Seminarski Iz Upravljanje Znanjem(Ispravka)

UNIVERZITET EDUCONS FAKULTET ZA USLUŽNI BIZNIS

SREMSKA KAMENICA

SEMINARSKI RAD IZ UPRAVLJANJE ZNANJEM

Uloga i značaj znanja u ekonomiji 21 veka

Mentor: Student: Lazar GecićProf. dr Slađana Čabrilo

Broj indeksa: 219/10

Novi Sad, maj 2011.

Sadržaj:

Uvod...................................................................................................3

1. Šta je znanje...............................................................................4

2. Znanje kroz istoriju...................................................................52.1 Znanje u antičkom dobu,srednjem veku i renesansi........................... 72.2 Znanje krajem 18 početkom 19 veka..................................................... 82.3 Znanje u 20 veku....................................................................................... 9

3. Znanje u 21 veku.....................................................................103.1 Znanje kao resus..................................................................................... 113.2 Menadžment znanja.............................................................................. 12

4.Zaključak..................................................................................135.Literatura...................................................................................14

Upravljanje znanjem Strana 2

Uvod

U današnje vreme velikih fluktacija i dinamičkih kretanja kako u društvenom, socijalnom tako i u ekonomskom životu, znanje predstavlja jedan od retkih alata ili mogućnosti da se takvim pojavama na vreme i uspešno čovek prilagodi.Čovek se trudio od svog nastanka da razume svet oko sebe, da shvati pojave koje ga okružuju i u kojima učestvuje.To je mogao da uradi samo ako je uvećavao svoje znanje. U početku verbalna komunikacija je bila jedini izvor znanja.Stari ljudi su svoja iskustva i saznanja prenosili na svoje potomke, međutim taj vid učenja je imao manu da sa iznenadnom smrću čoveka znanje koje je stekao kroz život budu zauvek izgubljena.Tek sa pronalaskom pisma kao sredstvo za prenošenje i očuvanje znanja, čovek uspeva da znanje stavi u jedan trajniji oblik nego što je to ljudski mozak.Sa pismom dolazi mogućnost da se ukupno znanje uvećava sa svakom narednom generacijom sve više i više.Ljudi počinju da beleže svoja saznanja kako bi ih drugi koristili i nadograđivali. Sa razvitkom ljudske civilizacije znanje postaje motor i gorivo koje nas vuče napred.Mnogi problemi u našem okruženju su rešeni zahvaljujući našem znanju i poznavanju tih problema ali i mnogi drugi problemi su nastali, što kazuje da je znanje neophodno i da je ono neprekidno to jest da se ono stalno kreće i stalno uvećava.


1.Šta je znanje

Oko definicije znanja se i danas vodi polemika.Izraz koji je danas najšire prihvaćen je: znanje predstavlja skup činjenica, informacija, veština koje su stečene kroz učenje ili kroz iskustvo.Ono nam omogućava da saznamo ili da shvatimo neke stvari oko sebe bilo to na osnovu sopstvenog iskustva(metod pokušaja i grešaka) ili na osnovu stečenog znanja u obrazovanju.Znanje prosvećuje ljude i pomaže im da u svakoj pojavi nađu uzrok te pojave, posledice te pojave i smisao te pojave.Šta više znanje i naša sposobnost da učimo nas izdvaja od ostatka živog sveta na ovoj planeti.Bez znanja bili bismo primitivni kao sav drugi životinjski svet. Grčki filozof Plato je definisao da znanje ili izjava o nekoj stvari može biti znanje jedino ako ispunjava 3 uslova a to su: da je opravdano, da je istinito, i da se u njega veruje.Znanje se pojavljuje u dva oblika, kao eksplicit znanje i kao tacit znanje.

Eksplicit ili materijalno znanje predstavlja ono znanje koje je kodifikovano ili formalizovano to jest je zapisano ili snimljeno na audio ili video zapisu koje se može naučiti.Takvo znanje je dostupno svima i današnjem vremenu se ulažu veliki napori da se što više uveća eksplicit znanje.Razlog tome je što se eksplicit znanje može posedovati to jest njim se može upravljati.Na taj način se stiče prednost koja može poslužiti da se poboljša konkuretnost i smanji zavisnost od volje pojedinaca.

Tacit ili nematerijalno znanje predstavlja ono znanje koje postoji u čoveku i koje predstavlja skup ličnih iskustava, ideja, veština, stavova i ono se ne može naučiti.U današnjem svetu 80% informacija je tacit znanje.Ono predstavlja pokretačku snagu za inovacije i konkurentnost u današnjem sistemu privređivanja.Zbog toga se u današnjem vremenu svi počev od kompanije, naučnih instituta, obrazovnih institucija trude da što više tacit znanja pretvore u eksplicit znanje.

Znanje u odnosu na materijalne resurse ima sledeće specifičnosti, i to:

1) Dualnost vlasništva. Dok kod materijalnih resursa nema mogućnosti da postoje dva, iliviše vlasnika nad jednim predmetom, kod znanja je to moguće.2) Što se znanje više deli, ono se uvećava, dok se kod materijalnih resursa ono smanjuje.3) Povećanje kvantiteta znanja, dovodi i do poboljšanja njegovog kvaliteta, posebnoukoliko znanjem raspolaže veći broj ljudi.4) Znanje je danas najvredniji resurs. On je mnogo vredniji od bilo kog drugog resursa,jer se za njega može kupiti bilo koji drugi resurs.

Nauka o znanju je mlada nauka kada se poredi sa drugim naukama iz domena prirodnih i društvenih segmenata čovekovog okruženja.Naziv za nauku koja se bavi znanjem je prvi put pomenuo škotski filozof James Frederick Ferrier kao Epistemologiju(od grčke reči-episteme-što znači teorija i grčke reči-logos-što znači teorija saznanja).Ova nauka postavlja sledeća pitanja: ’Šta je znanje?’, ’Kako se usvaja znanje?’, ’Šta ljudi znaju?’.


2.Znanje kroz istoriju

Znanje se prvi put pojavljuje u obliku kakvom mi danas poznajemo u vreme stvaranja prvih država.Egipat, Mesopotamija, Kina, Indija se smatraju da su prve države koje su imale uređen sistem upravljanja koji je omogućavao da se znanje čuva i unapređuje tokom istorije vremena.Međutim znanje u vidu umetnosti, religije i nauke je u periodu nastanka ovih država bilo ograničeno neljudskim faktorima kao što su poplave, klima i sezona u godišnjem dobu.Znanje je bilo subjekat promena umesto objekta promena.Ipak u to vreme su se postavljali temelji znanja za buduće generacije.Sledeća otkrića su postavila temelje razvitka ljudske civilizacije:1) otkriće vatre pre 1,9 miliona godina u Africi, 2) razvoj poljoprivrede 14000 godina p.n.e. u Mesopotamiji, 3) pripitomljavanje životinja 12000 godina p.n.e. u Mesopotamiji, 4) korišćenje čamca 8000 godina p.n.e., 5) otkriće metala 4500 godina p.n.e. u Egiptu, 6) korišćenje novca 4000 godina p.n.e., 7) korišćenje točka 3500 godina p.n.e. u Mesopotamiji,8) možda najvažnije otkriće je otkriće pisma 3300 godina p.n.e. u Mesopotamiji. Otkriće pisma je omogućilo jedinstvenu priliku za komunikaciju među ljudima.Pismo je omogućilo da se informacije prenose sigurnije budućim naraštajima.Prvim pismom se smatra klinasto pismo koje je nastalo u Mesopotamiji, za njim slede egipatsko, kinesko, feničansko, grčko i rimsko.

Prvi oblici pisma su omogućavali da se znanje zapisuje i time prenosi a oni su:a)piktografsko (slikovno)b)ideografsko (pojmovno)c)fonetsko (glasovno)

a)Piktografsko pismo Predstavlja najstariji način na koji su ljudi pokušali da pomoću crteža zabeleže svoje misli. Izraz dolazi od latinske reči PICTUS – crtan i grčke GRAFO – piše.Ovi znaci (piktogrami) označavaju upravo ono što crtež predstavlja i nisu vezani za specifični glasovni sklop reči u pojedinom jeziku. Čine osnovu pisma kod starih Egipćana, Krićana, Sumera i Maja, ali se u izvesnim prilikama koriste i danas (na primer u saobraćajnim znacima).

Slika 1.Egipatsko pismo


b)Ideografsko pismo Ideogrami (izraz dolazi od grčke reči idea – ideja, predstava, pojam) su šematiziraniji oblici slikovnog predstavljanja koji postaju nosioci pojedinih reči i pojmova koji se mogu dovoditi u odnose i stvarati asocijacije na apstraktne, afektivne i relacione pojmove. Tako se, na primer, kod kineskog pisma ideogram "hao" koji označava "dobro" i "ljubav" gradi udruživanjem sličica majke i deteta.Inače kinesko pismo ima preko 50000 znakova a elementarnu pismenost iz kineskog jezika potrebno je znati 2000 znakova.

Slika 2.Kinesko pismo

c)Fonetsko pismo Najsavršeniji oblik pisma. Znak (fonogram) označava glas. Mnoštvo znakova kod ideografskog pisma, zamenjena malim brojem znakova za glasove. Fonetsko pismo je vezano za određeni jezik.U današnjem vremenu postoji toliko pisama onoliko koliko postoji jezika

Slika 3.Srpsko pismo

2.1.Znanje u antičkom dobu,srednjem veku i renesansi


Sa razvitkom pisma znanje počinje da se akumulira.Prva takoreći eksplozija znanja se dešava u Egiptu 3000 godine p.n.e.Za to vreme u Egiptu se razvija egipatsko pismo (hiroglifi), građevinarstvo, kultura, rani oblici astronomije, matematika, saznanja u oblasti anatonomije tela,religije(egipatski bogovi Ra,Anibus,Rea) itd.Posle razvitka kome je doprineo Egipat, Grčka daje svoj doprinos u razvoju filozofije, politike, demokratije(Aristotel, Arhimed, Sokrat, Piron, Plato), latinskog jezika, religije(Zevs,Posejdon,Had).Za Grčkom sledi Rimsko carstvo kao najveća država koja je do tada postojala.Za vreme Rimske vladavine dolazi do najvećeg napretka u oblastima kao što su astronomija, arhitektura, poljoprivreda, brodogradnja, upravljanje organizacijama, putogradnja(rimljani su poznati po tome što su povezali svet), javno i privatno pravo, demokratija u vidu rimskog senata(patriciji i plebejci), medicini i ono što je Rimskim carstvom držalo jakim kroz vekove, razvoj vojne doktorine i mašinerije(stajaća vojska-Legionari to jest legije).Sa padom Zapadnog Rimskog carstva 476 godine n.e. Nastaje period koji je trajao nekoliko vekova pod nazivom ’Mračno doba’.U tom periodu u Evropi postoje česta ratovanja i stvaranja novih država što je onemogućilo veću akumulaciju znanja.Tek u Srednjem veku dolazi nove akumulacije znanja ali ne i do njegove ekspanzije.Uzrok tome je religija koja je sva nova saznanja koja se nisu poklapala sa ideologijom religije proglašavana za bogohuljenje te je kao takvo to novo znanje bilo sistematski uništavano i proganjano.Sa otkrićem Južne Amerike od strane Cristofor-a Colombo-a u 14. veku dolazi do razvijanja Renessanse, kulturološkog pokreta koji će trajati do 17. veka i koji će do tada dati ogroman doprinos razvoju socijalnog, političkog i kulturnog života.Najveći doprinos se ogleda u razvoju umetnosti to jest slikarstvu i vajarstvu.Najveći umetnici dolaze iz tog perioda(Mikelanđelo,Rafaelo,Donatelo).Takođe razvoj nauke je imao veliki udeo u ukupnom rastu znanja i gde posebno mesto zaslužuje Leonardo Da Vinci kojeg danas mnogi smatraju da se rodio ispred svoga vremena zahvaljujući svojim izumima iz skoro svih oblasti tadašnjeg naučnog sveta.

2.2.Znanje krajem 18 početkom 19 veka


Međutim pravi i prvi polet znanja u istoriji se može označiti kraj 17. veka, početak 18. veka.Tada na pomolu dolazi Industrijska revolucija, koja počinje sa pronalaskom parne mašine 1776 godine od strane James Watt-a.Tada dolazi do neviđenog rasta produktivnosti. Kao primer govori podatak da je Velika Britanija 1760. godine uvozila 1000 tona pamuka godišnje dok je 1850. godine uvozila preko 222000 tona pamuka godišnje.Pronalazak i gradnja još mnogo drugih izuma kao što su: 1807 prvi parobrod, 1814 parna lokomotiva, 1829 Brajovo pismo, 1837 morzeova azbuka, 1839 pronalazak foto aparata i 1858 prvi podmorski telegrafski kabl između Amerike i Evrope, 1879 pronalazak sijalice, 1886 pronalazak motora sa unutrašnjim sagorevanjem, 1888 pronalazak naizmenične struje.Svi ovi izumi su značajno ubrzale industrijalizaciju u svetu a posebno u Velikoj Britaniji kao što se vidi na slici 4.

Slika 4.Industrijalizacija od 18 do kraja 19 vekaIzvor:http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/6/6f/Graph_rel_lvl_indz_1750_1900_01.png

Industrijalizacija daje veći obim produktivnosti nego što je do tada postojao i time obezbeđuje dodatna sredstva koja bi bila ulagana u obrazovanje i naučno-istraživačke radove.Kao što se vidi na grafikonu broj 5 GDP po stanovniku je znatno ubrzao rast 1825. godine

Slika 5.Rast GDP po stanovniku od 15 do sredine 20 vekaIzvor:http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/44/Maddison_GDP_per_capita_1500-1950.svg

2.3.Znanje u 20 veku


Do Prvog svetskog rata nauka sa razvijala u eri relativnog mira u Evropi međutim sa početkom Prvog svetskog rata nauka se mobiliše u ratne svrhe.Relativno mali period mira između dva svetska rata je iskorišćen da se postojeća ratna tehnika unapredi i osnaži.Posle Drugog svetskog rata dolazi era koja oznašava kraj ere industrijalizacije.Otkriće nuklearne energije(pronalazak atomske bombe igra glavnu ulogu u ovom procesu) i izgradnja prve nuklearne elektrane 1954 u SSSR-u koja proizvodi struju i 1956 u Velikoj Britaniji izgradnja prve komercijalne nuklearne elektrane omogućava do tada neviđene mogućnosti u oblasti energetike.Pronalazak tranzitora 1954 omogućava razvoj elektrotehnike.Razvoj mikroprocesora 1970 omogućava komercijalnu proizvodnju kompjutera.Sa razvojem informatičke tehnike 1980 od strane američke vojske se razvija prvi oblik komunikacije informatičkih sistema to jest dolazi da pojave danas najvažnije biblioteke na svetu, Interneta.

Internet predstavlja najveću mrežu privatnih, javnih sistema to jest servera na kojima se čuvaju, prenose i snimaju miljiarde audio i video informacija koje su dostupne svima u svakom momentu.Internet je omogućio do tada neviđen oblik komunikacije ljudi iz različitih delova sveta.Mišljenja se razmenjuju u ogromnim količinama i kratkim intervalima.Razvijaju se nove grane privrede i novi oblici znanja.Broj korisnika interneta je početkom 2011 iznosio blizu dve milijarde kao što se vidi na slici 6.

KontinentiPopulacija

( 2010 )

Internet korisnici

Dec. 31, 2000

Internet korisnici prema pos.podacima

Učešće u odnosu na ukup.stan

Rast2000-2010

Afrika 1,013,779,050 4,514,400 110,931,700 10.9 %2,357.3

%

Azija 3,834,792,852 114,304,000 825,094,396 21.5 % 621.8 %

Evropa 813,319,511 105,096,093 475,069,448 58.4 % 352.0 %

Severna Amerika 344,124,450 108,096,800 266,224,500 77.4 % 146.3 %

Južna Amerika 592,556,972 18,068,919 204,689,836 34.5 %1,032.8

%

Australija 34,700,201 7,620,480 21,263,990 61.3 % 179.0 %

Ukupno svet 6,845,609,960 360,985,492 1,966,514,816 28.7 % 444.8 %

Slika 6.Broj korisnika interneta po kontinetima i u svetuIzvor: http://www.internetworldstats.com/stats.htm Kao što se vidi na slici broj korisnika interneta je, prema poslednjim podacima, u odnosu na kraj 2000. godine porastao nekoliko puta, u slučaju Afrike čak preko 20 puta.To sve kazuje da informacije danas predstavljaju glavni kapital bez koga ne može biti ni uspešne države, ni uspešne kompanije, ni uspešnog pojedinca. Može se slobodno reći da je sa pojavom Interneta počela svakodnevna trka u znanju to jest konkurencija je toliko jaka da ono što znamo danas nam možda ništa neće vredeti sutra.

3.Znanje u 21 veku


http://www.internetworldstats.com/stats1.htm



Današnje vreme se u stručnoj literaturi naziva era znanja.U eri znanja ljudi i organizacije postaju svesni toga da glavni kapital postaje znanje.U Sjedinjenim Američkim Državama trećinu GDP-a se proizvede zahvaljujući znanju.Do ere znanja se stiglo zahvaljujući rastu stanovništva i privrede već dva veka unazad.Danas broj ljudi da zemlji prevazilazi onaj iz 1800. godine 7 puta kao što se vidi na tabeli 7.(u milionima)

Kontinenti 1800 1900 2000 2010 2020

Afrika 107 133 819 1,033 1,276

Azija 635 947 3,698 4,167 4,596

Evropa 203 408 727 733 733

Severna Amerika 7 82 319 352 383

Južna Amerika 24 74 521 589 646

Australija 2 6 31 36 40

Ukupno svet 978 1,650 6,070 6,909 7,675

Slika 7.Rast stanovništva od 1800 do 2020 godineIzvor: http://en.wikipedia.org/wiki/World_population

Rast stanovništva omogućava veću mogućnost da se znanje uvećava u vidu povećanja naučno istraživačkih radova.Rast produktivnosti je omogućio da veći deo stanovništva koji je do tada radio u poljoprivredi(krajem 19 veka 85% stanovništva se bavilo poljoprivredom) posveti učenju i time proširi svoje znanje.Sva tehnička i naučna otkrića su rezultat tog trenda.Takođe kao rezultat rasta produktivnosti veća sredstva su mogla da se ulažu u nauku i obrazovanje. Današnje kompanije su svesne da bez znanja ne mogu opstati na tržištu te se usled delovanja strategija kompanija koje su orijentisane na znanje kao glavni izvor svoje konkurentnosti pojavljuje nova ekonomija (Ekonomija znanja). Znanje u sebe uključuje istraživanje i razvoj, zaštitne znake i patente i intelektualno vlasništvo, E-komerc i Internet.Treba razdvojiti znanje i intelektualni kapital to jest posmatrati ih kao dve strane istog novčića. Intelektualni kapital, je sve ono što postoji u ljudima, ili proizilazi od ljudi. U ovaj resurs spadaju individualna znanja i veštine, norme i vrednosti, kultura i ponašanje zaposlenih, baze podataka, metodologije, standardi i procedure, licence, brendovi.Koliko je danas znanje važniji faktor uspešnosti pokazuje primer Microsofta, Google-a, Facebook-a, Skype-a a i mnogih drugih softverskih kompanija i kompanija koje se bave pružanjem usluga čija je tržišna vrednost i do nekoliko puta veća nego najveći proizvođači automobila na svetu u koje spadaju GeneralMotors, Tojota, Opel, Reno, Fijat.

3.1.Znanje kao resus





Znanje kao resurs ima značajan uticaj na sve segmente privrede i društva.U današnje vreme znanje predstavlja resurs nad kojim ne postoji monopol to jest zemlje sa malim nivoom prirodnog bogastva su sposobne da akumuliraju veliko znanje koje bi im poslužilo kao značajan izvor konkuretnosti.Kao primer možemo navesti Japan koji poseduje veoma malo prirodnog bogastva i uprkos tome predstavlja treću ekonomiju sveta.Kao rezultat velike količine znanja u različitim oblastima, usluge čine najveći deo japanskog GDP kao što se vidi na slici 8

Slika 8.Udeo grana u Japanskom GDP-u u 2009 godini

Značaj znanja se ogleda u sledećem:1) Što više znanja to je više demokratije.Danas su najrazvijenije zemlje sveta i najviše demokratične u odnosu na ostale.Ovde se u prvom planu stavljaju ekonomske slobode i političke slobode2) Što je znanje veće veća je efikasnost ukupne privrede.Velika većina zemalja pridaje veliki značaj pismenosti svog stanovništva jer kao što je navedeno znanje je neograničen i svima dostupan resurs 3) Nivo znanja utiče na stil upravljanja.U autokratskim društvima gde je nivo znanja mali nedostatak se pokušava nadoknaditi strogim metodama kontrole i upravljanja, dok u društvima gde je visok nivo znanja ljudi se pokušavaju pridobiti na osnovu svoje sopstvene volje time što ih privlače novim idejama.4) Prodaja znanja daje daleko veću profitabilnost u odnosu na prodaju bilo kog drugog resursa. Društva i organizacije koje preferiraju znanje imaju najveći životni standard, ali one ostvaruju i najbrži rast.5) Tržište menadžmenta znanja se brzo razvija i u skoroj budućnosti, ono će preteći tržišta roba, kapitala. Zbog toga će ono biti glavni elemenat poslovnih strategija u bliskoj budućnosti ako to već i nije.6) Znanje je to koje stvara tehnologiju, znanje je to koje stvara nove tehnike, znanje je to koje stvara nove mogućnosti i samim tim znanje se danas ceni kao najvredniji resurs koji jedna kompanija može da ima.3.2.Menadžment znanja


Pošto u ekonomiji znanja, znanje predstavlja najvredniji resurs treba se pristupiti izradi strategiji koja bi upravljala i koordinisala tokove znanja.Tu na scenu stupa menadžment znanja.Menadžment znanja predstvalja disciplinu čiji je zadatak da upravlja, kontroliše, stimuliše, koordinira, čuva i prikuplja znanje sve u cilju što efikasnijeg korišćenja potencijala intelektualnog kapitala za progres preduzeća ili države.Posao menadžera je da stalno prate razvoj tehnologije u svetu, protok informacija,naučnih otkrića, želje i potražnju domaćih i stranih kupaca i time obezbede konkurentsku prednost u odnosu na ostale učesnike na tržištu.Ukorenjen je u mnogim disciplinama uključujući bisnis, ekonomiju, psihologiju i menadžment informacionih sistema. Za današnje firme pitanje menadžmenta znanja je ultimatum neophodan za postizanje konkurentske prednosti.Svaka definicija menadžmenta znanja sadrži nekoliko integralnih delova:1) Korišćenje dostupnog znanja iz spoljašnjih izvora2) Ugradnja i čuvanje znanja u poslovnim procesima, proizvodima i uslugama3) Predstavljanje znanja u bazama podataka i dokumentima4) Promocija porasta znanja kroz organizacionu kulturu i motivaciju zaposlenih5) Prenos i korišćenje znanja kroz celu organizaciju 6) Procena koristi dobijenih primenom znanja

Fokus menadžmenta znanja su:

Proces menadžmenta znanja prolazi kroz niz faza formirajući svoj životni ciklus. Prema autoru Pentti Sydanmaanlakka proces menadžmenta znanja se sastoji od pet faza i obuhvata:1) Stvaranje znanja2) Osvajanje znanja 3) Čuvanje znanja 4) Podela znanja sa drugim 5) Primena znanja Kompanije ne mogu više očekivati da će ih proizvodi i praksa koje su ih u prošlom periodu činili uspešnim, činiti uspešnim i u budućnosti. Učestale promene ne ostavljaju mesta neuspešnoj proizvodnji. Vreme za stvaranje novih proizvoda i njihovo istupanje na tržištu postaje sve dinamičnije. Kompanije sada zahtevaju kvalitet, vrednost, inovacije i brzinu kao faktore koji će biti opredeljujući u budućnosti. Kompanije će se diferencirati među sobom po onome što znaju jer zahtevi kupaca su sve veći i sve hetorogeniji što današnje tržište čini nesigurnijim i neizvesnijim nego ikada.

4.Zaključak


nowledge

Ljudi(Ljudski resursi)

Tehnologija(IT Infrastruktura)

Organizacioni procesi

Znanje predstavlja u današnjem vremenu faktor bez koga se ne može.Svaka kompanija mora u cilju svog opstanka da posveti veći deo svojih resursa u pravcu sticanja novih znanja kako bi mogla na vreme da se prilagodi zahtevima kupaca i pritiscima konkurencije.Tržište kao takvo ne ostavlja mesta greškama jer je konkurencija žestoka.Samo kompanije koje svoj progres baziraju na znanju uspevaju biti prve ili među prvima kada se vrednuju po profitu i prihodima.U takvim uslovima običan čovek svoju šansu može jedino da ima ako ulaže u sebe to jest u svoje obrazovanje.Znanja nikad dosta to je suština današnjice.

Znanje nije iluzija. Ali je iluzija verovati da ono što nam znanje ne može dati – možemo pronaći negde drugde. Sigmund Frojd

5.Literatura:


1) Slađana Čabrilo. Upravljanje znanjem,Grafomarketing, Novi Sad, 2010.

2) Života Radosavljević. Menadžment znanja, Centar za edukaciju rukovodećih kadrova i konsalting, Beograd, 2008.

3) Michael G. Mimicopoulos.The Global Political Economy in the Knowledge Age, Department of Economic and Social Affairs (DESA), New York, 2007.

4) Branislav Mašić, Jelena Đorđević Bojanović. Menadžment znanja:Koncept za kreiranje konkuretske prednosti u novoj ekonomiji, Montenegrin Journal of Economics, 2005.

5) http://www.indexmundi.com/

6) http://www.imf.org/external/country/JPN/index.htm

7) http://en.wikipedia.org/wiki/Knowledge

8) http://en.wikipedia.org/wiki/Knowledge_worker

9) http://en.wikipedia.org/wiki/A_History_of_Knowledge

10) Piero Scaruffi. A Brief History of Knowledge TM, 2003, http://www.scaruffi.com/know/history.html

11) http://en.wikipedia.org/wiki/Ancient_Egypt

12) http://forum.burek.com/istorija-pisma-t41069.html


Seminarski Iz Upravljanje Znanjem(Ispravka)

Documents

Transcript of Seminarski Iz Upravljanje Znanjem(Ispravka)