Seminarski rad

Lika Samike u Ignjatovicevom romanu “veciti mladozenja”

Šamika je bio mažen i voljen od strane sestara i roditelja. Namenjeno mu je školovanje i svi su u njemu gledali budućeg advokata. Stalno u društvu sestara i drugih devojaka, razvijao je “žensku” finoću i razneženost. Tako je gubio energičnost, muško držanje i ponašanje. Kao đak i student, materijalno bezbedan i uvek odeven po poslednjoj modi, oličavao je mladića koji ne zna za bilo kakve prepreke i nevolje. Bio je obuzet izgledom i odevanjem. Imao je mnogo kaputa, pantalona, frakova. Bilo je važno da ostavi utisak, da ga svi traže i da se svima dopada

i čitava porodica tretirali Šamiku stvorilo je od njega takvog čoveka kakav jeste. On prestavlja pravi primer razlike između mladok naraštaja i starijih osoba, što i jeste tema ove pripovetke.

Henrik Johan Ibsen je rođen 1828. godine u gradu Skienu, u Norveškoj, u religioznoj građanskoj porodici. Nakon raspada porodice Ibsen, seli se u Grimstadt, gde je pokazao prve znakove sklonosti ka umetnosti. Nakon nezavrsenih studija posvećuje se pisanju i postaje režiser i dramaturg ,,Norveškog pozorista”. 1851. godine uspeva da dobije mesto umetničkog savetnika ,,Norske Teatra” u Bergenu. 1857. godine pozvan je u Oslo kako bi preduzeo umetnicko i dramsko vođstvo ,,Norveškog pozorista”. Dobivši 1864. godine stipendiju Norveškog parlamenta za usavršavanje u inostranstvu, Ibsen polazi u Italiju. Bavio se fotografijom. Proveo je dosta godina svog života u Nemačkoj. 1891. godine vraća se u Oslo. Intezivno radi do 1900. godine kada zbog moždanog udara postaje pet godina nepokretan. Živi tek biološki, bez životnih obeležja i bilo kakve duhovne aktivnosti ili zanimanja za svet oko sebe, sve do smrti 1906. godine. Smatramo ga jednim od najvažnijih dramskih pisaca druge polovine 19. veka. ,,Nora” je realistička drama pisana retrospektivnom tehnikom. Napisana je u tri čina. Ovim delom je iznesena tragična sudbina uskog i prigušenog života. Delo je objavljeno u vreme revolucija i borbe za ravnopravnost žena. Govori o podređenosti žene u patrijarhalnom društvu i borbi žene da se ostvari kao slobodna licnost. Pisac u delu kritikuje društvo što je izazvalo veoma burne reakcije, te je bio prinuđen da izmeni završetak dela prilikom izvođenja u pozorištu. Tako da je Nora, umesto da zalupi vratima nakon odlaska, zastajkuje u trenutku kada se spušta zavesa. Međutim, kada je Nora stekla popularnost kod publike vraća se prvobitni završetak drame. Premijerno je izvedena 21.12.1879. godine u Kopenhagenu. Reditelj je bio H. P. Holst, a Noru je glumila Betty Hennings. Poznat je i slučaj nemačke glumice Niman koja je odbila da igra ulogu Nore rečima da ona nikada ne bi napustila svoju decu. Ovo delo je primenljivo i danas kao i u vreme kada je napisano, jer ima jak psihološki odjek. Podstiče čitaoca da se zapita da li zaista vodi život kakav želi ili se ograničava društvenim normama. Govori i o problemu braka između razlitičih osoba i ohrabruje na promene. Tema je položaj žene u patrijarhalnom društvu i njena borba da se ostvari kao slobodna ličnost. Mesto radnje je Helmerov stan.Vreme radnje je oko 1879. godine za vreme Božićnih praznika.Način pripovedanja je retrospektivan, jer što se radnja više odvija otkrivaju se događaji iz prošlosti koji uslovljavaju trenutno ponašanje likova. Književni pravac je realizam (naturalistički opisi, npr. kada doktor Rank govori o svojoj bolesti).

2. K U Ć A L U T A K A

I čin: Daje se opis sobe Helmerovog stana u kojoj se odigrava radnja. Nora se vraća iz kupovine, noseći mnoštvo paketa. Pevuckajući se javlja Helmeru. On se nalazi u radnoj sobi i govori joj da ne smeta. Zatim izlazi i obraća joj se, nazivajući je vevericom, ševom, malim lakoumnim česljugarom, jer je potrošila veću količinu novca. Govori joj da se ne sme zaduživati. Ona mu

pokazuje šta je kupila. Potom joj on prigovara što je jela slatkiše. Čuje se zvono na vratima i služavka obaveštava da je stigao doktor Rank i nepoznata gospođa. Nepoznata gospođa je Norina prijateljica iz školskih dana, Kristina Linde. Ona je potpuno drugačija od Nore i udovica je. One razgovaraju i Nora joj otkriva da je uzajmila novac pomoću falsifikovanih papira, da bi omogućila mužu da otputuje radi lečenja. Gospođa Linde joj priča o svim teškoćama koje je proživela nakon suprugove smrti i priznaje joj da se nije udala iz ljubavi, već da bi pomogla majci i braći. Nora joj obećava da ce pitati Torvalda da joj pomogne da se zaposli u banci. U posetu dolazi Krogstad, čovek od koga je Nora pozajmila novac, govoreći da želi povodom posla da razgovara sa njenim mužem. Linde govori Nori da ga poznaje od ranije, a Nora je obaveštava da je bio nesrećno oženjen, da je udovac i da se bavio mutnim poslovima. Potom ulazi doktor Rank i započinje temu o moralnoj bolesti društva. Nora se samo smeje govoreći da je baš briga za glupo društvo i pokazuje oduševljenje sto ce svi radnici u banci zavisiti od njenog muža. Zatim ponovo jede slatkiše i poverava se prijateljima da bi strašno volela da opsuje ispred muža, ali se ne usuđuje. Krogstad odlazi a Helmer izlazi iz sobe.Nakon Norine molbe, on govori da ce pomoći Linde da se zaposli. Potom Rank, Linde i Helmer odlaze, a Nora ostaje u kući igrajući se sa decom. Iznenada se Krogstad vraća da bi razgovarao sa Norom. On se raspituje za Linde, a potom ucenjuje Noru, da bi mu pomogla da zadrži posao u banci. Preti joj da će ako to ne učini njen muž saznati način na koji je došla do novca. Onda odlazi, a Helmer se vraća kući. Nora pokušava da ubedi muža da ne otpusti Krogstada, ali dobija negativan odgovor. II čin: Nora razgovara sa dadiljom, pitajući je kako je uspela da napusti svoju decu. A ona odgovara da je htela da bude njena dadilja i da njen muž nikada nije ništa učinio za nju. Dolazi gospođa Linde i Nora joj govori šta se desilo sa Krogstadom. Potom ponovo pokušava da ubedi Helmera da ne uruči otkaz Krogstadu, ali je to naljutilo Helmera i on odmah šalje pismo. Zatim dolazi Rank i razgovara sa Norom, svestan da ce za manje od mesec dana umreti. Govori joj da svaka porodica ima svoj dug koji treba odužiti i da je njegova bolest posledica lošeg života njegovog oca. On je svestan da će iza sebe ostaviti samo prazno mesto koje može prvi bolji ispuniti. Nora želi da mu ispriča o svom problemu, ali je on prekida otkrivajući joj da je oduvek voleo i da bi dao život za nju. Ali ona odgovara: ,,Dragi doktore to je bilo zaista odvratno od vas.” i odustaje od svoje namere, da mu otkrije šta je muči. Nakon što je Krogstad primio otkaz ponovo dolazi kod Nore i govori joj da ce ubediti njenog muža da ga vrati u banku, a potom ostavlja za njega pismo u kome razotkriva Noru. Linda obećava Nori da će porazgovarati sa Krogstadom i ubediti ga da joj ne naškodi. Otkriva se da su Linda i Krogstad bili u emotivnoj vezi. Nora pred mužem pokušava da uvežba tačku za maskaradu, ali ne uspeva i on joj pomaže. III čin: Gospođa Linde razgovara sa Krogstadom i objašnjava mu da je morala da ga ostavi. Oni odlučuju da stupe u brak, a Linde mu potom govori da ostavi pismo i da Helmer mora sve saznati. Nora i Helmer se vraćaju sa maskarade. Posećuje ih Rank i govori da ce on na sledećoj maskaradi biti nevidljiv. To je njegova poslednja poseta. Helmer pročita pismo i reaguje potpuno suprotno onome čemu se Nora nadala. On je vređa,govoreći da mu ništa ne koristi ako ona nestane i da je bitno samo da se to ne razglasi. Govori joj da se cela stvar mora zataškati i da ce sve ostati isto, ali samo u očima sveta. Zabranjuje joj da odgaja decu. Ali dešava se preokret kada stigne pismo od Krogstada u kome on šalje obveznicu. Helmer u potpunosti menja svoje ponašanje. On govori Nori da će se sada sve zaboraviti i da joj oprašta. Ali njeno lice ostaje ukočeno i ona mu govori: ,,Sedi Torvalde imamo nas dvoje mnogo da razgovaramo.” Ona mu govori da je nikada nije razumeo i da su se on i njen otac samo igrali sa njom kao sa lutkom. Shvata da nikada nije bila srecna, vec samo vesela i da Torvald nije čovek za nju. On je zbunjen. Objašnjava joj da nije u skladu sa društvenim pravilima da žena napusti muža i decu. Ali mu se ona odlučno suprotstavlja govoreći da ona ne

zna ništa o pravilima i da mora sama odlučiti da li ce želeti da ih poštuje ili ne. Takođe mu govori da ona nije osposobljena za vaspitavanje dece. Napušta ga jer smatra da je to njena dužnost prema samoj sebi. Torvald joj nudi pomoć, ali ona odbija. ,,Slušaj, Torvalde: ako žena napusti kuću svoga muža, kao što ja to sada činim, onda njega, koliko ja znam, zakon oslobađa svih obaveza prema njoj. Barem te ja oslobađam svih obaveza. Ti ne smeš ničim biti vezan, kao što ni ja neću da budem. Obe strane moraju dobiti potpunu slobodu. “ 1)

2.1.ANALIZA LIKOVA 2.1.1.Nora Helmer Odrasla je uz oca koji ju je previše štitio i nametao joj svoje mišljenje. Bila je prezaštićena i nije se suočavala ni sa kakvim problemima. Kada se udala njen muž, Torvald Helmer, nastavlja da se ophodi prema njoj kao njen otac. Zbog toga ona je razmažena, podređena i nesamostalna. U duši je ostala dete, veselo i razdragano. Odbija da se suoči sa surovom realnošću, što se najbolje vidi prilikom njenog razgovora sa doktorom Rankom o njegovoj bolesti. Ona je dobrodušna i požrtvovana, jer spašava život mužu pozajmivši novac, iako je time naškodila sebi. Prema svojoj deci se odnosi, isto kao i njen otac prema njoj, kao prema lutkama. Ali joj se to ne može zameriti jer je ona odmalena naučena na takav odnos. Nora doživljava transformaciju. Ona od razmažene devojčice i pasivne ličnosti, postaje žena potpuno svesna svoje situacije i osamostaljuje se.

Odnos Nore sa ostalim likovima: .Nora i Torvald Njihov odnos je veoma površan. On dominira i ima potrebu da je zaštiti. Ali on to ne radi iz ljubavi, već smatra da je to njegova moralna dužnost. Među njima nema razumevanja, jer on nju čak i ne doživljava kao ličnost, već kao lutku kojom upravlja kako mu je volja. Ona se ne suprotstavlja, jer je u početku potpuno nesvesna činjenice da je on sputava da bude ono što ona zaista jeste, a i zato što je bila naučena da treba da prihvati tuđe mišljenje pa se i ne trudi da ima svoje. U drami je prikazan je teret tradicije, koji u potpunosti formira njihov brak. Maskarada na koju Nora i Torvald odlaze, neposredno pre nego što on saznaje za njenu pozajmicu, u potpunosti prikazuje njihov život, koji nije ništa drugo već maskarada. On je prikazuje društvu samo da bi izvela ples, jer želi da mu se dive na lepoj ženi. Ali joj ne dozvoljava da ostane duže da ne bi, kako on kaže, razvodnjila efekat. U trenutku kada biva uplašen za svoj društveni ugled, on pokazuje svoje pravo lice i spremnost da učini bilo šta da bi sve izgledalo u redu u očima sveta. On je vređa i ni u jednom trenutku ne pokazuje zahvalnost. Nora biva potpuno zapanjena, jer je očekivala da će on preuzeti krivicu na sebe, da bi joj pomogao. Ali nakon njegove reakcije shvata da je on ne voli i da nije čovek koga bi ona mogla voleti. Ova scena prikazuje koliko samo jedan trenutak iskrenosti može učiniti da padnu maske, koje su godinama pravljene od laži. ,,Torvalde, u tom trenutku sam došla do spoznaje da sam osam godina ovde stanovala zajedno sa jednim stranim čovekom i da sam sa njim imala troje dece. O, ne smem misliti na to! Samu bih sebe razbila u hiljadu komadica!” [2] Nora i gospođa Linde Linde je sušta suprotnost Nore. Njen lik je upotrebljen da bi se istakla Norina bezbrižnost i nevinost, ali takođe i da bi Nori pružila podršku u njenoj odluči da se osamostali. One su prijateljice iz školskih dana. Linda ima mnogo životnog iskustva i prihvata realnost onakvom kakva zaista jeste, dok Nora zatvara oči pred činjenicama koje joj se ne dopadaju i negiraju. Linde sagledava odnos Nore i Torvalda i uviđa da između njih mora doći do otvorenog razgovora, time pomaže Nori da sagleda svoj položaj. Nora i doktor Rank Rank je potajno zaljubljen u Noru. Ona za njega predstavlja pravu zagonetku i u nekim trenucima mu se čini da bi isto toliko rado bila sa njim koliko i sa svojim mužem. Nora podsvesno zna za Rankova osećanja, ali ne pridaje tome značaja i ne razmišlja o njima. Ona voli da se druži sa njim, jer je on ne kritikuje. Nora, čak sa njim razgovara više nego sa svojim mužem, što se prikazuje kada

ona govori Linde: ,,Vidiš, Torvald me tako neopisivo voli i zato hoće da me ima, kako on kaže, sasvim i samo za sebe. U prvo vreme je bio gotovo ljubomoran, ako bih ja u kući samo spomenula neke ljude koje volim. Onda sam to, naravno prestala. Ali sa doktorom često govorim o meni, jer on to rado sluša.” [3] Tom njenom izjavom se zapaža da Helmer i Rank potpuno drugačije doživljavaju Noru. Helmer želi da je poseduje samo za sebe i da je odvoji od svih ostalih, dok se Rank trudi da razume Noru, da je sasluša i prihvata je onakvom kakva zaista jeste. Kada Rank odluči da joj prizna svoja osećanja, ona biva razočarana. Prvo, jer ona tada veruje da ima dobar brak i za nju je neprihvatljivo da čak i pomisli da prevari muža. A drugo, jer ona u doktoru vidi samo prijatelja ispred kojeg može biti ono što jeste. 2.1.2.Torvald Helmer U prva dva čina susrećemo se sa likom Torvalda,onakvim kakvim ga doživljava okolina. Uspešan, častan i pošten advokat, koji uvek postupa po pravilima. Osoba koja se brine o svojoj porodici, živi u skladnom braku i postaje direktor banke. Tek u trećem činu on otkriva svoje pravo lice. Ispod njegove maske krije se slab, nezahvalan i neemocionalan čovek, kome je mišljenje društva iznad svega važno, pa čak i važnije od sopstevene žene. On zatvara oči pred činjenicom da mu je Nora spasila život i vidi samo da to predstavlja opasnost po njegov ugled. On prikriva svoju slabost dominacijom i često ponavlja kako se on brine i Nori i preuzima njene terete, jer tim rečima veliča sebe. Ali kada dodje trenutak da to zaista uradi, on se povlači. On doživljava Noru kao nesposobnu osobu kojom treba upravljati, potpuno nesvestan da ustvari njime upravljaju nepisana pravila koja nameće društvo. Ima rigidno mišljenje, pa čak i kada Nora odlazi on ne shvati gde je grešio i ne trudi se da se promeni. Dolazi do izražaja i njegova potreba da sve bude estetski lepo, što se najbolje prikazuje kada Rank govori Nori: ,,Helmer, sa svojom finom prirodom, oseća prema svemu što je ružno izrazitu odvratnost. Zato neću da ga vidim u mojoj bolesničkoj postelji.” 2.1.3. Gospođa Kristina Linde

Linde je nekoliko godina starija od Nore, ali za razliku od nje ne izgleda lepo. Linde je bleda, mršava, izmorena, jer je život nije štedeo kao Noru. Ona je bila prinuđena da se uda da bi pomogla majci i mlađoj braći, žrtvujući time svoju mladost i ljubav prema Krogstadu. Ona je zrela, realna i odgovorna ličnost. Navikla je da živi za druge i oseća se veoma usamljeno nakon što joj majka i muž umiru, a braća se osamostaljuju. Ona gubi životni smisao, jer nema nikoga pored sebe o kome bi mogla brinuti. Odlučuje da se, nakon tolikih godina, vrati Krogstadu i brine o njegovoj deci. Ona mu objašnjava da nije imala izbora kada ga je ostavila. Osećala je da je njena dužnost da pre nego sto ga napusti, uništi sve što je osećao prema njoj, zbog toga mu je pre nego što je otišla, ostavila samo pismo u kome je rekla da je našla bolju priliku. Ostavila ga je u ubeđenju da ga ne voli. Nije želela da on ostane zarobljen u toj ljubavi. 2.1.4.Krogstad On je tamni lik u delu. Nemoralan je i ucenjuje Noru. Njegov život je bio veoma težak, što donekle objašnjava njegove postupke. On se bavio mutnim poslovima i tako izdržavao porodicu. U jednom trenutku uviđa da greši i pokušava da prestane sa prevarama, ali ne nailazi na razumevanje i to ga ponovo vraća na pogrešan put. On to priznaje Nori govoreći: ,,Već godinu i po dana nisam učinio ni jedno nepošteno delo. Za to vreme sam se borio sa vrlo teškim prilikama. Bio sam zadovoljan da se opet mogu podići, korak po korak. Sad sam isteran i sada se više neću zadovoljiti time da budem primljen po milosti. Ja hoću gore, kažem vam. Hoću opet u banku, ali hoću da imam viši položaj: vaš muž mi mora obezbediti mesto.” [4] Njegov slučaj je dokaz da kada društvo jednom obeleži osobu, ta osoba ma koliko se trudila, ne uspeva da skine to obeležje. Ali on ipak po dugi put odlučuje da se promeni i to nakon susreta sa Linde. Jer ga ona ne osuđuje i pruža mu podršku, govori mu da veruje u ono dobro u njemu. To mu daje snagu da nastavi da se bori i rehabilituje svoje ime. 2.1.5.Doktor Rank On je porodični prijatelj

Helmerovih. Zaljubljen je u Noru i svestan da će umreti, to joj priznaje. Veoma je bolestan i ne želi da se zavarava, ali i sam priznaje da nije očekivao da će smrt doći tako brzo. On je ubeđen da je njegova smrt kazna za greške njegovog oca i to govori Nori: ,,Moram ispaštati za grehe drugoga! Ima li u tome pravde? A ipak, nad svakom porodicom lebdi neka takva vrsta neumoljive odmazde. Moja jadna nedužna kičma mora da ispašta za vesele poručničke dane moga oca.”[5] Život doktora Ranka nije prikazan, ne govori se o njegovoj prošlosti i onome što doživljava izvan Torvaldovog stana. Ali, bez obzira na to, primećujemo da je kod njega veoma izrazen lik senke. Taj lik opterećuje Ranka i on za života ne uspeva da ga se oslobodi. On poslednje svoje veče sa Norom i Torvaldom provodi na maskaradi i trudi se da maksimalno uživa u njemu. Pre nego sto ode, on savetuje Torvalda da na sledeću maskaradu Nora ne treba nositi masku i govori mu: ,,Pusti da tvoja žena dođe takva kakva jeste.”[6] Tom rečenicom je mnogo rekao Torvaldu, ali ga on,naravno ,nije razumeo. Nakon toga se oprašta od njih.

3. Z A K L J U Č A K

Radnja se odvija u dnevnoj sobi, a potom u trećem činu prelazi u spavaću sobu. Iako likovi tokom drame napuštaju kuću, pisac detaljnije ne objašnjava šta se događa van nje. Kako kuća, predstavlja čoveka iznutra, samo mesto radnje nam dakle govori da je akcenat stavljen na unutrašnja zbivanja likova (paralela sa Č ehovom dramom ,,Ujka Vanja”). Prikazana je problematika pogrešnog vaspitavanja dece, naročito ženske. Jer i sama Nora govori da je njen otac mnogo zgrešio, nametnuvši joj svoje mišljenje i igrajući se njome kao sa lutkom. Odatle proizilazi Norina nezrelost i nesamostalnost, pa čak i njeno ophođenje prema sopstvenoj deci. Mada ona, na svu srecu, uviđa da greši i da nije osposobljena da vaspitava decu, pa ih radije prepušta dadilji, kako ne bi napravila istu grešku kao njen otac. Ona je svesna da o društvenim pravilima, religiji i mnogim drugim stvarima ne zna ništa, ali je spremna da istraži i nauči sve što je potrebno. Iako je Nora,na početku drame, prikazana kao bezlična, i kao nesposobna da upravlja svojim životom, na kraju ona postaje veoma jaka ličnost.To je razlikuje od većine ženskih likova koji su predstavljeni na takav način (npr. Jelena Arkadijeva iz Čehove drame ,,Ujka Vanja”,zatim ćerke Čiča Goria iz Balzakovog dela ,,Čiča Gorio” itd.). Ona za razliku od navedenih likova, zaista shvata da je živela pogrešno i zalaže se da to promeni. Prikazana je i problematika podređenosti žene i dominacija muževa u braku (vidi Odnos Nore sa ostalim likovima – Nora i Torvald). Henrihova drama ,,Nora” podstiče žene da se bore za sebe, svoje želje, potrebe i ciljeve. Podseća ih da su one pre svega slobodne ličnosti, a tek posle supruge i majke. Nora poručuje da nema svrhe žrtvovati se za ljude koji to ne zaslužuju. Daje prikaz veoma krhe i nesamostalne žene, koja ipak uspeva da se suprotstavi mužu koji je godinama sputavao da se ostvari kao ličnost. Što govori da to može učiniti svaka žena. Kritikuje se lažni moral i neiskrenost u odnosu supružnika. I prikazuje da laži uvek izađu na videlo ma koliko se trudili da ih sakrijemo. Iako je danas, barem prividno, prošlo vreme potpune dominacije muškaraca, pa možemo reći da je znatno manje žena koje žive poput Nore, ovo delo nosi još jednu veoma važnu poruku koja je neophodna današnjim devojkama i ženama. Muškarci su oduvek voleli da dominiraju,pa se to nije promenilo ni danas. Neki od njih, lepe i na prvi pogled nežne i krhe devojke smatraju intelektualno praznim osobama, koje im služe da ih prošetaju i prikažu u društvu, kako bi uzdizali sebe. Zbog toga treba uvek biti na oprezu, i izbegavati takve muškarce, ne gubiti vreme sa njima (kao što je Nora izgubila osam godina sa Torvaldom). Svaka devojka treba prvo da upozna samu sebe, stekne svoje mišljenje i stavove, odluči šta želi u životu. Tek nakon toga, ona će postati dovoljno emocionalno zrela da sebi

pronađe odgovarajućeg partnera. Jer će tek nakon toga, znati šta ustvari traži, šta očekuje i šta je u stanju da pruži.