SEMINARSKI RAD

Profesor Student

Nevenka Nićin Jovanović Ana

Broj indeksa

2D1/0017/10

ELEMENTI PROIZVODNJE

-Rad

-Predmeti rada

-Sredstva za rad

2

Sadržaj:

1) UVOD-Elementi proizvodnje 2) Vidovi trošenja elemenata proizvodnje3) Pojam rada4) Pojam predmeta rada5) Pojam sredstava za rad6) Literatura

Elementi proizvodnje

Svaki proces proizvodnje,bez obzira na karakter društvenog sistema,mora imati 3 neophodna elementa:

3

1) Svrsishodna delatnost, tj. sam rad2) Predmet rada na koji se deluje3) Sredstva kojim se deluje

Elementi proizvodnje – radna snaga, sredstva za rad i predmeti rada troše se u vidu preobražaja materijala u novi proizvod, zatim postepenog habanja sredstava za rad, kao i zamora radnika zbog gubljenja njegove bioenergije.

Svi elementi za proizvodnju moraju biti skladno povezani i to vremenski,kvalitativno i kvantitativno.

Šema br.1- Prikaz sklada izmedju elemenata proizvodnje

Vidovi trošenja elemenata za proizvodnju

Trošenje elemenata proizvodnje odvija se tako što radna snaga pomoću sredstava za rad u tehnološkom procesu deluje na materijal radi dobijanja novog proizvoda. Trošenje se ispoljava kao:

4

Elementi proizvodnje

Kvalitativno

Radnici moraju biti kvalifikovani za rad na sredstvima za proizvodnju,a takodje sr. I pr.moraju odgovarati delatnosti preduzeća.

Kvantitativno

Obim sredstava za proizvodnju mora biti srazmeran veličini kolektiva

Vremenski

Mora biti obezbeđen kontinuitet u toku funkcionisanja preduzeća blagovremenim snabdevanjem kolektiva sredstvima za proizvodnju u svim fazama reprodukcije

Trošenje radne snage s ciljem podsticanja početka proizvodnje,izvršenja konkretnih radnji u procesu proizvodnje,organizovanja i kontrole proizvodnje

Trošenje materijala kao uslova za otpočinjanje i odvijanje procesa proizvodnje kao i oblikovanje upotrebne vrednosti novog proizvoda

Trošenje sredstava za rad kao oruđa za rad i tehničkih uslova rada kojima se stvaraju uslovi za otpočinjanje i tok proizvodnje.

Trošenje elemenata za proizvodnju ispoljava se u dva kvalitativno raziličita vida,a to su:

Naturalni vid trošenja Novčani vid trošenja

Naturalno trošenje je proces menjanja upotrebnih vrednosti elemenata proizvodnje. To označava trošenje prirodne supstance elemenata proizvodne bilo da se radi o materijalima i sredstvima za

rad,bilo o bioenergiji radnikja. Trošenjem elemenata proizvodnje u naturalnom vidu nastaju utrošci.1

Kao bitno svojstvo utrošaka,količina utrošenih elemenata proizvodnje zavisi od intenziteta trošenja i vremena trošenja. Intenzitet trošenja predstavlja količinu utroška elemenata proizvodnje u jedinici vremena. Svaka promena intenziteta trošenja,kao i svaka promena vremena trajanja trošenja dovodi do srazmerne promene promene utrošaka.

Utrošci se razlikuju po:

Mestima na kojim nastaju Mogućnostima merenja Jedinicama mere kojima se iskazuju Vezi s nosiocima Drugim karakteristikama

Utrošci elemenata proizvodnje uslovljeni su

o Tehničkim i o Organizacionim faktorima

Tehnički faktori trošenja su oni tehnički elementi na kojima se zasniva tekuća proizvodnja,i koji,stoga,na tu proizvodnju direktno ili indirektno utiču.Organizacioni faktori su određena dejstva radnika i kolektiva preduzeća na proces reprodukcije.

Pojam rada

1 To su količine elemenata proizvodnje koji se troše u procesu reprodukcije.

5

Rad kao svrsishodna delatnost je nuzni i nezamenljivi uslov proizvodnje i opstanka ljudi. Bez rada ne bi bio moguć opstanak ljudi. Uopste uzet rad je trošenje ljudske snage, trošenja mišića, nerava, mozga, kostiju itd.

U ekonomskom smislu, pod radom treba podrazumevati onakvo trošenje radne snage kojim se stvaraju nova materijalna dobra.

Rad je, pre svega, proces izmedju coveka i prirode, proces u kome čovek svojom sopstvenom aktivnošću omogučuje, reguliše i nadzire razmenu materije sa prirodom.

Kada govorimo o ljudskom radu mi predpostavljamo rad u obliku kakav je svojstven čoveku. To bi bile prva i osnovna karakteristika po kojoj se ljudski rad razlikuje od aktivnosti zivotinja, odnosno da je ljudska delatnost shodna delatnost koju čovek svesno preduzima u unapred određenom cilju.

S obzirom na to da političku ekonomiju interesuje proizvodni katrakter ljudskog rada, to se u ekonomskoj teoriji već dugo vremena, pa i danas, raspravlja o problemu proizvodnog i neproizvodnog rada.

Proizvodni rad je svaki rad koji kao rezultat svog delovanja ima stvaranje odredjenih materijalnih dobara.

Neproizvodni rad je onaj rad koji ne stvara materijalna dobra, kao sto su na primer: zdravstvo, kultura, administracija, sudstvo.....

U preocesu reprodukcije proizvodni i neproizvodni rad čine dijalektičko jedinstvo, jer su međusobno povezani i uslovljeni. Radom proizvodnog radnika obezbeđuje se materijalna dobra za zadovoljavanje potreba proizvodnih i neproizvodnih radnika.

Predmeti rada

6

Predmeti rada, kao drugi element proizvodnje, obuhvata sve one materije na koje je je upravljen čovek da radi.

Predmeti rada su stvari na koje čovek deluje pomoću sredstava za tad i njih čovek u potpunosti troši prilikom procsa proizvodnje kako bi nastao nov proizvod (prenose celokupnu vrednost na nov proizvod).

Sve predmete rada mozemo podeliti na dvojak način:

Prema stepenu obrade Prema funkciji koju imaju u procesu proizvodnje

Prema stepenu obrade predmeti rada dele se na

Na one koje neposredno nalazimo u prirodi i koje prvi put odvajamo od prirode, dakle, materije koje nisu jos uvek obrađivane(drvo, rude)

Na one materije koje su već bile izložene dejstvu ljudskog rada a to su sirovine i poluproizvodi.

Sirovine su materije koje su obrađivane, a koje mogu da posluže, da se upotrebe ili kao predmet rada ili kao gotov proizvod.

Prema funkciji predmeti rada dele se na

Osnovne predmete rada i oni čine sadržinu proizvoda koji se izrađuje i Pomoćne predmete rada koje obuhvataju sav onaj materijal koji se dodaje bilo oruđu

za rad, bilo osnovnom predmetu rada, ili se upotrebljava da bi se omogućio sam proces proizvodnje

Sredstva za rad

7

Sredstva za rad su stvari kojima čovek deluje na prirodu i ostale predmete rada u cilju njihovog prisvajanja i prilagođavanja svojim potrebama. Sredstvo za rad je skup stvari ili stvar koju radnik stavlja između sebe i premeta rada, koje mu služe kao sprovodioci njegove delatnosti na tom predmetu.On iskorišćava mehanička, fizička i hemijska svojstva stvari da bi, shodno svrsi koju je sebi postaviom njima kao silama delovao na druge stvari.

Nauka i praksa sredstva za rad razvrstavaju na:

Sredstva za rad u užem smislu Sredstva za rad u širem smislu

Sredstva za rad u užem smislu su ona sresatva pomoću kojih čovek u proceasu proizvodnje direktno deluje na predmete rada dajući im oblik i sadržaj. Dele se na alate, mašine i uređaje. Alati su sredstva za rad pomoću kojih čovek direktno deluje na predmete rada u ini su po svojoj konstrukciji najjednostavniji sredstva za rad.Mašine su konstrukciono znatno komplikovanija sredstva za rad, i pomoću njih čovek posredno deluje na predmete rada.

Sredstva za rad u širem smislu podrazumevamo sve ono što je neophodno za proizvodnju. Tu spadaju: zemlja kao opšti i osnovni uslov proizvodnje, zgrade, putevi... Bez postrojenja ovih sredstava za rad ne bi mogao da se zamisli proces proizvodnje.

Sva tri navedena elementa proizvodnje čine jedinstvo i oni su uslov da se započne bilo koja proizvodna delatnost. Rad se ispoljava kao aktivan element, koji se pomoću sredstava za rad spaja sa predmetima rada i materijalizuje u nov proizvod, novu upotrebnu vrednost i vrednost.

Literatura:

8

„Ekonomija“, Prof. Dr Nevenka Nićin, Miodrag Paspalj Beogradska poslovna škola Visoka škola strukovnih studija

„Poslovna ekonomija“ Dr Božidar Stavrić, dr Blagoje Paunović, dr Petar S. Bojović, udžbenik za prvi razred ekonomske škole, zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd

„Google“ internet pretraživač

9