБСОНОВА ПУСТИЊА

Гибсонова пустиња налази се између Велике пешчане пустиње и Велике

Викторијине пустиње, у источном делу западне Аустралије. Упореднички је издужена око

850 km и широка до 400 km. Спада у најсувља и најсиромашнија подручја Аустралије.


Слика 15: Гибсонова пустиња


Највећим делом представља хамаду са хумовима необичних облика од магматских

стена. У Гибсоновој пустињи су бројна слана језера. Иако је каменита, има више воде и

биљака од Велике пешчане пустиње, а такође су чешћи и крикови (сува корита).


Слика 16. Гибсонова пустиња

(Извор: www.photoz.com.au)

http://www.photoz.com.au/

17

ВЕЛИКА ВИКТОРИЈИНА ПУСТИЊА

Велика Викторијина пустиња је трећа у меридијанском низу, на југу Аустралије.

Захвата површину од око 424 000 , што представља око 7,5 % укупне површине

Аустралије. (Марковић, 1983)

Слика 17: Велика Викторијина пустиња


И то је огромна пустиња са пешчаним динама, које је чине једноставном

(монотоном). Налази се на надморској висини 150 – 300 метара, између Стјуартових

планина на истоку и сланих језера на западу. Узвишења до 30 m рел. висине су ретка.

Нагнута је ка југу, где прелази у кречњачку Нуларборску равницу. Упореднички је

издужена око 1250 km, а широка 500 km. Пустиња је скоро без извора и крикова. У њеном

западном делу су велики рудници злата Кулгарди, Калгурли и др.. (Марковић, 1983)

Слика 18. Велика Викторијина пустиња

(Извор: www.bestourism.com)

http://www.bestourism.com/

18

ПУСТИЊЕ ЈУЖНЕ И СЕВЕРНЕ АМЕРИКЕ

У Јужној и Северној Америци налази се неколико пустиња, више у Јужној него у

Северној Америци. У Јужној Америци има приморских и високопланинских пуститња

између Андских венаца (тзв. саларе). Јужноамееричке пустиње су Атакама и Пуна, а

северноамееричке пустиње се налазе у Великом басену. (Марковић, 1983)

АТАКАМА

Атакама је пустињска висораван у северном Чилеу, између 20° и 28° јужне

географске ширине. Раније је припадала Боливији, која је Атакаму изгубила у рату са

Чилеом 1879 – 1884. Године. Протеже се дуж обале Тихог океана у дужини око 1000 km.

То је, дакле, приморка пустиња, али у међувисинама 1000 – 2500 m, те је и планинска.

Температуре нису високе, јер упоредо са пустињом, океаном тече хладна Перуанска струја

(Хумболтова). Јануарске температуре су између 20 и 23°, а у јулу 11 - 14°C. Биљни и

животињски свет је сиромашан, а суседно приморје је познато по птичијим колонијама.

Атакама је песковита и каменита пустиња, једна од најсувљих области на планети, јер

годишње добије само 50 mm талога. Екстремну сушност потврђује и Иквик, који годишње

добије само 0,5 mm талога. Било је периода и од десетак година да не падне ни кап кише.

Зато мало које речице са планина доспева до обале океана. ( Марковић, 1983)

Ипак, када дође до обилнијих падавина и када вода нађе пут до семенки које се

годинама крију у испуцалом тлу пустиње, Атакама се претвори у невероватан цветан

ћилим са преко 200 врста цвећа. Цветање пустиње је догађај који се јавља у још неколико

пустиња на свету, али је „цветање“ Атакаме посебно баш због сурове климе. Атакама

процвета сваких 4 – 5 година, у периоду од септембра до новембра. У то време је богата и

фауна. Гуштери, рептили, птице, инсекти и понеки сисари такође насељавају овај предео.

Након година стрпљивог чекања, преко 200 различитих врста цветова ће процветати у

различито време мењајући обојеност предела. Од многих врста које овде цветају, неке не

расту нигде другде на планети, нити могу да се узгајају у вештачким условима, тако да су

предузете мере за очување овог пустињскг бисера. Сечење и брање биља је строго

забрањено и постоје тачно означене стазе којима је дозвољено корачати. (Интернет 4.)

Слика 19. Атакама

(Извор: http://www.fatosdesconhecidos.com.br)

http://www.fatosdesconhecidos.com.br/

19

ПУСТИЊА ПУНА

Пустиња Пуна је сушна перуанско – боливијска висораван, ограђена са запада и

истока венцима Анда. Назив „Пуна“ означава ретко, трновито грмље. Сушно је и

перуанско пацифичко приморје са пустињском климом, која је последица хладне

Хумболтове струје. Зато се приморски појас пешчаних дина шири ка југу и допире до

3000 m надморске висине. О сушности сведочи податак да је у перуанском граду Трухиљу

(у пацифичком приморју) у току седам година било само 19 дана са кишом. Са планина се

у пустињу сливају воде алогених река, које изазивају поплаве, на висоравни има и језера,

међу којима су Аулагос и Титикака на 3812 m. (Марковић, 1983)

Слика 20: Пустиње Пуна и Атакама


ПУСТИЊЕ ВЕЛИКОГ БАСЕНА

Пустиње Великог басена се различито називају. Басен представља огромну (544

000 и високу (1200 – 1500 m надморске висине) тектонску потолину. На северу је

Црна пустиња, а на југу Мохава. Још јужније је пустиња Колорадо, са највећим кањоном

на земљи ( Велики кањон реке Колорадо). Око притоке Колорада, Гиле простире се

истоимена пустиња. У овом пространом региону су и пустиње Долина смрти (северно од

пустиње Мохаве) и велика Царска долина (источно од калифорнијског залива), са сливом

Рио гранде дел Норте. На југу басена је Сонорска пустиња. У басену се налазе дугачки

планински гребени, а котлине високих дна су, као и цео басен, без отицања. Централна

пустиња у западном делу САД обухватала је пре стотину година огромну површину

између Тихог океана и реке Мисисипи. Калифорнијска „Дед вали“ („Долина смрти“) је,

супротно високим котлинама, депресија, чије је дно 85 m ниже од морског нивоа. Дугачка

је 210 km и широка 5 до 40 km. У њој температуре достижу 56°C. У Великом басену има

20

више река, међу којима је највећа Хумболтова река. Бројна су и висока језера, међу којима

је Велико слано језеро на 1283 m, језеро Јута, Пирамидално језеро и друга, која су остаци

некада већих језера (нпр. Велико слано језеро је остатак Бонвилског језера). (Марковић,

1983)

Слика 21: Пустиње Великог басена


Велики басен је богат и рудама (бакар, злато, сребро, волфрам, алуминијум).

Наводњавањем су побеђене некада злогласне Долина смрти и Царска долина, па је

површина пустиња у њима сведена на 150000 . (Марковић, 1983)

Слика 22. Долина смрти

(Извор: www.opusteno.rs)

На реци Колорадо 1963. године подигнута је велика Хуверова брана, па у

наведеним долинама сада успевају агруми. На исти начин је побеђена и пустиња у сливу

http://www.opusteno.rs/

21

реке Колумбије, чији је ток преграђен 1952. године највећом бетонском браном (Гранд

кули). Вода је и ову пустињу претворила у плодна поља. Богата Калифорнија је до пре

педесетак година у појединим деловима била права пустиња, чије је тле оплемењено

водом река Сакраменто и Сан Јоаким у залив Сан Франциско. Наводњавањем системом

канала пустиња је претворена у плодну долину са повртњацима и воћњацима. (Марковић,

1983)

ПУСТИЊЕ АФРИКЕ

Африка је континент типичних пустиња. Међу њима је и Сахара, највећа и

најпознатија пустиња Земље, затим Либијска пустиња, Нубијска пустиња, пустиња

Калахари, Дијамантска и Динакилска пустиња. (Савић, 1956)

Слика 23: Пустиње Африке


САХАРА

Сахара је најраспрострањенија и најтоплија пустиња наше планете, која обухвата

скоро целу северну Африку око северног повратника. Простире се између Атланског

океана, Средоземног мора, Црвеног мора и језера Чад, на површини око 8,5 милиона

(укључујући мање пустиње – Либијску и Нубијску). Највећа дужина Сахаре у

упоредничком правцу достиже 5150 km, а у меридијанском правцу је широка 1275 до 2250

km. (Савић, 1956)

Сахара је дуго остала непозната због тешке непроходности; мислило се да је то

пространа равница „море песка“ без воде, без животиња и да у њој нема уопште никакве

могућности за живот људи. Тек после првих испитивања од стране Европљана, 1850. и

22

1873. године сазнало се о Сахари нешто више, а новија испитивања су употунила сазнање

о овој области. (Савић, 1956)

Сахара иако је навећим делом равна, у њеном средишњем делу се ипак уздижу

високе планине: Ахагар (Хогар, 2918 m), Аир (1875 m) и Тибести са џиновским врховима

Еми Куси (3415 m) и Тусиде (3267 m). Источни део Сахаре местимично каменита и

песковита Либијска пустиња, коју долина доњег Нила одваја од Арапске и Нубијске

пустиње. Западни део Сахаре захватају пространи каменити предели звани хамаде и

пешчане пустиње – ергови, чији је највећи део заталасан у облику дина. Од хамада је

најраспространија Хамада Ел Хомра, а од ергова нарочито Источни и Западни Ерг.

(Савић, 1956)

Слика 24. Сахара


Оно што Сасхару нарочито одликује је њен пустињски карактер, који се огледа у

великој оскудици воде, недостатку речне мреже и врло оскудном биљном покривачу.

Пустињски карактер је добила због своје сушне климе, чија је најважнија особина слаба и

неправилна количина талога. Она лежи у зони северног повратника, дакле у области

високог притиска одакле дувају пасатски ветрови према тропским пределима. Она је у

зони североисточног пасата који спречава кишу. Веће количине талога падају само у

близини Атлантика, Средоземног мора и Судана. У тим ивичним деловима падне

просечно 400 – 500 mm талога годишње. У унутрашњости Сахаре количина талога је још

мања и износи 75 mm годишње. Киша не пада сваке године и суше често трају дуже од 6

година, а без већих киша и дуже од 10 година. Када у Сахари пада киша, она пада у

пљуску, као права провала облака. Тако је на пример, у Таманрасету, који годишње прими

просечно 40 mm талога, године 1950. пало за 3 сата 44 mm, односно цела годишња

количина. Овакве кише су од значаја, јер тада вода почиње да тече кроз сува речна корита

– уаде и сва околина озелени. Ово се догађа само ако је пало више од 10 mm кише. Иако

Сахара има најмање талога, испаравање је овде интензино, због високих температура.

23

Кожа се исуши, усне и нокти пуцају и човек осећа огромну жеђ, тако да је немогуће

опстати без воде дуже од 24 часа. Чак се и гелте (сталне баре) дубоке по неколико метара

обично потпуно исуше. (Савић, 1956)

Слика 25. Сахара

(Извор: www.vesti-info.rs)

Температура у северним равницама Сахаре је зими иста као и у области

Средоземља и креће се од 6 до 10°C; на планинама централне Сахаре може да се спусти

најниже до -10 °C, док просечна јануарска температура у Агадесу, на југу Сахаре, износи

20°C. Разлика у температури појединих делова Сахаре је преко лета мања, јер је загревање

свуда јако. Највишу температуру достиже површина тла, 60 до 70°C, тако да додир наноси

бол човеку. Дневне температуре ваздуха су нешто ниже и достижу 52 - 57°C, а ноћу падну

просечно за 15 - 20°C, али никад не падну ниже од 30°C, тако да људи спавају по терасама

и динама. Дневна и годишња колебања температуре су веома велика. Дневне амплитуде

могу достићи у току дана 30°C под заклоном, а 50°C на сунцу. Разлика између просечне

јануарске и јулске температуре износи 20 до 25°C, а амплитуда између апсолутних

годишњих максимума и минимума прелази 50°C, сем у атланској и јужној Сахари. Услед

наглих промена температура стене пуцају и дробе се, а ветар захвата издробљени

материјал и носи га са собом. Ваздушна струјања су доста снажна. Честе су пешчане

олује, које изазива сув и врућ ветар који дува из центра Сахаре ка ивицама, носећи велике

количине песка и прашине. (Савић, 1956)

Једна од одлика Сахарског пејзажа је недостатак речне мреже. Једина права река је

Нил, чија долина представља оазу између Либијске пустиње на западу и Арапске и

Нубијске пустиње на истоку. Остало су уади, нормално суви, без правог извора и ушћа и

без непрекидних страна и одређених граница. Њихова корита су испуњена водом само

после јачих киша, али им количина воде опада низводно, тако да не допиру до мора него

се губе у унутрашњости Сахаре. Поред уада, као привремених токова, за живот у Сахари

су од значаја и „тачке воде“. То су углавном удубљења у кориту где вода дуже заостаје

или су у земљи са подземном водом, те у њима има воде за пиће преко целе године. Врло

често се подземна вода не налази дубоко и до ње се долази копањем, а у окриљу великих

масива дина може избити и на површину. (Савић, 1956)

http://www.vesti-info.rs/

24

Климатске и хидрографске прилике су узрок оскудице вегетације, јер мали број

биљака може да поднесе толики недостатак влаге. Због тога у Сахари има свега 1200

биљних врста, док их у северној Африци има 4500. Идући од севера ка средишту густина

биљног покривача је све мања, тако да се од степа веома брзо прелази на велика гола

пространства, а потом, приближавајући се јужној граници Сахаре, биљни покривач

постаје поново гушћи. Оазе су предели бујне вегетације и представљају прави контраст

пределима Сахаре. Јављају се тамо где има довољно воде за пиће и наводњавање. Људска

рука их је обрадила и засадила палмом, вртовима и другим културним биљем, тако да

чине права острва у пустињском мору. Што се фауне тиче, на северу се могу срести

антилопе и газеле, док су хијене и шакали углавном у близини насељених места. (Савић,

1956)

ЛИБИЈСКА ПУСТИЊА

Либијска пустиња чини североисточни део Сахаре. Она се наставља у Египат, чија

долина Нила представља највећу и најлепшу оазу на земљи. (Интернет 5.)

Слика 26. Либијска пустиња


Либијска пустиња је најбезводнији део Земље, углавном под песком, а на западу је

хамада Ел Хомри (алжирско – либијска). Између оаза Куфре и Фарафре иде се 12 дана

пешице кроз подручје дина без воде. У Либијској пустињи нема река, дневне температуре

премашују 50°C, а ноћне се спуштају до -10. Међу оазама су најзначајније Мурзук и

Куфра, Карги, Дакла, Фарафра. Уз обалу Средоземног мора подигнути су већи градови

Триполис и Бенгази. Каже се да је Нил дар Египта, његово богатство. У његовој долини

живи више од 30 милиона људи. (Интернет 5.)

25

КАЛАХАРИ

Калахари је пустиња на југу Африке, између 17 и 27° јужне географске ширине.

Углавном припада Боцвани, а мањим делом Јужноафричкој Републици. (Интернет 5.)

Слика 27. Пустиња Калахари


Обод Калахарија чини степа, а заједно чине котлину и висораван са површином око

милион квадратних километара и надморском висином до 1300 m. Без степе и саване,

пустиња је пространа око 300 000 . Изграђена је од кречњака и пешчара. (Интернет 5.)

Слика 28. Калахари

(Извор: www.doitinafrica.com)

Поднебље је веома суво, нарочито на југу. Летње и дневне температуре су високе,

због положаја Калахарија у суптропском појасу. Зимске и ноћне температуре су међутим

ниске због знатне висине; у Рехоботу на око 1000 m надморске висине температура се

спушта до -7°, те пада и снег. На северу су мочваре и слив реке Окаванго, као и високо

http://www.doitinafrica.com/

26

језеро Нгами (на 950 m). Насеља су ретка, а насељеност мала. У пустињи и степи живе

Бушмани, Хотентоти и Кафри. (Интернет 5.)

ДИЈАМАНТСКА ПУСТИЊА (НАМИБ)

Дијаманста пустиња (Намиб) се налази у Атланском приморју југозапада Африке.

Издужена је у меридијанском првацу од Свакопмунда на северу (залив Валвис) до ушћа

реке Орање на југу. Дугачка је око 3500 km и широка 50 до 100 km. (Интернет 5.)

Слика 29. Намиб


Њена сушност је последица хладне океанске струје, која се креће дуж Пингвинских

острва (испред пустиње). Назив указује да је пустиња богата дијамантима. Ова пустиња

сматра се најстаријом пустињом на свету, која је овакве суше и полу – сушне услове

имала бар 80 милиона година. (Интернет 5.)

Слика 30. Намиб

(Извор: www.topmontenegro.com)

http://www.topmontenegro.com/

27

Пустиња има мање од 10 mm кише годишње и готово је у потпуности неплодна.

Иако је практично ненасељена и неприступачна, постоје повремена насеља у Сесриему,

близу места Сосусвлеија, које карактеришу велике групе пешчаних дина које су, висином

до 340 m, највише на свету. Дом је великом броју необичних ендемских врста биљака и

животиња које живе од магле, јер им је то једини извор воде. Пустиња намиб стављена је

на UNESCO попис места светске баштине у Африци 2013. Године као „једина обална

пустиња на свету“.(Интернет 5.)

ДАНАКИЛСКА ПУСТИЊА

Данакилска пустиња се пружа дуж југозападног обода Црвеног мора у Етијопском

приморју. Смештена је у Афарској (Данакилској) депресији, где се налази и језеро Асал,

најнижа тачка Африке на -155 m испод нивоа земље и представља једно од

најекстремнијих места на планети. (Интернет 5.)

Слика 31. Данакилска пустиња


Геолошки гледано ова пустиња је настала као пресушени рукавац Црвеног мора. То

је тропска област, која се на северу наставља у Нубијску пустињу. У недавној геолошкој

прошлости представљала је вулканску земљу (црни туф и вулканске стене). У овој

пустињи се издвајају шљунковити и песковити делови (серири) и каменити делови

(вулканска хамада). Бројни су кратки уади са вертикалним странама (кањонског изгледа).

(Интернет 5.)

28

Слика 32. Данакилска пустиња

(Извор: www.pixelizam.com)

Данакилска пустиња једна је од најтоплијих области на Земљи, температура у јулу

достиже 58°C у хладу, због чега је позната као пакао на земљи. У граду Масау,

најтоплијем у свету, сваке године умире на улицама од сунчанице по педесетак људи.

Међутим, иако је једно од најнеповољнијих места на земљи за живот, у Данакилској

пустињи живи чак 130 000 становника, углавном номада сточара. У питању је народ

Афри, који се поред номадског сточарства бави копањем, вађењем и продајом соли, по

којој је цела пустиња и позната. Пустиња добија годишње око 180 mm падавина, а често

прођу године без капи кише. У пустињи дува камзин, што значи педесет, јер се толико

пута јавља годишње. (Интернет 5.)

Слика 33. Вулкан Ерта Але

(Извор: www.lightsup.ru)

У пустињи се налзи вулкан Ерта Але, што на локалном језику значи „планина која

се дими“, а његову јужну рупу становици зову „улаз у пакао“. Упркос неповољној клими у

једном од најактивнијих вулканских подручја на свету, могу се видети крда афричког

дивљег магарца, гревијеве зебре и наравно камила. (Интернет 5.)

http://www.pixelizam.com/

http://www.lightsup.ru/

29

АРКТИЧКА ПУСТИЊА

У зависности од контекста, Арктичка пустиња се може може односити на шири

Арктички регион са јако малом количином падавина, или на групу острва Северног Пола

која се налазе изнад 75 степени северне географске ширине. Ову групу острва чине Нова

Земља (Novaya Zemlya), Земља Фрања Јозефа (Franz Josef Land) и Северна Земља

(Severnaya Zemlya). (Интернет 6)

Слика 34. Арктичка пустиња


На годишњем нивоу ово подручје, укључујући и горе поменута острва, прими мање

од око 250 mm падавина (односи се на кишу и снег), приближно као и код Сахаре.

Површина од 161356,3 Арктика је хладна поустиња, на којој се снег, од тренутка када

једном падне, практично никада и не отопи,. Овде хладан ваздух без обзира на океан, нема

могућности да задржи пуно влаге, што за последицу има јако малу количину падавина,

што је типично за пустињске услове. (Интернет 6)

Према проучавањима Центра за Арктичке студије (Arctic Studies Center (ACS)),

климатске приликe су овде током Земљине историје варирале између знатно топлијих и

одрживих периода, и јако хладнијих периода који се везују за Ледена доба. Ледено доба

имало је периоде топлијих временских услова, популарно као интер-ледено (inter-glacial)

доба, и трајало је између 10 000 и 40 000 година, као и периоде интензивно-ледених

(glaciations). Према испитивањима ACS-а, последње од ових ледених доба завршило се

пре 10 000 година. (Интернет 6)

Последњих година туризам Арктичке пустиње доживљава велики развој.

Посетиоци имају прилике да виде биљне и животињске врсте јединствене за овај

екосистем. Велики је број активности на језерима и потоцима, које уључују крстаарење,

сплаварење, спортски риболов, планинарење, скијање и још многе друге. Залазак сунца

током Арктичког лета је још један јединствени феномен карактеристичан за ову област.

30

Арктичка пустиња, с обзиром припада поларној области, носи кључну улогу код

регулације климатских услова планете. (Интернет 6)

Слика 35. Арктичка пустиња

(Извор: www.afternoonspecial.com)

Постоје различити облици биљака и животиња који су се адаптирали како би

преживели услове Арктичке пустиње. Арктичка тундра броји око 1700 биљних врста,

укључујући цветнице, патуљасто жбуње, траве, маховине, лишајеве. Вегетација тундре се

углавном састоји из сићушног биља са само пар центиметара висине, које расте углавном

густо збијено. Такве „гомиле“ укључују Памучну траву, Арктички мак, Пурпурну

каменику, Медветку (ува) и Арктичке врбе. Слој соли и делимично разграђена органска

материја (permafrost) остају замрзнути током читаве године и тако омогућују опстанак

ових врста. Ово онемогућује процес развоја крупније вегетације попут дрвећа на подручју

Арктичке пустиње. Животињски свет чине врсте попут Поларног медведа, Арктичке

лисице, Гренландски кит, Нарвал, Белуга, Гренландске фоке, ирваса итд. (Интернет 6)

Густина насељености на подручју и около подручја Арктичке пустиње је изузетно

ниска, тако да не било какву представља претњу у еколошком погледу. Међутим, велика

претња долази од масивне експлоатације фосилних горива локално, и њихове употребе на

глобалном нивоу. Њихово сагоревање у великој мери нарушава стабилност крхког

екосистема. Са порастом температуре долази до отапања пермафроста, што доводи до

додатног ослобађања угљен-диоксида у атмосферу. Глобално загревање доводи до

отапања поларних капа у Арктичкој пустињи што подиже ниво мора и представља претњу

приобалним подручјима широм планете. Ово такође доводи у питање опстанка одређених

биљних и животињских јединки на подручју пустиње. Поларни медведи имају све мање

могућности да ефективно лове, чести су случајеви утапања приликом препливавања

између обала. (Интернет 6)

http://www.afternoonspecial.com/

31

НОВА ЗЕМЉА

Нова земља је Арктички арихипелаг који се састоји из два велика и више мањих

острва лоцираних близу обале североисточне Европе. Простире се између Баренцовог и

Карског мора, а заузимају простор од 81,279 . У административном погледу,

припадају области Архангељска у Руској Федерацији. Два велика (главна) острва одвојена

су мореузом Маточкин Шар, док Карска врата одваја архипелаг од острва Вајгач на

југоистоку. (Интернет 7.)

Готово половина северног острва прекривена је ледом, остатак чини огољену

Арктичку пустињу. Арктичка тундра покрива јужни део острва. Нема дрвећа нити жбуња.

Острва садрже лежишта бакра, олова и руде цинка и пирита. (Интернет 7.)

Просечне температуре се крећу између - у јануару до у јулу. Падавине

варирају између 152 - 229 mm на годишњем нивоу. Животињски свет чине поларне лисице

и медведи, леминга, као и неколико врста птица, укључујући и галебове. (Интернет 7.)

На овом подручју су се између 1955. и 1990 одржавали тестови нуклеарног

наоружања. (Интернет 7.)

Оптички феномен „Ефекат Нове Земље“, је Арктичка фатаморгана први пут

примећена 1597. током треће поларне експедиције Вилијама Баренца. Призор је сликовито

описао Фритјоф Нансен у својој књизи „Крајњи Север“ као „низ равних пожара на

хоризонту“. Овај ефекат је по речима научника илузија која оставља утисак да,

астролошки гледано, Сунце излази раније него што би требало, а манифестује се као

светлосна линија или квадрат у положеног пешчаног сата. За настанак овог феномена

кључни су метеоролошки услови. Илузија је видљива када се ваздух у близини тла загреје,

а изнад површине леда на океану охлади, тако да се формира јак температурно -

инверзивни слој. Зраци Сунца улазе у хладнији слој и бивају каналисани око земљине

криве, са укупном рефлексијом од неколико стотина километара. Прави Ефекат Нове

Земље је добро уочљив само на половима, где је велика хладноћа, али су његове мале

манифестације видљиве и на другим местима. Јака температурна инверзија која настаје из

комбинације хладних морских струја на удаљеној пучини и топлог ваздуха са копна, чини

да се Ефекат Нове Земље може посматрати и са обала Калифорније неколико минута

након обичног заласка Сунца. (Интернет 8.)

32

ЗЕМЉА ФРАЊЕ ЈОЗЕФА

Архипелаг „Земља Фрања Јозефа“ је група од 192 острва, смештених у северном

делу Баренцовог Мора, на ивици континенталног појаса од око 800 km од најближег

копна, северозападни део Тајмирског полуострва, Сибир. Архипелаг има релативно мали

распон: од запада ка истоку 375 km и од севера ка југу 234 km. Око 85% подручја је

прекривено ледом. Архипелаг се налази унутар Атлантског подручја Арктичке климатске

зоне, типичне поморске климе. Просечна годишња температура креће се између -11℃ и -

12℃. Лета су кратка и хладна са просечном температуром која прелази нулу (+0.2℃ до

+1.1℃ ) у јулу и августу. Остатком године температуре су испод нуле. Јаки ветрови

(преко 15 m/s) бележе се између 56 до 84 дана годишње. (Крашенинков и Гаврило, 2014)

Вегетација Земље Фрање Јозефа припада типу поларних пустиња а чине је

криптогам (размножава се преко спора), јалово биље и трава. Биљни прекривач је редак

(мање од 40%) и врло ниског раста у сувим и влажним камењарима са неколико

васкуларних биљних врста у оквиру бриофита, и умерен (40-80%) у влажнијим

стаништима где успевају разнолике траве, лишајеви и маховине које су боље развијене.

Ово подручје настањују поларни медведи, Арктичка лисица, морж и пар врста фока, уз

бројне врсте птица од којих се можда 15 гнезде на острвима. (Крашенинков и Гаврило,

2014)

СЕВЕРНА ЗЕМЉА

Архипелаг Северне Земље, који се простире на површини од 36.712 , састоји се

из четири великих острва, Октобарска Револуција, Бољшевик, Комсомолец и Пионир, као

и од око 70 мањих. Архипелаг лежи на Арктичком океану, између Карског мора на западу

и Лаптевског мора на истоку, на око 50 km од копна Сибирског Тајмира. Највиша тачка

налази се на Октобарској револуцији и достиже висину од 965 m. Приближно 48%

површине архипелага је под ледом, који је дубине и до 250m. Октобарска Револуција са

седам глечера, је острво са највише индивидуалних глечера у Северној Земљи. Бољшевик

следи са шест, Комсомолец са четири и Пионир са два. Глечери имају карактеристични

облик куполе, а површина према њиховим ивицама је у константном опадању. Места где

глечери додирују море доводе до формирања ледених брегова. Ако изузмемо Арктичку

базу која је овде смештена, можемо рећи да је подручје потпуно ненасељено. (Интернет

9.)

Клима је хладна и изразито сува, са температурама које се крећу између -28°C у

фебруару и +1°C у јулу. Циклони су чести у септембру и октобру, и доносе око 30%

годишњих падавина. (Интернет 10,)

Северна земља је поларна пустиња са јако оскудном вегетацијом која укључује

неколико врста Cerastium-а и Каменика, као и више врста маховина и лишајева. (Интернет

10,)

До сада је на овим просторима откривено неколико врста сисара као што су

Арктичка лисица, Беловрати леминг, вук, Велика ласица, Поларни зец и ирвас. Откривено

је и 22 врста птица од којих је 8 распрострањено на архипелагу. (Интернет 10,)

33

ЗАКЉУЧАК

Без обзира на сурове природне услове, пустиње и полупустиње данас настањује око

850 милиона људи или 17% целокупног човечанства. У најдуљим, тзв. „глувим“ деловима

пустиња живи чак 135 милиона особа, углавном номадских сточара.

Последњих година у многим деловима света уочен је прави поход пустиња које

надиру и шире се на рачун околних степских површина. Сваке године у просеку 21

милиона хектара прелази у категорију неподобног земљишта за поњопривредну

производњу, а 6 милиона хектара у пустињу.

Враћањем биљног покривача површинама које су заузеле пустиње, најефикасније

се може зауставити њихово даљњ ширење. Ово је скуп и дуготрајан посао, али у многим

деловима света преузимају се одређене мере да би се њихово ширење зауставило.

Њихова агресивност ширења, специфична природна обележја, прелепи пејзажи,

ретке биљне и животињске врсте и геоморфолошки облици, као и минерална богатства

издвајају пустиње у јединствене пределе на земљи које привлаче велики број људи који

долазе да виде ове опасне и фантастичне пределе.

34

ЛИТЕРАТУРА

1. Марковић Ј. (1983): Пустиње земље, Земља и људи, Београд.

2. Ракићевић Т. (1988): Ширење пустиња, Земаља и људи, Београд.

3. Живковић Д. (1987): Пустиња Каракум, Земаља и људи, Београд.

4. Савић О. (1956): Сахара, Земаља и људи, Београд.

5. Krasheninnikov A., Gavrilo M. (2014): Chironomids (Diptera, Chironomidae) of the

Franz Josef Land archipelago (Arctic Russia). Perm’ State University, Russia.

6. Интернет 1: http://www.jstor.org/stable/2943579?seq=1#page_scan_tab_contents

7. Интернет 2: http://wikivisually.com/lang-

sr/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%B1_%D0%B5%D0%BB_%D0%A5%D0%B0%D

0%BB%D0%B8

8. Интернет 3: http://pixelizam.com/geoloski-fenomen-dast-e-kavira-velike-slane-

pustinje

9. Интернет 4: http://www.medias.rs/atakama-kad-pustinja-procveta

10. Интернет 5: http://www.nationalgeographic.rs/reportaze/galerije/8590-zasto-je-

danakilska-pustinja-jedno-od-najnepovoljnijih-mesta-za-zivot.html

11. Интернет 6: http://www.worldatlas.com/articles/where-is-the-arctic-desert.html

12. Интернет 7: http://www.novayazemlya.net/

13. Интернет 8: http://www.medias.rs/tajna-optickog-fenomena-efekat-nove-zemlje

14. Интернет 9: https://www.britannica.com/place/Severnaya-Zemlya

15. Интернет10:http://www.oiseaux-birds.com/article-island-birds-endemic-severnaya-

zemlya.html

http://www.jstor.org/stable/2943579?seq=1#page_scan_tab_contents

http://wikivisually.com/lang-sr/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%B1_%D0%B5%D0%BB_%D0%A5%D0%B0%D0%BB%D0%B8



http://pixelizam.com/geoloski-fenomen-dast-e-kavira-velike-slane-pustinje

http://pixelizam.com/geoloski-fenomen-dast-e-kavira-velike-slane-pustinje

http://www.medias.rs/atakama-kad-pustinja-procveta

http://www.nationalgeographic.rs/reportaze/galerije/8590-zasto-je-danakilska-pustinja-jedno-od-najnepovoljnijih-mesta-za-zivot.html

http://www.nationalgeographic.rs/reportaze/galerije/8590-zasto-je-danakilska-pustinja-jedno-od-najnepovoljnijih-mesta-za-zivot.html

http://www.worldatlas.com/articles/where-is-the-arctic-desert.html

http://www.novayazemlya.net/

http://www.medias.rs/tajna-optickog-fenomena-efekat-nove-zemlje

https://www.britannica.com/place/Severnaya-Zemlya

http://www.oiseaux-birds.com/article-island-birds-endemic-severnaya-zemlya.html

http://www.oiseaux-birds.com/article-island-birds-endemic-severnaya-zemlya.html






РУСИНИ-ДЕО ВОЈВОЂАНСКОГ МОЗАИКА


Професор: др Јован Плавша Студент: Александра Симић 851/15

Асистент: MSc Дајана Бјелајац

Нови Сад, 2016.

САДРЖАЈ

УВОД .............................................................................................................................................. 1

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ .......................................................................................................... 2

ДРУШТВЕНО ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ............................................................... 3

НАСЕЉАВАЊЕ ........................................................................................................................ 3

ПРОМЕНА БОРЈА СТАНОВНИКА ....................................................................................... 5

ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ РУСИНА ............................................................................... 6

РУСИНСКА НАСЕЉА ............................................................................................................. 7

НОШЊА ................................................................................................................................. 7

ОБИЧАЈИ ................................................................................................................................... 9

РОЂЕЊЕ ................................................................................................................................ 9

БОЖИЋ .................................................................................................................................. 9

УСКРС .................................................................................................................................... 9

ЗАКЉУЧАК ................................................................................................................................. 10

ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ ПОДАТАКА ................................................................................. 11

1

УВОД

Каже се да сваки човек има четири корен. Код неких људи ти корени потичу из

истих крајева, али данас је све више оних чији корени потичу из различитих крајева. Један

мој корен потиче са југа Србије, а остала три са Карпата, међу Русинима. Русини

чувајући своју веру, културу и тардицију, борили су се за очување својих личних и

националних права и нису дозволили да нестану са ових простора.

Одличила сам да пишући овај семинарски рад, сазнам нешто више о Русинима и

њихововом распорастрањену у Војводини.

Предмет овог семинарског рада су Русини као део војвођанског мозаика.

Задатак истраживање је регионализација Русина у Војводини и обрада података

из којих ћемо добити податке о томе колико ова национална мањина чува и поштује

традицију свог матичног народа.

2

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

Територија Србије подељена је на две Аутономне Покрајине: Војводину и Косово и

Метохију. Површина Војводине износи 21 513 km2

. Налази се у северном делу земље.

Представља највећу равницу и низију у Панонском басену. Дели се на три интегралне

регије: Бачка, Банат и Срем. У Војводини живи више од 2 милиона људи. Најбројнији

народ су Срби, Мађари и Хрвати и предтсавља прави етнички мозаик (Марковић,

Павловић, 1995 ).

Слика 1. Војводина

(Извор: Google Earth уредио аутор)

У Војводини су карактеристичне мале надморске висине (најчешће од 70 до 200 m)

али и до 641 m. Од рељефа значајне су Вршачке планине и Фрушка гора, пешчаре, лесне

заравни, плитке и широке долине. Све ово утицало је на распоред насељавања у

Војводини (Марковић, Павловић, 1995 ).

3

ДРУШТВЕНО ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

У наредних неколико поглавља представићемо најзначајније друштвено географске

карактеристике Русина у Војводини.

НАСЕЉАВАЊЕ

Након аустро-турских ратова територија Војводине била је јако опустошена.

Становништво се проредило, земљиште је било запарлажено и мочварно. С обзиром да

аустријској власти није било у интересу да ови крајеви остану пасивни у сваком погледу,

предузимала је све да би ту оживела привредни живот. Први корак била је колонизација

Војводине, која је систематски спровођена током XVIII века. У интересу Бечког двора

било је да ове крајеве насели са што већим бројем Немаца, који би, сем што би покренули

привредни живот овог подручја, били и носиоци власти. Ту је насељавано и мађарско

становништво и то углавном сиромашнији слојеви. Половином XVIII века у Војводину се

насељавају Русини. Словаци и Русини су ове просторе населили исте 1745. године

(Рамач, 2007).

Русини су део словенског становништва средњеевропског-карпатског региона. Они

су део Источних Словена, а по говору су најближи Русима. Разликујемо више

регионалних дијалеката заснованих на старословенском-карпато-руском језику. Њихова

вера је хришћанство (унијати или грко-католици) (Рамач, 2007).

Русини су се на просторе Војводине као што смо већ поменули, населили

половином XVIII века, а до тада су живели на подручју Закарпатја. Закарпатје је крај са

ове стране Карпата, називали су га Хорњица. За разлику од Немаца, Словака и Чеха чије је

насељавање потстицано у оквиру државне политике насељавања јужне покрајине

опустошене од турских похода према Будиму и Бечу, прве групе Русина су дошле

самоиницијативно у околину Куле око 1744 године (Рамач, 2007).

Насељавање Русина са Закарпатја званично је почело 1751. године: 17. јануара те

године администратор коморског имања у Бечу Франц де Редл потписао је споразум о

насељавању коморске пустаре Велики Крстур и дао га Михајлу Мункачију , који је имао

задатак да доведе 200 русинских гркокатоличких фамилија из горње жупаније Угарске да

би се населили ту пустару. Сматра се да је Франц де Редл био задовољан Русинима јер си

били вредни и мирни људи, па је одлучио да их насели у већем броју. Након поновљене

молбе Михајла Мункачија, о дозвољавању насељавања Русина на ову пустару, потписан је

уговор. Уговор о насељавању Русина у Крстур из 1751. године је јако важан документ,

који регулише привредни и друштвени живот. Ориганални уговор написан је на

латинском језику, касније је уговор преведен на русински језик (Рамач, 2007).

4

Уговор је подразумевао следеће:

- За пустару Велики Крстур , потребно је 200 породица Русина унијата који желе

да се преселе и биће им обезбеђени следећи услови:

1) Неће бити кметови, већ становништво које ће уговорм регулистаи однос са

власником земље.

2) Ако се њихов број повећа, издаће им се под закуп више пустара.

3) Становништво ће само себи направити куће од черпића. Четири године биће

ослобођени од трошкова пореза и десетине. А следеће две године плаћаће поред од

300 форинти. А од зрна даваће само седмину.

У почетку број становништва се повећавао, а временом почиње да опада. Основни

разлог тога су неповољни услови за живот. Смењивале су се прво сушне , а затим кишне

године. Када су биле кишне године вода се дуго задржавала на њивама, неретко целе

године. Неких година ниво подземних вода је био толики да су од претеране влаге падале

куће од черпића и куће набијаче. Због животних услова неки су се враћали у стари крај

или су се селили из места у место трагајући са бољим условима. Првих тридесетак година

било је јако тешко, јер је земља била запуштена и тешка за обраду. Нездрава климам

загађена вода, честе болести и епидемије косиле су људе и стоку (Рамач, 2007).

У Новом Саду они се први пут спомињу 1766. године. У овај слободни град

најчешће су долазиле жене, удовице или девојке налазећи посао као служавке у богатим

градким породицама на које су их натерале тешке ,,гладне године”. У граду су и

мушкарци могли да пронађу посао као слуге или надничари. Русини који су први пут

дошли у Нови Сад нису планирали ту да се задрже, па због тога приликом пописа

становништва нису били записани као становници Новог Сада. Градски магистрат

сматаро је овај чин нелегалним. Захтевао је да се Русини или пријаве као становници овог

града или да се из њега иселе. Полако почиње да расте број Русина у самом граду и

околиним местима. Временом су се пријавили као мештани тих насеља. Неки од њих су се

стопили са становнштвом средине у коју су се населили и који су били у већини (Ивков,

Ивановић, 2006).

5

ПРОМЕНА БРОЈА СТАНОВНИКА

Према попису из 1981. године Русини су апсолутну етничку већину имали у

Руском Крстуру и Куцури. Иако не већинско становништво, насеље у Јужној Бачкој са

знатним бројем Русина је Ђурђево. По попису из 1991. године на просстору Војводине

живело је 17. 652 Русина, а према последњем попису из 2011. године 14. 246, што чини 0,2

% становништва Србије, ондосно 0,9 % становништва Војводине (Графикон 1.) (РЗС,

2011). Од 1917. до 1991. године број Русина у Војводини је у сталном опадању. Разлог

опадања броја Русина је склапање мешовитих бракова и промене националног

опредељења. У многим местима као што су Нови Сад и Ђурђево припадници русинске

националне мањине имају значајније учешће у структури становништва или у односу на

укупан број русинске популације (Ивков, Ивановић, 2006).

Грагикон 1. Процентуални однос Русина у Србији

Извор: РЗС 2011.

Срби

Русини Остали

6

ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ РУСИНА

Досељеници су у новом крају до 1918. године били изложени политици

мађаризације као и њихови сународници у старом крају, али су се успешније одупирали,

захваљујући бољим економским условима, животу у компактој заједници (Руски Крстур,

Куцура), као своји међу својима. У периоду између 1918. и 1941. године испуњен је

окончањем процеса етничке-националне хомогенизације, стандардизовањем језика,

развојем основног образовања на матерњем језику, формирањем националне

интелигенције (учитеља, професора, лекара, адвоката), штампањем првих новина,

уџбеника, књижевних дела, радом аматерских културних и фолклорних друштава,

позоришта и изједначавањем у материјалном и еконосмком стању са већинским

становиштвом. За разлику од оних у страом крају досељњници Војводине су се не само

одржали више од два и по века, већ су се и бројно повећали до масе способне за живот

(Рамач, 2007).

Слика 2. Места у којима живе Русини

(Извор: Google Earth уредио аутор)

7

РУСИНСКА НАСЕЉА

Русини који су први дошли на територију Војводине, куће су градили од земље,

трске и дрвета. Прве куће биле су направљене од прућа и биле су облепљене блатом.

Затим почиње грађење кућа, набијача. Куће су градили тако да предња страна куће буде

окренута ка улици и постојала су два прозора која су гледала на ту исту страну. Насупрот

овим кућама неке су имале прозоре ка башти, те куће су се звале слепе куће (Ивков,

Ивановић, 2006).

У кући је постојала предња соба, која је гледала на улицу, иза ње је било предсобље

са отвореним димњаком, задња соба и остава. Уз кућу се често налазила мала баштица.

Задње двориште је било одвојено од предњег тарабом, даскама или чардаком. У задњем

дворишту се налазио обор за свиње, шупа и штала, а иза дворишта се налазила велика

башта (Ивков, Ивановић, 2006).

Слика 3.Русинска кућа

(Извор:http://www.google.rs/imgres?imgurl)

У предњој соби су спавали гости, ту укућани иначе нису боравили. Између кревета

се налазила клупа, а испред ње сто. Са леве стране је била пећ, а са десне комода и орман.

У предсобљу у делу где се налазио димњак је коришћен као кухиња, на полицама се

налазило посуђе. У задњој соби се боравило и ту се налазила Руска пећ, испред које се

налазио креветац. У овој соби се још налазио кревет, две клупе и слика светаца. Код врата

се налазио лажни прозор у које су се држале четке, прибор за бријање. Из оставе се могло

попети на таван уз мердевине. Остава је била преграђена даскама и тај део се зове шенк. У

остави се налазила комода са старом одећом и бурад, на полицама тегле и флаше, ту се

сушила шунка (Ивков, Ивановић, 2006).

НОШЊА

Током досељавања Русина на просторе Војводине многи обичаји су отишли у

неповрат. Русини не знају своју изворну ношњу, после досељавања примили су један вид

ношње који је условно речено њихов. Изгубили су доста и у фолклору.

8

Мушка ношња се сатсојала од: кошуље, прслука, сакоа, панталона, шешира и

обуће. Кошуља је била беле боје и преко ње су облачили прслук на коме су извезени

цветићи и руже разних боја са листићима. На прслуку се за јенду рупицу качио ланчић,

који се развијао и формирао облик срца. Сако и панталоне су се шили од истог материјала

црне или неке друге тамне боје. На сакоу се налазио џеп у којем се налазила бела

марамица. Панталоне су биле широке, а на крајевима су се сужавале и упасивале су се у

чизме. Зими су на глаи носили плишани шешир, а лети сламени. За радове у пољу носили

су опанке и вунене чарапе. Зими су уместо прслука носили слутњак од јагњеће коже и

пршњак, облачили су и кожне бунде (Ивков, Ивановић, 2006).

Женска ношња. Жене су се ретко дотеривале, одећа им је била тамне боје и без

детаља, а за свечане прилике бела, плава или црвена. Повезача је део народне ношње која

је уствари био и једини знак да је жена удата и носили су је испод мараме. Зими су носиле

менту и бајки. Мента није имала крагну али је око рукава и око врата била порубљена

црном светлуцавом бундицом, задњи део је био украшен ружама. Бајки је била црне боје и

краћа од менте, уска у струку и копчала се и била је обрубљена светлуцавим концем

(Ивков, Ивановић, 2006).

Слика 4. и 5. Свечана женска ношња.

(Извор: фото А. Симић)

Дечија ношња. Прва одећа беба су биле пелене прављене од домаћег платна

(конопље). На глави је беба носила капицу. Када дете порасте носило је кошуљицу до

седме године. За свечане прилике девојчице су облачиле широке хаљинице. Као обућу су

носили полуципеле, које су се везивале. Дечаци су зими ишли у дрвеној обући кломпама

(Ивков, Ивановић, 2006).

9

ОБИЧАЈИ

Русини имају јако пуно обичаја, али овом прилилом издвојићемо пар

најзначајнијих.

РОЂЕЊЕ

Постојало је веровање да жена још док је чекала бебу није смела да обавља неке

тешке послове, нити да прекорачи ватру, јер се веровало да ће се беба опећи. Приликом

првог купања беби су у кадицу стављали различите предмете, како би се утицало на

будуће занимање детета. У руке му се стављала књига, како би дете било добар ђак. Мајка

је до седме године чувала пупчану врпцу и давала детету пре поласка у школу да је

одвеже како би му се одвезала памет. Недељу дана након порођаја обављало се крштење,

на које је бебу водила кума заједно са бабицом. Као поклон кума је поклањала комад

платна од којег се шила прва кошуљица (Ивков-Џигурски и сарадници, 2011).

БОЖИЋ

Русини у Јужној Бачкој славе Божић три дана. Ноћ пре Божића се зове Виљија и

најзначајнија је празнична вечера Виљије. Газда је у кућу пре вечере уносио сламу и

зрневље које се у кући држало три дана. Испод стољњака стављали су се плодови како би

целе године био добар принос. На пролеће су се та зрневља мешала са семењем за прво

сејање. Божићна вечера је била богата и састојала се од 9 јела. Најбитнији је био обредни

хлеб који се зове крачун и бобаљке. После вечере се ишло од куће до куће и певале су се

божићне песме. Момци и девојке су у групама ишли од куће до куће са вифлајемом

(кућица од картона или дрвета у којој се налазила слама са фигурицама Исуца, Марије,

пастира и овце и изводили су комад о рођењу Исуса (Ивков-Џигурски и сарадници, 2011).

УСКРС

Ускрсу је претходио четрдесетодневни Велики пост. На Велики петак и суботу су

сређивали кућу и фарбали јаја на нарзличите начине. Ујутру на први дан Ускрса се

посвећивала пасха (хлеб). У корпицу су стављали све оно што таком поста нису смели да

једу (шунка, сланина итд.) и све се освећивало у цркви. Другог дана Ускрса је следило

поливање, дечаци су поливали девојчице, а трећег дана обрнуто, а за узврат су добилаи

шарена јаја (Ивков-Џигурски и сарадници, 2011).

10

ЗАКЉУЧАК

Русини данас првенствено насељавају територију Бачке и Срема, у Банату њихов

број је незнатан. Први Русини населили су насеље Кула. А први већи град у који су

дошли био је Нови Сад. Иако данас представљају националу мањину, успешно чувају

своју култру и традицију. Данас постоји могућност образовања на матерњем језику, имају

свој телевизијски програм, новине у разна фолклорна друштва и удружења.

11

ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ ПОДАТАКА

Анђелија Ивков-Џигурски (2006): Географске основе опште етнологије. Нови Сад:

Универзитет у Новом Саду. Природно-математички факултет у Новом Саду,

Департман за географију, туризам и хотелијерство.

Демографска статистика у Републици Србији, 2013. Републички завод за статистику,

Београд 2014.

Јанко Рамач (2007): Русини у јужној Угарској (1745-1918), Нови Сад, 2007.

Биљамна Хачановић и сарадници ( 2013): Природа и друштво, Завод за уџбенике, Београд.

0






Политички сукоби Северне и Јужне Кореје са

регионално-географског аспекта


Студент: Илија Шарац 343/14 Професор: др Јован Плавша


1

САДРЖАЈ

УВОД ................................................................................................................................................... 2

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ .......................................................................... 3

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ .............................................................................................................. 3

Геолошке и геоморфолошке одлике ................................................................................................ 4

Климатске карактеристике ............................................................................................................... 4

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ .................................................................... 7

СТАНОВНИШТВО ........................................................................................................................... 7

ИСТОРИЈА ......................................................................................................................................... 9

Корејски грађански рат ................................................................................................................... 10

Послератни период .......................................................................................................................... 11

(Ne)završetak građanskog rata .......................................................................................................... 12

Уједињења Северне и Јужне Кореје .............................................................................................. 13

ПРИВРЕДА ...................................................................................................................................... 14

ПОЛИТИКА ..................................................................................................................................... 15

ПЈОНГЈАНГ ..................................................................................................................................... 16

СЕУЛ................................................................................................................................................. 17

ЗАКЉУЧАК ..................................................................................................................................... 18

ЛИТЕРАТУРА ................................................................................................................................. 19

2

УВОД

Тема овог семинарског рада је да прикаже политичке односе Северне и Јужне Кореје.

Непријатељство између две Кореје вештачки је изазвано како би велике силе могле да

задовоље своје интересе. Познато је да Северну Кореју контролише Народна република Кина

и Русија, док Јужну Кореју Сједињене Америчке Државе. За Северну Кореју сматра да је

несигурна за живот, да становници те земље немају никаква права, али њен систем је као

што је некада било у Либији. Бесплатно образовање, лечење као и спортске активности

(Cumings, 2010).

Кореја је једна држава, али је настала као производ Хладног рата. Упркос томе што су

СССР и САД били савезници у другом светском рату, дубока геостратешка, идеолошка и

друштвена подела света између америчког капиталистичког и совјетског социјалистичког

блока. Од тада се две Кореје развијају у различитим условима. Северна Кореја у зони

совјетског утицаја постаје социјалистичка земља, док Јужна Кореја у зони америчког утицаја

постаје капиталистичка земља (Cumings, 2010).

Велика је штета што један народ не може да живи у заједничкој земљи, да напредују

заједно. Помирење би било најбоље решење и стварање заједничке државе, али докле год

постоји утицај са стране и докле год велике силе желе да имају утицаја оваква ситуација ће

вероватно потрајати (Cumings, 2010).

3

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

Кореја је полуострво у источној Азији, између Жутог мора на западу и Јапанског мора

на истоку. Копнена граница у највећем делу са Народном републиком Кином и малим делом

са Руском Федерацијом. Источни део обале је више планински и мање насељен, већина

становништва се налази на низијској западној обали. На северној Кореји је заступљена

претежно континентална клима док је на југу делимично суптропска. На северном делу

полуострва налази се Северна Кореја са главним градом Пјонгјангом, а на јужном делу

полуострва налази се Јужна Кореја са главним градом Сеулом (Интернет 1).

Слика 1. Географски положај

Извор: Google maps

Површина Северне Кореје износи 120.540 км2,. По површини Северна Кореја заузима

98. Место у свету. ДНР Кореја се на југу граничи са Јужном Корејом преко демилитаризоване

зоне успостављене 1953. Године, Јужна Кореја се граничи на северу на Северном Корејом, са

којом је чинила јединствену државу до 1948. Године где је њена копнена граница дуга 243

км. На западу је ограничена Жутим морем , на истоку Јапанским морем, док на југоистоку са

Источнокинеским морем. Главни град је Сеул који се налази на северу земље, углавном је

заступљена планинска клима (Интернет 1).

4

ГЕОЛОШКЕ И ГЕОМОРФОЛОШКЕ ОДЛИКЕ

Планине доминирају на истоку и северу земље. Највиши врх је 2750 метара надморске

висине, то је угашени вулкан Паекту на граници са Народном републиком Кином. Низије које

су настале спајањем речних долина, налазе се претежно уз западну обалу, а у највећој је

смештен галвни град Пјонгјанг. Границе са Русијом и Кином чине реке Јалу и Тимен. Јалу се

улива у Жуто море . Што се тиче Јужне Кореје претежно је планинска земља, у којој низије

заузимају од трећине територије. У основи могу се разликовати три главне географске

целине. Највећи део земље у средишњим и источим деловима заузимају планине

прекамбријумске старости, грађени већином од гранита и гнајсева. Дуж источног приобаља у

дужини од 500км пружа се Тебек, планински низ чији крајњи огранци допиру у Северну

Кореју. Просечно високи око 1000м, а највиши делови премашују преко 1700мнв. Према

истоку се спушта стрмо обликујући уско приобаље Јапанског мора, а према западу планине

су знатно блаже (Интернет 2).

Карта 1. Рељеф Северне и Јужне Кореје

Извор: (www.vidiani.com/maps/)

Другу целину ћине низијска подручја у западном приобаљу, најнасељенији део земље

и најважније пољопривредно подручје. То је благо валовита равница која се постепено

издиже према истоку, а рашчлањена је је вишим брежуљцима. Најважнији део ове целине је

басен реке Нактонг на југоистоку. Јужна и западна обала је изузетно разуђена са око 3000

острва, многим полуострвима, мањим и већим заливима. Због такве разуђености и плиткоће

Жутог мора разлике између плиме и осеке су и до 9м. Изливи лаве правилно се уздижу према

црху Халла-сан, највишем врху Јужне Кореје 1950 мнв (Интернет 2).

КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Клима Северне Кореје је умерено континентална са четири различита годишња доба,

киша углавном пада у пролеће, зиме су дуге са снежним олујама које долазе из Сибира.

Средња температура у Пјонгујангу током зиме износи од -3 до -13. Лета су краћа, врућа

високом влажношћу ваздуха и уз средњу температуру од 20 до 29 степени. Што се тиче

природних катастрофа, поплаве услед обилних падавина и током године полуострво Северне

http://www.vidiani.com/maps/maps_of_asia/maps_of_north_korea/large_detailed_topography_and_geology_map_of_korea.jpg

5

Кореје погоди бар један ураган. Најуочљивији континентални утицај су велике температурне

амплитуде које свуда премашују 30 степени. Кључни утицај на климу има монсунска

струјања, лета су због монсуна који дува са југа и југоистока топла и влажна. Средње јулске

температуре већином су између 20 у планинском подручју и 27 степени у јужним низијским

подручијима (Breen, 2004).

Слика 2. Снежне падавине

Извор: Google Maps

Зимски монсун који дува се севера и северозапада доноси већином суво и хладно

време, али ипак због преласка преко Јапанског мора где упије малу количину влаге, јужним

планинским подручијима може донети обилне снежне падавине. Јануарске температуре су

између -6 степени на југу и -22 степена на северним планинским областима. Највећи део

земље добија око 1000мм падавина. Повезано са сменом монсуна, падавине су током године

неравномерно распоређене, већина их падне у летњем делу године, највише од јуна до

августа, када су могуће и поплаве (Breen, 2004).

Клима Јужне Кореје је под утицајем монсуна, зиме су доста хладне са мало падавина,

а лета топла, кишовита а могу бити и спарна. Средње јануарске температуре у целој земљи

осим јужног приобаља ниже од 0 степени, и крећу се од 2 степена на југоистоку до -7 на

северу. Летње температуре су уједначеније, а средња температура августа, најтоплијег месеца

је око 25 степени. Годишња количина падавина се смањује од југа према северу. Острво Јеју

прима око 1800 мм падавина (Breen, 2004).

6

Слика 3. – Јужна Кореја

Извор: ( farm5.static.flickr.com/)_

Зимски монсун са северо-запада, прешавши преко Жутог мора, упије нешто влаге те

доноси снежне падавине које су најизразитије на планини Тебек. У суптропском јужном

приобаљу и на острву Јеју преовладавају шуме (Breen, 2004).

http://farm5.static.flickr.com/4145/5182360945_e5afd020b9.jpg

7

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

СТАНОВНИШТВО

Корејци припадају монголској групи народа, Јужна Кореја спада међу етнички

најхомогеније земље света. Најзначајнија мањина су Кинези, а након успешног развоја

пољопривредног развоја повећава се број страних радника, већином из југоисточне Азије, као

и пословни људи широм света. Поред 50 милиона становника колико има у Јужној Кореји,

мањине и страни радници представљају мали део становништва. Службени језик је корејски

који се пише посебним корејским писмом. Са 480 ст/км2 представља једну од најгушће

насељених држава на свету. Притом је дошло до поларизације између градова на западу и

југу земље у којима се становништво и даље повећава и пространих руралних подручја у

унутрашњости која су ретко насељена и даље губе становништво, те имају неповољну

старосну структуру (Seth, 2010).

Слика 4. – Становници Јужне Кореје

Извор: (ocdn.eu/pulscms-transforms/)

Данас у градовима живи више од 80% становништва, а у само три највећа подручја

око 30%. Сеул има више од 10 милиона становника, а његова градска регија око 21,5 милиона

становника. Остали већи градови Бусан са 4,6 милиона становника, Инхеон који је део

агломерације Сеула са 2,6 милиона становника. Средином 20. Века пораст становништва због

високе стопе родности био је брз, а од 1950. До 1990. Године становништво се удвостручило.

Ипак од средине 60-тих године прошлог века преласком из руралног у индустријско и урбано

друштво дошло је до смањења родности, а тиме и до успоравања раста становништва и он

данас износи око 10 промила. Осим миграција село-град, значајно је усељење неколико

милиона становника непосредно након поделе на две корејске државе 1948. Године. После

тог периода дошло је до исељења Корејаца највише у Јапан,САД и Канаду. Очекивано

трајање живота 74 године, старосна структура је повољна, 21% је млађи од 15 година, и њих

је три пута више него становника који имају више од 65 година (Seth, 2010).

ДНР Кореја има око 24 милиона становника, од тога су 98% корејске националности.

Одређени број становника су Кинези и Јапанци, док је пораст становништва око 1%.

Очекивана дужина мушкараца у ДНР Кореји је 68 година, док жене живе дуже у просеку око

74 године. Просечна старост становништва је око 31 годину, а највише има становника

старости између 15-64 године. У ДНР Кореји постоји неколико великих и знаћајних градова,

ипак међу њима је најзначајнији Пјонгјанг, који не само што је главни град, него је и

http://ocdn.eu/pulscms-transforms/1/Oi_ktkpTURBXy8wNDNlMGI5ODg5MzgyZDI2OTA0MWRkMTNkMWNjZWZlNy5qcGeSlQLNAxQAwsOVAs0B1gDCww

8

репрезентативни град читаве земље. Просечна густина насељености износи око 200ст/км2,

корејски језик је званични језик у ДНР Кореји (Seth, 2010).

Слика 5. Северна Кореја

Извор: (www.vetrinjski-dvor.si/)

Корејанци у у ДНР Кореји су већином будисти и конфучијанци, поред њих

заступљени су и католици и православци, као и синкретичка религија Рајског пута. Владу

ДНР Кореје оптужују за прогон верских заједница, то је делимично тачно јер се врши забрана

рада свих иностраних верских мисија и ширење верских секти, док су званичне верске

заједнице финансиране од стране државе. Ким ИИ Сунг је рекао за свештенике да је њихов

задатак да се моле за мир и напредак Демократске Народне Републике Кореје. Зато у

Северној Кореји није било културне револуције нити уништавања верских објеката.

Светилишта су у одличном стању и гарантована је верска слобода свих грађана. Највећи део

становништа ДНР Кореје су атеисти и агностици (Seth, 2010).

http://www.vetrinjski-dvor.si/f/pics/dogodki/severna-koreja_2_b.jpg

9

ИСТОРИЈА

Историја Кореје везана је за историју читавог Корејског полуострва. Данас на том

простору постоје две Кореје, Северна и Јужна. С обзиром да су смештене између две највеће

силе Кине и Јапана, историја Кореје је врло зависна од деловања па и од освајања суседних

сила. У каснијим раздобљиам у овом региону се појављују и западне силе у почетку Велике

Британије и Француске, а касније и САД и Совјетског Савеза, који много утичу на историју

комплетног Корејског полуострва. Што се тиче праисторије не постоје фосилни остаци Хомо

Ерецтуса, али су пронађена оруђа која потичу од пре око 400.000 година. Први трагови

људских насеља датирају из 4270. Године п.н.е, за то постоје докази у очуваној грнчарији

која је порнађена на многим местима на Корејском полуострву. Постоје записи да је прво

краљевство које је владало северним делом полуострва била династија Гојосеон и то у

периоду од 2300 године пре нове ере. Према легенди први корејски краљ Тонгњонгу који је

онсовао древно краљевство Когурио чија је престоница била Пјонгјанг. Али ипак историја

није доказала да је Пјонгјанг у то време био значајно средиште корејског полуострва.

Упоредо са развојем металног, бронзаног, оруђа и оружја постоје докази о постојању веома

утврђених градова, а око 4 века пре нове ере Пјонгјанг постаје престоница. У последњем веку

старе ере, Кореја постаје кинеска провинција Лиланг са престоницом Жаоминг, која је данас

јужни део Сеула (Seth, 2010).

Период три краљевства везан је за доба од 37. Године пре нове ере до 668. Године.

Цело полуострво је било подељено низом малих териотрија краљевстава, ипак највећу

доминацију имала су три краљевства: Печурио, Печке и Шила. Оснивач краљевине Когурио,

оснива државу у северном делу Кореје. У јужном делу полуострва живела су племена Махан,

Чинхан, Пјонхан. Након протеривања племена Махан на југозапад, краљевина Пекче се

уздигла, престоница им је била Квангџу, овај крај се пуно изграђивао и постао је део Сеула.

Краљевство је било организовано по угледу на кинеску државу са грађанским бирократским

апаратом. Краљевина Пекчу је имала добре политичке односе са источном кинеском

династијом у јужној Кини. Краљевина Пекче је имала велики утицај на Јапан и била је важно

седиште ране јапанске цивилизације (Seth, 2010).

Јапански притисак је све више растао нарочито после Јапанско-руског рата 1905-

1906 године када не остаје ништа од независности. Јапанци су владали полуострвом од 1910.

Године па до другог светског рата. Јапанци у Кореји заводе колонијалну управу , Корејанци

постају цивилизација ниже расе и ово стање опстаје све до краја другог светског рата. Услед

великог незадовољства Корејанци 1. Марта 1919. Године излазе на масовне демонстрације.

Јапански демонстратори су демонстрације угушили погубљењем великог броја Корејанаца.

Иако је демонстрација за независност била безуспешна био је важан корак у даљим

покушајима Корејског становништва ка независности. Омладина организује све јачи отпор

преко герилских акција. Тридесетих година 20 века Ким II Сунг оснива Корејску Народну

ОслободилачкуАрмију (КНОА) (Seth, 2010).

10

КОРЕЈСКИ ГРАЂАНСКИ РАТ

Корејски рат је започео као грађански, водио се од 1950. Године до 1953. године, на

полуострву Кореја, која је након Другог светског рата подељена на совјетску и америчку

окупациону зону. Грађански рат је избио 25. Јуна 1950. Године када је комунистичка

Демократска Народна Ребублика Кореја напала капиталистичку републику Кореју. Грађански

рат је проширен када су Сједињене Државе, а касније и Народна Република Кина ушле у рат

због хладноратовских тензија. Рат се окончао примирјем које је постигнуто 27. Јула 1953.

Године. Главна подршка Северној Кореји била је Кина, уз ограничену помоћ совјетских

борбених савезника, војних пилота и оружја. Јужну Кореју су подржавале снаге Уједињених

нација, углавном америчке, иако су многе друге државе такође допринеле у погледу броја

војника. Када је рат избио, Северна и Јужна Кореја су постајале као привремене владе које се

боре за контролу над целим полуострвом, након поделе Кореје од стране САД и Совјетског

Савеза (Gardner, 2015).

Slika 6. – Satelitski snimak Severne i Južne Koreje

Izvor: Google maps

Узрок сукоба је подела Кореје која је од 1910. До 1945. Године била под јапанском

влашћу на совјетску и америчку окупацијску зону након предаје Јапана у Другом светском

рату. Демаркациона линија, установљена претходним договором из 1945. Године ишла је 38.

Паралелом. Било је планирано да се по завршетку окупације одрже избори и Кореја уједини

као држава са јединственом владом. Те планове је пореметило избијање Хладног рата, па су

преговори о уједињењу пропали. Уместо тога СССР и САД су установили супарничке и

идеолошки супростављене владе, односно државе које се називају Северна и Јужна Кореја.

Сукоб интереса бившег Совјетског Савеза и САД-а на Далеком истоку доводе до Корејског

рата. Пре почетка рата севернокорејанци су почели са нагомилавањем трупа дуж 38.

Паралеле. Севернокорејски вођа Ким Ил Сунг је у почетку одбио помоћ кинеског

председника Мао Цедунга. Рат је почео нападом севернокорејских комунистичких снага на

Јужну Кореју 25. Јуна 1950. године (Gardner, 2015).

11

ПОСЛЕРАТНИ ПЕРИОД

Јужна Кореја се веома споро опорављала од рата. Ји Сунг Ман је пао 1960. Године

након огромних демонстрација у Сеулу. Следеће владе нису успеле да стабилизују политичке

и социјалне тензије. Због тога на власт долази војска на челу са генералом пар Чунг-Хи. Он је

организовао изборе и себе прогласио за председника где на том месту остаје наредних 18

година. Паркова диктатура је пала када су га Северно-корејски командоси убили 26. Октобра

1979. Године. Након њега на власт је дошао други генерал Чун Ду-Хван. Он је наставио

политику свог претходника али и његова хунта пада после демонстрација у Сеулу.

Осамдесетих година економија Јужне Кореје почиње да јача и постаје Азијски тигар. Као

доказ за велики економски напредак су и Олимпијске игре одржане у Сеулу 1988. Године.

Деведесетих економски бум се наставио да би га 1996. Године зауставила економска криза

узрокована падом Хонгконгшке берзе. Ипак Јужна Кореја у послење две деценије представља

развијену земљу чији су производи познати свуда у свету. Најпознатији производи у

последње две деценије су углавном у аутомобилској индустрији и белој техници (Cumings,

2005).

Од 1948. Године Ким Ил Сунг је премијер Демократске Народне Републике Кореје а

тек 1972. Године постаје председник државе и то ће и остати до смрти 1994. Године. Због

мирне политиче климе Северна Кореја се брзо опорављала од рата. Шездесетих година се

развија тешка индустрија, као и развој лаке индустрије. Поред овога постојале су и сталне

акције против америчких снага тако је 1968. Године ухваћен амерички шријунски брод

Пуебло. 1969. Године је оборена шпијунска летелица, а 1979. Године убијен Парк.

Седамдесетих почиње отварање према свету али оно није већег обима. Преговори о

помирењу и уједињењу почињу 1972. Године а престају 1973. 1986. Године почиње програм

спајања фамилија раздвојених раздвојених сукобом али уз велику контролу власти.

Септембра 1991. Године Демократска Народна Република Кореја и Република Кореја су

примлене у ОУН. Распад СССР донео је велике проблеме ДНР Кореји, на првом месту

повећала се опасност од напада САД-а. Економија је почела да се урушава јер се земља

нашла под снажном економском блокадом западних землаја, суше, несташице и галд у

земљи. На све ово ЦИА је 1993. Године обелоданила да Северна Кореја производи атомско

оружје. Преговори око атомског наоружања се прекидају па опет настављају и тако стално

док свет помно прати како ће се окончати ова вишедеценијска криза на Корејском

полуострву. Северна Кореја је једна од најизолованијих држава на свету (Cumings, 2005).

12

(NE)ZAVRŠETAK GRAĐANSKOG RATA

Што се тиче рата на Корејском полуострву, стање остаје непромењено, иако је

примирје потписано 27. Јула 1953. Године, рат се правно није још завршио. По свим

критеријумима рат је завршио неодлучним резултатом. Северна, а и јужна Кореја су

доживеле неупсех у покушају уједињења, а на обе стране је погинуло 3 милиона становника

уз неописива разарања. САД је успео спречити комунисте у даљем надирању према Азији,

али је у рату скршен мит о америчкој непобедивости. Кина је ипак успешном интервенцијом

у корист свог савезника, по први пут након 19-ог века повратила статус велике силе. Једини

истински победник био је Јапан, који се наметнуо као највећи амерички савезник у Азији и

чија је индустрија захваљујући америчким војним наруџбама доживела препород. Корејски

рат је је важан као први сукоб у коме су се сукобили млазни авиони, као и први сукоб у којем

су кориштени хеликоптери, углавном за евакуацију рањеника (LaBourey, 2005).

Slika 7. –Severna i Južna Koreja

Izvor:( encrypted-tbn0.gstatic.com/ )

На самом почетку рата више упсеха је имала боље опремљена и снабдевена

севернокорејска војска. Малобројнија, слабије опремљена и демоларисана јужнокорејска

војска брзо је поражена и присиљена на повлачење. САД нису желеле отворено ући у рат

нити превише снабдевати јужнокорејску војску. Док Совјети и Кинези нису крили своју

подршку. Након тога у Јужну Кореју су из Јапана почеле долазити америчке војне снаге које

су покушавале да стабилизују ситуацију, али су претрпеле велике губитке. После тога

међународни Савет безбедности Уједињених нација одлучује послати међунардодне снаге,

мислећи да ће на тај начин да смире ситуацију. Циљ акције било је сузбијање агресије

комунистичке Кореје над Јужном Корејом. Када су ступили у борбу, снаге ОУН-а су

претрпеле тешке поразе, када су јужнокорејске снаге и снаге ОУН-а сатеране у ћошак, на

ивици пораза, американци одлучују да пошаљу војску у Јужну Кореју. Прекретница у рату је

било искрцавање америчких војника код Инчона. Са доласком америчких снага, ствари се

одвијају у корист Јужне Кореје која креће у контранапад. Опијен победом амерички

командант Мекартур, желео је да прође 38 паралелу желећи да уједини две Кореје али под

патронатом САД-а, тај потез је озбиљно забринуо Народну републику Кину (LaBourey, 2005).

https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcR-AyXK5YvW-ZDiNlGW4jlIzlqaSs2IQuvJnOrUFY-yafEEKkF7

13

УЈЕДИЊЕЊА СЕВЕРНЕ И ЈУЖНЕ КОРЕЈЕ

Значајна порука је стигла из глваног града Северне Кореје, Пјонгјанга. У којој

тамошње власти поручују да су спремне на уједињење у федерацију. Наглашава се како је то

процес који треба да буде у интересу Корејског народа и да никако не сме да буде подложан

страним утицајима. Пјонгјанг је такође позвао Јужну Кореју да смањи војна напетост на

Корејском полуострву, и да тим поводом откажу војне вежбе са САД-ом. Након рата, лидер

Северне Кореје изјавио је да је потребно да се престане са свим опасним непријатељствима и

конфронтацијама. Из Пјонгјанга тврде да се све може одрадити на нивоу федерације, те да се

у таквом устројству две супротне идеологије и два другачија друштвена система могу да

коегзистирају. Север и југ треба да реше сва питања заједничким напорима у сврху интереса

нације и националног јединства. Север и југ не смеју бити жртва спољних актера који желе да

експлоатишу поделе у Кореји (Internet 3, Buzo, 2002).

Slika 8. – Ujedinjenje Severne i Južne Koreje

Izvor: (www.nspm.rs/)

Северна Кореје данас није ни комунистичка ни социјалистичка земља. И како би

изгледало уједињење две Кореје, са једне стране Јужна Кореја која је економски напредније и

поседује изузетан економски диверзитет може само да се претпостави. Наравно, није све у

економији, геополитика је изузетно важан фактор. Уједињена Кореја би сигурно била

независнија него што су две Кореје данас. То би ишло на руку силама попут: Русије и Кине,

док би са САД, које и даље имају око 29,000 војника на територији Јужне Кореје. То би била

лоша вест са САД, поготово ако би услов био одлазак америчких војника са територију Јужне

Кореје. Уједињење би свакако довело до стабилизације у овом делу Азије, нарочито када

САД имају све веће амбиције на овом простору и када се отворено креће у огроман пројекат

Окруживање Кине. Кина би свакако подржала уједињење Кореје из више разлога. Војно

снажна, нуклеарна Северна Кореја је нешто што се Кини никако не допада, мада је та иста

Кореја кључна тампон зона америчким трупама (Internet 3, Buzo, 2002).

http://www.nspm.rs/images/stories/08%20SM/severna-juzna-koreja.jpg

14

ПРИВРЕДА

Какво је заправо стање у Северној Кореји тешко је рећи, јер пропаганду не можемо

узимати као адекватан извор информација, било да се ради о севернокорејској пропаганди

или антисевернокорејској пропаганди која се ствара назападу. Можемо само нагађати и

претпостављати. Претпоставља се имајући у виду систем у којем се развијала, да је Северна

Кореја данас сиромашна земља, ако рачунамо према платежној моћи становника, али

вероватно још увек има чврст систем бесплатних социјалних служби, од школовања до

здравства. Нагло отварање јужнокорејском капитализму вероватно би било погубно за

становништво Северне Кореје тзв Доктрина Шока, коју по сваку цену треба избећи. Поред

свих критика на рачун Северна Кореје, претпоставка је да у земљи постоји низ позитивних

фактора које треба очувати по сваку цену. Са друге стране где бизнис води главну реч неће

тек тако пристати на уједињење уколико у томе за себе не виде неки велики интерес

(Cumings, 2005).

Slika 9. – Radnice u Severnoj Koreji

Izvor: https://encrypted-tbn2.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcS2W_V2vl_XfwafGR-

mzSdpJvXNFAxskWIJx9sdKbJN9_-2ssvK

Стратегија развоја Северне Кореје је таква да је највиши приоритет постављен тешкој

индустрији, уз паралелан развој пољопривреде и лаке инустрије. Више од 50 процената

државних инвестиција отишао је у индустријски сектор у периоду од 1954-1976 године, као

резултат тога бруто индустријска производња је порасла брзо. Удео индустрије у укупном

бруто националном дохотку у односу на пољопривреду порасла је за 28% 1946. године, док

1990. године за 90%. Од почетка 1960. године Јужна Кореја је доживела енормно велики раст

који ју је сврстао у азијске тигрове. Од аграрне земље чији је доходак по становнику био

упоредив са сиромашним земљама Африке. Од 1970-их потпора државе дана је црној и

обојеној металургији, бродоградњи, хемијској индустрији, а од 1980-их аутомобилској,

електротехничкој и електроничкој индустрији. Посебно су се потицале велике компаније и

индустријски комплекси. БНП по становнику износи 10,000 долара, а висе од 40% остварује у

индустријишто је међунајвећимуделима у свету. Важност пољопривреде се смањује, једнако

по уделу запослености и у дохотку (Cumings, 2005).

https://encrypted-tbn2.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcS2W_V2vl_XfwafGR-mzSdpJvXNFAxskWIJx9sdKbJN9_-2ssvK


http://www.srbijadanas.com/sites/default/files/520/korejski-radnici.jpg

15

ПОЛИТИКА

Демократска Народна Република Кореја је држава са три партије: Чондистичка Чонгу

партија, чија је председница Ју-Ми Јонг, Корејска социјалдемократска партија чији је

председник Ким Пјонг Сик и владајућа Радничка партија Кореје чији је генерални секретар

Ким Џонг УН. Врховна народна скупштина има 687 места, а посланици се бирају на мандат

од 5 година. Читав уставни систем се заснива на скупштинском систему. Владајућа

идеологија коју прихватају све три партије је Џуш или Џуче идеја чији је креатор Ким II

Сунг. Први устав Северна Кореја је донела 1948. године Северна Кореја има дипломатска

представништва широм света, и већина земаља је признаје изузев, Републике Кореје, САД-а,

Јапана. Међутим после посете бивше америчке секретарке Медлин Олбрајт 1999. године,

извршено је и формално признање ДНР Кореје од стране САД-а, али администрациај Џорџа

Буша је то поништила. Северна Кореја је 2009. године, у уставу заменила комунизам за

Сонгун политиком, која ставља развој војске у први план, па тек онда политику и идеологију

(Breen, 2004).

Slika 10. – Kongres Radničke partije

Izvor: (www.novosti.rs/)

Јужна Кореја је вишестраначка република са једним законодавним домом. На челу

државе државе је председник који се бира на мандат од пет година. Осим што је на челу

државе и војске, председник представља врх извршне власти, јер именује премијера кога

потврђује парламент. Власт је у Јужној Кореји подељен је на извршну, судску и законодавну

раде на националном нивоу, иако неколико министара у извршној власти ради на локалном

нивоу. Локална управа има полу-аутономију садржава извршну и законодавну власт. Судска

власт ради и на локалном и националном нивоу (Breen, 2004).

http://www.novosti.rs/upload/images/2016/05/09/Tan2016-5-8_93913305_0.jpg

16

ПЈОНГЈАНГ

Пјонгјанг је главни и највећи град Демократске Народне Републике Кореје. Пјонгјанг

има око 2,5 милиона становника док у широј околини града има око 3,5 милиона становника.

Град лежи на обалама реке Таедонг, удаљен је 48 км од Корејског залива и Жутог мора.

Пјонгјанг је према легенди основан 1122. године п.н.е, на месту где се пре тога налазила

престоница династије Дангун и њиховог краљевства Гојосеон основаног 2333. године п.н.е.

Након отварања Кореје странцима, Пјонгјанг је постао база ширења хришћанства, па је у

граду изграђено преко 100 цркава. Тако да је креајем 19-ог века Пјонгјанг имао више

протестантских мисионара од било којег града у Азији. За време Кинеско- Јапанског рата

град је тешко разорен, након тога погодила га је епидемија куге. За време јапанске окупације

град се развио у врло важан индустријски центар (Интернет 4).

Slika 11. – Pjongjang noću

Izvor: (www.felixgottwald.net)

Данашњим градом доминира 105 спратова висока пирамида Хотел Рјугјонг који се

градио од 1987. године а отворен је 2012. године. Пјонгјанг и даље има сачуване северне

зидине, Градска врата Хјонму и неколико храмова из времена Краљевства Гугурјео који су

реконструисани у оригиналном стилу. Поред тога градом доминирају грађевине које су

настале након Корејског рата у дугу социјалистичког реализма попут великог театра. Палата

Окрју са великом двораном и стадион Ким II Сунг. Град је пун споменика, од којих је

наимпресивнији Торањ Жуше, подигнут у славу Корејског социјализма, има и неколико

тријумфалних славолука, од којих је најпознатији славолук Уједињења, који слави уједињење

две Кореје. Најбронији су споменици председника Ким II Сунга. Гробница митолошког

оснивача града краља Кија из 1122 године п.н.е. налази се на северу града. Пјонгјанг такође

има универзитет Ким II Сунг основан 1946. године са бројним факултетима. Град има бројне

научне институте, музеје, библиотеке, театре, и опере. Пјонгјанг је највећи индустријски

центар Северне Кореје са бројним творницама тешке индустрије које су развијене на бази

великог рудног богатства. Поред тешке индустрије у граду је развијена и лака индустрија,

прехрамбена, обућаи текстилна. Пјонгјанг је добро повезан за путевима и железничким

пругама са осталим градовима, те са Кином и Русијом. Град има добро развијен систем јавног

превоза, метро, трамвају, тролејбуси, аутобуси. Једини међународни аеродром у земљи

Сунан, налази се 24 км од центра града, има везе са свим већим градовима у Азији (Интернет

4).

17

СЕУЛ

Сеул је главни град Јужне Кореје, са око 11 милиона становника, а читава

агломерација има око 25 милиона становника. Налази се у северозападном делу земље на

реци Хан. Сеул је престоница Кореје од 29-ог новембра 1394. године до јапанске окупације

1910. године. Установљењем Јужне Кореје 1948. године постао је главни град државе, изузев

у кратком периоду за време Корејског рата. Сеул је налази јужно од Корејске

демилитаризоване зоне на реци Хан. Град је политички, културни, друштвени и економски

центар Јужне Кореје. Такође је центар међународног бизниса, финансија, мултинационалних

корпорација и светских организација. Пошто је главни град једне од најмоћнијих светских

привреда, његов глабални статус је у сталном порасту. Област галвног града Јужне Кореје

одухвата главни град Сеул, велику луку Инчон и друге сателитске градове. У Сеулу живи

скоро четвртина становништва Јужне Кореје, а у области главног града живи скоро половина

Јужнокорејанаца. Сеулом директно управља влада Кореје. Сеул је подељен на 25 градских

дистрикта. Густина становништва у Сеулу је тако велика да га сматрају једним од

најдигиталнијих градова у данашњој глобалној повезаној економији (Интернет 5).

Slika 11. – Seul noću

Izvor: https://encrypted-tbn1.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcS-

yv_KulL5LjYZB2tZ0gJ7kVdBHNXeC8rk7vvMoUIWiFkiM7dr

У граду је регистровано више од милион возила, који стварају огромне

саобраћајне гужве. Област галвног града Сеула са великом градском луком Инчон,

транспортним појасом и пространим резиденцијалним подручјем Сеонгнам, једно је од

најсељенијих места на свету. Последњих година градске власти су предузеле мере за заштиту

града од ваздушног и воденог загађења. У Сеулу су одржане летње олимпијске игре 1988.

године Овде се налази Сеул Метрополска Библиотека и Национална библиотека Кореје. За

разлику од градова Европе и Северне Америке, урбанизација се није одвијала изградњом

породичних кућа, него се развој одвијао изградњом вишепородичних зграда у предграђима са

великом густином становништва. Досељавањем руралног становништва у потрази за послом,

градила су се густо насељена подручја најчешће црном градњом, тако су насељена околна

подручја Сеула. Изграђена насеља, најчешће масивне градње са циглом, врло се мало

разликују од урбанизованих подручја регуларне градње. Већина становништва се почела

насељавати у околним подручијма где је дошло до флуктуације становништва из тадашњег

средишта у околна подручја (Интернет 5).

18

ЗАКЉУЧАК

Оно што је заједничко Северној и Јужној Кореји, пре свега реч је од једном народу, о

браћи и сестрама. Нажалост, често братско-сестрински односи заврше крвопролићем. Дуга и

мукотрпна историја поробљене Кореје од стране Јапана. Јапанци су од 1905. године до краја

другог светског рата владали охоло, бахато и безобразно, те су дворске палате у Сеулу

претворили у зоолошке вртове. После другог светског рата, захваљујући интересима СССР-а

и САД-а, Кореја је увучена у немилосрдни рат, потом подељена и поцепана. Километри

бодљикаве жице, контролни пунктови, стражарнице на сваком кораку до пред сам улазак у

Сеул (LaBourey, 2005).

Млади Јужнокорејанци су незаинтересовани за тему уједињења Северне и Јужне

Кореје, исто као и млади који живе у републикама бивше Југославије. 60 процената

становника Јужне Кореје углавном старије популације жели уједнињење се Северном

Корејом, ради породичних веза, растављених породица односно раздвојених браће и сестара

(LaBourey, 2005).

19


Anthony, C. (2011): The Korean military balance

Breen, M. (2004): The Koreans: Who they are, what they want, where there future lies

Buzo, A. (2002): The making of modern Korea

Cumings, B. (2005): Korea place in the Sun

Gardner, H. (2015): Averting Global War, Regional Challenges

LaBourey, J. (2005): When friends become enemies

Seth, M. (2010): A history of Korea: From Antiquity to the Present

http://www.novosti.rs/upload/images/2016//05/09/Tan2016-5-8_93913305_0.jpg

https://encrypted-tbn2.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcS2W_V2vl_XfwafGR-

mzSdpJvXNFAxskWIJx9sdKbJN9_-2ssvK


https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcR-AyXK5YvW-

ZDiNlGW4jlIzlqaSs2IQuvJnOrUFY-yafEEKkF7

https://encrypted-tbn3.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcQ6a5LbQj-

1uiwAlRPtTHAYkJJnrq_ZRqIWIoHeHLn1Q2UDeEWc


http://ocdn.eu/pulscms-

transforms/1/Oi_ktkpTURBXy8wNDNlMGI5ODg5MzgyZDI2OTA0MWRkMTNkMWNjZWZlNy

5qcGeSlQLNAxQAwsOVAs0B1gDCww


https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ac/Korea.A2002361.0430.500m.jpg/240

px-Korea.A2002361.0430.500m.jpg

https://www.transcend.org/tms/wp-content/uploads/2015/08/north-south-korea-map-asia.gif

http://www.novosti.rs/upload/images/2016/05/09/Tan2016-5-8_93913305_0.jpg






https://encrypted-tbn3.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcQ6a5LbQj-1uiwAlRPtTHAYkJJnrq_ZRqIWIoHeHLn1Q2UDeEWc

https://encrypted-tbn3.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcQ6a5LbQj-1uiwAlRPtTHAYkJJnrq_ZRqIWIoHeHLn1Q2UDeEWc






https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ac/Korea.A2002361.0430.500m.jpg/240px-Korea.A2002361.0430.500m.jpg

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ac/Korea.A2002361.0430.500m.jpg/240px-Korea.A2002361.0430.500m.jpg

https://www.transcend.org/tms/wp-content/uploads/2015/08/north-south-korea-map-asia.gif


ПРИРОДНО – МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ



Семинарски рад

Регионализација музичких праваца на простору

САД-а кроз време и простор

Принципи и методe регионализације

Студент: Марковић Јасмина 865/16 Професор: Плавша Јован


Нови Сад, 2016

САДРЖАЈ

УВОД ............................................................................................................................................. 1

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ИСПИТИВАНОГ ПОДРУЧЈА ..................................................... 2

ДЕМОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ САД-а ............................................................................................. 3

ПОЈАМ ЏЕЗ МУЗИКЕ, ИСТОРИЈА И ЊЕНИ ПРАВЦИ......................................................... 4

ИСТОРИЈА ЏЕЗ МУЗИКЕ ...................................................................................................... 4

МУЗИКА „ЦРНЕ“ АФРИКЕ И АМЕРИКЕ ........................................................................... 4

ПОЈАМ БЛУЗА, ИСТОРИЈА И ЊЕГОВИ ПРАВЦИ................................................................ 9

ИСТОРИЈА БЛУЗА .................................................................................................................. 9

ШИРЕЊЕ БЛУЗА................................................................................................................... 12

„ПЛЕСАЊЕ“ БЛУЗА ............................................................................................................. 13

УСПОН И ПАД БЛУЗА......................................................................................................... 14

ПОЈАМ РОК МУЗИКЕ, ИСТОРИЈА И ЊЕНИ ПРАВЦИ ...................................................... 14

ПАД И УСПОН РОКЕНРОЛА ............................................................................................. 16

РАЗВОЈ МУЗИЧКИХ ЖАНРОВА ИЗ РОКА ...................................................................... 18

ЗАКЉУЧАК ................................................................................................................................ 19

ЛИТЕРАТУРА............................................................................................................................... 1

УВОД

Музика поседује свој властити „ говор “ који се изводи помоћу комбинације

тонова. Она делује на мисли, расположење и осећања. Сваки човек музику доживљава на

сопствени начин и због тога се она не може у потпуности дефинисати.

Семинарски рад на тему „ Регионализација музичких праваца на простору САД-а

кроз време и простор “ приказује како су се разни музички правци ширили и настали. У

овом раду је покушано да се што тачније објасне покрети у култури који су једва оставили

неког трага, у смислу „моћи“ или „ догађаја од општег значаја“ , али који су још увек

присутни у свести и гласовима људи.

Предмет проучавања ове теме је музика и њен настанак на подручју Сједињених

Америчких Држава.

Циљ је да се што верније прикаже правац простирања музичких праваца, а задатак

је да се што боље представи разноликост и богаство истих.

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ИСПИТИВАНОГ ПОДРУЧЈА

Сједињене Америчке Државе ( САД ) заузимају површину од 9 826 675 км2. У

њихов састав улазе територије Аљаска и Хавајских острва. Заузимају готово читаву

умерену зону северноамеричког континента, где су климатски услови за живот веома

повољни (Петровић, Илић, 1979).

Пространа земља Северне Америке заузима средишњи појас потконтинента, а на

северу се граничи са Канадом, а на југу са Мексиком. Источну обалу запљускује

Атлантски океан и један део Мексичког залива, док је на западу граница Тихи океан

(Петровић, Илић, 1979).

Осим Хавајских острва, САД-е поседују различите острвске територије које нису

физички припојене. У Карипској регији је то део архипелага Девичанских острва и

територије у Океанији.

Развитак саобраћаја, као и сеобе из Европе у Америку довели су до тога да се

светско економско тржиште пренесе са Медитерана на Атлантик (Петровић, Илић, 1979).

Слика 1 : Географски положај

(Извор : http://www.haoss.org/ )

http://www.haoss.org/

ДЕМОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ САД-а

Највећи део становништва САД-а су потомци европских досељеника. Оне су једна

од најнасељенијих држава на свету. На југу овог простора су постојале две веома

развијене културе, Астеци и Маје, а на северу су живели Амероиндијанци. Највише

досељеника је из Азије. Становништво САД-а кроз историју је било изложено утицају

многих прородних и друштвених фактора.Оно се, више него било које друго на свету,

формирало под утицајем миграција. То је и утицало на веома разнолоку етнолошку

структуру становништва. Миграције су биле условљене многобројним факторима, од

којих су највећи утицај имала ратна дешавања и социо-економски статус становништва у

другим деловима планете (Петровић, Илић, 1979).

Амерички староседеоци, познати као Индијанци, данас представљају мањинско

становништво, од којих већина живи у резерватима (Петровић, Илић, 1979).

Већина становника САД-а води порекло од досељеника из свих крајева света.

Црначко становништво је до 1960. године чинило 10,5% становника САД-а. Осим њих

присутан је велики број Европљана (највише Француза, Енглеза и Ираца) (Петровић,

Илић, 1979).

Према последњем попису становништва из 2012. Године, број становника САД-а

износи 314 милиона(Интернет 4:).

http://www.dgt.uns.ac.rs/download/regeo_iii_pr2.pdf

ПОЈАМ ЏЕЗ МУЗИКЕ, ИСТОРИЈА И ЊЕНИ ПРАВЦИ

ИСТОРИЈА ЏЕЗ МУЗИКЕ

Прича о џезу почиње са открићем америчког континента и са поробљавањем

афричког народа који је радио на плантажама. Док није на снагу ступила забрана

поробљавања црног народа, из Африке је у Америку доведено око 11 милиона црнаца.

Афрички народ је са собом донео своју културу и традицију, која је знатно утицала на

формирање музичког правца и на његов даљи развој (Колијер,1989).

Слика 3: Рад на пољу

(Извор : http://www.intermagazin.rs/)

МУЗИКА „ЦРНЕ“ АФРИКЕ И АМЕРИКЕ

„Црна“ Африка је сушта супротност „ белој“ Америци, нарочито када је у питању

музика. За разлику од европске, арапске, индијске и кинеске музике, за афричку музику се

може рећи да је млада. Тачније, музика афричког континента постаје популарнија од

половине 20. века. Африка обухвата мноштво народа који имају различите језике , али без

обзира на то, могуће је утврдити дубинске везе у њиховој музици (Интернет 1:).

Један од аналитичара који је проучавао њихову музику и карактеристике њиховог

музичког система , закључио је да је то систем који је „разумно уједињен“. У музици

Африке се могу пронаћи и инструменти који су изведени из арапских модела. Такав

пример је ребаб (Џералд, 1994).

http://www.intermagazin.rs/wp-content/uploads/

Слика 4 : Ребаб

(Извор : http://belly-dance.org/rebab.html)

Контакт са модерном западном музиком је изменио оригиналну афричку музичку

традицију. И код куће, и у ропству, афрички народ је дуго био изложен хришћанским

химнама, западној музици за игру и популарној песми. Афрички народ је прихватио

наведене елементе страних утицаја и прилагодио их својим традиционалним звуковима.

Према неким мишљењима, џез не представља афричку музику и правац, али се не може

порећи да је он творевина афричког човека (Колијер, 1989).

За афрички народ је карактеристичан живот у племенима. Такав живот је условио

појединца да се осећа веома везаним за своју групу. Овакво осећање повезаности

исказивано је кроз бројне ритуале, а веома често кроз музику. Помоћу ње изражавају

осећања према племену, породици и људима око себе, па се може закључити да највећи

део афричке музике има ритуалну или друштвену функцију (Колијер, 1989).

Слика 5 : Афрички плес

(Извор : https://reridamariam.wordpress.com/)

Прва карактеристика афричке музике захтева ангажовање целог тела. Кроз читаву

музику се провлачи пљескање рукама, лупање ногама и певање. Од инструмената

најчешће користе бубњеве који се праве у разним величинама, од минијатурних до оних

који у пречнику имају један метар. Осим бубњева много се користе и звечке, звона,

чегртаљке и слични инструменти. Од дувачких инструмената користе трубу од шкољки,

слонових кљова на којима се може свирати највише два тона. Афричка музика је у основи

ритмичка (Колијер, 1989).

Афричка музика, а нарочито она из Западне Африке, одакле је највише робова

дошло у Америку, је карактеристична због тога што се прибегава образцу позива и

одговора. То својство су тек касније приметили у Сједињеним Америчким Државама. За

такав стил певања је карактеристично то што један инструмент или певач одговара

другом. Та особина афричке музике се може приметити и код џеза (Колијер,1989).

Још једно важно својство афричке музике је „грубост“ темпа – оно што ће се у џезу

звати „прљавим“ тоном. Афрички народ не тежи томе да имају леп глас, већ супротно.

Они прибегавају мноштву поступака како би огрубели свој глас (Колијер, 1989).

Осим наведених особина, постоји и веза са џезом где се одређени делови песме

понављају доста дуго, све док главни вођа или бубњар не одлуче да може да се пређе на

следећи мелодијски образац (Колијер, 1989).

Што се тиче порекла речи, историчари се не слажу.

Једни аутори тврде да је назив произишао из имена извесног Jasbo Brown-a, док

други тврде да реч „џез“ долази од француске речи „јасер“ што значи брбљати. Ради се

дакле о разговору између инструмената. Термин „џез“ је прихваћен тек 1917. године

(Колијер, 1989).

За родно место џеза се сматра Њу Орлеанс, који се налази у држави Лузијани у

Сједињеним Америчким Државама који због свог повољног географског положаја био

једна од највећих лука у коју су упловљавали бродови са робовима из Африке (Џералд,

1994).

Сматра се да период 1890. – 1910. године представља зачетак џеза. Као што је већ

напоменуто, настао је од афричке традиционална музика, која је измењена под утицајем

локалног фолклора и музике и извођена је на европским инструментима. Многи се слажу

да тај, понекад плачљив, тужан тон, долази управо од осећаја одвојености афричког

народа од дома и породица (Колијер, 1989).

Скица 1 : Приказ Луизијане

(Извор : http://www.d-maps.com/)

Основне карактеристике џез музике су синкопа, вибрато и стална музичка

пулсација у 4/4 такту. Осим тога, битна одлика џеза је и импровизација, а извођачи су

уједно и ствараоци музике у џезу, за разлику од композитора као код класичне музике. За

џез се још вежу и соло деонице. Централни инструмент је бубањ са помоћним

удараљкама, који са клавиром, гитаром и контрабасом чини ритмичку секцију. Веома

често се користе и дувачки инструменти : саксофон, кларинет, труба и тромбон

(Колијер,1989).

Појава радија је омогућила нову револуцију џеза јер је омогућио џез музичарима да

се њихова музика чује широм света, поготово након Велике Депресије, након чега џез

музика мења америчку културу из корена (Колијер,1989).

Битну улогу је одиграо Луис Армстронг који је много утицао на великане џеза

попут Каб Каловеја и Џи Гилеспија (Колијер, 1989).

Када се Америка укључила у Први Светски рат, поједине војсковође су захтевале

регрутацију црнаца. Један од тих војсковођа је био генерал Хејворд, који је индиректно

одговоран за ширење џез музике. Он је регрутовао Џејмс Риз Јуропа ( James Rees Europe) ,

који је био вођа џез оркестра у Харлему. Он је привукао велики број џез музичара и

оформио војни бенд (Бротвик, Мој 1970).

Након Другог Светског рата развој џеза се прекида , али настају нови стилови. Један од

стилова је Бибоп. Он је музичарима дозвољавао више креативне слободе. Тај стил је увео

праву револуцију у џез музику тако што је диктирао стил живота, а након кратког времена

је постао и основни језик џез музичара (Колијер, 1989).

Након њега се јављају и хард-боп, слободан џез, авангардни џез, џез фузија који

долазе заједно са појавом електричних инструмената. Хард- боп се највише свирао на

источној обали Америке. За веома кратко време џез постаје одраз расположења Америчке

нације (Бротвик, Мој, 1970).

Када је, 1971. године преминуо Луис Армстрон, са њим је, чинило се у том

тренутку, умро и сам џез. Међутим, појавом компакт дискова, јавља се и нова нада за

опстанак џеза. Тада почиње да се преснимава музика са плоча на дискове и поново

пуштала у продају.

У том периоду јављају се и нови стилови као што су Ејсид (Acide), Диксиленд

(Dixieland), Свинг (Swing) и Смут (Smooth) џез, Бебоп (Bi Bop). Њихови представници су :

Пет Метени (Pet Metheny), Шаде (Sade), Молоко и други. (Колијер, 1989)

Acide jazz је стил који је настао ‟80-их година 20. века. То је стил који је мешавина

џез, фанк, соул и диско музике, а често садржи и елементе електронске музике.

Bi Bop настаје ‟40-их година 20. века. Одлике овога правца су брз темпо и

комплексна хармонија у музици. Утицао је на музичке правце као што су : free jazz, cool

jazz и авангардни џез.

Dixieland је настао у Њу Орлеансу почетком 20. века, а одатле се проширио на

Чикаго и Њујорк. Сматра се да је овај стил први прави џез стил. Овај музички правац је

утицао на рокенрол, блуз и свинг.

Swing је облик џеза који је настао ‟20-их година 20. века. За овај стил је

карактеристична доминанта ритам секција коју чине бубњеви и контрабас. Осим ове

карактеристике, одлика свинга је и ритам који може да варира од средње брзог до веома

брзог.

Smooth је правац који се развио под утицајем фанка, попа и блуза. Код овог стила

се акценат ставља на мелодију, а утицао је на развој урбаног џеза, а делимично и на

настанак хип-хопа (Колијер, 1989).

Са почетком 20. века појављују се нове звезде џез музике : Нора Џоунс (Norah

Jones), Дајана Крол (Diana Krall), Џил Скот (Jill Scott), Џејми Кулум (Jamie Cullum), Ерика

Баду (Erykah Bady) (Колијер, 1989).

Један од првих музичара и композитора био је Скот Џоплин – „Краљ Regtime

стила“ (Колијер,1989).

Џез не може стати ни у једну дефиницију, нити се може тумачити језиком

свакодневнице. Он је прича која се треба открити срцем (Бротвик, Мој, 1970).

Скица 2 : Ширење музичког правца Dixieland-а


ПОЈАМ БЛУЗА, ИСТОРИЈА И ЊЕГОВИ ПРАВЦИ

ИСТОРИЈА БЛУЗА

Први описи блуза се могу наћи у текстовима путописаца који су путовали

америчким југом и описивали песме Афро-американаца, који су радећи на плантажама,

музиком олакшавали рад (Бротвик, Мој,1970).

Блуз је настао из локалне музике без пратње код сиромашних црначких радника.

Песме које су певали на плантажама у ропству, служиле су им као средство комуникације

и оне су предходиле блузу. Радна песма, након што је почела да се обликује у Америци,

морала је бити лишена сваког афричког ритуала. Различити послови африканаца, који су

били извор ове песме, свели су се на једну врсту посла – обрађивање поља. Песме које су

певали на тему лова или риболова су изгубиле значај. Радна песма о риболову губи на

значају када човек никада не иде у риболов, посебно када свакога дана ради на пољу

памука. Због тог незадовољства, песме су биле састављене од јадиковки, које су

узвикивали док су радили (Џералд, 1994).

Слика 6: Рад на плантажи у Џорџији

(Извор : http://www.maturski.org/)

Блуз је настао као реакција преношења искуства црначког становништва у

Америци. Робови нису веровали да ће остати у Америци заувек. За њих је то била страна

земља у којој су они свакога дана морали да служе својим робовласницима под изузетно

тешким условима (Бротвик, Мој, 1970).

Почетак блуза је у ствари, почетак живота афричког народа у Сједињеним

Америчким Државама. Односно, реакција, а касније и преношење њихових искустава у

страној земљи. Све док нису стекли довољно знања о тој новој земљи, нису могли да

преносе своја искуства. Може се рећи да блуз, као музика није настао из нове музике, већ

из новог схватања црног човека које је он имао о себи (Џералд, 1994).

За џез се обично сматра да је настао на прелазу векова, али су врсте музике од

којих је потекао далеко старије. Блуз је родитељ целокупног џеза и није могуће одредити

колико је стар. Оно што се зна, то је да није старији од присуства афричког народа у САД-

а. Да није постојало афричких робова, не би постојао ни блуз (Џералд, 1994).

У 19. веку није било јасне поделе између блуза и џеза. Разликовали су се само по

раси извођача. Блуз су свирали искључиво афрички робови, док је џез практиковало „

бело“ становништво. Прво извођење блуза није јасно одређено, али сматра се да се

појавио у периоду између 1870. – 1900. године. Тај период се поклапа са периодом

еманципације робова у Сједињеним Америчким Државама (Бротвик, Мој, 1970).

Развој блуза доживљава успон са укидањем ропства. Престанак ропства је, осим

промене читавог америчког друштва, донео црним људима много испуњенији живот. Било

је то период када су самостално могли да доносе одлуке без утицаја својих робовласника.

Услед тога се појављују „слободне скитнице“ који су ишли од града до града, плантаже до

плантаже и стицали нова искуства и погледе на Америку, убацујући их у песме (Џералд,

1994).

Укидање ропства је дало један важан резултат, а то је децентрализација црначке

популације. Тада их је било око 500 000, претежно у градовима попут Њујорка,

Филаделфије, Бостона, Албанија, Њуарка, Питсбурга и у пограничним државама.

Скица 3 : Афроамеричко становништво у САД-а


Узвикивања, као и афрички стил певања позив-и-одговор, одредили су облик блуза.

За блуз је још карактеристична и форма понављања два стиха, у ишчекивању трећег.

Такав стил певања је тумачен на више начина. Нека од тумачења су да је та форма настала

услед тога што се јако свидела певачу или услед тога што певач није могао да смисли

следећи стих, па је понављао предходни. Понављање фаза се користи у инструменталном

џезу као „риф“ (Џералд, 1994).

Слика 7 : Бенџо

(Извор: https://www.pinterest.com/)

Побољшање блуза је уследило након што су робови боље овладали енглеским

језиком или „ језиком господара“. Жичане инструменте је поробљени народ из Африке

смео да користи због тога што су били слични европским инструментима, односно

инструментима који су били сличнији западној култури. Један од таквих инструмената је

виолина. Када су инструменти почели да утичу на блуз, највећи ефекат је имала гитара.

Блуз гитара није била попут обичне гитаре. Њене жице су морале да производе вокалне

звукове и да имитирају људски глас. Разлог због кога је гитара одмах постала популарна

због своје сличности са афричким инструментом који се зове бенџо (Бротвик, Мој, 1970).

ШИРЕЊЕ БЛУЗА

На почетку, блуз су изводили беспослени мушкарци због чега је добио име фолк

блуз. Музичар и композитор Вилијам Кристофер Хенди, који је био вођа бенда „Mahara

Minstrels“, први пут се сусрео са са блуз музиком на железничкој станици у Мисурију

1903. године. Док је чекао воз, чуо је звук који је допирао од човека који је превлачио нож

по жицама гитаре и који је певао. Тај звук му се много свидео и недуго затим објављује

песму „Memphis Blues“ (Бротвик, Мој, 1970).

Слика 8: Вилијам К. Хенди

(Извор: https://www.britannica.com/)

Вилијам К. Хендија су називали и „оцем блуза“. За његову песму „Memphis Blues“

је добио сто долара. Он је 1926. године објавио блуз антологију и то је био први покушај

документовања блуза. Блуз је преко његових дела стигао до Европе и то захваљујући

војним оркестрима, који су пратили америчке војнике за време Првог Светског рата. За

престоницу блуза се сматра Мемфис, где је и рођен Вилијам Хенди (Џералд ,1994).

Урбани градски блуз се развија у црначким заједницама после Другог Светског

рата, као самостална уметност, која на почетку није имала никакве везе са џезом или

забавном музиком.

Од 1845. године блуз мелодије почињу да се оојављују на тракама. Прва блуз песма

која је снимљена је „Laughing Song“ од Џорџа В. Џонсона (Бротвик, Мој, 1970).

Блуз је углавном био функционална музика која је настала из радне песме, строго

као емпиријска веза са одређеним делом живота робова. Идеја о блузу, као о облику

музике који би се могао искористити као забава људи у професионалном смислу, односно,

да људи плате да би видели и чули блуз је била откровење. Ова идеја је дала велики

подстицај концепту „расне“ плоче. То су били комерцијални снимци намењени искључиво

за афроамеричко становништво (Џералд ,1994).

За велико одушевљење блузом су заслужни и The Blues Brothers. То је бенд кога су

водила два комичара Џон Белуши и Ден Акројд. Они су били чланови телевизијског НБЦ

шоуа, где су касније први пут и наступили под именом Blues Brothers. То је било 1977.

године (Интернет 2:), (Бротвик, Мој, 1970).

Слика 9 : The Blues Brothers

(Извор: http://www.setlist.fm/)

Иако је економска криза великим делом уништила посао „расног“ снимања, и даље

су прављени снимци урбаног блуза. Многи блуз певачи који су дошли на север у градове

као што су Канзас Сити или Сент Луис, почели су да мењају своје стилове. Неки блуз

певачи су успели да уђу у свет забаве америчког становништва. Канзас Сити је постао

седиште блуз бендова и њихових вокалиста. За њих је било посла све до касних

тридесетих година, када су коначно стекли поштовање, па се велики број музичара из те

области преселио у Чикаго или Њујорк (Џералд, 1994).

„ПЛЕСАЊЕ“ БЛУЗА

Блузом доминира љубавна тематика која је у тексту подељена на строфе од по три

стиха, при чему је друга индетична првој. У блузу се ретко пева о срећи и задовољству. То

је више музика чежње, растанка, личних падова и катастрофа (Џералд, 1994).

За блуз је карактеристично то што уз њега иде и одређена кореографија.

Основни корак је јако једноставан. То је, у суштини, корачање уз сваки музички

бит, са паузама ако је музика спорија или без пауза (Џералд, 1994).

„Плесање“ блуза се састоји из осам корака и они су различити у зависности од тога да ли

га плеше мушкарац или жена. За мушкарце су прва четири корака бочно у десно, корак

напред и четири корака у леву страну. За девојке је обрнуто. Плесачи почињу са

заједничком игром након што се заврши пети корак. Када се заврши самостални део,

плесачи настављају основни корак од шест до осам (Бротвик, Мој, 1970).

Овакав плес је сврстан у стандардне плесове због тога што има затворен став, а

плесачи су у блиском контакту, тело уз тело. То је друштвени плес (Бротвик, Мој, 1970).

Блуз се може играти и без тих правила. Једини услов је да се креће у ритму, на

такав начин да се направи корак на сваки музички бит. Због свог лаког стила и

импровизације сличан је многим латино плесовима. Овакав плес се назива још и Сентис

(Бротвик, Мој, 1970).

УСПОН И ПАД БЛУЗА

За веома кратко време популарност класичног блуза опада. Успон кантри блуза су

обележили снимци Blind Lemon Jefferson-a почетком 1926. године. Његова песма „Long

Lonesome Blues“ доживљава велики успех. Најпознатији блуз вокали су били : Charley

Patton, Villy McTell, Bobby B ( Бротвик, Мој, 1970).

Након Велике Депресије, многи блузери једва преживљавају. Веома мало су

зарађивали од свог певања. У то време опада и продаја плоча услед чега музичке

издавачке куће престају са снимањем блуз песама. Тек током шездесетих година музичари

из САД-а и Енглеске (Битлси, Ролингстонси) оживљавају стил блуза (Бротвик, Мој, 1970).

Данас се блуз поштује због утицаја који је имао на друге музичке жанрове као што

су рокенрол и реп (Бротвик, Мој ,1970).

ПОЈАМ РОК МУЗИКЕ, ИСТОРИЈА И ЊЕНИ ПРАВЦИ

Рокенрол ( Rock „n‟ roll) је музички правац који се први пут појављује у САД-а,

педесетих година 20. века. Настао је под утицајем џеза, а првенствено под утицајем

гитарског блуза. Спада у најпопуларнији музички жанр света (Грејл, 1989).

Рани рокенрол је ускладио делове блуза, џеза, R‟n‟B-ја, као и делове црквене,

кантри и фолклорне музике. Поједини аутори сматрају да је рокенрол утемељен на музици

насеља Fiwe Points у Њујорку, током средине 20. века. Становници овога насеља су

спојили афричку и европску, а посебно ирску музику у један жанр. Рокенрол песме су

пуштане само на радио-станицама и биле су намењене за црну популацију. Бела

популација је у то време ретко слушала овај музички правац. Главна обележја рокенрола

су биле дроге и алкохол (Џералд, 1994).

Слика 10: Rock „n‟ roll

(Извор : https://www.pinterest.com/)

Једна од првих рокенрол песама је „Johny B. Goode“ од Чака Берија. Њега многи и

сматрају родоначелником рокенрола. Али, тадашњој музичкој индустији није одговарало

да црнац буде представник, па је у први план стављен Елвис Пресли. Он, недуго затим,

постаје краљ рокенрола (The King) (Грејл, 1989).

Elvis Presley 1945. године снима песму „ That‟s All Right Mama“ која убрзо постаје

локални хит. Елвис је свирао фузију рока и кантри музике, која је позната као рокабили.

Али, прави успон рока почиње следеће године са песмом „Rock Around the Clock“ коју је

изводио састав Bill Haley & His Comets. Након Елвиса, када је ритам рока захватио цео

свет, јављају се и други бендови као што су The Rolling Stones, The Beatles и други (Грејл,

1989).

Рокенрол музика убрзо осваја и белу и црну тинејџерску публику јер је настао као

сажимање две традиције : афроамеричке – преко R‟n‟B-ja и блуза и белачке – преко

кантрија и фолка. У тадашњој расно опредељеној Америци то је био револуционарни

моменат (Бротвик, Мој, 1979).

Типични рок састав се сатоји од певача, гитаре, бас-гитаре и бубњева. Дешава се да

рок групе користе и друге инструменте попут клавијатура, даира, усних хармоника и

слично (Бротвик, Мој, 1979).

Назив рокенрол се некада користи као синоним за шири појам рока, али много

чешће се користи да означи ране године жанра, током педесетих и шездесетих година 20.

века, док се краћи назив „рок“ користи за све (Џералд, 1994).

Слика 11 : Bill Haley & His Comets

(Извор : https://www.amazon.com/)

ПАД И УСПОН РОКЕНРОЛА

Идила рокенрола и тинејџерске публике је трајала све до краја педесетих година

20. века. Након тога наступају догађаји који су били веома неповољни за даљи развој

овога жанра. (Џералд, 1994)

Elvis Presley одлази на служење војног рока у Немачку, открива се веза Jerry Lee

Lewis-а са својом 13-годишњом рођаком, Buddy Holl гине у саобраћајној несрећи. То је

изгледало као крај рокенрола (Џералд, 1994).

За успон рокенрола су битне три ствари :

1. Прелазак Bob-a Dylan-a из фолк у рок музику,

2. Појављивање ЛП плоче са трајањем од 45 минута и

3. Andy Warhol и The Welvet Underground уносе у рокенрол уметнички концепт

и експериментисање.

Све то заједно је учинило је рок музику много популарнијом него што је то била до

тада (Џералд, 1994).

Rock „n‟ roll је музика која је својом појавом направила револуцију и означавала је

бунт читаве једне генерације. Текстови рок песама су инспирисани социо-економским

проблемима људи.

Посебно тешким животом индустријских радника и сопственим проблемима. У

песмама је присутан и ескапизам, као бег од окружења (Џералд, 1994).

Група The Ramones креће 1976. године на турнеју по Енглеској са бендом Sex

Pistols и тиме доприносе популаризацији овога правца. Њихова музика је била

агресивнија, што се најбоље може видети у два сингла Sex Pistols-a : „ Anarchy in the U.

K.” и „ God Save the Quen“ (Џералд, 1994).

Осамдесетих година су били популарни Iron Maiden, Deff Leppard, Bily Idol …

(Џералд, 1994)

Треба споменути и улогу коју је Њујорк имао у развоју рока (Интернет 3:).

Разноврсност музичких праваца у Њујорку је последица улоге коју има као

међународна раскрсница. Ту су се развијали и музички правци који су настали пре рока,

али су се углавном изводили у салама отменијих делова око Њујорка. Њујоршка музика

обухватала је и огромне количине популарне музике коју је стварало афроамеричко и

латиноамеричко становништво (Џералд, 1994).

Предходници данашњег њујоршког рока су расути на све стране. Током

шездесетих година били су популарни : Blues Project, Lovin‟ Spoonful, Velvet Underground.

Касније на сцену ступају групе The Ramones, Blondie, Talking Heads и други. Ове групе су

биле први и најбољи плодови рок сцене у Њујорку (Џералд, 1994).

Скица 4: Утицај Њујорка


РАЗВОЈ МУЗИЧКИХ ЖАНРОВА ИЗ РОКА

Из рока су се развили следећи музички жанрови (Џералд, 1994) :

Прогресивни рок : настао је као реакција на социјални поредак и на тешке

услове живота. Представници су : Who, Animal, Deep Purple, Yes, Pink Floyd,

Jetro Tull…

Алтернативни рок : појавио се 1980-их година, а популарност добија 1990-

их. Израз „алтернативни“ добија 1980-их година да би се лакше описао панк

састав на музичким плочама, због тога што појам „rock“ није могао да се

користи за све сличне жанрове. Представници су : Paramore, Gene, Archer,

Kenickie, Coldplay, REM, RHCP…

Hard core и havy metal : представљају неодвојиви део еволуције рока.

Представници су : Alice Cooper, Black Sabbath, Judas Priest, Led Zeppelin…

Панк рок : настао као реакција на диско музику и одговор на

комерцијализам. Представници су : Ramones, The Clash, Generation ex ...

У поджанрове рока спадају : Детроитски рок, Гаражни рок, Харлет рок,

Инструментал рок, Психоделичан рок и други (Џералд, 1994).

ЗАКЉУЧАК

Из свега наведеног у овом семинарском раду, може се закључити да је свака музика

одраз свога доба.

У прошлим временима, музика је била доступна само људима који су је изводили

или када су присуствовали одређеним друштвеним догађајима. Са проналаском радија

постаје доступнија широј популацији. Иако се, временом делила на „црну и белу“, те

разлике су превазиђене. Данас је музика доступна свакоме, у сваком тренутку.

Музички жанрови који су обрађени у овом семинарском раду указују на то да је за

музику битан један моменат. Од тог момента она се шири и развија. Осваја читав свет. У

раду се такође може видети да су музички жанрови испреплетани. Из старих, већ

постојећих, настајали су потпуно нови музички правци.

Разлог постојања великог броја уметничких жанрова у Сједињеним Америчким

Државама је условљен историјским догађајима, али исто тако и географским положајем

појединих градова. Да није било луке у Њу Орлеансу и доласка робова из Африке, можда

данас џез не би постојао у облику који има.


Бортвик, С. и Мој, Р. (1970). Популарни музички жанрови. Превод : Чабраја, А. и Микић,

В. (2010). Београд:

Грејл, М. (1989). Трагови кармина – Тајна историја XX века. Превод : Марковић, Д.

(2012). Градац, Чачак-Београд:

Колијер, Л.Џ. (1989). Историја џеза. Нолит (2009). Београд:

Петровић, Р. и Илић, Ј. (1979). Регионална економска географија Америке. Научна књига.

Београд:

Џералд, А. (1994). Оксфордска историја музике III. Превод : Микић, В. (2004). Београд:

Интернет 1: http://www.muzicki-forum.com/forum/viewtopic.php?t=9493

Интернет 2: http://www.tt-group.net/forum/viewtopic.php?f=19&t=2091

Интернет 3: http://www.haoss.org/t3824-kratka-istorija-rock-and-rolla

Интернет 4: http://www.dgt.uns.ac.rs/download/regeo_iii_pr2.pdf

http://www.muzicki-forum.com/forum/viewtopic.php?t=9493

http://www.tt-group.net/forum/viewtopic.php?f=19&t=2091

http://www.haoss.org/t3824-kratka-istorija-rock-and-rolla

http://www.dgt.uns.ac.rs/download/regeo_iii_pr2.pdf






АНТИЧКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ


Професор: др Јован Плавша Студент: Јелена Драгутиновић, 229/14



САДРЖАЈ

УВОД ................................................................................................................................................... 1

СУМЕРСКО-АКАДСКА КУЛТУРА ................................................................................................ 2

ВАВИЛОНСКО ЦАРСТВО .............................................................................................................. 4

АСИРСКО ЦАРСТВО ....................................................................................................................... 6

ДРЕВНИ ЕГИПАТ ............................................................................................................................. 8

ХЕТИТИ ............................................................................................................................................ 10

ПЕРСИЈА .......................................................................................................................................... 12

АНТИЧКА ГРЧКА ........................................................................................................................... 14

АНТИЧКИ РИМ ............................................................................................................................... 17

ЗАКЉУЧАК ...................................................................................................................................... 19

ЛИТЕРАТУРА .................................................................................................................................. 20

1

УВОД

Антика представља део старог века, који почиње појавом првих цивилизација у

Месопотамији и Египту, око 4.000. г.п.н.е., а завршава падом Западног римског царства.

Предмет рада је географски приказ античких цивилизација и анализа сваке

цивилизације посебно.

Задатак рада је упознавање са условима који су владали у далекој прошлости, начином

на који су древни народи живели, као и са границама њиховог распростирања.

Циљ рада је комплетан приказ античких цивилизација.

При писању рада коришћена је аналитичка обрада истражене литературе и другог

материјала.

2

СУМЕРСКО-АКАДСКА КУЛТУРА

На простору Месопотамије, у плодној равници између две реке, Тигра и Еуфрата, пре

око 4.000 г.п.н.е. развила се прва урбана и писмена култура. На основу археолошких

истраживања, везаних за писменост и прва стална насеља, Месопотамија је са правом названа

„колевка човечанства“. На овом простору су се развијале сумерска, акадска, вавилонска и

асирска култура. Прве људске насеобине јављају се на северу Месопотамије, те просторе

насељавају Акади, народ семитског порекла, а убзо затим и Сумери, азијски народ,

насељавају јужне пределе Месопотамије и подижу своја насеља. Ериду (данашњи Абу

Сахреин), према сумерским изворима, најстарији је град на свету.

Када су Сумери дошли у Месопотамију, затекли су семитско становништво које је

имало сопствену цивилизацију. Виши степен културног развоја омогућио им је да наметну

своје обрасце и укључе Семите у своје структуре.

Цивилизацијски допринос Сумера и Акада је неприкосновен. Они су први у историји

човечанства орали земљу и искористили до максимума плодно тло Месопотамије. Пошто су

били сиромашни дрветом, које би користили као материјал за градњу, они су изумели опеку,

којом су врло успешно зидали своје домове, високе чак и до два спрата. У тековине које нам

је сумерско-акадска култура оставила убрајају се писмо, школа, књижевност, медицинска

знања и разне врсте уметности. Клинасто писмо, писмо које се несумњиво убраја у

најзначајније проналаске у историји човечанства, осмишљено је у Сумеру, у граду Уруку, око

3.500. г.п.н.е. Доказано је да је писмо настало као исход дуготрајног менталног процеса,

подстакнутог разноврсним људским потребама. Знакови сумерског писма урезивани су у

глинене плочице и били су клинастог облика, те отуда и назив клинасто писмо. Клинасто

писмо било је распрострањено по читавом Блиском истоку, и користило се до I миленијума

п.н.е. Сумери су се бавили аритметиком и геометријом, наукама које су им биле неопходне у

свакодневном животу ради олакшавања послова везаних за земљорадњу и сточарство.

Такође, њихов веома значајан допринос је и подела минуте на 60 секунди, часа на 60 минута,

и дана на 24 часа. Њихова заслуга је и подела круга на 360 степени.

Алкохолно пиће по имену киш, које се данас назива пиво, изумели су Сумери

мешајући неколико скробних и слатких састојака.

Сумерци и Акађани били су многобошци и веровали су у 3.600 богова. Њихови

врховни богови били су Ану, Енлил и Енки. Поред веровања у загробни живот, веровали су и

да постоји свет настањен духовима (заштитницима) и демонима (Моно и Мањана, 2008).

Крај Сумераца и Акађана је дошао постепено, када су варвари из околних

региона видели напредак Сумерије и почели да га опонашају. Сумерска култура и језик су и

даље постојали, али су се полако асимиловали у ново доминантно царство. Сумерци су као

самостална култура потпуно нестали око 1900. г.п.н.е (Интернет I).

3

Слика 1. Сумерска и Акадска цивилизација

(Извор: http://www.medias.rs)

http://www.medias.rs/

4

ВАВИЛОНСКО ЦАРСТВО

Након првог великог миграционог таласа, који је обухватао сеобе Акађана,

уследио је други велики миграциони талас у ком су Аморити, група семитских народа, око

2.200. г.п.н.е. почели да се приближавају Месопотамији. Аморити су имали великог удела у

паду сумерског царства, а када су освојили Месопотамију, успешно су се прилагодили

природним условима који су у њој владали. Након што су се настанили у Вавилону, Аморити

су присвојили његово име, и тако је реч „Аморит“ замењена речју „Вавилоњанин“.

Вавилон, до тада мање важно насеље, највероватније су основали први акадски

владари. Тај град није имао никакав политички, привредни, културни нити верски значај.

Међутим, након што га је 1894. г.п.н.е. освојио Аморит Суму-абум, полако је почео да стиче

улогу важног политичког центра. Суму-абум, такође је оснивач и I вавилонске династије.

Четири његова наследнина од Вавилона су направила најважније краљевство на тлу

Месопотамије. Међутим, Вавилон врхунац моћи достиже за време владавине Хамурабија

(1792-1750. г.п.н.е.). Хамураби је као изузетно добар војсковођа успео да територијално

уједини Месопотамију. С обзиром на то да је завладао огромним пространством, Хамураби је

поред титуле краља сумерског и акадског царства, носио и звање господара четири стране

света. Као званични језик у целој земљи увео је акадски, а за националну религију прогласио

је култ бога Мардука. Пред крај живота саставио је чувени законик, који услед краљеве смрти

никада није примењен. Његов наследник Самсу-илуна, суочио се са притиском каситских

племена, који су покушавали да са планине Загрос продру у Вавилон. Такве околности су

искористили поједини градови (Ур, Урук, Исин и Ларса), да поврате своју независност.

Додатни проблем представљао је устанак којим је створена тзв. „Приморска династија“,

локална династија која је окупљала сумерске и акадске заједнице. Проблеми који су задесили

његове наследнике били су још већи. Те проблеме је искористила приморска династија, која

је управљала Вавилонијом неколико година, када је била приморана да се повуче под

притиском Касита. Владавина Касита је кратко трајала, и тада власт преузимају поново

Вавилонци (Моно и Мањана, 2008).

За време владавине Набукодоносора, започиње једна нова епоха испуњена надом. По

његовој наредби изграђени су чувени „Семирамидини висећи вртови“ у част његове жене

Семирамиде. Обновио је велики Мардуков храм и његов Зигурат, који је опште познат као

вавилонска кула. По предању, вавилонска кула је требала да буде толико висока, да дотакне

небо и подигне самог Набукодоносора до Бога. Бог се наљутио због те помисли, те је

помешао језике градитеља како они не би могли да се споразумеју. Због тога, вавилонска

кула је остала недовршена у оној мери коју је желео Набукодоносор, а Бог је остао

недодирљив на небу. Након њега, јављају се нове династије, предвођене махом невештим

владарима, који нису знали да се супротставе околним народима (Интернет II).

У VIII в.п.н.е. на власт долази Саргон II, асирски владар нескривених освајачких

тежњи и огромних амбиција. Он је преуредио управу по угледу на асирску администрацију, и

настојао је да премости јаз између два народа (асирског и вавилонског), те је оженио свог

сина Вавилоњанком. Након њега, на власт долази нови асирски владар Асархадон, који је пре

своје смрти царство поделио на два дела: Ашурбанипал је наследио асирски престо и царску

титулу, а Шамаш-шум-укин, његов други син, наследио је град Вавилон. Неравноправна

расподела проузроковала је сукоб између браће, који се одиграо 652. г.п.н.е. Последице

5

сукоба биле су судбоносне по Вавилон. Ашурбанипал је однео победу, а пошто није могао да

се лично освети брату, јер се он убио, сав свој бес искалио је на граду. После

Ашурбанипалове смрти, вавилонског престола докопали су се Халдејци и основали последњу

династију, назвавши је халдејска или нововавилонска. Њен утемељивач био је Набополосар.

Он је нападао Асирију, и приликом једног свог напада опустошио је Ниниву. Тај догађај се

одиграо 612. г.п.н.е., и означио је почетак пада асирског царства. Након њега, на престо

долази његов син Набукодоносор II, један од најпознатијих античких царева, чувен по

војничким, владарским и политичким способностима. Након њега, јавља се још неколико

владара, који нису оставили битног трага. Последњи владар Вавилона био је Белшазар. Он

није придобио наклоност вавилонских свештеника, због чега су они прихватили персијског

владара Кира II и практично му предали град, а самим тим и цело царство. Ти догађаји

означили су крај вавилонског царства, које је одмах припојено моћној персијској империји

(Моно и Мањана, 2008).

Слика 2. Вавилонско царство на врхунцу своје моћи

(Извор: https://dwellingintheword.wordpress.com)

https://dwellingintheword.wordpress.com/

6

АСИРСКО ЦАРСТВО

Асирско царство је настало од града Ашур, на реци Тигар, на простору северне

Месопотамије. У етничком погледу Асирци су настали мешањем једног несемитског народа,

које је сврстано у категорију азијских и различитих семитских група и сумерског и

аморитског порекла. Захваљујући делу „Асирска листа краљева“ могуће је реконструисати

прошлост асирског народа од његовог ступања на историјску сцену, око 2150. г.п.н.е. па до

владавине Салманасара V 722. г.п.н.е. Првобитне асирске племенске вође носиле су титулу

„ваклу“ и владале су народом који се непрестано селио из једног у други крај Месопотамије,

и који је још живео по шаторима. Оснивачем старог асирског царства сматра се Аморит

Шамши Адад I, који је на власт дошао 1813. г.п.н.е. Он је проширио границе и

административно уредио асирску територију. Нешто касније, око 1700. г.п.н.е. Адаси оснива

династију која је дала пет владара. Владали су политиком претњи и притисака на суседне

планинске народе, међу њима и Хурите из државе Митани, краљевства због чије ће моћи

Асирци читава четири века бити у другом плану, све до 1365. г.п.н.е., када је Ашур-убалиту

пошло за руком да се ослободи хуритске власти. Са овим владаром уједно започиње и

раздобље средњег асирског царства. Он је био пријатељ Египта и себи је доделио титулу

краља света. Други значајни владар за време средње асирског царства је Тиглат Пилесар, он

је уједно био и један од најбитнијих асирских освајача. Освојио је Кападокију и феничанске

градове Сидон и Библос. Ново асирско царство се односи на период од IX до VII в.п.н.е.

Најзначајнији владар из тог периода је Саргон II, који се на почетку своје владавине суочио

са великим унутрашњим тешкоћама. По учвршћењу власти пошао је у многобројне војне

походе, укрстивши оружје са војскама Самарије, Кападокије, државе Урарту, Елама,

Вавилоније и Фригије. Поменуте територије донеле су му огромно богатство којим је подигао

велелепни град Дур-Шарукин и прогласио се краљем света. Асирско царство је тада било

снажније него икада (Моно и Мањана, 2008).

Ново асирско царство нестало је великом брзином. Последње године асирског царства

обележили су грађански ратови и продор Халдејаца, Међана и Скита, који су освојили

најважније асирске градове (Ашур и Калху). Смрт краља Шиншаришкуна 612. г.п.н.е. у

Ниниви за време напада непријатељске војске уједно је означио и крај царства (Моно и

Мањана, 2008).

Асирци су веровали у мноштво богова, а то су у ствари сумерски и акадски богови,

једина новина била је фигура бога Ашура, који је проглашен врховним божанством и

заштитником монархије и државе.

Једна од одлика асирског царства јесте и необични континуитет идеологије, где је цар,

као заменик врховног бога Ашура, имао апсолутну власт над свим људима, животињама и

стварима.

Асирска привреда се баш као и сумерска и акадска заснивала на земљорадњи,

сточарству и трговини, с тим што је веома значајан извор стицања богатства био и рат (Моно

и Мањана, 2008).

7

Слика 3. Асирско царство

(Извор: https://www.pinterest.com)

https://www.pinterest.com/

8

ДРЕВНИ ЕГИПАТ

Сматра се да су први досељеници Нила на тај простор дошли око 7000. г.п.н.е., а на

развој египатске цивилизације утицало је низ географских и људских чинилаца. Основне

карактеристике египатске цивилизације могу се сагледати у ставкама као што су: изолованост

– због чега је само Хиксима пошло за руком да окупирају Египат; уређење – засновано на

теократској монархији с моћном и централизованом влашћу; религија – једна од најтрајнијих

у античком свету, захваљујући којој је Египат постао веома ефикасно и сложено друштво;

велики значај Нила, са можда најистакнутијом улогом. Док је Нил Египту обезбеђивао поред

осталог, обиље хране, пустиња са обе стране реке представљала је природну препреку на

путу могућим непријатељима (Моно и Мањана, 2008).

Египат је географска целина која заузима део огромне пустиње на северу афричког

континента. Још у далекој прошлости, изразита разлика између долине и делте узроковала је

успостављање природне административне границе, која је земљу поделила на два основна

подручја: Горњи и Доњи Египат. Граница је пролазила близу Мемфиса, јужно од места где се

данас налази Каиро, на јужном крају делте (Моно и Мањана, 2008).

Око 3000. г.п.н.е., легендарни краљ Менес уједињује Горњи и Доњи Египат и тада

почиње јединствено развијање региона у смислу једне културе и националног идентитета.

Након прве династије уследило је још 26 у преко 2700 наредних година (Моно и Мањана,

2008).

Писменост је била веома важан инструмент у самоочувању Египта. Два основна

начина писања: хијероглифи и курзив облик, познат као хијеретичан (користио се на

папирусу), Египћани су измислили у приближно исто време, крајем прединастичког периода

(око 3000. г.п.н.е.). Писање се углавном користило у администрацији и све до 2650. г.п.н.е.

нису постојали стални текстови.

Египћани су били многобошци, а главну улогу у њиховим животима имали су богови:

Ра (бог Сунца), Геб (бог Земље), Шу (богиња неба и ваздуха), Озирис (бог подземља), Сет

(бог таме и зла), Анубис (бог мртвих), Хорус (бог краљевске власти) и Изида (врховна

богиња).

Велика економска моћ омогућила је египатским владарима да створе архитектонске

конструкције без премца. Најпознатији владари IV династије били су Кеопс (Куфу), Кефрен и

Микреин. Ти фараони су пудигли пирамиде на висоравни у Гизи, у околини Каира, по којима

је Египат чувен од давнина. Пирамиде су грађене као гробнице фараона у којима је фараон

сахрањиван са свим својим богатством, женом и робовима, да би наставили да му служе и у

свету мртвих. Сматра се да су жене и робови сахрањивани и живи. Највећа и најстарија је

Велика пирамида фараона Куфуа. Саграђена је од 2.300.000 камених блокова од којих сваки

тежи по око 2 и по тоне. Најпознатија пирамида, је пирамида дечака, Тутанкамона, која је

једина пронађена неоскрнављена од стране пљачкаша пирамида (Интернет III).

До 1700. г.п.н.е., није постојала спољна претња која би могла уздрмати Египат,

међутим тада долази до промене. Хикси, семитски народ долазе на простор Доњег Египта и

заузимају га. Тада су фараони неколико векова били вазали у сопственој земљи. Након дугих

9

и напорних припрема, уследио је рат за ослобађање Доњег Египта, који је трајао око 30

година. Тада су Хикси протерани, а Египат је поново био под влашћу фараона.

Касније, Египат пада под власт Асирије, а затим и Персије. Александар Велики

ослобађа Египат од Персије 332. г.п.н.е. Он затим оснива Александрију, која је постала

престоница Грчког Египта, под влашћу Птоломеја Македонског. Способна династија

Птоломеја владала је Египтом све до 30. г.п.н.е., до смрти Клеопатре, када Египат пада под

власт римског царства. Римско раздобље трајало вековима потом (Интернет III).

Слика 4. Египатско царство



10

ХЕТИТИ

Сматра се да су први Хетити дошли са простора Кавказа и Русије. Првенствено су

населили срце Анадолије (простори данашње Турске), а затим и Сирију. Најстарија писана

дела о Анадолији потичу из летописа асирских трговаца, који су отприлике између 1850. и

1750. г.п.н.е. створили трговачку мрежу са средиштем у Канешу. На основу антропономије

утврђено је да су на том подручју живели Хетити, Лувијци и Хурити. Држава је била

подељена на неколико мањих, независних кнежевина, између којих су се стално водили

ратови. Из тих сукоба проистекле су важне промене које су довеле до уништења Канеша и

асирске трговачке мреже и до успостављања централизоване власти. На тај начин ударени су

темељи будућег хетитског царства. Према изворима самих Хетита, њихову државу је створио

Лабарна, а њега је наследио Хатушили, чија је једна од званичних титула била „човек из

Кушара“. Хетитски краљеви су били фокусирани на одбрану своје територије, као и на

учвршћивање своје моћи. Међу њима, нарочито се истакао краљ Мурсилис I (1556.-1526.

г.п.н.е.). Његов највећи подухват био је рат против Вавилоније у који је кренуо 1531. године,

и који је изазвао пад Хамурабијеве династије (Моно и Мањана, 2008).

Током XIV в.п.н.е. Хетити постају једна веома моћна империја региона и крећу у

освајање суседних земаља. Освајањем Сирије, Хетити долазе у сукоб са моћним Египтом. То

је довело до једне од најпознатијих битака у бронзаном добу, битке код Кадеша, 1274. г.п.н.е.

Та битка је позната као „мајка свих битака старог света“ због обимности покренутих војних

снага, величине теритоје на којој се одиграла, као и по значају који је имала за обе стране.

Фараон Рамзес II је кренуо у Палестину са до тада најјачом силом која је је кренула у рат од

стране Египта, а њу је чинило око 20.000 војника. Озбиљан сукоб приликом ове битке

догодио се када су Хетити успели да изненаде египатску војску у сумрак, међутим, египатска

резерва успела је да спасе Рамзесову војску тоталног уништења. Победу је однео Рамзес,

мећутим због превеликих губитака египатске војске, он није успео да оствари свој основни

циљ, односно контролу Палестине и Сирије (Интернет IV).

На основу археолошких истраживања утврђено је да су Хетити први користили

топионице метала. Захваљујући њиховој способности да уклоне нечистоћу са гвожђа и

направе довољно јак метал који би могао да се користи као оружје, гводено доба у Турској је

почело 1250. г.п.н.е (Интернет IV).

Расположиви извори указују на то да су последњих деценија XIII в.п.н.е. царство

задесиле мање недаће, међу којима су глад и неколико устанака у земљи. Међутим, ништа од

тога није указивало на катастрофу која је убрзо задесила Хетите. Археолози су пронашли

доказе који упућују на пожар и нестанак свега у вези са хетитским градом Хатушом. Узрок

поменуте несреће није потпуно разјашњен. Верује се да је процес уништења хетиског царства

покренут доласком такозваних „народа са мора“, које су чинили различити народи који су

путовали морем и чије је последње одредиште био Египат. Претпоставља се да је хетитски

владар кренуо на њих да би спречио пустошење, међутим, њега је задесио пораз. Оставивши

иза себе небрањену земљу, хетитско царство доживљава коначни ударац од стране других

анадолских народа (Моно и Мањана, 2008).

11

Слика 5. Хетитско царство



12

ПЕРСИЈА

Персија и Иран су два назива за исто географско подручје, висораван окружену

планинским ланцима. Због географског положаја, пут је вековима уназад наводио народе из

северних степа на Иранску висораван. О првим становницима Ирана се не зна готово ништа,

осим о онима што су живели на југозападу земље, у древном Еламу, који је био уско повезан

са југом Месопотамије. Сматра се да је еламитско становништво било староседелачко, а

водило је порекло од народа који су се у поменуто подручје доселили још у млађем каменом

добу. Крајем III миленијума п.н.е., масовно су напуштана насеља у унутрашњости Ирана, што

је била последица све чешћих суша и смањења површина обрадиве земље. Те празнине

попуњавали су народи из северних степа. Индоаријевци, највероватније са простора око

Волге, прешли су северну и источну обалу Каспијског језера, и настанили се јужно од њега.

После продора Индоаријеваца крајем II миленијума п.н.е., уследио је и талас индоевропских

народа који су прешли Кавказ. Реч је о Иранцима, а њихов долазак је означио почетак

гвозденог гоба на иранском тлу. Између 1300. и 900. г.п.н.е., ти народи су стигли до западних

делова Ирана и настанили се у двема областима, при чему се међанска племена заузела

северну област, а персијска јужнију (Моно и Мањана, 2008).

Кир II (558.-530. г.п.н.е.), познатији као Кир Велики, сматра се и првим ујединтељем

иранског платоа у једну државу, Персију, коју је потом наставио да шири даље према западу.

Током наредних пар година, он осваја целу Малу Азију и окреће се ка највећем граду старог

света, Вавилону, ког и осваја 539. г.п.н.е. Освојивши Вавилон он овладава целом

Месопотамијом и избија на границу са Египтом. Њега потом наслеђује његов син Камбиз II,

који успева да освоји и Египат, а потом се проглашава фараоном. Након његове смрти, на

престо долази његов син Дарије I, који се проглашава краљем Персије. Дарије је успео

успешно да настави политику освајања Кира II, додавши поједине територије Индијског

полуострва листи покрајина које су контролисали Персијанци. Ширење на запад започиње

516. г.п.н.е., када креће на уједињене Грчке колоније. У походу на Грчку он доживљава пораз

490. г.п.н.е., а 486. г.п.н.е., умире као најбољи владар ког је Персија имала. Ксеркс, наследник

Дарија I, наставља његове тежње ширења ка западу, а најпознатији је по масовној инвазији

Грчке, коју су обележиле битке код Термопила, Саломине и Платеје. Његова смрт била је

прекретница у персијском утицају на стари свет. Завршни чин догађа се доласком на власт

Дарија II, који на власт долази дворским интригама. У бици код Граникуса 334. г.п.н.е., он

доживљава пораз од Александра Великог, који потом преузима власт над Персијом. Након

Александрове смрти 320. г.п.н.е., на власт долази његов генерал Селеук I, међутим, његова

владавина била је кратког века. Побуном индијских делова државе, и ратом који је уследио,

Селеуково краљевство се ломи на два дела, Парте и Бактре. Персија тиме губи сваки траг

некадашње империје (Интернет V).

13

Слика 5. Персијско царство на врхунцу своје моћи



14

АНТИЧКА ГРЧКА

Античка Грчка се са правом сматра колевком западне цивилизације, пре свега због

тога што је оставила веома значајан утицај на човечанство.

Прва култура која се развијла на овим просторима била је критска култура, која је

потрајала од 3500. г.п.н.е., па све до најезде Ахајаца 1600. г.п.н.е. Крићане је уједнио

легендарни краљ Менес. Они су се знатно разликовали од Ахајаца, а били су знатно сличнији

Египћанима. Бавили су се пољопривредом, рибарством и трговином. Период од 1600. до

1100. г.п.н.е. карактерише се микенском културом, а познат је по владавини Агамемнона и

ратовима против Троје, што се се наводи у Хомеровим еповима. Период од 1100. г.п.н.е. до

VIII в.п.н.е. сматра се мрачним добом, јер из тог периода нема значајних археолошких и

историјских података. Тај период значајан је пре свега, по сеобама и ратовима. Долази до

досељавања Еолаца, Дораца и Јонаца који замењују Ахајце, а у VIII в.п.н.е. јављају се велике

сеобе Хелена. Долази до економског јачања Грчке, међутим, такође долази и до прогресивног

раста становништва, знатно већег него што је било расположивих обрадивих површина.

Услед тога, 750. г.п.н.е. Грци започињу колонијално ширење у свим правцима. На истоку су

најпре колонизовали егејску обалу, затим Кипар и обале Тракије, Мраморно море и јужну

обалу Црног мора и тако даље све до далеког североистока Украјине. На западу су населили

обале Албаније, Хрватске, Сицилије, јужне Италије, као и јужне обале Француске, Корзику,

па чак и северисточну Шпанију. Такође, основали су колоније и у Египту и Либији. У VIII

в.п.н.е. Грчка излази из мрачног доба, што се подудара са нестанком микенске цивилизације.

Микенско писмо је престало да се користи, а Грци почињу да прилагагођавају феничанско

писмо Грчком и од тада почињу да се јављају и прави писани записи.

До VI в.п.н.е. појављује се неколико значајних градова, то су били: Атина, Спарта,

Коринт и Теба. Сваки од њих је ставио околна сеоска подручја и мање градове под своју

управу, а Атина и Коринт постају главне поморске и трговачке силе. У Спарти се

аристократија одржала на власти, а Ликургов устав из 650. г.п.н.е., додатно је учврстио њену

снагу и дао јој трајни милитаристички режим под дуалном монархијом. Спарта је постала

најдоминантнија на Пелепонезу, па је услед тога створила савез са Коринтом и Тебом.

Супротно од тога, у Атини аристократију замењује тиранија Пизистрата и његових синова

(Интернет VI).

Грчко-персијски ратови су потом најавили превласт Атине у грчким пословима. У том

периоду Грчка достиже врхунац свог развоја. То је доба зрелости грчке културе. Из тог

времена нарочито се истиче Перикле, који је по свом пореклу припадао једној од водећих

атинских породица. Због тога је веома рано почео да учествује у политици. Следбеник

демократског режима, 462. г.п.н.е., удружио се са Ефијалтом са намером да умањи снагу

Аеропага (малог аристократског већа) и увећа надлежности народне скупштине. После

Ефијалтовог убиства, 461. г.п.н.е., постао је најутицајнији човек у Атини. Реформе које је

спровео допринеле су искорењавању традиционалне превласти олигархије. То је људима

скормног порекла омогућило да се домогну високих положаја у граду. Демократску доктрину

заснивао је на идеји да доношење одлука треба да зависи од већине. У исто време спровео је

и политику прекоморског ширења, остварену захваљујући томе што је Атина надзирала

средства Делског савеза. Поред Периклеа, у Атини су такође живеле многе значајне личности

као што су Херодот, Демокрит и Аристотел (Моно и Мањана, 2010).

15

Херодот спада у ред најпознатијих грчких географа и историчара. Њега

оправдано сматрају „оцем историје“, али се за њега може оправдано рећи и да је „отац

географије“. Његово познато дело „Историја“ садржи обиље географског материјала, ког је

он брижљиво сакупљао на својим путовањима. Демокрит, оснивач атомске теорије, полазио

је од тога да је основа света материја која се састоји од најситнијих честица атома. По

његовом мишљењу, лик Земље се непрестано мења. Аристотел, који се сматра највећим

грчким филозофом, природњаком, а самим тим и географом и метеорологом. Он је изнео да

је Земља центар васионе и да се налази у стању мировања. Такав геоцентрични поглед на свет

задржао се све до XVI века. На основу прорачуна он је доказивао да је Земља лоптастог

облика, чиме се може објаснити и постојање климатских појасева (Николић, 1977).

Када је реч о Спарти, она је била чувена дорска престоница према којој су

други градови осећали страх и дивљење. После победе над Атином у Пелопонеском рату (V

в.п.н.е.), доживела је доба процвата, после ког је уследила фаза пропадања од 366. г.п.н.е.

услед пораза од Тебе. Тада Атина успева да се обнови у великој мери. Тебска превласт је

била кратког века, услед рата са Фокидом 346. г.п.н.е. Тебанци су позвали Филипа II

Македонског да им помогне око Фокиђана, у чему су и успели. Након освајања Персије, на

простору Блиског истока и северне Африке дошло је до процвата хеленистичке културе, која

је била доминантна следећих неколико векова. Након римског освајања Грчке, 146. г.п.н.е.,

долази до уског повезивања грчке и римске културе, која остаје позната као грчко-римска

култура (Моно и Мањана, 2010).

Међу значајним локалитетима који су некада припадали грчкој империји, а

данас се не налазе на простору Грчке, истичу се Троја и Александрија. У почетку, Троја је

била позната само као део Хомеровог епа, међутим 1870. године, Хајнрих Шилман открива

Троју у северозападном делу данашње Турске. Тада је потврђено њено материјално

постојање. Оснивач Александрије је Александар Македонски, а готово све што се зна о овом

граду потиче од Страбона (Интернет VI).

Антички Грци су веровали у више богова, били су политеисти и читав њихов

живот био је посвећен култу богова. Грчки човек је веровао у постојање бесмртних богова,

који су били обдарени натприродним моћима. Не само да су изгледали као људи, него су се

тако понашали и размишљали. То веровање било је повезано са низом ликова који су чинили

једну породицу (Зевс, Хера, Атина, Аполон, Афродита, Арес, Артемида, Деметра, Дионис,

Хад, Посејдон итд.). То су били ликови о којима су певали велики песници попут Хомера, и

који су служили као основна лектира читавог једног народа, навикнутог да се са њима

сусреће одмалена и да преко њих изводи своје основне мисли о религији.

Поред богова, обожавали су се и хероји. Њихов број се са годинама умножавао, јер су

они били тек уважени покојници које је заједница уздизала на ниво полубожанства (Моно и

Мањана, 2010).

Једна од најзачајнијих грађевина из периода античке Грчке је свакако Акропољ.

Саграђен је у част богињи Атини на месту где су Грци насељавали делове данашње Атине.

На том месту одигравали су се бројни фестивали и други догађаји, а у дословном преводу

Акропољ значи „високи град“ (Интернет VI).

16

Слика 6. Грчка за време Александра Македонског



17

АНТИЧКИ РИМ

Равница Лација се налази на пола пута између Етрурије и Кампање. На истоку је

омеђена обронцима Апенина, на северу рекама Тибар и Анион а на југу ртом Цирцео. Иако је

Лација била насељена још од бронзаног доба, са материјалним остацима који се приписују

апенинској култури, кључно раздобље у стварању сталних насеобина јесте време преласка из

бронзаног у гвоздено доба, отприлике XI и X в.п.н.е. Тада су у равници подигнута села, која

су омогућила стварање лацијске културе.

Сами почеци Рима не могу се посматрати одвојено од најстарије историје Лација, у

којем је Рим био село и то чак не једно од најважнијих.

Антички књижевни текстови о почецима Рима припадају раздобљу седам или осам

векова каснијем у односу на време које описују. То су пре свега приче Тит Ливија, Вергилија

и Дионисија, где се настоји да се ускладе грчке и римске легенде којима је машта украсила

најстарију историју града, због тога што је постао највећа сила тада познатог света. Према

подацима који су плод традиције, након пада Троје, Енеја, син Тројанца Анхиса и богиње

Венере, после дугог путовања приспео је са сином Асканијем на обале Лација, где се и

настанио. После његове смрти Асканије је основао Алба Лонгу, која је постала престоница

Лација. Он је био родоначелник владарске породице из чијег су стабла поникли Ромул и Рем,

оснивачи Рима. Једна препирка међу браћом, везана за будуће зидине града, окончана је тако

што је Ромул, кога су богови означили као владара града у настајању, убио Рема. Ромул је

створио прве установе, и након владавине дуге 38 година, уздигао се на небо.

Након Ромулове смрти, на римском престолу су један за другим владала шесторица

краљева до 509. г.п.н.е., када је установљена Република.

Полибије, грчки историчар, римску републику је посматрао као комбинацију

монархије и демократије. Централно место политичког живота у Риму представљао је

градски форум, који је служио као седница за политичке, друштвене и верске прилике.

Као и у остатку Лација, политичка и друштвена организација раног Рима била је

родовска. На врху су били стари римски родови и власници земље, патрицији, који су били

најутицајнији. Највећи део становништва био је састављен од плебејаца, који су могли да се

баве само ограниченим политичким проблемима. Најнижи на лествици били су робови, који

нису имали никаква права (Моно и Мањана, 2010а).

После ширења по Апенинском полуострву и учвршћења своје државе, Римљани су

покорили Сицилији, Корзику, јужну Галију и Шпанију, да би после III пунског рата освојили

и Картагину. На тај начин, они су завладали целим западним Средоземљем. Средином II

в.п.н.е., покорили су и прогласили својим провинцијама Далмацију, Македонију и Грчку. Они

су већ тада загосподарили свим обалама Средоземног мора, да би после тога оно постало

унутрашње велико језеро у центру римске империје. Покоравањем Гала и Британаца,

загосподарили су не само целим токовима Дунава и Рајне, двеју најважнијих европских река,

већ и британским острвима на крајњем западу, тада познатог света. Према истоку, они су

преко Балканског полуострва, Мале Азије, Феникије и Египта, проширили границе своје

империје све до Еуфрата. Убрзо су овладали свим грчким колонијама дуж обала Црног мора,

18

тако да су преко Мале Азије загосподарили понтијским земљама, Јерменском висоравни и

Кавказом (Николић, 1977).

Живот древних Римљана вртео се око самог града Рима. Град је имао велики број

монументалних споменика, од којих је најзначајнији Колосеум. Имао је позоришта, музеје,

тргове, библиотеке, функционалну канализацију и купатилске комплексе. Стамбена

архитектура кретала се од скромних кућа до огромних вила. Плебејци су живели у центру

града, смештени у станове или инсуле, који су били скоро као „модерна“ гета.

Као Грци и Римљани су веровали у више богова и њихова митологија темељила се

управо на грчкој. Готово сваки грчки бог имао је свог парњака у Риму (Интернет VI).

Слика 7. Римско царство на врхунцу своје моћи

(Извор: http://all-that-is-interesting.com)

http://all-that-is-interesting.com/

19

ЗАКЉУЧАК

Људи су брзо схватили да уколико желе сами себе добро познавати, не само да морају

знати шта се догодило пре њих, већ ће морати да оставе траг и за оне, чија ће судбина да дође

после њих. За проучавање прошлости сваки комадић доказног материјала од непроцењиве је

вредности, укључујући све врсте докумената, било да је реч о натписима, папирусу или

касније папиру. Међутим, од једнако важног значаја су и споменици, кипови, предмети за

свакодневну употребу, оружје, оруђе и томе слично. На основу свега тога проучава се далека

прошлост, долази се до сазнања како су људи у другим временима поштовали различите

богове на исти начин, борили се у различитим ратовима за сличне или исте идеале и градили

различите грађевине као израз исте жеље да овладају природом.

20


Моно и Мањана. 2008. Историја човечанства 1. Енциклопедија. Београд:

Моно и Мањана. 2010. Историја човечанства 3. Енциклопедија. Београд:

Моно и Мањана. 2010а. Историја човечанства 4. Енциклопедија. Београд:

Николић, Срећко. 1977. Увод у географију. Научна књига. Београд:

Интернет 1: http://www.medias.rs/stare-civilizacije-v-sumer

Интернет 2: http://www.medias.rs/stare-civilizacije-vi-vavilon

Интернет 3: http://www.medias.rs/stare-civilizacije-iv-egipcani

Интернет 4: http://www.medias.rs/stare-civilizacije-viii-hetiti

Интернет 5: http://www.medias.rs/stare-civilizacije-xi-persija

Интернет 6: http://www.dgt.uns.ac.rs/download/istgeo02v.pdf

http://www.medias.rs/stare-civilizacije-v-sumer

http://www.medias.rs/stare-civilizacije-vi-vavilon

http://www.medias.rs/stare-civilizacije-iv-egipcani

http://www.medias.rs/stare-civilizacije-viii-hetiti

http://www.medias.rs/stare-civilizacije-xi-persija

http://www.dgt.uns.ac.rs/download/istgeo02v.pdf






КАРАКТЕРИСТИКЕ И РАСПРОСТРАЊЕЊЕ ЉУДСКИХ РАСА

(европеидна, монголоидна, негроидна)

ПРИНЦИПИ И МЕТОДИ РЕГИОНАЛИЗАЦИЈЕ

Професор: Јован Плавша Студент: Јована Миљковћ 839/16



3

САДРЖАЈ

УВОД ................................................................................................................................................... 4

ПОЈАМ РАСЕ ..................................................................................................................................... 5

ПОЈАВА РАСЕ ................................................................................................................................... 5

РАСА КАО ОБЛИК АДАПТАЦИЈЕ ................................................................................................ 7

ЧОВЕКА ГЕОГРАФСКОЈ СРЕДИНИ ............................................................................................. 7

КЛИМАТСКО-МОРФОЛОШКА ПРАВИЛА ............................................................................. 7

МОРФО-ФИЗИОЛОШКА ОБЕЛЕЖЈА ....................................................................................... 7

КЛАСИФИКАЦИЈА РАСЕ ............................................................................................................... 9

КАРАКТЕРИСТИКЕ И РАСПРОСТРАЊЕНОСТ ........................................................................ 10

ЉУДСКИХ РАСА ............................................................................................................................ 10

ЕВРОПЕИДНА РАСА ................................................................................................................. 10

ЈУЖНА ГРАНА ЕВРОПЕИДНЕ РАСЕ ................................................................................. 11

СРЕДИШЊА (ИЛИ ПРЕЛАЗНА ГРАНА) ЕВРОПЕИДНЕ РАСЕ ..................................... 11

СЕВЕРНА (НОРДИЈСКА) ГРАНА ЕВРОПЕИДНЕ РАСЕ .................................................. 12

МОНГОЛОИДНА РАСА ............................................................................................................. 12

АЗИЈСКA ГРАНА МОНГОЛОИДНЕ РАСЕ ......................................................................... 13

АМЕРИЧКА ГРАНА МОНГОЛОИДНЕ РАСЕ-АМЕРИКАНОИДИ ................................. 14

НЕГРОИДНА РАСА .................................................................................................................... 14

АФРИЧКА ГРАНА ЕКВАТОРИЈАЛНЕ РАСЕ..................................................................... 15

АУСТРАЛОИДНА ГРАНА ЕКВАТОРИЈАЛНЕ РАСЕ ....................................................... 15

ЗАКЉУЧАК ...................................................................................................................................... 16

ЛИТЕРАТУРА .................................................................................................................................. 17

4

УВОД

Људска бића се веома разликују по величини, облику, боји коже или грађи лица, али

ипак сва припадају истој врсти. Људски род међутим, показује много већу разноврсност него

остали представници живог света, пре свега због тога што живи на различитим географским

ширинама и током еволуције се адаптирао према различитим климатским условима, почев од

оних у најтоплијим, жарким и тропским пределима, па до сурових ледених субарктичких

области, затим на проређени ваздух високих планина и на многе друге услове. Специфичне

одлике развиле су се зависно од места становања, а оне су се шириле путем сеоба, или су се

мењале све док нису стекле данашњи облик. (Атлас човечанства, 1986)

Ништа очигледније од чињенице да су људи тако различити, јер на свету није било и

нема два потпуно иста људска бића, а разлике постоје и међу самим близанцима. И ништа

није опасније, пто се показало погубним у толико примера кроз историју, од тога да се,

полазећи од разлика, људи класификују по једном или другом критеријуму и да се на основу

тога одређује њихов положај, па и основна људска права. О томе је написано доста књига,

али нажалост, због тога је и проливено толико крви. (Недељковић, 2000)

5

ПОЈАМ РАСЕ

Расе су веће људске скупине које се међусобно разликују по физичким

карактеристикама као што су боја коже, очију и косе, величина и грађа тела, облик лица и

лобање и сл. За разлику од биолошких појмова врсте и подврсте, антрополошки појам расе

нижи је од биолошког појма подврсте, будући да сва људска бића припадају истој биолошкој

подврсти Хомо сапиенс. Сватање по којем су се све расе развиле од истог претка јавља се већ

у Библији; Ноини синови Сем, Хам и Јафет уједно су и пратиоци тада знаних трију великих

расних скупина (семитске, хамитске и кавкаске). Старији антрополози веровали су у

постојање појединих чистих раса у прошлости, што савремена антропологија одбацује. Тако

су пре биле уобичајене поделе на белу (Европљани), црну (Африканци), и жуту (Азијци)

расу. Такве су поделе после развијене у многе потподеле те неки аутори разликују и випе од

50 раса (Интернет 1).

ПОЈАВА РАСЕ

На афричком кунтиненту нађени су најстарији остаци везани за еволуцију човека,

старији од четири милиона година, односно фосилизовани остаци првог бића из рода Хомо,

од којих потиче Хомо сапиенс (пре сто двадесет хиљада година), као и бројно камено оруђе

створено његовом руком пре неких два милиона година. Ова велика открића довела су до

претпоставке да људски род потиче из Африке (Ферера, 2006). Из тог разлога, наука је

прихватила претпоставку да се људска раса најпре јавила у Африци.

Слика 1. Прапостојбина: локалитет Кибиш, у Етиопији

(Извор: www.vreme.com)

Остали хомиди из рода Хомо, као и сви припадници еволутивно старијих врста, пре

тога су такође милионима година трчали унаоколо по афричким саванама, извесно је да су је

неки и напуштали. Но, еволуција је човека као врсту затекла крај реке Аваш у депресији

Афар, у данашњој Етиопији. Другим речима, свих седам милијарди људи имају само једну

стварну домовину, тамо негде у каменитим етиопским брдима. Уз тај податак, свака од

савремених идеја о крви и тлу постаје још блеђа него што јесте. (Интернет 2)

6

Слика 2. Правци миграције првобитних народа

(Извор: www.vreme.com)

Из овог подручја креће прва сеоба. Она се пре око 150.000 година грана на три групе

које се шире целом Африком и онда, пре око 80.000 година, прве групе људи напуштају Црни

континент и насељавају Евроазију, док се један део спушта све до Аустралије. Пре око 15.000

година, у три таласа, човек стиже на другу страну света и осваја Америку, а пре око 1000

година осваја и сва удаљена пацифичка острва. Управо су ове миграције људи и

прилагођавање њихових организама и тела на новонастале услове, довеле до промене

њихових првобитних карастеристика и условиле настанак раса. (Интернет 3)

7

РАСА КАО ОБЛИК АДАПТАЦИЈЕ ЧОВЕКА ГЕОГРАФСКОЈ СРЕДИНИ

Фундаментално својство живе материје да се мења у циљу прилагођавања спољашњој

средини, назива се адаптација. Природни закон је да оно што успева да се адаптира средини

опстаје, што не успева нестаје. Адаптација се карактерише скупом прилагодљивих

биолошких својстава, неопходних за одрживи опстанак живих организама у конкретној

еколошкој средини. Адаптација је последица природног одабирања, која одстрањује

организме који се нису прилагодили датим условима живота. То значи, свако прилагођавање

помаже опстанак само у оним условима у којима се оно формирало. Треба разликовати

еволуциону (дугорочну) и текућу (краткорочну) адаптацију.

Еволуциона прилагођавања физиолошка, морфолошка, психолошка, развила су се у

процесу антропоморфозе у дугом времену и макропростору, услед природноклиматских

фактора, како код појединих индивидуа, популација, етничких и расних група, народа, тако и

човачанства у целини, У терминима климатолоије појава краткорочне текуће адаптације

појединих индивидуа особинама климата назива се аклиматизација. Она се брже постиже у

вештачким него у природним условима. Свесно излагање људи ниским температурама, у

терминима физиотерапеутских процедура назива се каљење организма. (Грчић, 2012)

КЛИМАТСКО-МОРФОЛОШКА ПРАВИЛА

Утицај климатских услова на морфометријске показатеље одражава се у тзв.

климатским правилима Бергмана, Алена, Томсон-Бакстона. По Бергману, димензије тела у

границама једног политипичног топлокрвног вида обично се увећавају са смањивањем

температуре околне средине. Аналогна зависност се запажа између односа висине тела у

седећем положају према укупној висини тела са средњом годишњом температуром ваздуха.

Посебно правило Алена је правило Томасона и Бакстона-ширина носа у тропском појасу

увећава се с растом температуре и влажности ваздуха.

Климатско-морфометријска правила, која узимају у обзир углавном утицај

температуре ваздуха, нису увек правилно једнозначни у условима једног континента,

климатске зоне и политичког типа становништва. Тако по И. Крупнику, у жарком, влажном

климату морфолошка променљивост је повезана у првом реду с променљивом влажношћу, а

не с променама температуре, које, као што је познато, у тропима нису велике. Том аутору је

успело да покаже, да у југоисточној Африци, у регионима преко 1000 м.н.в, у влажној савани,

при испарљивости 950-1200 мм/год, обитава становништво највише растом. У областима

отежаним ослобађањем топлоте (у влажној тропској шуми), при испарљивости 300-700

мм/год, морфолошка адаптација иде у правцу умањивања димензије тела. Пример те врсте

адаптације могу бити Пигмеји, који живе у влажним екваторијалним шумама басена Конго.

(Грчић, 2014)

МОРФО-ФИЗИОЛОШКА ОБЕЛЕЖЈА

Као што је познато, основне ознаке расе су боја коже, димензије тела, облик носа и

главе, коса и што је најважније – једнаки број хромозома. Људско тело и комбинација гена су

резултат историје проласка кроз различите географске средине, од хладне до топле и од суве

до влажне, у дугом времену. Морфолошки показатељи могу да зависе и од геохемијских

услова средине и од структуре исхране становништва, али према Т.И. Алексејевој,

8

приоритетна улога припада климату, као водећем еколошком фактору животне средине.

Негроиди у поређењу са другим расама имају дуже доње екстримитете, краћи корпус, мање

попречне и дубинске димензије трупа, -то значи имају долихоморфну (издужену) форму

грађе тела. Домородачко монголоидно становништво Сибира, напротив, одликује се

брахиморфним (скраћеним) типом грађе тела, за које је карактеристичан развој у ширину и

већа дебљина тела. Истовремено, аутохтоне групе тропског појаса, живе у Индији, на пример

Рианг и Гурке, који су се доселили из Индокине, остали су монголоиди континенталне зоне

по односу ногу и тела, али имају карактеристике које их приближавају негроидној групи: ужу

грађу и знатно мању дебљину тела.

Боја коже. У физиолошком погледу разлиике у боји коже треба објашњавати, с једне

стране, разликама у дебљини кожног покривача (код негроида је дебљи), с друге стране,

већом или мањом концентрацијом меланина, који регулише пролазак доза ултравиолетног

зрачења. Емпиријска посматрања и анализе просторног распореда албеда коже, различитих

људских популација, по Харисону и др. (1979), показују да постоји јасно изражена негативна

корелација између нивоа затамњености коже и географске ширине места. Пошто глобални

ултравиолетни појасеви у целини, такође имају ширински карактер, правилна је хипотеза

према којој опште глобалне и регионалне особености боје коже људи зависе од интензитета

ултравиолетног зрачења. (Грчић, 2014)

Слика 3. Мапа света према боји коже аутохтоног становништва

(Извор: sh.wikipedia.org)

Макропросторни и регионални услови циркулације и облачности дају свој допринос

особинама боји коже становаништва. Тако, услед преовладавања антициклоналне

циркулације и невелике облачности у зимско време житељи Централне Азије (Монголи),

источног Сибира (Јакути) разликују се од народа на истим ширинама Европе и западног

Сибира тамнијом бојом коже. С птреовлађујућим условима антициклоналног времена у

зимско-летњем периоду везује се и тамнија кожа монголоидних народа(Ескими, Ненеци,

Чучки) на арктичком приобаљу Русије, Канаде, Гренланда. Осим тога, локални интензитет

ултравиолетног зрачења је појачан на рачун одбијанња доспеле УВ-радијације од леда и

снега, тј. У одређеној мени на обојеност коже утичу и локални предели. Чак у тропима

9

постоји приметна разлика у затамњености коже: племена екваторијано-влажних прашума

(Пигмеји) имају светлију кожу у поређењу са суседним житељима отворених и

полуотворених простора-Банту црнцима. (Грчић, 2012)

У садашњем историјском времену постоје биолоши и социјални механизми адаптације

човека средини. Биолошки механизми адаптације подразумевају физиолошке, морфолошке,

психолошке особености индивидуе. Социјални механизми адаптације, укључујући различите

начине заштите човека од услова неповољне средине су: одећа, куће, инжењерске грађевине,

одговарајућа исхрана, средства профилактичке медицине и слично. (Грчић, 2014)

КЛАСИФИКАЦИЈА РАСЕ

Настанак људских раса је отварао питање и самог настанка људског рода, па се задуго,

у науци расправљало и о томе да ли је човечанство једнородно или вишеродно по постанку,

што је створило и две узајамно потируће теорије (моногенизам и полигенизам). Позивајући се

управо на расне разлике, и поричући јединство људског рода, неке присталице полигенетске

теорије су ишле тако далеко да су утврдиле да је бела раса потекла од шимпанза, црна од

гориле, а жута од орангутана. (Лексикон народа света, 2001)

Људска бића су сврстана у одређени број расних група, мада је основ те

класификације данас под знаком питања, јер такозване расе имају многе сличне телесне

атрибуте и повезане су. Једноставна расна класификација даје четири групе: монголоиде,

негроиде, европеиде и аустралоиде. Док већина становника Земље може да се уклопи у ову

шему, има неких народа који не припадају ниједној категорији (косаниди, аину и ведоиди) и

сматра се да они представљају остатке старих расних група. (Николаевич В. Басилов, 1986)

Данас је међутим, опште прихваћена подела на подела на:

1. ЕВРОПЕИДНУ

2. НЕГРОИДНУ (аустралоидну)

3. МОНГОЛОИДНУ (американоидну)

У најопштијем и оквирном прегледу савремених раса, у први ред избија чињеница да

трећину човечанства чине расне мешавине (31,42 одсто). У самој Америци, у којој су се после

1492. Године уз Индијанце (монголоиде и или жуте), до тада расно јединствено

становништво, обрели Европљани (Европеиди или белци), доводећи невољничко робље из

Африке (негроиде или црнце), дошло је временом до узајамног мешања, што је створило три

врсте мешанаца: мулате (мешанци белих и црних), местице (мешанци белих и жутих) и

замбосе (мешанци црних и жутих). Докле може да иде подела на основу боје коже показује

подела на Хаитију, где се мулати разврставају по томе колико ко има у себи крви црнаца. По

том крвном или црначком уделу, њихов поредак, а самим тим и положај у друштву, посебно

је именован. На првом месту су особе моастиф (осмина црначке крви), затим следе квартерон

(четвртина), мјуларт (половина), гриф (три четвртине) и, на крају, или на дну друштвене

лествице, морабу (седам осмине, чиме се означава мешанац којем су један од четири прадеда

или једна од четири прабабе били белац, односно белкиња), (Недељковић, 2001).

10

КАРАКТЕРИСТИКЕ И РАСПРОСТРАЊЕНОСТ ЉУДСКИХ РАСА

ЕВРОПЕИДНА РАСА

Европеиди вероватно потичу са простора Блиског истока. Једна група људи

кромањонског типа, као претка европеида, дошла је у Европу и мешала се са домородачким

неандерталским људима. Коун сматра да је Homo sapiens имао тамну кожу, зато што је

мутација из црне у белу боју честа, али из беле у црну не постоји. Европско небо је у

глацијалном добу било ведрије. Наравно, скандинавски простор, где се налазио центар ледене

капе, морао је бити покривен густим облацима са снегом, али у периферним регионима

леденог покривача, као што је Немачка, лед се брже топио. Ипак, хладно глацијално доба

није поуздано време формирања беле коже. Јужно од ледене капе, дешавале су се честе

измене температура и влажности ваздуха и тла. У интерглацијалном добу клима у Европи је

била неповољнија него данас. Време мутација могло се догодити код неандерталских људи,

који су овде живели у рис-вирм интерглацијалу. Докази нису нађени али то не значи да не

постоје. (Недељковић, 2001)

Слика 4. Европеидна раса

( Извор: www.dominomagazin.com)

Европеиди или кавказоиди данас живе у просторима од Атлантика до Индије, и од

Скандинавије до Сахаре, и у другим деловима света као имигранти. Овде се убрајају Аини и

Полинежани, Абориџини Аустралије, иако скоро црни по боји коже, по другим расним

обележјима нису далеко од хипотетичког „прабелца“. Опадање меланина је карактеристика

ове групе, иако су регионалне диференцијације евидентне. Бела кожа, која је настала као

резултат адаптације хладнијој клими није увек универзална међу европеидима: браон кожа је

нађена међу људима у Норвешкој, Финској и Пољској.Европеидна раса је настала у

Средоземљу диференцијацијом од негроида. Десетинама хиљада година европеиди су се

диференцирали под утицајем природних услова, демографских процеса, миграција. Ареал

европеидне расе увећао се средином XIX века више од 10 пута, приближно од 7 мил. км2 на

75 мил. км2, заузимајући скоро половину површине копна. У то време укупно становништво

планете износило је 1.265 мил. људи, при чему су више од 1/3 били представници беле расе.

Територија на којој је бела раса постала апсолутно доминантна, сачињава око 60 мил. Км2.

Европеидној раси данас пада преко 96% становништва Европе, око 30% Азије, 25% Африке,

25% Латинске Америке и скоро 90% становништва Северне Америке. (Грчић, 2014)

11

ЈУЖНА ГРАНА ЕВРОПЕИДНЕ РАСЕ

Захвата просторе око Средоземног мора у Европи, Африци и Азији, и преко Арабије,

Месопотамије и Ирана (Персије) до Индије. Боја коже медитеранида је слетлосмеђа на

западу, а прилично тамносмеђа на истоку овог огромног пространства. Глава им је обично

издужена, лице уско, нос средњи или чак велики, обично узак, очи претежно хоризонталне и

широко отворене, коса црна и таласаста. Пропорције тела су „средње“, са обилатом

терцијарном длакавошћу тела и лица. Просечна висина мушкарца је средња, између 160 и 160

cm. На рубовима ове територије налазимо расне мешавине са црном расом у средњем делу

долине Нила и у Источној Африци и са жутом расом у Азији. Дели се на 5 локалних раса:

1. ЗАПАДНИ МЕДИТЕРАНСКИ ВАРИЈЕТЕТ („медитерански“), дели се на следеће

расне типове:

протомедитерански,

грацилни (типични медитерански),

кромањонски, атлантско-медитерански.

2. ДИНАРСКИ (ИЛИРСКИ ИЛИ ЈАДРАНСКИ) ВАРИЈЕТЕТ је настао у доба

мезолита и распростањен је у Динаридима (Црногорци, Срби, Хрвати, Бошњаци),

источним Алпима (Тиролци, Словенци), јужној Пољској (Гурали-горштаци).

3. ПРЕДЊЕАЗИЈСКИ ВАРИЈЕТЕТ, дели се на:

арменоидни, и

анадолски тип.

4. АРАПСКО-АФРИЧКИ ВАРИЈЕТЕТ састоји се из три типа:

оријентални или семитски тип („оријенталиди“),

бербери, и

туарези.

5. ИНДО-АВГАНИСТАНСКИ ВАРИЈЕТЕТ:

ирански, и

индоавганистански тип. (Грчић, 2014)

СРЕДИШЊА (ИЛИ ПРЕЛАЗНА ГРАНА) ЕВРОПЕИДНЕ РАСЕ

У низијским и планинским деловима средње Европе (нарочито у средњој Француској,

на Алпима и Карпатима) живе здепастији (евро-соматични) ниски људи који имају округле

или кратке главе и округластије лице. Чини се да су од краја палеолита у Европи, али није

познато одакле су дошли, или да ли су настали у Европи од мешања неке каткоглаве азијске

групе са праевропљанима. Има две погрупе:

1. АЛПСКУ (тамнију)

2. БАЛТИЧКУ (светлију) (Грчић, 2014)

12

СЕВЕРНА (НОРДИЈСКА) ГРАНА ЕВРОПЕИДНЕ РАСЕ

Нордијски тип је млађи од праевропског. Разлијује се од јужне групе вишим растом,

светлијом бојом коже, очију и косе. Степен белине је највише одмакао у Норвешкој и

Шведској.

1. ИСТОЧНО-БАЛТИЧКИ (ИЛИ ИСТОЧНОЕВРОПСКИ) ВАРИЈЕТЕТ,

представници: су Руси, Карели, Вепси, Коми.

2. ЗАПАДНО-БАЛТИЧКИ (АТЛАНСКО-БЕЛГИЈСКИ ИЛИ НОРДИЈСКИ)

ВАРИЈЕТЕТ, у оквиру кога разликујемо:

финонордијски, и

дало-нордијски тип. (Грчић, 2014)

МОНГОЛОИДНА РАСА

Група Homo sapiens која се појавила у јужној Кини на почетку вирмског глацијалног

доба, имала је у основи аустралоидно-негроидне црте са мало монголоидних карактеристика.

Монголоидна раса је настала пилагођавањем хладној и сувој клими која је владала у

Централној и Северној Азији, приближно онаквој каква је сада у арктичким областима. Жута

раса је настала на великом простору који ограничавају ледници на северу, Бајкалске планине

на западу, Хималаји и Тибетанска висораван на југу; а на истоку су у тој области били

ледници са Камчатке. Овде, у данашњој Монголији, западном Сибиру и северној Кини, тада

су живеле мале групе ловаца на северне јелене и друге животиње леденог доба; ови људи су

се морали прилагодити захтевним климатским условима. Прилагођавања су била телесна и

културна, и први жути људи имају облик човека из поларних и субполарних предела.Типичан

пример су Ескими који су по својимј физичким особинама другачији од Индијанаца. Они су

очигледно прешли Берингов мореуз још у доба док се у централном делу источне Азије још

увек формирала права жута раса. Данас овој раси припада 66% становништва Азије. Коун

сматра да је монголоид формиран у време хладног вирмског глацијала. Ипак то није поздано.

Пре свега, иако је време човека из Горње пећине Џоук-коу-тјена био касни вирм, његове

монголоидне карактеристике су мање значајне него код садашњих монголоида, и имао је неке

карактеристике европеида. Највећа специфичност жуте расе је висок проценат крвне групе Б,

што их раздваја од Индијанаца, код којих се ова група практично не може наћи. Неке

монголоидне црте су биле модификоване под различитим условима географске средине.

(Грчић, 2014)

Монголоидна раса је једна од великих људских раса. Распрострањена је аутохтоно у

Азији и Америци (Индијанци). Одликује је црна равна коса, тамне очи, истакнута јагодична

кост, пљоснато лице, особено "монголско око" и ниска носна кост.

13

Слика 5. Монголоидна раса

(Извор: www.google.rs)

Процеси просторног и темпоралног диференцирања, односно адаптивне радијације,

бореалних “расних облика” недовољно је познат. Претпоставља се да су опште климатске

прилике и ступањ инсолације били основни фактори диверзификације њихових специфичних

обележја (као што су уске носнице, особеност конституција, пигментација и нека друга).

Досадашњи налази не потврђују могућност да су географске баријере (Хималаји, Тјаншан,

Памир, Алтај) у највећој мери утицале на раздвајање примарно хомогеног бореалног

прастановништва на источни (монголоидни) и западни (европеидни) део. Према једној од

прихватљивих хипотеза, ове скупине су се током последње глацијације издиференцирале на

азијски и европски центар радијације њихових “расних облика”. (Ферера, 2006)

АЗИЈСКA ГРАНА МОНГОЛОИДНЕ РАСЕ

1. АРКТИЧКИ ВАРИЈЕТЕТ, у оквиру овог варијетета разликујемо арктички

(ескимски) тип.

2. СЕВЕРНОАЗИЈСКИ ВАРИЈЕТЕТ- ТУНГИДИ, дели се на:

бајкалси,

тунгуски, и

средњеазијски тип.

3. ИСТОЧНОАЗИЈСКИ (ЈАПАНСКО-КИНЕСКИ) ВЕРИЈЕТЕТ, дели се на:

синоидни, и

јапански.

4. АМУРОСАХАЛИНСКИ ВАРИЈЕТЕТ

5. ТИБЕТАНСКИ ВАРИЈЕТЕТ

6. ЈУГОИСТОЧНИ АЗИЈСКИ ВАРИЈЕТЕТ-АУСТРАЛОАЗИДИ, дели се на:

континентални (прото-индокинески) тип, и

острвски (малајски) тип.

7. ПРЕЛАЗНИ ЕВРОАЗИЈСКИ ВАРИЈЕТЕТ, дели се на:

уралски (урало-алтајски или угарски),

лапоноидни (оли протоалтајски),

турански (или јужносибирски), и

14

централноазисјки тип. (Грчић, 2014)

АМЕРИЧКА ГРАНА МОНГОЛОИДНЕ РАСЕ-АМЕРИКАНОИДИ

Американоидна грана дели се на две расне области-северну и јужну.

СЕВЕРНА расна област дели се на:

1. ПАЦИФИЧКИ ВАРИЈЕТЕТ

2. СИЛВИДНИ ВАРИЈЕТЕТ

ЈУЖНА расна област дели се на:

1. ПЕРИФЕРНИ (ИЛИ КАЛИФОРНИЈСКИ) ВАРИЈЕТЕТ

2. ЦЕНТРАЛНОАМЕРИЧКИ ВАРИЈЕТЕ

3. АНДСКИ ВАРИЈЕТЕТ

4. АМАЗОНСКИ ВАРИЈЕТЕТ

5. ЛАГОИДНИ ВАРИЈЕТЕТ

6. ПАТАГОНСКИ ВАРИЈЕТЕТ

7. ФУЕГИДНИ ВАРИЈЕТЕТ (Грчић, 2014)

НЕГРОИДНА РАСА

Претпоставља се да је црна кожа настала углавном у рис-вирм глацијалном добу, или

чак пре времена неандерталца, иако за то нема доказа. Осим боје коже, обележја негроида су

меснате усне, коврџава коса, издужена лобања, долихоморфна структура тела, широк и

спљоштен нос. У погледу морфо-физиолошких карактеристика, негроиди у поређењу са

осталим расама, имају дуже доње екстремитете, краћи корпуц, мање попречне и дубинске

димензије трупа, - то значи имају долихоморфну (издужену) форму грађе тела. У мезолиту

део протоаустралоида из западне Азије доспео је у екваторијалну Африку. Тако су

формирана два огранка. Данас ова раса учествује са око 12% у становништву света. Нису сви

црно обојени људи негроиди. Они европеиди који живе у североисточном делу Африке су

такође тамнопути. Аутохтони негроиди живе претежно у жарким пределима Африке, Јужне

Азије и Меланезије. Њихове физичке могућнисти су адаптиране топлој средини. Негроиди

имаји дебљу кожу, већу концентрацију тамног пигмента, меланина, који смањује пролазак

већих доза УВ зрачења у организам. Осим тога, тамни меланин има заштитно дејство од

потенцијалне опасности обољења рака коже, у условима повећане УВ радијације. (Грчић,

2014)

15

Слика 6. Негроидна раса

(Извор: encryptedtbn2.gstatic.com)

Већина популација је у подсахарској Африци и југоисточној Азији. Црнци су и

домороци Аустралије (Абориџини) и Тасманије. После великих географских открића

доведени су као робови у Америку, те чине већину становништва у многим држава Средње

Америке и САД-а. Мешанци који могу настати од негроида су: мулати (негроидна и

европеидна) и замбоси (негроидна и монголоидна). (Николаевич В. Басилов, 1986)

АФРИЧКА ГРАНА ЕКВАТОРИЈАЛНЕ РАСЕ

1. ЈУЖНОАФРИЧКИ (ИЛИ КОЈСАНСКИ) ВАРИЈЕТЕТ

2. ПИГМЕЈСКИ (ИЛИ БАМБУТОИДНИ) ВАРИЈЕТЕТ

3. НЕГРОИДНИ ВАРИЈЕТЕТ, дели се на четири типа:

ведоидни

дравински

нилотски

палеонегроидни

судански, и

баиту.

4. ЕТИОПСКИ ВАРИЈЕТЕТ

5. ЈУЖНОИДНИЈСКИ ПРЕЛАЗНИ ВАРИЈЕТЕТ (Грчић, 2014)

АУСТРАЛОИДНА ГРАНА ЕКВАТОРИЈАЛНЕ РАСЕ

1. АУСТРАЛИЈСКИ ВАРИЈЕТЕТ

2. ТАСМАНИЈСКИ ВАРИЈЕТЕТ

3. МЕЛАНЕЗИЈСКИ ВАРИЈЕТЕТ дели се на два подтипа:

палеомеланезијски, и

неомеланезијски

4. НЕГРИТОСКИ ВАРИЈЕТЕТ

5. ПРЕЛАЗНИ ТИХООКЕАНСКИ ВАРИЈЕТЕТ

полинезијски, и

микронезисјки. (Грчић, 2014)

16

ЗАКЉУЧАК

Будући да сва људска бића припадају истој биолошкој подврсти Homo sapiens,

логично би било да негде сви имају релативно сличне карактеристике и подсећају једни на

друге. Међутим, како је човек биће које је способно да се адаптира новим физичко-

географским условима, та његова функција током еволуције омогућила му је да развија неке

нове карактеристике и особености. На тај начин долази до формирања првих раса. Иако се

одликују бројним различитостима, и ма колико свака раса била аутентична на неки свој

начин, можемо да закључимо да су се људи од свог постанка до данас непрестано мешали, и

да је то резултовало настанак све комплексније поделе у оквиру раса, а како је у човековој

природи да се стално креће и истражује нове услове за живот, то ће у будућности вероватно

допринети даљој још детаљнијој класификацији.

17


Грчић, Мирко. 2014. Географија култура и цивилизација. Београд.

Недељковић, Миле. 2001. Лексикон народа Света. Београд.

Николаевич В. Басилов. 1986. Атлас Човечанства. Београд.

Ферера, Мирела. 2006. Народи света. Нови Сад.

Интернет 1:http://proleksis.lzmk.hr/3586

Интернет 2:http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1063492

Интернет 3:http://www.vreme.com/g/images/1063492_70-09.jpg

http://www.dominomagazin.com/wp-content/uploads/2015/10/24373.jpg

https://www.google.rs/url?sa=i&rct=j&q=&esrc=s&source=images&cd=&cad=rja&uact=8

&ved=0ahUKEwiRejtbQAhWBrCwKHTypBYUQjRwIBw&url=http%3A%2F%2Fanfiz.ru%2Fboo

ks%2Fitem%2Ff00%2Fs00%2Fz0000028%2Fst005.shtml&psig=AFQjCNFsf79itEx_HPg7yrxA0Z

pWlK1G_Q&ust=1480788592806650

https://encryptedtbn2.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcT7xqwBGu_6UnUKv5geuh1tfbXqdZ-

NtJjNFEIxoIjFZoXWjy-B

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6a/Unlabeled_Renatto_Luschan_Skin_c

olor_map.svg/1500px-Unlabeled_Renatto_Luschan_Skin_color_map.svg.png

http://proleksis.lzmk.hr/3586

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1063492

http://www.vreme.com/g/images/1063492_70-09.jpg

http://www.dominomagazin.com/wp-content/uploads/2015/10/24373.jpg

https://www.google.rs/url?sa=i&rct=j&q=&esrc=s&source=images&cd=&cad=rja&uact=8%20&ved=0ahUKEwiRejtbQAhWBrCwKHTypBYUQjRwIBw&url=http%3A%2F%2Fanfiz.ru%2Fbooks%2Fitem%2Ff00%2Fs00%2Fz0000028%2Fst005.shtml&psig=AFQjCNFsf79itEx_HPg7yrxA0ZpWlK1G_Q&ust=1480788592806650




https://encryptedtbn2.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcT7xqwBGu_6UnUKv5geuh1tfbXqdZ-NtJjNFEIxoIjFZoXWjy-B

https://encryptedtbn2.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcT7xqwBGu_6UnUKv5geuh1tfbXqdZ-NtJjNFEIxoIjFZoXWjy-B

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6a/Unlabeled_Renatto_Luschan_Skin_color_map.svg/1500px-Unlabeled_Renatto_Luschan_Skin_color_map.svg.png

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6a/Unlabeled_Renatto_Luschan_Skin_color_map.svg/1500px-Unlabeled_Renatto_Luschan_Skin_color_map.svg.png

1





Принципи и методе регионализације

ПРОСТОРНА ДИСПЕРЗИЈА ИЗОЛОВАНИХ

ПЛЕМЕНА У АМАЗОНИЈИ

Семинарски рад

Студент: Лука Боснић 641/14 Професор: Др Јован Плавша


Нови Сад,2016

2

САДРЖАЈ

УВОД .................................................................................................................................. 3

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ И ПРИРОДНО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

АМАЗОНИЈЕ ................................................................................................................................. 4

КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ .......................................................................... 5

ХИДРОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ....................................................................... 5

БИОГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ................................................................. 6

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ................................................... 7

ИСТОРИЈА .................................................................................................................... 7

СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА ................................................................................ 8

ИЗОЛОВАНА ПЛЕМЕНА И ФАКТОРИ ЊИХОВЕ УГРОЖЕНОСТИ ...................... 9

ПРОСТОРНА ДИСПЕРЗИЈА ИЗОЛОВАНИХ ПЛЕМЕНА ................................... 11

БРАЗИЛ .................................................................................................................... 12

ПЕРУ ........................................................................................................................ 13

БОЛИВИЈА .............................................................................................................. 14

ВЕНЕЦУЕЛА ........................................................................................................... 15

ЕКВАДОР ................................................................................................................ 15

КОЛУМБИЈА ........................................................................................................... 16

ПАРАГВАЈ ............................................................................................................... 17

ЗАКЉУЧАК ..................................................................................................................... 18

ЛИТЕРАТУРА ................................................................................................................. 19

3

УВОД

Предмет проучавања овог рада су изолована племена у Амазонији и њихова

просторна дисперзија по државама.Циљ је анализирање узроковања изолованости ових

племена,проблеми и потенцијалне фактори угрожавања њиховог опстанка.

Методе које су коришћење за израду рада се тичу података са интернета,доступне

литературе и картографских елемената.

4

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ И ПРИРОДНО-ГЕОГРАФСКЕ

КАРАКТЕРИСТИКЕ АМАЗОНИЈЕ

Амазонија представља огромно пространство тропске шуме у оквиру басена реке

Амазон који заузима северни средишњи део на континенту Јужне Америке од 5° северне

географске ширине до око 15° јужне географске ширине..Басен је на истоку отворен ка

Атланском океану и простире се на северу до Гвајанских планина,на југу до Бразилских

планина и висоравни Мате Гросо док је са читаве западне стране оивичена високим

Андима.Басен Амазона се простире на 7 500 000 км² и чини око 40% читавог

континента.Амазонија највећим делом припада Бразилу али се још простире и у државама

Боливији, Перуу, Еквадору, Колумбији, Венецуели и најмањим делом у Гвајани,

Суринаму и Француској Гијани.

Слика 1: Басен Амазона у оквиру Јужне Америке

Извор: wwf.panda.org

Пре око 15 милиона година, Амазон се уливао са западне стране континета у

Пацифички океан.Тада долази до издизања Анда у Алпској орогенези и даље отицање

постаје спречено услед чега долази до акумулације и стварање бројних слатководних

језера унутар континента.Пре око 11 милиона година настају тропске шуме на овом

простору и језера почињу да отичу у Атлански океан.Овим процесима су доприносила

спуштања нивоа мора током ледених доба јер су се повећавали нагиби и јачина протицаја

отока.Данас ово представља највећи речни слив на свету а Амазон другу најдужу реку

(Интернет 1).

5

КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

У северном делу континента,амазонски басен је пресечен екватором и читава

регија припада тропском климатском појасу.Овај појас карактеришу високе температуре

са малом годишњом амплитудом,великим количинама падавина коју прати и висока

влажност ваздуха.

Просечна годишња температура измерена у Манаусу износи 27° и услед

уједначености температура,ретко се срећу температуре више од 33°.Самим тим,не постоје

издвојена годишња доба и мање разлике се огледају у нешто смањеној температури

између децембра и априла.Најхладнији месец је март са око 25° а најтоплији новембар са

температуром од 27°.

Годишње падавине најчешће износе између 1500мм и 3000мм.Иако су падавине у

великим количинама присутне током читаве године,разлике се могу јављати по сезонама и

представљати нешто сушнији период уколико су те падавине мање.Преко 200 дана

годишње се излучују падавине у Амазонији.

Релативна влажност ваздуха износи до 90% и иако је локално становништво

навикнуто на овакве услове, оно представља један од најтежих фактора приликом

аклиматизовања страног становништа. У неким западним деловима басена, у зимским

месецима, може доћи до спуштања хладнијег ваздуха са Анда који може да штети

овдашњем биљном и животињском свету ( Интернет 2).

ХИДРОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Река Амазон је друга најдужа река на свету са дужином од око 6 992 км и гради

највећи речни слив на свету који заузима око 7 050 000км².По неким изворима, ова река је

заправо и најдужа на свету, али је недовољно доказа за ту тврдњу.

Карта 1: Амазон са саставницама и већим притокама

Извор: http://geography.name/amazon-river/

http://geography.name/amazon-river/

6

Амазон се формира од река Укајали и Марањон код Перуанског града Наута.Ове

реке извиру у перуанским Андима и као дужа саставница се рачуна Укајали приликом

мерења дужине Амазона.Висина изворишта је на 5 170метара надморске висине.У

средњем току, од ушћа Јуруа до ушћа Рио Негра,река носи име Солимоес и увом делу

ширина је до 20км док је у доњем току реке и до 100км.Његово ушће у Атлански океан је

представљено огромном делтом са бројним рукавцима који су раздвојени једни од

других.Највећи од њих имају особине естуара и почињу чак и око 350км далеко од

океана.У свом ток, Амазон пролази кроз три државе: Перу,Бразил и Колумбија.У Перуу

извире док Колумбију захвата мањи део на граници са Бразилом.

Амазон представља реку са највећом количином воде на свету са просечним

протоком воде од око 210 000 м³/s.Овај проток је једнак збиру протока 6 наредних водом

најбогатијих река.Максималан проток на ушћу износи 300 000 м³/s а огромне масе слатке

воде допиру у Атлански океан и до 400км.Река Амазон чини скоро 20% све слатке воде

која се улива у Светско море.

Познато је да Амазон има више од 1 100 притока од којих 12 има дужину већу од

чак 1500км.По дужини,најбитније притоке Амазона су Мадеира (3 250км), Пурус (3

211км), Јапура (2 820км), Токантинс, Арагуаиа, Јуруа, Рио Негро, Тапагос.Од Икитоса у

Перуу па до ушћа у Атлански океан,Амазон представља пловну реку са бројним

меандрима али малим бројем већих градова на обали реке.Дужина пловног дела Амазона

износи 4 300км и представља главни вид комуникације у овом делу континента (Интернет

3).

БИОГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Амазонија је најраспрострањенија и флористички најразноврснија тропска кишна

шума на свету са површином од око 5 500 000 км².Ова регија представља око половину

читавог простора под тропским кишним шумама на Земљи.Највероватније је овај

комплекс шума настао још у еоцену са променама у моћности током историје зависно од

флуктуација температура које су биле честе.

У басену Амазона се разликују два типа тропских кишних шума.Плавне хилеје

(Хилеје се називају шуме у Бразилу) и оне се налазе на нижим положајима услед чега

долази до повременог плављења.Називају се још и Игапо.У други тип се убрајају кишне

шуме које расту на издигнутијим теренима и називају се Ете.У Амазонији долази до

периодичних поплава у зависности од варирања нивоа воде Амазона као и количине

падавина током сезоне.У областима где вода стагнира и по неколико месеци ,далеко су

слабије развијене шуме у поређењу са онима где је период поплава знатно

краћи.Разликују се 4 различита спрата у оквиру тропских шума,свака са својим посебним

екосистемом и комплексом флоре и фауне.

Процењује се да сада има најмање 40 000 врста биљака,427 врста сисара, око 1 300

врста птица, 378 врста рептила, око 400 врста водоземаца и 3 000 врста слатководних

риба.Многи од ових врста представљају опасност за становништво у виду предатора или

отровних врста животиња.Међу битнијим животињама који се користе у исхрани

становништва у Амазонији јесу јелени, пекарији, тапири, неке врсте мајмуна и слично.

Земљишта на којем расту тропске шуме, најчешће латерити, су доста стари,

оштећени временским приликама и осиромашени.Сечом ових шума, оваква земљишта не

дају дугогодишњи приход и остану неискоришћена и подложнија ерозији.Осим

пољопривреде, тропске шуме су угрожене и повећаним рударством претежно у

западнијим деловима Амазоније (Интернет 1).

7

Слика 2: Тропска кишна шума у Амазонији

Извор: https://blog.saexpeditions.com/

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Док природно-географске карактеристике објашњавају услове у којима је долазило

до појаве, насељавања и исељавања становништва, друштвене карактеристике, са друге

стране, имају утицај на физичке географске процесе, изградње насеља и комуникација,

уништавање и обнављање шума као и на појаву изолованих племена и сл.Друштвене

карактеристике су склоне чешћим променама које се односе на демографску промену,

развој и историјска догађања у посматраном простору.

ИСТОРИЈА

Прва насељавања простора Амазоније се везују са перидом времена након што су

људи први пут прешли са Азије на Северну Америку преко Беринговог мореуза пре око 15

000 година.Верује се да су прве настамбе и пољопривредно обрађивање наступили пре око

11 000 на простору басена Амазона.Иако се веровало да услед слабијег продуктивног

земљишта, није могуће много привређивати и густо населити ове пределе, новим

археолошким доказима је утврђено да су тадашњи људи себи прилагодили услове и

повећавали мања насеља и популацију широм Амазоније у периоду до доласка

европљана.Један од важнијих фактора развоја јесте појава такозваних ''црних земљишта''

настала људским утицајем која су знатно повећала могућност привређивања.Верује се до

5 милиона људи могло живети у Амазонији, од атланске обале па дуж Амазона до Анда,

до доласка колониста крајем 15. века.За разлику од остатака цивилација у Андима, у

Амазонији се теже долази до оваквих открића услед недостатка стена у тропским шумама

и градњом доступним материјалом, најчешће у виду дрвета (Интернет 4).

Доласком првих европљана крајем 15. века, већ 1494. Амазонија је пресечена

меридијаном који дели интересе тадашњих сила Португала и Шпаније где је већински део

https://blog.saexpeditions.com/

8

ове области припао управо Шпанији.Иако су се испрва настањивали и експлоатисали са

обале Атланског океана, прва већа истраживања током Амазона је почео да врши

Франциско Орељан после освајања Франциска Пизара.1541 и 1542. године је пловио овом

реком и сретао и проучавао бројна племена који су претходно већ имали додир са

европљанима или први пут видели белог човека.Експлоатисања су након тога повећана у

горњем току Амазона где је коришћено локално становништво као робље.Ови контакти са

колонистима су донели велики пад становништва Амазоније услед појаве, за њих, нових и

леталних болести на које нису били имуни, као што су грипа, мале богиње, тифус и

слично.Услед опадања становништва као и радне снаге за колонисте, довођени су

Афрички црнци као робови.Овакви услови су довели до мешања становништва што је

знатно утицало на демографску слику Амазоније данас.Током овог периода велики број

становништва ових областима је насилно био убијен приликом ширења колонистичке

моћи, експлоатисања и честог насилног увођења католичанства.Током 19. века су

наступила већа надирања у унутрашњост Амазоније услед наглог повећања

експлоатисања каучука зарад производње гума.Ово је поново повећало нерационалан

однос према становништву овог просторам, искоришћавању и повећаном

насиљу.Почетком 19. века, државе које обухватају басен Амазона се ослобађају колониста

и добијају независност али је у великој мери присутан неоколонијализам а као доказ

сведочи и поменуто експлоатисање каучука које је трајало и током 20. века (Интернет 5).

СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА

Поред бројног домородачког становништва, Амазонија данас представља

мешавину многобројних досељавања страног становништва почевши од самог краја 15. и

почетка 16. века.Процењује се да на простору Амазоније има око 25 милиона становника

где на становнике у Бразилу отпада чак око 20 милиона.Мали број домородачког

становништва чини овај проценат, где је велики број смештен у резерватима широм

Бразила.Главни разлог малог броја овог становништва у басену Амазона јесте нестанак

скоро 90% аутохтоног становништва приликом колонизације услед ширења разних

болести или истребљења.Највећи удео аутохтоног становништва у укупном броју

становника има Боливија ( 62%), Венецуела (50%) Перу (45%),Еквадор (25%) али највећи

број овог становништва настањује више пределе Анда и осталих планина док мањи део

настањује посматрану Амазонију.Иако у Бразилу имају незнатан удео у броју становника,

укупан број од око 820 000 аутохтоног становништва настањује управо шуме Амазоније и

представља битан фактор у проучавању племена у овом подручју.Иако су у бројним

племенима сачувана традиционална веровања, највећи број становника Амазонија је

католике вероисповести (Интернет 6)

Куће племена у тропским шумама се традиционално праве дрвета као лако

доступног, најчешће и јединог, материјала.Већим лишћем и грањама се покривају куће

услед учесталих падавина.Често су куће издугнуте изнад земље због велике влажности,

изпаравања или заштите од приземних животиња.Могу се наћи и једноставне колибе

подигнуте изнад самих водених површина.У неким деловима Амазоније, где је доступно,

користи се и камен као грађевински материјал.

9

Слика 3: Племенска заједница у Амазонији

Извор: http://www.natgeocreative.com/

Мала насеља, најчешће племенских заједница, у области басена Амазона имају

претежно пољопривредну функцију, где осим земљорадње, становништво се бави

сточарством, сакупљањем, ловом и риболовом.Овакав начин привређивања се

упражњавао још и пре доласка колониста на ове просторе али данас није велики број

оваквих заједница.Велика насеља, која су претежно концентрисана око Амазона, имају

највише трговинске функције али и туристичка функција добија на значају као и

административна у већим градовима.Многа од ових насеља су настајали у време

експанзије експлоатације каучука где су преко њих вршена трговина и превоѕ ка обали

Бразила.Неки од највећих градова у области Амазоније припадају Бразилу и то су Белем

(1 912 600 становника), Манаус (1 524 600), Макапа (301 400), Порто Вело (292 000) док је

из других држава најбитнији Икотос са 350 300 становника у Перуу.Од овог града па до

ушћа Амазона, ова река је пловна (Интернет 7).

ИЗОЛОВАНА ПЛЕМЕНА И ФАКТОРИ ЊИХОВЕ УГРОЖЕНОСТИ

Изолованим племенима се сматрају оне заједнице људи који живе самостално

изоловани од остатка цивилизације без жељеног контакта са околним

становништвом.Чешћи назив за ове народе јесте: неконтактирани народи, али овај назив

не одговара најбоље овој јединственој појави.Наиме, скоро сва позната изолована племена

су у неком тренутку ступила у контакт са цивилизацијом или другим племенима, након

чега су, из разлога који ће бити обрађивани, одлучии да се изолују од околног

становништва и опасности које оно доноси.У свету данас постоји до 200 познатих

изолованих племена и верује се да, уколико остану изоловани и препуштени себи, да ће

потпуно нестати за неколико деценија.Осим у Амазонији, велики број ових племена је

присутан у југисточној Азији (Папуа Нова Гвинеја) као и у Африци где њихов број и

положај није познат нити доказан.Повезаност између светских изолованих племена јесте

њихово станише – густе тропске шуме.

http://www.natgeocreative.com/

10

Слика 4: Припадници изолованог племена у Бразилу

Извор: https://en.wikipedia.org/wiki/Uncontacted_peoples

Знања о овим племенима најчеше долази услед контаката са њима који се често

заврше насилним путем или осматрањима са сигурне дистанце или авиона.Ова племена

данас представљају својеврсни феномен од велике користи за научна истраживања

антрополога, историчара, географа и сличних научних група.Иако су добронамерна, таква

истраживања могу доводити племена у опасност.Прве својевољне изолованости племена у

Амазонији су наступила са првим доласком европљања и њиховим даљим продирањем у

унутрашњост континента током 16. века.У страху од насилног контакта, израбљивања али

и од непознатог, народи се повлаче у мање приступачне и скривене делове тропских шума

где верују да могу слободно да наставе свој дотадашњи живот.Оваква повлачења су

поново уследила усред неоколонијалних тежњи експлоатисања каучука током 19.

века.Често су се контакти и покушаји врбовања завршавали насилним путем па су се нова

племена у страху изоловала а стара још више повлачила у шуму.Карактеристично је за ова

племена да не познају и не поштују државне границе између држава Амазоније.

Главни фактори који угрожавају изолована племена искључиво долазе до изражаја

приликом контакта са околним становништвом или другим племенима у

окружењу.Могуће је смањење броја услед конфликта са ''комшијама'' из других

племенских заједница приликом несугласица са територијом или ареалом привређивања

али овакви случајеви су ретки, захваљујући добром познанству територије, племена и

заједничком деловању против већих страних опасности.Ови народи, нарочито они који

веома дуго времена или никад нису били у контакту са другим становништвом, имају

веома слаб имунитет за неке болести које су уобичајне и по битности мале за већинско

становништво.Овај проблем је, још са првим контактом са колонистима, знатно редуковао

аутохтоно ставништво, по некима чак и до 90%.Болести као што су мале богиње,

инфлуенца, тифус и слично, могу покорити читаво мање племе усред непознанства

организама са тим заразама.Овај проблем је главни разлог зашто бројне организације раде

на томе да се спречи чак и најмањи покушаји контакта са овим народима, чак и кад је он

добронамеран и са циљем да се помогне (Интернет 7).

https://en.wikipedia.org/wiki/Uncontacted_peoples

11

Протеклих 40 година, чак и до 20% читаве тропске шуме Амазонског басена је

посечено од стране великих компанија.Ово је, поред могућности заразе, највећи модерни

проблем који знатно угрожава ово становништво.Велики булдожери и бројне самосталне

дрвосече могу да утичу на исељавање племена иако тога нису свесни.Нису ретки и

сусрети који се често заврше насилним путем.Племена су на знатно нижем ступњу

цивилације што значи да најчешће представљају слабију карику у оваквим конфликтима


Поред несмотрених шумских радника, овакве контакте иницирају и радници у

нафтној индустрији која све више добијаа на значају у овим просторима.У неким

деловима Амазоније, ка Андима, изолована племена се срећу и са рударима и

истраживачима из ове области који проучавају ове области зарад експлоатисања.Бројни

илегални послови који се тичу дистрибуције и трговине дрогама се врше у неким

деловима ових простора.Најчешће наоружани, штитећи посао, ови људи се не устручавају

у извршивању насилног чина зарад остваривања циља.Овакви контакти су временом

многим изолованим племенима усадили ксенофобију због које, и на најмањи увид у

странце, реагују бурно и заштитнички.Нису ретки случајеви, које је и камера у више

наврата забележила, да припадници оваквих племена гађају стрелама и копљила авионе

који прелећу изнад њихових станишта (Интернет 7, Интернет 9).

ПРОСТОРНА ДИСПЕРЗИЈА ИЗОЛОВАНИХ ПЛЕМЕНА

На простору Амазоније данас има око 100 изолованих племена који су распоређени

у 7 држава.Груба процена је да има до 6 000 домородачког становништва распоређених у

тим заједницама.Већина изолованих племена су лоцирана у бројним нациналним

парковима у државама Амазоније.Нису ретка и племена номадског типа која обитавају око

граница држава трађећи најбоља места за привређивање.

Данас, бројне организације се баве очувањем ових племена у Амазонији и широм

света зарад очувања културне баштине и доказа о самосталности ових племена.Велику

борбу ове организације врше против мултинационалних компанија који се баве

експлоатисањем дрвета, нафте и руда са ових простора.Највећи успех ових организација

се огледа у остваривању циља додатне изолације ових племена од спољног света, тако што

су правили бројне резервате у оквиру њихових територија и националне паркове.Ове

акције су нарочито успешне у Перуу и Бразилу где је најпознатија организација за

заштиту аутохтоног становништва FUNAI (ФУНАИ).Битан је и помен интернет

организације која постоји са циљем очувања ових племена: Survival.

Од 2013. године званично не постоје изолована племена у Суринаму, Гвајани и

Француској Гијани (Интернет 9).

12

Слика 5: Изолована племена на подручју Северне Америке у Амазонији

Извор: https://decolonialatlas.wordpress.com/

БРАЗИЛ

У Бразилу има 77 изолованих племена иако у новија истраживања твде да постоји и

преко 100 племена.Са оволиким бројем потврђених изолованих племена, Браѕил је држава

са највећим бројем кад је успела да престигне Папуу Нову Гвинеју.Најзаслужнији за

одржавање бројности и информација о изолованим племенима на тлу ове државе јесте

поменута организација ФУНАИ који се овим проблемом бави протеклих 30

година.ФУНАИ са државом Бразила је успео да створи велики број реѕервата и

националних паркова у земљи и омогићила овим племенима својеврстан развој.Највећи

број ових резервата се налази око Амазона и уз границе са Перуом, Венецуелом и

Колумбијом, односно западним и северозападним делом у Амазонији.Најбитнији

резервати искључиво за изолована племена су Алто Тарауака, Хи-Мерима, Масако,

Игарапе Омере, Рио Мукви, Рио Пардо и Ксинане.Племена која се припадају овим

резерватима броје од само пар чланова до више стотина а и више од хиљаду припадника.

https://decolonialatlas.wordpress.com/

13

Племе Хи-Мерима броји до 1 500 чланова и оно представља браѕилско најбројније

племе.Настањују простор између Јуруа и Пурус реке.Током историје, били су

непријатељски и према другим племенима али последњих пар деценија су толерантнији и

према браѕилском становништву.Аве или Гуаје броје око 350 чланова.Живе у источној

Амазонији близу Атланске обале у области Марањао и највећи проблем им представљају

контакти и конфликти са шумским радницима тих предела.Током последње деценије број

ових конфликата се знатно повећао и са разлогом се сматра ово племе једно од

угроженијих.Народ Мајоруна броји до 300 чланова и налази се око реке Јавари на граници

са Перуом.Велики проблем имају са илегалном сечом дрвета и ловом у њиховој

близини.Јаномами живе у северној Амазонији уз границу са Перуом и имају око 300

чланова у заједницама.Занимљивост представља последњи члан свог неименованог

племена који се популарно назива Човек из рупе.Познат је научницима око 20 година и

представља усамљеног човека који се потпуно изоловао од света и који се бави ситним

сточарством и номадством.У своје колибе увек окопава већу рупу за одлагање животиња,

или као што се верује, за сакривање услед контакта са људима ( Интернет 10).

ПЕРУ

У Амазонском делу Перуа постоји 5 резервата намењени очувању изолованих

племена у овој земљи.Иако су резервати под управом државе, постоје и данас легални

истраживачи за експлоатисање дрвета и нафте који нарушавају живот и опстанак племена

у Перуу.Перу је 3. држава света по броју племена које броји 15 где се процењује да има

око хиљаду домородаца.Ова племена се простиру у крајњем западном делу Амазона,

односно око источне границе Перуа са Бразилом и Боливијом као и на северу са

Колумбијом.

Маско-Пиро народ су заштићени и броје до 300 чланова.Настањују предео око

Боливијске и Бразилске границе.Поред проблема са бројним радницима у њиховој

области, ово племе је последњих година преживело ширење болести услед контакта са

новим људима.Нанти је племе од пар стотина припадника које је претрпело велико

искоришћавање страног им становниптва и које је било обухваћено епидемијама у

протеклој деценији.Настањују просторе недалеко од града Куска ка граници са

Боливијом.Племе Ашанинка броји око 80 породица и смештени су на обранцима Анда у

Амазонији где највећи проблем представља контакт са рударима тих области.Матсигенка

настањују пределе подно града Куска где највише проблема имају са оближњим

рударима.Ово племе је често било под конфликтима док предео њиховог станишта није

постао заштићен 2013. године (Интернет 11).

14

Слика 6:Положај изолованих племена на подручју Перуа

Извор: http://blogs.plos.org/neuroanthropology/

БОЛИВИЈА

Сматра се да у Боливији постоји између 6 и 10 изолованих племена, али не постоје

докази за постојање свих.Боливија, као земља са већинским аутохтоним ндијанским

становништвом са уделом од око 62%, поклања доста пажње и изолованим племенима на

својој територији.Постоји неколико резервата у којима је настањено већинско

становништво изолованих племена.

Јуки племе настањују подручје Санта Круз са око 100 припадника недалеко од

границе са Бразилом у источном делу државе.Племе Араона настањује северозападни део

државе недалеко од перуанске границе.Ово племе броји око 100 становника и недалеко

настањено је и племе Торомона које има око 200 чланова и свој национални парк

Мадиди.У североисточном делу државе, близу границе са Бразилом, настањено је племе

Пакахуара са мање од 100 чланова ( Интернет 11).

http://blogs.plos.org/neuroanthropology/

15

Слика 7:Распрострањење изолованих племена у Боливији

Извор: http://www.boliviabella.com/

ВЕНЕЦУЕЛА

Венецуели припадају 3 изолована племена са мање од 500 домородаца.Иако су

изолована, ова племена су контактирана од стране волонтера из државе ради испомоћи,

али још увек постоје мање групе које избегавају сваки контакт.На простору Венецуеле је

била и изолована заједница аутохтоног становништва Сапе али престали су да постоје пре

око 20 година.

Хоти племе живи на крајњем ободу северне Амазоније и често су били мета

хришћанских мисионара док нису 2006 коначно заштићени.Броје око 100

припадника.Племе Јаномами настањују области уз границу са Бразилом где се слободно

крећу.Иако их је већина у суседној држави, на подручју Венецуеле их има до 200.Пиароа

народ настањује јужне и југозападне крајеве Венецуеле, недалеко од граница са

Колумбијом и Бразилом.Не броји више од 100 чланова данас.Овим племенима велики

проблем представљају трагачи за златом и рудама који су у последњим деценијама имали

више кобних сусрета са члановима ових племена (Интернет 11).

ЕКВАДОР

Еквадор је дом до 400 чланова 4 различита изолована племена.Настањени су у

источном делу државе, односно у крајњем западном делу Амазоније.Велики проблем за

опстанак племена у Еквадору осим дрвосеча и шумских радника, јесу истраживачи нафте

којима су ова подручја све погоднија за експлоатисање.

Највеће племе је племе Хуаорана које има око 200 чланова.Настањени су у

Националном парку Јасуни на самом истоку државе.Ово племе прати бурна историја

конфликата са припадницима других племена, већинским становништвом и радницима на

нафтним пољима.Тренутно представљају мањи део много веће етничке групе који су

престали да буду у изолацији још током прошлог века.

Тароменани и Тагеири племена су следећа битна изолована племена која су се

међусобно мешала.Настањују југоисточне и источне делове Еквадора и често су долазили

у кобне контакте са племеном Хуаорана као и радницима на пољима.Од међусобног

мешања, данас се могу разликовати Кучијаки и Тивакуно племена.Као и Хуарони, и ова

http://www.boliviabella.com/

16

племена настањују делове Јасуни националног парка али и друге делове.Услед агресивног

понашања припадника ових племена према већинском становништву државе, зоне које

настањују су строго забрањене (Интернет 11).

Слика 8: Простор настањивања Хуаорана у оквиру националног парка

Извор: http://www.chekhovskalashnikov.com/

КОЛУМБИЈА

У Колумбији се верује да да данас обитава и до 5 изолованих племена али се

сигурно зна само за 2 или 3 племена.Верује се да ова племена заједно броје укупно нешто

мање од 500 чланова.Колумбија је држава која је политички нестабилна и услед овакве

ситуације, изолована племена су скоро заборављена и занемарена.Иако влада овакав однос

према аутохтоном становништву, постоје и пар националних паркова где су племена

распоређена.

Нукак племе је најбројније у Колумбији са око 300 чланова.Живе у крајњем

источном делу државе, на ивици Амазоније, у колумбијском департману Гуаинија.Када је

дошло до првог контакта са овим племенима 2003. године, због ширења болести

редуковано је око 65% аутохтоног становништва.Велики проблем прошлог века су

представљали илегални радници у шумама амазоније и бројни трговци опијатима.Племе

Карабаја данас настањују национални парк Рио Пуре који се налази у југоисточном делу

државе, близу границе са Бразилом.Од 2011. године ово је најзаштићеније племе у

Колумбији и због веома насилног понашања, избегава се сваки контакт са њима и данас

броје око 150 чланова.Поред ових постоје још пар изолованих племена који нису

именовани нити званично избројани услед поменутог слабијег истраживања на овом

простору (Интернет 11).

http://www.chekhovskalashnikov.com/

17

Слика 9: Станиште изолованих племена у Амазонији

Извор: http://www.uncontactedtribes.org/evidence

ПАРАГВАЈ

У Парагвају се простире најјужнији део амазонске тропске шуме и самим тим

изолована племена на најјужнијем положају.Ове области се налазе у крајњим северним

деловима Парагваја.У Парагвају постоје само једно веће племе које се простире близу

границе са Боливијом и броји око 300 чланова.

Племе Ајорео представља једине припаднике изолованих племена у Парагвају са

око 300 чланова.Током краја прошлог века, бројни мисионари су покушавали да уведу

хришћанство у ове народе, и ови контакти су се често завршавали насилним путем што је

смањило популацију Ајорео племена.У овом веку, главни проблем су представљали

бројни рудари на овим просторима са неретким конфликтима (Интернет 11).

http://www.uncontactedtribes.org/evidence

18

ЗАКЉУЧАК

Амазонија представља огроман јужноамерички појас тропске кишне шуме у басену

Амазона који заузима 5 500 000км².Главни фактор карактеристика овог подручја чине

речни слив Амазона и климатски положај.Река Амазон је друга по дужини река у свету и

река са највећим речним сливом.Она представља стециште насељавања локалног

становништва и правац развоја овог дела континента.Амазонију пресеца екватор и она

има типичну тропску климу са високим температурама, малим температурним

амплитудама и великом количином падавина.Овакви услови су довели до бујног развоја

флоре и фауне као и ограничење развоја људских цивилација на овом простору.

Ова подручја су први пут насељена становништвом које је прешло залеђени

Берингов мореуз пре око 15 000 година док су прва станишта настајала пре око 11 000

година.Развијање пољопривредних делатности је мирно трајало у Амазонији међу

локалним становништвом до првих доласка колониста крајем 15. века.Аутохтоно

становништво се, услед насилног прододирања европљана, знатно смањивало на шта је

додатно утицао и развој експлоатације каучука и локалног становништва током 19.

века.Данас аутохтоно становништво чини мањи али битан део укупног становништва

Амазоније.

Изолована племена су мање заједнице људи које својом вољом иѕбегавају контакт

са страним становништвом и самостално се развијају.Оваква племена су се првобитно

изоловала најчешће услед првих контаката са белим становништвом почевши од

колонизације Шпанаца и Португалаца, али изолованост се повећавала и током следећих

векова због непријатељских односа неоколонијалистичких сила приликом бројних

експлоатација у богатим тропским шумама.Највећи фактор угрожености изолованих

племена и данас чине разне болести на које такво становништво није имуно, рудари,

дрвосече, трговци опијатима и мултинационалне компаније који финансирају сечу

тропских шума и експлоатисање богатстава које Амазонија има.Контакти са оваквим

својеврсним непријатељима племена, често доводи до крвавих конфликата од којих

највише испашта аутохтоно становништво што чини њихову будућност неизвесном.

У 7 држава Амазоније је данас распоређено око 100 изолованих племенских

заједница чији се број драстично смањује.Најбољи пример је чињеница да је до 2013.

године било 10 држава са оваквих племенима у својој територији.Изолована племена су

распоређена око саме реке Амазона и у западном као и у средишњем делу

Амазоније.Највећи број изолованих племена у овом простору се налази на простору

Бразила (77) и Перуа (15) где се и води највећа брига за њихово очување и

изолованост.Данас су за заштиту најзаслужније организације као ФУНАИ (Бразил) који

деценијама подижу свест о постојању и вредности изолованих племена у Амазонији.

19


Интернет 1: http://rainforests.mongabay.com/amazon/

Интернет 2: http://www.unique-southamerica-travel-experience.com/amazon-rainforest-

climate.html

Интернет 3: http://geography.name/amazon-river/

Интернет 4: https://news.mongabay.com/2005/10/pre-columbian-amazon-supported-millions-

of-people/

Интернет 5: http://globalforestatlas.yale.edu/amazon/land-use/history-amazon-settlement

Интернет 6: https://en.wikipedia.org/wiki/Demographics_of_South_America#Ethnicity

Интернет 7: http://rainforests.mongabay.com/amazon/amazon_people.html

Интернет 8: http://environment.nationalgeographic.com/environment/habitats/last-of-amazon/

Интернет 9: http://www.survivalinternational.org/uncontactedtribes/who-they-are

Интернет 10: http://www.survivalinternational.org/tribes/uncontacted-brazil

Интернет 11: http://www.iwgia.org/iwgia_files_publications_files/0617_ENGELSK-

AISLADOS_opt.pdf

wwf.panda.org










http://rainforests.mongabay.com/amazon/

http://www.unique-southamerica-travel-experience.com/amazon-rainforest-climate.html

http://www.unique-southamerica-travel-experience.com/amazon-rainforest-climate.html


https://news.mongabay.com/2005/10/pre-columbian-amazon-supported-millions-of-people/

https://news.mongabay.com/2005/10/pre-columbian-amazon-supported-millions-of-people/

http://globalforestatlas.yale.edu/amazon/land-use/history-amazon-settlement

https://en.wikipedia.org/wiki/Demographics_of_South_America#Ethnicity

http://rainforests.mongabay.com/amazon/amazon_people.html

http://environment.nationalgeographic.com/environment/habitats/last-of-amazon/

http://www.survivalinternational.org/uncontactedtribes/who-they-are

http://www.survivalinternational.org/tribes/uncontacted-brazil

http://www.iwgia.org/iwgia_files_publications_files/0617_ENGELSK-AISLADOS_opt.pdf

http://www.iwgia.org/iwgia_files_publications_files/0617_ENGELSK-AISLADOS_opt.pdf















ПРЕГЛЕД ИСЛАМСКЕ ВЕРОИСПОВЕСТИ


Професор: Dr Јован Плавша Студент: Маја Барзут 670/14



2

САДРЖАЈ

УВОД ................................................................................................................................................... 4

РЕЛИГИЈЕ ...................................................................................................................................... 5

ИСЛАМ ........................................................................................................................................... 5

ПРЕИСЛАМСКА АРАБИЈА ............................................................................................................. 6

ШИРЕЊЕ ИСЛАМА .......................................................................................................................... 6

РАСПРОСТРАЊЕНОСТ ДАНАС ................................................................................................ 7

ВРСТЕ МУСЛИМАНСКЕ ВЕРОИСПОВЕСТИ ............................................................................. 9

УЧЕЊА И ВЕРОВАЊА У ИСЛАМУ ............................................................................................ 10

МУХАМЕД ................................................................................................................................... 10

АЛАХ............................................................................................................................................. 10

МЕЛЕЦИ ....................................................................................................................................... 11

КУРАН .......................................................................................................................................... 11

ПРАКСА И ДУЖНОСТ ................................................................................................................... 12

ПЕТ СТУБОВА ИСЛАМА .......................................................................................................... 12

ЗАКОН ШЕРИЈАТ ....................................................................................................................... 12

ЏИХАД .......................................................................................................................................... 13

ХОДОЧАШЋЕ .............................................................................................................................. 13

ПРАЗНИЦИ .................................................................................................................................. 14

ПОРОДИЦА И БРАК ....................................................................................................................... 15

ПОЛОЖАЈ ЖЕНЕ У ИСЛАМУ .................................................................................................. 16

ТЕРОРИСТИЧКИ НАПАДИ .......................................................................................................... 17

3

ПОЗНАТИ МУСЛИМАНИ ............................................................................................................. 20

ЗАКЉУЧАК ...................................................................................................................................... 21

ЛИТЕРАТУРА .................................................................................................................................. 22

4

УВОД

Исламска вероисповест је веома распрострањена широм света, ипак, убедљиво највећи

проценат муслиманског живља заузима простор Блиског Истока, земље Северне Африке,

затим и мањи делови Јужне Азије. Реч је о најмлађој, али и најбрже растућој монотеистичкој

религији.

У овом раду детаљније је обрађен настанак и развиће саме религије, као и основна

начела, правила и обавезе муслимана. Приказани су и проблеми данашњице који су

свакодневно присутни у свету, а вођени су овом религијом. Јасније ће се приказати ко иза тих

немира и проблема стоји и да ли су предрасуде према исламу основане.

Слика 1. Џамија у Казахстану

(Извор: www.islam-live.net)

5

РЕЛИГИЈЕ

Религија представља један од елемената људске свести и духовне културе. Сам појам

религија настао је од латинске речи религио што значи повезати. Многи аутори сматрају да је

религија уствари веровање у натприродно, систем верских обреда и учења као и присуство

религијских осећања. (Извор: Жујовић, 1980.)

Најстарији и најпримитивнији облик религије јесте анимизам који се јавља још у

праисторији када људи почињу предметима приписивати људске карактеристике. Након

анаизма јавља се тотеизам, веровање у натприродне моћи биљака и животиња. Напреднијом

религијом сматра се политеизам односно многобоштво. Овај облик религије био је

најразвијенији у Старој Грчкој и Старом Риму и може да се посматра као претеча

монотеизма. Монотеизам или једнобоштво јесте најсавременији облик религије који се

одржао све до данас. Најмасовније религије у свету су Хришћанство, Ислам, Јудаизам и

Будизам. Заједничко за све ове религије јесте то да су распрострањене широм света, све

монотеистичке религије имају свог оснивача ( Исус, Мухамед, Мојсије, Буда), верује се у

спас након смрти, апокалипсу и све оне уче како су свет и човек пуни зла. (Извор: Елијаде

1996.)

Слика 2. Симболи религија

(Извор: www.images.shulcloud.com/)

ИСЛАМ

Ова монотеистичка религија, настала је у 7. веку наше ере и заснива се на учењу

Мухамеда. Верује се у једног бога, Алаха, а Мухамед је одабран за његовог посланика како

би народу пренео речи Алаха. За почетак исламске религије узима се 622. година јер је

Мухамед тада напустио Меку и упутио се ка Медини у намери да проповеда нову веру.

(Извор: Интернет 4)

Куран, света књига ислама, написана је на арапском језику и садржи 114 сура

(поглавља). Верује се да су људске судбине предодређене, постоји судњи дан као и

васкрсење, као и награда за добра и казна за лоша дела верника. (Извор: Елијаде 1996.)

6

Следбеници ислама називају се муслимани („они који се потчињавају“ Божјој вољи).

У свету има 2 милијарде муслимана што значи да је ислам највећа религија после

хришћанства. Сваки муслиман има обавезу да се моли пет пута дневно, пости у месецу

Рамазану, даје милостињу, ако је у могућности да посети Меку бар једном у животу. (Извор:

Интернет 4)

Ислам је најраспрострањенији на Средњем истоку, али и у многим дугим државама

Африке и Азије. Углавном, муслимани припадају једој од две главне исламске групе: сунити,

који чине чак 80% свих муслимана и шиити (20%). Међутим, на основу исламског учења,

развило се и мноштво секти о којима ће касније бити речи.

ПРЕИСЛАМСКА АРАБИЈА

Пре самог настанка ислама, тачније све до 7. века нове ере, на данашњим просторима

исламских држава, владао је политеизам. Постојало је више племена и обожавали су

различите богове односно богиње. Та божанства су се јављала у облику камена или дрвета.

Славили су их и дивили им се у храмовима, приносили им жртве животиња и давали

најразличитије дарове. Са друге стране, веровали су и у постојање злих сила односно духова

којих су се изузетно плашили и својим боговима се молили за спас и заштиту. У част богова,

правили су славља, гозбе и ходочашћа. (Извор: Интернет 6)

Није политеизам био присутан баш у свим деловима преисламске Арабије. Постојала

су и ретка племена која су поштовала једног бога. У то време, данашња Медина се звала

Јатриб и ту се осећао јак утицај јеврејских племена. На главним трговинским путевима био је

присутан римски утицај. Политеизам се ту сретао са арабизованим јудаизмом и византијским

хришћанством. (Извор: Интернет 6)

У 6. веку наше ере, Мека је представљала главни религиозни центар Арабије. Мека је

такође била и битан трговачки град, иако не тако велика. Ту су се огледале велике социјалне

разлике у друштву, велики јаз између богатих трговаца и сиромашних бескућника, строги

обичаји... Све то је мучило Мухамеда што је убрзо довело до великих промена. (Извор:

Интернет 6)

Сама реч ислам значи „покорност, преданост Богу“, док муслиман значи „онај који му

се предаје (Богу)“. (Извор: Интернет 4)

ШИРЕЊЕ ИСЛАМА

Након Мухамедове смрти 632. године, људи који су га наследили називали су се

калифи што значи заменици. За време владавине прве четворице калифа биле су освојене

следеће државе и градови: Сирија, Палестина, Месопотамија и Дамаск 635. године,

Јерусалим, Антиохија и Басра 638., Персија између 637. и 650. године и Египат између 639. и

642. године. (Извор: Елијаде 1996.)

7

Први Мухамедов наследник био је Абу Бакр, његов таст, затим Омер који је био калиф

од 634. до 644. Трећи калиф био је Осман, до 656. године и четврти Алија. Следећи калиф

Муавија оснива династију Умајада (661-750.). Династија за време своје владавине осваја још

Авганистан, Шпанију и велики део северне Африке. Године 827. започета су освајања

Сицилије и Јужне Италије. (Извор: Елијаде 1996.)

Слика 3. Ширење ислама

(Извор: www.ffst.unist.hr)

Турци, који су у ислам преведени у 10. веку представљали су водећу снагу ислама. Од

15. до 19. века, интересе ислама је представљало углавном Османско царство основано 1301.

у Малој Азији. 1453. Године Османлије освајају Константинопољ који постаје њихова

престоница (данашњи Истанбул). Између 1526-1658. Године, цела северна Индија је под

влашћу исламског царства, Могула (потомци Монгола). Следеће државе које су биле

преображене у ислам јесу Индонезија и Малезија, преко трговинских путева. Слично је било

и у субсахарској Африци. (Извор: Елијаде 1996.)

РАСПРОСТРАЊЕНОСТ ДАНАС

Подаци показују да муслиманска заједница данас броји близу 2 милијарде верника.

Ислам је већинска религија у 40ак земаља света, а саме арапске земље чине око 20% од

укупног броја муслиманских земаља у свету. По регијама, Јужна и Југоисточна Азија имају

највише муслиманских земаља. У те земље убрајамо: Индонезију, Пакистан, Бангладеш,

Индија. Свака од ових држава понаособ има више од 100 милиона верника. У Кини има око

20 милиона муслимана. На Блиском истоку, Турска и Иран имају највише муслимана док су

на првом месту у Африци Египат и Нигерија. У Европи доминира хришћанство, али је у

многим земљама ислам друга религија по заступљености, на пример, Француска. (Извор:

Интернет 8)

Србија броји око 240.000 муслимана или 3,2% од укупне популације. Њихов број на

територији КиМ тренутно није познат. У Србији такође постоји и 190 џамија од којих се око

8

120 налази у Санџаку, 60 у јужном делу Србије, затим по једна у Београду, Нишу, Малом

Зворнику и Суботици. У Новом Пазару се налази и једна медреса и исламски факултет и још

једна медреса у Београду. (Извор: Интернет 8)

Слика 4. Десет највећих муслиманских држава по броју становника

(Извор: www.whyislam.org)

Слика 5. Распрострањеност муслиманског становништва у свету у процентима

(Извор: www.thenutgraph.com)

9

ВРСТЕ МУСЛИМАНСКЕ ВЕРОИСПОВЕСТИ

Две најпознатије школе ислама су свакако сунитска и шиитска. Највећи број

муслимана припада некој од ове две врсте учења. Разлике између њих нису велике, али

постоје значајне правне и теолошке разлике. Преко 80% муслимана су сунити, а близу 20%

шиити. У преосталу мањину спадају они муслимани који припадају некој од секти. Ислам се

врло рано поделио на суните и шиите. (Извор: Интернет 11)

Слика 6. Распрострањење различитих врста ислама

(Извор: www.thenutgraph.com/)

За разлику од шиита, сунити поред Курана следе и суне. Суне су списи, правила

ислама која се темеље на обичајима пророка Мухамеда. Сунити признају првог калифа Абу

Бакра као Мухамедовог наследника и четири верске школе: Малики, Шафи, Ханбали и

Ханафи. (Извор: Интернет 11)

Шиити (ши`а Али – Алијева странка) признају Мухамедовог нећака Анију за његовог

наследника. Они сматрају да је Алија једини прави наследник и вођа свих муслимана након

Мухамедове смрти. Шиити данас чине већину у Ирану и Ираку, значајне мањине су још у

Пакистану, Индији, Авганистану, Либану, Азербејџану, Јемену, Бахреину. (Извор: Интернет

11)

Од исламских секти, којих је много, поменућемо највеће:

Исламска нација – оснивач је Валас Мухамед 1930. године. Његови следбеници

верују да је он реинкарнација Бога. Верују да је Бог човек, црнац; како се

богови мењају, за сад их је било 24; расисти су, белац не може бити њихов

члан. Ова секта има мало везе за оригиналним исламом.

10

Кураније – не прихватају Мухамедове поруке већ сами тумаче Куран и тиме се

воде.

Ахмедије – осниван Мирза Ахмед. Он је скрнавио многе законе ислама, измешу

осталог је пио и алкохол.

Хариџије – једна од најранијих секти. Воде се врло строгим моралним

начелима. Наређују добро, воде се чак и силом како би се њихово учење

испоштовало. Верују да ко почини већи грех не заслужује да носи име, могу га

чак и убити, а са њим и његову породицу. (Извор: Интернет 10)

УЧЕЊА И ВЕРОВАЊА У ИСЛАМУ

Ислам је заснован на вери у једног Бога (Алаха), који је изабрао Мухамеда за свог

посланика, да се преко њега обраћа народу. Муслимани верују да је Алах послао своју објаву

Мухамеду, преко анђела Гаврила (Џибрила), али их је слао и другим пророцима: Адаму,

Ноју, Авраму, Мојсију и Исусу (у хришћанству је Исус син божији, у исламу само човек,

један од пророка). Такође верују да је ислам иста она вера коју су вековима проповедали

посланици још од Адама (Адема), али да су претходне божје објаве људима мање-више

измењене или делимично заборављене. Алах је Куран послао у намери да укаже човечанству

прави пут побожности. (Извор: Гордон 2001.)

МУХАМЕД

Иако га немуслимани сматрају за оснивача ислама, муслимани се не слажу са тим.

Посматрају га само као последњег Алаховог посланика. Мухамед ибн Абдулах је живео у

Арабији од 570. до 632. године. Родитељи су му се звали Абдулах и Амина и није имао браће

и сестара. Објава од Бога му је почела долазити када је напунио 40 година. Након што је

примио прве списе Курана, Мухамед почиње проповедати ислам. У Меки су ислам прво

прихватили најсиромашнији док виши слојеви који су чинили трговци нису били поборници

истог. Разлике у слојевима друштва су биле све веће све док није довело до Мухамедовог

преласка из Меке у Медину, који је тамо отишао заједно са својим присталицама. Овом

догађају је следио рат између два града, али Мухамед успева да освоји и Меку. Одатле

наставља да шири ислам великом брзином, убрзо је освојио пола Арабије, а до 630. године и

другу половину Арабије. Умире 632. године, а његов гроб се данас налази у Медини, у

Посланиковој џамији. Занимљиво је то да је Мухамед током сво живота имао чак 13 супруга,

4 ћерке и 3 сина, која су преминула још као деца. (Извор: Гордон 2001.)

АЛАХ

У исламу, он се сматра јединим правим Богом, творцем свега могућег и немогућег.

Милосрдан је и своје вернике учи правом путу кроз списе које је слао пророцима. (Извор:

Гордон 2001.)

Оно како га заиста доживљавају муслимани, најбоље је приказано у једном од говора

Мухамедовог зета, Алија ибн Еби Талиба. Он је рекао следеће:

11

„У вери је на првом месту признање Њега. Савршеност признавања Њега јесте

сведочити Га. Савршеност сведочења о Њему јесте веровати у Једноћу Његову. Савршеност

веровања у Једноћу Његову јесте сматрати Га чистим. А савршеност чистоте Његове јесте

одрицати Му својства, пошто је свако својство доказ да је оно различито од оног чему је

приписано, а све оно чему је нешто приписано различито је од својства. Тако, свако ко Богу

приписује својства признаје Њему слична, а ко признаје Њему слична сматра Га двојношћу, а

ко Га сматра двојношћу признаје делове за Њега, а ко признаје делове за Њега погрешно Га

схвата, а ко Га погрешно схвата означава Га, а ко Га означава ограничава Га, а ко Га

ограничава одређује Га бројем.”.

Коришћење речи Алах у народу:

Алаху Акбар – Бог је највећи

Бисмилах – у име Бога

Ј Алах – о Боже

Маша Алах – хвала Богу; у српском језику је прихваћено и остало као „машала“

В Алахи – Бога ми; у српском језику остало као „вала“

Алаху А`лам – Бог зна најбоље. (Извор: Интернет 6)

МЕЛЕЦИ

Исламско учење се такође темељи и на веровању у мелеке односно анђеле. Њих је Бог

створио од светлости да би му били верни и извршавали његове заповести. Многи од тих

анђела су заједнички и са хришћанством, на пример, то су: Џибрил (Гаврило), Микаил

(Михаило), Азраил, Исрафил. Анђели помажу и чувају вернике и показују им прави пут.

Супротно анђелима је Иблис, који људе тера на чињење лоших дела и грехова. Такође

постоји и веровање да анђели не могу ући у кућу верника у којем се налази пас. (Извор:

Гордон 2001.)

КУРАН

„Света књига“, послата од самог Бога народу, преко анђела Гаврила до Мухамеда,

представља у неку руку „Најновији Завет“. Куран је подељен у 114 поглавља која се називају

сурама и која садрже различит број стихова. Поглавља су распоређена према дужини, од

најдужих до најкраћих. Сва поглавља, осим једног почињу са: „У име Бога, милостивог и

милосног“. (Извор: Гордон 2001.)

Настао од речи кара`а, куран значи читати, казивати. Највећим делом, Куран говори

о моћи Бога, његовој јединствености и праведности. Такође се говори и о људској судбини.

Људи су представљени као робови божји и они, иако знају прави пут, често ће под утицајем

Иблиса, палог анђела, чинити лоша дела. На судњи дан, сви ће бити послати у рај или пакао,

у зависности од својих дела која су чинили у животу. (Извор: Гордон 2001.)

Куран, поред суне (моралне проповеди) представља главни извор исламског закона,

шеријата.

12

ПРАКСА И ДУЖНОСТ

Исламско учење налаже да је човек религиозно биће, а његова дужност и пракса се

огледају у разним религиозним ритуалима и добрим делима.

Слика 7. Молитва

(Извор: www.peacethought.com/)

ПЕТ СТУБОВА ИСЛАМА

Под овим се подразумевају дужности муслимана који се могу поделити у такозваних

„пет стубова“. Њихове дужности су следеће:

Сведочење – (арап: шехадет) „Нема Бога осим Бога, а Мухамед је његов

пророк“

Молитва – (арап: намаз) пет пута дневно: сабах, подне, икиндија, акшам и

јација.

Пост – (арап: саум) за време месеца Рамазана који траје 30 дана. У том периоду

је забрањено пити, пушити, сексуалних односа. Рамазан се завршава Бајрамом,

највећим и највеселијим муслиманским празником.

Милостиња – (арап: зекат) муслимани су дужни да пруже помоћ сиромашнима,

болеснима и старима.

Ходочашће – (арап: хаџџ) у Меку. Ово важи за оне који су у могућности, бар

једном у животу. (Извор: Интернет 11)

ЗАКОН ШЕРИЈАТ

Представља божански закон ислама, судство. Шеријат се развио у свим правцима.

Укључује питања у породићним односима, законе наслеђивања, порезе, молитву. Постоје

четири основна закона исламског закона а то су:

13

Куран

Суна

Иџма (сагласност заједнице)

Кијас

Шиити не признају последња два закона већ их мењају за иџтихад (слободно

расуђивање) и њих преносе имами. (Извор: Интернет 3)

ЏИХАД

Још једном обавезом муслимана сматра се џихад. Џихад се преводи као животна

борба. Сваки муслиман је у обавези да учествује у џихаду како би њихова вера опстала.

Џихад налаже чак и то да се оде у рат, напада друга земља, али само ако је исламска држава

угрожена, њега не може вршити појединац већ цела нација. (Извор: Интернет 3)

Џихад има четири врсте:

o Са самим собом (чини добро, бежи од зла)

o Против сотоне (човек да се одупре злим позивима)

o Против грешника руком и саветом

o Оружјем за одбрану вере, части, живота (Извор: Интернет 3)

ХОДОЧАШЋЕ

Верници широм света сматрају да је сам одлазак на неко свето место у ствари врста

извршења дужности односно велико религиозно искуство. Иако не практикују само

муслимани ходочашћа, баш се њихово ходочашће у Меку сматра јединим од највећих и

назива се Хаџ. Улазак у Меку није дозвољен не-муслиманима.

Слика 8. Мека

(Извор: www.i1.trekearth.com/)

Мека, која се налази у западном делу Саудијске Арабије, место је рођења пророка

Мухамеда, оснивача ислама. Сви муслимани, имају обавезу да бар једном у животу посете

14

Меку, уколико су у могућности. Сваке године, више од једног милиона верника широм света

упути се ка Меки како би се духовно уздигли. Посета траје неколико дана. Оно што је

најбитније посетити у Меки, због чега се обично верници и упућују тамо, јесте џамија

коцкастог облика која се назива Каба. Она заузима велико и централно место, дугачка је око

11, а висока око 17м. Она за муслимане представља центар света и према њој су окренути

током молитве. Сматра се и да је Алах управо Кабу прву створио. Верници у граду ноће, а

преко дана посећују и друга света места која се налазе у близини. (Извор: Ковјанић 2014.)

У граду је због доласка огромног броја верника равијена хигијена, медицинска

интервенција, ланци прехране, смештајни капацитети као и инфрастуктура, добри путеви и

превозна средства како би људи без потешкоћа могли пристизати. (Извор: Ковјанић 2014.)

ПРАЗНИЦИ

Муслимани такође имају и доста обавеза односно ритуала, празника. Споменућемо

неке од многих.

Два највећа празника јесу Рамазан (девети месец у исламском календару, када

почиње пост) и Бајрам, најрадоснији празник (десети месец, пост престаје).

Слика 9. Сехур

(Извор: www.4.bp.blogspot.com/)

У току поста, забрањено је ратовање. Од зоре до заласка сунца забрањено је и

конзумирање било какве хране и пића (укључујући воду), пушење дувана,

сексуални односи... забрањено је и лагање, псовање, оговарање, „страстваен

поглед“.

Пре читања Курана, молитве, верници се морају прво опрати како не би

нечисти изговарали „речи Божије“.

Свињу сматрају прљавом животињом и њено месо не једу.

Алкохол је такође забрањен.

15

Ритуал „сунећења“ односно обрезивање дечака. Обавеза је да се дечак пре

поласка у школу обреже након чега се прави велико славље. Овај ритуал се не

односи на девојчице, мада постоје неке секте које овај обред практикују,

нарочито у унутрашњости Африке. (Извор: Интернет 11)

Исламски календар – то је лунарни календар са 12 лунарних месеци у свакој

години (посматрају се промене месечевих мена). Овде година траје око 354 дана,

око 11 дана мање у односу на грегоријански календар па самим тим, исламски

значајни дани свеке године долазе око 11 дана раније. (Извор: Драговић 2001)

Исламска година од 14. октобра 2015. године је њихова 1437. Називи месеци у

исламсом календару су:

1. Мухарем – „забрањени“; у овом месецу је забрањено ратовање

2. Сафар

3. Реби-ул-евел – „прво пролеће“

4. Реби-ул-ахир – „друго пролеће“

5. Џумадее-л-ула – сматра се исламским летом

6. Џумаде-л-ухра – други месец исламског лета

7. Реџеб – „поштовање“; још један свети месец, ратовање забрањено

8. Ша`бан

9. Рамазан – месец поста

10. Шевал

11. Зу-л-ка`де – месец примирја

12. Зу-л-хиџџе – ходочашће у Меку. (Извор: Драговић 2001.)

ПОРОДИЦА И БРАК

За муслимане, породица представља стуб исламске заједнице. Породица им је

најважнија, као поштовање међу собом, али и поштовање исламских обичаја. Од малих ногу,

муслимани децу лепо одгоје, уче их моралним начелима, не туку их и односе се према њима

са равноправношћу. Ни једно дете није у бољој позицији у односу на свог брата или сестру.

Према Курану, човек може бити ожењен са три жене, али се према њима мора

односити равноправно. Због тога је моногамија све више заступљенија. У неким

муслиманским земљама, као што су Тунис и Турска, донети су и закони о неопходности

моногамског живота у породици. (Извор: Елијаде 1996.)

По правилу, жена која проповеда ислам, може бити удата само за муслимана, у обзир

не долазе мушкарци других вера. Када је у питању мушкарац, муслиман, њему је дозвољено

и оженити девојку која није нужно муслиманка. У том случају, неопходно је одређено

прилагођавање. Жена не-муслиманка која је у браку са муслиманом може да се моли „свом

Богу“, али остала начела понашања из ислама мора прихватити. Такође, у овим браковима,

рођена деца су муслимани. (Извор: Елијаде 1996.)

16

Уколико дође до развода брака, што у муслиманским заједницама није популарно, али

јесте све учесталије, мора постојати добар разлог. У већини случајева ће и деца припасти оцу

јер они представљају „легитимне наследнике“. До развода може доћи у случају прељубе,

међутим уколико супруг ожени још једну жену, прва супруга нема права да тражи развод јер

је то његово право. Развод се може затражити и у случају када један од супружника не

проповеда ислам на исправан начин, уколико се врши психичко и физичко насиље... (Извор:

Интернет 6)

ПОЛОЖАЈ ЖЕНЕ У ИСЛАМУ

Иако се сматра да је муслиманкама положај у друштву врло лош и генерално

подређен, многи не знају да оне имају велика права и да ствари нису баш тако црно-беле.

Жене у исламским земљама су патријархално васпитане и учене како им је мајчинство

основна и незаменљива функција. Многи аутори сматрају да управо то „патријархално

васпитање“ није ништа више изражено у односу на учења хришћанства, јудаизма... Наводи се

сведочење апостола Павла који каже „Жена нека се учи миру са сваком покорношћу; али

жени не допуштам да буде учитељ, нити да влада мужем, него да буде мирна“. Такође наводи

и да жена у цркви треба да носи вео преко главе, шта се и данас поштује у неким

хришћанским светилиштима. (Извор: Интернет 13)

Муслиманкаме су у обавези да се покривају, често од главе до пете, а у неким

случајевима се не сме видети ни један део тела. Постоји више типова вела а неки од нама

најпознатијих јесу хиџаб (покривају се коса и врат), бурка (тканина која покрива читаво тело,

изузев отвора за очи) и никаб (не постоји чак ни отвор за очи већ тек једва прозирна мрежица

на том делу лица).

Слика 10. Врсте велова у исламу

(Извор. www.barringtonstageco.org/)

Учене су вери и моралу. Ислам такође налаже да је жена дужна да трага за знањем.

Многе жене се у земљама Северне Африке и Турске боре за образовање и радна места. Сме

ићи у џамију када жели, и путовати где жели (Куран не налаже другачије). Муслиманке се

17

баве и спортом, присуствују великим спортским догађајима као што су на пример

Олимпијске игре, али су одевене другачије, придржавајући се правила ислама.

Слика 11. Атлетичарке

(Извор: www.muslim-academy.com/)

Са друге стране, иако принудни брак није дозвољен по Курану, бракови из принуде су

велики проблем савременког исламског света, као и насиље у породици које има доста

„спорно“ утемељење у Курану. Наиме, поједини стихови Курана охрабрују мужа да удари

своју жену уколико сматра да је била „неваљала“, уколико се понаша сумњиво или уколико је

била „бунтовна према његовој власти“. Данас, једни сматрају да је оправдано, други не,

наводећи да је управо пророк Мухамед био против тога. Међутим, насиље је данас велики

проблем, нарочито у мање развијеним земљама. На пример, у Авганистану, Јордану, Малију,

насиље се спроводи над чак 90% жена и углавном прође некажњено. (Извор. Интернет 6)

ТЕРОРИСТИЧКИ НАПАДИ

Исламизам представља политичку идеологију која се јавља у муслиманским земљама.

Исламисти на ислам не гледају само као на религију већ и на могућност стварања политичког

система. Овај принцип подразумева ширење ислама, али без насиља. Исламизам је данас

прешао у екстремни исламизам односно исламски фундаментализам. То су исламске струје

које Куран тумаче на погрешан начин како би остварили своје жеље. Исламски

фундаментализам се јавља још у 19. веку као одговор на многобројне британске колоније у

Африци. Временом је све више подстицан глобализацијом и све већом мржњом не-

муслимана. (Извор: Гордон 2001.)

Почетком 21. века имамо 2 струје на Блиском Истоку – Ал Каиду и Талибане. Те две

скупине су чиниле многе злочине, међутим, битно је рећи да су их финансирале велике

светске силе, првенствено САД, Велика Британија, Француска. Чиниле су злочине на

локалном нивоу, шта је одговарало моћницима света, а касније се терористички утицај група

и проширио. Мање је позната чињеница да су муслимани одговорни за само 6% од укупног

броја свих терористичких напада. (Извор: Интернет 12)

18

Слика 12. Извори терористичких напада у процентима

(Извор: www.static.klix.ba)

03. јануара 2014. године, самопроглашена је непризната терористичка Исламска

Држава (ИД) познатија и као Исламска Држава у Ираку и Леванту (ИДИЛ) или Исламска

Држава у Ираку и Сирији (ИДИС). Од 2015. године, ИД контролише простор на ком живи

више од десет милиона људи (Ирак, Сирија, делови Либије и Нигерије). Такође, ИД има и

организације на другим деловима света, највише у јужној Азији. (Извор: Црвени крст)

Слика 13. ИСИС

(Извор: www.static2.businessinsider.com/)

Припадници ИД убили су више стотина ратних заробљеника и преко 1000 цивила.

Увели су законе где је дозвољена смртна казна, мучење, сакаћење. Врши се прогон Курда,

Асираца, Јермена, хришћана... (Извор: Црвени крст)

Ови покрети су започели велике немире у на северу Африке и на Блиском Истоку.

Најзначајнији су били:

19

Арапско пролеће – низ демонстрација у арапским земљама 2010. и 2011.

године. Прво је пао режим у Тунису и Египту где су победили исламисти док је

у Либији дошло до оружане побуде и лидер земље, Муамер Гадафи је

ликвидиран на најсуровији начин, што су подржали многи запаадни лидери.

Рат у Сирији – након Арапског пролећа, немири су кренули ка Сирији која је

била последња социјалистичка земља у арапском свету на челу са Башаром ел

Асадом. Почело је побуном према власти, затим грађанским ратом где су

умешане велике светске силе. 2012. године у рат улазе и Курди, а 2013. ИД

постаје главни противник.

Евопска мигрантска криза – ратови у арапским земљама довели су до успона

ИД и до највеће мигрантске кризе 2015. Године. Међу многим мигрантима, на

територију Европе је пристигло је и неколико хиљада терориста што је довело

до неколико великих напада.

Терористички напади су уследили прво на Француску, затим Белгију, Велику

Британију, Немачку. Исламска Држава је 2014. године објавила и „петогодишњи план“ где јој

је циљ да освоји Балканско полуострво, Шпанију, Север Арике и делове Азије.

Француска – први напад догодио се 7.01.2015. када је нападнута редакција стаиричног

листа Шарли Ебдо где је убијено 12 људи и рањено 11. Повод је био карикатура пророка

Мухамеда којој се исмевају. Следећи напад био је на фабрику гаса где је обезглављен човек, а

десетак људи рањено. Трећи и највећи напад догодио се новембра 2015. када је на шест

локација у отприлике исто време у центру Париза убијено 132 људи, а 350 рањено. Четврти

напад у јулу 2016. године, десио се када је камион намерно налетео у масу људи што је

пропраћено пуцњавом у Ници и тако усмртио 84. (Извор. BBC news)

Белгија – у марту 2016. године изведена су два синхронизована напада на аеродром и

метро где је погнуло 34, а повређено око 200 људи. Нападе су извршили бомбаши самоубице

Исламске Државе. (Извор. BBC news)

Велика Британија – децембар 2015. Нападач је мачетом повредио троје људи викајући

„Ово је за Сирију“.

Немачка – у јулу 2016. године у распону од само неколико дана десило више напада на

цивиле. Нападачи су били млади мигранти са Блиског Истока и усмртили су више десетина

људи, док је због панике евакуисано и преко две хиљаде људи.

20

ПОЗНАТИ МУСЛИМАНИ

Неки од познатих личности који проповедају ислам јесу: Мухамед Али, познати

боксер који је своју веру променио 1964. године (када је променио и име, раније се звао

Касијус Кеј), Абдул Џабар, један од најбољих НБА играча свих времена, прешао је у ислам

1971. године (када и мења своје име, раније: Фердинанд Луис Алсиндор). У ислам је још

прешао и Мајк Тајсон 1992. године, такође познати боксер и то на врхунцу своје каријере, као

и Мехмед Абдул Рауф (кошаркаш, 1993. године). Још неке познате личности: Шакил О`Нил

(НБА играч, прешао у ислам 2010.), Акон (музичар), Зинедин Зидан (фудбалер), Снуп Дог

(репер), Жан Клод Ван Дам (глумац, прешао у ислам 2015.). (Извор: CNN)

21

ЗАКЉУЧАК

Ислам је религија богате историје у којој се нераскидиво преклапају нити прошлости и

модерни стил живота. Неки муслимански обичаји су временом измењени посредством

западњачког утицаја и генерално глобализације. Често се говори да је свет постао велико

глобално село - све је повезано, разлике су све мање. Ипак, у односу на друге монотеистичке

религије, испоставило се да је ислам доследнији традицији што „западњаци“ често не

разумеју те погрешно тумаче и развијају многе предрасуде о муслиманском живљу.

Слика 14. Перспектива

(Извор: www.daringdanny.com/)

Већ је речено да је ислам најбрже растућа религија и процењује се да ће по броју

верника 2050. године преузети вођство од хришћанства.

Такође, битно је истаћи да је оправдан страх остатка света од терористичких напада,

међутим, потребно је знати да Куран не подржава такав вид насиља и ти људи скрнаве веру

ислама. Мање је познато да ислам, исто као и хришћанство, проповеда љубав и веру,

пружање помоћи ономе у невољи, води се моралним начелима. Људи нису довољно упознати

са овом вером и због тога имају погрешан став. Воде се нападима терористичких група и за

њих то представља ислам. Решење је – образовање.

22


Елијаде М. (1996.), Водич кроз светске религије

Гордон, М. (2001.), Ислам

Драговић, Д. (2003.), Календар кроз историју

Ковјанић, Г. (2014.), Islamic Tourism as a Factor of the Middle East Regional Development

Интернет 1. http://barringtonstageco.org

Интернет 2. http://daringdanny.com/

Интернет 3. https://www.ffst.unist.hr/

Интернет 4. https://www.gotquestions.org/Srpski/Islam.html

Интернет 5. http://images.shulcloud.com/

Интернет 6. http://www.islam-live.net

Интернет 7. http://muslim-academy.com/

Интернет 8. http://www.nationmaster.com/

Интернет 9. http://peacethought.com/

Интернет 10. http://putvjernika.com/

Интернет 11. http://www.religije.com/islam.htm

Интернет 12. https://static.klix.ba

Интернет 13. https://www.svetosavlje.org/islam/

Интернет 14. http://www.thenutgraph.com/

http://barringtonstageco.org/

http://daringdanny.com/

https://www.ffst.unist.hr/

https://www.gotquestions.org/Srpski/Islam.html

http://images.shulcloud.com/

http://www.islam-live.net/

http://muslim-academy.com/

http://www.nationmaster.com/

http://peacethought.com/

http://putvjernika.com/

http://www.religije.com/islam.htm

https://static.klix.ba/

https://www.svetosavlje.org/islam/

http://www.thenutgraph.com/






МАЈЕ, АСТЕЦИ И ИНКЕ У ЛАТИНСКОЈ

АМЕРИЦИ


Професор: др Јован Плавша Студент: Милена Секулић 611/14



2

САДРЖАЈ

УВОД ................................................................................................................................. 3

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ИСТРАЖИВАНОГ ПОДРУЧЈА ...................................... 4

ДРУШТВЕНЕ КАРАКТРИСТИКЕ ЛАТИНСКЕ АМЕРИКЕ ...................................... 7

ЦИВИЛИЗАЦИЈА МАЈА ................................................................................................. 8

ЦИВИЛИЗАЦИЈА АСТЕКА ......................................................................................... 12

ЦИВИЛИЗАЦИЈА ИНКА .............................................................................................. 14

ЗАКЉУЧАК .................................................................................................................... 16

ЛИТЕРАТУРА................................................................................................................. 17

3

УВОД

У овом семинарском раду ће се говорити о цивилизацијама Маја, Астека и Инка. О

територијама на којима су живели. Затим о постанку тих цивилизација, ратовањима,

освајању територија, њиховом напредовању и паду. Као и о њиховој култури, религији,

обичајима и веровањима, научном напретку и бројним достигнућима у области

математике и астрономије. И о пропасти њихових цивилизација, доласком шпанскких

освајача на ове просторе.

4

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ИСТРАЖИВАНОГ ПОДРУЧЈА

У ширем смислу када говоримо о географском положају територија на којима су

живеле цивилизације Маја, Астека и Инка, говоримо о Латинској Америци. Латинска

Америка обухвата Јужну и Средњу Америку. Простире се од границе САД и Мексика,

односно реке Рио Гранде на северу, до рта Хорн на југу. Ипак, територије ових

цивилизација не обухватају читаву Латинску Америку, већ њене одређене делове.

Карта 1. Латинска Америка

(Извор: http://novinar.bg/data/2011-12-04/20090318_0094.jpg)

Територија на којој су живеле Маје обухвата простор данашњег Мексика

(Полуострво Јукатан), данашњи Белизе и део Гватемале, део територије данашњег

Хондураса и Ел Салвадора.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B5

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%90%D0%94

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BA%D0%BE

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BE_%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B5

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%82_%D0%A5%D0%BE%D1%80%D0%BD

http://југу./

5

Слика 1. Територија Маја

(Извор: http://www.znanje.org/i/i23/03iv02/03iv0205/maya.h1.gif)

Слика 2. Територија Астека

(Извор: http://img.medias.rs/1/196/778px-aztec_empire_1519_map-fr.svg_.png)

Територија на којој су живели Астеци обухвата простор данашњег Мексика,

највећим делом Мексичку висораван.

6

Слика 3. Територија Инка

(Извор: http://www.znanje.org/i/i23/03iv02/03iv0205/inca.h1.gif)

Територија Инка се је обухватала: део данашњег Еквадора, Боливије, Перуа, Чилеа

и Аргентине.

7

ДРУШТВЕНЕ КАРАКТРИСТИКЕ ЛАТИНСКЕ АМЕРИКЕ

Први становници Латинске Америке били су Индијанци, који су на ове просторе

прешли, пре око 12.000 година из Англоамерике. Најстарија држава је држава

народа Маја која је постојала од 4. до 13. века на територији садашње Гватемале и јужног

Мексика. У време доласка првих Европљана (крај 15. века), већина домородаца били су

организовани у племенске заједнице, а развијену материјалну културу и своје државе

имали су народи - Инка и Астека. Инке су у 12. веку образовале велику државу у Јужној

Америци која се налазила у централном делу планинског простора Анда, а два века

касније на територији садашњег Мексика настала је држава Астека. Током прве половине

16. века обе државе су покорили шпански освајачи –

конквистадори (конкистадори), Фернандо Кортез и Франсиско Пизаро, а самим тим

пропале су и њихове културе (Интернет 1.

https://geografijagimnazijakgsasa.blogspot.rs/2014/05/2_31.html).

Шпанци су убрзо загосподарили највећим делом Латинске Америке, и ту

образовали своје колоније. Источни део Јужне Америке открио је 1500. године

португалац Педро Кабрал и ту је успостављена португалска колонијална управа (која се

простирала на већем делу садашњег Бразила). Све до прве половине 19. века Шпанија и

Португалија су кроз своје колоније управљали највећим делом Латинске Америке

(Интернет 1. https://geografijagimnazijakgsasa.blogspot.rs/2014/05/2_31.html).

На политичкој карти Латинске Америке сада се налазе 33 независне државе.

У Јужној Америци их је 12 и то су: Колумбија, Венецуела, Гвајана, Суринам,

Еквадор, Перу, Боливија, Бразил, Парагвај, Чиле, Уругвај и Аргентина. У овом делу

Латинске Америке постоје још 3 зависне територије. То су Француска Гвајана

и два острвска поседа Уједињеног Краљевства у Атланском океану: Фолкландска

острва и Јужна Џорџија и Јужна Сендвичка острва (Интернет 1.


У Карибима је навише држава - 13. То су земље Великих Антила, где се налазе 4

државе (Куба, Хаити, Доминиканска Република и Јамајка), Бахамских острва (држава

Бахами) и Малих Антила где се налази 8 малих држава (Тринидад и Тобаго, Гренада,

Свети Винсент и Гренадини, Барбадос, Света Луција, Доминика, Свети Кристофер и

Невис и Антигва и Барбуда). Све зависне територије Средње Америке су у Карибима

(укупно 15). Оне су под управом Велике Британије (Британска Девичанска острва,

Кајманска острва, Туркс и Кајкос острва, Ангиља и Монсерат), Француске (Гваделуп,

Мартиник, Свети Мартин и Свети Бартоломеј), Холандије (Курасао, Аруба и Бонаире) и

САД (Америчка Девичанска острва и Порторико). Преосталих 8 земаља Латинске

Америке је у континенталном делу Средње Америке. Овде се налазе: Мексико, Белизе,

Гватемала, Салвадор, Хондурас, Никарагва, Костарика и Панама (Интернет 1.


http://sr.wikipedia.org/wiki/Indijanci

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%98%D0%B5

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/Inke

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%86%D0%B8

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D0%BA%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%B8

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%BD_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B5%D1%81

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%9F%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%BE

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%9F%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%BE

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%BE_%D0%9A%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BB

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%BE_%D0%9A%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BB

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB

8

ЦИВИЛИЗАЦИЈА МАЈА

Цивилизација Маја, најпознатија од древних цивилизација, развијала се на

подручју које се данас назива Мезоамерика. Своју културу су засновале на знањима и

идејама ранијих цивилизација, попут Олмека. Познате су по својим градовима,

архитектури, уметности, религији, али и по календару, математици и астрономији. Период

у коме је живео овај народ можемо поделити на три раздобља: прекласични, класични и

посткласични период, у чијем је склопу и колонијални период (Тодоровић, 2005).

Цивилизација Маја је била у великом преплитању са другим средњеамеричким

цивилизацијама, тако да са њима дели многе одлике. Календар и писмо не потичу од Маја,

али је цивилизација Маја највише допринела њиховом пуном развоју. Шпански

католички свештеници су спалили већину књига написаних на писму Маја. Њихово писмо

је тек у новије време великим делом дешифровано. Утицај Маја се осећа и више од 100

километара од подручја где су живели (Тодоровић, 2005).

Цивилизација Олмека позната је још и под именом „народ каучука―. Олмеци

представљају велику мезоамеричку културу која се развијала у преткласичном периоду на

територији где се данас налазе Табаско и Веракруз (две мексичке области). Њихова

култура која је такође позната под именом „култура мајка―, развијала се између 1500. п. н.

е. и 100. г. п. н. е, а свој врхунац је доживела између 1200. п. н. е. и 400. п. н. е. Олмеци су

се истакли својом друштвено-политичком и религиозном организацијом. Религија Олмека

се заснивала на култу јагуара. Њихови свештеници су измисли прве глифе, који су први

облик писма пронађен на америчком континенту. Ла Вента је позната по великим

клесаним каменим главама које представљају негроидна лица, тежине око 11 тона и

висине преко 2 метра. Такође, археолози сматрају да су баш из овог центра настале

културе које су на вишем степену развоја, попут мајанске цивилизације. Олмеци су се

бавили математиком. Главни број је био број 20, а за нулу нису знали. Маје су касније

усавршиле нумерацију и убациле нулу. Били су вешти астролози, направили су први

календар од 365 дана.

Од ове културе касније су потекле многе друге, између којих је и цивилизација

Маја (Интернет 2. https://lalupa3.webcindario.com/culturas/cultura%20maya.htm).

Прекласични период

Ова епоха обухвата отприлике 15 векова пре наше ере, и 3 века нове ере, односно

траје до 317. године наше ере. У том периоду Маје су земљорадници, баве се

пољопривредом, претежно се гаји кукуруз, изграђују се села и дрвене куће поред језера и

мочвара, настају први церемонијални центри и различити религијски обичаји. Први

докази о постојању Маја пронађени су на Јукатану (Мексико), у пећини Лолтун, и то су

биле хумке од костију преисторијских животиња и слике по зидовима пећине. Градили су

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BB%D0%BC%D0%B5%D1%86%D0%B8

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%BE

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B7

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B3%D1%83%D0%B0%D1%80

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BD

9

и степеничасте пирамиде да би се стекао утисак степеница које воде ка небу. Многе од

њих су имале на врху платформу на којој је била саграђена мала грађевина, посвећена

неком од божанстава мајанске митологије. Први језик Маја називао се „protomaya‖ (primer

Maya), и он се говорио у Гватемали (Интернет 3. http://www.mayasautenticos.com/).

Класични период

Златна епоха је трајала од 317. До 889. године. Ово је било најблиставије раздобље

Мајанске цивилизације у ком цвета култура. У време када су биле најмоћније, Маје су

биле организован народ који је градио велелепне церемонијалне и религиозне центре-

градове, као што су: Паленке, Ћићен, Ица, Ушмал, Коба, Тулум – у Мексичким државама;

Тикал, Пиједрас, Неграс, Уашактун, Јашћилан – у Гватемали; Копан – у Хондурасу.

Научни, технолошки, друштвени и уметнички напреци догодили су се око 650. године. У

појединим градовима живело је чак 30 - 40 хиљада становника. У новим градовима

налазили су се тргови, храмови-пирамиде, коловози, јавне зграде, игралишта,

истраживачки центри за астрономију и математику, у којима су Маје са невероватном

прецизношћу измериле соларни систем (са грешком од 17, 28 секунди). Измислилие су 2

календара, хороскоп, створиле систем бројева од само 3 симбола (0, 1, 5). Развила се и

трговина, тако да су се међу робом, којом су Маје располагале,

налазили со, мед, памук, кремен, кварц, жад, опсидијан, и цењено перје квецала (врста

птице). Као средство плаћања користио се какао, као врло тражена намирница, тако да је

трговина имала вид трампе (Интернет 3. http://www.mayasautenticos.com/).

Посткласични период

Ова епоха почиње доласком освајача са запада или југозапада, из долине Мексика.

Ти освајачи су били ратоборни народ Толтека који је покорио Маје. У почетку то је било

успешно мешање двеју култура, а касније декаденција и једне и друге. Посткласични

период може се продужити до времена после доласка Шпанаца и могло би се рећи да траје

до 1697. године када је и последња, ратоборна грана стабла нације Маја пала под

ударцима иберских освајача. Ово раздобље је почело великим напрецима

у економији, политици, друштвеном уређењу, уметности, а завршило се ратовима и

уништавањем онога што је вековима било грађено, како у материјалном, тако у духовном

свету (Интернет 3. http://www.mayasautenticos.com/).

Колонијални период

Овај период спада у посткласични, и почиње доласком шпанских освајача

двадесетих година 16. века у Мексико. Маје, као јединствена етничка целина, тада више

нису постојале, и сви њихови религиозни и церемонијални центри одавно су били

напуштени. Од моћне и мирне нације Маја родиле су се многе гране народа које су

говориле сличним или различитим језицима, и које су ратовале међусобно. Језиком маја

говорила је само једна етничка група, и то она која је остала на Јукатану. Сматра се да су

шпански освајачи били варвари и веома необразовани људи који су тражили злато.

Уништавали су све на шта су наилазили, и покоравали народе који су им се

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%B4%D0%B5

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/Trg

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%BD%D1%87%D0%B5%D0%B2_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%B4

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BC%D1%83%D0%BA

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B2%D0%B0%D1%80%D1%86

https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%96%D0%B0%D0%B4&action=edit&redlink=1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%81%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%81%D0%B2%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%87%D0%B8

https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%85%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4&action=edit&redlink=1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BA%D0%BE

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%BE%D0%BB%D1%82%D0%B5%D1%86%D0%B8

https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1

https://sr.wikipedia.org/wiki/1697

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%82

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8

https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=16.%D0%B2%D0%B5%D0%BA&action=edit&redlink=1


10

супротстављали. Заједно са освајачима, долазили су и свештеници – мисионари, чији је

задатак био да покорним, домородачким народима проповедају хришћанство и да их уче

новом језику. До данас је сачувано много споменика материјалне културе, а врло мало

дела духовног стваралаштва. Ипак, то што је сачувано је само део велике уметничке

историје коју су Маје стварале, а који је сачуван после напада шпанских освајача

(Интернет 3. http://www.mayasautenticos.com/).

Религија је била од великог значаја за цивилизацију Маја. Осим њеног утицаја у

свакодневном животу, пољопривредним обредима, јавним церемонијама, утицала је

на уметност и културу. Веровали су у више богова, тако да им је религија била политеистичка.

Сматрали су да су богови ти који им дају живот, здравље и храну, те су им приносили

жртве, које су чиниле важан део култа. Осим приношења намирница боговима, у

посткласичној епохи као жртве приносили су се и људи. Значајну улогу у свим

религијским веровањима имао је тамјан, као и плес. Маје су веровале да је душа бесмртна и

да наставља да живи после смрти (Тодоровић, 2005).

Моћ богова била је ограничена, јер се изнад њих налазила космичка моћ. Двојство је

било карактеристично за богове. Божанства су могла бити мушка или женска, добра или

лоша, стара или млада, у зависности од околности. Главни богови Маја били су: Унаб Ку ,

његов син , Кукулк, Ћак. Унаб Ку (његово име је значило „само један бог―) је био

бог створитељ. Он је био створитељ живота, човечанства, као и отац и господар свих богова.

Његов син био је господар неба, ноћи и дана. Кукулкан је представљао бога ветра, такође

познатог као „Перната змија―. Ћак је био бог кише. Поред ових богова, Маје су имале и

богове кукуруза, сунца, месеца, смрти и друге мање познате богове (Тодоровић, 2005).

За разлику од других раних великих цивилизација, Маје су имале две врсте

календара: Тсолк'ин и Хааб. Људи су се зависно од класе различито опходили према

времену и календару. Интелектуална елита свештеника календара и астронома је била

добро упозната са свим детаљим различитих календара, док су обичним људима била

сасвим довољна основна знања. Тсолк'ин је ритуални календар, повремено зван и свети

круг, који обухвата 260 дана (Гутберлет, 2009).

Корени ритуалног календара су далекосежни. Први докази о постојању овог

календара везују се за VII век пре Христа, иако неки од истраживача сматрају да

почеци календара датирају од почетка насељавања, око 2000. п. н. е.. Оно што је сигурно

јесте да Маје нису измислиле овај први календар, јер је он коришћен још пре њиховог

времена. Ништа мање спорно питање, од корена ритуалног календара, није и зашто

обухвата 260 дана. Постоји претпоставка да је календар Маја заснован на

циклусима Венере која се појављује као зорњача или вечерњача. Њен циклус од отприлике

584 дана обухвата две краће фазе: када је звезда скривена људском оку, јер је Сунце

прекрива или надјачава сјајем, док је преосталих 260 дана видљива и ујутру и увече

(Гутберлет, 2009).

Други календар јесте Хааб, који отприлике одговара нашој соларној години.

Садржи осамнаест пуних месеци по имену винал, који су имали по 20 дана и били су

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA

https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A8%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%87%D0%B8&action=edit&redlink=1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82


https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8&action=edit&redlink=1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D0%BC%D1%98%D0%B0%D0%BD

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B5%D1%81

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%83%D1%88%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%9B

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%B3

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC


https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8&action=edit&redlink=1

https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99&action=edit&redlink=1

https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A7%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&redlink=1

https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%80&action=edit&redlink=1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%B1%D0%BE

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BC%D1%80%D1%82

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%83%D1%81


https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0

11

другачије нумерисани него што би то било очекивано: сваки месец почиње даном 1, али

последњи се означава бројем 0 и именом следећег месеца, јер се по схватању Маја већ

припремао за крај месеца. Према томе, број 20 није присутан у Хааб-у. Из овога

произилази 360 дана на које се додаје месец за одмор од пет дана ради изједначавања са

соларном годином као у египатском календару. Овај кратки месец се зове Вајеб и његових

пет Вај-дана су сматрани злослутним. Најранији докази за Хааб потичу из времена око 100

година пре Христа, пет векова након што је Тсолк'ин оставио своје трагове. Пошто Маје

нису знале за разломке, као Римљани, морали су да упоређују циклусе различитих

небеских тела све док се код сваког од њих круг није затварао са једним пуним даном. Чак

и без разломака, Маје су биле у стању да боље срачунају трајање соларне године, него што

је то могао јулијански календар, који је тада коришћен у Европи. У томе им је помогло

праћење месечевих фаза током неколико генрација и њихов однос према соларној години

(Гутберлет, 2009).

Тикал је био политички главни град Петена 300. г.н.е. Био је највећи град Маја

у прашуми. Површина градског центра износила је 16km². У њему се налазило више од 10

хиљада појединачних грађевина, од храмова-пирамида до колиба са кровом од плетеног

прућа. Процењено је да је Тикал имао око 60 хиљада становника. У Тикалу су велике

грађевине вероватно биле повезане каменим путевима и пролазима. Храмови-пирамиде

били су најпознатије грађевине града Маја класичног периода. Налазили су се на великом

централном тргу, имали су једну или више просторија и биле су уске. Представљали су

место окупљања за оне који су тражили помоћ од богова, грађене су на ручно клесаним

блоковима кречњака. Маје су успеле да подигну низ пирамида, на чијим су се врховима

уздизали храмови. Тикал је поседовао богата налазишта кремена, а и био је близу

рудника опсидијана. У Тикалу се такође узгајао и какао. Ови производи били су намењени

размени са другим градовима. Тикал је имао и велике вештачке резервоаре за воду, које су

становници чували за сушне сезоне (Томпсон, 1965).

Маје су развиле свој систем писма који се састојао од идеографских и фонетских

елемената. Представљано је помоћу хијероглифа који заправо нису ни у каквој вези са

египћанским хијероглифима. Само владајућа класа и свештеници су били довољно

образовани да би познавали писмо. Користили су га да би бележили историјске догађаје,

религиозне церемоније, имена краљева, датуме, астрономију, математику. Мајански

хијероглифи су представљани са две врсте натписа, један нормалан, а други у облику

главе. Њихов језик је припадао групи маја-киће породице маја-соке. Док наше писмо

фонетског карактера броји између 20 и 30 графема (слова), мајанско се састоји од

отприлике 800 знакова који не представљају једно слово, већ један слог. Због тога

мајанско писмо спада у силабичка. Један мајански знак може да се прочита на неколико

начина (Извор 3. http://www.mayasautenticos.com/).

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D0%BC

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80

https://sr.wikipedia.org/wiki/Mese%C4%8Deve_mene

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%83%D0%BC%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D1%80%D0%B0%D0%BC-%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%B4%D0%B0&action=edit&redlink=1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%81%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%BE

12

ЦИВИЛИЗАЦИЈА АСТЕКА

Астеци или Мешике су били један од староседелачких народа америчког

континента који је основао Теночтитлан, древни град на острвцету у језеру Тешкоко

(данас скоро исушено) чији географски положај одговара месту где се налази данашњи

Мексико Сити, и који су, уз помоћ других градова-држава из Мексичке долине, Тлакопан

и Тешкоко, потчинили велики број других народа који су насељавали средишњи и јужни

део данашњег Мексика. Астечко царство је било уништено у 16. веку, кад су у Америку

стигли шпански конквистадори. Освајање астечког царства које је предводио шпански

конкистадор Ернан Кортес отпочело је 1519. и завршило се 1521. тоталним уништењем

астечке државе (Фајфрић, 2008).

Астеци су се досељавали у мексичку долину између 1200. и 1300. године. У

почетку су били мало ратничко племе. Године 1325. основан је Теноћтитлан. Астеци су

развили јаку војну државу. У периоду од 1427. до 1440. године, основна одлика

астечког народа била је освајање околних градова. Године 1432. направљен је савез трију

астечких градова-држава Теноћтитлана, Тескокоа и Талкопана. На тај начин су изградили

моћну државу, која је обухватала Мексико, Јукатан и Гватемалу. Покорили су сва племена

са тих простора, Тотонаке, Сапотеке, Микстеке. Захваљујући својој ратоборности, Астеци

су били доминантни у Средњој Америци. Највиши степен обухватао је ратнике племићког

порекла. Њихов војни кодекс био је необично строг, за најмање прекорачење претила је

смртна казна. Ратови су се одигравали прилично често и трајали су свега по неколико

дана. Циљ је био да се непријатељ зароби, а не убије. Заробљавање је било услов за

напредовање ратника. Године 1473. спојила су се два града-близанца, Теноћтитлан и

Тлателолко, заједно познати као Мексико, али је сваки имао свој трг и краљевску палату

(Вајлант, 2010).

Науатл или науа је био службени, трговачи и језик културе астечког царства. Према

истраживачима, њихов језик је отмен, веома елегантан и прилагодљив, а речник је богат и

дозвољава стварање неопходних речи, пре свега апстрактних, а истовремено се њиме могу

исказати све нијансе мисли и сви видови конкретног. Астеци су створили сликовни систем

који су користили као неку врсту алфабета. Њихово писмо је било пиктографско и није

достигло савршенство Мајанског писма. Комбиновали су пиктографске и не ретко

апстрактне елементе (Тодоровић, 2005).

Астеци су познавали соларни календар са 365 дана, звани шиуитл и попут Маја,

делили су га на 18 месеци, по 20 дана сваки, којима су прикључивали пет додатних дана,

како би употпунили годину. Током ових пет дана који су били злосрећни, одржаване су

све врсте свечаности, поворки и жртвовања. Дани астечког календара звали су се по

животињама или стварима. Имали су и пророчански календар са 260 дана, јер је живот

Астека, као и свих претколумбовских народа, био одређен судбином сваког појединца,

срећом, утицајем богова и амтосферским појавама (Тодоровић, 2005).

Астечка религија била је многобожачка. Астеци су својим доласком преузели

многе елементе других мезоамеричких култура и ранијих народа. Имали су много богова.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%87%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BD

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D0%BA%D0%B2%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%B8

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%BD_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B5%D1%81





https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5


https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0




https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B4



https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BD

https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D1%83&action=edit&redlink=1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B0_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA


https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%BB

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%90%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D1%84%D0%B0%D0%B1%D0%B5%D1%82

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE

https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B8%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B8&action=edit&redlink=1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D1%98%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D1%98%D0%B0


https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BC%D0%B1%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8&action=edit&redlink=1


https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mezoamericke_kulture&action=edit&redlink=1


13

Уцилопоћтлија је бог сунаца и звезда. Он је играо најважнију улогу у верском животу.

Осим што је био бог сунца, био је и бог рата који је водио астечко племе за време сеоба.

Његов култ је владао главним градом и управо је њему била посвећена велика пирамида,

која се налазила у центру града и која је била омиљено место за одржавање обреда у

његову част (Тодоровић, 2005).

Данас су Астеци индијански народ који претежно живи у Мексику и већином

су католичке вероисповести, али су сачували и традиционална веровања (вера у духове,

култ предака). Говоре језиком науатл, који спада у јуто-астечко-таноанску групу

америндијанске породице језика. Укупно их има око 1.652.000 (Фајфрић, 2008).

https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A3%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%9B%D1%82%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%BD%D1%86%D0%B5

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B0



https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D0%BE%D0%B1%D0%B0&action=edit&redlink=1


https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%B4%D0%B5

https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%B4&action=edit&redlink=1


https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%BB

14

ЦИВИЛИЗАЦИЈА ИНКА

Постојале су две легенде Инка које се преплићу са историјским подацима.

Прва легенда каже да су једном из пећине, која се налази тридесетак километара од

града Куско изашла четири брата: Ајар Качи, Ајар Учу, Ајар Авка и Ајар Манко који се

назива и Манко Капак. Они нису имали родитеље, а ни стално место боравка, па су се

често селили између Тампукира, Паљате и Хајскисра. Ајар Качи се вратио у пећину из

које су изашли да би се у њој преобразио у ваку (локално божанство). Остала браћа су

наставила да лутају, и када су стигли на врх планине Ванакаври Ајар Учу и Ајар Авка су

се скаменили, а Манко Капак је одатле бацио златни штап којим је желео да одреди место

где ће подићи град – престоницу Инка и тиме означио крај свог лутања. Он је са својом

сестром-супругом Мамом Окљо ујединио околна племена која су живела у варварству под

својом влашћу. Инке су после величале Манка Капака као праоца свог племена и оснивача

царства, али и као јунака који је цивилизовао читаво човечанство (Тодоровић, 2005).

Друга легенда каже да је бог Инти наредио својој деци, Манку Капаку и Мами

Окљо, да крену са језера Титикака на север да посећују племена из тих области. Дао им је

златни штап и рекао да га баце и где се он забоде, ту да подигну главни

град. Пророчанство је испуњено у области Куска, где су се помешали са племенима која

су ту већ била и заједно основали град и читаву цивилизацију Инка (Тодоровић, 2005).

Према истраживачима царство Инка настало је у 14. веку, док је свој врхунац

доживело у 15. веку. Царством је владало 13 царева, а са деветим царем Паћакутијем

започиње права историја Инка. Он је био велики владар и велики ратник који је основао

царство звано Тауантинсујо (краљевсто четири стране света). Поставио је

темеље политици, урбанистички је преуређивао градове, градио храмове и разна друга

здања. Упоредо с њим, на другом крају царства освајао је Капа Јупанки. Пре него што је

успео да свргне са власти Паћакутија, овај је наредио његово убиство. Међутим, Капа

Јупанки је свог сина оспособио за владање и освајање, па је тако Тупа Јупанки током XV

века проширио границе царства, тако да је царство

обухватало територије данашње Колумбије, Еквадора, Перуа, дела Боливије, Аргентине,

све до реке Мауле у Чилеу, и од обале Пацифика до прашума Амазоније. Паћакути је

власт предао њему, а не свом сину Амаруу. Тупу Јупанкија је наследио син, Хуајн Капак.

Време владавине Хуајна Капака означава се као почетак опадања моћи Инка (Хавре,

2001).

Краљеви, два брата су се спорила око власти, Уаскар (умро 1532) и Атавалпа

(1500—1533). Власт је преузео Атавалпа који се крунисао за цара, чиме је

започео грађански рат који се завршио 1532. године када је убијен Уаскар.

Те године, Франсиско Писаро је осудио цара Атавалпа на смрт, чиме је изгубљено царство

Инка (Хавре, 2001).

Власт се освајала, није се наслеђивала. Завршетак сваке владавине био је уједно и

почетак периода анархије. Синови преминулог цара, његова браћа, нећаци и сви они који

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%9B%D0%B8%D0%BD%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8

https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%80&action=edit&redlink=1

https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%B0%D1%99%D0%B0%D1%82%D0%B0&action=edit&redlink=1

https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%81%D1%80%D0%BE&action=edit&redlink=1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%9B%D0%B8%D0%BD%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B8&action=edit&redlink=1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BF


https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4


https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82

https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%BE%D1%82%D0%B0%D1%86&action=edit&redlink=1

https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87&action=edit&redlink=1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE

https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%88%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%BA&action=edit&redlink=1

https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A7%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&redlink=1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%BE

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82



https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0%D1%9A%D0%B5

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B0%D0%BC

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%B1%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BD

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BC%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BA%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%80

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D1%83

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B8%D0%BB%D0%B5

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B8%D1%85%D0%B8_%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B0%D0%BD

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%83%D0%BC%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BC%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/Po%C4%8Detak

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82


https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%9F%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%BE

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BC%D1%80%D1%82

https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0

15

су имали права на положај у власти ступали су у међусобну борбу оспоравајућу један

другом то право. Власт се није преносила путем институционализованих процедура, већ

се узимала силом. Сваки наредни цар би стање хаоса, изазвано борбом за власт, враћао у

уређени свет. На тај начин се са сваким новим царем поново рађало Царство (Хавре,

2001).

Цар је био син Сунца, човек-бог, рођен да би владао народом Кечуа. Представљао

је средиште теократске и деспотске владавине, а његова мисија је била присвајање свих

покорених народа и кечуизација њиховог становништва (Тодоровић, 2005).

Главни град Инка звао се Куско, што значи центар или пупак света. Познат је још и

под називом „Град Сунца―. Налазио се у јужном делу централног Перуа, високо

у Андима на висини од 3400 m. Основан је у 11. веку, а шпански освајач Франсиско

Писаро га је освојио 1533. године. Куско је био велики град који је изазивао

с+трахопоштовање, а највећи део је изградио цар Паћакути Инка. Централни део града

заузимао је Храм Сунца који су звали Куриканће. Храм је био изграђен од злата и сребра,

и био је посвећен богу Виракоћи, али се у њему такође славио и

култ месеца, звезда и сунца (Тодоровић, 2005).

Куско је био великих размера и у њему је живело чак 300.000 становника. Град је

саграђен у смеру северозапад-југоисток. Горњи град заузима северозападно подручје, а

доњи град југоисточно. По средини града налазила се поплочана улица која је делила град

на четири подручја која су симболизовала четири царске покрајине. У средишту се

налазио обредни трг Хуакапата. Кроз град су се протезале узане и дуге уличице, а куће су

биле углавном од необрађеног камена који се савршено уклапао па није било потребе за

коришћењем малтера. Врата су најчешће имала облик трапеза (Енциклопедија Британика,

2005).

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%86%D0%B5%D0%B4%D1%83%D1%80%D0%B0


https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A7%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA-%D0%B1%D0%BE%D0%B3&action=edit&redlink=1


https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC



https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%83%D0%BF%D0%B0%D0%BA

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D1%83

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B4%D0%B8

https://sr.wikipedia.org/wiki/11._%D0%B2%D0%B5%D0%BA







https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B1%D1%80%D0%BE


https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%86

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B0


https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%B1%D0%BE%D0%BB

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%B4&action=edit&redlink=1

https://sr.wikipedia.org/wiki/Trg

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD

https://sr.wikipedia.org/wiki/Malter

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BF%D0%B5%D0%B7_(%D0%B3%D0%B5%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0)

16

Слика4. Рушевине Мачу Пикчуа

(Извор: http://opusteno.rs/slike/2014/06/najimpresivnije-rusevine-civilizacije-inka-22940/_sp-

rusevine-civilizacije-inka.jpg)

Мачу Пикчу је древно утврђење Инка смештено између два оштра врха

у Андима на висини од 2350 m. У близини се налази Куско. Мачу Пикчу је

промакао Шпанцима и откривен је тек 1911. године. Пронашао га је амерички

истраживач Хирам Бингам. Овај град је један од ретких претколумбовских градова који је

пронађен скоро нетакнут. Обухвата област од 13 km² на којој се налазе храм и утврђење. У

овом граду се међу рушевинама могу видети остаци палата, храмова, мостова,

опсерваторијума, гробова. Инке су подизали своје градове од великих камених блокова

тако прецизно исклесаних да су међусобно пријањали без везива. Од 1983. године је под

заштитом Унеска као споменик светске културне баштине (Енциклопедија Британика,

2005).

ЗАКЉУЧАК

На територији Латинске Америке у прошлости су постојале цивилизације Маја,

Астека и Инка. Цивилизације Маја и Астека су се развиле на подручју Средње Америке,

док се цивилизација Инка развила на територији Јужне Америке. Ове цивилизације су

биле на великом ступњу развоја. Проучавали су математику, имали су своја писма, своје

календаре. Били су религиозни, приносили су жртве боговима. Неки су били изузетни

ратници. Изградили су градове и храмове у част својих богова. Све док на те просторе

нису дошли шпански и португалски освајачи и уништили њихове цивилизације.

http://opusteno.rs/slike/2014/06/najimpresivnije-rusevine-civilizacije-inka-22940/_sp-rusevine-civilizacije-inka.jpg

http://opusteno.rs/slike/2014/06/najimpresivnije-rusevine-civilizacije-inka-22940/_sp-rusevine-civilizacije-inka.jpg

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%87%D1%83_%D0%9F%D0%B8%D0%BA%D1%87%D1%83

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B2%D1%80%D1%92%D0%B0%D0%B2%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B4%D0%B8


https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8


https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%BC_%D0%91%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%B0%D0%BC&action=edit&redlink=1


https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%81%D1%82

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%99%D0%B5


https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA

17


Вајлант, Џ., (2010): Астеци, Утопија, Београд.

Искиердо Тодоровић, С., (2005): Увод у латиноамеричку цивилизацију, Мегатренд

универзитет примењених наука, Београд.

Ингмар Гутберлет, Б., (2010): Календар Маја, Боок, Београд.

Томпсон, Е., (1965): Ишчезле цивилизације, Београд.

Фајфрић, Ж., (2008): Кортес и царство Астека, Сремска Митровица.

Фавре, Х., (2001): Les Incas, Библиотека XX век, Плато, Београд.

Енциклопедија Британика, Ј-Л, Београд, Политика, Народна књига, 2005.

Енциклопедија Британика, Л-М, Београд, Политика, Народна књига, 2005.

geografijagimnazijakgsasa.blogspot.rs/2014/05/2_31.html

www.mayasautenticos.com/

lalupa3.webcindario.com/culturas/cultura%20maya.htm

www.znanje.org/i/i23/03iv02/03iv0205/inca.h1.gif

www.znanje.org/i/i23/03iv02/03iv0205/maya.h1.gif

img.medias.rs/1/196/778px-aztec_empire_1519_map-fr.svg_.png

opusteno.rs/slike/2014/06/najimpresivnije-rusevine-civilizacije-inka-22940/_sp-rusevine-

civilizacije-inka.jpg

novinar.bg/data/2011-12-04/20090318_0094.jpg






Регије тропских кишних шума у Јужној Америци

ПРИНЦИПИ И МЕТОДЕ РЕГИОНИЗАЦИЈЕ

Професор: др Јован Плавша Студнет: Техетем Биро Мађари 655/14



2

САДРЖАЈ

УВОД .................................................................................................................................. 3

Географски положај испитиваног подручја.................................................................... 4

Тропске кишне шуме На Земља ....................................................................................... 4

Тропске кишне шуме у Азије ........................................................................................... 5

Тропске кишне шуме у амазонија ................................................................................... 5

Литература ......................................................................................................................... 8

3

УВОД

Циљ на упознам шта је десило са регије тропске кишне амазонска шума. Задатак да

дам једноставно објашњење из разлога овог подручја. Методи су прикупљања података из

стучни и остали изборима.

4

Географски положај испитиваног подручја

Тропске кишне шуме је најстарији тип вегетацје још увек присутан на Землје. Има

велики биолошки диверзитет, а с обзиром на велику количину сунчеце енергије и

падавина, убрајају се међу најпродуктивније екосистеме на Света. У последњих неколико

деценије раста људског притиска на тропске кишне шуме је повећавала. Процесом

дефорестације нестало око 60% од некадашње површин коју су прекривале тропске кишне

шуме (Vécsey,1974).

Тропски кишни шума налази у влажним тропским географским ширинама око

екватора, где средња годишна температура износи између 20 и 29 °C, а влага у атмосферу

је изизетно велика око 50% током дана, а током ноћи се приближи 100%. Просечна

годшња количина падавина износи око 1500 до 4000 мм (Vécsey,1974).

Данас се тропске кишне шуме разликују од када је у био у геолошки прошлости.

Прве тропске кишне шуме настала у креде ( око 100 милиона година пре нове ере) на

подручју данашње Малезије, када су климатске прилике на Земљи биле такве да је вило

топлије и влажније него данас (Vécsey,1974).

У том ере прекривале већи део површине Земље.Тропске кишне шуме су има

највећи постојећи диверзитет биљних и жиботињски врста на Земљи. На територија од

око 10 km² живи више од 15000 различитих биљних и око 700 различитих животињских

врста, те око 1000 врста инсеката (Vécsey,1974).

Тропске кишне шуме На Земља

Тропске кишне шуме има на три географска подручја широм света:

Африка – Запада Конга, уз обалу Гвинејског залива и на источно обали острво

Мадагаскара (око 18 %) (Интернет 1).

Азија- западна обале Индије, Ассам, југоисточна Азија и Нова Гвинеја(око 25

%)(Интернет 1).

Јужна Америка- велика низија Амазона (око 57 %)

Аустралија - област Квинсленд - (мангрове шуме)

Централна Америка - (исто мангрове шуме) (Интернет 1).

Екваторске и тропске кишне шуме налазе се у низијама или влажним делова око

екватора. Како су то најслабије искориштена подручја, вегетација готово непромијењена

па их називамо прашумама. Карактерише малим колибањима дневних и месечних

температура (између 25-28 °C, високом релативном влагом , што све омогућују

непрекинут бујан раст, цветања и доношење плодова. Стабла су врло бујна, расроређена

по спратовима, а вројне лијане и повијуше између стабала повећавају густина. Те су шуме

најраширеније уз велике Амазонсу низију и на источном обалама Бразила. (Интернет 1).

У Африци те су прашуме з завали Конга, уз гвинејску обалу, доње токове Нигера и

на источној обали острво Мадагаскара. Ту је подручје афричког махагонијам ебановине,

5

разних акација, уљевите палме ( око на западу), кокосове палме ( уз источну облау). Уз

њих су све значајније банане, капок-један врста дрво, какаовац и природна кафа. Шуме су

данас највише експлоатавају у Когну, Заиру, Камеруну и Габону. (Интернет 1).

У југоисточној Азији ( Малајски архипелаг, Индонезија) најтипичнији дрво је

тисовина, а много се искориштава кокосова и ротанг-палма. Врло су густе прашуме у

унутрашњости Нове гвинеје, а у североисточно Аусралији расту врсте дрволике папрати.

У свим ниским приморјима тропа расту грмолике ниске расте мангрове шуме у подручју

плиме и осеке, али је њихово привредно значење незнатно. У тропима превладавају

земљишта црвена ла теритна тла с великим постотоком жељезних оксида. Врло су

нестабилна и приликом сече шума или стварања пољопривредног земљишта брзо се

исцрпе. Сва су подручја екваторских шума није густо насејена, донедавно ниског

културног развоја ( Пигмеји у Африци и Малајском архипелагу, Папауанци и

Меланезијци и индијанска племена у ниским тропима Америка). Лов, риболов и

примитивна пољопривреда основа су егзистенције. (Интернет 1).

Тропске кишне шуме у Азије

Тропске кишне шуме у југоисточној Азији су најстарије, постојеће тропске шуме

на Земљи, које датирају из Плеистоцена, још пре 70 милиона година. Има биолошки

богато и разноврсно, различито у поређењу са регије Амазонијом и Афричким тропским

шумама. Југоисточно Азија губи своје тропске кишн шуме брже него било које подручје

на екватору. Вечина примарне шуме у југоисточној Азији унишити у наредних 10 година.


Како је пре неколико милиона година Света је прошло кроз јако хладне и јако

топле циклусе, клима југиисточне Азије остала је мање – бише иста. Разлог је углавном

због саме локације на екватору и због воденог окружења. Пошто се клима на екватору не

мења много и окенаи који окружују екватор кишу снабдевајају са много процент

влажности, очувана је првобитна шума дуго времена. Како се разна мора диже и пада кроз

хладне и топле циклусе, мале количине шума су преживеле као 'forest refugia' или Тропске

кишне шуме Јужне Америке. (Интернет 1).

Тропске кишне шуме у амазонија

Између Бразилске висоравни и Гвајанског горја налазе се низија реке Амазон –

Амазонија, једна од највећих низија света. Амазонија је огромне низијски и мочварни крај

покривен прашумом. Посве је обрасла бујном тропском прашумом, па се њени средишњи

део назива се селвас.

Басен Амазонија је широко отворена према Атлатском океану на истоку.

Амазонска низија настала је у дугој историји земље, када се уздизало Бразилска висораван

на југу и Гвајаско горје на северу. Док се нису уздигле Планине Анде, низију је покривало

море, а касније су тамо била велика језара. Вода из језера полако за времена је отекла

према Атлантсом океану, а реке су затрпале језера наносима с околних планина и гора.

Ово је неприступачно подручје с врло мало становника, углавном Индијанаца.

6

Slike 3. Бразилска вегетација

Izvor:slideplayer.com

Становници се баве ловом, риболовом, и тражење плодова и каучука. Као са све

тропске кишне шуме ни овде нема годишнјих доба, а сушни дани су ретки. Са

компарација са нашим шумама, у којим а расте око 200 врста дрвећа, амазонска прашума

има необично шаролик састав. Овом подручју расте око 4000 врста биљака. Дрвеће висине

је више од 30 м, а понекад и 60 м. Амазоније још нису потпуно истражени због

неприступачност и тешких климатских прилика. Током 1900 године тропске кишне шуме

су прекривале око 20% копна на Земљи. 1970-их биле су распрострањене на територија од

око 14 милиона km², односно 12% целокупне копнене површине Земље.

Крајем 2000 године та се површина смањила испод 7%. Око 50% укупне површине

тропских киших шума отпада на подручје Јужне и Средње Америке, а Бразил је држава са

највећом површином ових шума на свом подручје од било које друге државе на Свету.

Територија највећа тропска кишна шума и највећи природни извор на Земљи је Амазонија,

која заузима око 7 милиона km² или 2/5 укупне површине Јужне Америке. Од укупне

територије на Земља коју прекривају тропске кишне шуме, Амазонија прекрива 45%.

Често је познато назива „plućima Sveta” јер се више од 20% од укупне количине

кисеоника на Земљи произвођене управо у амазонској прашуми.

СВА ВЕЋА И ВЕЋА ДЕФОРЕСТАЦИЈА АМАЗОНСКЕ ПРАШУМЕ

Oд 3,88 милиона km²колико износи површина бразилског дела Амазоније под прашумом

до 1975 године било је искрчено само 0.7%. У време 1978. сe у деоповшененa 2,0 %, a

1984. 6.2 % (тj. површина од скоро 200 хиљадa km²), 1989. 7,5-8 %, a 1991. чaк 10,9 %.

Постоје регионалне разлике. Например у држави Мато Гроссо у део искрчених шума

1975године износи 1,1 %, aли 1980. расте нa 6,1 % дa би 1989. износиовише oд 15%.

Укупна површина годишњег скрчења, која је између 1975. i 1984. године износила

просечно 19 000 km²са врло наглом годишњем порасту, а 1987.вeћ 23 000km².

Разлози су следећи:

Мало последична аграрна колонизација и велики пољоприврдни пројекти Projekti. На

аграрна колонизација подразумева да Бразил је друга у свету у производа Соја и стока у

америку белики број краве је експортовано (Интернет 2).

7

Slike 2. Пример дефорестација у Амазонска басен

Izvor:rivistanatura.com

Сеоских насеља и развој градова

Почело да гради транс Амазонска пут и завршала пут БР 364 због овог пута дошла

раст броја градова и насеља. (Интернет 2).

Индустријски и рударски пројекти

Индустрија подразумева петрохемијски производи а шта се тиче рударство је има

резерве нафта и гас, и мала количина злато. (Интернет 2).

Производња енергије

Бразил је добио велики проценат електронске енергије из хидроелектранама зашто

је градила хидроелекрана Балбина и користи још за грејање дрвеног угљена. (Интернет 2).

8

Литература

Дукић, Д 1975: зборник радова 22 свеска. природно-математички факултет

универзитета у београду географски институт, београд

Vécsey, Z (1974):Dél-amerika. MÓRA, Budapest

Интернет 1: http://www.geografija.hr/svijet/tropske-kisne-sume/

Интернет 2: mongabay.com

http://www.geografija.hr/svijet/tropske-kisne-sume/






ГЕОГРАФСКИ ПРИКАЗ АНТАРКТИКА


Професор: др Јован Плавша Студент: Милица Радаковић 331/14

Асистент: MsC Дајана Бјелајац


Географски приказ Антарктика

2

Садржај

УВОД .............................................................................................................................................. 3

1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ .................................................................................................. 4

2. ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ............................................................. 5

2.1. Геолошке карактеристике ................................................................................... 5

2.2. Геоморфолошке карактеристике ...................................................................... 10

2.3. Хидролошке карактеристике ............................................................................ 14

2.4. Педолошке карактеристике .............................................................................. 17

2.5. Климатолошке карактеристике ........................................................................ 18

2.6. Биогеографске карактеристике ........................................................................ 21

3. ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ..................................................... 25

3.1. Историјат открића континента ......................................................................... 25

3.2. Истраживачке станице ...................................................................................... 26

3.3. Регионализација по Антарктичком Споразуму .............................................. 27

4. ЗАКЉУЧАК ......................................................................................................................... 30

ЛИТЕРАТУРА ............................................................................................................................. 31

ПРИЛОЗИ .................................................................................................................................... 34


3

УВОД

Антарктик је најјужнији, најсувљи, најветровитији и просечно највиши континент

на Земљи. То је пети континент по величини. О њему први пут пише Аристотел који је

сматрао да мора постојати континент на југу Земље због равнотеже, али због свог

географског положаја је откривен тек 1773. године када је капетан Џејмс Кук видео делове

стена у сантама леда кад је пловио у Антарктичком појасу и закључио да оне долазе са

неког копна. Кроз векове се одржао Аристотелов назив „Антарктик― односно анти-арктик,

или оно што је супротно од севера, а први пут га је на карти забележио 1890. године

британски картограф Бартоломеј. Антарктик је једини континент који нема

староседелачко становништво, нема званични језик, валуту, и на коме су забрањене било

какве војне акције, нуклеарне пробе и нуклеарни отпад, не постоји влада а служи

искључиво за научна истраживања и насељен је само научницима. Иако ово звучи као

савршен континент за живот, он то није због своје оштре климе која га сврстава у највеће

пустиње света. Због његове геолошке прошлости он је развио посебно прилагођену флору

и фауну, која се није могла ширити на друге континенте због великог Јужног океана који

га окружује. Иако је ово континент, он има своју заставу на којој је приказано бело копно

у плавом мору, а направиле су је чланице међународног форума за управљање регионима,

у које тренутно спада 53 држава. Антарктик је кондоминијум, што у међународном праву

означава власт више држава над одређеном територијом, а то су: Велика Британија,

Аргентина, Чиле, Нови Зеланд, Аустралија, Француска и Норвешка.


4

1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

Антарктик је континент на коме се налазе јужни географски и магнени пол. Има

површину од 13,209,000 km2, што значи да је 58 пута већи од Велике Британије, и скоро

два пута већи од Аустралије. Највећи део континента се налази унутар Антарктичког

круга, односно јужно од 66°33' јужне географске ширине. Најсевернија тачка је Прајм хед

која се налази на Антарктичком полуострву на 63°12' јужне географске ширине. Од Јужне

Америке је удаљен око 890km, од Танзаније око 2500km, а од Кејптауна око 3800km.

Највиши врх је на масиву Винсон и износи 4892 метра. Најнижа тачка је субглацијални

ров Бентли који достиже 2555 метара испод нивоа мора. Ово је уједно и најнижа тачка на

Земљи која није прекривена океаном, него ледом. Тачка која је најудаљенија од обале има

координате 83°06′S и 54°58′E, а позната је као јужни пол неприступачности

(http://www.coolantarctica.com/Antarctica%20fact%20file/antarctica-fact-file-index.php).

Карта 1. Географски положај Антарктика

(Извор: http://lima.nasa.gov/pdf/A3_overview.pdf)

Географски јужни пол је на Поларном платоу, и тамо је најјужнија тачка

субекумене, станица Амундсен-Скот. Најјужнији вулкан на свету је Монт Еребус, а

најјужније острво на свету се зове Беркнер. Росово море је најјужније море, мада је

покривено Росовим ледником. Трансантарктичке планине деле континент на западни и

источни Антарктик. То је планински венац дуг 3300 km. Антарктик има 70% свеже воде


5

на свету у виду леда, и 90% свог леда на свету. Површине под ледом се разликују у

зависности од годишњих доба. Највеће површине под ледом су Росов ледени шелф

величине Француске и Рон-Флишнеров ледени шелф величине Шпаније. Просечна

моћност леда је 1829 m, она је већа на источном Антарктику (2226 m) него на западном

(1306 m). Највећа дебљина леда износи 4776m

(http://www.coolantarctica.com/Antarctica%20fact%20file/antarctica-fact-file-index.php).

Лети је насељен са 4000 научника, а зими са око 1000. Око 40.000 туриста посети

Антарктик годишње иако он нема трајно настањених градова. Јужни пол је први пут

освојен 1911. године. Постоји 66 научних станица, од којих 37 раде током целе године

(http://www.coolantarctica.com/Antarctica%20fact%20file/science/can_you_live_in_antarctica.p

hp).

Антарктик је једини континент који нема економску активност, ако се одузме

риболов око обале и туризам. Постоји једна продавница сувенира на самом јужном полу у

којој се плаћа доларима (http://siteselection.com/ssinsider/snapshot/sf041213.htm).

До Антарктика је могуће доћи авионом из Пунта Аренаса, у Чилеу. Уколико се

путује на источни Антарктик, полази се из луке Блуф у Новом Зеланду, Порт Елизабета у

Јужноафричкој Републици, или Перта у Аустралији. За Антарктик није потребан пасош

нити виза, али у одређеним деловима континента који су у власништву неке од седам

држава, је могуће да затраже документацију за ту земљу

(http://www.coolantarctica.com/Travel/antarctica_travel_home.php).

2. ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

У поређењу са другим континентима, физичко географске карактеристике

Антарктика изгледају једнолично. Иако је прекривен ледом, испод њега се налази

разноврсна геолошка грађа. Најуочљивији облик рељефа су Транс Антарктичке планине, и

њима ће бити посвећен део у геолошким карактеристикама. Велики део Антарктика је

глацијалном ерозијом уравњен. Испод леденог покривача се налазе језера и леднички

потоци о којима ће бити речи у хидролошким карактеристикама. Иако са људског аспекта

делује као ненастањив, ипак он има своју карактеристичну фауну у флору. На неким

местима који нису прекривени ледом се развио и педолошки покривач.

2.1. Геолошке карактеристике

Транс Антарктичке планине (ТАП) су главни планински венац који дели континент

на два дела. Венац се налази на контакту кратонског истока и некратонског запада. Сматра

се да је настао као последица рифтинга океанске коре код Западног Антарктика (Слика 1).

У Креди је почело одвајање Источног и Западног Антарктика, а поред свих проучавања

структуре коре и моделовања кретања коре, још није објашњена веза еволуције рифтинга

са етапама издизања ТАП. Јасно је да је она повезана просторно, али временски се не

поклапа издизање венца и старост денудованих седимената, са брзином ширења океанског

дна. Током брзог спрединга у Кенозоику, мала количина седимената је наталожена, док је

за време спорог спрединга денудација била најизраженија. Тектонска еволуција овог

венца је важна због појаве глацијације у унутрашњости континента. Доказано је да

геотермална топлота има велику улогу у топљењу ледника од подине ка површини, тако

да тектоника утиче на моћност ледника Антарктика (Van den Berg и остали, 2006).


6

Слика 1. Субглацијална топографија и батиметрија Антарктика

(Извор: Van Wijk и остали, 2008)

Западни Антарктик се састоји од више блокова (најмање 5) док је Источни у форми

кратона. ТАП имају дужину од 3500 km, са врховима преко 4 km који се протежу од

Атлантског до Тихог океана. Рифт Западног Антарктика је широк 1000 km и дуг 3000 km.

Асиметричан је и са његове стране се налази Земља Мери Берд са висинама до 3 km. На

супротној страни су ТАП. Нису сви делови ТАП истом брзином издизани јер је најбржа

тачка спрединга у рифту мигрирала, па зато постоји спор међу научницима којим

орогенезама припадају различити делови ТАП. Најјаче издизање се десило пре 55

милиона година – у Еоцену, док је издизање у Креди, у поређењу са овим, мало.

Викторијин басен је испуњен седиментима дебљине 14 km, који су резултат рифтинга од

Мезозоика до данас, он је толико спуштен да скоро дотиче Мохо у најнижем делу. Са

друге стране ТАП се налази Вилкс басен који је настао као залучни басен у Кенозоику

(Van Wijk и остали, 2008).

Постоји још различитих разлога издизања ТАП: термални, механички, комбинација

ова два или једноставно остатак спуштеног Западно Антарктичког платоа. Термална

експанзија се односи на интрузије магме у копно која повећава локалну температуру (Berg

и остали, 1989), а може бити последица и издизања због перјанице вруће тачке (Behrendt,

1999). Механички се односе на разламање плоче путем раседа и издизање једног од крила

(Stern, Brink, 1989). Могуће да је издизање последица откачене плоче која је потонула у

мантл, а претходно је вршила субдукцију (Fitzgerald и остали, 1986).Узимајући све

наведено у обзир, настанак ТАП је текао по следећим фазама:

-Рифтинг у Јури и Креди: Рифтинг је почео у горњој Креди и формиран је асиметричан

басен. Литосфера кратонског карактера није захваћена рифтингом и на њеном се ободу

нашла западна страна рифта. Следећа фаза ширења се дешава у басену Викторија, у

близини кратона Источног Антарктика (Van Wijk и остали, 2008). Испод источног дела


7

ТАП се подигла температура, која је довела до издизања ТАП. Из овог периода су

магматске стене у ТАП: Ферар слој и Кикпатрик базалт у централним ТАП, Дуфек габро

на Пенсакола планинама на Земљи Краљице Елизабете, и остали дајкови на ТАП. Ове

стене представљају почетак одвајања Аустралије и Антрарктика од Африке, јер су исте

нађене на Тасманији и Јужно Афричкој републици. Јурски рифтни систем се протезао од

данашњег места ТАП кроз Пенсакола планине до Терон планина (Слика 2) (Fitgerald,

1994).

-Рифтинг током Кенозоика: Био је јачи од претходног и створио је највиша узвишења на

ТАП. У центру Викторијине Земље је издизање износило 7 km у Кенозоику, на њеном југу

до 6 km. Око 5 km кенозојских седиметана испуњава Викторијин басен у Росовом мору

данас, тако да би висина да није било ерозије била већа од данашњих највиших планина.

Највише издизања се дешавало на самом обали, и оно слаби ка унутрашњости континента

(Fitgerald, 1994).

Слика 2. Терон планине (Theron) данас

(Извор: http://the.earth.li/~alex/halley/2008_01_04_therons.html)

Од 2000-2003. године се помоћу 41 сензора на ТАП прати сеизмизам овог региона.

На основу овога је могуће закључити да је дебљина коре испод Западног Антарктика 20

km, 40 km испод ТАП, и 35 km испод Источног Антарктика. Велике брзине сеизмичких

таласа 50-300 km испод Источног Антарктика, говоре о малој дебљини астеносфере.

Испод Росовог мора је астеносфера развијена, а литосфера је танка што одговара зони

рифтинга (Слиика 3). Ово знамо на основу брзине простирања таласа као и прецизнних

мерења аномалије гравитације (Van Wijk и остали, 2008).


8

Слика 3 Моћност Земљине коре Антарктика

(Извор: Block и остали, 2009)

Главне фазе у развоју ТАП су хронолошки од Протерозоика приказане на Слици 4.

Слика 4. Хроностратиграфска таблица главних догађаја на Антарктику


9

(Извор: Kalamarides и остали, 1987)

Транс Антарктичке планине представљају границу између две геолошки скроз

другачије средине. Источно Антарктички кратон је Архајске старости, као и старости

средњег Протерозоика. Зато ТАП са околним басенима представља рифтни систем, исти

као онај у источној Африци. ТАП систем рифтова је другачији од остарих јер јасно

раздваја Архајску/Протерозојску од Палеозојско/Мезозојске литосфере (Слика 5).

Слика 5. Старост субглацијалне подлоге Антарктика

(Извор: Borg и остали, 1990)

Геолошка структура Росовог залива је приказана на Слици 6. Могу се приметити

серије нормалних раседа које су са источне стране ТАП. ТАП су представљене као

издигнута страна рифта. Сивом бојом су означене висине подлоге испод леда, које су

паралалелне са генералним правцем пружања ТАП, али не и са местима његових највиших

висина. Активан вулканизам Кенозоика је на слици обојен црном бојом. Метаморфне и

интрузивне магматске стене су истачкане.

Хемизам обилног пост Еоценског вулканизма који се дешава и данас на локалитету

Монт Еребус на Росовом острву, говори о томе да магма долази из дубине мантла.

Вероватно је вулканизам последица вруће тачке. Ослобођена топлотна енергија Земље у

Росовом мору је велика због процеса рифтинга и износи 70 mW/m2. Близу вулкана Еребус

је измерена највећа топлотна енергија од 164 mW/m2 (Behrendt и остали, 1994).


10

Слика 6. Геолошка грађа Росовог залива

(Извор: Fitzgerald, 1992)

2.2. Геоморфолошке карактеристике

У овом делу семинарског рада ће бити речи о најзаступљенијим врстама ерозије на

Антарктику. Пошто је геоморфолошки најразвијенија обала, посветиће се пажња обали

Росовог мора и облицима на њој (Слика 7).

Ледничка ерозија

Површина Источног Антарктика је скоро уједначена ледничка маса, док се на

Западном он стастоји из више делова. Топографска површина испод леда Источног

Антаркика је изнад нивоа мора, док Западна углавном лежи цела испод нивоа мора. Да се

уклони сав лед са површине, због принципа изостазије Западни Антарктик би се издигао,

али би био и даље испод нивоа мора. Лед је на неким местима дебљине преко 4000 m, а

највећа измерена моћност је 4270 m. Стрије, углачане стене, мутонирани блокови,

циркови, хорнови, аретеи, долине облика U, висеће долине, фјордови, и други облици

ледничке ерозије су одавно препознати на Антарктику. Са висећих долина флувијална

ерозија замењује глацијалну. Постоје циркови и испод нивоа мора. Тил, морене, каме и

долине су познате за Мек Мурдо Саунд област. У периоду интерглацијација су присутне

плавине. Плавине су очуване јер су скроз залеђене, а каснији глечери су самао клизили


11

преко њих. Материјал у њима је мале гранулације јер је температурно разорен. Такође се

могу наћи вентифакти као последица еолске ерозије. Постоје ледничке долине које се

протежу од мора до Мек Мурдо Саунда на истоку. Зову се од севера ка југу: Мекеј,

Викторија, Врајт, Тејлор и Ферар долина. Ферар и Мекеј су покривене скроз ледом, док

Тејлор има у доњим деловима простор без леда, који је последица деглацијације а не

изостајања глацијације. Врајт долина има два глечера: нижи и виши. Исту ситуацију има и

Викторијина долина. Долине које су деглацијализоване се зову „суве долине (dry valleys)―.

Иако се ови глечери преливају са континенталног леда у ове долине, они нису сви исте

дужине. Са обзиром на то да су сви паралелни и близу су, клима није та која утиче на

њихову дужину, него је битна надморска висина превоја који одваја долину и

континентални лед. Уколико је он на великој релативној висини у односу на

континентални лед, лед не може да се прелије и долине остају празне. Уколико је на малој,

такве долине имају лед у себи (Nichols, 1966).

Слика 7 Положај анализираних облика рељефа

(Извор: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Mcmurdo_sound_USGS_map.jpg)

Када се континентални лед нађе иза високог превоја којег не може да пређе,

ветрови који дувају на њему почну да се крећу десцедентно и тиме они добијају особине

фена, топлог ветра који отапа лед који је преостао са друге стране превоја.


12

Слика 8 Генеза суве долине

(Извор: Nichols, 1966, поједностављено)

Издигнуте плаже

Следе карактеристике издигнутих плажа на Антарктику: налазе се преко леда, нису

равне због отапања леда испод њих, имају нагле одсеке због завршавања леда испод њих,

имају јако слабо заобљено камење по њима, имају трагове седимената насталих

солифлукцијом, имају дубоке пукотине због пукотина у леду испод њих, могу да имају

трагове флувијалне ерозије уколико је текао неки поток по њима као последица

отопљеног леда, имају фосиле који су живели у хладној води и могу имати вентифакте по

себи. Најстарије издигнуте плаже су Плиоцене старости, а данас је то идаље активан

процес. Плаже се издижу за 18 m на 5000 година, а то се утврђује на основу датирања

угљениковог изотопа у фосилима нађеним на плажи, углавном фокама (Nichols, 1966).

Солифлукција

Процес клижења водом засићене подлоге због честог мржњења и отапања снега

због гравитације је присутан увек на северним падинама које имају већу инсолацију, јер

вода долази само од топљења глечера. Солифлукција је развијена у обалским пределима

више него у сувој унутрашњости континента (Nichols, 1966).

Флувијална ерозија

Алувијалне лепезе су последица отапања леда из глечера и могу се наћи на

завршецима ледника. Морске делте су нађене на рту Чоколаде (назван тако због боје

моренског материјала који га сачињава). Постоје и језерске делте у субглацијалним

језерима. Многи глечери имају у себи потоке, уколико теку по површини могу да

формирају долине облика V у леду. На рту Чоколаде се могу видети шест речних тераса

усечених у моренски материјал. Речне терасе је изградила и река Оникс у долини Врајт

(Nichols, 1966).

Еолска ерозија

Еолски наноси на Антарктику нису толико распрострањени. Једна од локација је

Марбл Поинт на обали Росовог мора, где су еолски седименти дебљине метра и у њима су


13

развијене дине. Песак је овде донет хладним ветровима који дувају зими. Еолски

седименти могу у одређеној количини покривати и издигнуте плаже о којима је било речи.

Највећи еолски наноси су код језера Вида у долини Викторија. Ту су се развиле преврнуте

дине – бархани висине 15 m и дужине 90 m (Nichols, 1966).

Слика 9 Вентифакт у Врајтовој долини, црна површина испред њега је свеска.

(Извор: Nichols, 1966)

Вентифакти су нађени у Тејлоровој и Врајтовој долини. По метру квадратном их

може бити до 50. Еолском ерозијом су толико исполирани да рефлектују Сунце и

изгледају као да сијају у долини (Слика 9).

Кукри пинепла

Кукри је најстарија површина на Антарктику која је и најдуже била изложена ерозији, па

има последњи стадијум развитка у виду скоро скроз заравњене површине – пинепле

(Nichols, 1966).


14

2.3. Хидролошке карактеристике

Антарктик је окружен Атлантским, Индијским и Тихим океаном, иако се они су

својим јужним деловима због морских струја које теку око Антарктика називају Јужни

океан. Највећи утицај Антарктика на остатак света је преко термохалитске циркулације.

Хладне воде са површине тону јер су густе и крећу се по дну океана ка северу слично као

и воде Арктика. Овакве струје су потпуно независне од ветра на површини воде и споре

су, али су битне због размене топлоте у океану. Ове струје потичу од хладне воде из

глечера. Подизање температуре Јужног океана доводи до бржег кретања леда унутар

континента. Брзина ледника је приказана на Слици 10. Континентални лед се креће до 10

метара годишње, док се глечери на обалама крећу сто пута брже.

Слика 10 Брзина кретања леда на Антарктику

(Извор: http://forum.arctic-sea-ice.net/index.php?topic=263.0#top)

Мора која окружују Антарктик су Веделово, Белингсхаусеново, Амундсеново,

Росово, Думонт Дурвилово, Дејвисово и море Хакона седмог. Имена су добила по

истраживачима.

Језера

Антарктик има преко 70 језера која леже испод континенталног леда, чак има и

једно испод самог јужног пола. Овде ће бити највише речи о два најпознатија: језеро

Ванда и Восток. Остала језера су мања и нису толико истражена.


15

Језера у Антарктику могу настати на разне начине. Дешава се да постоје

антиклинале и синклинале на површини леда које су углавном паралелне, па се у

синклиналама може задржати вода. Уколико вода из језера има конекцију са морском

водом, свежа вода ће увек бити на површини, јер је морска вода гушћа и пада на дно

басена. Језера могу бити омеђена моренама или завршецима ледника. Басен им може

настати у стени испод ледника, таква су језера Ванда у Врајт долини и Вида у

Викторијиној долини. Ванда је дубоко 66 метара. Басен су издубили ледници који су се

преливали са континенталног леда. Река Оникс је наставак доњег Врајт глечера и то је

једина река која се улива у језеро Ванда (Слика 11). На дну језера се налазе слојеви црне

боје богати гвожђем и сумпор водоником. На ободу језера се виде делте и језерски

клифови настали кад је језеро било на надморској висини већој за 50 метара од данашње.

Иако су просечне годишње температуре на језеру 0 ℃, дешава се да буду и 23 ℃ као

последица вулканске активности испод језера. Услови у којима је језеро данас не могу

довести до стварања таквих клифова, па су они створени кад је клима била много топлија

и у језеру са више воде (Слика 12). На издигнутој плажи на Марбл Поинту су језера

формирана у шупљинама у леднику, тзв. лонцима. У Врајт долини се налазе језера

оивичена динама од песка наталоженим преко ледника. Језера у кратерима вулкана су

ретка али их има на полуострву Хат Поинт, и она су обично залеђена. Постоји

претпоставка да су нека језера настала тако што се лава излила по леду, усекла га и

стврднула се а лед се унутар тог простора истопио и остао заробљен између токова

охлађене лаве (Nichols, 1966).

Слика 11 Језеро Ванда, река Оникс и Врајт ледник

(Извор: https://en.wikipedia.org/wiki/Onyx_River#/media/File:Lake_Vanda_map.jpg)

Језеро Восток се налази испод руске истраживачке станице Восток, близу

магнетног пола у Источном Антарктику. Оно је познато јер се пореди са условима у

којима су језера на Јупитеровом сателиту Европа. Откривање живота у њему би значило

могућ опстанак тих организама и на Европи. Да би се дошло до њега ископано је најдужа

бушотина у леду од 3623 метра, односно наталоженог леда старости до 420 хиљада

година. Научници су потврдили микроскопски живот на овој дубини у леду, али је велика

шанса да је дошло до контаминације бушилице у међувремену бактеријама са површине.

Због тога нова бушења тек следе

(https://www.nsf.gov/news/news_summ.jsp?cntn_id=103062).

Реликтна маритимна језера су настала тако што се ниво мора спустио у односу на

копно, и део воде је остао у депресијама на копну. Оваква језера су слана и имају фосиле


16

морске фауне. Уколико језера испаре јер немају притоку, а падавине не постоје, на

њиховом месту се таложе евапорити дебљине до 8 метара: гипс, анхидрит, калцијум

хлорид, натријум јодид и натријум нитрат. Тресет може да се формира на дну језера, иако

то није онај прави тресет јер је распадање органске материје отежано. Неколико хиљада

година је потребно за тресет моћности 1 метар (Nichols, 1966).

Слика 12 Замрзнуто језеро Ванда са издигнутим делтама

(Извор: Nichols, 1966)

Субглацијално језеро Вилијамс лежи испод 800 m испод леда Западног Антарктика.

Храни се примарно отопљеном ледничком водом, али и малим количинама морске воде у

маринским седиментима свог басена. Кад има висок довостај онда има отоке у океан, али

оне имају малу кинетичку енергију да би транспортовале седименте. Тиме језеро утиче на

издизање нивоа мора. Јануара 2013 је избушен лед до језера и узети су узорци воде који

хиљадама година нису били у контакту са атмосфером. Због свог периодичног пуњења и

пражњења, језеро утиче на повећавање брзине ледника који је изнад њега. У последњој

интерглацијали кад се континентални лед повукао, морска вода је дошла до басена језера.

Ова вода је данас прекривена ледом али успева да мења биохемијске особине језерског

система (https://www.nsf.gov/news/news_summ.jsp?cntn_id=138450).

Реке

Сви подаци о рекама Антарктика су преузети са сајта геолошког института

Сједињених Америчких Држава

(https://geonames.usgs.gov/apex/f?p=gnispq:5:0::NO::P5_ANTAR_ID:17048). Адамов поток

је дугачак 0.8 km. Тече од Адамовог глечера то језера Миерс у долини Миерс на Скотовој

обали.Ајкен поток тече кроз Тајлерову долину на Викторијиној Земљи. Полази из глечера

који нема име и улива се у језеро Фриксел. Дуг је 6 km и прима једну притоку из глечера

Вејлс. Лавсон поток је дуг 0.4 km и тече од Ронског глечера до језера Чад у Тајлеровој

долини у Викторијиној земљи. Река Оникс је најдужа река са 32 km, и она тече од обале ка

унутрашњости континента и улива се у језеро Ванда. Река Приску тече кроз Тајлерову

долину и храни се водом из Солс глечера и Лакроикс глечера. Дуга је 3 km. Резовски

поток је дуг пола километра на истоку Ливингстоновог острва. Тече поред Бугарске базе и

улива се у Бугарску плажу. Сурко поток је дуга 1.6 km и налази се на Викторијиној земљи.

Почиње од Вилсоновог глечера.


17

На Слици 13 је приказана моћност леда на левој страни. Лед је најдебљи на

најудаљенијим деловима од океана. На десној је ишрафирана површина континента која

би била под водом да се склони лед са површине. Скоро цео Западни Антарктик тада не

би постојао као копно (Fretwell, 2013).

Слика 13 Моћност леда и потопљено копно уколико леда не би било

(Извор: Fretwell и остали, 2013)

2.4. Педолошке карактеристике

Стене на површини Антарктика су изложене ниским температурама због којих

пуцају и ствара се могућност за даљи развој педогенезе. Земљишта су алкална, и добро су

снабдевена нутријентима калијума, натријума, калцијума, али мало имају азота и фосфора.

Најмању улогу у формирању земљишта на Антарктику имају биотички фактори, због тога

се прихватило да се земљишта развијају и са само 3 фактора: геолошком подлогом,

климом и временом. Антарктичка земљишта се не уклапају у глобалну класификацију

земљишта. Она се не могу поредити са оним на крајњем северу Евроазије или Канаде, већ

су им најсличнија земљишта на Тјен Шану. Са гледишта морфологије и хемијског састава

би припадала пустињским земљиштима. Постоји неколико варијетета пустињских типова

земљишта: ахумусна земљишта, евапоритска, проторанкери, орнитогенетска земљишта,

регосол и литосол. Земљишта се на Антарктику налазе највише по ободу, и то на

Викторијиној земљи у сувим долинама које су описане (Слика 14). Од леда је слободно

само 5% територије континента. На Викторијиној земљи је могуће да у току најтоплијих

летњих месеци температура буде на пар сати изнад 0°C, иначе је 9 месеци земљиште

замрзнуто. Ветар има велики утицај на формирање земљишта јер он доноси ситне честице

песка које могу да промене хемијске особине. У земљишу се могу наћи протозое, амебе,

ротаторије, тардиграде и ваљкасти црви. Распадање минерала се дешава фелдспатима који

прелазе у глину, аугиту и хорбленди, кварцу и диориту. Соли прве попуњавају пукотине у

стенама. Ахумусна земљишта се највише јављају у сувим долинама или на нунатацима.

Скоро да не постоји органска материја, имају високу pH вредност. Може да има глинени

хоризонт који могу да послуже у хронологији настанка. Евапоритска земљишта се налазе

у депресијама у сувим долинама. На Антарктику има све више сланих језера и ова

земљишта су око њих. Проторанкери су на местима где се лед отапа. Имају јако танак


18

органски хоризонт, а испод њега браон минерални слој. Орнитогенетска земљишта су она

на којима пингиви лежу јаја. Количина органске материје зависи искључиво од пингвина,

јер они довлаче велику количину рибе из мора у копно. Регосол је присутан на

флувијалним седиментима. Литосоли су од свих наведених најраспрострањенији у

унутрашњости континента (Tedrow, Ugolini, 1966).

Слика 14 Површине Антарктика које нису прекривене ледом и нека од земљишта

(Извор: Tedrow, Ugolini, 1966, прилагођено)

2.5. Климатолошке карактеристике

Антарктик има најсуровију климу од свих континената. Антарктик има своје

климатске зоне. Свака је представљена једном климатолошком станицом на Слици 15.

Континентална клима високих платоа је заступљена у центру континента на

просечној надморској висини од 3000 m. Током целе године је екстремно хладно, од -20°C

до -60 °C. Небо је увек без облака, и ветровито је. Падавине у виду снега су скоро

немогуће, али кристали леда могу пасти пар центиметара годишње. Станица која мери ову

климу је Восток, дубоко у Источном Антарктику. Амплитуде иду до 36°C. Најнижа

температура на Земљи је измерена на станици Восток -88.33°C.

Континентална клима ниских платоа је на Западном Антарктику, или на обали

Источној Антарктика, на надморској висини од 1000-1500m. Годишње температуре се

Ахумусна Евапоритска

Орнитогенетска


19

крећу од -12°C до -35°C. Небо је ведро и без ветра, са малом количином падавина.

Станица је Бирд са просечном температуром -28°C и амплитудом 23°C.

Континентална на обалама великих ширина укључује обале које су на 70° јужне

географске ширине. Има кратко лето са температуром од -2°C до -30°C. Време се брзо

мења, облачно је и падавине у виду снега су присутне током целе године. Обале су

окружене сантама. Станица је Мек Мурдо са просечном температуром -17°C и

амплитудом од 24°C.

Континентална на обалама малих ширина је од 65° до 70° јужне географске

ширине. Температуре су веће него на претходним станицама, мада је лето хладно због

пуно снежног покривача. Падавине су јаке, и ветрови су снажни. Станица је Мавсон са

просечном температуром -12°C, и амплитудом 19°C.

Клима полуострва Антарктик је типична маритимна клима са хладим зимама и

топлим летима. Западна страна полуострва је топлија од источне. Температуре се крећу од

1°C до -15°C. Киша пада лети. Станица је Ротера са просечном температуром -5°C и

амплитудом 14°C.

Клима Антарктичких острва има блажу климу од претходне, са просечним

месечним температурама од 1 до -10°C. Лети пада киша, а зими јако пада снег. Станица

Оркадас има просечну температуру -4°C, и амплитуду 11°C.

Суб Антрарктичка острва су она која су изнад северне границе морског леда. Имају

океанску климу са хладним летима и хладнијим зимама. Температура се креће од 4°C до -

1.5°C. има падавине током целе године и јаке ветрове. Станица се зове Јужна Џорџија и

има просечну температуру 2°C, и амплитуду 7°C (Слика 16).

Слика 15 Просторни распоред климатолошких станица на Антарктику

(Извор:

http://www.coolantarctica.com/Antarctica%20fact%20file/antarctica%20environment/climate_

weather.php)


20

Антарктик је најветровитији континент. Називи за ветрове су настали у време

старих морепловаца који су покушавали да дођу до овог континента и односе се на

географску ширину: „roaring forties―, „furious fifties― и „screaming sixties―. Олује долазе

одједном и могу бити веома јаке. Између 50 и 60 степени јгш дувају западни ветрови.

Јужније од овога ваздух се креће десцедентно, због великог притиска и хладноће на самом

полу. Док овај ветар дође до обале, због Земљине ротације Кориолисова сила га скреће и

ветар постаје западни. Облаци су чешћи на обали него у унутрашњости. У континенту су

облаци сачињени само од кристала леда и немају ни мало водене паре. Падавине су

углавном снежне и тешко их је измерити јер их ветар стално премешта са једног места на

друго. Обично се мери у „еквивалентној количини воде― односно колико би тај снег

уколико би се отопио створио воде. На високим платоима Источног Антарктика пада

мање од 50 mm годишње и то у форми „дијамантске прашине― односно кристала из

перфектно ведрог неба, и притом ствара многе оптичке илузије као што су пилари и хало.

Близарди су ветрови који дувају нападани снег који се није везао за већ постојећи, па је

кад он дува немогуће кретање јер све изгледа бело и човек се дезорјентише.

Слика 16 Средње месечне температуре по климатолошким станицама

Извор:


weather.php)

Антарктик скоро уопште не утиче на климу остатка планете а то је зато што је

окружен морским струјама које не дозвољавају да се шири хладан ваздух и он остаје


21

заробљен изнад континента, док ваздушне масе са Арктика могу слободно да продиру на

југ.

Антарктик је познат по феномену који се зове циркумполарни вортекс. Ради се о

западним ветровима који дувају зими у горњим слојевима стратосфере изнад континента.

Они раздвајају централни Антарктик од утицаја са стране и узрокује пад температура. Он

такође доводи до уништавања озонског омотача јер зароби облаке који се зову „поларни

облаци стратосфере― који изазивају оштећење озона јер имају у себи хлоро-флуоро-

угљеник CFC. Ова појава се на небу манифестује као облаци са сјајем перла или шкољки

(Слика 17).

Слика 17 Циркумполарни вортекс

(Извор:


weather.php)

2.6. Биогеографске карактеристике

Граница цветница је одређена на 64° јужне географске ширине. Јужније од ове

паралеле могуће је пронаћи само маховине, лишајеве и алге на локалним местима у

долинама Викторијине земље. Алге и бактерије су способне за репродукцију и на 0°C и

има их највише у земљиштима (Tedrow, Ugolini, 1966).

Сви подаци о фауни Антарктика су преузети са сајта

http://www.coolantarctica.com/gallery/penguins/penguin_pictures_thumbnails_p1_adelie.php.

Аделијски пингвин је врста која је најбројнија од пингвина. Живе далеко на југу и

морају многода пређу да би у пролеће тамо направили гнезда. Могу да пређу преко 100

километара. Први стижу мужијаци а касније женке. Мужијаци имају задатак да нађу

најбоље место за гнездо а затим подигну кљун и клепећу крилима да би привукли женку

(Слика 18). Уколико је површина по којој треба да се крећу равна, пре ће се клизати на


22

стомаку него ходати. Имају 5 килограма и високи су око 70 центиметара. Њихов највећи

проблем је плима и осека. Уколико оду да лове рибу и море се повуче, они не могу да

изађу на површину јер лед има свој одсек, тако да су заробљени у води. Не могу да скоче

нити да полете да би се попели на одсек у леду.

Слика 18 Аделијски и царски пингвин

(Извор:

http://www.coolantarctica.com/gallery/penguins/penguin_pictures_thumbnails_p1_adelie.php)

Царски пингвин је врста која има наранџасте шаре на глави. Названи су тако јер

имају усправно држање и главу подигнуту ка горе. То су највећи пингвини на свету, имају

30 кила, мада могу имати и 40. Високи су 1.15 метар. Живе на југу континента и нису баш

интелигентни као остали пингвини. Кад се крећу до обале то раде у колони. Сматра се да

су они једине птице које током целог живота не стану на стену, јер се крећу по леду а

гнезда праве искључиво на морском леду. Парење почиње када се заврши парење других

врста пингвина.

Папуански пингвин је врста која тежи до 6 кила и висока је 70 центиметара.

Постоји јужна и северна подгрупа, где је јужнија већа и боље развијенија. Они су

најнеагресивнији пингвини, а гласни су само док траже најбоље место за гнездо. Потомци

изгледају веће од родитеља јер имају другачије перје, углавном стоје у месту и моле за

храну и могу да се претварају да су нечији туђи потомак само да би их ти родитељи

нахранили. Они су једини пингвини који чекају да се лед повуче што је више могуће да би

кренули на пут ка обали. Могуће је добити сезонски посао на Антарктику и бројати

колико се младунаца излегло, иако је тај посао тежак јер сви младунци изгледају

идентично.


23

Слика 19 Папуански пингвин и албино огрличасти пингвин

(Извор:

http://www.coolantarctica.com/gallery/penguins/penguin_pictures_thumbnails_p2_chinstrap.ph

p)

Огрличасти пингвин је добио назив по црном перју који обавија његов врат. То су

најмањи пингвини који су тешки 4 киле и високи 68 центиметара. Агресивни су и гласни.

Хране се искључиво криловима – раколиким животињама. Сваке године гнезно праве на

идентичном месту. Гнездо је направљено од малих камења и једина функција је да одваја

јаја од различитих пингвина, и одигне подлогу на којој је јаје и заштити га од отопљеног

снега. Хране се дневно са 300 грама крилова, а један одлазак у лов захтева и до 200

километара раздаљине. Могућа је појава албино пингвина (Слика 19).

Веделова фока је сисар који живи најјужније. Од августа до новембра женке се

извлаче из рупа у леду и рађају. Мајка има довољно протеина да дуплира тежину

младунчета од 25 кила, у само 10 дана. После тога женке постану јако мршаве и виде им

се ребра. Њихово млеко је богатије од било ког сисара и има 60% масти. Кад одрасту могу

имати до 400 килограма и бити дуги 3 метра, и женке су веће од мужјака. Живе на

изломљеном леду како би могле брзо да уђу и изађу из воде. Уколико рупа у леду зараста,

оне забију зубе у рупу и тиме спрече зарастање (Слика 20).

Слика 20 Мајка и младунче веделове фоке

(Извор:http://www.coolantarctica.com/gallery/seals/seal-pictures-weddell-seals-

thumbnails.php)


24

Фока крзнашица је фока којој су изражене уши. Имају до 200 кила и мужјаци су 4

пута дужи од женки. Током деветнаестог века су скоро истребљене због крзна од кога су

се правиле женске бунде. У двадесетом веку је то забрањено и популација се повећала са

5000 на 4 милиона. Партнери нису емотивно везани и у току сезоне мужјак може да

оплоди до сто женки (Слика 21).

Слика 21 Фока крзнашица и морски слон

(Извор: http://www.coolantarctica.com/gallery/seals/seal-pictures-elephant-crabeater-

thumbnails.php)

Морски слон је врста фоке од 4 тоне и 5 метара. Имају неку врсту сурле којом

мужјаци импресионирају женке. Уколико није сезона парења, оне лежу једна до друге и

стварају поље фоки.

Пси су раније коришћени у експедицијама на Антарктик, али 22 фебруара 1994

последњи пас је однет са Антарктика и забрањено је њихово доношење, тако да је то

једини континент без паса.


25

3. ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Антарктик је континент који није природно насељен људима. Последњи пут кад је

било могуће прећи на Антарктик је пре 35 милиона година, а људи су еволуирали пре око

5 милиона. То је једини континент за чије се откриће и насељавање знају сви датуми.

Једини људи који долазе на Антарктик су научници или туристи. Антарктик је једини

континент без градова. Није могуће трајно се преселити на Антарктик


hp).

3.1. Историјат открића континента

У античкој Грчкој су веровали да постоји континент који се налази на јужној

хемисфери јер мора постојати баланс између количине копна. Међутим због велике

удаљености и морских струја, као и тешког проласка кроз Дрејков пролаз, овај континент

је остао дуго непознат. Капетан Џејмс Кук је у јануару 1773. године ушао у Антарктички

круг. Није видео континент али је закључио на основу делова стена у сантама да копно

постоји, и изјавио је да цивилизација не може имати било какав бенефит од таквог копна.

Од 1819 до 1821. године капетан Тадеус Белингсхаусен је први видео континент 27

јануара 1820. године и описао га је као ајсфјелд са понегне којим каменом. За три дана су

у исто време континент видели британци Вилијам Смит и Едвард Брансфиелд. Исте

године га је амерички ловац на фоке Натаниел Палмер видео у новембру. Први је крочио

на континент капетан Џон Дејвис 7 фебруара 1821. године. Он је тада са својом групом

људи презимио тамо јер им је струја однела брод, али су следеће године спашени.

Британски ловац на китове Џејмс Ведел је 1823. године и дао је назив Веделовом мору до

кога нико касније није дошао 80 година. 1840. године британци, французи и американци

су се сложили да дају Антарктику статус континента пошто су га опловили. Британац

Џејмс Кларк Рос са два брода Еребус и Терор је пловио око Антаркика док га није

зауставила велика маса леда касније названа Росов ледени шелф. По његовом броду је

назван и активни вулкан Еребус. Он је идентификовао 145 нових врста риба. До краја

деветнаестог века се овде плови да би се ловили китови и фоке. Карстен Борчгревинк је

водио британску експедицију 1899. године и они су први који су саградили кућу на

Антарктику у унутрашњости континента, и ова година се узима као година када је

насељен Антарктик. Капетан Скот је ишао на прву експедицију до јужног пола са

Ернестом Шаклетоном и Едвардом Вилсоном 1901. године. Успели су да дођу до 82°

јужне географске ширине и морали су да се врате јер су ослепели и боловали од скорбута,

недостатка витамина Ц. Шест година касније Ернест креће опет, али се враћа кад је остао

без хране. У јануару 1911. године аустралијанац Даглас Мавсон осваја магнетни пол.

Роалд Амундсен исте године у децембру води експедицију од 5 људи која осваја јужни

географски пол. Месец дана касније у јануару 1912. године Роберт Фалкон Скот осваја

јужни пол и види да га је Амундсен престигао. Свих 5 људи у његовом тиму: Скот,

Боверс, Еванс, Оатс и Вилсон су умрли на само 17 километара раздаљине од њихове базе.

Њихова тела су нађена у новембру. Даглас Мавсон је исте године ишао у екпедицију са

још двоје људи који су погинули а он је преживео. Он је први човек који је користио

радио на Антарктику. Ернест Шаклетон се враћа 1915. године на Антаркик у жељи да

препешачи цео континент. Није успео јер је доживео бродолом. Аустралијанац Хуберт

Вилкинс и американац Карл Бенџамин су први који су летели изнад полуострва

Антарктик. 1928. године. Следеће године Ричард Бирд је прелетео преко јужног пола.

Каролин Микелсен је прва жена која је крочила на Антарктик 1935. године. Операција

Хајџамп је највећа експедиција са 4300 људи, 13 бродова и 23 авиона када је урађено

мапирање обалске линије. Првој јула 1957. године на „интернационалној геофизичкој


26

години―, 12 нација гради 60 научних станица на Антарктику. Антарктик постаје

ненационални континент. Подељен је на зоне које припадају одређеним државама 1961

године. Од марта 2007. до марта 2009. године на „интернационалној поларној години―,

научницима је дозвољено да раде истовермено и на јужном и северном полу, па зато та

година уствари траје две године, да би им се пружило више времена

(http://www.coolantarctica.com/Antarctica%20fact%20file/History/exploration-history.php).

3.2. Истраживачке станице

Једина места на Антарктику где се људи задржавају су истраживачке станице.

Разликују се по величини али обично имају до 50 људи током лета и 20 током зиме. Данас

има 66 станица, од којих су 37 насељене током целе године (Слика 22). Кроз њих прође

4000 научника лети, а око 1000 зими. Летња сезона траје од новембра до марта, касније се

време погоршава и видљивост се смањује и транспорт по континенту је немогућ. Научнии

обично добијају или само лето или 2 лета и једну зиму. Укупан боравак траје 15 месеци и

за то време им је забрањено да се враћају кући. У прошлости се дешавало да брод који

мора да их одведе са Антарктика због леда не може да се пробије, па су морали и до 3

зиме да преживе у станицама. Такве грешке се данас не дешавају. Поред ових станица

постоје станице које се могу сматрати малим насељима, а то су Вила Естређа (Вила

Звезда) која је чилеанска станица и аргентинска станица Есперанса (Нада). Оне имају

школу, дом здравља и теретану, али најбитнија функција им је и даље научна


hp).

Слика 22 Просторни размештај истраживачких станица на Антарктику

(Извор: http://discoveringantarctica.org.uk/activities/bases_for_understanding/activity.php)


27

Списак свих истраживачких станица са локацијом и земљом порекла се може

видети на Прилогу 1. Станице на обалама морају да се заштите од воде која се отапа, а оне

у унутрашњости имају проблем са затрпавањем снегом. Све станице се крећу јер су на

покретном леду. Снег расте више више од метра годишње, и станице морају стално да се

чисте. База Халеј 6 је 5 пута рушена, а онда су направили дизајн такав да је цела станица

(Слика 23) на ногама које могу да се померају горе-доле, и никад неће више бити затрпана

снегом. Уколико снег нарасте, ноге се издуже и супротно. Станица Скот Амундсен је на

самом јужном полу и на 2700 метара надморске висине. Годишње се због леда помера 10

метара. То је станица која је извор највећег загађења на Антарктику јер се греју на

фосилна горива која им стално доноси авион

(http://www.coolantarctica.com/Bases/modern_antarctic_bases4.php).

Слика 23 Унутрашњост и панорама најмодерније станице Халеј 6

(Извор: http://www.coolantarctica.com/Bases/modern_antarctic_bases2.php)

3.3. Регионализација по Антарктичком Споразуму

Није могуће доћи на Антарктик у самосталној организацији. Потребно је обратити

се влади земље чије држављанство поседујете, изнети детаљан план како доћи до

Антарктика, и јако добар разлог зашто се путује тамо, као и сагласност да нећете имати

никакав утицај на околину. Уколико се задржите дуже од датог времена крши се закон

Антарктичог Споразума - Antarctic Treaty System (ATS). Земље које су припаднице овог

споразума су се бориле за области на Антарктику. Још од 1908. године седам држава је

прогласило Антарктик својом територијом. Током 1940-1950. године било је и оружаних

сукоба. До краја 1955. године Аргентина, Чиле, УК, и САД су створиле преко 20 база на

Антарктику. Савез је створен у оквиру Хладног рата, периода када су САД и СССР

развијале нуклеарно оружје. Постојао је страх да ће оне користити Антарктик за

нуклеарне пробе. Антарктички споразум је потписан 1 децембра 1959. године од стране 12

држава чији су научници активно радили на Антарктику током претходне геофизичке

године: Аргентина, Аустралија, Белгија, Чиле, Француска, Јапан, Нови Зеланд, Норвешка,

ЈАР, СССР и УК (Слика 24). Седамдесетих година прошлог века су ове државе слале


28

трудне жене на Антарктик како би оне родиле тамо и тиме би држава могла да се позива

кад је би дошло до прерасподеле територија. Човек који је рођен најјужније на

Антарктику је аргентинац Емилио Палма, у бази Есперанса. Тиме је Аргентина окончала

сукобе око те територије са Чилеом и Великом Британијом, иако оне то још нису

признале. Неке од битнијих ставки споразума од укупно 14 гласе:

- Забрањено је ратовати на Антарктику

- Слобода научких истраживања се наставља као и раније

- Сва научна открића са Антарктика су доступна свима

-Забрањено је доносити нуклеарни или било који отпад

(http://www.ats.aq/e/ats.htm).

Слика 24 Подела Антаркика на 7 држава

(Извор: http://discoveringantarctica.org.uk/how-is-antarctica-governed/the-antarctic-

treaty/making-claims/)

Данас је споразум потписало 53 државе али право на територију има само 7:

Аргентина, Аустралија, Чиле, Француска, Нови Зеланд, Норвешка и Уједињено

Краљевство. Њихове територије се некад поклапају а границе не постоје у буквалном

смислу. Све истраживачке станице у сваком тренутку отворене ради инспекције која

проверава да ли се у некој крши закон (http://www.ats.aq/e/ats.htm). Средиште АТС се

налази у Буенос Аиресу од 2004. године. Чланице споразума се баве питањима очувања

флоре и фауне, заштитом фока, регулацијом минералних сировина и заштитом животне

средине. Од 53 земље само 29 имају право на доношење одлука, односно гласање

(http://discoveringantarctica.org.uk/how-is-antarctica-governed/geopolitics/geopolitics-of-

antarctica/).


29

На Слици 25 је приказана карта света и веза коју свака држава има са

Антарктичким савезом. Све боје осим црвене приказују земље које су потписале

споразум.

Слика 25 Карта света са земљама у Антарктичком савезу

(Извор:

https://en.wikipedia.org/wiki/Antarctic_Treaty_System#/media/File:Antarctic_Treaty_parties.sv

g, прилагођено)


30

4. ЗАКЉУЧАК

Историју континента је могуће пратити још из времена Архаика. Већи део је остао

непромењен, јер је у облику платоа, док је на његовом западном ободу настајало ново

копно. Антарктик је одвојен од других делова света око 35 милиона година. Смештен је на

самом југу Земље и због тога има најхладнију климу. Имао је срећу да избегне

насељавање и уништавање животне средине од стране човека. Иако се он са људске

перспективе посматра као најмање битан континент јер око 95% континента покрива лед,

он је дом многим аутохтоним врстама које су захваљујући непостојању човека успеле да

преживе. Многе врсте су биле скоро доведене до екстинкције када је човек схватио да

ипак може да експлоатише Антарктик. Највеће богатство Антарктика чини слатка пијећа

вода у виду леда, која ће у будућности бити привилегија. Човек је упознат са овим

континентом непуних 200 година, а тек у последњем веку је константно присутан на

њему. За то време је тежио да га упозна и изградио је истраживачке станице. Он је данас

заштићен законима Антарктичког савеза који га користи искључиво за научна

истраживања. Постаје све популарнији као туристичка дестинација, и може се доћи до

њега авионом и бродом. Око 40 хиљада туриста га посети сваке године. Све се више

спомиње у контексту отапања леда, глобалног загревања и подизања нивоа мора.

Израчунато је да уколико би се отопио сав лед на Антарктику, ниво светског мора би

порастао за 60 метара. Овакав догађај се неће десити у скоријој будућности. Део

антрарктичког леда већ чини запремину светског океана јер испод њега не постоји копно,

и уколико би се он отопио, ниво мора не би нарастао јер лед има већу запремину од воде.

Прави проблем је отапање леда на континенту који негде прелази моћност од 4 километра,

а за његово отапање је потребна велика промена климе. То тада, Антарктик би требало

сачувати таквог какав је, не од климатских промена, него од нас самих.


31


Berg, J. H., Moscati, R. J., & Herz, D. L. (1989). A petrologic geotherm from a

continental rift in Antarctica. Earth and Planetary Science Letters, 93(1), 98-108.

Behrendt, J. C. (1999). Crustal and lithospheric structure of the West Antarctic Rift

System from geophysical investigations—a review. Global and Planetary Change, 23(1), 25-44.

Behrendt, J. C., Blankenship, D. D., Finn, C. A., Bell, R. E., Sweeney, R. E., Hodge, S.

M., & Brozena, J. M. (1994). CASERTZ aeromagnetic data reveal late Cenozoic flood basalts

(1994) in the West Antarctic rift system. Geology, 22(6), 527-530.

Borg, S. G., Depaolo, D. J., & Smith, B. M. (1990). Isotopic structure and tectonics of the

central Transantarctic Mountains. Journal of Geophysical Research: Solid Earth, 95(B5), 6647-

6667.

Block, A. E., Bell, R. E., & Studinger, M. (2009). Antarctic crustal thickness from

satellite gravity: Implications for the Transantarctic and Gamburtsev Subglacial Mountains.

Earth and Planetary Science Letters, 288(1), 194-203.

Fitzgerald, P. G., Sandiford, M., Barrett, P. J., & Gleadow, A. J. (1986). Asymmetric

extension associated with uplift and subsidence in the Transantarctic Mountains and Ross

Embayment. Earth and Planetary Science Letters, 81(1), 67-78.

Fitzgerald, P. G. (1992). The Transantarctic Mountains of southern Victoria Land: The

application of apatite fission track analysis to a rift shoulder uplift. Tectonics, 11(3), 634-662.

Fretwell, P., Pritchard, H. D., Vaughan, D. G., Bamber, J. L., Barrand, N. E., Bell, R., ...

& Catania, G. (2013). Bedmap2: improved ice bed, surface and thickness datasets for Antarctica.

The Cryosphere, 7(1).

Stern, T. A., & ten Brink, U. S. (1989). Flexural uplift of the Transantarctic Mountains.

Journal of Geophysical Research: Solid Earth, 94(B8), 10315-10330.

Kalamarides, R. I., Berg, J. H., & Hank, R. A. (1987). Lateral isotopic discontinuity in

the lower crust: an example from Antarctica. Science, 237(4819), 1192-1195.

Nichols, R. L. (1966). Geomorphology of Antarctica (pp. 1-46). American Geophysical

Union.

Tedrow, J. C. F., & Ugolini, F. C. (1966). Antarctic soils. Antarctic soils and soil forming

processes, 161-177.

Van Wijk, J. W., Lawrence, J. F., & Driscoll, N. W. (2008). Formation of the

Transantarctic Mountains related to extension of the West Antarctic Rift system.

Tectonophysics, 458(1), 117-126.

Van den Berg, J., Van de Wal, R. S. W., & Oerlemans, J. (2006). Recovering lateral

variations in lithospheric strength from bedrock motion data using a coupled ice

sheet‐lithosphere model. Journal of Geophysical Research: Solid Earth, 111(B5).


32

http://www.coolantarctica.com/gallery/penguins/penguin_pictures_thumbnails_p1_adelie.php

http://lima.nasa.gov/pdf/A3_overview.pdf

http://discoveringantarctica.org.uk/how-is-antarctica-governed/the-antarctic-treaty/making-

claims/

http://the.earth.li/~alex/halley/2008_01_04_therons.html

http://www.geo.arizona.edu/geo5xx/geo527/Transantarctic/mantle.html

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Mcmurdo_sound_USGS_map.jpg

https://en.wikipedia.org/wiki/Onyx_River#/media/File:Lake_Vanda_map.jpg

http://www.coolantarctica.com/Bases/modern_antarctic_bases2.php

http://forum.arctic-sea-ice.net/index.php?topic=263.0#top

https://www.nsf.gov/news/news_summ.jsp?cntn_id=103062

http://www.coolantarctica.com/gallery/penguins/penguin_pictures_thumbnails_p2_chinstrap.php

http://www.coolantarctica.com/gallery/seals/seal-pictures-weddell-seals-thumbnails.php

https://www.nsf.gov/od/lpa/news/02/lvostok.htm

http://www.coolantarctica.com/Antarctica%20fact%20file/History/exploration-history.php

https://geonames.usgs.gov/apex/f?p=gnispq:5:0::NO::P5_ANTAR_ID:17048

http://siteselection.com/ssinsider/snapshot/sf041213.htm


http://geologycafe.com/class/chapter12.html

http://www.nationalgeographic.com/xpeditions/atlas/index.html?Parent=antarc&Mode=d

http://www.coolantarctica.com/Antarctica%20fact%20file/science/can_you_live_in_antarctica.p

hp

http://www.coolantarctica.com/Antarctica%20fact%20file/science/can_you_live_in_antarctica.p

hp

http://www.ats.aq/e/ats.htm

http://discoveringantarctica.org.uk/activities/bases_for_understanding/activity.php


http://www.coolantarctica.com/gallery/penguins/penguin_pictures_thumbnails_p1_adelie.php

http://lima.nasa.gov/pdf/A3_overview.pdf

http://discoveringantarctica.org.uk/how-is-antarctica-governed/the-antarctic-treaty/making-claims/

http://discoveringantarctica.org.uk/how-is-antarctica-governed/the-antarctic-treaty/making-claims/

http://the.earth.li/~alex/halley/2008_01_04_therons.html

http://www.geo.arizona.edu/geo5xx/geo527/Transantarctic/mantle.html

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Mcmurdo_sound_USGS_map.jpg

https://en.wikipedia.org/wiki/Onyx_River#/media/File:Lake_Vanda_map.jpg


http://forum.arctic-sea-ice.net/index.php?topic=263.0#top


http://www.coolantarctica.com/gallery/penguins/penguin_pictures_thumbnails_p2_chinstrap.php

http://www.coolantarctica.com/gallery/seals/seal-pictures-weddell-seals-thumbnails.php

https://www.nsf.gov/od/lpa/news/02/lvostok.htm

http://www.coolantarctica.com/Antarctica%20fact%20file/History/exploration-history.php

https://geonames.usgs.gov/apex/f?p=gnispq:5:0::NO::P5_ANTAR_ID:17048

http://siteselection.com/ssinsider/snapshot/sf041213.htm


http://geologycafe.com/class/chapter12.html

http://www.nationalgeographic.com/xpeditions/atlas/index.html?Parent=antarc&Mode=d

http://www.coolantarctica.com/Antarctica%20fact%20file/science/can_you_live_in_antarctica.php




http://www.ats.aq/e/ats.htm

http://discoveringantarctica.org.uk/activities/bases_for_understanding/activity.php



33

https://en.wikipedia.org/wiki/Research_stations_in_Antarctica

https://en.wikipedia.org/wiki/Antarctic_Treaty_System#/media/File:Antarctic_Treaty_parties.sv

g

https://en.wikipedia.org/wiki/Research_stations_in_Antarctica

https://en.wikipedia.org/wiki/Antarctic_Treaty_System#/media/File:Antarctic_Treaty_parties.svg

https://en.wikipedia.org/wiki/Antarctic_Treaty_System#/media/File:Antarctic_Treaty_parties.svg


34

ПРИЛОЗИ

Base Countries Established Situation

Aboa Finland 1989 Queen Maud Land

Almirante Brown Antarctic Base Argentina 1951 Antarctic Peninsula

Amundsen–Scott South Pole Station United States 1957 Geographical South Pole

Artigas Base Uruguay 1984 King George Island

Asuka Station Japan 1985 Queen Maud Land

Belgrano II Argentina 1979 Coats Land

Bellingshausen Station Russia 1968 King George Island

Bernardo O'Higgins Station Chile Germany 1948 Antarctic Peninsula

Bharati India 2012 Larsemann Hills

Byrd Station United States 1957 Marie Byrd Land

Cámara Base Argentina 1953 Half Moon Island

Captain Arturo Prat Base Chile 1947 Greenwich Island

Carlini Base (Ex-Jubany) Argentina 1953 King George Island

Casey Station Australia 1957 Vincennes Bay

Comandante Ferraz Antarctic Station Brazil 1984 King George Island

Concordia Station Italy France 2005 Dome C, Antarctic Plateau

Dakshin Gangotri India 1983 Dakshin Gangotri Glacier

Davis Station Australia 1957 Princess Elizabeth Land

Deception Station Argentina 1948 Deception Island

Dome Fuji Station Japan 1995 Queen Maud Land

Druzhnaya 4 (ru ) Russia 1987-1991 Princess Elizabeth Land

Dumont d'Urville Station France 1956 Adélie Land

Base Presidente Eduardo Villa Las Estrellas Chile 1969 King George Island

Esperanza Base Argentina 1953 Hope Bay

Gabriel de Castilla Base Spain 1989 Deception Island

González Videla Antarctic Base Chile 1951 Paradise Bay

Great Wall Station China 1985 King George Island

Halley Research Station United Kingdom

1956 Brunt Ice Shelf

Henryk Arctowski Polish Antarctic Station Poland 1977 King George Island

Jang Bogo Station South Korea 2014 Terra Nova Bay

Jinnah Antarctic Station Pakistan 1991 Sor Rondane Mountains

Juan Carlos I Station Spain 1988 South Bay

King Sejong Station South Korea 1988 King George Island

Kohnen Station Germany 2001 Queen Maud Land

Kunlun Station China 2009 Dome A

Law-Racovi?ă Station Romania 1986 Larsemann Hills

Leningradskaya Station Russia 1971-1991

(2007-2008)

Oates Coast, Victoria Land

Machu Picchu Base Peru 1989 Admiralty Bay

Maitri Station India 1989 Schirmacher Oasis

Maldonado Base Ecuador 1990 Greenwich Island

Marambio Base Argentina 1969 Seymour-Marambio Island

Mario Zucchelli Station Italy 1986 Terra Nova Bay, Ross Sea


35

Matienzo Base Argentina 1961 Graham Land

Mawson Station Australia 1954 Mac Robertson Land

McMurdo Station United States 1956 Ross Island

Melchior Base Argentina 1947 Melchior Islands

Mendel Polar Station Czech Republic 2006 James Ross Island

Mirny Station Russia 1956 Davis Sea

Mizuho Station Japan 1970 -

Molodyozhnaya Station Russia

Belarus

1962-1990

(2007-2008)

Neumayer-Station III Germany 2009 Atka Bay

Novolazarevskaya Station Russia 1961 Queen Maud Land

Orcadas Base Argentina 1904 Laurie Island

Palmer Station United States 1968 Anvers Island

Petrel Base Argentina 1952 Dundee Island

Primavera Base Argentina 1977 Graham Land

Princess Elisabeth Antarctica Belgium 2007 Queen Maud Land

Profesor Julio Escudero Base Chile 1994 King George Island

Progress Station Russia 1988 Prydz Bay

Rothera Research Station United Kingdom

1975 Adelaide Island

Russkaya Station Russia 1980-1990

(2007-

2008)

Marie Byrd Land

San Martín Base Argentina 1951 Barry Island

SANAE IV South Africa 1962 (SANAE I)

Vesleskarvet

St. Kliment Ohridski Base Bulgaria 1988 Emona Anchorage

Scott Base New Zealand 1957 Ross Island

Showa Station Japan 1957 East Ongul Island

Signy Research Station United

Kingdom

1947 Signy Island

Svea Research Station Sweden 1988 Queen Maud Land

Taishan Station[15] China 2014 Princess Elizabeth Land

Tor Station Norway 1993 Queen Maud Land

Troll Station Norway 1990 Queen Maud Land

WAIS Divide Camp United States 2005 West Antarctic Ice Sheet

Wasa Research Station Sweden 1989 Queen Maud Land

Vernadsky Research Base Ukraine 1994 Galindez Island

Vostok Station Russia 1957 Antarctic Ice Sheet

Zhongshan (Sun Yat-Sen) Station China 1989 Larsemann Hills in Prydz Bay

Прилог 1. Списак истраживачких станица на Антарктику

(Извор: https://en.wikipedia.org/wiki/Research_stations_in_Antarctica, прилагођено)

Seminarski radovi 2016/2017

Documents

Transcript of Seminarski radovi 2016/2017