Fakultet za menad ment Vase Staji a 6 Novi Sad

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA SOCIOLOGIJATema: Magija,mitologija i religija

Profesor: Doc.Dr. Mira Vidakovi

Student: eki Ljui a

Januar 2009. Novi Sad1

Sadr aj1.Uvod 2.Pojam mita 2.1.Uzroci nastanka mita i funkcije mita 2.2.Mit i religija 2.3.Klasifikacija mitova 2.4.Politi ki mit 3.Pojam magije 3.1.Magija i religija 3.2.Vrste magije 4.Pojam religije 4.1.Nastanak religije 4.2.Teorije religije 4.3.Vrste religije 5.Zaklju ak 6.Literatura 1 3 4 6 7 8 8 10 13 14 16 16 17 25 26

2

1.UvodMit je najstarija forma, u kojoj anti ki narodni duh sagledava svet i bo anske stvari. Njemu se istina... ostvaruje u slici, kao simbol, kao misaona slika, a njegova opa anja su se prikazivala u pri ama o dogadjajima i do ivljajima bogova, a ove slike, ove pri e nazivamo mitom. Mit sadr i istinu u formi lepote: mit je poezija, najstarija i najuzvi enija poezija naroda. Ona je istovremeno i istina i pesni tvo; istina se nalazi u njegovom sadr aju, a poezija i poetsko u njegovoj formi. Mitovi su dugo vremena obavljali primarnu funkciju: bili su temelj vere, ali i to je od zna aja, ove misaone slike u kojima se mit pokazuje nisu stvarne, ve imaginarne, u njima je poezija vi estruko sudelovala. Mitologija, kao nauka o mitovima, omogu ava nam da shvatimo injenicu kako u religijskim predstavama naroda le i duhovna istina. Mi smo tek danas u stanju da razumemo, da su, iako sa gledi ta savremene nauke, mitske slike i istine koje su zaodenute poetskom magmom u osnovi varljive, svojedobno te istine mitske predstave bile smatrane kao stvarne i istinite. Drevni ovek je u tim izma tanim slikama, snabdev i ih mislima i ose anjima, video stvarna bi a. Ukratko, mitologija jednog naroda je na takav na in srasla s njegovim ivotom i bivstvom da je mogla jedino iz njega samog proizi i. Magiju smo skloni da dovodimo u vezu s tradicionalnim plemenskim, preindustrijskim i premodernim dru tvima. Modernim dru tvima obi no se smatraju ona u kojima nau na i tehnolo ka racionalnost u toj meri preovladjuje da u njima vi e nema prostora za magijsku misao i praksu. S druge strane, nije bez osnove tvrdnja da se moderna dru tva nikad nisu oslobodila magije. Ona opstaju u vidu predrasuda, proricanja poput pravljenja horoskopa, pribegavanja alternatinim na inima le enja itd. Neki smatraju da je u savremenim kulturama veoma pove anu interesovanje za holisti ku i alternativnu medicinu, paranormalne pojave i uspon Novog doba i neop aganizma doprinose masovnom o ivljavanju magije. Ali magijska verovanja i praksa, iako njihovo postojanje ni u kom slu aju nije ograni eno na primitivne ili plemenske zajednice, najdetaljnije prou avaju uglavnom antropolozi koji rade upravo u takvim zajednicama. Kad se pogleda kroz istoriju magije, ljudi sa Zapada prvi put uo ili i opisali magijsku praksu plemenskih naroda, ona im se inila veoma iracionalnom. Njihova prva reakcija na zanimljiva, zbunjuju a pa i naizgled udna verovanja i postupke plemenskih naroda, koje su opisivali istra iva i, misionari, doseljenici ili kolonijalni upravitelji, bila je da ih jednostavno smatraju primitivizmom i divlja tvom. ak i kad se po elo sa ozbiljnim prou avanjem te prakse, postojala je sklonost da se ona smatra izrazom primitivnog stanja ljudske misli, proizvodom primitivnog mentaliteta i na inom razmi ljanja. Ne to kasnije, na osnovu posmatranja do lo se do zaklju ka da su logi ko razmi ljanje i proces rasudjivanja tih ljudi isti kao na i. Pokazalo se da oni raspola u veoma velikim, detaljnim i razvijenim prakti nim znanjem o sredini u kojoj ive i kako da u njoj opstanu. Religija je pojava s kojim se ovek susreo veoma davno. Pa, i danas, nakon vi e milenija, kao individualna i dru tvena pojava, kao segment individualne i dru tvene svesti , religija je pojava koja ne gubi na zna aju i aktuelnosti. Zato se postavlja razumljivo pitanje: ta je religija? Za ve inu osoba religija je organizacioni sastav verovanja i bogoslu enja koje stavljaju Boga u sredi te. Za neke druge pak religija ozna ava verovanje u ve i broj bogova a postoje i3

osobe koje ne poseduju neku tradicionalnu v eru ili religiju ve praktikuju neku vrstu verovanja na svoj osobeni na in, nevezano od organiziranih religija. Ipak ve ina zemaljskog stanovni tva veruje da je nekakva vrhovna sila uticala na stvaranje sveta i da ima bar donekle uticaj i na ivot pojedinaca. Svaka religija podrazumeva vi e ili manje jednostavno u enje koje se odnosi na svrhu i poreklo svega postoje eg. U dana nje vreme religija je sistematizovana na primitivne religije: animizam i supernaturalizam te svetske religije: teizmi i sastavi apstraktnih verovanja (taoizam, budizam). Organizacije koje se javljaju unutar religije su: crkva, sekte, denominacija i kult. Neki mogu smatrati da je verovanje u magijsku mo ne to sasvim razli ito od religije i da je bli e predrasudi. Time se postalja pitanje irine domena sociologije religije, to se svodi na potrebu preciznog odredjivanja ta je religija . to nije lako i na raspolaganju su nam brojne definicije koje se medjusobno veoma razlikuju. U velikom delu savremenog razvijenog sveta religija ne mo e vi e da se izjedna ava s poznatim vladaju im crkvama i oblicima veroispovesti, ve se javlja u mnogo razli itih vidova koji zamagljuju granice izmedju religije i nereligije. New Age , verovanje u lete e tanjire, radikalni pokreti za za titu ljudskih potencijala, holisti ke terapije sve su to primeri rastu e raznolikosti religijskih verovanja koja su po karakteru sasvim razli ita od organizovane i ekskluzivne religioznosti crkve, verispovesti i sekte. Neki tvrde da su ak i sport, telesne ve be i vodjenje ra una o na inu ishrane po svojoj prirodi u biti religijski ili bar da sadr e elemente duhovnosti koji su veoma srodni religiji. Nastojanja da se obuhvati celikupna ta raznovrsnost i slo enost dovela su do nastanka brojnih naziva nevidljiva religija, implicitna religija, surogatna religija, kvazireligija, svetovna religija i drugih. Ukratko, pitanje gde su granice religije i stoga pitanje njene definicije, posebno je zna ajno za dana nju sociologiju religije.

4

2.Pojam mitaMit predstavlja pri e nastale u raznim kulturnim podru jima irom sveta koje govore o poreklu i nastanku oveka, naroda, i drugih ivih bi a, te bogova i heroja kulture, kao i nastanka civilizacije i celokupnog svemira. Re mit poti e od gr ke re i mythos , to zna i re , pri a , kazivanje ili predanje . Mit mo e da govori o nadnaravnim bi ima, precima ili junacima koji slu e kao praiskonski tipovi i obrasci pona anj a u primitivnom gledanju na svet. U izvesnom smislu, mit se mo e shvatiti kao slikovita fantasti na pri a o shvatanju sveta, o stvaraocu i kosmosu koja izra ava odredjenu strukturu vrednosti koja izrasta iz fanatiziranja koje proizilazi iz ose anja i elja . Dakle, u prethodno m smislu mit se shvata i odredjuje kao la , fantaziranje, kolektivni san ili izmi ljotina i tako se suprostavlja nau noj misli za koju se smatra da je istinita. Istra iva i mita isti u da u primitivnoj kulturi mit vr i bitnu funkciju: on izra ava, poja ava i ozakonjuje verovanje: on uva i name e moral; on garantuje delotvornost rituala i sadr i prakti na iskustva. Mitovi, pri e o bogovima i njihovoj istoriji nisu samo stvar gr ke mitologije, ve i prirodni narodni od svojih davnih po etaka poseduju svoje mitove s elementima totemizma i magije. Mnoge magijske radnje propra ene su pri anjem mitova. Kultovi i simboli neretko se interpretiraju kratkim mitovima. Postoje i mitovi o prirodi koji poku avaju objasniti prirodne pojave, pri emu su oni esto povezani s vra arskim inima. Mitovima se nastoji pospe iti rast biljaka, a i ritualne pri e imaju to isto za cilj. Mitovima se eli objasniti i pro lost i budu nost, izgled svijeta, s truktura kosmosa. Poseban predmet mitskih pri a je i ovek, njegova pro lost i njegova budu nost, kao i njegov zagrobni ivot. Postoje mitovi o nastanku kulture, kao i socijalni i politi ki mitovi, mitovi o nastanku naroda, plemena, roda, obitelji, braka, rata. Mitovi kao poku aj razumevanja i obja njavanja stvarnosti esto poseduju svoju logi nost, ali se ponekad ine i kao besmislene pri e. Pri tome su mitovi primitivnih, tj. prirodnih naroda neretko pom e ani s elementima iz mitova velikih religija. U najop tijem smislu mit je sveta pri a koja govori o doga ajima vezanim za delovanje bo anskih ili polubo anskih bi a, u vremenu koje je neodre eno, ali koje se shvata kao ne to to postoji izvan obi nog ljudskog iskustva. Mit se razlikuje od svih ostalih sli nih pri a po tome to se smatra vrhovnim autoritetom u odre enom dru tvu i u tom pogledu se mo e smatrati va nim elementom religije. Mitolo ka naracija, kao i svaki religijski simbolizam, ne opravdava se, niti se preispituje njena verodostojsnost. Svaki mit se predstavlja ali i do ivljava kao fakti ki opis, bez obzira na to koliko su ispri ani doga aji u neskladu sa prirodnim zakonom, ili obi nim iskustvom. U tom smislu je mit prava realnost u odnosu na varljivo svakodnevno iskustvo koje se opravdava i dobija smisao onda kada se oslanja ili ugleda na mit. Ovo primarno, religijsko zna enje ostaje va e e i kada mit izra ava ili potpoma e ideolo ko ubedj enje, kada postane element sekularne religiozne vere. Zato je mit sveta pri a za razliku od drugih pri a, istih po strukturi, motivima i si eu, ali li enih dru tvenog autoriteta koji ima mit. Samim tim, on ima i posebnu emotivnu snagu i mobilizatorsku mo i stoga ima neospornu ulogu u svakom religijskom verovanju i dru tvenoj zajednici gde slu i kao vrst oslonac i sredstvo potvrdjivanja kohezije. Zbog toga5

je Kasirer ustanovio da ne odre uje istorija mitologiju jednog naroda, ve je obrnuto, te da je zbog toga esto mitologija sudbina jednog naroda, jer on nema slobodu da izabere mit on je nu nost. Najstarije mitske pri e prethode pojavi pisanja i sadr e usmenu istoriju koja se prenosila sa pripoveda a na pripoveda a, generacije na generaciju, ponekad milenijumima. Pa ljivo uvana kao sveto nasle e kulturnog identiteta posredstvom raznovrsnih mnemotehnika: ulep avanjem op tih situacija i fraza u obliku repetitivnih formula, muzi kom kadencom, ritmom, plesom, a u mnogim kulturama slikarskim ili drugim sli nim tehnikama. to se inilo doslovnim prenosom, jedinim mogu im istinitim pripovedanjem, neminovno je, u nedostatku pisanih zapisa, bila samo jedna verzija pri e koja se neprekidno razvijala, menjaju i se da bi odr avala korak sa novijim interesovanjima slu alaca i asimilirala doga aje, interese, senzibilitet kasnijeg dru tvenog trenutka. Tako usmena tradicija u stvari inkorpori e elemente jezika i istorijskih dogadjaja razli ite starosti i nudi arheolo ki zapis o ose anjima ljudi za svoje korene i kulturni identitet, njihov religijski, psiholo ki i dru tveni razvoj. Te pri e su izdr ale vremensku proveru, odbacuju i elemente od marginalnog zna aja, uvaju i dublja, manje svesna zna enja.

2.1.Uzroci nastanka i funkcije mitaSmatra se, da je jedan od osnovnih i zna ajnih uzroka nastanka mitova potreba za saznavanjem slo enih prirodnih i dru tvenih pojava. Sudbina mita u na oj judeo-htri anskoj civilizaciji nastaloj na tradiciji anti ke, gr ke i rimske kulture, bila je promenljiva. Mit je iveo u epu, u drami i pozori tu, bio je osnova religije i inspiracija likovnih umetnika, on je zaokru ivao celinu jedne kulture ije se poreklo nalazilo u najlep im pri ama koje je ovek ikada ispri ao. Me utim, racionalisti ka filozofska misao postavila je pitanje istinitosti mita, preispitivala ga, diskreditovala, ali nikada sasvim, jer je on u umetnosti Zapada iveo i ivi do danas. Ali, izgubio je smisao istinite povesti, svete pri e i religijskog verovanja, postao najpre predmet razorne kritike (naro ito kod sofista), a kasnije predmet tuma enja koje je te ilo da otkrije zna enja mita dostupno i sistematizovano prema zahtevima racionalne misli. Anti ki mit, obnovljen u umetnosti, bio je znak prekida sa dogmatikom srednjevekovlja, ali mnogo vi e od toga - put ka otkrivanju realnosti koja od tada dobija dignitet umetni kog predmeta. Istovremeno u knji evnosti, anti ki mit, to jest njegovi motivi i si ei pretvaraju se u retori ka pravila poezije, dok dramski potencijal i snagu agonske mitske naracije koristi klasicizam da bi obnovio tragediju, prilago avaju i je potrebama apsolutnih monarhija. Rani srednji vek je, opet, u autohtonim kulturama naseljenih naroda iveo u stanju karakteristi nom za rana agrarna dru tva, gde je mit bio realnost i autoritet prvog reda. To su bili drugi mitovi, drugih etni kih grupa, ali su u mnogim elementima ponavljali po znate motive i si ee uklopljene u poznatu strukturu mitskog govora. Hri anstvo je srednjovekovni mit svim sredstvima demonizovalo kao to je inilo i sa anti kim mitom u vremenima svog osnivanja. Sudbina osnovnog hri anskog eshatolo kog mita bila je razli ita tokom dve hiljade godina duge istorije, tako to su naboj i mitsku energiju dobijali u momentima kriza, naro ito6

u milenarnim pokretima, ali i u delima mnogih renesansnih i kasnijih pesnika, filozofa i mislilaca koji su ideju o nebeskom carstvu na zemlji inkorporirali u ideju istorijskog razvoja. Treba napomenuti da mitovi imaju i odredjene funkcije. U tom smislu se isti e da tradicionalna mitologija ispunjava etiri funkcije: 1.metafizi ku ili misti ku (to jeste funkciju uskladjivanja ovekove svesti sa uslovima ivota), 2.kosmi ku funkciju (to jeste funkciju oblikovanja i uspostavljanja odredjene slike sveta), 3.sociolo ku funkciju (funkciju vrednovanja i o uvanja dru tvenog poretka), 4. psiholo ku funkciju (koja se sastoji u potrebi uskladjivanja individualnih htenja sa idealima dru tva i time otklanjanja napetosti u oveku). Postoji jo nekoliko funkcija mita: 1)Regulativna funkcija mita. Mit obavlja tzv. kontrolnu funkciju u ivotu. On je regulator egzistencije i pona anja, ishrane i seksualnog ivota: doprino si u vr ivanju normi koje su obavezne u odredjenoj kulturi; mit je povezan sa moralom, te je neka vrsta brane protiv uticaja koji dolaze iz svakodnevnog ivota, i kao takav on je suprotnost svetovnom postojanju oveka. Mit titi od banalnosti svakodnevija i haosa ivota (Elijade). 2)Delotvorna funkcija. Mit pokre e oveka na aktivnost, ali i na celokupnu du evnost oveka, dakle i na oblast nesvesnog. Zbog te osobenosti mit usmerava ovekovo pona anje i javlja se kao psihi ki stabilizator koji ubla ava posledice frustracije ili ih bar predupredju je. Mit je vrsta psihi ke odbrane li nosti i d ru tva . On esto predstavlja inspiraciju za delovanje ili pokreta ku snagu nekih akcija, ekvivalent delovanja . (Mruz) 3)Trancendentna i utopiska funkcija mita. Mit oslobadja oveka vezanosti za ivotno okru enje u kojem ose a teskobu i neugodnost, udare sudbine i prirodnih sila. Mit se odlikuje projekcijom svojevrsnog oblika vremena i prostora. On bri e razliku izmedju realnog i nerealnog svetovnog i sakralnog, duhovnog i materijalnog. Iako je mit, po osnovnom odredjenju, su tinski fiksiran za pro lost i tradiciju i kao takav ko nica dru tvenih promena, katkada upravo mit mo e provocirati progres, biti inspiracija revolucionarnim promenama, sredstvo svladavanja otpora radi br ih dru tvenih promena. (Bloh) 4)Sinkreti ka funkcija mita. Mit objedinjuje razdeljene ekstreme, polove apsolutnog i kona nog, umnog i ulnog, razum i volju. Na pitanje: u emu je snaga mita i mitskog mi ljenja, Leh Mruz odgovara da je mit bekstvo od materijalizovane... i izvanracionalne sfere . Sve dok bude postojala potreba za ljubavlju, dobrom, pravdom, idejom, delovanjem, vla u, ambicijom, postoja e pretpostavke mitskog mi ljenja. Mitsko mi ljenje je mi ljenje idejom, to je te nja, na in izja njavljanja, mogu nost pronala enja samog sebe. Podleganje mitu, te nja da se on u ini relnim jeste isovremeno te nja ka pribli avanju idelnom uzoru . Kasirer smatra da je mnogo pre no to je svet po eo da postoji za na u svest kao celina empirijskih stvari on je za tu ranu svest postojao kao celina mitskih snaga i dejstva. 5)Estetska i simboli ka funkcija. Mit omogu ava pojavljivanje Op teg, Nedosti nog u ulnim slikama. Prema Meletinskom mitovima je svojstveno otelovljenje op tih predstava u ulno konkretnoj formi, tj. ista ona predstavnost koja je svojstvena umetnosti i koju je ova u izvesnoj meri nasledila od mitologije (Meletinski). Prema ovom stavu izmedju mita i umetnosti kao da ne postoji nikakva razlika. Meletinski zapa a da je umetni ka forma nasledila od mita i konkretno ulan na in uop tavanja, i sam sinkretizam. ( eling)

7

6)Inkorporativna funkcija mita. Mit kao element strukture, kao deo ili fragment, mo e na i mesta u najrazli itijim formama kulture, uklju uju i tu i umetnost. Mitovi, kako ih Meletinski vidi, nisu nekakav naivni prednau ni na in obja njavanja nepovezanih prirodnih sila , ve su mitovi usko povezani s magijom i obredom i funkcioni u kao sredstvo odr avanja prirodnog i socijalnog poretka i socijalne kontrole . Razume se, mitsko mi ljenje nosi u sebi izvesnu logi ku i psihi ku osobenost , no, mitotvorstvo kao najstarija kulturna forma jeste naro it simboli ki jezik , za koji je karakteristi no da nastaje kao rezultat rada ma te, te se njegovi oblici nalaze na ranim, ali i kasnijim razvojem istorije. Mit je nesumljivo totalan i dominantan na in mi ljenja svojstven arhai nim kulturama, ali se kao neki nivo i fragment mo e nalaziti u najrazli itijim kulturama, naro ito u knji evnosti i umetnosti . Njegova sveprisutnost govori, dakle, o toj inkorporativnoj, otelovljuju oj fu nkciji u brojnim formama kulture. 7)Kultna funkcija mita. Mit je svagda povezan sa religijskim, sa verovanjem u nadmo bi a o kome se pripoveda u mitu. Znatan broj istra iva a smatra odnos mita i ku lta fundamentalnim i ak primernijim od odnosa mita i logosa ili mita i umetnosti. Za Karla Alberta kult, mit i metafizika u ivotu religije obrazuju jedinstvo , pa se mitska i kultna misao utkivaju u metafiziku . Polaze i od ra irenog mi ljenja da je svaka religijska delatnost kultna delatnost , Albert veruje da se kultna aktivnost nalazi i u brojnim drugim formama. Ipak, u jezgru religijskog kulta nalazi se jedan isti smisao: ponovno uspostavljanje izgubljene ivotne zajednice izmedju ljudi i bo anstva , bez obzira na to da li je re o politeizmu ili monoteizmu. U osnovi kult pretpostavlja verovanje u egzistenciju bo anstva ili bogova . Za Ota je su tina kulta uzvisivanju oveka u bo anskom , u ponovno m uspostavljanju veze, u identifikaciji sa Bogom, koju posreduje prino enje rtve kao bitna sast vnica kulta.

2.2.Mit i religijaMit se ra a u samom srcu religije ali se u njoj ne iscrpljuje. Religija bez mita ne mo e, ali mit bez religije mo e. On je nastao na samim izvorima, na po etku ivota oveka kao kulturnog bi a, ali se jo uvek vode diskusije o tome da li mit pret hodi ritualu, ili ritual mitu, da li su nu no me usobno povezani i na koji na in jedan drugog podsti u. Odnos mita i religije je veoma slo en, naro ito kada se mit ne tuma i isklju ivo u njegovom izvornom religijskom ambijentu , paganizmu i plemenskim religijama, ve se prati njegov razvoj u slo enim religijskim sistemima, univerzalnim religijama i religijama knjige Paganizam, izvorna religioznost mitske svesti, karakteristi an je pre svega po tome to uspostavlja i odr ava jedinstvo izme u razli itih domena ivota, istovremeno optere en mi lju da ih mora vrsto logi ki razdvojiti, da bi ih ritualno i u mitskoj naraciji spojio. Imanentizam paganizma se ogleda u spajanju ivota kosmosa i oveka, dru tva i bo anskog poretka, sila prirode i bogova kao utemeljiva a ali i aktivnih u esnika, pa i sapatnika u ljudskim stvarima. Veza ovekovog sveta sa celokupnim kosmosom uspostavlja bliske, transparentne odnose me u prirodnim, dru tvenim i ovekovim svetom obezbe uju i prisustvo svetog u obi nim ljudskim stvarima. To je imao u vidu Mark O e kada je paganizam nazvao politi kom religijom. Ipak, antimitologizam je karakteristika religija koje svoje korene vuku iz judaizma, ili ta nije to je mitologija kojom zapo inje demitologiza cija, kako to lepo formuli e Meletinski. Novi Zavet omalova ava mitove, opisuju i ih kao "bezbo ne" i "sme ne". Me utim bo ansko trojstvo, motiv vaskrsenja Hrista, kao i kasniji panteon svetaca8

pokazuje ilavost mita u odnosu na dogmatski otklon od njeg a i vitalnost paganskog nasle a nasuprot ideolo kom usmeravanju, osve ivanju i pokr tavanju koje je hri anstvo vekovima preduzimalo. Druge tradicije sa svetim spisima su mnogo tolerantnije prema mitu, na primer Hinduizam i Budizam. Sveta Hindu tradicija uzajamno prepli e vedske, indoevropske i druge, lokalne mitolo ke tradicije i istovremeno je obele ena nezadr ivom demonskom fantastikom, ali i relativno bledim bo anskim likovima. Indijski mitski kosmos je spiritualniji, manje telesan, sa sna nim filozofskim nabojem. Tako Bhagavadgita prikazuje kontrast izme u onoga ko vidi Beskona nost u okviru obi nog, kona nog sveta i onoga ko samo vidi raznovrsnost pojava. Ipak, ovo asketsko i apstraktno vi enje nikako ne isklju uje bogatu i neobi no raznovrsnu mitologiju posebno razvijenu u indijskom religijskom vajarstvu, koje reflektuje religijsku slo enost indijskog dru tva. Opravdanje za koegzistenciju ideala jedinstva uz pluralisti ku realnost je prona eno u Rigved - i, gde je napisano da, iako je Bog Jedan, mudraci mu daju mnoga imena. Budizam, tako e, nalazi mesta za bujnu mitologiju, kao i za prostije istine svete doktrine. Budizam prihvata, ne samo Budina u enja o potrazi za putem Prosve enja i Nirvane, ve i egzoti ne mitske likove Jamantake - koji nosi ogrlicu od lobanja i debelog boga bogatstva - Jambalu.

2.3.Klasifikacija mitovaTeoreti ari koji se bave istra ivanjem mita nastoje da uka u na postojanje razli itih vrsta mitova, i u tom pogledu izla u izvesnu tipologiju i klastfikaciju mitova i isti u njihovu funkciju. Prema nekim teoreti arima mit mo emo podeliti na: 1)prirodne (odnose se na odredjena obja njenja prirodnih pojava) 2)dru tvene mitove (odnose se na obja njenja dru tvenih pojava) Postoji i podjela mitova na: -teogoniski mitovi, koji obja njavaju nastanak bo anstva i svijeta; -kosmogoniski mitovi, koji poku avaju da odgovore i objasne kako bi svijet trebao da ivi -antropolo ki mitovi, koji govore o nastanku i razvoju ovjeka; -eshatoloski mitovi, koji se bave pitanjem futuristi ke projekcije i kraja ovjeka i svijeta Prema slede oj klasifikaciji mitovi se mogu podeliti na : -pripoveda ki mitovi, koji imaju funkciju da zabave; -aperativni mitovi, koji daju prakti na uptstva za ivot; -eksplanatorni mitovi, koji imaju za cilj obja njenje i tuma enje ne ega Neki teoreti ari ukazuju na razlike izmedju: -politi kih i -religijskih mitova. Za religijske mitove je karakteristi no da su eshatogizirani, da je za njih nadprirodnost primarna, da je njihova osnovna supstanca i s adr aj Bog i ovek. Suprotno religijskim9

mitovima, politi kim mitovima ne pripada uloga i zna aj nadprirodnih i onostranih, ne hiperstrofiraju ulogu i zna aj onostranih epiteta, jer za svoj duhovni sadr aj imaju oveka. Mada se pravi izvesna razlika izmedju politi kih i religijskih mitova, ipak politi ki mitovi mogu da dobiju svojevrsnu teolo ku nijansu i teologizirano zna enje. Politi ki mit mo e da koristi teodiciju kao metod pretvaranja injenice u vrednost, a to zna i da odredjenoj ideji moze da da naro iti, bitni i zna ajni smisao ime se ta ideja i pretvara u injenicu. U tom smislu mit ne predstavlja samo pri u koja se pri a, ve i stvarnost koja se do ivljava, odnosno postaje oblik razmi ljanja koji prevazilazi razmi ljanja utoliko to ho e da dovede do istine koju obja vljuje.

2.4.Politi ki mitPoliti ki mit se odredjuje kao vrtsa mitskih pri a koje se odnose na zajedni ke uslove ivota ljudi, na stvaranje, odr avanje i promenu poretka i na unutra nju ravnote u i moralnu koheziju u dru tvu. Politi ki mitovi predstavljaju osnovu vrednovanja ljudi o njihovom dru tvenom poretku i politi kim odnosima u njemu i u dr avi, o politi kom autoritetu, vodjstvu, hijararhiji, mo i i vladanju, po tovanju poretka, jednakosti i nejednakosti . Politi ki mit je vrednosno, iracionalno zasnovana kolektivna predstava o eljenom dru tvenom stanju. Istorija ljudskog dru tva je istoveremeno i istorija stvaranja i razvijanja razli itih politi kih mitova. Treba se prisetiti: y hri anskog mita o postanku sveta i nebeskom carstvu , mita koji je poslu io legitimizaciji odredjenih politi kih poredaka; y prosvetiteljskog mita o irenju razuma; y romanti nog mita odnosa oveka i prirode, ak i onda kada je provodjen genocid konkvistadora; y fa isti kog mita o nacionalnoj harmoniji ; y nacisti kog mita o arijevstvu ; y staljinisti kog mita o harmoni nom , skladnom i beskonfliktnom socijalisti kom dru tvu; y mita o dr avi blagostanja koji je sadr avao stavove o dru tvu visokog stepena privrednog razvoja koji mo e zadovoljiti potrebe svih ljudi, obezbediti visok stepen zaposlenosti, razviti sistem socijalnih slu bi i nivo dru tvenog standarda, unaprediti gradjanska prava i slobode, i sli no.

3.Pojam magijeRe magija poti e od gr ke re i mageia to zna i arolija . Naj e e definicije, magiju ( aranje , vra anje ) dovode u vezu sa verovanjem u sopstvene mo i i ve tinom koja obuhvata odredjene radnje s ciljem uticaja na prirodne sile. Uzmimo na primer dve definicije: 1) pod magijom se podrazumeva ve tina koja nastoji da proizvodi posledice suprotne prirodnim zakonima i to upotrebom izvesnih tehnika; 2) magija je skup tajanstvenih radnji pomo u kojih, onaj koji ih vr i, eli uticati na prirodni kauzalitet prema svojoj el ji.10

Magija je ume e upravljanja energijom ija snaga proizlazi iz dubine ljudske du e. Nesvesno skrivena je u svakome i ispod povr ine skriva mnoge mogu nosti i potencijale, ekaju i da se izvu e na povr inu da bi ostvarila postavljeni joj cilj. Magija je umjetnost, sposobnost prepoznavanja unutra nje snage i fokusiranja energije sa odre enim ciljem. Svaki magi ni in, ritual, je komunikacija sa vi om svesti (Bogom, Bo icom ili drugim bo anstvima,). Magija zadire iza granica prirodnog sveta i prelazi uzrok i rezultat. Rezultat u magiji ne mo e se ta no predvideti, a isti magijski rituali ne daju uvek jednak rezultat. On varira od pojedinca do pojedinca ovisno o unutra njoj snazi i sposobnosti upravljanja energijom. Magija poput reke uvek tra i najbli i put prema moru. Kada je elja definirana i ritual izveden, magija tra i najbli i put k ostvarenju elje. Magija otvara mnoge mogu nosti, a ve t praktikant magije (nazivan ve tica ili mag), prepoznaje ih i koristi kao najbolja re enja, jer e u protivnom ona biti izgubljena. Ako po elite jesti jabuku, magija e vam staviti jabuku u ruku, ali gristi je morate sami. Ako na putu do eljenog rezultata postoje prepreke, magija poma e da se prepreke prevazidju, makar se inile nepremostive. Ako su potrebni izvanredni, spektakularni rezultati, magija je spektakularna Jedan od aspekata magije je da je ona nevezana, neograni ena vremenom. Magijski rezultat mo e nastupiti i prije izvedbe rituala. Ovo mo e zvu ati kao fan tasti na stvar onima koji magiju jo nisu iskusili, me utim nije potrebno razumeti kako magija deluje da bi se mogla prakticirati. U mnogim kulturama magiju svakodnevno prakticiraju obi ni, jednostavni esto i neuki ljudi, da bi uz njezinu pomo mogli savl adati svakodnevne probleme. Magiju ne treba me ati sa mistikom. U biti, magija koristi individualisti ke formule, a misticizam u potpunosti prevazilazi individualno. Magija predstavlja pun procvat odre ene opsesivne ideje. Da li je ideja pozitivna, tj. stvarala ki konstruktivna i inventivna ili e poprimiti porivan aspekt kroz sposobnost da prima utiske, zavisi od pojedinaca koji je upra njavaju. Ekstaza, patnja i opsesija u svim slu ajevima predstavljaju delove procesa, bilo to injeno svesno ili ne. Inicijacije, bajalice, varvarska imena to se prizivaju, magijske formule i tako redom, sve su to brojni na ini za lociranje i kontrolisanje rituala koji nastoji da ostvari svoj cilj i unapred zacrtan zadatak. Magija je jedna anti ka znanost bazirana na promatranju kretanja i pomicanja ivotne energije kroz sve ono to je stvoreno. Ona se zasniva na ideji da je sva ivu a materija uronjena u jedan specifi an fluid u istom vremenskom razdoblju. Sa magijom se potvr uje da se mo e uticati na taj fluid. Mora se znati adresa gde se upu uje kao i vreme. Osoba koja radi magiju svoje misli i namjere utiskuje u toku jedno g magi nog rituala. Mogu e je delovati ne samo na stvari, na ivotinje, ljude nego i na sl ed najrazli itijih budu ih doga aja. Rezultati znanstvenih istra ivanja govore da ivotni fluid, odnosn o fluid magije danas se defini e kao frekvencija. Magi no delovanje na oveka uvek je dvojako, odnosno frekvenciju magije prvo prima astralni deo oveka (njegova aura, energija), pa tek onda njegovo telo kao vrsta materija. U telesnom obliku kod oveka magija stvara razne telesne i duhovne poreme aje koje ovek mo e osetiti kao npr. lupanje srca, gu enje, ko enje lica, osje aj povra anja, vrtoglavice, depresija ili pak jaku agresivnost. Ako magija sa svojom negativno u deluje dugo vremena na jednu osobu mo e joj napraviti pravi ivotni pakao kao npr. najte e telesne bolesti. Danas sve te frekvencije je mogu e izmeriti pomo u savremenih instrumenata, npr. test Mora, test Vega...

11

Teoreti ari ukazuju na vi e bitnih svojstava koji karakteri u magiju: y magija je bitno ljudsko svojstvo, odnosno, ona je proizvod ljudske stvarala ke mo i kojom on posti e odredjeni cilj; mo magije nije nikakva univerzalna mo koja se nalazi svugde i na svakom mestu; mo magije je posebna mo koja postiji u oveku koje se on oslobadja u magijskoj radnji na drugog oveka; y uz pomo magije ovek vi e ne ose a mo prirodnih i natprirodnih sila, ve po inje verovati u zna aj sopstvene mo i i njihovog uticaja na prirodne i natprirodne mo i. Iz dosada njih naznaka su tinskih svojstava magije, mogu e je ukazati na razliku izmedju magije i religije.

3.1.Magija i religijaPraktikovanje magije esto je u bliskoj vezi s religijskim verovanjima i neretko je deo verskih rituala. U konkretnim slu ajevima nije uvek mogu e razaznati ta je magija a ta je religija. Razlike koju pravi Malinovski (Malinowski, 1974) verova tno je najprakti nija. Magija je skoro uvek u vezi s nekom konkretnom svrhom ili odredjenim ishodom koje onaj ko je primenjuje eli da ostvari. Religija pak nema posebnu svrhu niti krajnji ishod. Dok su osnovna ideja i cilj ina magije uvek jasni, neposredni i odredjeni, kod verskog obreda ne postoji svrha usmerena na de avanja nakon njega. Magija je prakti na ve tina u ijoj su osnovi inovi koji su samo sredstvo za ostvarivanje odredjenog ishoda koji e kasnije uslediti , dok je religija skup samostalnih inova koji sami za sebe predstavljaju ispunjenje sopstvene svrhe (Ibid). Gud (Good,1951) navodi jedanaest kriterija po kojima se magijsko svojstvo razlikuje od religijskog. Ti kriteriji su slede i: 1. magija u ve oj meri slu i kao sredstvo i usmerena je na ostvarivanje konkretnih i materijalnih krajnjih ishoda; 2. ciljevi su joj konkretni i ograni eni; 3. njene tehnike su u ve oj meri manipulisanje; 4. usmerena je ve e na ostvarivanje pojedina nih nego grupnih ciljeva; 5. vi e je stvar li nih nego grupnih aktivnosti; 6. podlo nija je smenjivanju tehnika ako jedna ne daje rezultate prelazi se na drugu; 7. manje se oslanja na emocije; 8. njeno praktikovanje je u manjoj meri obavezno; 9. nije toliko vezana za odredjeno vreme i situacije; 10. po prirodi je u ve oj meri antidru tvena; 11. koristi se samo kao sredstvo i nije sama sebi cilj. Verovatno se ni o jednom drugom predmetu na svetu mi ljenja toliko ne razlikuju koliko o prirodi religije, i stoga je o evidno, nemogu e dati o njoj definiciju koj bi sve zadovoljila. Pod religijom ja podrazumevam umilostivljavanje ili pridobijanje sila vi ih od oveka, za koje se veruje da vladaju i upravljaju tokom prirode i ljudskog ivota. Tako definisana, religija se sastoji od dva elementa, teorijskog i prakti nog, naim e vere u sile vi e od oveka i poku aja da se one umilostive ili zadovolje. Od ova dva elementa na prvom12

mestu je vera, jer moramo, najpre, verovati u postojanje bo anskog bi a pre nego to mo emo poku ati da ga zadovoljimo. Ali, ako vera ne vodi ka odgova raju oj praksi, onda ona nije religija, ve samo teologija, prema re ima sv. apostola Jakova. S druge strane, sama praksa, li ena svakog rekogioznog uverenja, takodnje nije religija. Dva oveka mogu se pona ati na potpuno isti na in, pa ipak jedan od nijih mo e biti religiozan, a drugi ne. Ako jedan radi iz ljubavi ili straha prema Bogu , on je religiozan; ako drugi radi iz ljubavi ili straha prema oveku, on je moralan ili nemoralan, prema tome da li se njegovo pona anje sla e ili sukobljava sa op tim dobrom. Prema tome, ukoliko religija pretpostavlja da svetom upravljaju svesni inioci, koji se nagovaranjem mogu odvratiti od svoje namere, ona je u osnovnoj opre nosti kako sa magijom, tako i sa naukom, jer obadve smatraju za neosporno da je tok prirode odredjen, ne strastima i udima li nosti, ve dejstvom nepromenljivih zakona koji funkcioni u mehani ki. istina je da i magija esto ima posla sa duhovima, to jest onakvim li nim iniocima kakve podrazumeva religija; ali kada god to ini u svom pravom obliku, ona sa njima postupa potpuno na isti na in kao i sa ne ivim iniocima, upravo ih primorava ili obuzdava, umesto da ih umoljava ili umilostivljuje, kao to bi inila religija. Ona pretpostavlja da su sva bi a, bila ona ljudska ili bo anska, na kraju krajeva, pot injena bezli nim silama koje vladaju svim stvarima, ali njih ipak mo e da iskoristi svako ko zna kako da njima rukuje preko podesnih obreda i magije. Radikalan sukob na ela magije i religije dovoljno obja njava neumitno neprijateljstvo kojim u istoriji sve tenik esto proganja vra a. Gorda samodovoljnost maga, njegovo oholo pona anje prema vi im silama i bestidno tvrdjenje da ima mi sli nu njihovoj, moraju revoltirati sve tenika kome se, zbog njegovog strahopo tovanja prema bo anskom veli anstvu i smernog padanja na kolena pred njim, takve tvrdnje i takvo pona anje ine nepobo nim i bogohulnim prisvajanjem prerogativa koji pripadaju samo Bogu. A poneki put su, to ve mo emo pretpostaviti i ni i motivi podsticali sve tenikovo neprij ateljstvo. On je propovedao da je on pravi medijum, pravi posrednik izmedju Boga i oveka; i bez sumlje, ne samo njegova ose anja nego i njegove interese vredjao je suparnik koji je propovedao sigurniji i ravniji put ka sre i, od strme i klizave staze bo a nske milosti. Ovo neprijateljstvo pojavilo se relativno kasno u istoriji religije. U rano doba religije funkcije sve tenika i vra a bile su esto spojene ili mo da je ta nije re i, nisu jo bile odvojene jedna od druge. Da bi do ao do cilja, ove k je umilostivljavao bogove ili duhove molitvom i rtvom i u isto vreme pribegavao obredima i bajalicama u nadi da e ovi sami od sebe doneti eljeni rezultat, bez pomo i Boga ili djavola. Ukratko re eno istovremeno je vr io religijske i magijske obrede, izgovaraju i molitve i bajalice gotovo istim dahom, znaju i ali ne mare i mnogo za teorijsku nedoslednost svog pona anja, dok god je, na ovaj ili onaj na in uspevao da dobije ono to mu je trebalo. Ista zbrka magije i religije ostala je i kod naroda koji su se uzdigli na vi e stepene kulture. Ona je bila rasprostranjena u staroj Indiji i starom Egiptu. Stara magija bila je temelj religije. Vernik, koji je eleo da dobije neku milost od kakvog boga, imao je mogu nosti za uspeh jedino stavljaju i ruk e na bo anstvo, a to se moglo posti i preko odredjenog obreda, rtava, obreda. Mada, tako u raznim vremenima i mnogim zemljama nalazimo magiju pome anu i spojenu sa religijom, postoje odredj eni razlozi za mi ljenje da to spajanje nije primitivno i da je postojalo doba kada se ovek u pogledu zadovoljavanja elja, koje su prevazilazile njegove neposredne ivotne potrebe, oslanjao samo na magiju. Prvenstveno, razmatranje osnovnih pojmova magije i religije navodi nas na misao da je u istoriji ove anstva magija starija od13

religije. Sa jedne strane, videli smo da magija nije ni ta drugo do pogre na primena najprostijih i naosnovnijih procesa duha, naime asocijacije ideja po sli nosti i dodiru; sa druge strane pak, videli smo da religija podrazumeva delanje svesnih ili li nih inilaca, vi ih od oveka, iza vidljive zavese prirode. I tako, ako je magija neposredno izvedena iz osnovnih procesa rasudjivanja, i ako je ona u stvari, gre ka u koju ljudski um spontano pada i ako religija po iva na shvatanjima za koja inteligencija ivotinja nije jo dorasla, onda je verovatno da je u evoluciji ovekovog roda magija ponikla pre religije i da je ovek poku ao da prirodu pot ini svojim eljama samo preko bajanja i ini, pre nego to je po eo da se trudi da odobrovolji i pridobije rezervisano, udljivo ili naprasito bo anstvo umiljatim dodvoravanjem pomo u molitvi i rtve. Ako je dobu religije svuda prethodilo doba magije, a to se usudjujem d a pretpostavim, prirodno je da se upitamo koji su uzroci naveli ove anstvo ili ta nije jedan njegov deo, da napusti magiju kao na elo vere i prakse i da se obrati religiji. Rekao bih, iako sa razumljivom nepouzdano u, da je postepeno uvidjanje la nosti i neplodnosti magije probudilo obrazovaniji deo ove anstva da potra i ta niju teoriju o prirodi i plodnije metode iskori avanja njenih sila i bogatstva. Pronicljiviji umovi morali su, vremenom, da zapaze da magijske ceremonije i bajanja nisu stvarno davali plodove kojima je, tobo e, rebalo da urode, a koje su, prema mi ljenju ve ine njihovih prostijih sugradjana, doista davali. Ovo veliko otkri e neuspeha magije moralo je da prouzrokuje korenitu, mada verovatno postepenu, revoluciju u mislima onih koji su bili dovoljno o troumni da dodju do tog otkri a. Oktri e se svodilo na to da su ljudi najzad uvideli svoju nesposobnost da kako ho e rukuju odrednenim prirodnim silama, za koje su do tada mislili da su potpuno u njihovoj vlasti. To je bilo priznanje ljudskog neznanja i nemo i. ovek je uvideo da je za uzroke svatrao ono to nisu bili uzroci i da su svi njegovi napori da postupa na osnovi tobo njih uzroka bili uzaludni. On vi e nije mogao da se obmanjuje da je li no upravljao kru enjem zemlje i neba i da bi oni prestali svojim ogromnim obrtanjem kada bi on digao svoju slaba ku ruku sa to ka. Tako su ve i umovi izvr ili veliki prelaz od magije ka religiji. Te ko da je ak i kod njih ova promena ikad bila nagla; verovatno se odvijala veoma polako i iziskivala je mnogo vekova da se potpuno dovr i. ovek je postepeno uvidjao svoju nemo da uti e na tok prirode u vaseljenskim razmerama; on jednim potezom nije mogao da bude li en itavog svog pretpostavljenog vladanja. I tako religija, koja je po ela kao p ovr no i delimi no priznavanje sila vi ih od oveka, porastom znanja te i da tome da se postepeno razvije u priznanje potpune i apsolutne zavisnosti oveka od bo anstva. Ne treba smatrati da magija ima vezu (ili sli nost) samo sa religijom, jer se ona susre e i u pozitivnim naukama, kao i u svakoj drugoj projavi ivota. Magija, kao to je re eno, ima najdublje korene, izmi ljena je i kori ena za pozitivne i negativne potrebe ljudi, nasuprot religiji, koja uvek izra ava slobodnu ljudsku e za po tovanjem Boga. Magija je ljudska izmi ljotina, dok religija ima karakter otkrovenja. Pored toga, ciljevi i metodi im se potpuno razlikuju. Kod magije ciljevi i metodi ne mogu da imaju, kao kod religije, dobrotvornu ulogu za celu zajednicu, nego s amo li ni, koristoljubivi cilj. Magija je jedna razvijena ve tina, koja se predaje i u i, kao neka "pranauka", te je ona prete a ne religije, ve , pre bi se reklo, prirodnih nauka. U osnovi svake magije prisutna je apsolutna privr enost strogim zakonima.

14

3.2.Vrste magijeS obzirom na magijski in ili svrhu magijske radnje, mo e se re i da postoje dve vrste magije: y crna i y bela Crna magija je ona magija koja za cilj ima nano enje zla, te da drugom na kodi, u ini ili nanese bol. Crna magija, kako je poznata javnosti, izlazi iz narodnog verovanja, da se "nekim" misti nim ritualom, koji sadr i u sebi; arobne re i (mantra ili molitva), materijal (predmeti vezani uz osobu), po kreti tela, vreme izvr enja, mesto, talisman ili napitak, mo e prizvati neka "nebeska" sila, i putem nje, izazvati delovanje na osobe ili dogadjaje, bilo pozitivno ili negativno. Pod po jmom misti ni ritual, podrazumeva se ritual magije, sama rije "misti ni" (tako er i re magija), ve u sebi sadr i mo ne evokativne elemente magije u o ekivanju osobe koja eli izvr iti ritual. Drugim re ima, crna magija se koristi ukoliko netko eli ne to dose i, to mu nije pristupa no u materijalnom Svetu (spletom okolnosti), tada rezultat o ekuje od misti nog obreda, da e ga upravo to dovesti ubrzano do cilja. Na primer, neki ljudi " araju" da dobiju na lotu, da uspiju u poslu, ali ne rade dovoljno, ili nemaju sposobnost i, drugi " araju" da zadobiju eljenu osobu, koja se nalazi sa drugim-om. Sa druge strane, tre i, iz mr nje ili ljubomore, ele nekome oduzeti sre u i blagostanje. Tu je magija nai la na plodno tlo, u ljudskoj mr nji, slabosti, posesivnosti i ljubomori. To su ujedno i vladaju i demoni podzemnih svetova, mo emo ih imenovati, po hirarhiji, Moloch, Lucifer, Belfegor, Adramelek. Satan je najvi e utelovljenje zla, manifestacija sina univerzalne tame, kralja asimilacije i manipulacije, koji upravlja milijardama demona samo u cilju preuzimanja ljudske du e, da bi njegov gospodar, "neimenovani", zavladao svemirom. Bela magija proizvodi korisne ili pozitivne efekte i ima za cilj da ukloni mo i delovanje crne magije. Tako se, na primer, crnom magijom eli nekome navu i bolest ili smrt, a belom magijom uticati na zdravlje, pojavu ki e, pove anje plodnosti zemlje i sli no. Bela magija osloba a i poma e ljudima od uticaja crne magije, koja je negativna i s kojom se nanosi zlo, nesre a, uni tenje, pa ak i smrt. S druge strane, prema vrsti ljudske delatnosti, mo e se govoriti o: y ekonomskoj (lova koj, zemljoradni koj), y medicinskoj (le enje), y ljubavnoj magiji (s ciljem da se pridobije naklonest), y ratnoj magiji, itd. U magijskoj radnji i magiji, mogu se koristiti razli ita sredstva, kao to su: y pogled zlih o iju, y magi na re ili formula y magijski predmeti, i sl. Ono to je karakteristi no za magiju jeste postojanje odredjenih modela mi ljenja koji proizvode odredjene oblike magijskih radnji i vrsta magija. U tom smislu se mogu razlikovati: y imitativna (homeopatska) magija y kontagiozna magija (magija po dodiru), i y repetativna magija (magija preno enje snage ).

15

Imitativna (homeopatska) magija, to jest magija po sli nosti je takva magija u ijoj se osnovi nalazi model mi ljenja poznat pod nazivom sli no izaziva sli no . Tako se na primer, od bilo kojeg materijala pravi slika neprijatelja a onda se na nekom delu deformi e, to bi zna ilo da e na istom mestu oboleti onaj koga slika predstavlja. Druga vrsta magije naziva se kontagioznom magijom, ili magijom po dodiru . Ona se zasniva na uverenju da se odredjenim radnjama koje se obavljaju na nekom delu ili pomo u nekog dela koji je ispao iz celine, mo e delovati na druge delove, odnosno delovati na celinu kojoj pripada. Ova magija se slu i noktima, kosom, odelom, imenom, slikom, senkom i s l. Na primer, ukoliko se ne iji pramen kose zakopa ili sagori, onda to zan i nano enje zla onome kome je kosa pripadala. Tre i model mi ljenja se naziva receptivnom magijom ili magijom preno enja snage , odnosno magijom uticaja . Veruje se da u stvarima ili bi ima postoji neka tajanstvena sila ( mana , orenda , vakan ) koja mo e delovati ili na daljinu ili pri neposrednom kontaktu. Na primer, poglavice plemena sedaju na kamen veruju i da on u sebi sadr i tajanstvenu mo . Ili pred korenje nekih biljaka se stavlja kamen manom kako bi se pove ao njen rast ili pobolj ala njena plodnost.

4.Pojam religijeDa bi se kompleksni pojam religije (religio, religere) potpunije shvatio, pribegava se poku aju teorijskog definisanja religije. I, pri tom, treba re i da postoje mnogobrojne zanimljive definicije i shvatanja ovog pojma, od kojih emo neke navesti. Medju prvima koji su poku ali definisati religiju b io je Edvard Tejlor, koji je predlo io takozvanu minimalnu definiciju, to jest verovanje u duhovna bi a (Tylor, 1903). Ta definicija bila je u vezi s Tejlorovim obja njenjem da religija poti e iz misaonog sistema koji ona naziva animizmom verovanjem da sve stvari, kako organske tako i neorganske, imaju du u ili duh koji ini njihovu prirodu i konkretne osobine. Ta definicija se ubrzo na la pod udarom kritike onih koji su Tejloru i drugima zamerali da suvi e nagla avaju zna aj intelekta i razuma i koji su smatrali da se religija temelji na emocijama. U Dirkemovoj definiciji religije od klju nog zna aja bilo je razlikovanje izmedju svetog i svetovnog. Religija je, ka e on: objedinjen sistem verovanja i veroispovednih obi aja koji se odnose na svete stvari, tj. stvari koje su izdvojene i zabranjene verovanja i veroispovedne obi aje koji u jednu jedinstvenu moralnu zajednicu, zvanu crkva, sjedinjuju sve koji su im privr eni (Durkheim, 1915). Upravo taj izrazito dru tveni (Durkheim, 1915) karakter religije ini je, prema Dirkemu, razli itom od magije. Magija nema crkvu, isti e on. arobnjak ima samo svoju klijentelu kojom se bavi pojedina no. Religija je stvar zajednice i iziskuje skup vernika ili crkvu. Gudi je odustao od poku aja da religiju defini e na osnovu pojma svetog: za posmatra a nije ni ta razlo enije da svoju kategorizaciju religijskih aktivnosti zasniva na univerzalnom ljudskom poimanju svetog nego na veroispovednikovoj podeli sveta na oblasti prirodnog i natprirodnog, argument a koji je i sam Dirkem odbacio (Goody, 1961). Spiro defini e religiju kao institut koji se sastoji iz civilizacijski uslovljene interakcije s civilizacijski datim nadljudskim bi ima (Spiro,1966) Robertson (1970) je u inio jo jedan pok u aj da izbegne zamku izraza pozut natprirodnog i duhovnog , te koristi izraz nadempirijski . On defini e religiju: Religija je onaj skup verovanja i simbola (i vrednosti koje iz njih neposredno proizilaze) koji ini deo16

rezlike izmedju empirijske i nadempirijske, transcedentalne stvarnosti delanja empirijskog bi a manjeg su zna enja od delanja neempirijskog. Drugo, religijska akcija defini e se jednostavno kao akcija oblikovana priznavanjem razlike izmedju empirijskog i nadempirijskog. Religija je dru tvena pojava koja podle e odre enim zakonima nastajanja, razvoja i nestajanja. Religiju mo emo definisati i kao duhovnu povezanost jedne grupe ljudi sa nekim vi im, svetim bi em, odnosno Bogom. Bog (na sanskritskom gospodar hleba ) je ljudska zamisao o nekoj natprirodnoj, onostranoj sili. I sama re religija vodi poreklo od latinske re i religare to zna i ponovo svezati, prepovezati. Dakle, religija je oblik dru tvene svesti u kome se prirodne i dru tvene sile prikazuju kao natprirodne, nezavisne od oveka, prirode i istorije. Svaka religija podrazumeva vi e ili manje jednostavno u enje koje se odnosi na su tinu, svrhu i poreklo svega postoje eg. Tako e, svaka religija podrazumeva odre ene oblike verskih zajednica, kao i odre ene obrede, ritualne radnje koje se obavljaju na posve enim mestima, odnosno u odre enim institucijama (crkve, d amije, sinagoge, hramovi...). Religija se shvata kao pogled na svet, bolje re eno, pogled na sveto i verovanje u natprirodno. Kao takva, religija je: y kosmogonija (shvatanje porekla sveta, njenog tvorca); y soteorologija (shvatanje o spasenju i ve nosti ); y eshatologija (shvatanje o sudnjem danu i carstvu bo ijem); y teodiceja (shvatanje o trpljenju na ovom svetu i utehi koju pru a bo anstvo). Drugo, religija je izraz ovekove psiholo ke potrebe za sigurno u. Tre e, religija se shvata kao su tinska vrednosna komponenta i izvori te dobrog, istinitog i lepog. etvrto, religija se shvata kao kultura, tj. izjedna ava se sa kulturom (npr. hri anska kultura, budisti ka kultura, hinduisti ka kultura). Religija u ovom smislu ima: y akciolo ku (vrednosnu), y kognitivnu (saznajnu), y normativnu (propisanu, prakti nu, ritualnu), i y emocionalnu (ose ajnu) dimenziju. Peto, religija se shvata i kao izvor otudjenja ljudi, odnosno kao fantasti no prikazivanje stvarnosti. Religija odredjuje nekoliko bitnih komponenti i pretpostavki: 1. sistem teorijskih shvatanja (koji ima svoje filozofsko obja njenje, vrednosne sisteme moralne norme, pa i ideolo ke stavove); 2. sistem verovanja (ubezgrani no, ve no, zagrobno); 3. sistem ose ajnih predstava (koje se odnose na odnos prema bo anskom i pobo nom kao osnovu nade i ose anja u spas i izbavljenje); 4. sistem obrednih rituala (propisanih pravila pona anjaj u religijskim obredima). Religijski teoretski pristup podrazumeva postojanje nekoliko nivoa razlikovanja. Prvo, podrazumeva postojanje subjektivnog nivoa (koji se odnosi na ljudski , li ni nivo i li nu dimenziju, tj. na unutra nji do ivljaj, ose aj, stav, motiv i mi ljenje). Drugo, postojanje religije podrazumeva i postojanje objektivnog nivoa posmatranja religije kao oblika dru tvene svesti i kulture i kao verovanje u sveto.17

Tre e, postojanje religije podrazumeva i postojanje institucijalnog nivoa posmatranja religije, a on se odnosi na organizaciju i institucionalizaciju religije, na religijske ustanove i sve tenike kao verske funkcionere, obrede, religijske simbole i sli no.

4.1.Nastanak religijePrvi oblici religije javljaju se jo u prvobitnoj ljudskoj zajednici kao posledica ovekovog shva anja da se mnoge stvari u prirodi doga aju i bez njegove volje i da on na te pojave ne mo e da uti e niti da ih kontroli e. Takve pojave su npr. su e, poplave, munje, gromovi i sli no. Tako je ovjek saznao o postojanju vi ih sila, te su u njegovom umu nastali prvi oblici bogova koji su simbolizirali jedinstvene mo i koje vladaju ovekovim postojanjem. ov ek je nastojao ove vi e sile umilostiviti molitvama i rtvovanjem. Postoje razli ita gledi ta o postanku religije. Navedimo neko od ilustrativnih i mo da zanimljivijih. Neki smatraju da je religija bo anskog porekla i da je, kao takva urodjenal judima. Neki, opet, smatraju da se religija stvara iz straha i neznanja. Postoje i oni koji smatraju da se religija pojavila kao posledica postojanja obmana i prevara ljudi od strane sve ten ika. Veoma su sna na i gledi ta da je religija istorijska i dru tvena pojava. Smatra se da se pojavila na srednjem stepenu divlja tva u kojem je ovek ve razvio mozak i svest, kako bi u svojoj glsvi mogao stvaraati odredjene predstave. Pored nazna enih postoje druga gledi ta o nastanku religije i religioznih predstava. U celini, oni isti u ulogu nekoliko faktora. Prvo, isti u ulogu psiholo kih faktora ( udjenja, snova, prividjanja, usamljenosti, otudjenosti, frustriranosti) u nastanku religije, ali i ulogu religije u psiholo kom rastere enju (npr. ispovesti) individua. Drugo, isti e se i uloga biolo ko-psiholo kih faktora u nastanku religije, kao to su: te ke bolesti, strah od smrti i suo avanje sa smr u koje kod takvih osoba stvaraju psiholo ku potrebu za osloncem, kojeg oni pronalaze u bo anskom bi u. Isti e se i uloga filozofsko-saznajnih faktora, kao to su:razmi ljanje o pojavama, koje ipak ostaju nespoznatljive, saznajni izvor religije je trajan jer je saznajni proces beskona an zato to se nikada ne mo e sve apsolutno spoznati. Bitnu ulogu imaju, takodje i prirodni faktori, zatim su su jo i dru tveni faktori i na kraju nagla ava se i uticaj moralnih faktora.

4.2.Teorije religijePostoje tri osnovne grupe teorija religije. Prema prvoj, religija je izum jedne (obi no vladaju e) grupe ljudi kao sredstvo za tite privilegija iste te grupe ljudi. Prema drugoj grupi teorija, religija je trajna egzistencijalna karakteristika ljudskog bi a, a prema tre oj grupi teorija, religija je samo ljudska sklonost k sujevjerju proiza la iz nedovoljnog poznavanja prave prirode stvari.

18

4.3.Vrste religijaPostoji nekoliko vrsta i stupnjeva razvoja religija i religioznih formi. Tako, recimo, postoji podela na etni ke (narodne) i univerzalne (svetske) religije, ili podela na isto ne i zapadne religije. Naj e a je, ipak , podela na: 1. prirodne, i 2. objavljene religije. Prirodne religije su one religije koje nastaju prirodnim putem, neposrednim dodirom pojedinaca i dru tvenih grupa sa prirodnim i dru tvenim pojavama bez odredjenih posrednika, kao to su proroci. Za njih je karakteristi no da su spontano nastale te, u njih spadaju: y anemizam, i y totemizam. Anemizam je jedno od prvih v erovanja ra ireno me u plemenskim narodima. Smatra se primitivnim jer nema obreda, svetih knjiga, spisa, ni osniva a. Anemisti veruju u duhove, tj. da sve to postoji ima du u (npr. drvo,stol...). Anemizam ne priznaje razdvajanje du e i tela, duha i stvari. Zbog toga njegova osnova je verovanje da ljudske du e postoje u ivotinjama, biljka ma i ostalim materijalnim objektima, i do nekog stepena uti u na samo postojanje istih. Tako er pretpostavljaju da sjedinjenje duha i stvari uti e na svakodnevni ivot Na samom za etku anemizma verovalo se da su du e jako sli ne ljudima a tek kasnije, razvitkom ne-anemisti kih religija, du e su izgubile svoje materijalne karakteristike i postale spirtualne. Britanski antropolog Sir Edward Burnett Tylor u djelu Primitivne kulture (1871) tvrdi da je ovaj vid religije prvi oblik religije na svijetu. Tejlor je u ovoj knjizi p rvi upotrijebio rije anemizam za "vjerovanje u duhove" (tj. misti ne, nadprirodne, ne -empirijske ili izmi ljene pojmove) Anemizam u filozofiji Pojam anemizam se odnosi na razli ite filozofske sisteme. Koristi se za opisivanje Aristotelovog stava prema odnosu du e i tijela. Osim toga, Leibnizovo djelo Monadology se tako er smatra anemisti kim. Pojam se naj e e ve e za vitalizam, stav povezan sa Georg Ernest Stahlom i F. Bouillier, koji smatraju da je ivot, ili ivot i mi ljenje, osnovni princip razvoja ovjeka i dru tva, i da u osnovi svega nisu samo mehani ki procesi nego i sila koja uti e na pravac ali ne i na veli inu energije. Jedan potpuno druga iji sistem ideja tako er nazvan anemizam, kojeg su zastupali Platon, eling i ostali, je verovanje u du u svijeta. Anemizam u dana njem svetu Danas se zna ajan broj Anemista mo e na i u zemljama poput Zambije, Banglade a, Indije, Indonezije, Japana, Perua, Filipina, Kanade, Rusije vedske, Tajlanda, SAD. Moderni Neopagani ponekad sami sebe nazivaju anemistima ele i tako istaknuti da po tuju raznolikost ivih bi a i duhova s kojima ljudi dele svet i svemir. Mnogi od njih veruju da priroda i mesta imaju svoj duh koji ponekad mo e biti veoma sna an. Pored toga, neki Wiccanci upotrjebljavaju pojam anemista da ozna e da se Majka Bo ica i Svemogu i Bog zapravo sastoje od svega to postoji. Me utim ovaj v id Panteizma se razlikuje od anemizma19

jer po tuje ljude i objekte samo zato to u sebi nose bo ansko. Anemisti po tuju bi a zbog samih sebe - zbog toga to su ljudi ili to imaju du u. Totemizam je verovanje prema kojem u biljkama i ivotinjama boravi duh umrlih predaka i u kojima je on otelovljen. Za njih se veruje da su od posebnog zana ja za rod ili pleme, odnosno za odredjenu etni ku zajednicu. Totemizam (nastalo od totem) je skup verovanja vezanih uz totem, koja se po najistaknutijem teoreti aru totemizma, W. H. R. Riversu, sastoje od dru tvenog, psiholo kog i obrednog elementa verovanja i po tovanja totema. E. B. Tyler se protivi pridavanju tako velike va nosti totemizma, dr e i ga nusproizvodom teorije prava, proisteklom iz irokog konteksta primitivne religije. Rivers smatra da je totemizam vezivanje nekog dru tva (dru tveni element) uz neku ivotinju, biljku ili ne ivu materiju, to dru tvo je u pravilu neka egzogamna grupa ili klan. Psiholo ki element, nadalje, predstavlja verovanje u rodbinsku vezu iz koje je potekao takav klan, i na koncu obredni element se izra ava kroz po tovanje ukazano ivotinji, biljci i li predmetu. Ovoj se Riversovoj definiciji suprotstavljaju neki savremeni etnolozi. Sigurno je pak da se totemska biljka ili ivotinja ne smeju koristiti za hranu, niti pripadnici tot ema nekog predmeta smeju da se koriste tim predmetom. Totemizam je ra iren irom svijeta, posebno u Australiji, Sjevernoj i Ju noj Americi i Africi. Prvi oblici totemizma susre u se u starim centralno-australijskim plemenima. Tamo je totem kao ivotinjski simbol mitski predak oveka i njegove skupine, tajnovita manifestacija unutra njih odnosa u generacijama, a ti odnosi imaju u isto vreme za titnu dimenziju. Obzirom da totem ima za titnu funkciju, on je nerijetko tabuiziran. Tako se ivotinje totemi ne smiju uvijek jesti, ili se to smije dogoditi u odre eno vreme i to ritualno. Totemske zajednice poseduju zakone, kao to je npr. zabrana enidbe izvan skupine (egzogamija). Tu se javljaju i komplicirana religiozna pravila, kao to je i po tovanje za titnika koji se umetni ki pokazuje, kao to je to slu aj s indijanskim totemskim stubovima. Ima slu ajeva i individualnog totemizma gde ovek pojedinac stupa u bliski odnos sa za titnikom (nagual, nagualizam) i to na ekstati no-vizionarski na in. Totemizam nije jedinstven fenomen, pogotovo to se on u novim okolnostima menja. Njegovi tragovi nalaze se i u visokim kulturama, iako je najizra eniji u prirodnim narodima. Objavljene religije su religije iji se nastanak povezuje sa prorocima, preko kojih bo anstvo ili Bog objavljuju religiju. Ove religije se, dakle pripisuju bo anstvima koja objavljuju te religije preko pojedinih proroka. To su one religije koje su predstavljene posredstvom proroka. Antropomorfne religije su objavljene religije u kojima se bog prikazuje u ljudskom obliku i to su tzv. religije spasa, tj. one koje daju obe anje izbavljenja vernicima ukoliko se pridr avaju verovanja, pravila, dogme i propsa. Religije objavljenja ili objave, su one koje je, prema u enju svake od njih, Bog objavio preko svojih izabranika proroka i poslanika. To su jevrejska (Mojsije), hri anska (Isus), Islam (Muhamed). Svaka od njih ima bo ju objavu u obliku svete knjige: Starog zaveta, Novog zaveta i Kurana. U njima Bog preko svojih izabranika saop tava i otkriva sebe. Neki teoreti ari isti u da je religija imala sede e faze: y animisti ku, y totemisti ku, i y teisti ku.

20

Teizam (gr. teos bog) je verovanje u postojanje bogova, ali veoma je te ko definisati re teizam. To je jedan op ti pojam koji u sebi uklju uje iroki spektar podvrsta. Bukvalno prevedeno, ova re zna i "pobo nost", to jest, verovanje u Boga. Ona je izvedena od gr ke re i theos ili u prevodu Bog. Me utim zna enje ovog pojma je mnogo te e definisati. U jednom re niku se teizam defini e kao "verovanje u postojanje boga ili bogova". Ako dalje potra imo zna enje re i Bog, itamo "bi e ili objekat za koga se veruje da poseduje natprirodne atribute i mo i koje od oveka zahteva da ga obo ava", a tako e "li nost ili stvar od najve e va nosti". Ova definicija ima irok opseg zna enja i tako pove ava nejasnost koja tako esto prati zna enje re i Bog.Upravo zbog nejasno e re i Bog, kao i zbog mno tva zna enja koja joj se dodaju, neki savremeni mislioci su odustali od bilo kakve smislene diskusije okote re i. Za nju je vezana itava jezi ka polemika. Mo da se sve to mo e i lustrovati uvenom pri om Entoni Flua (Anthony Flew).Jednom prilikom su dva istra iva a nai la na proplanak u d ungli. Na proplanku je cvetalo mno tvo cve a i korova. Tada jedan od istra iva a re e: "Ovo par e sigurno obra uje ljudska ruka". Drugi je negirao: "Nema tu nikakvog oveka". Tada razape e atore i sedo e da ekaju. Me utim, nikakav ovek se nije pojavljivao. "Mo da se radi o nevidljivom vrtlaru". Zato oni postavi e elekti nu i anu ogradu. Unajmi e i pse traga e... Ali ni ta nije sugerisalo na pojavu nekog "uljeza". Nikakav trzaj ice nije odao neko nevidljivo bi e. Psi su ostali nemi svo vreme. Me utim Vernik jo uvek nije ube en: "Mora da se radi o nevidljivom, nedodirljivom vrtlaru, koji je neosetljiv na elektri nu struju, koji je ne ujan i nema mirisa, vrtlaru koji tajno obilazi svoj voljeni vrt". Kona no, u o ajanju, Skeptik e na to: "Ali t a je ostalo od tvoje prvobitne izjave? Po emu se tvoj nevidljivi, nedodirljivi, ne ujni i neuhvatljivi vrtlar razlikuje od imaginarnog vrtlara ili ak od nepostojanja ikakvog vrtlara?" Tako, poneko mo e zaklju iti: "Negiranjem stotina karakteristika i najlogi nija hipoteza se mo e, malo po malo, dovesti do apsurda". Drugim re ima, o vrtlaru - ili Bogu - se ne mo e ozbiljno diskutovati sve dok se ne slo imo o kakvoj vrsti bi a poku avamo da diskutujemo.Savremeni um je navedeni problem sveo na nivo semantike. Neki zaklju uju da re Bog predstavlja besmislen simbol o kome, zato, ne mo emo racionalno razgovarati. Ovakav racionalni skepticizam je preterana reakcija na probleme koji iskrsavaju prilikom jezi ke analize. Mada re Bog obiluje lingvisti kim pote ko ama, ona jo uvek smisleno funkcioni e u na em dru tvu. Mada je ovaj pojam nejasan i mutan, i mada ima mno tvo zna enja, nije totalno besmislen. Ve ina ljudi jo uvek smatra da se Bog odnosi na neku li nost ili silu koja egzistira na na in koji se razlikuj e od uobi ajene ljudske egzistencije. Za teizam je op te prihva eno da predstavlja verovanje da takva sila postoji.Pre nego to nastavimo sa daljim razmatranjem teizma, napravi emo pregled njegovih razli itih tipova.

Politeizam - Za politeisti ke religije (gr ki: poli - vi e, mnogo i theos - bog) karakteristi no je verovanje u vi e bogova (Bog Sunca, Bog Zemlje,Bog Vode,Bog rata), razli ita bo anstva koja vladaju razli itim sektorima prirode i ljudskog delovanja. Politeizam je karakteristi an za stare, prirodne, paganske religije. Politeisti ke religije su vi e ritualne, obredne nego teorijske. Politeisti ke religije uglavnom ne te e irenju za razliku od monoteisti kih. Najzna ajnije stare religije su bile politeisti ke (egipatska, starogr ka, rimska, odinizam...). Gotovo svi narodi na tlu Evrope su pre primanja hri anstva ispovedali razne paganske, prirodne, politeisti ke religije. Iako su politeisti ke religije po nastanku starije od monoteisti kih, danas su gotovo i ezle (izuzetak su hinduizam i plemenske religije).

21

Monoteizam - Za monoteisti ke religije (gr ki: monos - jedan i theos - bog) je karakteristi no obo avanje jednog boga, i to je osnovna razlika u odnosu na politeisti ke religije. Druga bitna razlika izme u politeisti kih i monoteisti kih religija je u tome to su politeisti ke religije mahom narodne religije, dok su monoteisti ke religije nadnacionalne i univerzalne (izuzetak je jevrejska religija) i u na elu se ne ograni avaju na jedan klan, pleme, narod ili dr avu. Monteisti ke religije nastajle su u periodu od estog veka pre nove ere do sedmog veka nove ere. U svim monoteisti kim religijama mogu se na i izvesne zajedni ke karakteristike. Prva zajedni ka karakteristika je ve spomenuti univerzalni, nadnacionalni karakter. Druga - sve monoteisti ke religije su otkrivene, a to zna i da su ih osnovali i ute meljili proroci - religijski i moralni reformatori kojima se, svakom ponaosob, otkrio, u duhu prikazao, bog. Tre a zajedni ka karakteristika - sve monoteisti ke religije su soterolo ke (gr ki: soter - spasilac) to zna i da je prorok u isto vreme i spasila c, izbavitelj naroda. etvrta zajedni ka karakteristika je protiv ulno, asketsko i aseksualno stanovi te koje zauzimaju sve monoteisti ke religije, stavljaju i duhovno iznad materijalnog i telesnog, ak progla avaju i nagone i strasti zlim. Upravo ovu stranu religije o tro su kritikovali mnogi filozofi i nau nici, me u kojima su najpoznatiji Zigmund Frojd i Fridrih Ni e. Najzad, sve monoteisti ke religije su eshatolo ke (gr ki eshaton - ono krajnje) to zna i da prema ovim religijama postoji kraj sveta. Antropomorfne religije i religije spasa su: 1. tzv. zapadne religije (hri anstvo sa pravoslavljem i katoli anstvom, judaizam i i islam), 2. tzv. isto ne religije (braminizam, budizam, zenbudizam, konfu ujanizam, taoizam, intoizam).Hri anstvo (na gr kom jeziku: , na latinskom jeziku: christianitas) je jedna od tri najve e monoteisti ke (jednobo a ke) religije koja je nastala je na prostoru nekada njeg Rimskog carstva. Religija je zasnovana na u enju i ivotu Isusa Hrista iz Nazareta (Isus Nazare anin) u Galileji, opisanog u Novom zavjetu. Svi koji su se okrenuli Hristu i veruju u njega i slede njegovo u enje su njegovi sledbenici i zovu se Hri ani. Svi hri ani zajedno ine Hristovu crkvu koja, po Novom zavetu Svetog pisma, predstavlja Isusovo telo. Hri ani veruju da je Isus Bo iji sin i Mesija (Hristos) za koga su proroci rekli da e do i na Zemlju (Stari zavjet) da spasi ljude. Za hri ane, Isus Hristos je u itelj, model za pravi na in ivota na Zemlji, inkarnacija Boga, spasioc oveka, koji je na krstu dao svoj ivot za sve ljude, da bi se ljudi mogli iskupiti za svoje grijehe i na taj na in spasiti. Hri ani veruju da je Isus ustao iz mrtvih, tre i dan po raspe u, kasnije se podigao na nebo, i na taj na in pobedio smrt. Ve ina hri ana smatra da e Isus ponovo do i na Zemlju uzeti svoju Crkvu i suditi svim ljudima ( ivima i mrtvima) koji su ikada iveli na Zemlji. Isus Hristos je propovedao o bo jem (nebeskom) kraljevstvu i zna aju njegova boravka na Zemlji. Mnogi pobornici su ga smatrali Mesijom. Gr ka rije u prijevodu zna i Mesija, pa su tako prve Hristove sledbenike u Antiohiji nazvali hri anima ( ), imenom koje je ostalo do danas. Hri anstvo je predstavljalo prvu univerzalisti ku religiju, nasuprot dotada njim nacionalnim religijama, i propovedalo jednakost svih ljudi pred Bogom: Jevreja, Grka, Rimljana, siroma nih, bogatih, ena, mu karaca. Zbog svega to je Isus propovedao, a to je dosta op irno opisano u etiri jevan elja (koja su prve etiri knjige Novoga zavjeta), broj Isusovih u enika i sledbenika je brzo rastao, posebno me u siroma nim ljudima. Hri ani zovu poruku Isusa Hrista22

jevan eljem (dobra vijest) i tako se knjige gdje su zapisana Isusova propovedanja i ivot, zovu jevan elja ( etiri jevan elja u Novom zavjetu). Po poreklu, Hri anstvo je srodno Judaizmu, sa kojim ima dosta zajedni kih tekstova. Hebrejska Biblija, je u hri anskom kontekstu poznata kao Stari zavjet. Hri anstvo se smatra za Avramsku religiju, zajedno sa Judaizmom i Islamom. Najranije svedo anstvo o hri anima i Hri anstvu nalazi se u apostolskim delima (jedna od biblijskih knjiga Novoga zavjeta) Dela 11:26: I oni se celu godinu sastaja e sa Crkvom, i u a e mnogi narod; i najprije u Antiohiji u enici be e nazvani Hri ani. Kasnije kada je postalo zvani na, dr avna religija, hri anstvo je vezalo svoje interese sa interesima vladaju e klase i udaljilo se od ideala zapisanih u Svetom pismu (jevan elja). Dogmatske rasprave, kao i politi ke prilike i razni interesi su doveli do toga da je danas hri anstvo razdeljeno i razjedinjeno. Me u velikim brojem ljudi, koji se izja njavaju da su hri ani, mnoga hri anska na ela se danas ne primenjuju i nepo tuju. Veliki broj hri ana u raznim denominacijama sveli su svoje "hri anstvo" na nekoliko rituala - obreda, kojima prisustvuju nekoliko puta godi nje (na tzv. crkvene praznike). Hri anstvo je igralo vitalnu ulogu u oblikovanju Zapadne civilizacije, bar od 4-og veka Nove ere. Danas, hri anstvo prestavlja teritorijalno najrasprostranjeniju i broj ano najve u svetsku religiju (od 1.5 do 2.1 milijarde ljudi se izja njava da su hri ani Jevrejska religija ili judaizam (hibru ) propoveda veru u jednog, bestelesnog i samo duhovnog boga, oca svih ljudi. Ovaj bog predstavlja sveukupnost moralnih savr enstava i od ljudi zahteva ljubav i pravednost. Ime ovog boga je Jahve (ili Jehova) i zbog svetosti ga nije dozvoljeno izgovarati. Jevrejska religioznost ispoljava se u poslu nosti prema bo anskom zakonu . Ovaj zakon sadr an je u Starom zavetu, odnosno u hebrejskoj Bibliji. Stari zavet je sintetizovan rukopis od 24 knjige, kanonizovan u Javneu (Jamniji) oko 90. godine nove ere koji je nastajao skoro itav milenijum. Pisan je na hebrejskom i delimi no na aramejskom jeziku. Govori o istoriji, idejnim i dru tvenim borbama jevrejskog naroda. Ujedno to je i zbirka verskih i pravnih propisa. Stari zavet deli se na tri osnovne grupe: (1) Zakon (hebrejski: Tora, sadr i tzv. Petoknji je - Pet knjiga Mojsijevih: Knjigu postanja, Knjigu izlaska, Levitski zakonik, Knjigu brojeva i Ponovljeni zakon), (2) Proroci (sadr i: Prve proroke i Poslednje proroke), i (3) Spisi (Psalmi, Knjiga o Jovu, Pri e Solomonove, Prva i Druga knjiga dnevnika, Jezdrijina i Nemijina knjiga, Knjiga o Ruti, Pesma nad pesmama, Knjiga propovednika, Pla Jeremijin, Knjiga proroka Danila). Mnogi istra iva i smatraju da je Stari zavet prethodna faza u razvoju hri anske religije koja je izlo ena u Novom zavetu. Pored Tore za verski ivot Jevreja posebno je va an Talmud (hebrejski: u enje). Talmud je velika jevrejska zbirka posle-biblijskih tuma enja Starog zaveta, obrednih pravila, pravnih propisa, pri a i izreka. Sastoji se iz dva dela: Mi ina (tekst u enja) i Gemara (obja njenje u enja). Postoje dva Talmuda: Jerusalimski talmud (prire en oko 450. godine nove ere) i Vavilonski talmud (prire en oko 500. godine). Za ortodoksnog Jevrejina obavezan je i veliki broj obrednih propisa i propisa o isto i i ishrani. Osniva jevrejske religije je Mojsije (hebrejski: Mo e, oko 1225 p.n.e.). Prakti no jedini izvor za upoznavanje Mojsijevog ivota, rada i u enja je Biblija, odnosno Stari zavet. Mojsije je bio jevrejski vo a i zakonodavac koji je Jevreje oslobodio egipatskog ropstva i na gori Sinaju dao im dve tablice-zakone koji su postali osnov jevrejske religije. Mojsije zauzima prvo mesto me u osniva ima religija, po to njemu u prilog ide hronolo ko prvenstvo: Zaratustra, Buda, Konfu ije, Isus i Muhamed pojavili su se tek mnogo vekova posle njega. Prema Bibliji,23

Mojsije je uvaju i stoku na bo ijoj planini Hereb video u bunu boga (Jehovu) koji mu je dao mo da vr i udesna dela i poverio mu misiju - da se vrati svojim plemenima i oslobodi ih od ropstva. Sinagoga (gr ki: skup tina, okupljanje) je zgrada u kojoj se obavljaju verske aktivnosti u judaizmu. Rabin (hebrejski: moj u itelj) je jevrejski sve tenik, poglavar verske op tine. Status rabina sti e se dugogodi njim izu avanjem Biblije i Talmuda . Prema podacima iz 1991. godine u svetu ima 17.865.000 pripadnika jevrejske religije. Dr ava Jevreja je Izrael. Islam (arap. islam: predanost Bogu), monoteisti ka svetska religija nastala u Arabiji u sedmom veku. Utemeljio ju je Muhamed, a njeni sledbenici nazivaju se muslimani. Pripada tipu objavljene i pravne religije. Islam zna i religiju (din), stav predanosti Bogu (iman) i civilizaciju (ovozemaljsko ure enje zajednice po islamskim zakonima). Islamska era po inje 622., kad Muhamed sa svojim pristalicama be i iz Meke u Medinu (hid ra). Islam nastaje u VII stolje e u polunomadskome politeisti kom dr u tvu Arabijskog poluostrva, gde je ve bilo gradova s trgova kom elitom. Karavane iz Meke i Jathriba (Medina) trguju sa Sirijom i Palestinom, koje su onda bile unutar hri anskoga Vizantiskog Carstva. Na sjeveroistoku je Perzijsko Carstvo, na jugu nestorijanski Jemen, a na zapadu, s one strane Crvenog mora, monofizitska Etiopija. U Medini i nekim drugim arapskim gradovima ivele su dobro organizirane idovske zajednice. Islam e od idovstva i hri anstva preuzeti strog i radikalan monoteizam, ne to od gnosti kog u enja, a od predislamske arapske religije (d ahilijet) zadr at e neke moralnopravne propise i obi aje (klanska solidarnost, poligamija, sveti te Kaba). Unato tim slo enim podsticajima i uticajima, islam e se oblikovati kao originalna religija, plod arapskoga religijskog iskustva. etiri su izvora islama: 1. kuranska objava (Kuran), 2. Muhamedove upute i prakti ni primjeri (suna), 3. jednodu na saglasnost velikih islamskih zakono-znanaca (id ima), 4. teolo ko razmi ljanje (kijas). Islamska zajednica (Uma) Uma se okuplja oko jedinstvenoga dogmatskoga, bogo tovnoga i pravnog sastava. Jedinstvo i raznolikost dva su komplementarna obele ja te religijske zajednice. Jedinstvo proizlazi iz jednostavnod i obuhvatnog dogmatskog i bogo tovnog sastava, raznolikost iz razli itih jezi nih, kulturnih i etni kih zajednica u koje se islam uklopio u prostoru i vremenu. Uma je nastala 622. u Medini kao religijska i politi ka zajednica, u kojoj se versko i dru tveno, bogo tovno i svetovno duboko isprepli u. Muhamed je Bo ji poslanik (prorok), ali i dr avnik, vojskovo a i diplomat. Izvor politi ke vlasti nije javno mnjenje te dogovor i ugovor prema njemu, ve Alah koji je za to ovlastio svog poslanika. To jedinstvo religijs koga i politi koga kroz istoriju e obele iti Umu i u susretu sa zapadnja kim dru tvom, gde se to dvoje razlikuje i razdvaja, nametnut e muslimanima ozbiljne probleme. U islamu nema klera u hri anskom smislu, ve se upu enom svetovnjaku poverava odre ena verska slu ba (mujezin, imam, hatib, muftija). Kako je u sredi tu islama erijat i erijatsko pravo, glavni su verski slu benici pravnici teolozi (ulema). U islamskim zemljama (dar-ul-islam) muftija je u skladu sa erijatskim pravom re avao slu aj i donosio re enje, a kadija ga provodio u praksi. Kalif je bio vi e svetovni i politi ki za titnik islama, a ne vrhovni verski poglavar u u em24

smislu te re i. D amija je ne samo bogomolja (kultno mesto) ve i ustanova s popratnom verskom kolom (mekteb, medresa) i knji nicom (kutubhana). Islamska zajednica na samom se svom po etku (druga polovina VII. veka) podelila na sunite, harid ite i ite. Premda je povod bio borba oko kalifata, ogranci su se s vremenom izdiferencirali pravno i dogmatski. Uz Kuran suniti prihva aju jo tri izvora islama i erijatskog prava (sunu, id mu i kijas). iti osporavaju tre i izvor (id ma) i nagla avaju ulogu li nog istra ivanja (id tihad). Zbog nagla avanja subjektivnog na ela religioznog iskustva, iti su se dalje ra lanjivali na pojedine sekte (duodecimiti, septimiti, ismailiti, karmati, muteziliti). Novije su sekte itskog ishoda ahmadizam i babizam. uvaju i zajedni ki dogmatski i bogo tovni okvir, sunizam se ra lanjuje na pravne kole i dervi ke redove. Suniti tvore ve inu (90%) u islamu, iti manjinu (10%). Rasprostranjenost Za Muhamedova ivota (medinska dr ava) islam se pro irio itavim Arabijskim poluostrvom, bilo vojnim pob edama, bilo takti nim pridobijanjem beduinskih plemena. Za etvorice prvih kalifa (632-661) vojnim osvajanjem se pro irio u Siriju, Palestinu, Irak, Persiju, Zakavkazje, Egipat i Severnu Afriku (zlatno doba islama). Za omedskih (661-750) i abasidskih (749-1258) kalifa osvojena je berberska Afrika i panija, a na istoku delovi Indije i sredi nje Azije. Osmanlije su pro irili islam u Maloj Aziji i po Balkanu. No islam se nije irio samo vojnim osvajanjem ve i verovesni kim posredstvom trgovaca i sufijskih bratstava (dervi ki redovi). Trgova ke karavane pro irile su ga crnom Afrikom, a pomorski trgovci (VIIIXV. stolje e) jugoisto nom Azijom ( Malezija, Indonezija, ju ni Filipini). Savremeni islamski svet obuhvata pet kulturolo kih zona: arapsku (arapske zemlje i narodi), tursku (Osmanlije, Azerbejd anci, Turkmeni i dr.), iransko-indijsku (Iran, Avganistan, Pakistan, Banglade , muslimani u Indiji), male ku (Malezija i Indonezija) i crno -afri ku (Eritreja, Nigerija, Sudan i dr.) zonu. U tom raznoliKOM supstratu islam je vekovima razvijao bogatu, raznoliku i u isto vrijeme jedinstvenu islamsku civilizaciju. U XIX. i XX. veku u islamskom svetu dolazi do istovremene te nje prema pani slamizmu (politi ko, dru tveno i duhovno jedinstvo islamskih zemalja i naroda) i prema nacionalizmu (stvaranje posebnih dr ava na jezi noj, kulturnoj i isto rijskoj podlozi, s ve im ili manjim stepenom svetovnosti). Islamsko dru tvo u XX. veku nije bilo imuno ni prema uti caju socijalisti ke i komunisti ke ideologije. Osim toga, postoji te nja povratka izvorima islama i istovremeno nastojanje da se islam prilagodi modernom vremenu (reformizam). Broj muslimana danas (2009) je te ko procijeniti zbog velikog raspona u kojem se kre u objavljene brojke (od 950 miliona do 1,6 milijardi), no, smatra se da je brojka od 1, 5 milijardi najbli a realnosti. to ini etvrtinu svetske populacije. Oko 30% muslimana sveta ivi na indijskom potkontinentu, 18% u arapskim zemljama, 20% u podsaharskoj crnoj Africi, 17% u jugoisto noj Aziji prvenstveno u Indoneziji i Maleziji. Skoro 10% muslimana ivi u Kini i zemljama centralne Azije isto toliko u Iranu i Turskoj. U Evropi ivi oko 40 miliona muslimana prvenstveno na Balkanu u evropskom delu Rusije i zemljama zapadne Evrope. Budizam je religija i filozofija nastala u Indiji oko 527. godine pne. Osniva budizma je Sidarta Gautama (pali: Sidata Gotama), po ijoj duhovnoj tituli, Buda (probu eni, odnosno, onaj koji zna), je ova religija i dobila ime. Cilj budizma je dostizanje prosvetljenja, ili, ta nije re eno, probu enja (pali i sanskrit: bodi). Probu enje se mo e odrediti kao uvi anje istine (sanskrit: darma, pali: dama) koja se krije iza pojavne strane fenomena, napu tanje i prevazila enje gneva, elje i neznanja, te dostizanje oslobo enja od svekolike patnje, odnosno stanja bla enstva i unutra njeg mira,25

nirvane (pali: nibana utrnu e, ga enje), a time i prekidanja ciklusa preporo enja (samsara). Na in za dostizanje probu enja Buda je izlo io u osmostrukom plemenitom putu. Budizam se danas mo e podeliti u tri velike grane: theravada (kao jedina preostala kola nikaja budizma), mahajana i vad rajana budizam. Budizam se tokom 45 godina Budinog podu avanja i u prvih nekoliko vekova posle njegove smrti brzo pro irio indijskim podkontinentom, a potom i centralnom, ju nom, isto nom i jugoisto nom Azijom. Po etkom dvadesetog veka budizam sti e u Evropu i Ameriku. Zemlje sa najvi e budista (pribli ni brojevi u milionima) su Kina (102), Japan (89,5), Tajland (55,5), Vijetnam (49,7), Mijanmar (41,6), (9,2), Kambod a (9,1) i Indija (7) [1].

26

4.Zaklju akMit je toliko slo ena pojava da je svaki govor o njemu parcijalan. Najpre zbog toga to je pojmovno obja njenje mita uvek neadekvatno, jer je u svom originalnom vidu mit ne itljiv za racionalni um. To posebno odnosi na prvobitni, mo e se re i, el ementaran, ali najrazvijeniji i najpotpuniji mit i mitologije arhajske zajednice, ranih agrarnih dru tava i civilizacija starog sveta. Drugi razlog zbog kog je mit nemogu e zahvatiti u celini le i u injenici da je mit prisutan u gotovo svim domenima kultu re: u religiji, knji evnosti, likovnim umetnostima, muzici, politici i istoriji, da u svakoj od ovih oblasti istovremeno zadr ava svoja osnovna svojstva, ali se i prilago ava specifi nim medijima (religijski spis, knji evnost, slikarstvo, politika), i istorijskim i dru tvenim kontekstima. Tre e, zato to se kao pojam koristi krajnje neujedna eno i mo e se upotrebljavati u velikom broju, esto sasvim razli itih zna enja: a) mit je sveta pri a; b) mit je predstava; c) mit je arhetip; d) mit je la na pri a. U svakodnevnom govoru, pa i u nau nim radovima pojam mita se upotrebljava kao prototip ideolo kog mi ljenja, la ne svesti i la nih autoriteta. etvrto, zbog svega ovoga, mit je tokom istorije, a naro ito u poslednjih vek i po, bio predmet razli itih interp retacija, to uve ava konfuziju oko njegovog tuma enja i upotrebe pojma. I najzad, mit kao ivo i nadasve vitalno tkivo kulture zamire i ponovo se ra a, prera uje, prilago ava vremenu, novim medijima i ideologijama, ali tako da se menja njegova retorika, uloga i funkcija, do one mere da se potpuno udaljuje od svog originala, a da istovremeno u mnogim aspektima ostaje ono to je oduvek bio. to se ti e magije, jo i danas se ponegdje, primjerice u sektama po tuje neopoganizam, po tovanje prirode i Majke Zemlje, to je bilo omiljeno u drevnim vremenima. Tako se po tuje Geja, gr ka Majka Zemlja. U neopoganizmu veliku ulogu ima magija. Mnogo ljudi vjeruju u magiju, odlaze vra arama da im gataju iz tarot karata ili iz taloga aja ili kafe u oljicama. ini se da su magija i proricanje jo uvijek prisutni, iako se ivi u svijetu tehnologije i znanosti. Feministi ka dru tva tako po tuju bo ice. Wicca je neopoganska religija, a njezin je simbol pentagram. Vjerovanju u magiju mo da je pridonijela knjiga "Harry Potter" britanske knji evnice J. K. Rowling, koja o ivljava magiju. Cilj nauke je iskorijeniti praznovjerje, jer mnogi ljudi, koji se bave tom aktivno u, samo ele zaraditi i pritom varaju ljude, a najvi e im to uspijeva kod neprosvije enih ljudi, primjerice kod seljaka u Indiji. Kao to se moglo videti, religija je veoma slo ena i kompleksna pojava koja u svakodnevnom ivotu pojedinaca, ali i dru tvenih grupa i dru tva, mo e da igra i igra va nu i zna ajnu ulogu. Kao to smo takodje videli religija je postala mnogo ja a i ire rasprostranjena pojava od magije iako je magija nastala pre religije. Danas postoji mnogo religija koje se koriste kao sredstvo legitimisanja postoje eg poretka, a koristi se i u pragmatske politi ke svrhe.

27

5.Literatura1.Frejzer D ., Zlatna grana, BIGZ, Beograd, 1992. 2.Hamilton M., Sociologija religije, Clio, Beograd, 2003. 3.Karl Albert, Vom Kult zum Logos Studien zur Philosophie der Relogion, Felix Meiner Verlag, Hamburg, 1982. 4.Krek Dr. Gregor, Uber die Wircklichkeit der slavichen traditionellen Literatur als Quelle der Mythologie, Wien, 1869. 5.Leh Mruz, Mit i mitsko mi ljenje, Kultura, Beograd, 1976 6.Maletinski B., Poetika mita, Nolit, Beograd, 1985. 7. Mircea E., Mit i zbilja, MH, Zagreb, 1970. 8.Petrovi S., Mitologija, kultura, civilizacija, Salus, Beograd, 1995. 9. eling, Filozofija mitologije, Opus, Beograd, 1988. 10.Sproul R.C., Ako postoji Bog za to postoje ateisti, Svetlost istine, Beograd, 2005. 11.Vidakovi M., Sociologija, Cekom-books, Novi Sad, 2008. 12.www.autentik.net 13.www.domaci.de 14.www.znanje.org 15.www.wikipedia.org 16.www.svetlostistine.org

28