Univerzitet u PristiniFakultet Tehnickih NaukaOdesk : Arhitktura Predmet : Arhitektura danas

SEMINARSKI RAD

TEMA

MOST 'MIJO'(Viaduc de Millau)

Student:Profesor : Milan Popadic Predrag Kovacevic 22/12

Sadrzaj :

1. Most Mijo (Viaduc de Millau)……………………………….……....1

2. Od ideje do realizacije……………………………………......2

3. Stubovi…………………………………………………………...……..3

4. Paluba mosta i piloni………………………………………………….4

5. Presek pilona…………………………………………………………..5

6. Sistem kablova i specificnost tehnologije…………………………6

7. Sadasnji izgled mosta………………………………………………..7

8. Ser Norman Foster (ukratko o projektantu)………………………....8

9. Literatura………………………………………………………………... 9

1

Most Mijo (Viaduc de Millau)

je najvisi drumski most na svetu visok 343 metara a dug 2,5 kilometara.Deo je auto-puta koji spaja Pariz i Barselonu. Gradnja je zapoceta oktobra 2001, a zavrsena januara 2004.Samostalno gradjevinsko preduzece Eifaz ga je izgradilo(za 400 miliona evra) bez finansijskog sudelovanja drzave. U narednih 75 godina to preduzece ubirace putarinu na mostu. Most je projektovao britanski arhitekta Norman Foster.

Najvisi od sedam ogromnih nosecih stubova je visok 343 metara, sto ga cini za 23 metara visim od Ajfelove kule( Ajfelovog tornja)Pri gradnji je upotrebljeno 200.000 tona betona, 36.000 tona celika i 9000 tona asfalta. Pocetak mosta se nalazi na 270 metara nadomrske visine sto nije najvisi na svetu.

2

Od ideje do realizacije

Na ideju o formiranju "brze" veze izmedu severa i juga, došao je CETE (Centar za studije tehničke opremljenosti), nakon velikih višegodišnjih turističkih poseta Parizu a zatim i mondenskim letovalištima na francuskom i španskom delu Mediterana. U obzir su dolazile tri mogućnosti od kojih je izbrana ona koja ide kroz središte Francuske, istočno od Miloa preko reke i klisure reke Tarn. Topografija terena je nudila dva pristupa rešavanju ovog problema.

Prvo je obuhvatalo most iznad reke Tarn, tj. spuštanje u dolinu i zatim prelazak preko mosta, dok je drugo rešenje bilo mnogo ekstremnije u inženjerskom smislu. Ono je obuhvatalo spajanje dva platoa iznad klisure reke Tarn sa međusobnim razmakom od 2,5 km, čime se skraćuje ukupna putanja za 60 km, a s tim i vreme prelaska.

lzgradnji mosta prethodila su dugogodišnja istraživanja (tzv. zatvoreni konkurs), u kome je učestvovalo pet timova arhitekata. Usvojen je projekat arhitekte Normana Fostera koji je urađen u saradnji sa francuskim inženjerima Sogelerg-a, EEG-a (Europe Etude Gecti) i SERF-a (Societe d`etudes R. Foucault).

Usvojena je struktura sa stubovima u obliku akustične viljuške, koji nose kolovoznu konstrukciju ukupne širine 27,35 m (obuhvata tri trake u oba smera). Za kolovoznu konstrukciju u obzir su dolazile dve mogućnosti: čelična, sa visinom od 4,20 m, i betonska koja ima visinu od 4,60 m. Usvojena je betonska konstrukcija jer je odgovarala zahtevanim estetskim uslovima.

Kada je usvojen konačni projekat, trebalo je odlučiti ko će biti izvodač radova. Nekoliko kompanija je učestvovalo u nadmetanju za koncesiju. Medutim, francuski odsek za transport i javne radove, koji je inače i naručilac celog projekta, odlučio se za "Eiffage Group TP" koja je formirala kompaniju za izvođenje radova na vijaduktu pod nazivom "Compaine Eiffage du Viaduc de Millau". Kompanija je ugovorila 75 godina dug koncesioni aranžman u zamenu za finansiranje radova mosta. Predračun koštanja mosta bio je 300 miliona evra.

Od polaznih šema napravljenih 1987. godine, pa sve do kompletiranja konstrukcije decembra 2004, posle isteka 17 godina istraživanja i građevinskih radova koji su zahtevali povezanost sa A75, vijadukt Milo predstavlja uspešan rezultat mnoštva etapa.

3

Stubovi

Temelji za stubove su bili dubine 15 m, precnika 5 m. U temelju svakog stuba nalazi se temeljna ploca, debljine 4 m. Za svako od postolja bilo je potrebno oko 2.000 m3 betona.

Marta 2003. godine lstubovi su počeli da "niču iz zemlje".Svaki treci dan stubovi su "rasli" za po 4 m, cime je gradilisni ucinak dostigao maksimum. Sa sistemom blokovskih zatega i spojnica fiksiranih za telo stuba, 20 minuta je bilo dovoljno dugo vreme za postavljanje oplate za definisanu visinu uz pomoc samopodizuce dizalice, kako bi se omogucilo dalje livenje betonom.Inace kompnija koja je bila zaduzena za izvodjenje radova "Eftage TP", drzi svetski rekord za pravljenje najviseg stuba "P2" visine 244, 96m. Stubovi su imenovani brojevima, od severa prema jugu

Visine stubova su sledece :stub P1-94,50 m, stub P2-244,96 m, stub P3-221,05 m, stub P4-144,21 m, stub P5-136,42 m, stub P6-111,96 m i stub P7-77, 56 m.

4

Paluba mosta

Postavljanje kolovozne konstrukcije na stubov izvedeno je pomocu lansiranog uredjaja firme "Enerpac", deo po deo, svaki duzine polovine raspona. Da bi se uspesno izvelo postavljanje horizontalnih ploca, koriscene su 64 hidraulicne dizalice! Postavljeni na glavne nosece stubove kao i na pomocne stubove giganstki celicni podupiraci-traverse, korisceni kao posrednici izmedju dva stuba omogucavaju da se pomere 36.000 tona teske ploce.

Svaka traversa sastavljena je od okvira koji pridrzavaju plocu, unutar koga se nalaze dve klizne dizalice. Niza dizalica, koja se nalazi ispod ploce, potiskujucom silom vrsi pomeranje ploce napred. Visa dizalica koja pridrzava plocu, dopusta pomeranje od 60 cm. Kada je ploca povucena napred, traverse se povlace u svoj pocetni polozaj. Svaka traversa je povezana sa kompjuterom koji kontrolise hidraulicni generator, cime je postignuta perfektna sinhronizacija a ceo ciklus traje samo 4 minuta.

Svake cetiri nedelje uradjeno je po 18 lansiranja da bi se spojile dve strane mosta. Postizuci prosecnu brzinu od 7 m/h, svaka operacija je zahtevala cetrdesetosmocasovni rad. Spajanje te palube je zavrseno 28. maja 2004. godine.

Postavljanje asfaltnog kolovoza izvedeno je za 4 dana! Asfalt je projektovan je da izdrzi krivljenje mosta i pruzi sve pogodnosti za komforni prelaz motornih vozila.

Piloni

Prva dva pilona postavljena su na krajevima mosta, kako bi se sprecilo ugibanje konstrukcije i omogucilo dalje postavljanje horizontalnih ploca.

Ostalih pet pilona su postavljeni nakon kompletiranja horizontalne konstrukcije (tzv. palube), krajem 2003. godine. Cela operacija postavljanja pilona zavrsena je za samo tri meseca. Svaki pilon je iz svog lezeceg polozaja podignut u vertikalni i postavljen na bazu stuba uz pomoc cetiri motorizovana vozila. Drzeci ga van njegove ose, obuhvatnim pokretom dveju celicnih "ruka", svaki pilon (700 tona tezine i 90 m duzine, oblika inverznog slova V) je pokretom napred uzdignut sa dve hidraulicne dizalice ukupne nosivosti 2.000 t. Za vreme ovih operacija, precizno kompjuterski kontrolisano leziste omogucavalo je da piloni budu vertikalno postavljeni tacno na odredjenom mestu. Nakon toga su piloni cvrsto fiksirani.

5

6

Sistem kablova

Svaki od pilona ima monoaksijalni ravanski sloj od 11 pari kablova postavljenih jedan nasuprot drugom. U zavisnosti od dužina, kablovi su napravljeni od 55-91 upredenog kabla. Svaki kabl je napravljen od sedam čeličnih žica, tj. šest žica koje su izuvijane oko jedne glavne. Ovi kablovi imaju garanciju da traju 120 godina. Svaki snop kablova ima trostruku zaštitu od korozije: svi kablovi su galvanizovani, obloženi petrolejskim voskom i presvučeni polietilenom. Da bi se izbeglo da bilo kakva voda prodre do kablova, spoljašnja obloga ima duplu uvijenu plombu celom dužinom.

Kablovi su postavljeni uz pomoć poznate tehnike. Posle postavljanja svežnja u zaštitne korice, kablovi su vučeni sve do vrha pilona, na svoje predviđene pozicije. Zatim su zategnuti i fiksirani u svojim gornjim i donjim kotvama. Sistem vrši regulisanje pomeranja napred-nazad i omogućava da kablovi budu postavljani jedan po jedan a zatim zategnuti (do predvidenih sila koje treba da prime). Za duže noseće kablove, maksimalna postignuta obuhvatana sila iznosi 900 t.

Specificnost tehnologije

Za konstrukciju vijadukta Millau korišćena je napredna tehnika u domenu javnih radova. Za postavljanje kolovozne konstrukcije korišćena je špansko-američka hidraulična tehnologija potiskivanja ploča firme Enerpac, po kojoj ceo sistem i nosi naziv. Oblikovanje stubova i pilona radeno je oplatama firme PERI. Sve su to instrumenti uspeha ove jedinstvene strukture.

Za normalno funkcionisanje vijadukta, koriste se informacije obezbeđene desetinama senzora postavljenih u stubovima, na pilonima, kablovima, kao i na kolovozu. Svi senzori su kontrolisani od strane glavnog kompjutera koji se nalazi u centru na Crvenom platou. I pored tri metra visokih transparentnih zaklona koji štite vozila od bočnih vetrova, uprkos traci koja razdvaja kolovoz od ivice mosta, pruža se neverovatan vidik koji prija svima koji prelaze vijadukt bilo automobilom ili autobusom. Lagano spuštanje kolovoza sa jednog na drugi kraj vijadukta, omogućilo je fantastičan pogled na okolinu kao i na celu panoramu Millau-a. Cena putarine za putnička vozila u toku letnjih meseci iznosi 6,5 evra, dok u ostalim mesecima ima cenu od 4,90 evra. Ako ste u blizini, iskoristite priliku i pređite preko ovog remek dela, sigurno se nećete pokajati

7

8

Ser Norman Foster (Jedan od najpoznatijih arhitekata danasnjice)

 

Rođen je u Mančesteru, Engleska, 1935. godine u siromašnoj porodici. Nakon diplomiranja na Univerzitetu Mančester, na odseku za arhitekturu I urbanizam, dobio je stipendiju na Jejl univerzitetu, gde je stekao zvanje magistra. Godine 1968. osniva sadašnji studio Foster&Partners, gde su mu tokom godina neki od najpoznatijih partnera bili Richard Rodgers I Bakminster Fuler. Tokom karijere dobitnik je više od 190 nagrada i učesnik na preko 50 konkursa. “RIBA” mu je dodelila kraljevsku medalju 1983. a 1990. dobio je I medalju poverenika. Godine 1990. je proglašen vitezom, a 1994. dobio je zlatnu medalju od strane AIA. Jedna od najprestižnijih nagrada je i titula Lorda, dodeljena od strane engleske kraljice 1999. godine. Iste godine dobio je i Pritzkerovu nagradu za arhitekturu, za celokupan doprinos arhitekturi. Njegove izvanredne zgrade i urbanistički projekti transformisali su gradove: on preko njih obnavlja transportne sisteme i gradske centre širom sveta. Mnogi od ovih projekata bazirani su na ekologiji, čime on postavlja nove standarde za interakciju zgrada i okruženja. Internacionalnu reputaciju je postigao objektima kao što su: toranj za Daewoo Elektronics u Seulu, Koreja; Hongkonška i Šangajska banka, tokijski Milenijum toranj, Telekomunikacioni toranj, londonski toranj Milenijum i drugi visoki objekti. U okviru mnogobrojnih objekata su i Metro, Biblioteka oksfordskog muzeja, most Milenijum u Londonu, aerodrom Shangai u Kini, kao i mnogi drugi projekti. 

9

Literatura :

1. www.wikepedia.com

2. Najznacajnija arhitektonska ostvarenja 21. veka.

3. www. viaduc de millau. com

4. Arhitektura na pocetku 21. veka