Sadraj

Sadraj...........................................................................................................................1 Uvod..............................................................................................................................2 Eksplorativna istraivanja..............................................................................................3 PRIKUPLJANJE SEKUNDARNIH PODATAKA........................................................4 ISTRAIVANJE DOSADANJIH ISKUSTAVA.........................................................5 ANALIZA ODABRANIH SLUAJEVA.......................................................................5 PILOT STUDIJE.........................................................................................................6 Grupni intervju........................................................................................................6 Dubinski intervju...................................................................................................10 Projektivne tehnike...............................................................................................10 Zakljuak......................................................................................................................13 Literatura:.....................................................................................................................14

Seminarski rad: Proces meunarodnog marketing istraivanja

UvodNajbolji nain kako bismo saznali kljune informacije za pokretanje novog poduhvata u preduzeu jeste napraviti dobru analizu trita. Poznavanje trita neophodan je preduslov u izradi kvalitetnog marketinkog plana. Nadalje, kvalitet poslovnih odluka koje donosimo, direktno zavisi od kvaliteta informacija kojima raspolaemo. Istraivanje trita nam prua osnovu pri donoenju marketinkih odluka. Prema jednostavnoj definiciji, istraivanje trita je unapred osmiljeni (planirani) proces prikupljanja i analiziranja podataka, u svrhu pruanja informacija bitnih za donoenje marketinkih odluka o upravljanju marketingom. Svrha istraivanja trita je prikupljanje podataka i informacija koje su neophodne za planiranje, organizovanje i kontrolu procesa poslovanja. Istraivanje trita nam omoguava da donosimo kljune odluke na osnovu verodostojnih informacija koje dobijemo istraivanjem, kao i reavanje problema i prepreka na putu do uspeha u poslovanju. Neophodnost istraivanja trita se ogleda u tome to se rizik nikada u potpunosti ne moe eliminisati, upravo zbog toga se prikupljanjem informacija smanjuje rizik prilikom donoenja poslovnih odluka. Preduzee se odluuje na istraivanje trita samo u onim sluajevima kada ne raspolae sa dovoljno informacija koje su neophodne da se donese kljuna odluka.

Jedan od naina da prikupimo potrebne podatke jeste Izviajno (eksplorativno istraivanje) koje je ustvari poetno istraivanje, koje ima zadatak da analizira i definie narav problema kojim se bavimo. Najvie se upotrebljava u situacijama kada sam istraiva ne raspolae gotovo nikakvim podacima o problemu istraivanja.

Seminarski rad: Proces meunarodnog marketing istraivanja

Eksplorativna istraivanjaOsnovna svrha izviajnog(eksplorativnog) istraivanja jeste dobijanje uvida u problem i postizanje boljeg razumevanje pojave, situacije ili dogaaja, to sve olakava i pomae u reavanju problema. Dakle, moe se reci da je izviajno ili eksplorativno istrazivanje poetno istrazivanje ija je svrha da razjasni i definie narav problema istraivanja. Istrazivanje obino poinje definisanjem hipoteze istraivanja do koje se dolazi ili iskustvom, optim poznavanjem problema, ili na temelju pre provedenih istraivanja. Hipoteze su mogui odgovori na postavljena pitanja i slue kao okosnica u procesu istraivanja. Istraivanjem se ta hipoteza moe dokazati ili oboriti. Izviajno istraivanje je tipino za situaciju u kojoj istraiva nema nikakvog iskustva ili znanja o predmetu istraivanja. Posebno je korisno u sluajevima kad se neki uopteno postavljeni problem ralanjuje na konkretne, manje probleme na koje pokuavamo dobiti odgovore. To pomae da istraivanje u kojem emo donositi zakljuke, a koje e se nastavljati na ekspolorativno, zapone razumijevanjem naravi problema koje pokuavamo reiti. Eksplorativno istraivanje bi se moglo preteno, ali ne potpuno,svrstati u kategoriju istraivanja koje rezultira kvalitativnim, opisnim podacima. Ono ne daje preciznija merenja izraena brojevima koji bi imali konkretno znaenje. U ovom se delu moe brojevima eventualno izraziti tendencija kretanja, ali se ne provodi detaljnija numerika analiza. Svi izvori podataka se istrauju neformalno da bi se objasnile osobine koje ima neka pojava, predmet. to znai da veinu projekata iz podruja ekspoloratinvnog istarivanja ini kvalitativna analiza. Izviajno istraivanje se moe provesti i radi razjanjavanja nedovoljno jasnih koncepcija, ili radi boljeg upoznavanja i kristaliziranja problema u celini. Uopteno se moe rei da se izviajnim istraivanjem koristimo u sljedeim prilikama: * dijagnoza situacije - provodi se s namerom da se problem definie nakon to je otkriven i da se upozna narav problema. Izviajno istraivanje pomae u otkrivanju dimenzija problema tako da se nastavak istraivanja usmjeri u dobrom pravcu * odabir razliitih mogunosti delovanja - kad se dogodi da je na raspolaganju vei broj reenja, npr. vie ideja o proizvodu, eksplorativno se istraivanje moe upotrebiti da bi se odabralo optimalno reenje. Testiranje koncepcije proizvoda

Seminarski rad: Proces meunarodnog marketing istraivanja je est razlog za primenu ovog istraivanja. Testiranje koncepcije proizvoda je postupak kojim se istrauju reakcije potencijalnih potroaa na ideju o novom ili znaajno izmenjenom proizvodu ili usluzi. * Otkrivanje novih ideja - izviajno se istraivanje esto primenjuje za stvaranje novih ideja o proizvodu, oglaivakoj poruci i sl. Posebno veliko podruje za otkrivanje ideja o novom ili inoviranom proizvodu jesu nepokrivene potrebe potroaa.

Kako se eksplorativno istraivanje primjenjuje u sluajevima kada o predmetu istraivanja malo znamo, metode istraivanja su razliite. Postoje mnoge tehnike u istraivanju nedefinisanog problema ali i dalje treba imati na umu da svrha istraivanja, a ne tehnika odreuje hoe li istraivanje biti eksplorativno, deskriptivno ili kauzalno. Iskustvo pokazuje da su u eksplorativnom istraivanju posebno korisna etiri pristupa :

PRIKUPLJANJE SEKUNDARNIH PODATAKA

Sekundarno prikupljanje podataka je jedan od najbrih i najekonominijih naina u postavljanju hipoteze istraivanja. Upotrebu postojeih podataka je jako bitno naglasiti, jer su istraivai esto skloni provesti ,,svoje,, istraivanje a da prethodno nisu proverili je li i to je ve poznato o problemu i predmetu istraivanja. Preduzea u razvijenim zemljama, a i mnoga naa uspenija preduzea, koja kontinuirano provode istraivanje trita, skupila su vrlo korisne pisane materijale iz podruja poslovanja svoga proizvoda ili usluge. To su ponekad vrlo detaljne informacije koje pomau u postavljanju hipoteze istraivanja.

Upotreba sekundarnih podataka se ne odnosi samo na brojane pokazatelje. esto se u asopisima i ostalim tampanim materijalima nau vrlo dobra objanjenja za mnoge pojave ili neki pokazatelji koji istraivau pomau da shvati problem. U upotrebi sekundarnih podataka polazimo od materijala koji postoje unutar preduzea, a zatim prikupljamo ostale objavljene podatke.

Seminarski rad: Proces meunarodnog marketing istraivanja Razvoj elektronske obrade podataka menja tradicionalni pristup u upotrebi sekundarnih podataka. Dananje su mogunosti pohranjivanja podataka velike, a takoer i njihovo pretraivanje, sistematiziranje i primena. Istovremeno se poveava koliina podataka koje objavljuju mnogi izvori, pa se postavlja i problem odabiranja vanijih podataka, a zanemarivanja manje vanih.

ISTRAIVANJE DOSADANJIH ISKUSTAVA

U svakom podruju ima ljudi koji se njime vie bave, pa naravno o njemu i vie znaju i imaju vie ideja od prosenih poznavalaca. Svrha ovog dela istraivanja je da prikupimo postojea znanja, iskustva i ideje od onih osoba koje imaju takve osobine, opet, s namerom da dobijemo bolji uvid u problematiku koja se istrauje i da nam taj postupak pomogne u postavljanju hipoteze istraivanja. U tom smislu neemo provesti ispitivanje uzorka sluajno odabranih ispitanika, nego emo se usredsrediti na manji broj ljudi ija su iskustva za nas u tom asu korisna. To mogu biti strunjaci iz proizvodnje i prodaje nekog proizvoda, radnici iz trgovinskih organizacija ili potroai, i uopte ljudi koji se u veoj meri na neki nain bave predmetom koji istraujemo. Odabrani uzorak se zove uzorak poznavatelja/eksperata. U ovom delu postupak je obino jo uvek neformalan, razgovori su nestrukturirani i obino ih vode osobe ili slube poslovnog upravljanja (komercijalne, prodajne slube).,a ne slube istraivanja trita. Kako je svrha eksplorativnog istraivanja dobijanje ideja o problemu, moe se zamisliti i formalni mali uzorak vrlo paljivo odabranih eksperata kojima tada postavljamo formalna pitanja, uz mogunost rasprave bez ogranienja. ak se preporuuje sasvim slobodna diskusija uz neznatnu motivaciju i usmeravanje. Sagovornike biramo namerno, jer vie znaju o predmetu nego ostali, a svrha nije donoenje zakljuka o veliini pojave na tritu nego donoenje zakljuka o naravi pojave

ANALIZA ODABRANIH SLUAJEVA

Seminarski rad: Proces meunarodnog marketing istraivanja

Analiza odabranih sluajeva se sastoji u intenzivnom ralanjivanju odabranih sluajeva koji se odnose na slinu problematiku koju mi istraujemo. Svrha ovog postupka je u tome da pomogne u shvatanju sutine problema. Pri tome se moe prouavati postojea dokumentacija nekoga poslovnog dogaaja i na osnovu toga upoznati njegove dobre i slabe strane. Moe se poreenjem poslovanja dveju slinih organizacija odvojiti inioce koji su pozitivno delovali na razvoj dogaaja od onih koji su delovali negativno. Moe se uporeivati deo poslovanja, npr prodaja na dva trita, ili prodaja dveju organizacija, rad dva ili vie predstavnitva...itd.

Istraiva pokuava izolovati osobine koje su zajednike u nekoliko sluajeva, ili one koje to nisu, nego su tipine, recimo,samo za uspene sluajeve. Na osnovu uspenih poreenja slinosti ili razlika u strategiji marketinga u nekoliko poslovnih sluajeva mogue je fomulirati hipotezu u vlastitom istraivanju.

PILOT STUDIJE

Izraz pilot studije" se koriste kao skupni pojam u kojem su okupljene razliite istraivake tehnike. Kada ga koristimo u kontekstu izviajnog istraivanja, podrazumevamo da e se primeniti razliite tehnike u manjem opsegu, manje formalno, zbog iznalaenja hipoteze istraivanja. Drugim reima, u mnogim aspektima to je istraivanje slino onome kojemu je cilj da rezultira preciznijim procenama iz uzorka, ali u ovome sluaju postupak ima manje zahteve. Pilot studije rezultiraju primarnim podacima, obino za kvalitativnu analizu. Ispitanici su u ovome sluaju proseni potroai, ne vie eksperti. Pilot istraivanje usmereno je na onu kategoriju za koju se smatra da e biti potencijalni potroa - drugim reima, na ciljnu skupinu koju je marketing definisao kao svoj primarni zadatak u dugoronoj strategiji. Tri glavne kategorije pilot studija:

Grupni intervjuGrupni intervju je posebno popularan u razvijenim zemljama gde ga preteno primenjuju oglaivake agencije. To je nestrukturirani intervju slobodnog toka, proveden s

Seminarski rad: Proces meunarodnog marketing istraivanja manjom grupom ljudi. Provodi se bez formalnog upitnika u kojem su navedena pitanja odreenim redosledom i sa zadanim sadrajem. Instrument istraivanja u grupnom intervjuu je podsjetnik za intervju, pomou kojeg se raspravlja o predmetu istraivanja: marki proizvoda, usluzi, oglaavanju, koncepciji novoga proizvoda. Grupa se sastaje na nekom pre dogovorenom mestu i u odreeno vrijeme. Uesnici znaju da e se razgovarati o temi koja je deo istraivakog procesa. Grupu obino ini od 6-10 uesnika, iako se ponekad oforme i vee grupe. Ispitanici su osobe koje predstavljaju ciljnu grupu za proizvod ili uslugu o kojoj je re. Grupa ima moderatora koji usmerava tok rasprave, diskusije. On poinje razgovor, uvodi temu i ohrabruje uesnike da izraze svoja miljenja, danas se ak govori o grupama koje same odreuju uesnike koji sami odreuju sadraj razgovora. Tema razgovora se formira prema sklonostima grupe, a obino se radi o neemu to ljude najvie zanima ili najvie brine,frustrira i tada dolaze na povrinu njihova iskrena miljenja i stavovi. Osnovna prednost grupnog intervjua je u relativno visokoj brzini samog postupka, lagano se provodi i trokovi su relativno niski. U situaciji gde se zaista ele brzi rezultati, u nedelju dana moe se organizovati i po nekoliko grupnih intervjua, analizirati njihov sadraj i dati izvetaj o predmetu. Takve manje grupe nikad ne predstavljaju reprezentativni uzorak bez obzira na to koliko paljivo mogu biti odabrani.

Fleksibilnost manje grupe takoe je prednost, posebno ako se porede s veim reprezentativnom uzorkom. U maloj grupi mogue je proiriti temu na druga podruja, moe se dobiti uvid u mnoge detalje,posebno ako je re o stalnosti ponaanja potroaa. esto se sazna nain razmiljanja, motivi koji ih vode u jednom ili drugom smeru, i mnoge druge stvari koje u anketnom upitniku jednostavno ne izlaze na povrinu. Grupni se intervju primenjuje esto za definisanje osobina novog proizvoda. Koncepcija proizvoda se menja, profinjuje, ponovo testira dok ne postane prihvatljiv. Specifine prednosti grupnog intervjua mogu se svrstati na sledei nain: * Sinergizam - kombinovano delovanje grupe rezultirae veim brojem informacija, pogleda, ideja, miljenja nego to bi se dogodilo u nekoliko pojedinanih intervjua.

Seminarski rad: Proces meunarodnog marketing istraivanja * Efekt lavine - primedba jednog uesnika izaziva mnotvo primedbi drugih, te se ua tema na taj nain proiruje. * Stimulacija - nakon kraeg vremena u kojemu se nastoji probiti led" uesnici obino pokazuju sve jau elju da izraze svoja miljenja, stavove i oseaje. to dalje razgovor odmie, atmosfera postaje sve slobodnija i to stimulativno deluje na ispitanike. * Sigurnost - u grupi dobro odabranog sastava pojedina osoba obino nalazi u tome da i ostali uesnici dele njegovo ili njeno miljenje, a osim toga u prijateljskoj i neobaveznoj atmosferi niko od njih ne trai da podrobno objanjavaju svoje stavove. Ljudi su obino otvoreni jer se trai miljenje grupe, a ne pojedine osobe. Uesnici ubrzo shvate da se izjave ne doivljavaju kao individualne nego kao grupne. * Spontanost - s obzirom na to da niti jedna osoba nije pojedinano primorana odgovoriti na neka ili sva pitanja, odgovori su spontani i manje konvencionalni. U tom smislu predstavljaju taniju sliku, stava ili miljenja pojedine osobe o nekom predmetu. U grupnom intervjuu ljudi govore samo kad zaista imaju ta rei. * Otkrivanje novih podruja - ponekad se dogodi da u grupnom intervjuu doe na videlo neto neoekivano, o emu niko od istraivaa prethodno nije znao ili razmiljao. U grupi se takoe moe dogoditi da se neka postojea ideja, kojoj se moda nije posveivalo dovoljno panje,razvije i shvati njena vanost. * Specijalizacija - grupni intervju omoguava angaovanje kolovanog moderatora jer su trokovi intervjuiranja manji nego trokovi pojedinanog intervjua. * Nauno praenje - grupni intervju omoguuje praenje na nekoliko naina. Prvo, razgovor moe promatrati vie ljudi a to pomae u interpretiranju rezultata. Drugo, razgovori se mogu snimiti magnetofonom ili video kamerom. Na taj se nain kasnije mogu otkriti neki detalji koji su moda izbegli tokom samog intervjua ili razjasniti moebitna neslaganja ili suprotstavljanja do kojih moe doi tokom intervjua.

Seminarski rad: Proces meunarodnog marketing istraivanja * Sadraj - skupni intervju omoguuje bolju kontrolu nego individualni s obzirom na sadraj koji pokriva i dubinu do koje dopire. Moderator je esto jedan od uesnika i zato moe ponovno otvoriti neka pitanja, ako nisu bila dovoljno obuhvaena u prvobitnom razgovoru. * Brzina - grupni intervju omoguuje dobivanje odreenog broja intervjua mnogo bre nego to bi se dobilo pojedinanim ispitivanjem. * Sastav grupe - idealna veliina grupe je od 6-10 relativno homogenih osoba, ako je grupa manja moe se dogoditi da se jedan lan svojim uestvovanjem nametne ostalima. Prevelika grupa onemoguava ili sputava uestvovanje pojedinaca. Homogenost grupe je potrebna da se ne troi previe vremena na meusobna ujeravanja s obzirom na mogue potpuno suprotne take gledita. Istraivanje stavova o kozmetici sasvim e sigurno zahtevati raslojavanje ena barem u tri segmenta: mlade devojke, udate, neudate ene a vjerovatno jo i dalje uzimajui u obzir socijalnu klasu. Ako se eli miljenje razliitih grupa treba provesti nekoliko grupnih intervjua: jedna samo s mukarcima, jedna samo sa enama i tako se dobija diverzificirani uzorak i ako je grupa u intervjuu bila homogena.

Intervju bi se trebao odvijati u oputenoj atmosferi u kojoj se uesnici oseaju slobodno i nesputano., kako bi zaista izraavali svoja miljenja. Obino se takvi susreti organizuju u prostorijama istraivakog instituta, oglaivake agencije, neijemu stanu ili hotelu, svakako ne u prostorijama neke kompanije, a pogotovo ne one ijem e marketingu koristiti provedeno istraivanje. Moderator omoguava svakome da govori, potie na razgovor, usmerava, postavlja potpitanja, ali ne izraava vlastite stavove. Njegov je zadatak da usmerava na glavni sadraj. Kada rasprava vie ne generira nove ideje, dobar moderator menja njen tok. Moderator ima svoj podsetnik za intervju, popis pitanja koja treba obuhvatiti, ali njihov redosled, sadraj, nain na koji su postavljena nije utvreno onako kruto kao u anketnom upitniku.

Seminarski rad: Proces meunarodnog marketing istraivanja

Dubinski intervjuDubinski intervju je relativno nestrukturirani, ekstenzivni intervju u kojem intervjuer postavlja mnoga pitanja i nastoji dobiti to opirnije i dublje odgovore. Primenjuje se kad istraivanjem elimo upoznati motive i razloge ponaanja u potronju, na taj nain da se od ispitanika dobije maksimalna sloboda u izraavanju i slobodne asocijacije. Predmet istraivanja je uglavnom neprikriven, ali moe biti i prikriven. U ovakvu je intervjuu uloga intervjuera izuzetno vana. Tu se takoe trai struno znanje za voenje razgovora. Intervjuer, slino moderatoru u grupnom intervjuu, ostaje po strani, usmerava sadraj razgovora, potie ako je potrebno, vraa na temu.

U novije doba dubinski je intervju manje u upotrebi kao metod istraivanja motivacija. To je metoda koja trai visokoobrazovanog intervjuera, razgovor moe potrajati i po jedan sat,a vodi se samo s jednom osobom. U poreenju s grupnim intervjuom trokovi su dubinskog intervjua konstantno interpretira odgovore ispitanika i polako gradi sliku o njemu. U tom smislu i intervju se moe mijenjati, ako je psiholog u mogunosti da oceni ono to je uo, a zatim odluuje koje e teme dalje slediti u jaoj mjeri, a koje e moda napustiti.

Projektivne tehnike Sve projektivne tehnike se zasnivaju na pretpostavci da se ljudi lake i slobodnije izraavaju indirektno, bilo da su toga svesni ili ne. U projektivnim tehnikama oni govore u ime treih osoba, stavljaju masku", a pod maskama se istina lake saznaje. Tako misle pobornici ovih tehnika i zato ispitaniku ostavljaju mnoge mogunosti u kojima on nije direktno izloen: ne pita se on, nego je stavljen u situaciju da odgovora u ime neke druge,nevidljive osobe. Projektivne tehnike su indirektno sredstvo ispitivanja koje ispitaniku omoguuje da projektuje" svoja oseanja i uverenja na treu osobu, na neki drugi objekat ili je stavljen u situaciju reavanja zadatka. Od ispitanika se oekuje da opiu situaciju vlastitim reima u

Seminarski rad: Proces meunarodnog marketing istraivanja okviru svojih vlastitih iskustava, stavova, i osobina linosti. Na taj nain veruje se da e oni izraziti svoje miljenje i oseanja koje inae ne izraavaju javno i moda ak sakrivaju od okoline, pa ak i od sebe. U istraivanju trita najee se primenjuju sledee projektivne tehnike: test asocijacije na re, tehnika nedovrenih reenica, tehnika tree osobe, tehnika igre uloga, test tematske apercepcije.

Test asocijacije na re

Test asocijacije na re je projektivna tehnika u kojoj se ispitaniku predouje jedna po jedna re (od veeg popisa pojmova) i od njega trai da odgovori prvom rei koje se moe setiti. Ispitaniku se postavlja pitanje: Koja vam re prva dolazi na pamet kada kaem re....?" Belee se verbalni i neverbalni odgovori (oklevanje u odgovoru i sl.). ispitanik se moe pustiti da sam da odgovor ili mu se moe dati popis od nekoliko rei. To se radi posebno u situacijama kada elimo otkriti ne samo neposrednu asocijaciju, nego i razvoj asocijacija, sled koji moe voditi u neka neotkrivena podruja. Tehnika asocijacije na re posebno je pogodna u testiranju marke proizvoda, naziva poduzea ili sadraja oglaivake poruke. Kada bismo hteli biti posve korektni, tumaenje testa morao bi obaviti psiholog ili neki drugi strunjak kolovan u tom podruju. Interpretacija rezultata nije jednostavna i svako bi preuranjeno zakljuivanje trebalo obeshrabriti. Spominjemo ipak, ove tehnike jer je dosadanja neinventivnost u odabiranju imena u naoj ekonomiji - uz izuzetke, kao uvek - ipak jo gora od moda nekorektno sprovedenog testa asocijacije na re, koja bi verovatno ipak dala neto bolja imena od nekadanjih. Praktina korist testa asocijacije sastoji se u tome to se na taj nain mogu izbei promaaji u markama i opisu proizvoda ili nazivu preduzea. Moe se dogoditi da neka re potroaima zvui do te mjere odbojno da e zbog nje odbijati kupovinu proizvoda. Dijeta" je jedna od takvih rijei. Dok engleski jezik upotrebljava taj izraz gotovo na svakom koraku sa znaenjem proizvoda koji nema kalorije i pomae u ouvanju vitkosti i lepog izgleda,pa imamo Diet Colu, Diet Pepsi i mnoge druge marke, za naeg potroaa dijeta ima negativnu asocijaciju. To je za njega gladovanje, odricanje, patnja donekle je povezana s bolesti, da dijetalni"

Seminarski rad: Proces meunarodnog marketing istraivanja proizvod ne uzimamo s takvim veseljem kao to to, npr, rade Amerikanci. Oglaavanje moe menjati stavove. Ali se to dogaa vrlo sporo, pa je u prvoj fazi, kad proizvod tek dolazi na trite, sigurno bolje izbegavati poruku koja nailazi na otpor potroaa.

Test nedovrenih reenica

Test nedovrenih reenica je projektivna tehnika u kojoj se od ispitanika trai da niz zapoetih reenica dovri prvom rei ili frazom koja mu padne na pamet. Taj se test takoe zasniva na pretpostavci slobodne asocijacije. Odgovori su neto dui nego kod asocijacije rijei. Primer moe biti: Ljudi koji piju pivo................................ Uvozno pivo vie vole................................ Tamno pivo je za....................

Tehnika tree osobe

Tehnika tree osobe je projektivna tehnika u kojoj ispitanika pitamo razloge zbog kojih trea osoba radi to to radi ili ta trea osoba misli o proizvodu ili usluzi. Oekuje se da e ispitanik preneti svoje stavove na treu osobu. Ideja maske" u ovoj tehnici izrazito naglaena. Ispitanik se pita to bi rekao ili napravio sused u odreenoj situaciji

Tehnika igre uloga Tehnika igre uloga je projektivna tehnika koja od ispitanika trai da se ponaa kao neka druga osoba u odreenim okolnostima. Posebno je pogodna u situacijama istraivanja meuljudskih komunikacija, kao to je prodavac - kupac, konobar -gost, i slino. Igra uloge

Seminarski rad: Proces meunarodnog marketing istraivanja moe biti potpomognuta razliitim sredstvima. Jedna mogunost je strip u kojem dve glavne osobe razgovaraju i obe imaju oblai" izrad svojih glava. Jedan od tih oblaia obino sadri provokativno pitanje. Drugi je ostavljen prazan i u njega ispitanik treba upisati svoj tekst.

Test tematske apercepcije Test tematske apercepcije je projektivna tehnika koja se sastoji od fotografija ili crtea iz kojih ispitanik treba iskonstruisati sadraj - priu. U sreditu panje obino su proizvodi ili ljudi. Ispitanik treba rei ta se dogaa i ta e se dogoditi kao slijedee. Nekada su crtei napravljeni poput stripa.

Zakljuak

Osnovna svrha marketing istraivanja jeste dobivanje uvida u problem i postizanje boljeg razumevanje pojave, sitaucije ili dogaaja, to sve olakava i pomae u reavanju problema. Izviajno istraivanje se koristi u sledeim prilikama:

-dijagnoza situacije, -odabir razliitih mogunosti delovanja.

U eksplorativnom istraivanju su posebno korisna etiri pristupa:

Seminarski rad: Proces meunarodnog marketing istraivanja 1.Prikupljanje sekundarnih podataka 2.Istraivanje dosadanjih iskustava 3.Analiza odabranih sluajeva 4.Pilot studije: -Grupni intervju -Dubinski intervju -Projektivne tehnike: * Test asocijacij e na re * Test nedovrenih reenica * Tehnika tree osobe * Tehnika igre uloga * Test tematske apercepcije

Literatura:

1. Istraivanje trita; Mira Marui, Tihomir Vraneevi, 5.izdanje, Zagreb 2001. 2. Marketing, dr Jovan Popesku, Beograd, 2005. 3. Marketing, prof. Dr B. Novakovi Raji, Novi Sad 2008