Seminarski Rad- Rukomet (1)

7/15/2019 Seminarski Rad- Rukomet (1)

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-rad-rukomet-1 1/16

Tema: Uloga rukometa na razvoj motoriĉkihsposobnosti

(Seminarski rad, predmet: Rukomet)

Profesor: Studenti:

Milorad Đukić Mićo Niković 194/11

Igor Malović 226/11



Tema: Testiranje fizičkih sposobnosti rukometašica

Mićo Niković 194/11 Igor Malović 226/11

Saţetak:

Zasto si uzeo da pisese temu iz rukometa? Zasto bas tu temu?

Kljuĉne rijeĉi:

Da opises tvoju temu u 3,4 rijeci… npr. Ja sam za svoju napao Snaga,

izdrţljivost i brzina.



• SADRŢAJ •

1.UVOD.………………………………………………………………..…....2

2.POJAM I DEFINICIJA SPORTSKOG TRENINGA.................................4

3.PROGRAM RADA RUKOMETAŠICA U PRIPREMNOM PERIODU...5

4.KI NEZIOLOŠKA ANALIZA RUKOMETA.………………………….....10

4.1.STR UKTRURALNA ANALIZA.…………………………................104.2.FUNK CIONALNA ANALIZA.……………………………...............10

4.3.A NATOMSKA ANALIZA.……………………......……...................11

5.FAKTORSKA ANALIZA USPEŠNOSTI U RUKOMETU.…………......125.1.HIPOTETSKI METOD I SPECIFIKACIJA.…………..….................12

6.ZAKLJUĈAK..............................................................................................13

7.LITERATURA..………………………………………………………........14



1. UVOD

Rukomet pripada grupi polistrukturalnih, kompleksnih kineziološkihaktivnosti u kojima preovladavaju gibanja cikliĉnog i acikliĉnogkaraktera. U igri se nadmeću dve ekipe od po 6 igraĉa i 1 golman, na

terenu dimenzija 20 i 40m, a utakmicu vode dvojica sudija i merilacvremena i zapisniĉar. U prošlosti je bilo moguće doći do vrhunskihrezultata i bez posebnog znanja treningu i takmiĉenju, ali danas je tonemoguće. Bez znanja o osnovama metodike treninga, planiranja i

programiranja te kontrole treninga nije moguće parirati lokalnim, a

kamoli evropskim i svetskim trendovima, jer talenat i potencijal više nijedovoljno uoĉiti već ga je nuţno usmeriti i razvijati. Uvid u vrednosti što

većeg broja karakteristika i parametara omogućuje pravilnu dijagnostiku

treniranosti te optimalno planiranje, programiranje i kontrolu uĉinkatrenaţnog procesa. Temelj tih postupaka ĉine redovna i pravoremena

testiranja. Dobijeni rezultati uporeĊuju se sa modernim karakteristikamavrhunkih rukometaša, a u svrhu usmeravanja upravljaĉkih akcija. Konkretno, ukoliko se pojave deficiti u nekim oblicima pripremljenosti,

upotrebom za tu situaciju predviĊenih operatora, potrebno ih je pravovremeno i kontrolisano anulirati. Ponekad vrednosti, odnosno

rezultati testiranja na nekoj vrhunskoj ekipi mogu posluţiti kao modelne,ali i kao pokazatelji trendova.

U sportu opšte, dakle i u rukometu, zbog njegovih dinamogenih iergogenih karakteristika vaţne su sve motoriĉke i funkcionalnesposobnosti. Dominatno mesto ipak, u odreĊenom smeru zauzimajuanaerobna i aerobna izdrţljivost, eksplozivna snaga, brzinskakoordinacija i preciznost.



Kondicijski trening, nosti kao posebno vaţan segment sportske pripreme, usmeren je na razvoj i odrţavanje motoriĉkih i funkcionalnih

sposobnosti i morfoloških karakteristika, ubrzavanje procesa oporavka ismanjenja broja i teţina povreda sportiste.

U okvir u kondicione pripreme rukometašica upotreba trenaţera islobodnih utega postaje sve ĉešći naĉin razvijanje snage.Radi se ospravama koje omogućavaju postepeno doziranje opterećenosti idelovanja na taĉno odreĊene skupine mišića po anatomskom kriterijumu. Da bi veţba na trenaţerima bila efikasna i prilagoĊene zahtevimarukometaša, mora se analizirati delovanja mišića i to sa aspekta

pojedinih grupa mišića i njihove amplitude delovanja, tako i sa aspektaizvoĊenja i broja ponavljanja. Redosled veţbi mora biti takav da uvek razvijamo snagu drugih grupa mišića.



2. POJAM I DEFINICIJA SPORTSKOG TRENINGA

Upravljanje promena sportskih performanci zahteva visoko

poznavanje funkcionisanja ljudskog organizma, kao i faktora od kojih to

funkcionisanje zavisi. Celokupan trenaţni proces treba da bude baziranna tim osnovama i putem dobro organzovnih tehnoloških procesausmeren ka postizanju najviših vrednosti u onim sposobnostima, koje sunajvaţnije za postizanje visokog sportskog rezultata. Sve ovo zahtevavisoko personalizovano programiranje treninga sa jasnim, preciznim iobjektivnim zadacima i ciljevima u kome će se maksimalno poštovati

principi i zakonitosti funkcionisanja i prilagoĊavanja ljudskogorganizma. Pri tome su bar dva faktora dominantna: endogeni iegzogeni. Oba faktora su višedimenzionalna, što govori da je trenaţni proces enormno sloţen i da ga treba razumeti na specifiĉan fiziološki-kibernetiĉki naĉin. Upravljanje stresnim situacijama u toku trenaţnog procesa, po svemu sudeći pripada njegovom najosetljivijem inajvaţnijem delu. Ako uporedimo termine i definicije transformacionog procesa, trenaţni proces i trenaţne tehnologije, onda se moţe zakljuĉitida je transformacioni proces najširi pojam, trenaţni proces uţi iodreĊeniji, a trenaţna tehnologija najspecifiĉniji i sasvim odreĊen isistematski ureĊen etapni put transformacije. Programirani trening je

centralni i suštinski deo trenaţne tehnologije i kljuĉ za uspešnomaksimalno podizanje dominantnih sposobnosti kod svakog pojedinca

posebno. Upravljanje trenaţnim procesom podrazumeva programiranitrening, a on podrazumeva stalne objektivne povratne informacije preko

redovne kontrole, dijagnostike i procene trenutnih aktuelnih stanja u

svim aspektima treniranosti sportiste. Bez stalnog uvida u trenutno

stanje sportiste, nema ni programiranja treninga, niti je mogućeupravljati trenaţnim procesom. Bez svega ovoga nema ni sportske forme

ni sportskog rezultata, sve ostaje stvar sluĉaja.



3. PROGRAM RADA VRHUNSKIH RUKOMETAŠICA U

PRIPREMNOM PERIODU

Planiranje treninga u rukometu je specifiĉno jer se toku jednogodišnjeg ciklusa susreću dva perioda. Zbog toga je potrebno u

jednoj godini ekipu dva puta dovoditi na visokom nivou sportske forme i

odrţavati kroz dugi vremenski period. Periodizacija u rukometu izvršena je tako da se jednogodišnji ciklus treninga sastoji se od pripremnog,takmiĉarskog i prelaznog perioda. Jedna takmiĉarska sezona se deli natri perioda:

- pripremni period – period ulaska u sportsku formu

- takmiĉarski period – period odrţavanja sportke forme

- prelazni period – period privremenog gubitka sportske forme.

U pripremnom periodu stvara se osnova za sportsku formu pojedinca

i celog sastava. O tome kako će se provesti pripremni period zavisi

sportska forma. Ako je pripremni period dobro planiran i sproveden

oscilacije u kretanju sportske forme će biti minimalne i lakše ih je

korigovati i usmeravati. Pri premni period kod naših najkvalitetnijihekipa traje 7 – 8 dana, što se smatra uobiĉajnim vremenom, i deli se na

tri faze.

Prva faza pripremnog perioda (baziĉna priprema) rukometašica imazadatak da utiĉe na one kondicione sposobnosti od kojih najviše zavisiuspeh u rukometu. Nema sumnje da u rukometu zbog njegovih

karakteristika dominantno mesto zauzimaju anaerobna izdrţljivost,eksplozivna snaga, preciznost, brzinska koordinacija (agilnost).

Najveci deo vremena će biti utrošen na programu kondicione,

odnosno fiziĉke pripreme 40-45% dok će manji deo vremena biti utrošen

za tehniĉku 30-35% i taktiĉku 15-20% pripremu.

Karakteristika ove faze je da se u treningu deluje na statiĉke,repetivne i eksplozivne snage. Sastavni deo treninga snage trebaju biti

veţbe istezanja kao i veţbe fleksibilnosti. Kod treninga izdrţljivosti



naglasak je na povećanju aerobnih kapaciteta. Krivulja opterećenja rastena temelju obima, dok je intezitet manji.

Druga f aza pripremnog perioda (specifiĉna priprema) rukometašica.

Za razliku od prve faze gde krivulja opter ećenja raste na raĉundominacije obima, u ovoj fazi ima nagli porast na raĉun dominacijeinteziteta. Obzirom da je druga faza pripremnog perioda faza

maksimalnih opterećenja potrebno je planirati koef icijent prepokrivanja

opterećenja uzimajući u obzir obim i intezitet. Tu će opterećenje bitiveće nego u takmiĉarskoj sezoni.

Treća faza pripremnog perioda (predtakmiĉarska) obuhvata rad nataktiĉkoj pr ipremi (40 – 45%) i to na osnovu postavljene koncepcije

igre. U smanjenom obimu radi se tehniĉka (30 – 35%) i specijalnafiziĉka priprema (20 – 25%).

U kondicionoj pripremi upotrebljavaju se tehniĉko – taktiĉki elementiradi razvijanja specifiĉnih sposobnosti. Eksplozivna snaga odrţava senajvećim delom putem situacionog treniga i to duel igre u odbrani,

sunoţnim odrazima u blok i skok šut, potiskom za start, promenom pravca kretanja te sunoţnim eksplozivnim izbaĉajima (dodavanjem išutiranjem) lopte.



DAN TRENING VEŢBE POKUŠAJI OPTEREĆENJ

1. 1. Opruţanje potkolenica 3x10 20-30 kg

Pregibanje potkolenica 3x10-12 20-30 kg

Lat. Mašina iza glave 3-4x10-12 40-50 kg

Bench press 3-4x8-10 60-70%

Veţbe za trbuh 3 serije 90%

Veţbe za leĊa 3 serije 90%

Veţbe za struk 3 serije 90%

2. Trcanje u mestu(skip) 2x2 kg

Penjanje na klupu 2-25 kg

Raskoraĉni skokovi 2-3 kg

Veţbe za trbuh 3-5 kg

Iskoraĉni skokovi 20-30 kghiperekstenzija 5 kg

Prevlaĉenje buĉica 10-15 kg

Bench press ravni 25-30 kg

Trĉanje 1 KRUG-25 sec

2 KRUG-30 sec3 KRUG-30 sec

3. Skokovi sa tegom 4x5 30 kgVuĉenje tega do kolena 4x4 30-40 kg

Poluĉuĉanj sa tegom 4x6 70%

Odmicanje buĉica u stranu 3-4x8-10 8-10 kg


Vezbe za trbuh 4-5x4-5 90%

Veţbe za leĊa 3-4x3-4 90%

2. 1. Skokovi tegom do kolena 3-4x3-4 30-35 kg

Trzaj do kolena 4-5x4-5 30-40 kg

Lat. Mašina iza glave 3-4x10-12 20-30 kgLat. Mašina ispred glave 3-4x10-12 40-50 kg




2. Poluĉuĉnjevi 4x5 80%

Pretkloni 4X6-8 40-50 kg

Provlaĉenje buĉica preko gl 10 kg



Veţbe za trbuh 3-5 kg

Lat.Mašina ispred glave 40 kg

Skokovi sa odruĉenjem 2X2 kg

5-10 kg

Penjanje na klupu 20 kgVeţbe za trbuh

Pregibanje podlaktice 2X8 kg

Trcanje 1 KRUG – 30 sec

2 KRUG - 30 sec

Skokovi tegom do kolena 4X4.5 30 kg

Vuĉenje tega do kolena 4X4.5 40-50 kg

Nabaĉaj tega na grudi 4X3-4 30-40 kg

Provlaĉenje buĉica preko gl 3-4X10-12 15-20 kg

Širenje buĉica u stranu 3-4X10-12 8-12 kg




2. Poluĉuĉnjevi 3X3

2X6

90%

80%

Izbaĉaj sa leĊa 4X3 40-60 kg

Pretkloni 4X8 30-40 kg

Bench press 4X8-10 70%

Triceps masina 4X10-12 20-30 kg

Veţbe za trbuh 3 serije 90%Veţbe za struk 2 serije 90%


3. Potisak buĉica iznad glave 6-10 kg

Skokovi sa tegom na leĊa 20 kg

Širenje buĉica u stranu 8-10 kg

Raskoraĉni skokovi 2X3 kg


Odmicanje buĉica u stranu 3-4x8-10 8-10 kg

Hiperekstenzija 5 kgTriceps mašina 4X10-12 20-30 kg

Trĉanje 1 KRUG-25 sec

2 KRUG-30 sec3 KRUG-30 sec

4. 1. Opruţanje potkolenica 3x10 20-30 kg

Pregibanje potkolenica 3x10-12 20-30 kg



Bench press 3-4x8-10 60-70%

Leptir mašina 3-4x8-10 30-40 kg

Triceps mašina 4X10-12 20-30 kg

Hiperekstenzija 5 kg

Veţbe za trbuh i struk 3x90% 5 kg2. Skokovi sa tegom 3-4x 30-40 kg

Trzaj 4x6 80%

Vuĉenje tega sa tla 3-4x10 40-60 kg

Lat.Mašina ispred glave 40 kg

Dvoruĉni biceps 20 kg

Imitacija šuta 3x8 5 kg


3. Opruţanje potkolenica 15-20 kg

Pregibanje potkolenica 15-20 kg

Raskoraĉni skokovi Veţbe za trbuh 3 serije 90%

Iskoraĉni ĉuĉnjevi 15 kg

Hiperekstenzija 5kg

Visoki skip 1,5 kg

Trĉanje 1 KRUG-30 sec2 KRUG-30 sec

3 KRUG-30 sec

5. 1. Skokovi tegom do kolena 3-4x 30-40 kgVuĉenje tega do kolena 30-40 kg

Nabaĉaj 3-4x2-3 30-50 kg

Kosi bench press 4-6x 70%

Provlaĉenje buĉica preko gl 3-4x 15-20 kg

Triceps mašina 4X10-12 20-30 kg




Potisak buĉicama



4. KINEZIOLOŠKA ANALIZA RUKOMETA U FUNKCIJIKONDICIONE PRIPREME

4.1. Strukturalna analiza

Rukomet je sport visoke varijabilnosti biomehaniĉkih parametara.Preovladavaju trĉanje sa promenama brzine, ritma i smera, zatim

jednonoţni i sunoţni iz zaleta i sa mesta, bacanje i dr., pa neki autori

rukometašice vole nazvati desetobojcima sa loptom. Odgovore na

povećane zahteve koji proizilaze iz zaista raznolike strukture pruţa namfiziĉka priprema rukometašica.

U radu koji je prikazao Cuesta rukometaši reprezentacije Španije su prema igraĉkim pozicijama prešli sledeće udaljenosti: levo krilo 3557m.,desno krilo 4083m,. desni bek 3464m., desni bek 2857m., i pivot

3531m., prema navodu istog autora Konzak i Šalke pokazali su datokom rukometne utakmice igraĉi izvedu 190 promena ritma, 279

promena smera kretnja, 16 skokova. Dakle, na osnovu ovih podataka,

rukometašica izvede ukupno 485 razliĉitih kretanja visokog inteziteta u60 minuta što u proseku iznosi 8 u minuti.

4.2. Funkcionalna analiza

Rukomet prema dominaciji energetskih procesa pripada grupi

aerobno-anaerobnih sportova, no pod pritiskom povećanih zahteva koji proizilaze iz potrebe za većom brzinom i aktivnošću, rukomet koji seigra na vrhunskoj formi, u ne tako dalekoj budućnosti će postatifosfageni anaerobni sport. Retki će pojedinci biti koji će moći pratiti

tempo igre svih 60 minuta. Već neko vreme praksa je mnogih treneraizvoditi izmene odbrana-napad i sa po nekoliko igraĉa. Deo razlogazasigurno leţi i u prethodno navedenom problemu izdrţljivosti nekihradnih kapaciteta.

4.3. Anatomska analiza



Rukomet je sportska igra koja aktivira sve regije lokomotornogaparata. Mišići koji domintatno uĉestvuju u izvoĊenju svih elemenata su prvenstveno mišići ekstremiteta i trupa, a tek zatim mišići gornjihekstremiteta. Budući da su u svim tim akcijama ukljuĉene promene

pravca kretanja u svim smerovima i na svim osnovama tela, ne moţemogovoriti o izrazitoj dominaciji pojedinih mišića nogu, već onaglašenijem radu m.quadricepsa, m.gluteus maximusa, m. soleusa te m. biceps femorisa. Sve uigranije odbrane od napadaĉa zahtevaju da loptuupućuju iz sve nepovoljnijih situacija. Odgovor se uglavnom traţi u brţem i jaĉem izbaĉaju lopte što zahteva veću eksplozivnu snagu mišićaruku, ramenog pojasa i trupa, sa posebnim naglaskom na m. triceps

brachii, m. deltoideus, m. pectoralis major at minor. Odbrana ima svoje

zahteve, pa u odbrabenim duelima ili kontaktima ĉesto moţemo uoĉitiguranja iz odreĊenog prostora, ili rukometni klinĉ.To su situacije kojedodatno angaţuju m.pectoralis, m. triceps brachii, ali i m. latisimusdorsi. Zakljuĉno se moţe reći samo da mišićne grupe koje najviše delujuu izvoĊenju odreĊenih tehniĉkih zadataka u rukometnoj igri su mišićiopruţaĉa nogu, leĊa i izbaĉajne ruke – ramena, nadlaktice, podlaktice i

šake, te mišići pregibaĉa zadnje loţe buta i pregibaĉa trupa.



5. FAKTORSKA STRUTURA USPEŠNOSTI U RUKOMETU

Faktorska struktura u rukometu, kao i u većini drugih ekipnih

sportova, podloţna je promenama pod uticajem razliĉitih rukometnihškola, vrhunskih trenera, rezultata znanstvenih istraţivanja i razvojarukometa u svetu pa su zahtevi u odnosu na uspešnost u rukometnoj igri,iz ovih razloga menjali.

5.1. Hipotetski model i specifikacija

Uspeh u rukometu danas zahteva sposobnosti koje trebaju bitirazvijene u optimalnim odnosima. Vidljivo je da uspešnosti odnosnoukupnom rezultatu najviše doprinosi snaga sa 28% i to na prvom mestueksplozivna snaga skoĉnosti, izbaĉaja i sprinta, a zatim i maksimalnaapsolutna repetitivna snaga. Veliki ulogu imaju izdrţljivost sa23%(aerobna i brzinska alaktatna i laktatna anaerobna snaţna), brzina20% i preciznost sa 14%. Ostale sposobnosti kao što su koordinacija , brzinska koordinacija i savitljivost nose manje postotke što ne znaĉi dane igraju bitnu ulogu u konaĉnom rezultatu jer svaka rukometašica koji

ne raspolaţe navedenim faktorima, ostaje na pragu vrhunskog rukometa.

Prikazane su samo neke baziĉne motoriĉke i funkcionalne sposobosti bitne za uspešnost u rukometu, ako bi se ulazilo dublje u strukturu tihsposobnosti, došlo bi se do zakljuĉka da posebno veliki znaĉaj imajusposobnosti koje, u suštini predstavljaju kombinacije tih sposobnosti.Tose prvenstveno odnosi na brzinsku koordinaciju, brzinsku – snaţnuizdrţljivost, agilnost i dr.



6. ZAKLJUĈAK

U ovom seminarskom radu opisano je testiranje fiziĉkih sposobnostirukometašica, kao i izgled treninga, u ĉemu se on sastoji i koje teţine je

isti. Prikazan je program rada vrhunskih rukometašica u pripremnom periodu. Opisana je kineziološka analiza rukometa u funkciji kondicione pripreme. Kao i faktorska suština uspešnosti u rukometu.



7. •LITERATURA•

1. Fratić F. (2011) Sportski trening, Podgorica.

2. Đukić M., Janković M., Kuburović D. (2007) Organizacija

istraţivanja u rukometu, Baĉka Palanka.

3. Garcia, C (2001) Specifiĉna fiziĉka priprema s naglaskom naizdrţljivost, U: Zbornik radova 25. seminara rukometni trenera 17-27

4. Grujić, I (2002) analiza promena u nekim pokazateljima kondicione pripremljenosti vrhunskih rukometaša u pripremnom period

5. Jukić, I., D. Milanović (2002) proprorcije razliĉitih vidova programa

kondicionog treninga u dugoroĉnoj sportskoj pripremi u sportskim

igrama

6. Mattson, R (1964) igramo rukomet. Beograd: Sportska knjiga.

7. Milovanović D. (1997) Teorija treninga: Priruĉnik za sportske trenere

8. Milanović, D. Z. Šimenc ; D. Vuleta (1996) di jagnostika i analiza

kondicione pripremljenosti vrhunskih rukometaša.

9. Milanović D. Vuleta, M. Tomljanović, I. Dţaja (1997) funkcionalnesposobnosti vrhunskih rukometaša i rukometašica.

10. Patrik D. (2012) Teorija sportskog treninga, Novi Sad.

Seminarski Rad- Rukomet (1)

Documents

Transcript of Seminarski Rad- Rukomet (1)