MEGATREND UNIVERZITET

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA MEGATREND

BEOGRAD

BANKARSTVO

OSTALI BANKARSKI POSLOVI

PROFESOR: STUDENT:

Doc.mr. MARIJANA LJUBIĆ VEJNOVIĆ ZORANA

BROJ INDEKSA:045/10/240-III

Januar, 2011.

U V O D

Na početku civilizacije novac je bio nepoznat. Potrebe ljudi za određenim proizvodima su zadovoljavane trampom. Kada se vremenom, sa sve većom i raznovrsnijom proizvodnjom i pojavom društvene podele rada, javio problem da raspoloživi proizvod bude prihvaćen za traženi, iznađena je jedna stvar, proizvod za pribavljanje ostalih sredstava za zadovoljenje najraznovrsnijih potreba.

Zbog svojih prirodnih osobina, metali su prvi preuzeli funkciju opšteg sredstva razmene. U vremenu “starog carstva” pre 4500 godina u Kini koristi se zlato, kao i kod Feničana pre 3000 godina.Za pojavu novca i privatne svojine vezan je i nastanak prvih banaka (najranije 2780-2420. p.n.e., a najkasnije 2650-2350p.n.e.). Savremena shvatanja posmatraju banku kao specifično preduzeće koje posluje novcem, zbog čega je njegov društveni značaj veći u odnosu na druga “obična” preduzeća. Poslovanje banaka se tretira kao celina pravnih, ekonomskih i finansijskih okvira i normi.

1. NAUKA O BANKARSTVU1

1 Po kriterijumu: prof.dr. Vojin Bjelica; Bankarstvo – teorija i praksa; „Budućnost“; Novi Sad; 2001.2

Nauka o bankarstvu je sastavni deo nauke o finansijama, te shodno tome svoj razvoj ova nauka veže za razvoj nauke o finansijama. Geneza nauke o bankarstvu počiva na razvoju bankarskih poslova, karakterističnih za društveno ekonomski i privredni razvoj pojedinih zemalja sveta. Kada posmatramo kroz istoriju, određeni bankarski poslovi, kao što su: kreditni, menjački i založni poslovi, pojavljuju se još u Aziji 3000 godina pre nove ere.

Prvi veći menjački poslovi vezani su za antičku Grčku. Razvojem Rimske imperije pojavljuju se i novi bankarski poslovi, vezani za kredite i depozite. Početkom XIV veka dominantni su bili menjački poslovi. Kreditni poslovi su sve više praćeni trgovačkim transakcijama. U ovom periodu se pojavljuju i prve menice. Bankarski poslsovi su bili posebno razvijeni u severnoj Italiji, gde se formiraju prve bankarske kuće, proistekle iz trgovačkih kuća kao što su Mediči u Firenci, Perci, Rotšildi i sl.

Početkom XIV veka pojavljuju se i prve nezavisne novčane ustanove komercijalnog i emisionog tipa. Razvoj trgovine u XVI i XVII veku i razvoj međunarodnog trgovačkog prometa, uslovio je i razvoj bankarskih institucija privatnog vlasništva, i javnog privatnog vlasništva. Mnoge su imale i uspone i padove, ali su ostavile trag na razvoj bankarskih poslova.

2. POJAM BANKE

Pojam reči banka potiče od italijanske reči „banco“ koji označava klupu ili tezgu na kojoj se vršila razmena novca, ostale novčane operacije, naplata i plaćanja,a postavljena je na ulici, na nekom trgu ili sajmu. Definicija banke se menjala jednako kao i funkcije banke. U početku su bile definisane kao finansijske organizacije, koje se bave samo razmenom novca, jer su u početnom periodu bile suočene samo sa velikim broje i vrstama kovanog novca. Sa razvojem trgovine, počinje i odobravanje kredita, te se banke definišu i kao institucije platnog prometa i kao kreditne institucije.

Banke su se u početnom periodu postojanja posmatrale kao posebna preduzeća. Danas imaju sličnost sa privrednim preduzećem jer predstavljaju samostalne privredne subjekte koji teže ostvarenju prihoda, te maksimiziranju svog profita. Međutim, banke svoj profit stiču uz strogu kontrolu države, jer posluju tuđim sredstvima. Za privredna preduzeća je karakteristično da zarađuju na direktnim ulaganjima, dok banke pretežno zarađuju na razlici aktivne i pasivne kamatne stope.2

Polazeći od činjenice da su banke monetarne ustanove i novčana preduzeća, čija je osnovna posrednička funkcija da snabdevaju reprodukciju potrebnom količinom novca i kredita, bankarstvo se definiše i kao podsistem u okviru finansijkog, monetarnog i kreditnog sistema.

2 Prof.dr. Nenad M. Vunjak, prof. Dr. Ljubomir D. Kovačević, Bankarstvo bankarski menadžment; Proleter a.d. Bečej, Ekonomski fakultet Subotica, 2006.; str.9

3

Savremena definicija pojma banke u sebe ukrljučuje i teoriju javnog karaktera banke, što znači da se kroz poslovanje banke ne iskazuje samo interes akcionara banke, već i interes nacionalne ekonomije. Ova teorija polazi od doprinosa banke stvaranju stabilnog nacionalnog finansijskog sistema.

Zbog specifičnosti položaja banke u reprodukcionim tokovima, za njeno osnivanje se traži ispunjenje složenijih uslova nego u slučaju privrednih preduzeća. Visina osnivačkog uloga, te dozvola od strane centralne banke, tehnička opremljenost, stručnost menadžmenta su značajne kategorije koje banka za razliku od ostalih privrednih preduzeća treba da obezbedi za svoje osnivanje.

2.1. VRSTA BANAKA

Klasična podela banaka je na:

Emisione,

Univerzalne,

Specijalne:

Komercijalne,

razvojne,

poslovne,

eskontne,

lombardne,

akcepnte,

hipotekarne,

devizne,

granske i dr.

Centralna banka je emisiona ustanova. Nju karakteriše izdavanje novca ili druhih sredstava plaćanja. U našoj zemlji je to Narodna banka Srbije. Zadatak Centralne banke je održavanje stabilnosti novca i državnih finansija.

Univerzalne banke obavljaju sve bankarske poslove.

Komercijalne banke se bave:

– kratkoročnim poslovima (depoziti, krediti), rok do jedne godine

– finansiranje proizvodnje i prometa

4

– poštuju načela likvidnosti, solventnosti, stabilnosti i rentabilnosti

– na njih se odnose mere monetarno-kreditne politike,

– kreiraju novac mikrokreditnom multiplikacijom

– kredite daju na temelju dokumentacije: faktura, carinska dekleracija, stanje skladišta i dr.

Razvojne banke se bave:

– dugoročnim poslovima (depoziti, krediti)

– finansiranjem razvoja

– poseban način odobravanja i korišćenja kredita,

– uticaj na razvoj preduzeća.

Poslovne banke se bave:

– finansiranjem preduzeća,

– emisijom vrednosnih papira (vlastitih i tuđih)

– raznim finansijskim transakcijama.

Eskontne banke – eskontiraju vrednosne papire.

Lombardne banke – odobravaju kredite na bazi zaloga (zlato, vrednosni papiri, vredni predmeti).

Akceptne banke – daju akcept – prihvat menice i ona biva vrednijom od menice bez akcepta.

Hipotekarne banke – odobravaju kredite na bazi hipoteke.

Devizne banke – obavljaju devizne transakcije.

Granske banke – obavljaju poslove za pojedine delatnosti (stambeni krediti, poljoprivreda...).

3. OSTALI BANKARSKI POSLOVI

Ostali poslovi predstavljaju dopunske poslove klasičnim bankarskim poslovima. Ovi poslovi su usmereni posebno na ostvarivanje što veće dobiti banke. Ostalim poslovima banke proširuju asortiman usluga radi što većeg zadovoljenja potreba postojećih komitenata i za pridobijanje komitenata u budućnosti.

Ostali bankarski poslovi se mogu okvirno grupisati na:

1. uslužne (neutralne) bankarske poslove,

5

2. specirične (sopstvene) bankarske poslove.

3.1. USLUŽNI BANKARSKI POSLOVI3

Uslužni bankarski poslovi su specifični poslovi koji su u funkciji operativnog poslovanja i ostvarenja prihoda po osnovu prižanja usluga komitentima. Ove poslove banka obavlja u svoje ime a za tuđ račun.

U ovu grupu poslova spadaju:

– trezorsko poslovanje,

– Poslovi depoa,

– Blagajničko poslovanje,

– Devizno – valutni i menjački poslovi,

– Poslovi platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom.

3.1.1. Trezorsko poslovanje

Trezor predstavlja posebno uređen i obezbeđen prostor u kome su smeštene određene vrednosti (pakovanja gotovog novca, kasete sa gotovinom blagajne, hartije od vrednosti, razne dragocenosti i sl. Posebnim propisima banke je uređeno poslovanje trezora. Trezori po pravilu imaju dve brave, odnosno dva različita ključa koji se nalaze kod različitih službenika banke. Propisano je rukovanje vrednosninama, tj. Stvarima u trezoru, vođenjem posebne evidencije.

3.1.2. Poslovi depoa

Komitenti poslovnih banaka mogu svoje vrednosti, kao što su hartije od vrednosti, stranu valutu, razne vredne stvari i sl. Da ostavljaju, odnosno deponuju kod banke u za to posebno predviđeno mesto u banci - depou. Banka je u obavezi da garantuje da će vrednosti primljene u depo čuvati i vratiti u nepromenjenom stanju na zahtev komitenta.4

3.1.3. Ugovor o sefu

Ugovor o sefu je ugovor po kojem se banka obavezuje da će korisniku staviti na raspolaganje sef za određeni period vremena, uz uslov da za to korisnik banci plati određenu naknadu.

Zaključenjem ugovora banka korisniku stavlja na raspolaganje odgovarajući sef i ključeve od njega. Banka ne može i ne sme da ima duplikat ključeva od sefa, a dužna je da korisniku ili njegovom punomoćniku omogući pristup sefu.

3 Doc.dr. Predrag Kapor; Bankarstvo sa osnovama bankarskog poslovanja I međunarodnim bankarstvom; Megatrend univerzitet; Beograd; 2007; str145-148

4 Po kriterijumu sajt: www.scindeks.nb.rs; datum preuzimanja: 21.01.2011.; vreme 19h 42 min6

Korisnik sefa dužan je da banci pravovremeno isplati ugovorenu sumu za korišćenje sefa.

U sefu se mogu čuvati dokumenta, vrednosni papiri i dragocenosti.

Usluge rentiranja sefova se mogu koristiti kvartalno, polugodišnje, godišnje ili na duži vremenski period.

Naknada za zakup sefa zavisi od veličine sefa i obračunava se i naplaćuje u skladu sa Tarifom naknada i troškova Banke za usluge fizičkim licima.5

3.1.4. Blagajničko poslovanje

Predstavlja bankarsko poslovanje sa gotovinom. Pod gotovinom se podrazumeva novac u blagajni i novac na tekućim računima, koji služi za zadovoljenje potreba komitenata za gotovim novcem. Blagajnik, je bankarski službenik koji vrši poslove uplate i isplate gotovog novca, a na osnovu dokumenata koje su likvidirali drugi bankarski službenici.

3.1.5. Devizno – valutni i menjački poslovi

Pod pojmom devizni poslovi podrazumevaju se poslovi koji se obavljaju u vezi sa obavljanjem platnog prometa sa inostranstvom.

Zakonskim regulativama pod devizama smatraju se sva potraživanja po bilo kojoj osnovi koja glase na stranu valutu, bez obzira na način raspolaganja (ček, menica, uputnica i dr.), kao i sve vrste efektivnog stručnog novca, osim kovanog zlatnog novca.

Devize se ostvaruju poslovanjem sa inostranim partnerima, ali se takođe mogu kupovati i za dinarska sredstva, pod uslovima utvrđenim zakonskim regulativama.

Devizna sredstva koja ostvare preduzeća prodajom robe ili usluga predstavljaju specifičan vid njihovog prihoda.

Devizna sredstva mogu da se ostvare:

prodajom robe i usluga na stranom tržištu, dugoročnom proizvodnom kooperacijom sa inostranim partnerima, obavljanjem privrednih delatnosti u inostranstvu u skladu sa zakonom, dobijanjem kredita iz inostranstva, emisijom hartija od vrednosti, obavljanjem drugih oblika poslovanja sa inostranstvom u skladu sa zakonskim

propisima.Devize pripadaju onim organizacijama koje su ih ostvarile, i one ih mogu slobodno

koristiti, ali pod kontrolom državnih organa.

Građani i građanska pravna lica mogu slobodno da prime i unesu devize iz inostranstva, koje mogu slobodno prodavati ovlašćenoj banci ili stavljati na svoj devizni ulog.5 Preuzeto sa sajta: www.raiffeisenbank.rs; datum preuzimanja: 21.01.2011. vreme preuzimanja: 20h 17 min

7

3.1.6. Poslovi platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom

Platni promet sa inostranstvom obavlja se preko zakonom ovlašćenih banaka, i to u dinarima, u ugovorima utvrđenim konvertibilnim devizama, kao i u obračunskoj valuti (klirinški način plaćanja).

Pod instrumentima platnog prometa podrazumevaju se obrasci koji se koriste za plaćanje između domaćih pravnih i fizičkih lica. Dele se na:

instrumente gotoskg pratnog prometa ili instrumente gotovinskih plaćnja, gde spadaju:

o nalog za uplatu(opšta i posebna uplatnica),

o nalog za isplatu (nalog za gotovinsku isplatu i gotovinski ček)

instrumente bezgotovinskog plaćanja, koji se koriste za prenos sredstava sa tekućeg računa, gde spadaju:

o opšti nalog za prenos,

o poseban nalog za prenos,

o nalog za naplatu,

o obračunski ček i dr.

Što se tiče poslovanja sa inostranstvom, za svaku godinu Republička skupština utvrđuje zajedničku deviznu politiku, koja obuhvata; politiku unapređivanja i podsticanja izvoza robe i usluga i drugih oblika ekonomskih odnosa sa inostranstvom, zatim politiku uvoza, politiku zaštite domaće proizvodnje, politiku kursa dinara, deviznih rezervi, kreditnih odnosa sa inostranstvom, usklađivanje međusobnih odnosa republičkih i

pokrajinskih samoupravnih interesnih zajednica za ekonomske odnose sa inostranstvom i politiku platnobilansnih ograničenja.

Na osnovu postojećih propisa, pod kreditnim poslovima sa inostranstvom smatraju se sledeće činidbe:

izvoz i uvoz robe i usluga na kredit; uzimanje i davanje kredita za uvoz i izvoz robe i usluga; uzimanje i davanje finansijskih kredita; uzimanje kratkoročnih kredita koje čini banka ovlašćena za poslove sa inostranstvom

putem kreditnih linija; pribavljanje sredstava izdavanjem obveznica na inostranom tržištu; pribavljanje sredstava na inostranom finansijskom tržistu refinansiranjem

potraživanja po odobrenim kreditima inostranim partnerima; uzimanje kredita radi održavanja likvidnosti Srbije u plaćanjima prema inostranstvu;

8

primanje i davanje depozita i davanje i uzimanje garancija, supergarancija i drugih oblika jemstva u odnosima sa inostranstvom.

3.2. SPECIFINI BANKARSKI POSLOVI

Ovi poslovi se još nazivaju i subsidijarni bankarski poslovi ili parabankarski poslovi. Oni predstavljaju dopunske poslove kako bi zadovoljile sve veće potrebe svojih komitenata.

Ostali bankarski poslovi spadaju u najprofitabilnije poslove savremenog bankarstva. Putem ovih poslova stvaraju se mogućnosti uvećavanja pozitivnih efekata iz poslovanja banke i poslovanja njenih komitenata. Specijalizovane bankarske institucije, posebno one koje se bave investicionim bankarstvom, na ovaj način obezbeđuju uvećanje pozitivnih efekata poslovanja.

Najznačajniji parabankarski poslovi su:

1. Procena vrednosti državnog kapitala

2. Emitovanje hartija od vrednosti i njihov promet na sekundarnom tržištu,

3. Konsalting poslovi (usluge za fizička i pravna lica)

4. Promet robe i usluga (kupovina, prodaja posredovanje, uzvoz, izvoz),

5. Eskontovanje,

6. Osiguranje,

7. Marketing poslovi

8. Poslovi turističkih usluga,

3.3. Pod poslovima procene vrednosti državnog kapitiala, banka smanjuje rizik sopstvenih plasmana, minimizira investicione promašaje i obezbeđuje realnu vrednost novčanih sredstava.

3.4. Parabankarskim poslovima, poslovne banke se direktno uključuju u pripremne poslove oko emitovanja hartija od vrednosti svojih komitenata i njihov promet na sekundarnom tržištu. Ti poslovi se odnose na:

Izradu elaborata i pratećih akata neophodnih za dobijanje dozvole za emitovanje akcija,

Anketu zaposlenih oko saglasnosti emitovanja akcija,ž

Priopagandne aktivnosti u vezi sigurnijeh uspeha emisija akcija,

9

Prijem prijava za upis i uplatu akcija,

Izdavanje potrvrda o upisu i uplati akcija kao i izdavanje akcija,ž

Čuvanje akcija u portfelju banke,

Prijem dividende na račun banke i isplata iste akcionarima,

Garanciju banke oko isplate dividende,

Nastupanje banke na sekundarnom tržištu hartija od vrednosti, kada su akcionari ostavili akcije u portfelju banke i sl.

3.5. Konsalting poslovi kao parabankarski poslovi obuhvataju:

Usluge oko registraacije preduzeća

Poslove prometa nekretininama

Poslove vođenja poslovnih knjiga

Poslove pružanja stručne pomoći i usluga iz oblasti spoljnotrgovinskog poslovanja

Poslove pružanja stručne pomoći iz oblasti poreske i carinske politike,

Poslove pružanja stručne pomoći iz oblasti devizne politike i sl.

3.6. Poslovi prometa robe i usluga kao parabankarski poslovi obuhvataju:

Kupovinu i prodaju proizvoda od komitenata banke, radi brže naplate bančinih potraživanja i povećanja stepena likvidnosti i banke i njenih komitenata,

Nabavku na tržištu, oskudnog za komitente banke nedostupnog repromaterijala

Uvoz sirovina i repromaterijala iz inostranstva i izvoz gotovih proizvoda u inostranstvo,

Povezivanje robnih tokova između komitenata banke i njihov promet

Plasman sirovina i repromataerijala na odloženo plaćanje do momenta realne mogućnosti naplate istog i sl.

3.7. Eskontovanje kao parabankarski posao predstavlja odbitak kamate pri otkupu potraživanja (uglavnom na osnovu hartija od vrednosti, odnosno isprava o dugu, kao što su menice) koja dospevaju kasnije. Eskontovanje je jedan od najstarijih bankarskih poslova. Kod otkupa menica ili nedospelih potraživanja po osnovu blagajničkih zapisa i po osnovu kamatnih kupona (ako vlasnik potraćivanja želi da dođe do gotovog novca pre dospeća tih potraživanja). Eskont je odbitak kamate od dana eskontovanja do dana dospeća.

10

Eskontna stopa je kamatna stopa po kojoj banka prima eskont menice. Na visinu ove stope presudno utiče opšta eskontna stopa centralne banke. Banke pri odobravanju eskontnih kredita unapred računaju na mogućnost reeskonta menica te eskontnu stopu podešavaju prema visini reeskontne stope centralne banke, tako da je ona veća za 0,5 do 2 procentna poena.

3.8. Poslovi osiguranja kao paarabankarski poslovi, predstavljaju značajne poslove u poslovanju banke zbog mobilizacije kapitala i redovnosti priliva kapitala po osnovu osiguranja imovine i lica. U svetu postoje različita iskustva kada je u pitanju aktivnost banke oko poslova osiguranja. Postoje primeri, gde banke zajedno sa osiguravajućim društvima potpisuju ugovor o prodaji osiguranja uz pravo na naknadu. Banke i osiguravajuća društva osnivaju zajedno nova osiguravajuća društva, odnosno kupuju osiguravajuća društva, te pružaju sve usluge iz domena osiguranja. Postoje slučajevi, do sada najbolji model, gde banke osnivaju sopstvena osiguravajuća društva.

3.9. Poslovi marketinškog karaktera kao bankarski poslovi odnose se na:

Osmišljavanje i sprovođenje propagandne kampanje za komitente banke,

Izradu plana sprovođenja promotivnih aktivnosti za komitente banke,

Organizovanje nastupa na domaćim i inostranim sajmovima

Izradu radio i TV spotova i reklamnih poruka,

Ispitivanje i analizu tržišta i sl.

3.10. Poslovi turističkih usluga kao parabankarski poslovi odnose se na obavljanje aktivnosti u oblasti turizma, rekreacije komitenata banke i zaposlenih radnika banke. Suština je u pružanju turističkih usluga komitentima banke uz povoljnije paket aranžmane nego što to čine profesionalne turističke agancije.

4. LIZING POSLOVI

Lizing posao se može definisati kao posao koji se zasniva na pisanom ugovoru izmedju dve strane: lizing kompanije (davaoca lizinga) i korisnika opreme (primaoca lizinga). U ovom poslu davalac lizinga nabavlja opremu od dobavljača i daje je na korišćenje primaocu lizinga na odredjeni vremenski period, a korisnik lizinga za primljenu opremu davaocu lizinga vrši peridična plaćanja po uslovima definisanim u ugovoru.

 Prema tome, lizing je ugovor kojim se jedna strana obavezuje da će drugoj strani predati predmet lizinga na korišćenje na odredjeni vremenski period, dok se druga strana obavezuje da će za to platiti odgovarajuću naknadu.

 U teoriji i praksi se pojavljuju različite vrste lizing poslova , i to:

11

1) Direktni i indirekntni lizing2) Finansijski i operatini lizing

3) Lizing pokretnih i lizing nepokretnih stvari

4.1. Direktni i indirektni lizing

Direktni lizing je vrsta lizing posla u kome je davalac lizinga ujedno i proizvodjač predmeta lizinga koji se daje na lizing (npr. proizvodjač automobila daje automobil direktno nekom preduzeću ili gradjaninu). Ovakav lizing je vrlo sličan prodaji na kredit, s tim što u ovom poslu najčešće ne dolazi do prenosa prava svojine nad predmetom lizinga.

Kod indirektnog lizinga davalac lizinga nije istovremeno i proizvođač predmeta lizinga.

4.2. Finansijski i operatini lizing

Finansijski lizing je vrsta posla u kome se korisnik lizinga na osnovu dugoročnog ugovora obavezuje da će izvršiti plaćanja tako da iznos svih rata premašuje iznos nabavne cene predmeta lizinga. Pri tome, rok trajanja lizinga je 70-90% očekivanog veka trajanja te stvari, tako da se predmet lizinga posle isteka tog roka više ne može davati u zakup nekom drugom korisniku. Kod finansijskog lizinga, troškove servisiranja, odnosno održavanja opreme, snosi korisnik lizinga. Takodje, svi rizici, kao što je uništenje ili zastarelost, padaju na teret korisnika lizinga. Po pravilu, ugovor o finansijskom luzingu ne može biti otkazan.

  Minimalni rok na koji se ugovor o lizingu zaključuje ne može biti kraći od dve godine od dana zaključenja ugovora, a predmet finansijskoglizinga je pokretna nepotrošna stvar (oprema, postrojenja, vozila i sl.).

 Zakonom je propisana sadržina i forma ugovora o lizingu, pa u skladu sa tim ugovor o lizingu mora biti zaključen u pismenoj formi i obaveznomora da sadrži:

- precizno određenje predmeta lizinga;

- iznos naknade koju plaća primalac lizinga;

- iznos pojedinih rata naknade, njihov broj i vreme plaćanja, kao i

- rok na koji je ugovor zaključen.

Pored navedenih elemenata, ugovor o lizingu može da sadrži i sledeće elemente:

- mesto, vreme i način isporuke predmeta lizinga;

- svojinu na predmetu lizinga;

12

- stranu koja je obavezna da osigura predmet lizinga i rizike od kojih treba da bude osiguran; .

- način prestanka ugovora - opcija kupovine ili produženja ugovora;

- troškove transporta predmeta lizinga, njegovu montažu, demontažu i tekuće održavanje, zamenu delova, servis i tehničko-tehnološko unapređenje;

- obučavanje osoblja primaoca lizinga za korišćenje predmeta lizinga; i

- druge elemente o kojima ugovorne strane postignu saglasnost.

- Operativni lizing je, za razliku od fiansijskog, kratkoročan i otkaziv u svako doba. Trajanje ugovora je kraće od očekivanog veka trajanja date opreme, a naknada je manja od vrednosti opreme. Sve troškove i rizike snosi davalac, a to su rizik slučajne propasti stvari, zastarelosti, troškovi osiguranja, održavanja, nabavke rezervnih delova, obuke kadrova, pružanje tehničke pomoći i slično . 

Poslovi operativnog lizinga u našoj zemlji nisu posebno pravno regulisani, pa se za operativni lizing kod nas primenjuje pravna regulativa koja se odnosi na zakup.

Tako se kod operativnog lizinga primenjuju odredbe člana 561. do 599. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br.29178,39/85,45/89,57/89, "Sl. list SRJ", br. 31193,22/99,23/99,35/99,44/99), koje se odnose na zakup.

Poslovi operativnog lizinga se zasnivaju na ugovoru o zakupu, kojim se zakupodavac (davalac lizinga) obavezuje da preda određenu stvar zakupcu (primaocu lizinga) na upotrebu, a ovaj se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu. Upotreba obuhvata i uživanje stvari (pribiranje plodova), ako nije drukčije ugovoreno ili uobičajeno. 

Ugovor o zakupu zaključen za određeno vreme prestaje samim protekom vremena za koje je zaključen, a isto važi i u slučajevima kad je, u nedostatku volje ugovarača, trajanje zakupa određeno zakonom.

Ukoliko zakupac produži da upotrebljava stvar, po proteku vremena za koje je ugovor o zakupu bio zaključen, a zakupodavac se tome ne protivi, smatra se daje zaključen nov ugovor o zakupu neodređenog trajanja, pod istim uslovima kao i prethodni, s tim što obezbeđcnja koja su treća lica dala za prvi zakup prestaju protekom vremena za koje je bio zaključen prvi ugovor o zakupu.

Ugovor o zakupu čije trajanje nije određeno niti se može odrediti iz okolnosti ili mesnih običaja prestaje otkazom koji svaka strana može dati drugoj, poštujući određeni otkazni rok, a ako dužina otkaznog roka nije određena ugovorom ili zakonom ili mesnim običajima, ona iznosi osam dana, s tim da otkaz ne može biti dat u nevreme.

13

Zakup prestaje ako zakupljena stvar bude uništena nekim slučajem više sile. U slučaju smrti zakupca ili zakupodavca zakup se nastavlja sa njegovim naslednicima ako nije drukčije ugovoreno. 

4.3. Lizing pokretnih i lizing nepokretnih stvari:

Lizing pokretnih stvari za predmet lizinga ima obično opremu, s tim što se na lizing daju cela postrojenja ili pojedinačna oprema, a lizingnepokretnih stvari je situacija kada se na lizing daju nepokretnosti, zgrade.

4.4. UGOVOR O LIZINGU ZA KORIŠĆENJE STRANE OPREME 

Domaće pravno lice može zaključiti ugovor o lizingu sa stranim pravnim licem na osnovu odredbe člana 44. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, prema kojoj preduzeće i drugo pravno lice može privremeno izvoziti, odnosno uvoziti u zakup opremu radi korišćenja u proizvodnji i radi pružanja usluga.

U skladu sa čl. 17. i 20. Uredbe o privremenom izvozu i uvozu robe, privremeno se može uvoziti, odnosno izvoziti u zakup oprema, i to: mašine, aparati, uređaji, prevozna i prenosna sredstva, instrumenti i dr., a privremeni uvoz, odnosno izvoz, odobrava carinarnica do roka predviđenog ugovorom o zakupu.

Prema tome, domaće pravno lice u poslovima lizinga sa stranim pravnim licem, se može pojavljivati i kao primalac lizinga i kao davalaclizinga. U slučaju kada domaće pravno lice u poslovima lizinga sa stranim pravnim licem ima ulogu davaoca lizinga, ono u skladu sa Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju vrši privremeni izvoz u zakup opreme, a kada je u ulozi davaoca lizinga, vrši privremeni uvoz u zakup opreme radi korišćenja u proizvodnji i radi pružanja usluga.

U skladu sa Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju, ugovor o zakupu obavezno sadrži rok trajanja zakupa, a može se predvideti da po isteku ugovornog roka zakupac trajno zadrži privremeno izvezenu, odnosno uvezenu opremu - lizing.

Ugovorom o zakupu, odnosno lizingu, prenosi se pravo korišćenja opreme uvezene u zakup uz plaćanje naknade (zakupnine), a može se predvideti i obaveza zakupodavca da zakupcu obezbedi nesmetano korišćenje, održavanje i tehničko-tehnološko unapređenje 'opreme, kao i zamena uvezene opreme novom tehničko-tehnološki savršenijom opremom za vreme trajanja roka zakupa.

Oprema uvezena u zakup - lizing, podleže carinjenju, iako se radi o privremenom uvozu.

14

Prema članu 165. Carinskog zakona, iznos uvoznih dažbina koje se delimično plaćaju na privremeno uvezenu robu utvrduje se u visini od 3% od iznosa uvoznih dažbina koje bi se platite za robu kad bi se ona stavila u slobodan promet, na dan prihvatanja deklaracije za privremeni uvoz, za svaki mesec ili deo meseca za vreme dok je roba privremeno uvezena. 

Prilikom privremenog uvoza, odnosno izvoza u zakup opreme radi korišćenja u proizvodnji i radi pružanja usluga, popunjava se Jedinstvena carinska isprava, u skladu sa Pravilnikom o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanju deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku.

4.5. PREDNOSTI I NEDOSTACI LIZING POSLOVA

 Lizing poslovi predstavljaju alternativni vid finansiranja investicija preduzeća, koji je naročito pogodan za mala i srednja preduzeća, kao i novoosnovana preduzeća koja često ne mogu da računaju na druge mogućnosti finansiranja.

 U najvećem broju slučajeva, kod donošenja odluke o ulasku u lizing poslove odlučujuće su sledeće prednosti lizinga:

         lizing daje mogućnost da se započne ili razvije biznis sa minimalnim početnim ulaganjem (učešćem);

         prilikom nabavke opreme na lizing se ne daje gotov novac, kao kod samofinansiranja i nema zaduživanja unapred i davanja avansa, kao kodkupovine na kredit;

15

         nabavkom opreme na lizing korisniku lizinga ostaje mogućnost korišćenja kredita u druge svrhe, jer banke teže odobravaju kredite komitentima koji već koriste neki drugi kredit, a lizing nije kredit;

         ugovoreni plan otplate može se podesiti tako da se svaka rata lizing naknade pokriva prilivom sredstava po osnovu korišćenja te opreme (np. lizing naknada se pokriva prilivom sredstava po osnovu realizacije robe proizvedene tom opremom);

         lizing je mnogo bolje rešenje od kupovine u slučaju kada je predmet lizinga (oprema) korisniku potrebna samo ograničeno vreme (npr. sezonski), jer bi u tom slučaju kupovina bila nerentabilna;

         lizing je jedino moguće rešenje za korišćenje određene opreme koja po svojoj ceni nije dostupna korisnicima, a ne može se ni dobiti na kredit(npr. gradevinske mašine); preko davaoca lizinga se mogu obezbediti dodatne usluge kao što su povoljnije održavanje opreme uzete u lizing, što se ne može očekivati u slučaju bankarskog kreditiranja;

         lizing se obično nudi bez dodatnih sredstava obezbeđenja ili se nudi uz dodatno obezbeđenje koje je daleko manje nego kod bankarskog kreditiranja; upravo iz razloga što dodatno obezbeđenje najčešće nije potrebno, pravne formalnosti u vezi sa zaključivanjem ugovora o lizingu se mnogo brže završavaju nego kod bankarskih kredita.

Pored brojnih prednosti, lizing ima i određene nedostatke, koji svakako suštinski nisu zanemarljivi. Na primer, visina lizing naknade koja se plaća u toku korišćenja predmeta lizinga, najčešće lizing čini skupim načinom nabavke dobara i opreme, ali ako korisnik lizinga nema gotovinu ili nije kreditno sposoban, lizing ostaje sasvim dobro rešenje za nabavku sredstava potrebnih za poslovanje preduzeća, jer pruža mogućnost preduzećima da modernizuju svoju opremu i samim tim postanu efikasnija i konkurentnija.

5. FORFETING U FUNKCIJI POSLOVANJA BANAKA6

Forfeting poslovi u funkciji poslovanja banaka se javljaju, dada domaći izvoznika nije u mogućnosti da finansira vlastitim sredstvima neki veći investicioni objekat ili radove sa odloženim rokovima plaćanja, pa zbog toga svoja potraživanja koja imaprema stranom uvozniku ustupa banci da bi na taj način obezbedio naplatu, odnosno pribavio novčana sredstva. Banka ugovorom o forfetingu preuzima od svog komitenta potraživanje, koje ovaj

6 Prof.dr. Nenad M. Vunjak, prof.dr. Ljubomir D. Kovačević; Bankarstvo- bankarski menadžment; „Proleter“ Bečej, Ekonomski fakultet Subotica, 2006. Str. 530.

16

ima prema trećem licu. Komitent banke je dužan da banci preda odgovarajuću dokumentaciju koja dokazuje dug i da banci isplati eskontnu kamatu, troškove i proviziju.

Predmet ugovora o forfetingu proizilazi iz ugovora o isporuci opreme, iz ugovora o izvođenju investicionih radova u inostranstvu i kompletnih industrijskih objekata ili bilo kog drugog ugovora sa trajnim izvršenjem obaveze. Ovim ugovorom (ugovorom o forfetingu), prodavac (proizvođač) ustupa svoja potraživanja od kupca na banku uz prenos instrumenata za naplatu tih potraživanja o rokovima njihovog dospeća. Forfeting ugovorom se ustupa samo jedno potraživanje i to u cilju pribavljanja finansijskih sredstava za kreditiranje izvoza na rok duži od šest meseci.

Ugovorom o forfetingu kao o dopunskom obliku finansiranja dugoročnih poslovnih transakcija, stvaraju se uslovi uvozniku da nabavi robu, opremu i modernu tehnologiju bez angažovanja sopstvenih finansijskih sredstava. Ovaj oblik finansiranja je skuplji u odnosu na klasične bankarske kredite. Na ovaj način domaći izvoznicima se obazbeđuje šansa za plasiranje robe i usluge na inostrano tržište pod prihvatljivim uslovima. Rizik za naplatu potraživanja preuzima banka. Inicijativa za zaključenje ugovora o forfetingu potiče od izvoznika. Ugovor treba da sadrži podatke o zemlji uvoznika, vrsti roba koja se izvozi, dan isporuke, oblik u kome se izražava potraživanje, rokovi otplate pojedinih rata, termini za predaju pojedinih dokumenata o izvozu, mesto i način plaćanja, kao i druge podace potrebne poslovnoj banci za ispunjenje ugovora.

Kod zaključenja forfeting posla potrebno je ugovoriti instrumente i način prenosa potraživanja, koji mogu biti u obliku:

– Prenosa potraživanja cesijom,– Forfetiranje na osnovu otkupa menica,

– Prenosom dokumentarnog akreditiva.

Prenos potraživanja putem cesije je način na koji se može obaviti posao finansiranja po sistemu forfetinga. Cesijom se vrši prenos potraživanja sa jednog poverioca na drugog, odnosno klasična zamena poverioca. Raniji poverilac je samo odgovoran za postojanje potraživanja koje je predmet cesije i nije odgovoran za naplatu potraživanja. Za naplatu potraživanja u ovom slučaju je odgovorna banka forfeter.

Forfetiranje na osnovu otkupa menica je međunarodnoj bankarskoj praksi najčešći oblik po kome se sprovodi postupak forfetiranja. U ovom slučaju se banka (forfeter) odriče prava da postavlja regresni zahtev trasantu, ako menično potraživanje ostane neneplaćeno. Zemlje koje su prihvatile Ženevsku konvenciju o menici, unele su u svoja zakonodavstva odredbu zakona po kojoj se trasant ne može osloboditi regresne odgovornosti za slučaj da trasat ne naplati menicu. Iz tog razloga se u poslovima forfetiranja koristi u najvećem slučaju sopstvena, a ne trasirana menica. Razlog za to je što se kod sopstvene menice može uneti klauzula „bez regresa“.

17

Prenos putem dokumentarnog akreditiva predstavlja siguran način prenosa potraživanja. Banka (forfeter)u momentu dospelosti plaćanja, podnosi akreditovanoj banci, ili od nje ovlašćenoj banci, akreditivna dokumenta na osnovu kojih se dozakuje da su ispunjeni uslovi za naplatu potraživanja u akreditovanom iznosu u celini. Putem dokumentarnog akreditiva komitent prenosi na banku svoju naplatu potraživanja. Banka akreditovana kao davalac naloga za prenos je zainteresovana da se obaveze prema prvobitnom korisniku akreditiva u celini ispune.

Forfeting poslovi su dosta sigurni finanijski poslovi. Domaći izvoznik je u pravnom odnosu sa svojom bankom po osnovu zaključenja ugovora o forfetinu,a inostrani kupac je u pravnom odnosu sa svojom bankom preko koje je dao nalog za obavljanje posla putem faktoringa. Iz tog razloga je posao forfetinga siguran posao, kao i prenos potraživanja putem dokumentarnog akreditiva.

6. FAKTORING U FUNKCIJI POSLOVANJA BANAKA

Faktoring je jedan od novijih oblika pribavljanja novčanih sredstava putem prodaje kratkoročnog potraživanja. Klijent (privredno preduzeće) nudi na prodaju (faktoru) posredničkoj organizaciji) svoja kratkoročna potraživanja po osnovu isporuke proizvoda ili usluga, ali pre njihovog dospeća. Faktor prihvata ponudu isplaćuje odmah deo potraživanja klijentu (oko 70% od ukupne vrednosti potraživanja), a ostatak isplate izvršava po okončanju naplate potraživanja. Ostatak potraživanja se stavlja klijentu na raspolaganje, umanjen za proviziju i ispravku vrednosti i to kada se izvrši ukupna naplata istog. Za svoju uslugu, koja uključuje rizik i kamatu kreditiranja klijenta, faktor naplaćuje proviziju na iznos potraživanja 2-4%.

Učesnici faktringa su:

Klijent (prodavac robe), Kupac robe,

Faktoring (agent zastupnik)

Faktorova banka.

6.1. PREDNOSTI FAKTORINGA

1. Proizvođač, prodavac robe i usluga u okviru svojih raspoloživih obrtnih sredstava dolazi do realizacije i naplate svojih potraživanja

2. Klijent prenosi „brigu“ i rizik naplate potraživanja na faktoring organizaciju

3. Klijent održava tekuću likvidnost bez dodatnih kredita

18

Faktoring poslu se pribegava kada se značajan deo realizacije nalazi u potraživanjima, a kada su kreditni izvori ograničeni ili skupi. Konačni troškovi faktoringa su veći u odnosu na kamate po kratkoročnim kreditima.

Dosadašnja međunarodna praksa je pokazala da se faktoring, kao oblik finansiranja, pretežno odnosi na potraživanja po osnovu proizvoda i usluga, kratkih rokova i velike mogućnosti naplate.

6.2. VRSTE FAKTORINGA7

U poslovnoj praksi se ističe više vrsta faktoringa i to:

1. Otvoreni faktoring2. Zatvoreni faktoring ili skriveni faktoring posao,

3. Pravi faktoring i kvazi faktoring.

6.2.1. Otvoreni faktoring

Otvoreni faktoring nastaje kada izvoznik prenosi svoje potraživanje prema inostranom kupcu, sa pozivom da dugovanja isplati faktoru. U ovom slučaju postoje dva oblika: kada je izvoznik svoje potraživanje definitivno preneo na faktora, te prestaje da bude poverilac prema ranijem dužniku i njegovo mesto zauzima faktor. Drugi oblik otvorenog faktoringa je kada izvoznik ustupi svoja potraživanja samo radi naplate. U ovom slučaju se vrši cesija u cilju definitivnog prenošenja potraživanja na faktora, da bi faktor naplatio potraživanje od inostranog kupca u svoje ime, a za račun domaćeg izvoznika. Tada faktor plaća izvozniku određeni iznos u jednakim ratama i u određenom vremenskom periodu.

6.2.2. Zatvoreni faktoring

Zatvoreni faktoring ili skriveni faktoring posao, nastaje kada izvoznik robu namenjenu izvozu prodaje za novac faktoru, tako što banka u svojstvu skrivenog principala tu istu robu preko istog izvoznika preprodaje inostranom kupcu na kredit. U ovom slučaju faktor ostvaruje zaradu na razulici u ceni.

Pravi faktorin je prisutan kada se kumulativno vrše tri funkcije:

1. Funkcija refinansiranja potraživanja,2. Funkcija obezbeđenja plaćanja,

3. Funkcija pružanja usluga u vezi sa prodajom robe i naplatom potraživanja.

7 Prof.dr. Nenad M. Vunjak, prof.dr. Ljubomir D. Kovačević; Bankarstvo- bankarski menadžment; „Proleter“ Bečej, Ekonomski fakultet Subotica, 2006. Str. 533.

19

6.2.3. Kvazi faktoring

Kvazi faktoring nastaje u slučaju, kada faktor vrši jednu ili dve od navedene funkcije.

6.3. NEDOSTACI FAKTORINGA

Treba naglasiti da, pored očiglednih prednosti, faktoring takođe ima nedostatke, kao što su:

Prekomjerno oslanjanje na faktoring kompaniju može rezultirati prekomjernom trgovinom i pogrešnim upravljanjem

Prekomjerno oslanjanje na faktoring kompaniju može takođe rezultirati gubitkom direktnih odnosa s klijentom

Neke vrste kompanija nisu atraktivne za faktoring, kao što su:

o male kompanije,

o kompanije čija potraživanja potiču od samo nekoliko klijenata

o kompanije s mnogo malih klijenata

o kompanije sa spekulativnim poslom

o kompanije sa širokim spektrom proizvoda koji se prodaju opštoj javnosti

Troškovi faktoringa su obično veći nego troškovi bankarskih kredita, tako da je cijena konačnog proizvoda takođe veća

Izvoznici moraju osigurati da nema neslaganja s kupcima u pogledu kvaliteta proizvoda

Neki kupci ne žele da budu uključene druge strane, osim prodavca

Faktoring je kratkoročno finansiranje i ne može zadovoljiti sve poslovne potrebe

Do faktoringa dolazi samo kada je faktor zaista siguran u solventnost klijenta

Faktoring kompanije preferiraju klijente s većim poslovima

Samo faktoring bez regresa oslobađa klijenta od rizika naplate. U svim drugim slučajevima, klijent ostaje odgovoran za neizvršenje obaveza (čak i za diskontovana potraživanja)

Klijent može pretrpiti znatan gubitak dohotka, uzimajući u obzir sve provizije i rizik gubitka koji je uključen

20

Faktoring kao oblik specifičnog finansiranja kod nas nije dovoljno razvijen, tako da njegovi efekti i značaj daleko zaostaju u odnosu na stvarne potrebe privrednih subjekata. Pošto nema zakonskih smetnji za razvijanje ovog vida finansiranja, očekuje se da će više dobiti na značaju, posebno putem osnivača, kao što su poslovne banke i akcionarska društva.8

Z A K L J U Č A K

Banke – najstarije i najpoznatije od svih finansijskih institucija – u velikoj meri su sepromenile u poređenju sa svojim prvobitnom formom od pre mnogo vekova, razvijajući se od

8Preuzeto sa sajta: www.gamicofaktoring.com; datum preuzimanja 21.01.2011.; vreme preuzimanja:21h 22min 21

menjačnica i emitenata novca, sve do najvažnijih pružalaca finansijskih informacija u celojprivredi.Bankarstvo ni u kom slučaju nije usamljeno u sektoru finansijskih usluga, već se nalazi podsve većim pritiskom glavnih finansijskih konkurenata. Vodeće nebankarske institucije koje sudanas konkurencija bankama u finansijskom sektoru nude mnoge slične usluge i zato jeizuzetno teško napraviti razliku između banaka i ostalih finansijskih institucija. Ipak većebanke pružaju najširi spektar usluga u poređenju sa svim drugim finansijskim kompanijamakoje danas postoje.

Mnogi finansijski analitičari upozoravaju da je tradicijonalno bankarstvo ono koje odobravazajmove i prima depozite – osuđene na propast zato što neobankarske finansijske institucijeotimaju najbolje i najveće klijente banaka i zato što čak i kompanije srednje veličine imajutendenciju rasta imože se desiti da nadmaše banke u pogledu odobravanja zajmova i kredita,iako bi sve te usluge trebalo da budu ponuđene na otvorenom tržištu.

LITERATURA:

22

1. Doc.dr. Predrag Kapor; Bankarstvo sa osnovama bankarskog poslovanja i međunarodnim bankarstvom; Megatrend univerzitet Beograd; 2007.

2. Prof.dr. Vojin Bjelica; Bankarstvo – teorija i praksa; „Budućnost“; Novi Sad; 2001.

3. Prof.dr. Nenad M. Vunjak, prof.dr. Ljubomir D. Kovačević; Bankarstvo- bankarski menadžment; „Proleter“ Bečej, Ekonomski fakultet Subotica, 2006. Str. 530.

4. www.scindeks.nb.rs; datum preuzimanja: 21.01.2011.; vreme 19h 42 min

5. www.raiffeisenbank.rs ; datum preuzimanja: 21.01.2011. vreme preuzimanja: 20h 17 min

6. http://www.gamicofaktoring.com/ ; datum preuzimanja 21.01.2011.; vreme preuzimanja:21h 22min

7. www.ubs.asb.com ; datum preuzimanja 22.01.2011.; vreme preuzimanja 16h 03 min8. www.eimenik.rs.; datum preuzimanja 22.01.2011.; vreme preuzimanja 19h 16 min

S A D R Ž A J

Uvod ..................................................................................................................2

23

1. Nauka o bankarstvu....................................................................................................3

2. Pojam nauke o bankarstvu............................................................................................3

2.1. Vrsta bankarskih poslova.......................................................................................42.1.1. Vrste banaka……………………………………………………….....................4

3. Ostali bankarski poslovi……………………………………………………...................63.1.Uslužni bankarski poslovi………………………………………………..................63.1.1.Trezorsko poslovanje……...…………………………………………..................63.1.2. Poslovi depoa………………………………………………………...................63.1.3. Ugovor o sefu………………………………………………………...................73.1.4. Blagajnički poslovi………………………………………………......................73.1.5. Devizno valutni I menjački poslovi……………………………….....................73.1.6. Poslovi platnog prometa u zemlji I sa inostranstvom……………....................83.2.Specifični bankarski poslovi…………………………………………................................………................9

4. Lizing…………………………………………………………………………….........124.1. Direktni i indirektni lizing…………………………………………………..........124.2. Finansijski i operativni lizing……………………………………………….........124.3. Lizing pokretnih I lizing nepokretnih stvari………………………………...........144.4. Ugovor o lizingu za korišćenje strane opreme………………………………........144.5. Prednosti i nedostaci lizing poslova………………………………………...........16

5. Forfeting u funkciji poslovanja banaka…………………………………………........176. Faktoring u funkciji poslovanja banaka………………………………………...........18

6.1. Prednosti faktoringa………………………………………………………….........196.2. Vrste faktoringa……………………………………………………………….......29

6.2.1.Otvoreni faktoring……………………………………………………................196.2.2. Zatvoreni factoring…………………………………………………................206.2.3.Kvazi factoring……………………………………………………….................20

6.3. Nedostaci faktoringa………………………………………………………...............20

Zaključak…………………………………………………………………………..............22

24