Seminarski rad - Geografija stanovnistva i srodne nauke
-
Upload
mrzitedakucasam-seminarskidiplomski-radovi -
Category
Documents
-
view
230 -
download
0
Transcript of Seminarski rad - Geografija stanovnistva i srodne nauke
-
8/20/2019 Seminarski rad - Geografija stanovnistva i srodne nauke
1/20
-
8/20/2019 Seminarski rad - Geografija stanovnistva i srodne nauke
2/20
Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“
ТезеТезе
•• 1.Наука о становништву1.Наука о становништву
•• 2.Предмет и задаци2.Предмет и задаци
•• 3.Методе истраживања3.Методе истраживања
•• 4.Подела (науке) геограи!е становништва4.Подела (науке) геограи!е становништва
•• ".#езе са другим наукама".#езе са другим наукама
2
-
8/20/2019 Seminarski rad - Geografija stanovnistva i srodne nauke
3/20
Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“
1.Наука о становништву1.Наука о становништву
$тановништво !е веома сложен %редмет %роу&авања' ко!им се ави$тановништво !е веома сложен %редмет %роу&авања' ко!им се ави
&итав низ наука медицина' етнологи!а' социологи!а' %си*ологи!а' истори!а'&итав низ наука медицина' етнологи!а' социологи!а' %си*ологи!а' истори!а'
економи!а итд. Наука ко!а %роу&ава вели&ину становништва' његов састав'економи!а итд. Наука ко!а %роу&ава вели&ину становништва' његов састав'
разво! и његове о%ште карактеристике назива се демограи!а разво! и његове о%ште карактеристике назива се демограи!а (+,-/ 0(+,-/ 0 народ'народ'
5,675,67 %исати' о%исати). 8о !е релативно млада нау&на дисци%лина' ко!у !е у%исати' о%исати). 8о !е релативно млада нау&на дисци%лина' ко!у !е у
нау&ну %раксу %рви увео ранцуски статисти&ар и %риродњакнау&ну %раксу %рви увео ранцуски статисти&ар и %риродњак 9:56;;, ?? 00 1@>A) у свом раду о!авBеном 1@"". године. Cн !е демограи!у1@>A) у свом раду о!авBеном 1@"". године. Cн !е демограи!у
деинисао као %риродну и друштвену науку Bудске врсте' односно у ужемдеинисао као %риродну и друштвену науку Bудске врсте' односно у ужем
смислу као математи&ко знање о становништву' његовом о%штем кретању'смислу као математи&ко знање о становништву' његовом о%штем кретању'
његовом изи&ком' граDанском' интелектуалном и моралном стању.његовом изи&ком' граDанском' интелектуалном и моралном стању.
Неки од аутора сматрали су да !е демограи!а наука ко!а се авиНеки од аутора сматрали су да !е демограи!а наука ко!а се ави
%рвенствено %риродним (раDање' умирање и %лодност становништва односно%рвенствено %риродним (раDање' умирање и %лодност становништва односно
наталитет' морталитет и ертилитет) и ме*ани&ким (миграци!е) кретањемнаталитет' морталитет и ертилитет) и ме*ани&ким (миграци!е) кретањем
становништва' као и дескри%ци!ом (о%исивањем) неки* основни* структурастановништва' као и дескри%ци!ом (о%исивањем) неки* основни* структура
становништва %ол и отарост) ра&но стање' %роеси!а' верска %ри%адност итд.становништва %ол и отарост) ра&но стање' %роеси!а' верска %ри%адност итд.
Eруги аутори су о%ет демограи!у' с*ватали' као знатно ширу и свеоу*ватни!уEруги аутори су о%ет демограи!у' с*ватали' као знатно ширу и свеоу*ватни!у
науку.науку.
Fуски демогра G.H. Iрланис !е 1?">. године у !едном &ланку изнеоFуски демогра G.H. Iрланис !е 1?">. године у !едном &ланку изнео
тезу да !е демограи!а свеоу*ватна наука о становништву у &и!и домен с%ада!утезу да !е демограи!а свеоу*ватна наука о становништву у &и!и домен с%ада!у
све %о!аве' %роцеси и закономерности у оласти ро!ности' структуре'све %о!аве' %роцеси и закономерности у оласти ро!ности' структуре'
размешта!а и динамике становништва. Jрватски демогра размешта!а и динамике становништва. Jрватски демогра 9;6: K,L5,6-,09;6: K,L5,6-,0
M;,L6NM;,L6N деинише демограи!у као друштвену науку ко!а истражу!е законедеинише демограи!у као друштвену науку ко!а истражу!е законе
развитка становништва у њи*ово! истори!ско!' соци!ално! и економско! развитка становништва у њи*ово! истори!ско!' соци!ално! и економско!
условBености.условBености.
3
-
8/20/2019 Seminarski rad - Geografija stanovnistva i srodne nauke
4/20
Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“
Eео геограи!е ко!и !е тесно %овезан са демограи!ом назива сеEео геограи!е ко!и !е тесно %овезан са демограи!ом назива се
геограи!ом становништва. Fазграни&ење измсDу ови* две!у нау&ни*геограи!ом становништва. Fазграни&ење измсDу ови* две!у нау&ни*
дисци%лина !ако !е тешко' %ошто се оне у многим елементима %ре%лиOу'дисци%лина !ако !е тешко' %ошто се оне у многим елементима %ре%лиOу'
Pао израз тог %рекла%ања !авBа се %о!ам демогеограи!е или геодемограи!е.Pао израз тог %рекла%ања !авBа се %о!ам демогеограи!е или геодемограи!е.Qеограи!а становнш%тва %роу&ава у квантитативном и квалитативном смислуQеограи!а становнш%тва %роу&ава у квантитативном и квалитативном смислу
становништво на одреDеном %ростору' односно његове разли&итости истановништво на одреDеном %ростору' односно његове разли&итости и
с%еции&ности. Rедна деиници!а геограи!е становништва.из 1?A2. годинес%еции&ности. Rедна деиници!а геограи!е становништва.из 1?A2. године
гласи. SQеограи!а становништва !е друштвено0геограска дисци%лина ко!агласи. SQеограи!а становништва !е друштвено0геограска дисци%лина ко!а
изу&ава %ромене &ињеница и закономерности размешта!а становнш%тва уизу&ава %ромене &ињеница и закономерности размешта!а становнш%тва у
територи!алном систему насеBени* места' %ри &ему се раст' структура'територи!алном систему насеBени* места' %ри &ему се раст' структура'
%ремештање и Eруге осоине становништва разматра!у у %роцесу економски*%ремештање и Eруге осоине становништва разматра!у у %роцесу економски*
активности.активности.
$.T. Pовалев !е 1?AA. године дао следеOу деиници!у SQеограи!а$.T. Pовалев !е 1?AA. године дао следеOу деиници!у SQеограи!а
становништва треа да ком%лексну карактеристику територи!ални* ску%овастановништва треа да ком%лексну карактеристику територи!ални* ску%ова
становништва и система насеBа' као места живота и рада Bуди' да откривастановништва и система насеBа' као места живота и рада Bуди' да открива
закономерности и регионалне осоености њи*овог ормирања и %ролемазакономерности и регионалне осоености њи*овог ормирања и %ролема
развитка. Cна такоDе %роу&ава миграци!е становништва и њи*ове развитка. Cна такоDе %роу&ава миграци!е становништва и њи*ове
закономерности' као и територи!ални размешта! становништва на земBи и узакономерности' као и територи!ални размешта! становништва на земBи и у
%о!единим земBама и ре!онимаS .%о!единим земBама и ре!онимаS .
U све остале деиници!е геограи!е становништва %рвенствено уU све остале деиници!е геограи!е становништва %рвенствено у
озир узима!у становништво на одреDеном %ростору (насеBе' реги!а' држава'озир узима!у становништво на одреDеном %ростору (насеBе' реги!а' држава'
континент...)' %ри &ему се уо&ава!у узро&но0%оследи&не везе и актори ко!иконтинент...)' %ри &ему се уо&ава!у узро&но0%оследи&не везе и актори ко!и
условBава!у демограске осоине становништва'а %отом и врше његовуусловBава!у демограске осоине становништва'а %отом и врше његову
квантитативну и квалитативну ком%араци!у са другимквантитативну и квалитативну ком%араци!у са другим
адекватним %росторним !единицама.адекватним %росторним !единицама.
4
-
8/20/2019 Seminarski rad - Geografija stanovnistva i srodne nauke
5/20
Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“
2.Предмет и задаци2.Предмет и задаци
I %рошлости !е %редмет демограи!е оу*ватао ро!ност и %росторниI %рошлости !е %редмет демограи!е оу*ватао ро!ност и %росторни
размешта! становништва' његово %риродно и ме*ани&ко кретање' као и %олно 0 размешта! становништва' његово %риродно и ме*ани&ко кретање' као и %олно 0старосну и друге структуре становшшггва. Cвако уже сведен %редметстаросну и друге структуре становшшггва. Cвако уже сведен %редмет
демограи!е азирао се %рвенствено на %риродном кретању становништва'демограи!е азирао се %рвенствено на %риродном кретању становништва'
%осено раDању. U данас %осто!и мањи ро! заговорника оваквог %редмета%осено раDању. U данас %осто!и мањи ро! заговорника оваквог %редмета
демограи!е' ко!и исти&у %отреу сужавања %редмета геограи!е да не идемограи!е' ко!и исти&у %отреу сужавања %редмета геограи!е да не и
дошло до %рекла%ања са другим нау&ним дисци%линама ко!е %роу&ава!удошло до %рекла%ања са другим нау&ним дисци%линама ко!е %роу&ава!у
становнштво.становнштво.
Vа %редмет демограи!е у ширем смислуVа %редмет демограи!е у ширем смислу 9;6: K,L5,6-,0M;,L6N9;6: K,L5,6-,0M;,L6N
сматра да %редставBа %роу&авање ро!ности' %росторног рас%оредасматра да %редставBа %роу&авање ро!ности' %росторног рас%ореда
становништва' његовог %риродног и ме*ани&ког кретања' сви* %роменастановништва' његовог %риродног и ме*ани&ког кретања' сви* %ромена
у сери структуре становништва' као и %роу&авања %ородице' домаOинства иу сери структуре становништва' као и %роу&авања %ородице' домаOинства и
насеBа као демограски* елемената' односно %роу&авање %олитике усмеравањанасеBа као демограски* елемената' односно %роу&авање %олитике усмеравања
становништва (%о%улациона %олитика).становништва (%о%улациона %олитика).
Наш %ознати демогра Eушан Gрезник сматра да !е %редметНаш %ознати демогра Eушан Gрезник сматра да !е %редмет
демограи!е становништво ко!е живи на неко! територи!и и ко!е мења сво!едемограи!е становништво ко!е живи на неко! територи!и и ко!е мења сво!е
осоине %од одреDеним %равилима и условима' карактеристи&ним за одреDениосоине %од одреDеним %равилима и условима' карактеристи&ним за одреDени
истори!ски %ериод.истори!ски %ериод.
Uз %ред*одно наведени* ставова %роизилази да !е основа %редметаUз %ред*одно наведени* ставова %роизилази да !е основа %редмета
демограи!е демограски разво!. Cва! %о!ам у нау&ну %раксу увео !е нашдемограи!е демограски разво!. Cва! %о!ам у нау&ну %раксу увео !е наш
истакнути демогра Милош Мацура. Cн !е %од демограским разво!емистакнути демогра Милош Мацура. Cн !е %од демограским разво!ем
%одразумевао ком%лексан интерактиван %роцес %риродног и ме*ани&ког%одразумевао ком%лексан интерактиван %роцес %риродног и ме*ани&ког
кретања становнш%тва' као %ромене у свим његовим структурама. МеDусонакретања становнш%тва' као %ромене у свим његовим структурама. МеDусона
интеракци!а огледа се у деловању две!у ком%оненти кретања становништва наинтеракци!а огледа се у деловању две!у ком%оненти кретања становништва на
структуре и орнуто' с тим да !е ова! оострани %роцес условBен деловањемструктуре и орнуто' с тим да !е ова! оострани %роцес условBен деловањем
иолошки*' соци!ални*' економски*' културни*' еколошки* и други* актора.иолошки*' соци!ални*' економски*' културни*' еколошки* и други* актора.
"
-
8/20/2019 Seminarski rad - Geografija stanovnistva i srodne nauke
6/20
Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“
8о зна&и да Oе се становништво у одреDеним економским и друштвеним8о зна&и да Oе се становништво у одреDеним економским и друштвеним
условима разви!ати %рема одреDеним демограским %равилима сво!ственим томусловима разви!ати %рема одреDеним демограским %равилима сво!ственим том
сте%ену разво!а. Према E. Gрезнику' основни задатак демограи!е !есте да'сте%ену разво!а. Према E. Gрезнику' основни задатак демограи!е !есте да'
SсировеS статисти&ке %одатке %рименом демограске анализе и синтезеSсировеS статисти&ке %одатке %рименом демограске анализе и синтезе%ретвори у демограски релевантне %оказатеBе.%ретвори у демограски релевантне %оказатеBе.
Предмет %роу&авања геограи!е становништва доста !е сли&анПредмет %роу&авања геограи!е становништва доста !е сли&ан
(ро!ност' размешта!' %риродно и ме*ани&ко кретање' структуре становништва'(ро!ност' размешта!' %риродно и ме*ани&ко кретање' структуре становништва'
актори)' с тим да !е овде акценат ставBен на %росторну разли&итостактори)' с тим да !е овде акценат ставBен на %росторну разли&итост
демограског разво!а неке %росторне !единице (држава' о%штина' град' селодемограског разво!а неке %росторне !единице (држава' о%штина' град' село
итд.)' могу се издво!ити %росторне целине са више или мање истимитд.)' могу се издво!ити %росторне целине са више или мање истим
демограским оележ!има и %роцесима. Wи*ово %росторно деинисање'демограским оележ!има и %роцесима. Wи*ово %росторно деинисање'
демограско изу&авање и %ореDење са другим %росторним целинама !едан !е оддемограско изу&авање и %ореDење са другим %росторним целинама !едан !е од
основни* задатака геограи!е становништва.основни* задатака геограи!е становништва.
Према угарском геограу Петру $лаве!кову' задаци геограи!еПрема угарском геограу Петру $лаве!кову' задаци геограи!е
становни%ггва сустановни%ггва су
1)1) утврDивање и истраживање актора ко!и ути&у на демограскуутврDивање и истраживање актора ко!и ути&у на демограску
ситуаци!у и %ромене у свету и другим регионалним целинамаX ситуаци!у и %ромене у свету и другим регионалним целинамаX
2)2) утврDивање тенденци!а демограског разво!а и %ролема везани* заутврDивање тенденци!а демограског разво!а и %ролема везани* за
њега (глад' неза%осленост и сл.) у свету и регионимаX њега (глад' неза%осленост и сл.) у свету и регионимаX
3)3) утврDивање актора и тенденци!а разво!а !единствене светскеутврDивање актора и тенденци!а разво!а !единствене светске
%о%улаци!е и давање %рогнозаX и %о%улаци!е и давање %рогнозаX и
4)4) истраживање миграциони* %роцеса у свету и утврDивање регионални*истраживање миграциони* %роцеса у свету и утврDивање регионални*
разлика и с%еции&ности. разлика и с%еции&ности.
Eемограи!а и геограи!а становништва' ое %онаосо' %роу&ава!уEемограи!а и геограи!а становништва' ое %онаосо' %роу&ава!у
становништво' односно његове квантитативне и квалитативне карактеристике.становништво' односно његове квантитативне и квалитативне карактеристике.
Eок демограи!а у оквиру %роу&авања становништва на неко! територи!и желиEок демограи!а у оквиру %роу&авања становништва на неко! територи!и жели
да на основу карактеристика одреди основна оележ!а те %о%улаци!е' али ида на основу карактеристика одреди основна оележ!а те %о%улаци!е' али и
A
-
8/20/2019 Seminarski rad - Geografija stanovnistva i srodne nauke
7/20
Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“
одудара!уOа оележ!а %о!едини* осоа ко!е &ине то становништво' дотлеодудара!уOа оележ!а %о!едини* осоа ко!е &ине то становништво' дотле
геограи!а становништва такоDе жели да уо&и основна демограска оележ!агеограи!а становништва такоDе жели да уо&и основна демограска оележ!а
%о%улаци!е на неко! територи!и и на та! на&ин' %оредеOи !е са другим%о%улаци!е на неко! територи!и и на та! на&ин' %оредеOи !е са другим
територи!алним ску%овима становништва' изврши његово %росторнотеритори!алним ску%овима становништва' изврши његово %росторнодеинисање и издва!ање.деинисање и издва!ање.
Cсновне !единице у истраживању становништва !есу осоа (становник'Cсновне !единице у истраживању становништва !есу осоа (становник'
лице' рани!е и душа' глава и сл.)' домаOинство' %ородица (или амили!а)'лице' рани!е и душа' глава и сл.)' домаOинство' %ородица (или амили!а)'
насеBе и територи!а. По!ам осое или становника %одразумева лице на некомнасеBе и територи!а. По!ам осое или становника %одразумева лице на неком
насеBу иYили на неко! територи!и' са свим додатним сво!им демограскимнасеBу иYили на неко! територи!и' са свим додатним сво!им демограским
оележ!има (старост' %ол' ра&но стање' %роеси!а' етни&ка %ри%адност итд.).оележ!има (старост' %ол' ра&но стање' %роеси!а' етни&ка %ри%адност итд.).
EомаOинство !е соци!ално економска категори!а ко!у %редставBа ску% осоа ко!еEомаOинство !е соци!ално економска категори!а ко!у %редставBа ску% осоа ко!е
за!едно живе и ко!е се за!едни&ки *ране. Породица !е исто социо економсказа!едно живе и ко!е се за!едни&ки *ране. Породица !е исто социо економска
категори!а' али овде та! ску% !единки' %оред за!едни&ког становања и ис*ране'категори!а' али овде та! ску% !единки' %оред за!едни&ког становања и ис*ране'
&ини %рвенствено сродство. НасеBе !е сваки ком%актан ску% зграда (од&ини %рвенствено сродство. НасеBе !е сваки ком%актан ску% зграда (од
на!мањег засеока до на!веOи* вишемилионски* градова) у ко!ем тра!но живина!мањег засеока до на!веOи* вишемилионски* градова) у ко!ем тра!но живи
неко становништво. 8еритори!а !е одреDени %ростор' издво!ен на основунеко становништво. 8еритори!а !е одреDени %ростор' издво!ен на основу
административно0%олити&ком (сеоски или градски атар' о%штина' округ'административно0%олити&ком (сеоски или градски атар' о%штина' округ'
%окра!ина итд.)' изи&ко0геограском (низи!а' %ланина' слив' висораван и др.)%окра!ина итд.)' изи&ко0геограском (низи!а' %ланина' слив' висораван и др.)
или регионално0геограском (нека регионална целина' на %ример $редњаили регионално0геограском (нека регионална целина' на %ример $редња
Zвро%а' $ри!а' Fашка оласт' [умади!а' Gа&ка итд.)' на коме такоDе живиZвро%а' $ри!а' Fашка оласт' [умади!а' Gа&ка итд.)' на коме такоDе живи
одреDена %о%улаци!а.одреDена %о%улаци!а.
3.Методе истраживања3.Методе истраживања
$вака наука у свом систематизованом истражива&ком раду користи разли&ите
истражива&ке методе. Проу&авање становништва на!&ешOе се одви!а у три азе
\ %рику%Bање и орада %одатака (углавном статисти&ки*)'
\ анализа ти* %одатака (%рвенствено нумери&ка) и
\ изналажење и деинисање узро&но0%оследи&ни* веза (каузалност).
>
-
8/20/2019 Seminarski rad - Geografija stanovnistva i srodne nauke
8/20
Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“
I %рвом делу овог %роцеса на!засту%Bени!и !е статисти&ки метод (или
демограска статистика)' ко!им се %рику%B!у %одаци о становништву' ораDу!у
и %риказу!у. I оквиру овог метода статисти&ки %одацио становништву такоDе се
диеренцира!у %рема разним карактеристикама и на та! на&ин ормира!у серо!ни статисти&ки %одску%ови. Eемограску статистику %рви !е %о&ео да
користи ]57 .веку' ко!и !е статисти&ки %ратио и анализирао
смртности становништва %рема узроку смрти. Eаиас се %од демограском
статистиком %одразумева %роу&авање %ролематике %рику%Bања %одатака о
становништву %о%иси' анкете' разне демограске статистике (витална'
миграциона итд.) %роу&авање оележ!а становништва и његова класиикаци!а и
%ролематику ораде и %резентаци!е %одатака о становииштву.
I %рошлости !е веома рас%рострањен метод ила дескрипција.
Gро!ни %уто%исци и истражива&и не%ознати* %редела су велике делове сво!и*
ележака или књига %освеOивали ауто*тоном становништву' његовим навикама'
традици!и' као и многим демограским оележ!има' ко!а данас могу %ослужити
као важни %одаци за разво! иеке %о%улаци!е али Bудског друштва уо%ште.
Uстори!ски метод !е веома сли&ан дескри%тавном. На основу разли&ите
истори!ске граDе могуOе !е реконструисати многе демограске карактеристике
становништва у одреDеном временском %ериоду.
Vа изналажење и деинисање узро&но0%оследи&ни* веза у %роу&авању
становништва користе се из домена илозои!е разли&ити логи&ки методи
а%стракци!е' индукци!е' дедукци!е' анализе и синтезе. На основу илозоског
%оимања %ролематике' када &есто нема !асни* и %рецизни* нумери&ки*
%одатака' !едино !е могуOе утврдати каузалност измеDу одреDени* %роцеса и
%о!ава.
Vа %резентаци!у демограски* %одатака и резултата веома велики зна&а!
има граи&ки метод. Потреа за !едноставним и %регледним %риказивањем
статасти&ког и другог матери!ала наро&ито !е изражена у оквиру ове нау&не
@
-
8/20/2019 Seminarski rad - Geografija stanovnistva i srodne nauke
9/20
Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“
дисци%лине. Vог тога се у оквиру ње користе разни граикони и ди!аграми
логаритамски' лини!ски' %овршински (*истограм)' стуасти' кружни граикон
итд.
$а разво!ем демограи!е као науке !авио се и развио !едан с%еции&анметод ^ демограски метод. Cн !е с%еции&ан у многнм сво!им видовима'
односно уско %рилагоDен %отреама %роу&авања становништва. Eемограски
метод у сеи о!едињу!е &итав низ демограски* мера и %роцеса израду
демограски* талица' израду демограски* %ро!екци!а и %рогноза' анализу
демограски* структура' *ронолошки %ристу% %роу&авању %о%улаци!е'
%римену ра&уна вероватноOе итд. Wегов конце%т' %осту%ци и резултати веома су
зна&а!ни за каузално истраживање.
I оквиру геограи!е становништва %осено су изражена два метода
картограски и ком%аративни. Pартограски метод користи се за %резентаци!у
%одатака и резултата' али и за њи*ову анализу. Iз %римену картоди!аграма и
картограма могу се израдити веома доре статисти&ке и %о%улационе карте' ко!е
!асно %риказу!у територи!е са одреDеним !единственим демограским
оележ!има и %роцесима. Fазво!ем геограски* инормациони* система (QU$)
у нови!е време' ова! метод дои!а све више на зна&а!у' !ер QU$ те*нологи!ом
могуOа визуализаци!а оимног статасти&ког матери!ала и његова лака и
еикасна орада у циBу дои!ања решења на %оставBене у%ите.
Метод ком%араци!е веома !е &есто засту%Bен у геограи!и
становништва. Wиме се %утем %ореDења на аналити&ко0синтети&ки на&ин. могу
издво!ити %ростори са иденти&ним или сли&ним демограским оележ!има и
%роцесима' у виду засенн* демограско0територи!ални* целина' ко!е !е касни!е
могуOе %оново %оредити са другим демограским' истим' сли&ним или
разли&итим целинама.
?
-
8/20/2019 Seminarski rad - Geografija stanovnistva i srodne nauke
10/20
Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“
4.Подела (науке) геограи!е становништва4.Подела (науке) геограи!е становништва
Cсновна %одела демограи!е !е на два велика дела матере!алну или
садржа!ну демограи!у и ормалну демограи!у. Cва %одела %оследица !е све
веOе тежње и %отрее за с%еци!ализаци!ом унутар демограи!е.
Матери!ална или садржа!на демограи!а даBе се дели на три велике
целине Општу или теоријску 0 %роу&ава о%ште карактеристике становншитва
ко!е су сво!ствене свако! %о%улаци!и' односно не односи се ни на !едно
конкретно становништво. Посена %ажња %оклања се изу&авању законитости
разво!а становништва у датим социо0економским условима.
Примењену или апликативну демографију 0 %роу&ава демограска
оележ!а и %роцесе са ас%екта ко!и залазе у домен други* нау&ни* дисци%лина'
а ко!е има!у велики ро! додирни* та&ака саEемограи!ом. 8ако се !авBа!у
економска или привредна демографија (%роу&ава %ролеме економске и
%роесионалне структуре становништва' за%ослености и сл.)' друштвена или
социјална демографија (%роу&ава структуре становништва %рема %исмености'оразовању' школско! с%реми и сл.)' историјска демографија (%роу&ава разво!
становништва *ронолошком стратиграи!ом ради уо&авањао основни* актора
ко!и су у датом истори!ском %ериоду условили одреDене демограске трендове
и %роцесе)' палеодемографија (део истори!ске демограи!е ко!а %роу&ава
становништво %рвенствено са ас%екта ар*еолошки* откриOа)' медицинска
демографија (на %рвом месту анализира здравствено стање %о%улаци!е' %осено
са ас%екта умрли* %рема узроку смрти али и други* анализа смртности
становништва)' генетска демографија (%роу&ава!у се наследне осоине и њи*ов
утица! на становништво) и сл.
Посебну демографију 0 %роу&ава и открива законитости у разво!у
територи!ално !асно одреDене %о%улаци!е' %а се зог тога &есто назива и
демограи!ом конкретне %о%улаци!е. Wено истраживање односи се на
1_
-
8/20/2019 Seminarski rad - Geografija stanovnistva i srodne nauke
11/20
Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“
становништво !едног %одру&!а' ило да !е оно %росторно мало или веома велико
($рем' $ри!а' RужнаTзи!а...)'
Формална демографија се %оистовеOу!е са демограском статистиком'ко!а се у нови!е време све &ешOе назива и демометријом. Iглавном се служи
квантитативним методом истраживања кроз израду разни* модела' талица и
система. Многи демограи не %ризна!у ову %оделу' веO ормалну демограи!у
(или демограску статистику) сматра!у само за инструмент о%ште демограи!е'
односно демограи!е. `ормална демограи!а дели се на три велике целине
Статистику становништва или популациону статистику ^ регистру!е
масовне демограске %о!аве ро!' размешта!' структуре становништва.
Виталну статистику или статистику природног кретања
становништва 0 регистру!е раDање и умирање' скла%ање и развод ракова.
Статистику домаћинстава' %ородица и насеBа 0 регистру!е све
квантитативне %оказатеBе везане за домааOинства' %ородице и насеBа.
Миграциону статистику 0 регистру!е сва %омерања становништва
унутар !едне територи!е' на!&ешOе неке државе' и с%оBа %рема суседним
територи!алним !единицама' на!&ешOе %рема иностранству.
Према карактеру матери!е ко!у демограи!а користи у свом
истражива&ком %роцесу' !авBа се %одела на квантитативну демографију'
квалитативну демографију и демографске теорије или доктрине.
Квантитативну демографију среOемо свугде тамо где се демограска
оележ!а и %роцеси анализира!у на основу циарског матери!ала.
Квантатативна демографија даBе се дели на два дела
0 описну или дескриптивну демографију (назива!у !е !ош и ем%ири!ска
или искуствена демограи!а) ави се ро!ем' %росторним размешта!ем'
саставом и разво!ем становништва' %рвенствено на основу %одатака дои!ени*
од демограске статистике.
11
-
8/20/2019 Seminarski rad - Geografija stanovnistva i srodne nauke
12/20
Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“
- теоријска или чиста демографија ави се %роу&авањем становништва у
о%штем и а%страктном смислу' водеOи ра&уна о вели&инским %ро%орци!ама
измеDу разни* демограски* %о!ава. Квалитативна демографија анализира и истражу!е демограска оележ!а и
%роцесе кроз %ризму њи*ови* квалитативни*' односно атриутивни* оележ!а
(изи&ким' соци!алним' интелектуалним). Eемограи!а ко!а се ави
квалитатавном анализом се %онекад назива и демологи!ом. Y
Демографске теорије или демографске доктрине (%онекад и демограска
у&ења) раде на томе да на основу неки* социо0економски* и други* актора
%ротума&е и %редвиде ток демограски* оележ!а и %роцеса' а %отом и да
о!асне њи*ова даBа меDуде!ства. Wи*ова истраживања има!у многе елементе
истори!ске геограи!е' %ошто се %аралелно са ета%ама разво!а становништва
изу&ава!у тада доминантни актори' као и меDуде!ство измеDу становништва и
ти* а*тора. Fезултати демограски* теори!а и доктрина могу %ослужити као
%олазна основа за израду демограске %олитике (усмеравања разво!а
становништва).
12
-
8/20/2019 Seminarski rad - Geografija stanovnistva i srodne nauke
13/20
Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“
".#езе са другим наукама".#езе са другим наукама
$тановништво !е веома ком%лексан %редмет %роу&авања' &и!им се
истраживањем аве ро!не друге нау&не и истражива&ке дисци%лине' ко!е могу
ити меDусоно лиске и сродне' али и веома разли&ите. $ваки %ролем
истражен и о!едињен са више страна оBе се у%озна!е' а резултати су на та!
на&ин вредни!и а њи*ова искористBивост свестрани!а. $а !едне стране
демограи се &есто ослања!у на ставове и мишBења %редставника други*
нау&ни* дасци%лина (социолога' лекара' економиста' %олитиколога' %си*олога'
истори&ара итд.)' а са друге стране многе нау&не дисци%лине' %осено из
кор%уса друштвени* наука' веома су заинтересоване за резултате демограски*
истраживања. Vог тога можемо реOи да демограи!а има мултидисциплинарни'
интердисциплинарни и трансдисциплинарни карактер.
Мултидисциплинарни приступ !е она! када свака наука решава
%ролеме из свог домена самостално и релативно изоловано од остали*
(%ролем изеглиштва на %ример' ко!и се доста изоловано третира са %равног'
економског' %си*олошког' социолошког или демограског ас%екта). Предност
мултидисци%линарног %ристу%а огледа се у екс%ертском истраживању одреDене
%ролематике' а недостатак овог %ристу%а !е што свака дисци%лина током
истраживања оста!е само у границама сво!е с%еци!алности. Vог тога !е
%овезивање истражени* сегмената отежано' &име се смању!е ус%ешност
анализе.
13
-
8/20/2019 Seminarski rad - Geografija stanovnistva i srodne nauke
14/20
Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“
нтердисциплинарне ве!е географије становништва и други" научни"
дисциплина које проучавају човека
14
-
8/20/2019 Seminarski rad - Geografija stanovnistva i srodne nauke
15/20
Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“
CдреDену %редност у односу на мултидисци%линарни %расту% има
интердисци%линарни %ристу%' ко!и %редставBа ункционалну сарадњу разни*
нау&ни* и истражива&ки* дисци%лина ангажовани* на за!едни&ком задатку.
I овом слу&а!у сарадња може да се усмери иа !едну дисци%лину ко!о! !е
%отрена %омоO други*' или да у решавању !едног %ролема у&ешOе узме више
дисци%лина. На %ример' %ролем неза%ослености економсти не могу да
истражу!у ез демографски" %одатака' док демограи у сво!ем истраживању
овог %ролема мора!у да користе разне економске %араметре. U код оваквог
%ристу%а истраживања су самостална и изолована' али су контакти измеDу
дисци%лина &ешOи и дуBи. Eа и се ус%ешно извршила сарадња' %отрено !е
ормирати радне тимове саставBене од екс%ерата из разли&ити* нау&ни*
дисци%лина.
На!интензивни!е меDусоно %рожимање разли&ити* струка %ружа
трандисци%линарни %ристу%. Под овим термином %одразумева се координирана
сарадња сви* %отрени* дисци%лина у решавању неког
задатка' као и нови %ристу% нау&но0истражива&ком раду.
8рансдисци%линарним %ристу%ом уклања!у се границе измеDу
с%еци!алиста за одреDене %ролемске оласти. 8о %одразумева да стру&њак
%ри%ремBен за овакав %ристу% мора %ознавати више наука' или из сваке од њи*
само она! део ко!и се односи на %ролем ко!и он %роу&ава и за ко!и се
с%еци!ализирао (на %ример %росторни %ланер' стру&њак за заштиту животне
средине' или код %роу&авања становништва стру&њак ко!и %рати и %роу&ава
миграци!е' ко!и мора %ознавати и делове економи!е' %рава' етнологи!у и сл.).
Предност оваквог %ристу%а !е у релатавно лако! синтези сви* %роу&ени*
елемената' што знатно олакшава доношење %отрени* решења.
#еO !е истакнуто да се демограи!а и геограи!а' односно геограи!а
становништва %ре%лиOу на многим %оBима. Qеограске %озици!е %роу&авања
становништва налажу %отреу анализирања великог ро!а елемената у оквиру%риродне и друштвене средине' односно геограске средине ко!а у сеи
1"
-
8/20/2019 Seminarski rad - Geografija stanovnistva i srodne nauke
16/20
Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“
сулимира ое %рет*одне. Наш друштвени геогра Миован !адованови"
овако %осматра %риродну и друштвену средину "природна средина се састоји
од биолошких и физикнх структура које су настале природним законом!изван утицаја уди! док! супротно томе! друштвена средина настаје и
мења се под непосредним утицајем удске заједнице". Eруги наш зна&а!ан
друштвени геогра' #е$ојша %ари"' сматра да на становништво у %ростору
делу!у економски актори као %римарни' %риродно0геограски као секундарни
и други као с%оредни. Cсновне додирне та&ке демограи!е и геограи!е
становништва су ро!ност' геограски размешта!' кретања' динамика и однос
%рема геограско! средини' како на глоалном тако и на регионалном %лану.
Eемограи!а и геограи!а доста се %рекла%а!у' %а су се услед тога !авиле
демогеограи!а и геодемограи!а као грани&не дисци%лине измеDу њи*.
Ме#у!ависност географије становништва и други" друштвени" наука
1A
-
8/20/2019 Seminarski rad - Geografija stanovnistva i srodne nauke
17/20
Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“
#еO !е рани!е истакнуто да се демограи!а развила из демографске
статистике' тако да су њене везе са статистиком веома снажне. МогуOност
егзактног истраживања демограски* оележ!а и %роцеса у виду њи*ове
квантиикаци!е' као и генерално %роу&авање статисти&ког матери!ала о
становништву готово да ни!е уо%ште данас могуOе ез статистике.
Повезаност са математиком такоDе !е веома зна&а!на. aитав !едан део
демограи!е азира се на %ро!екци!ама и %рогнозама ко!е се у сво!о! основи
азира!у на неком математа&ком методу (коришOење разни* ункци!а за
екстра%олаци!у и сл.).
I нови!е време %отреа за вишесло!ном орадом све веOег статисти&ког
матери!ала намеOе све &вршOе везе измеDу демографије и информатике.
#езе демографије и економије су веома старе. Rош на %о&етку е%о*е
ка%итализма становништво !е важан %редмет %роу&авања у оквиру класи&не
школе %олити&ке економи!е' %оготово оне у Zнглеско!. После су и марксисти&ки
економисти %освеOивали велику %ажњу становништву' %ре свега као радно!
снази_ &и!и интерес економиста за економске ас%екте демограски* оележ!а и
%роцеса %рисутан !е и данас.
$авремене теори!е економског раста такоDе да!у зна&а!но место
становништву у току %роцеса економског разво!а. Vа!едни&ки %родукт
демограи!е и економи!е су разне студи!е о за%ослености и неза%ослености'
кретању радне снаге и сл.
#езе демографије и социологије наро&ито су наглашене код социо0
економски* структура становништва. 8о !е и логи&но' %ошто !е демограи!а
наука о становнш%тву а социологи!а наука о друштву' становништво !е друштво
и орнуто. Vог тога се у неким земBама демограи!а на акултетима %реда!е у
оквиру социологи!е као њеног интегрално дела. aитав с%ектар структура
становништва %рекла%а!у се у истраживањима ое!у нау&ни* дисци%лина
(активност' %роеси!а' делатност' аграрно становни%зтво и друго.) оразовне(%исменост' школска с%рема)' етни&ко0верска итд.
1>
-
8/20/2019 Seminarski rad - Geografija stanovnistva i srodne nauke
18/20
Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“
CдреDене везе %осто!е и измеDу екологије и демографије. I истраживању
демограски* оележ!а и %роцеса' демограи!а %роналази и утврDу!е све
акторе ко!и делу!у на становништво' а меDу њима су и %риродни' од ко!и*многе такоDе %роу&ава екологи!а. $ друге стране' екологи!а користи %о%исе
становништва' разне статистике' као и ро!не резултате демограски*
истраживања.
$ли&но као и код екологи!е' !асно одреDене и додирне та&ке %осто!е
измеDу демографије и биологије. U !едно! и друто! дисци%лини важан сегмент
нау&ног истраживања !е &овек. Многе од илошки* закономерности у разво!у
животињски* или иBни* %о%улаци!а могу се' уз веOу или мању модиикаци!у'
%рименити и на Bудски род. Нау&но истражива&ко %рекла%ање демограи!е и
иологи!е огледа се код разли&ите смртности еа %рема %олу' у не!еднаком
ро!у роDења мушке и женске деце итд. Cд средине 2_. века све веOи зна&а! има
и део иологи!е ко!и се назива генетика. Cво !е наука о наслеDу код &овека и
данас се њен утаца! и зна&а! све више шири у друге науке. I оквиру
демограи!е засту%Bена !е као генетика становништва или популациона
генетика$
Gро!ним истраживањима утврDено !е да се %ро%орци!е генетскн* ти%ова
код становништва не мења!у из генераци!е у генераци!у' што може имати
великог зна&а!а код неки* демограски* истраживања (укрштање у оквиру
ракова и сл.).
%емографија и медицина' %оготово њен део' социјална медицина' или
социјална "игијена' има!у много за!едни&ки* веза. I оквиру соци!алне медицине
истражу!е се здравствено стање неке %о%улаци!е' %ретежно кроз здравствену
статистику ко!а %рати ро! умрли* %рема узроку смрти' рас%рострањеност
о%шти* и с%еции&ни* олести' инвалидитет лица' менталну и изи&ку
деектност лица. I оквиру медицине велики зна&а! за демограи!у има
е%идемиологи!а. Cна се ави рас%рострањеношOу неке
1@
-
8/20/2019 Seminarski rad - Geografija stanovnistva i srodne nauke
19/20
Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“
олести у становништву. Pод геограи!е становништва е%идемиологи!а да!е
карте са %одру&!има у ко!има су разви!ене ендеми&не олести.
%емографија и психологија такоDе има!у додирни* та&ака. Fани!е !е нависину наталитета становнш%тва одлу&у!уOи утица! имала гру%а соци!ални*
актора. Eанас се меDутим сматра' да !е раDање' у оквиру неке %о%улаци!е више
условBено %си*олошким акторима.
#еза измеDу демограи!е и етнограи!е такоDе !е разумBива. %ошто ое
науке %роу&ава!у становништво. I оквиру становништва етни&ка структура
становништва третира националну %ри%адност лица. При%адност неком народу
&есто %овла&и за соом одреDену традици!у и наслеDе' што уз верску
%ри%адност може изразито утицати на нека демограска оележ!а и %роцесе
(ро! деце' старост %ри сту%ању у рак' %роесионална ори!ентаци!а' школска
с%рема итд).
I том скло%у могу се %осматрати и везе измеDу демографије и
антропологије' %ошто !е расни састав и расна дистриуци!а на VемBи' мешање
раса и расне миграци!е !една од демограски* тема. Пошто демограи!а
изу&ава %о%улациони разво! кроз временску димензи!у' историја свакако има
додирни* та&ака са њом. I сво!им истраживањима демограи &есто користе
оиBе истори!ске граDс (ар*ивске или неке друге).
1?
-
8/20/2019 Seminarski rad - Geografija stanovnistva i srodne nauke
20/20
Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“
&итература&итература