Univerzitet u Novom Sadu Tehniki fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin

SEMINARSKI RADiz predmeta Poslovna etika i pravo

LIZING

Predmetni nastavnik: dr Dejan Djordjevic Predmetni asistent: mr Dragan okalo

Studenti: Aleksandar Grgur 06/04-03 Nemanja Erdeljan 39/04-03

Zrenjanin, 2007.

Sadraj:1. Uvod. ..3 2. Istorijat i lizinga....3 3. Definicija i osnovne lizinga..............5 razvoj

karakteristike

4. Vrste lizinga.....................................................................................6 5. Finansijski lizing...............................................................................8 6. Finansijski lizing Srbiji....................................................10 u Republici 1: za

Dodatak Pojmovnik........................................................................13 Dodatak 2: Najee lizing.................................14 nedoumice vezane

7. Literatura.................... ....17

1. UVODSavremeno trino poslovanje se odlikuje mnotvom inovacija, novih formi poslovanja, novih vidova poslovne prakse i organizacije. Lizing, iako vekovima prisutan, tek u poslednjem veku dobija na znaaju i definitivno se smatra trinom inovacijom, pored franizinga, faktoringa, forfetinga. Smisao lizinga odslikava se u Aristotelovoj tvrdnji: "Istinsko bogatstvo nije u vlasnitvu nad imovinom, ve u pravu da se ona koristi". Preduzee ili preduzetnik ne moraju posedovati odreeno sredstvo da bi ostvarivali profit. Dovoljno je raspolagati pravom korienja tog sredstva tokom odreenog vremenskog perioda. Lizing aranmani omoguavaju pravnim i fizikim licima jednostavniji, bri i jeftiniji nain nabavke opreme, naroito u uslovima nedostatka sopstvenog kapitala, nedovoljno povoljnih bankarskih kredita, nefunkcionisanja pravne drave, kao i zbog postojanja poreskih olakica. Korisnicima lizinga ti aranmani obezbeuju finansiranje kupovine sa pravom korienja predmeta lizinga do isteka ugovora, a pravo svojine prenosi se na korisnika tek po isplati poslednje rate. Lizing se moe definisati kao pisani ugovor izmeu dve strane: lizing kompanije (davaoca lizinga) i korisnika opreme (primaoca lizinga). U ovoj transakciji davalac lizinga nabavlja opremu od dobavljaa i daje je na korienje primaocu lizinga na odreeni vremenski period, dok je korisnik lizinga zauzvrat duan da davaocu vri periodina plaanja po uslovima definisanim u ugovoru. Osnovni princip lizing poslovanja je: Davalac lizinga zadrava pravno vlasnitvo nad predmetom lizinga, dok primalac lizinga stie ekonomsko vlasnitvo.

2. ISTORIJAT I RAZVOJ LIZINGA

Iako moe izgledati da je lizing jedan od novijih metoda finansiranja, prvi sluajevi praktine primene odigrali su se u davnoj prolosti.

Sama re "dati pod vladavine smatra se

lizing (leasing) potie od engleske rei "to lease", to u prevodu znai zakup, najam". U Egiptu, oko 3.000 godina pre nove ere, u vreme Tintesa i Menesa, pojavili su se prvi oblici davanja stvari pod zakup i da je to i bio nastanak lizinga.

Pronaeni su i dokazi da su 2.000 p.n.e. Vavilonci primenili jednu vrstu lizinga za amce i stoku. Jedan od prvih teoretskih opisa lizinga pronaen je u rimskim pravnim spisima. Kroz istoriju su se, naravno, stvari i dalje davale pod zakup, ali se lizing u dananjem smislu rei javlja tek krajem XIX veka u Americi. Tamo, na primer, BellTelephone Company, poevi od 1877. godine, nije prodavala telefone ve ih je davala na korienje u obliku lizinga. U XX veku lizing je poeo da se prenosi iz Amerike u druge zemlje: Kanadu, Japan, Englesku, Nemaku, vajcarsku... Svakako, zemlje sa razvijenijom trinom privredom su ga posebno brzo usavravale. Prvu pravu kompaniju za finansijski lizing osnovao je Henri ofeld 1952. godine u SAD. Kompanija je osnovana sa ciljem da realizuje jednu konkretnu transakciju u domenu eleznikog transporta. Navedenom transakcijom demonstrirana je ekonomska efikasnost finansijskog lizinga pa je ofeld odluio da nastavi poslovanje i osnuje ameriku lizing kompaniju United States Leasing Corp. (koja se danas zove - United States Leasing International Inc.). Razvoj finansijskog lizinga u Evropi poeo je krajem 50-tih i poetkom 60-tih godina prolog veka. Nekoliko faktora je podstaklo brz razvoj finansijskog lizinga u Severnoj Americi i zapadnoj Evropi. Tehnoloki napredak stvorio je kod preduzea potrebu da obnove sopstvena stalna sredstva, a finansijski lizing je pruio neophodni mehanizam pribavljanja stalnih sredstava pod povoljnijim uslovima nego to je to sluaj pri kupovini opreme. U isto vreme, 50-tih godina prolog veka dolo je do razvoja trita finansijskih usluga i znaajnije ponude zajmova uz niske kamatne stope, to je posluilo kao nain obuzdavanja inflacije i cena roba. Navedeni faktori, u kombinaciji s povoljnim poreskim stopama za poslove lizinga, doprineli su atraktivnosti finansijskog lizinga za lizing kompanije. Poveanje broja lizing kompanija stimulisao je dalji razvoj sektora finansijskog lizinga u celini. Koncept finansijskih lizinga je 70-tih godina prolog veka usvojen u zemljama u razvoju Azije, June Amerike i Afrike, a 80-te je obeleilo irenje navedenog koncepta na svetskom nivou. Danas lizing predstavlja efikasan finansijski instrument za pribavljanje i obnavljanje stalnih sredstava kako za mala i srednja preduzea, tako i za finansiranje milionskih dolarskih transakcija u domenu transporta (na primer, lizing aviona), u vaenju nafte (lizing naftnih izvora) i drugde. Cross-border lizing

Lizing transakcija se vodi kao cross-border lizing transakcija ako davalac zakupa (lizing kompanija) i primalac lizinga imaju sedita u razliitim pravosudnim sistemima. U takvom sluaju, zemlja sedita dobavljaa nema nikakav znaaj. Najsloenije cross-border lizing transakcije mogu da obuhvate neogranien broj zemalja uesnica. Prve cross-border lizing transakcije realizovale su amerike lizing kompanije 50-tih godina. Razliiti tipovi opreme proizvedene u SAD su u skladu sa ugovorima o cross-border lizingu prebacivani u druge zemlje. U takvim sluajevima davalac lizinga ostvarivao je pravo na ubrzanu amortizaciju predmeta lizinga i dobijanje odreenih poreskih beneficija po osnovu ulaganja, te su na taj nain smanjivani trokovi cross-border lizinga za primaoce lizinga sa seditima u drugim zemljama. Kasnije su britanske i evropske firme poele da primenjuju ovu praksu, koja je trenutno iroko rasprostranjena u Aziji. Prednost cross-border lizing transakcija je u poreskim olakicama koje su dostupne u odreenim zemljama. Na ovu vrstu lizing transakcije moe se gledati i kao na izvoz poreskih beneficija iz zemlje davaoca lizinga u zemlju primaoca lizinga. Crossborder lizing transakcije takoe slue i kao popularan mehanizam za prodaju opreme proizvedene u zemlji davaoca lizinga. Navedeni mehanizmi prodaje su prilino ekonomini za proizvoae jer im omoguavaju realizaciju transakcija koje se praktino u potpunosti finansiraju putem lizinga. Zauzvrat, primaoci lizinga takoe ostvaruju prednosti jer je u zemlji davaoca lizinga mogue obezbediti finansiranje posla uz niu kamatnu stopu nego u zemlji primaoca lizinga, to se naravno odslikava i u trokovima transakcije. Meutim, postoji znaajan nivo rizika u vezi cross-border lizing transakcija, koji moraju biti razmotreni pre ulaska u takav posao: rizik vezan za razliite pravosudne sisteme, rizik dvostrukog oporezivanja, pogrena procena kreditnog rizika, politiki rizik, valutni rizik, itd. Kod nas se lizing javlja od sredine XX veka i to prvo u vidu uzimanja u zakup elektronskih ureaja. Od sedamdesetih godina na dalje lizing poslovi su se poeli iroko upranjavati, obuhvatajui mnotvo objekata, najpre investicionu opremu, pa zatim i proizvode za stanovnitvo. Danas, to zbog stranih firmi koje nastupaju na naem tritu, to zbog poveane trine orijentacije domaih firmi, poslovi lizinga su u naglom razvoju.

3. DEFINICIJA I OSNOVNE KARAKTERISTIKE LIZINGALizing je ugovor kojim se jedna strana obavezuje da e drugoj strani predati

predmet lizinga na korienje, na odreeni vremenski period, dok se druga strana obavezuje da e za to platiti odgovarajuu naknadu. Iz ove definicije se na prvi pogled moe zakljuiti da lizing nije nita drugo do obian zakup stvari i u tom sluaju se moemo zapitati zato onda ekonomisti komplikuju stvari i koriste strane rei, kada postoji vrlo jednostavna srpska re zakup. Odgovor lei u injenici da je lizing zapravo mnogo vie od obinog zakupa. Lizing je kompleksna meavina pravnih poslova: zakupa, kupoprodaje sa pravom zadravanja prava svojine, ugovora o delu, kreditiranju, pruanju specijalizovanih usluga, ugovora o obuavanju kadrova i jo mnogo toga. Ugovorom o lizingu se preduzea ili obini graani, umesto da kupe kompjutere, ureaje, automobile, ili neku drugu opremu i samim tim plate njihovu punu cenu, obraaju proizvoau ili specijalizovanom lizing preduzeu da im tu opremu da u zakup, za odreeni period u kome e plaati ugovoreni iznos u ratama, s tim da oni stiu pravo da tu opremu koriste do ugovorenog roka i da je posle toga eventualno otkupe. Davalac lizinga moe biti ili direktno proizvoa, ili specijalizovana kompanija koja uzima opremu od proizvoaa i daje je u zakup korisniku. Ugovorom se jo moe definisati i mogunost da, ako se radi o kompleksnoj opremi, davalac lizinga obezbedi obuku kadrova, popravku eventualnih kvarova i sl. Lizing je veoma vaan izvor srednjoronog i dugoronog finansiranja, jer predstavlja ekonomski efikasno reenje nabavke sredstava potrebnih za poslovanje preduzea. Lizing prua mogunost preduzeima da modernizuju svoju opremu i samim tim postanu efikasniji i konkurentniji. Lizing je naroito pogodan za mala i srednja preduzea, kao i nova, tek osnovana preduzea koja esto ne mogu da raunaju na druge mogunosti finansiranja. Upravo zato vlade mnogih zemalja podravaju lizing kao vaan metod podsticanja investicija. Lizing industrija je danas u svetu veoma razvijena. U mnogim zemljama se putem lizinga finasira vie od etvrtine svih nabavki poslovne opreme. Samo u zemljama u razvoju se godinje putem lizinga finansira nabavka nove opreme i vozila u vrednosti od preko 40 milijardi dolara. Svaki pojedinac ili preduzee koje se odlui da ue u lizing aranman, tu odluku donose sagledavajui prednosti i nedostatke lizinga u odnosu na samofinansiranje ili kupovinu na kredit. Sledee prednosti lizinga su u najveem broju sluajeva odluujue: - Nabavkom na lizing se ne daje gotov novac, kao kod samofinansiranja i nema zaduivanja unapred i davanja avansa, kao kod kupovine na kredit. - Lizingom korisniku ostaje mogunost korienja kredita u druge svrhe, jer banke e teko odobriti kredit komitentima koji ve koriste neki drugi kredit, a lizing nije kredit. - Dobrom organizacijom i planom otplate moe se uklopiti da se svaka rata naknade korienja neke opreme na lizing pokriva prilivom sredstava po osnovu realizacije robe proizvedene tom opremom. - U sluaju da je neka stvar korisniku potrebna samo odreeno ogranieno vreme, npr. sezonski, lizing je mnogo bolje reenje od kupovine te stvari, jer bi dugorona kupovina bila nerentabilna. - Odreena oprema koja, kao graevinske maine na primer, po svojoj ceni, nije dostupna korisnicima, a ne moe se ni dobiti na kredit. U tom sluaju je lizing jedino mogue reenje za njeno korienje.

- Pravne formalnosti u vezi zakljuenja samog ugovora se mnogo bre zavravaju nego kod bankarskih kredita. Pored brojnih prednosti, lizing ima i odreene nedostatke. Brojano, svakako da ih je manje, ali sutinski nisu zanemarljivi. Radi se o injenici da se lizing, kada posmatramo cifru dobijenu sabiranjem svih rata nadoknade u toku korienja predmeta lizinga, ini skupim nainom nabavke dobara i opreme. Ta suma varira od sluaja do sluaja, ali ako korisnik nema gotovinu ili nije kreditno sposoban lizing ostaje sasvim dobro reenje. U veini zemalja ugovor o lizingu nije pravno regulisan. Zbog toga se u tim zemljama za lizing primenjuje pravna regulativa koja se odnosi na zakup. Kod nas do skoro nisu postojali propisi koji reguliu ovu materiju. Poetkom juna 2003. godine je stupio na snagu Zakon o finansijskom lizingu, a on se primenjuje od 01. 01. 2004. godine. O ovome detaljnije na str. 10 (podnaslov: Finansijski lizing u Republici Srbiji).

4. VRSTE LIZINGADve osnovne vrste lizinga, koje se najee sreu u praksi, su: 1. finansijski lizing 2. operativni lizing Finansijski lizing je sklapanje dugoronog ugovora u kome se korisnik lizinga obavezuje da e izvriti plaanja tako da ukupan iznos svih rata premauje iznos nabavne cene date stvari, tzv. full-pay-out ugovor. Pri tome, rok trajanja lizinga je 70-90% oekivanog veka trajanja te stvari, tako da je logino da se data stvar posle isteka tog roka vie ne moe davati u zakup nekom drugom korisniku (jer vredi mnogo manje). Radi se uvek o pokretnoj nepotronoj stvari: oprema, vozila, postrojenja, kompjuteri... Korisnik snosi sve trokove i rizike vezane za datu opremu. Ovakav ugovor ne moe biti otkazan. O finansijskom lizingu u govoriti detaljnije u nastavku teksta (str. 8). Operativni lizing je, za razliku od finansijskog, kratkoroan i otkaziv u svako doba. Trajanje ugovora je krae od ekonomskog veka date opreme, a naknada je manja od vrednosti opreme. Sve trokove i rizike snosi davalac, a to su rizik sluajne propasti stvari, zastarelosti, trokovi osiguranja, odravanja, nabavke rezervnih delova, obuke kadrova, pruanje tehnike pomoi... Kod operativnog lizinga, nakon isteka perioda lizinga, korisnik vraa predmet lizinga davaocu lizinga. Razlike izmeu finansijskog i operativnog lizinga sastoje se pre svega u tome to finansijski lizing predstavlja finansiranje kupovine, a operativni finansiranje korienja predmeta lizinga i to kod finansijskog lizinga postoji imovinski rizik, odnosno rizik propasti ili oteenja predmeta lizinga, koji snosi korisnik lizinga, dok je kod operativnog taj rizik na davaocu lizinga.

Za razliku od operativnog lizinga koji je veoma slian klasinom iznajmljivanju, finansijski lizing je mnogo kompleksnija transakcija. To je oblik kreditnog aranmana koji finansira nabavku odreene opreme za potrebe primaoca lizinga. Lizing se u praksi moe pojaviti i u sledeim oblicima: Direktni i indirektni lizing U direktnom lizingu (ili proizvoaki lizing) je davalac lizinga ujedno i proizvoa stvari koja se daje na lizing. Na primer, proizvoa automobila daje na lizing automobil direktno nekom graaninu ili preduzeu. Ovakav lizing je vrlo slian prodaji na kredit, s tim to ovde najee ne dolazi do prenosa prava svojine nad tom stvari. U indirektnom lizingu davalac lizinga nije istovremeno i proizvoa te stvari. Davalac lizinga je tzv. lizing drutvo, koje moe biti banka ili neko preduzee specijalizovano za davanje lizinga, a koje sklapa dva ugovora: jedan sa proizvoaem, a jedan sa korisnikom lizinga. Lizing pokretnih i lizing nepokretnih stvari Lizing pokretnih stvari za predmet lizinga ima obino opremu. To moe biti Plant Leasing, gde se na lizing daju cela postrojenja. Equipment Leasing je lizing pojedinane opreme. U Second Hand Leasingu se na lizing daje stvar koja je ve bila data na lizing, pa je po isteku roka vraena davaocu (naravno, pod uslovom da ta stvar i dalje ima upotrebnu vrednost, tj. da se moe koristiti). Lizing nepokretnih stvari je situacija kada se na lizing daju nepokretnosti, zgrade. Ostale vrste lizinga Sale-and-Lease-Back je lizing nekretnina velike vrednosti. Vlasnik prodaje svoju nekretninu, koja ima veliku vrednost, pa je naknadno uzima u lizing. Znai, on prenosi svojinu na nekog drugoga, zadravajui pravo korienja preko lizinga. Leveraged Leasing je lizing vrlo skupe pokretne opreme i velikih ekonomskih projekata dugog veka (preko 30 godina). Ovde uestvuju najmanje tri uesnika: korisnik, davalac i kreditor na dugi rok. Oprema se otkupljuje tako to davalac obezbeuje 20-40% vrednosti opreme, a preostali iznos se nabavlja kreditnim linijama od banke. Kredit se osigurava pravom zaloge na objektu lizinga.

5. FINANSIJSKI LIZINGU praksi finansijski lizing podrazumeva sledee:

Davalac lizinga, uz prethodni dogovor sa primaocem lizinga, kupuje opremu od dobavljaa i daje mu je na korienje. Primalac lizinga koristi ovu opremu u poslovanju i stie prihode po tom osnovu, koji mu omoguuju da isplauje ugovorene obaveze koje ima prema davaocu lizinga. Tokom perioda otplate, oprema ostaje u pravnom vlasnitvu davaoca lizinga. Po isteku ugovora, primalac lizinga moe da se odlui da vrati opremu davaocu, ili da je kupi za cenu koja je znatno nia od oekivane trine vrednosti opreme. U praksi se najee (ali ne i obavezno) ugovor napravi tako da plaanjem poslednje lizing rate, primalac lizinga automatski postaje i pravni vlasnik predmeta lizinga. Pri tome treba znati i sledee: 1. Finansiranjem kroz formu lizinga korisnik ne ulae sopstvena sredstva u nabavku predmeta, ve investira u svoje redovno poslovanje, to mu omoguuje otplatu mesenih lizing rata; 2. Rate lizinga se otplauju meseno iz prihoda koji preduzee ostvaruje korienjem predmeta lizinga; 3. Lizing rate su fiksne i slue kao osnovica za jasnu kalkulaciju trokova, to je veoma vano za preduzee, a i za fiziko lice; 4. Finansijski lizing obuhvata najee i finansiranje sa minimalnim ueem od 10% za putnike automobile, 25% za lako teretno vozilo i 20% za teko teretno vozilo, sa maksimalnim rokom otplate do 60 meseci; Pored uplate uea, uslov za ulazak u sistem lizinga je pozitivna ocena boniteta lica koje je podnelo zahtev za odobrenje lizinga. Za vreme trajanja ugovora o finansijskom lizingu predmet ugovora je vlasnitvo lizing kue, za razliku od sluaja kada se neto kupi na kredit. Pravo vlasnitva se prenosi na korisnika po isplati poslednje rate, a amortizacija predmeta lizinga vodi se u poslovnim knjigama primaoca lizinga. Finansijski lizing je esto definisan kao alternativni vid finansiranja novih investicija preduzea. U odnosu na bankarske kredite finansijski lizing ima veliki broj prednosti kako za davaoca tako i za primaoca lizinga. Prednosti za primaoca lizinga: Lizing se najee nudi bez dodatnih sredstava obezbeenja jedna od glavnih prednosti lizinga je ta to davalac lizinga prua finansiranje bez zahteva za dodatnim obezbeenjem (upravo iz razloga to je on pravni vlasnik predmeta lizinga). U privredama u tranziciji se esto trai i dodatno obezbeenje, ali je ono u ovom sluaju daleko manje nego kod tradicionalnog bankarskog kreditiranja. Pogodnost i brzina Upravo iz razloga to dodatno obezbeenje najee nije potrebno, lizing moe biti ugovoren daleko jednostavnije i bre nego klasini bankarski kredit (u idealnom sluaju za svega jedan dan). Fleksibilnost lizing daje mogunost da se zapone ili razvije biznis sa minimalnim poetnim ulaganjem (ueem). Plan otplate lizing rata moe biti podeen tako da odgovara specifinim potrebama korisnika lizinga.

Preko davaoca lizinga se esto mogu obezbediti dodatne usluge kao to su povoljnije odravanja maina i opreme, to se ne moe oekivati u sluaju bankarskog kreditiranja. Prednosti za davaoca lizinga: Sigurnost - Vlasnitvo nad opremom i jednostavnija procedura povraaja daju davaocu lizinga sigurnost koja je mnogo vea nego to bi to bila bilo koja zaloga koja se koristi kod osiguranja kredita banaka. Relativno jednostavna dokumentacija uzrokuje da transakcioni trokovi budu niski omoguavajui lizing kompanijama da podignu efikasnost na vii nivo. Manja regulacija lizing kompanijama obino nije dozvoljeno da primaju depozite, pa je njihovo poslovanje daleko manje kontrolisano nego to je to sluaj kod banaka. Manji nivo regulacije im prua mogunost da budu mnogo efikasnije. Treba naglasiti da lizing kompaniji, kao davaocu lizinga, pogodnosti koje uiva omoguuju da postigne veu efikasnost. Ovime se stvara prostor da kompanija snizi cene svojih usluga, to automatski predstavlja korist za primaoca lizinga. Na taj nain se praktino sve prednosti koje ima davalac lizinga indirektno prenose na primaoca lizinga.

6. FINANSIJSKI LIZING U REPUBLICI SRBIJIU Srbiji finansijski lizing je u poetnoj fazi razvoja. Na teritoriji Srbije finansijski lizing pravno je regulisan odredbama Zakona o finansijskom lizingu. Zakon o finansijskom lizingu Republike Srbije je usvojen poekom juna 2003. godine , a primenjuje se od 01. 01. 2004. godine. Radi se o modernom zakonu, koji je podsticajan za razvoj trita lizinga. Njime je definisano pre svega sledee: - U lizingu uestvuju tri subjekta: davalac, primalac lizinga korisnik i isporuilac predmeta lizinga. U ovoj kombinaciji, davalac lizinga, uz zadravanje svojine nad datim predmetom lizinga, prenosi na korisnika ovlaenje dranja i korienja tog predmeta, na dogovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu. - Predmet finansijskog lizinga je pokretna nepotrona stvar (kompjuteri, oprema, postrojenja, vozila i sl.). - Primalac lizinga moe biti pravno ili fi ziko lice. - Davalac lizinga moe biti preduzee iji je minimalni osnovni kapital 100.000 evra. Isporuilac lizinga uvek prenosi pravo svojine na davaoca, radi dalje predaje korisniku. - Minimalni rok na koji se ugovor o lizingu zakljuuje ne moe biti krai od dve godine od dana zakljuenja ugovora. - Zakon definie prava i obaveze sva tri subjekta lizinga, eventualne sankcije,

prestanak

ugovora.

U junu 2004. godine je formirana Asocijacija Lizing Kompanija Srbije (ALCS). U Srbiji je registrovano vie lizing kompanija koje nude mogunosti lizinga opreme, maina i vozila. U praksi se u proseku najee nude ugovori trajanja 2-5 godina sa ueem primaoca lizinga od 10-25%. U Republici Srbiji lizing svakako ima najveu primenu u cilju nabavke automobila (novih ili polovnih), kako za fizika, tako i za pravna lica. Zato ovom trendu posveujem dunu panju. Najei minimalni uslovi koji moraju biti ispunjeni za dobijanje automobila u lizing su: - najmanje tri godine radnog staa, a minimum est meseci na trenutnom poslu; - prijava na adresi stanovanja najmanje godinu dana; - podnosilac zahteva i iranti ne mogu biti iz iste firme, ni brani drugovi; - podnosilac zahteva ne moe biti mlai od 23 godine, niti stariji od 65 godina u trenutku kad bude isticala poslednja rata za otplatu kredita; - neto zarada podnosioca kredita i iranata ne moe biti manja od oko 12.000 dinara, a rata kredita moe biti u visini jedne polovine linog dohotka. Trokovi koje ima korisnik lizinga pri sklapanju ugovora: - trokovi odobrenja ugovora u visini od 1 do 2% vrednosti predmeta lizinga, - porez na promet proizvoda na putniki automobil 10 dana nakon potpisivanja ugovora, odnosno nakon ispostavljanja fakture, - sudska taksa za zapisnik o utvrivanju prava na preuzimanje pokretne stvari u dravinu, - trokovi tehnikog pregleda i registracije vozila, - trokovi obaveznog osiguranja vozila, - trokovi kasko osiguranja vozila, - ugradnja atestiranog alarma u vozilo (ukoliko nije ugraen), - opremanje vozila protivpoarnim aparatom. U sluaju steaja primaoca lizinga, davalac ima pravo na izdvajanje predmeta lizinga (izluno pravo) iz steajne mase primaoca lizinga, u skladu sa zakonom kojim se ureuje steajni postupak. Obaveza primaoca lizinga: Ako primalac lizinga ne ispuni obavezu plaanja lizing naknade o dospelosti u skladu sa ugovorom i davaocu lizinga ne preda dobrovoljno predmet lizinga, davalac lizinga moe sudu podneti zahtev za donoenje reenja o oduzimanju predmeta lizinga od primaoca lizinga ili lica u ijoj se dravini predmet lizinga nalazi i predaji tog predmeta davaocu lizinga u dravinu. Uz zahtev se podnosi zapisnik o sporazumu ugovornih strana. Sud je obavezan da o zahtevu davaoca lizinga odlui u roku od tri dana od dana podnoenja zahteva. Postupak oduzimanja predmeta lizinga sprovodi se u roku od tri dana od dana donoenja reenja. Ugovor o lizingu treba da sadri: - precizno odreenje predmeta lizinga, - iznos naknade koju plaa primalac lizinga, kao i eventualne klauzule devizna, rast

cena na malo... - iznos pojedinih rata naknade, njihov broj i vreme plaanja, - rok na koji je ugovor zakljuen, - mesto, vreme i nain isporuke predmeta lizinga, - rizike od kojih treba da se osigura predmet lizinga, - nain prestanka ugovora, opciju kupovine ili produenja lizinga i uz koju cenu, - trokove, - transport predmeta lizinga, njegovu montau, tekue odravanje, i - druge elemente o kojima ugovorne strane postignu saglasnost.

Primer lizinga:Cena u dinarima (1EUR 82,30 dinara)

OSNOVNA CENA AUTOMOBILA CARINA POREZ NA PROMET CENA SA CARINOM I POREZOM NA PROMET UEE 25% RAZLIKA ZA OTPLATE KAMATNA STOPA ROK OTPLATE RATA KREDITA TROKOVI: Naknada 1% Osiguranje kredita 3% Kasko osiguranje 3% UKUPNA UPLATA U GOTOVINI (uee+ trokovi) UKUPNA UPLATA NA RATE UPLATA NA KRAJU (porez na prenos 5%) KUPOVINA ZA GOTOVINU KUPOVINA NA LIZING CENA LIZINGA

687.600,00 129.799,44 163.479,60 980.879,04 245.219,76 735.659,28 12% 60 meseci 16.364,16 58.852,80 7.356,24 22.069,44 29.426,40 304.072,56 981.860,40 817,92 980.879,04 1.286.750,88 305.871,84

Dodatak 1: PojmovnikDavalac lizinga - je lizing kompanija koja je registrovana za obavljanje lizing poslova i koja korisniku lizinga daje ovlaenja da predmet lizinga koristi na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu, zadravajui pri tome pravo svojine nad predmetom lizinga. Primalac lizinga je lice (pravno ili fiziko) koje na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu od davaoca lizinga uzima predmet lizinga na korienje. Operativni lizing - oblik lizing posla kod koga je uobiajeno da: - vlasnitvo opreme ostaje davaocu lizinga i nakon isteka ugovora o lizingu; - vreme trajanja ugovora znaajno je krae nego procenjeni ekonomski vek trajanja opreme. Finansijski lizing oblik lizing posla kod koga je uobiajeno da: - vlasnitvo nad predmetom lizinga po isteku ugovora o lizingu automatski prelazi na primaoca lizinga; - trajanje ugovora o lizingu je uporedivo sa procenjenim ekonomskim vekom opreme. Isporuilac ( ili Dobavlja) - fiziko ili pravno lice registrovano za proizvodnju, trgovinu i/ili servisiranje predmeta lizinga. Lizing rata iznos plaanja koji primalac lizinga po osnovu korienja predmeta lizinga periodino plaa davaocu lizinga prema uslovima navedenim u ugovoru o lizingu. Lizing registar baza podataka koja sadri informacije o svim sklopljenim lizing ugovorima zakljuenim izmeu svih korisnika lizinga (pravnih i fizikih lica) i lizing kompanija. Registar sadri sve relevantne informacije o primaocu, davaocu i predmetu lizinga. Novani tok (Cashflow) za razliku od iznosa dobiti koja se u bilansima preduzea pojavljuje kao isto raunovodstvena kategorija, izvetaj o novanom toku prikazuje sva primanja i izdavanja novca i samim tim predstavlja pravu sliku novanih sredstava kojima preduzee raspolae. Lizing kompanije svoje odluke o odobravanju lizinga donose upravo na osnovu projekcije budueg novanog toka potencijalnog korisnika lizinga.

Predmet lizinga - je svako vozilo, maina i oprema koji predstavljaju predmet Ugovora. Primalac lizinga (ili korisnik lizinga) - je pravno ili fiziko lice koje sa Davaocem lizinga sklapa Ugovor o lizingu i koje na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu od davaoca lizinga preuzima predmet lizinga na korienje. Rata je ugovoreni iznos koji Primalac lizinga uplauje Davaocu lizinga za korienje predmeta; rata se uplauje prema planu otplate iz Ugovora o lizingu pri emu su ukljueni i deo duga i pripadajua kamata. Uee - je iznos koji se u ugovorenoj visini uplauje na raun davaoca lizinga. Minimalni i maksimalni iznos uea zavise od ugovorenog trajanja lizinga. Zaloga deo imovine u vlasnitvu zajmoprimaoca koja slui za obezbeenje duga ka zajmodavaocu, a koju zajmodavc moe preneti u svoje vlasnitvo ukoliko zajmoprimac prestane da ispunjava obaveze po osnovu duga.

Dodatak 2: NAJEE NEDOUMICE VEZANE ZA LIZING* Zato je lizing interesantan? - Lizing predstavlja alternativu eksternom finansiranju nabavke odreenog sredstva. Na primer, postoji nekoliko mogunosti za finansiranje kapitalnih ulaganja u preduzee sopstvena sredstva preduzea, trite hartija od vrednosti, bankarski zajam. Lizing je etvrta mogunost. U sluaju kada preduzee (ili pojedinac) ne raspolae sa dovoljno gotovine za nabavku neophodnog sredstva, ili ne moe da se kvalifikuje za zajam usled nedovoljne garancije, tada potrebno sredstvo moe da pribavi kroz mehanizam lizinga. Davalac lizinga kupuje sredstvo, koje je izabrao primalac lizinga, od dobavljaa, kojeg takoe moe da izabere primalac lizinga, i prenosi ga na korisnika lizinga za korienje u toku konkretnog perioda, u zamenu za ugovorenu naknadu. U ovom sluaju, cilj primaoca lizinga je da otkupi sredstvo ili da isto koristi u veem delu njegovog ekonomskog veka. Primalac lizinga namerava da pokrije sve ili najvei deo ukupne cene sredstva u toku trajanja lizinga i stoga je verovatno da e po isteku perioda lizinga preuzeti pravo svojine nad predmetom lizinga. Primalac lizinga moe da ostvari pravo svojine nad predmetom lizinga i ranije, ali ne pre nego to otplati ukupnu cenu predmeta lizinga. Zauzvrat, naplauje maru (kamatu) za uslugu pruanja finansijskih sredstava primaocu lizinga. Razlika od bankarskog zajma je u tome to davalac lizinga zadrava pravo svojine nad predmetom lizinga sve do momenta otplate svih lizing naknada sam predmet lizinga postaje zalog. Dakle, u pogledu obezbeenja davalac lizinga se nalazi u boljoj situaciji od kreditora i obino zalog nije neophodan ili ako jeste onda je to znatno manja vrednost nego u sluaju zajma. * Ko koristi usluge lizinga? - Svi! Uzmimo primer Sjedinjenih Amerikih Drava, gde je nastala moderna praksa lizinga. Osamdeset odsto preduzea u SAD putem lizinga obezbeuju kompletnu ili

deo sopstvene opreme. Ta preduzea koriste lizing na kontinuiranoj osnovi popunjavanje, unapreivanje, korienje fleksibilnosti koju lizing prua i to u cilju ostvarivanja najefikasnijeg poslovanja. Preduzea koje koriste lizing su obino manja po veliini, usmerena na razvoj, fokusirana na produktivnost i u veoj meri tehnoloki orijentisana. To su preduzea koja imaju mnotvo ideja, manjak kapitala i potrebna im je fleksibilnost u toku rasta i promena kroz koje prolaze. Preduzea koja se odluuju na lizing obino stvaraju vie novih radnih mesta i istiu se po preduzetnitvu i konkurentnosti. * Ko prua usluge lizinga? - Najvei broj lizing kompanija osnovan je u obliku filijala banaka. Postoje lizing kompanije osnovane od strane velikih kompanija proizvoaa opreme, kao to su Boeing (proizvoa aviona) ili Volkswagen (proizvoa automobila) itd. Postoji manji broj nezavisnih lizing kompanija. Po svojoj veliini, lizing kompanije mogu biti male ili velike. Neke od njih se specijalizuju za odreenu vrstu opreme ili privredne grane, a nude irok spektar opreme i prateih usluga od jednostavnog obezbeivanja kapitala kroz lizing, pa do odravanja opreme, korienja, upravljanja i ponovnog stavljanja na trite. U toku 2003. godine u Srbiji je zapoelo sa radom 7 lizing kompanija. Oekuje se da e u skoroj budunosti njihov broj biti daleko vei. Prema Zakonu o finansijskom lizingu, koji je na snazi u Srbiji, ne postoji razlika izmeu domaih i stranih lizing kompanija. Srpsko preduzee moe realizovati lizing posao kroz cross-border transakciju u kojoj je davalac lizinga strana lizing kompanija ili banka. * Koliko traje period lizinga? - Zavisi od projekta. Na ugovornim stranama je da utvrde period lizinga u zavisnosti od sposobnosti primaoca lizinga da otplati ugovorenu naknadu. Obino taj period rok iznosi nekoliko godina, ali prema srpskom zakonodavstvu taj rok nikada ne moe biti krai od dve godine po datumu potpisivanja ugovora o lizingu. * ta moe biti predmet lizinga? - Sva pokretna nepotrona stvar - oprema, maine, vozila, itd. Srpski Zakon o lizingu ne dozvoljava lizing nepokretnosti. to se tie trajnosti sredstva podrazumeva se da nije mogu lizing sirovina jer one prestaju da postoje po upotrebi, te u sluaju izostanka plaanja naknade od strane primaoca lizinga, davalac lizinga ne bi bio u mogunosti da izvri povraaj predmeta lizinga. Dakle, to mogu da budu svi predmeti koji nisu predvieni za jednokratnu upotrebu. * Ko moe biti davalac lizinga? - Svako pravno lice koje primaocu lizinga poveri predmet lizinga na uvanje u toku odreenog vremenskog perioda u zamenu za ugovorenu naknadu, a istovremeno zadri pravo svojine nad predmetom lizinga. Davalac lizinga moe biti strana ili domaa kompanija (koja nije banka), s uplaenim gotovinskim delom kapitala od najmanje 100.000 evra u momentu sklapanja ugovora o lizingu. * Ko moe biti primalac lizinga? - Svako pravno ili fiziko lice na koje davalac lizinga prenese pravo da uva i koristi predmet lizinga u toku definisanog vremenskog perioda u zamenu za ugovorenu

naknadu. * Ko moe biti isporuilac? - Svako pravno i fiziko lice koje na davaoca lizinga prenese svoje pravo poseda nad predmetom lizinga, u svrhu obezbeivanja istog za primaoca lizinga kroz ugovor o lizingu. * ta se deava u sluaju kad primalac lizinga nije u stanju da plaa naknadu? - Davalac lizinga ima pravo da izvri povraaj predmeta lizinga uz pomo suda, ali u skladu s ubrzanom procedurom utvrenom Zakonom o lizingu. Predmetom lizinga se zatim raspolae tako da se pokriju trokovi davaoca lizinga. Primalac lizinga nema pravo na povraaj ranije uplaenih rata po osnovu ugovora o lizingu, jer je predmet lizinga korien i primalac lizinga je stekao dobit na osnovu korienja navedenog predmeta. * ta se deava ako primalac lizinga bankrotira? - Predmet lizinga se izostavlja iz steajne mase primaoca lizinga i vri se njegovo vraanje davaocu lizinga na dalje raspolaganje. * Ko je odgovoran za nedostatke na predmetu lizinga? - Isporuilac predmeta lizinga, a ne davalac lizinga bie odgovorni primaocu lizinga za sve materijalne nedostatke na predmetu lizinga, osim ukoliko nije drukije definisano ugovorom o lizingu. U veini sluajeva, predmet lizinga se isporuuje direktno primaocu, a ne davaocu lizinga. Davalac lizinga bi trebalo da obavesti isporuioca da je sredstvo pribavljeno u svrhu lizinga konkretnom primaocu lizinga, a primalac lizinga ima pravo da zahteva ispunjavanje obaveza isporuioca, koje proistiu iz kupoprodajnog ugovora, jednako kao da je primalac lizinga jedna od strana u tom ugovoru. * Koje su obaveze davaoca lizinga? - Davalac lizinga je obavezan da izvri prenos poseda nad predmetom lizinga na primaoca lizinga i da omoguio njegovo neometano i neogranieno raspolaganje istim za vreme trajanja perioda lizinga. * ta se deava s predmetom lizinga po isteku perioda lizinga? - U veini sluajeva na tritima u nastajanju, kao to je to sluaj u Srbiji, ugovor o lizingu prua mogunost prenosa prava svojine nad predmetom lizinga sa davaoca na primaoca lizinga po isteku perioda lizinga. Poto najee primalac lizinga u potpunosti otplati nabavnu cenu predmeta lizinga, tada je voljan da preuzme pravo svojine nad predmetom lizinga po isteku perioda lizinga. Meutim, to nije obavezno i na ugovornim stranama je da odlue da li e u ugovor ugraditi i mogunost otkupa predmeta lizinga. * Postoji li obavezno osiguranje za predmet lizinga? - Da, predmet lizinga mora biti osiguran. Obino je obaveza primaoca lizinga da osigura predmet lizinga, osim ukoliko nije drukije ureeno ugovorom o lizingu. * Moe li davalac lizinga prodati predmet lizinga? - Da, ali prava primaoca lizinga ostaju nepromenjena s obzirom na novog vlasnika.

Novi vlasnik ne moe preuzeti u posed predmet lizinga, osim u sluaju kad primalac lizinga ne plaa naknade. To znai da sve dok primalac lizinga uredno plaa naknade, ugovor o lizingu ostaje na snazi za novog vlasnika. * Postoje li posebne registracije, licence ili dozvole za lizing poslove? - U Srbiji za poslove lizinga nisu neophodne licence. Ne postoje dozvole koje bi bile obavezne za lizing transakcije. Meutim, Zakonom o lizingu je definisano osnivanje Registra finansijskog lizinga (od 1. januara 2004. godine). Potrebno je da sve lizing transakcije budu registrovane i javno dostupne. Generalno je obaveza davaoca lizinga da izvri pomenutu registraciju, ali se ugovorne strane mogu dogovoriti i drukije.

Literatura1. Prof. Dr Peria Ivanovi: Zatita od rizika deviznog kursa, ACCOUNT, Novi Sad, 1994. 2. Prof. Dr Peria Ivanovi: Teorija novca i bankarstvo, Novi Sad, 2005. 3. Internet.