Seminarski FAT i FAT32

Click here to load reader

  • date post

    29-Jan-2016
  • Category

    Documents

  • view

    301
  • download

    13

Embed Size (px)

description

Seminarski radOperativni sistemiFAT i FAT32 fajloviJanuar, 2015

Transcript of Seminarski FAT i FAT32

Visoka tehnika kola strukovnih studija u Zrenjaninu

SEMINARSKI RAD

Predmet: Operativni sistemiTema: Fajl sistemi FAT i FAT32

Mentor: Student:dr Duan Mali Marko Kljaji, IM22/14R

Zrenjanin, januar 2015.

SADRAJ

UVOD 1 - 4Pojam fajla, atributi fajla i operacije sa fajlom 1Pojam, struktura i operacije sa direktorijumom 2FAJL SISTEMI 3 - 4 FAT i FAT325 - 12Zakljuak13Literatura 14

UVOD

Pojam fajla:

Datoteka ili fajl (eng. File) je logika jedinica smetaja podataka i informacija. Za operativni sistem to je objekat koji se uva u sekundarnoj memoriji na HDD (hard disk drive).Za korisnika, fajl je najmanja jedinica alokacije logikog prostora na sekundarnoj memoriji i podaci se ne mogu smetati izvan fajla.

Atributi fajla:

Fajl, osim imena i sadraja, opisuju i dodatni atributi, koji se uvaju u kontrolnom bloku fajla (eng. File control block).Atributi fajla su: simbolino ime (naziv), identifikator, tip datoteke, lokacija, veliina (koja se izraava u bajtovima, reima i blokovima) i zatita.

Operacije sa fajlom:Osnovne operacije sa fajlom su: kreiranje fajla (create), upis u fajl (write), itanje iz fajla (read), brisanje fajla (delete). Ostale operacije sa fajlom su: odsecanje, kopiranje (copy), preimenovanje (rename) i promena atributa fajla.

Pojam, struktura i operacije sa direktorijumom:

Na jedan disk se moe smestiti veliki broj fajlova koji se grupiu u posebne strukture koje se nazivaju direktorijum (eng. Directory) ili folderi. Direktorijum je imenik fajlova koji sadri kontrolne blokove svih fajlova koji su u njemu logiki smeteni.

Najjednostavnija struktura direktorijuma u jednom nivou: svi fajlovi su u istom (jedinom) folderu fajl mora imati jedinstveno ime u folderu, pa i u celom sistemu mnogo fajlova smanjuje preglednost fajlovi se ne mogu organizovati u logike celine krajnje nepraktino, posebno za vie korisnikaDirektorijum u dva nivoa:1. nivo glavni direktorijum2. nivo direktorijumi za svakog korisnika

Tipine operacije nad direktorijumom: prikazivanje sadraja direktorijuma pronalaenje fajla sa datim imenom koja zadovoljavaju dati kriterijum (search) kreirajanje fajla i dodavanja u direktorijum brisanje fajla i izbacivanje iz direktorijuma promena imena fajla

Fajl sistemi

Fajl sistemi, ili sistemi datoteka su razliiti sistemi organizovanja datoteka i direktorijuma na uredjajima za smetanja podataka (hard diskovi, kompakt-diskovi, itd). Veina operativnih sistema zavisi od odreenog fajl sistema; na primer, novija izdanja Microsoft Windows se mogu instalirati samo na nekog od podranih datotenih sistema, poput NTFS i FAT32 i nijedan drugi datoteni sistem nije ponuen za vreme instalacije, dok na primer Linuks ne moe da instalira na njima, jer ne podravaju odreene mogunosti koje on kao operativni sistem zahteva, nego na nekom od fajl sistema poput Rajzera, EXT2, EXT3 itd.Fajl sistemi obino poivaju na sekundarnim memorijskim medijumima (diskovima) koji permanentno uvaju veliku koliinu podataka. Implementacije fajl sistema jako variraju i sve imaju svoje specifinosti.

Strukture podatka fajl sistema na disku potrebne da se realizuje fajl sistem: boot control block i volume control block. Osnovna ideja iza organizacije sistema datoteka je bila da se podrava rad u kancelariji, gde se predmeti grupiu u fascikle, a fascikle u vee i tako dalje. To je datotenom sistemu proizvelo koncept direktorijuma, koji u sebi moe da sadri druge direktorijume i datoteke. Datoteke sadre konkretan sadraj (tekst, programski kod, slike, baze podataka), dok direktorijumi samo uvaju podatke o tome koje datoteke i direktorijumi su u njima sadrani.

Fajl sistem se najee sastoji od velikog broja blokova, koji su svi iste veliine i koji se po nekad nazivaju sektorima ili klasterima (po engleskoj rei cluster koja znai skup). Jedan blok slui kao najmanja jedinica skladitenja podataka na datotenom sistemu, datoteka uvek ima dve veliine stvarnu veliinu (koliko bajtova sadri) i veliinu na disku (koliko blokova datotenog sistema je zahvatila).

Za obinog korisnika ovakva organizacija datotenog sistema u blokove je obino transparentna. Korisnik treba da poznaje samo naine za pristup direktorijumima i datotekama, koji zavise od operativnog sistema, a to je najee grafiko korisniko okruenje sa ikonicama. Sam operativni sistem treba da vodi rauna o prevoenju blokova podataka u obliku koji je lak za korienje.

Fajl sistemi se mogu podeliti na : diskovne fajl sisteme posebne namene mrene

Postoji mnogo fajl sistema u upotrebi, a jedan isti operativni sistem moe podravati i vie fajl sistema.

U sistemu Windows postoje tri sistema datoteka, a to su NTFS (eng. New Technology File System), FAT32 i stariji FAT. (File Alloction table). NTFS ima mnogo prednosti u odnosu na FAT32.

FAT i FAT32(eng. File Allocation Table)

FAT32 i FAT koji se manje koristi, upotrebljavani su u ranijim verzijama sistema Windows, ukljuujui Windows95, Windows98 i WindowsMillennium Edition. FAT32 ne prua bezbednost kao NTFS, tako da ukoliko imate FAT32 particiju ili volumen na raunaru, svaki korisnik koji ima pristup vaem raunaru moi e da proita sve datoteke na njemu. FAT32 ima i ogranienja veliine. Ne moete kreirati FAT32 particiju koja je vea od 32 GB u ovoj verziji sistema Windows, a na FAT32 particiji ne moete uskladititi datoteku koja je vea od 4 GB.Osnovni razlog da koristite FAT32 je zbog toga to imate raunar koji e ponekad koristiti Windows95, Windows98 ili WindowsMillennium Edition, a u drugim sluajevima ovu verziju sistema Windows, koja je poznata kao multiboot konfiguracija. Ako je to sluaj, bie potrebno da na FAT32 ili FAT particiji instalirate raniji operativni sistem i da se uverite da je to primarna particija (ona na kojoj moe da se nalazi operativni sistem). Sve dodatne particije kojima ete pristupati pomou ranijih verzija sistema Windows morae takoe biti formatirane pomou FAT32 sistema datoteka. Te ranije verzije sistema Windows mogu pristupiti NTFS particijama ili volumenima preko mree, ali ne i na raunaru.

U FAT16 fajl sistemu tabela alokacija fajlova sadri informacije o alociranim fajlovima, nekorienim lokacijama i neispravnim lokacijama. FAT tabela je model fizikih sektora na fizikom hard disku svaka elija tabele predstavlja jedan zakrivljeni trapezoidni sektor. Fajlovi dolaze u svim oblicima i veliinama od najmanjeg teksta fajla od samo nekoliko bajta do najveih fajlova video filmova i baza podataka.

Alokaciona tabela fajlova u FAT fajl sistemu ima samo 4 mogua ulaza, a to su: 1. 0 znai da je alokaciona jedinica na raspolaganju za korienje2. Broj 2 znai da je sledei deo fajla lociran u sektoru pod tim rednim brojem3. E indicira kraj fajla4. B indicira lo sektor u koju se informacija ne moze uskladititi

U fajl sistemu informacije o imenima fajlova, poetku, zavretku i veliini fajlova nalazi se u glavnoj listi Imeniku Ulaza (Directory Entry). Svi fajlovi u sistemu imaju ulaze u Imeniku ulaza. Isti tip informacija o fajlovima sadri i Root Directory. Boot Record sadri tehnike informacije o logikim drajvovima. Boot Record, Root Directory i FAT tabela rade zajedno da omogue korisniku memorisanje, pronalaenje i korienje fajlova na raunaru

FAT16 je Microsoft fajl sistem koji je uveden u upotrebu 1984. godine i pojavio se na trite u Windows 3.0 i 3.11 pa ak i u Windows 95. Svaki sektor sadri 512 bajta informacija, a koristei isti metod za svaki alocirani sektor moe se adresirati oko 33MB. Medjutim ovaj kapacitet su veoma brzo premaili proizvoai hard diska, pa se morao pronai drugi nain adresiranja i korienja celog raspoloivog prostora ovih diskova. Ovo je dovelo do razvoja koncepta klastera, u kojem se koristi vie sektor kao memorijska jedinica. Koristio je 16-obitno adresiranje klastera. Podrzava diskove veliine do 2GB. U odnosu na FAT32 ili NTFS veoma slabo tedi prostor na disku, tako da se samim prelaskom na FAT32 dobija se uteda prostora na hard disku od 15% do 20%.

FAT32 je poslednji sistem FAT tabela. Naslednik FAT FS i prua mnogo bolje performanse, izmeu ostalog u brzini i u iskorienosti prostora na hard disku. Podrava diskove veliine od preko 512MB do 2TB, dosta efikasnije u odnosu na svog prethodnika koristi prostor na hard disku (npr. klasteri od 4KB na diskovima do 8GB), moze da relocira koreni direkorijum i koristi backup FAT-a umesto osnovne tabele, fleksibilniji je (dozvoljava aktiviranja vise kopija FAT-a). Podravaju ga Windows 95,Windows 2000 i Windows XP.

*Verzije FAT12, FAT16 i FAT32 predstavljaju 12-bitnu, 16-bitnu, 32-bitnu dubinu tabele

FAT16 je Microsoft fajl sistem koji je uveden u upotrebu 1984. godine i pojavio se na trite u Windows 3.0 i 3.11 pa ak i u Windows 95. Svaki sektor sadri 512 bajta informacija, a koristei isti metod za svaki alocirani sektor moe se adresirati oko 33MB. Medjutim ovaj kapacitet su veoma brzo premaili proizvoai hard diska, pa se morao pronai drugi nain adresiranja i korienja celog raspoloivog prostora ovih diskova. Ovo je dovelo do razvoja koncepta klastera, u kojem se koristi vie sektor kao memorijska jedinica. Koristio je 16-obitno adresiranje klastera. Podrzava diskove veliine do 2GB. U odnosu na FAT32 ili NTFS veoma slabo tedi prostor na disku, tako da se samim prelaskom na FAT32 dobija se uteda prostora na hard disku od 15% do 20%.

FAT32 je poslednji sistem FAT tabela. Naslednik FAT FS i prua mnogo bolje performanse, izmeu ostalog u brzini i u iskorienosti prostora na hard disku. Podrava diskove veliine od preko 512MB do 2TB, dosta efikasnije u odnosu na svog prethodnika koristi prostor na hard disku (npr. klasteri od 4KB na diskovima do 8GB), moze da relocira koreni direkorijum i koristi backup FAT-a umesto osnovne tabele, fleksibilniji je (dozvoljava aktiviranja vise kopi