1

FINANSIJSKI MENADMENT Pojam,predmet, metod i ciljevi finansijskog planiranja

1. Pojam finansijskog menadmenta

Finansijski menadment se moe posmatrati:1)kao nauna disciplina prouava upravljanje finansijama u preduzeu, tesno je povezan sa raunovodstvom i ekonomijom. Razvio se iz nauke o finansijama tokom prolog veka, naroito 20-ih godina. Tada se, sa razvojem akcionarskih drutava i ekspanzijom finansijskih trita, pojavio veliki broj naunih radova iz ove oblasti.

2)kao funkcija preduzea obuhvata aktivnosti preduzea koje se odnose na sticanje, finansiranje i upravljanje imovinom, pri emu je glavni zadatak obezbeenje stalnih izvora finansiranja. Upravljanje finansijama se vri preko upravljanja novanim tokovima; finansijskom delatnou se upravlja na osnovu poznavanja ekonomije, finansijskog prava i sl; finansijski menadment obuhvata planiranje, organizaciju, motivaciju, kontrolu i sl.

Finansijski menadment ima posebno mesto u sistemu menadmenta, zato to su finansije tesno povezane sa upravljanjem, tehnologijom, resursima, kadrovima itd. Greke u finansijskom menadmentu mogu da dovedu do negativnih posledica u ovim oblastima; s druge strane, esto se izvori finansijskih problema nalaze upravo u ovim oblastima.

U naoj zemlji, kao i u drugim zemljama u tranziciji, finansijski menadment tek dobija pravi znaaj, dok je u zemljama trine privrede odavno postao znaajna nauna disciplina i praktina delatnost.2. Predmet finansijskog menadmentaPredmet finansijskog menadmenta po tradicionalnom principu bio je problem pribavljanja kapitala, odnosno pasiva bilansa stanja, to nije davalo odgovor na pitanje da li prduzee ulae capital u sigurnu alternative.Finansijska funkcija je samo sprovodila odluke, koje su donosili drugi. Ovaj pristup nije dovoljno obuhvatan.

Krajem 50-ih godina, usled naglog ekonomskog rasta i brzih tehnolokih promena, veliki uspon doivljavaju finansijske institucije kao to su penzioni fondovi i osiguravajue organizacije. Zato je porasla i odgovornost menadera: prema akcionarima i kreditorima (ulozi), zaposlenima (plate), dravi (porezi), dobavljaima (naplata). Menaderi su zainteresovani za uspeh preduzea jer im to obezbeuje vee plate, a i zato to su esto akcionari. Nastala je potreba za korienjem naunih metoda u donoenju finansijskih odluka i razvijen je savremeni pristup finansijskom menadmentu.

Za razliku od tradicionalnog pristupa, savremeni pristup finansijskom menadmentu polazi od naglog ekonomskog rasta i tehnolokih promena, to je uslovilo da izuzetno poraste znaaj ogovornosti menadera za uspeh preduzea. On se pored problema nabavke kapitala bavi i aktivom i pasivom bilansa stanja.

Finansijski menadment treba da obezbedi odgovore na tri vana pitanja:

Koju vrstu sredstava preduzee treba da pribavi?

Koliki ukupan obim sredstava preduzee treba da ima?

Kako potrebna sredstva treba da budu finansirana?3. Uloga finansija u procesu reprodukcije

Finansije predstavljaju sveukupnost odnosa nastalih u procesu stvaranja novanih fondova privrednih subjekata i drave, i njihovog korienja u cilju reprodukcije, podsticanja i zadovoljenja socijalnih potreba.

Proces reprodukcije se sastoji iz etiri faze: proizvodnje, razmene, raspodele i potronje. Finansijski resursi se stvaraju u stadijumu proizvodnje, kada nastaje nova vrednost, meutim realno gledano finansijski resurs nastaje samo u stadijumu razmene, kada se novostvorena vrednost realizuje.

Finansije se dele na tri oblasti: finansije privrednih subjekata, osiguranje i dravne finansije. Unutar svake je mogue izdvajati posebne grupe. Svaka oblast je specifina, ali one zajedno obrazuju finansijski sistem jedne drave. Njihova povezanost se ostvaruje posredstvom institucija bankarskog sistema. Prema izvorima stvaranja finansijski resursi dele se na:a) one koje se obrazuju na osnovu sopstvenih sredstava, deoniarski kapital, akcionarski kapital i sl.

b) one koji su na finansijskom tritu rezultat operacija hartijama od vrednostic) one koje se ponovo raspodeljuju, budetske subvencije, naknade osiguranja..Mogu se izdvojiti (mada ne potpuno precizno) tri osnovna ciklusa delatnosti preduzea:

Investicioni ciklus sadri povratnu povezanost investicionih (ulaganje finansijskih resursa) i deinvesticionih (izvlaenje dobiti) operacija preduzea;

Ciklus tekuih operacija sadri povratnu povezanost operacija za snabdevanje, proizvodnju i plasman (u nekim preduzeima teko je odvojiti investicione od tekuih operacija);

Novani ciklus operacije koje su povezane sa upravljanjem slobodnim novanim sredstvima preduzea: pokrivanje kratkoronih finansijskih potreba preduzea korienjem kredita.4. Finansijski sistem preduzea i uticaj cena na finansijski menadment

Finansijska sredstva su preduzeu neophodna za njegovo:

1. osnivanje potreban je poetni novac, kojim e se obezbediti neophodni inioci proizvodnje;

2. poslovanje treba finansirati tekue poslovanje, obrtna sredstva, solventnost i rentabilnost;

3. razvoj da bi se omoguio razvoj, potrebno je obezbediti nova ulaganja.

Sve poslovne odluke preduzea imaju finansijske implikacije (pozitivne ili negativne). Sve faze poslovnog procesa (nabavka, proizvodnja, prodaja, finansiranje) treba posmatrati sa finansijskog aspekta. Sva imovina i izvori finansiranja, prihodi i rashodi i novani tokovi prate se i iskazuju novano. Zarade, porezi, dividende i druge obaveze isplauju se u novcu. Zato je preduzee FINANSIJSKI SISTEM.

CENA je ekonomski instrument zahvaljujui kome vrednost proizvoda dobija novani izraz i postaje objekat raspodele. To je jedan od osnovnih faktora koji utiu na dalji proces raspodele: od cene zavisi kojom e koliinom novanih sredstava preduzee raspolagati; u okviru cene odreuju se proporcije budue raspodele.

Cena preko ponude i tranje utie na obim finansijskih izvora i finansijskih tokova: to je via cena, manja je tranja (osim kod najneophodnije robe i kod robe specijalne potranje).

Cena utie na period obrta kapitala i kreditni rizik: odreivanjem odreenog nivoa cene moe se ubrzavati ili usporavati obrt kapitala; prilikom kretanja robe (ili fin. instrumenta) od proizvoaa (eminenta) ka potroau (investitora), rizik od kvarenja ili gubitka se moe preuzeti ili predati.Glavni finansijski cilj preduzea

Osnovni cilj finansijskog menadmenta na nivou drave je uvrivanje sistema socijalnih odnosa da slojevi drutva ne budu u nedozvoljenom stanju. Zato prilikom donoenja finansijskih odluka treba: proceniti njihove posledice, nastojati da se smanje trokovi njihove realizacije i sl.

Glavni finansijski cilj preduzea je maksimalizacija profita. Za akcionare je osnovni cilj maksimalizacija njihove imovine. To se postie poveanjem trine vrednosti akcija. Postoje tri glavne odluke od kojih zavisi da li e se poveati ili smanjiti vrednost akcija, a time i preduzea:

1. Odluka o investiranju (ulaganju) u materijalnu/finansijsku imovinu utie na strukturu imovine u aktivi. Ako su ulaganja sigurna i rentabilna, dovee do poveanja trine vrednosti akcija.

2. Odlukom o finansiranju se definie struktura finansiranja preduzea, tj. nain pribavljanja sredstava za pokrie svih obaveza: iz sopstvenih ili tuih, dugoronih ili kratkoronih izvora.

3. Odluka o dividendi i zadranom dobitku ako su vee dividende, vea je i tranja za akcijama; zadrani dobitak poveava trajni kapital preduzea, koji se moe koristiti za investiranje.

Ove tri odluke su meuzavisne. Treba teiti njihovoj optimalnoj kombinaciji u odnosu na glavni cilj maksimalizaciju profita, a da se pri tom ne ugrozi opstanak preduzea.esto se kao nain maksimilizacije profita zagovara maksimilizacija zarade po akciji,to nije prikladan cilj.6. Sporedni finansijski ciljevi preduzea

Sporedni ciljevi su: maksimalizacija neto dobitka u dugom roku i jaanje finansijske snage.Neto dobitak je deo bruto dobitka (umanjen za kamate i poreze) koji ostaje preduzeu na raspolaganju. Neto dobitak se u akcionarskim drutvima deli na:

dividendni dobitak iz koga se isplauju dividende,

zadrani dobitak poveava trajni kapital, koristi se za finansiranje razvoja, pokrivanje gubitaka

rezerve za pokrie poslovnog i finansijskog rizika.

Maksimalizacija ukupnog dobitka nije najbolje reenje, jer ako se taj dobitak npr. investira, akcionari od njega nee imati koristi. Cilj je maksimalizacija neto dobitka to se postie maksimalizacijom prihoda, minimalizacijom trokova i minimalizacijom poreza.

Finansijsku snagu ine kvantitativna i kvalitativna komponenta:

Kvantitativna finansijska snaga obim i vrednost imovine. Ona zahteva: usklaenost osnovnih sredstava sa poslovnim zadatkom (da ne bi bilo neiskorienih kapaciteta), usklaenost osnovnih i obrtnih sredstava (da ne bi dolo do zastoja); usklaenost kratkoronog i dugoronog finansiranja, usklaenost sopstvenog i tueg kapitala, ouvanje finansijske ravnotee.

Kvalitet finansijske snage ini trajna sposobnost: plaanja obaveza u roku (solventnost), kratkoronog i dugoronog finansiranja (tekueg poslovanja i razvoja), ulaganja u materijalnu i finansijsku imovinu, zadovoljenja finansijskih potreba radnika, menadera i drave; ouvanje i poveanje imovine vlasnika.

Kvalitet finansijske snage je primaran, jer uslovljava mogunost poslovanja, dok kvantitet uslovljava obim poslovanja.7. Organizacija finansijskog menadmenta

U malim i srednjim preduzeima finansijska delatnost se obavlja u drugim sektorima: u knjigovodstvu, informatikoj slubi i sl. U velikim preduzeima, finansijska delatnost je jasno raspodeljena izmeu finansijske, informatike i kontrolne slube.

Organizovati znai stvoriti neku organizacionu strukturu. Izbor organizacione strukture finansijskog menadmenta zavisi od velikog broja faktora, kao to su: veliina organizacije, delatnost, trite, tehnologija koja se koristi, vreme za dobijanje proizvoda, vreme za donoenje odluka, informacioni sistem, tip menadmenta u preduzeu, organizaciona kultura i organizaciono-pravna forma preduzea.

Ovi faktori razliito utiu i na sadraj delatnosti finansijskog menadmenta. Delatnost finansijskog menadmenta moe da bude strukturisana na sledei nain:

1) opta finansijska analiza i planiranje;

2) obezbeivanje preduzea finansijskim resursima (upravljanje izvorima sredstava); i

3) raspodela finansijskih resursa (investiciona politika i upravljanje aktivom).

8. Klasifikacija odluka fin. men; Suprotnost interesa i ciljeva u akcionarskom drutvu

Polazei od efikasnosti, varijante odluka i sistema mogu biti:

Obine efikasnost odgovara normama za tu privrednu granu. Postoje tri tipa ovih varijanti: neefikasna varijanta (ne omoguava da se problem rei), racionalna (omoguava) i optimalna.

Sinergijske kad se prihvate, efikasnost naglo raste. Sinergijska reavanja se javljaju npr. kod razrade novih tehnologija. U finansijskom menadmentu se sinergijski efekat odluivanja zove efekat poluge.

Asinergijske dovode do smanjenja efikasnosti (npr. zbog kanjenja u izvravanju odluka).

Ako preduzee eli da povea obim proizvodnje, da obnovi materijalnu bazu i sl. mora da investira. Na donoenje odluke o investiranju utie: vrednost projekta, vrsta investicije, rizik, uticaj na rentabilnost i sl.

Postoje sledee raspodele investicija:

1. Prostorna ako postoji nekoliko nez. projekata za koje nema resursa, treba stvoriti inv. portfelj;

2. Vremenska ako postoji nekoliko nezavisnih, dostupnih projekata, koje preduzee ne moe istovremeno da realizuje u istoj godini, treba optimalno rasporediti projekte po godinama.Odluke finansijskog menadmenta moraju da obuhvataju sledee operacije:

1) otkrivanje problema;

2) prikupljanje informacija;

3) analiza informacija;

4) postavljanje cilja koji treba postii reavanjem problema;

5) dekompozicija tog cilja na ciljeve svakog od subjekata koji se nalaze u finansijskim odnosima;

6) odreivanje kriterijuma za ocenu efikasnosti svakog subjekta;

7) analiza moguih posledica donoenja odluke;

8) razvoj i ocena razliitih alternativa;

9) donoenje odluke, saoptavanje izvriocima, izvrenje i kontrola izvrenja.

Interesi akcionara da uveaju svoju imovinu, radnika bolje plate i bolji uslovi rada, i drave da naplati vee poreze, esto su suprotstavljeni i iskljuivi. Ako se ciljevi menadera i akcionara razlikuju, menadment moe delovati u sopstvenom interesu umesto u interesu akcionara. Menaderi e donositi optimalne odluke samo ako su motivisani i ako ih akcionari kontroliu.

9. Finansijsko upravljanje obrtnim sredstvimaUkupna sredstva za finansiranje poslovanja: kapital vlasnika, dug treim licima i zarada iz poslovanja, slue za pribavljanje osnovnih i obrtnih sredstava.

Osnovna sredstva su sredstva koja se postepeno troe i due se koriste u poslovanju: zemljite, graevinski objekti, dugor. potraivanja...

Obrtna sredstva se stalno troe u procesu proizvodnje ili su nabavljena radi prodaje. Ova sredstva se esto pretvaraju izjednog oblika u drugi (novani/naturalni) i obru se u kraim rokovima. To su: svi oblici novca, kratkorone hartije od vrednosti, kratkorona potraivanja (iji je rok dospea do godinu dana), sva imovina koja se u toku godine preobrne u novac, sve zalihe.

Upravljanje obrtnim sredstvima pretpostavlja da se sa to manjim ulaganjima u ukupna obrtna sredstva ostvari to vei obim poslovanja. Time se maksimizira rentabilnost i odrava odgovarajui nivo solventnosti.

Preduzee treba da utvrdi optimalan obim neto obrtnih sredstava razlika izmeu ukupnih obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza (obaveze prema dobavljaima za nabavljanje sirovina i materijala, ukalkulisane obaveze tekuih trokova poslovanja, i kratkoroni bankarski krediti). Taj obim je pokazatelj (ne uzrok) solventnosti, uslovljava rentabilnost i rizik, a proizilazi iz razliitih kombinacija dugoronih i kratkoronih izvora finansiranja.10. Upravljanje zalihama

Zalihe obuhvataju veliki deo ukupnih poslovnih sredstava, pa zahtevaju velika novna ulaganja. Zato je vano odravati optimalan nivo zaliha onaj nivo koji stvara najnie ukupne trokove u vezi zaliha. Trokovi upravljanja zalihama su:

1. Trokovi pribavljanja zaliha nastaju prilikom zamene utroenih zaliha sirovina i materijala za potrebe proizvodnje, kao i prilikom zamene zaliha gotovih proizvoda za potrebe prodaje. To su trokovi: ispostavljanja porudbine, prijema, istovara, kontrole i smetaja zaliha...

2. Trokovi dranja zaliha nastaju zbog postojanja i dranja zaliha u preduzeu. To su trokovi uskladitenja, vezivanja kapitala, porez na imovinu i sl.

3. Trokovi nedostatka zaliha nastaju kad se pojavi nedostatak zaliha sirovina i materijala neophodnih za potrebe proizvodnje, kao i nedostatak zaliha gotovih proizvoda neophodnih da se zadovolje porudbine kupaca. U ove trokove spadaju: proputeni prihodi od prodaje, gubici zbog neizvrenja planova proizvodnje, gubitak reputacije kod kupaca...

Postoje dve osnovne vrste odluka o zalihama:

a) koliko treba pribaviti zaliha u jednoj porudbini optimalna veliina porudbine je ona koja prouzrokuje najnie ukupne trokove pribavljanja i dranja zaliha;

b) u kojim intervalima pribavljati zalihe optimalna uestalost pribavljanja zaliha je ona koja prouzrokuje najnie trokove dranja i nedostatka zaliha.11. Upravljanje novcem

Upravljanje novcem podrazumeva stalno balansiranje izmeu solventnosti i rentabilnosti, to se ostvaruje uspostavljanjem optimalnog salda gotovine. Svaki periodini deficit gotovine (smanjenje solventnosti,poveanje rentabilnosti) mora imati izvore pokria, dok svaki suficit (smanjenje rentabilnosti jer ne ostvaruje prinos,poveanje solventnosti) treba da ima mogunost za rentabilan plasman izvan redovnog poslovanja.

Pri odreivanju minimalno potrebnog slada gotovine potrebno je posmatrati trokove koji nastaju u vezi sa gotovinom (trokovi dranja, nedostatka i transakcija gotovine).

Optimalni saldo gotovine je onaj saldo koji minimizira ukupne trokove gotovine, a to su: trokovi dranja gotovine pa nije ostvaren prinos, trokovi nedostatka gotovine pa nisu iskorieni povoljnim uslovi nabavke, trokovi transakcija gotovinom administrativni, manipulativni, provizije.

Za odreivanje optimalnog salda gotovine najee se koristi finansijski metod, koji polazi od injenice da minimalni saldo gotovine treba da bude jednak prosenom godinjem saldu koji je neophodan za obavljanje redovnih aktivnosti preduzea.PROSENI SALDO GOTOVINE =Ukupni godinji izdaci gotovine

Koeficijent obrta gotovine

Koeficijent obrta gotovine pokazuje koliko se gotovinskih ciklusa obavi u toku jedne poslovne godine. Gotovinski ciklus je broj dana koji protekne od trenutka izdavanja do trenutka primanja gotovine. Koeficijent obrta gotovine se dobija kada se broj dana u godini podeli sa (prosenim) trajanjem jednog obrta.Zadatak finansijskog menadmenta je da skrati proseno trajanje obrta, tj. da povea koeficijent obrta gotovine. Cilj preduzea je da smanji saldo i ukupne trokove gotovine.

Pri upravljanju gotovinom treba teiti da se to vie gotovine oslobodi i da se rentbilno uloi, ali da se pri tom ne ugrozi solventnost. Privremeno slobodnu gotovinu treba ulagati u hartije od vrednosti, da bi se ostvario prinos. Preduzee moe da pribavlja gotovinu emisijom i prodajom hartija od vrednosti. Bezgotovinske naplate sa iro rauna uplatioca stiu na iro raun preduzea. Zadatak finansijskog menadmenta je da to vie sinhronizuje prilive i odlive (zbog suficita i deficita). Gotovinom se plaa samo kada se ne moe izvriti bezgotovinsko plaanje (maloprodaja, usluge stanovnitvu). Gotovina se uva u blagajni. Prihodovana gotovina se mora uplatiti na iro raun, a gotovina za plaanja se podie sa iro rauna.

Priliv novca podrazumeva: novac koji se naplati od prodaje, zaduivanje (uzimanje kredita), ako vlasnici uveaju kapital ili umanjivanje obrtnih sredstava. Priliv slui u prvom redu za plaanje nabavki, da obezbedi kontinuitet poslovanja. Odliv novca podrazumeva: ulaganje u osnovna sredstva, vraanje duga, isplatu dividendi i poveanje obrtnih sredstava. Razlikom izmeu priliva i odliva uveava se ili umanjuje saldo novca. Usklaivanjem priliva i odliva odrava se solventnost.

Priliv novca se moe podsticati i ubrzavati, a odliv usporavati. Meutim, i jedno i drugo imaju svoju cenu: trokovi pogodnosti za ranije plaanje (kasa-skonto i sl.), odnosno prihvatanje veih kamata, obezbeivanje plaanja i sl.

12. Finansijsko prognoziranje i programiranje

Odluivanje i prognoziranje su neraskidivo povezani. Vremenski period od trenutka dobijanja informacije do trenutka izvrenja odluke naziva se ciklus upravne odluke (Cu).

Cu = Vi + Vd + Vs , gde je: Vi vremenski interval od trenutka dobijanja informacija do trenutka donoenja odluke; Vd interval za donoenje odluke; i Vs za saoptavanje i izvrenje donete odluke.

U procesu razrade upravne odluke treba uraditi prognozu njene ostvarivosti, to zavisi od finansijskih resursa, postojanja potrebnih organizacionih struktura, motivacije izvrilaca...

Finansijsko prognoziranje je ispitivanje mogueg stanja, moguih naina da se dostigne to stanje finansija u budunoti, i procena verovatnoa njihovog ostvarenja. Usmereno je na to da se odrede: mogui obim finansijskih resursa u periodu za koji se vri prognoziranje, izvori finansiranja, i naini njihovog korienja.

U finansijskom prognoziranju moe da se primeni metod postavljanja prognostikog scenarija utvruje se logini redosled dogaaja, sa ciljem da se pokae kako moe korak po korak da se razvija budue stanje preduzea, polazei od postojee situacije. Vano je da se odrede faktori koji omoguavaju dostizanje postavljenih ciljeva, kao i da se odrede vremenske koordinate.

Osnovni ciljevi finansijskog programiranja su: preciziranje naina postizanja ciljeva; preciziranje izvora, tokova i rokova pristizanja finansijskih resursa; preciziranje potronje resursa; poveanje efikasnosti potronje resursa i obezbeenje kontrole izvravanja programa.13. Pojam finansijskog planiranja

Finansijsko planiranje je iskazivanje raznih planova nabavke, proizvodnje, prodaje u finansijskim pokazateljima. Planiranje finansijskih sredstava se sintetizuje u finansijskom planu.

U finansijskim planovima se cilj finansijske politike finansijska snaga u vrednosnom izrazu stavlja u vreme i prostor. Iz finansijskih planova se vidi: ta se namerava uiniti, kako, ko e cilj ostvariti, kada i gde.

U finansijskom planu se definiu: izvori finansiranja, raspodela finansijskih resursa, obavezna plaanja, rokovi realizacije finansijskih mera. U vezi s tim, finansijsko planiranje se moe podeliti u dve etape:

a) Planiranje finansijskih izvora i tokova, i

b) Sopstveno finansijsko planiranje.

Prema periodu za koji se vri planiranje, postoje: dugorono (za period od 5 i vie godina), srednjorono (do 5 godina) i kratkorono planiranje (do godinu dana).

Finansijsko planiranje obuhvata:

1) plan bilansa uspeha,

2) plan bilansa stanja,

3) plan novanih tokova, i

4) plan dugoronih ulaganja (izraava obim, strukturu, trajanje ulaganja i strukturu izvora finansiranja).14. Svodno finansijsko planiranjeSvodno planiranje je izrada plana za preduzee kao celinu. Finansijsko planiranje ima za zadatak da izradi i prezentira plan aktivnosti preduzea i njegovih potreba za poslovnim sredstvima u izvorima finansiranja koji je izraen u monetarnoj formi. (Svodni plan nije prost zbir planova organizacionih delova, on se odnosi na preduzee kao celinu planovi pojedinih organizacionih delova moraju biti usklaeni i usmereni ka istom cilju.) Monetarni pokazatelji ukupne poslovne aktivnosti predstavlaju prihodi, rashodi I finansijski rezultat koji se svodno prezentiraju periodinim bilansom uspeha. Poto su nosioci prihoda, rashoda i finansijskog rezultata razni proizvodi i usluge, oni (prihodi, rashodi i finansijski rezultat) se u pripremi svodnog finansijskog plana moraju alocirati prema nosiocima.Planiranje prihoda i rashoda nije samo po sebi dovoljno. Preduzee mora da planira ukupne i dodatne potrebe za poslovnim sredstvima bez kojih finansijski rezultat nije mogue realizovati.

Najvaniji segment svodnog finansijskog plana je plan prodaje svi ostali planovi su uslovljeni tim planom Inicijalni plan je plan prodaje. On se bazira na dugoronom planiranju prodaje. Na bazi plana prodaje donosi se plan proizvodnje i trokovi proizvodnje. Plan proizvodnje je osnova za izradu plana nabavke i trokove nabavke.

Svi ovi planovi su preliminarni parcijalni planovi, ali se oni objedinjuju u planirani bilans uspeha kao svodni izraz. Osim bilansa uspeha, preduzee mora da planira i bilans stanja mora da planira potrebe za poslovnim sredstvima bez kojih se planirani obim aktivnosti i finansijski rezultat ne bi mogli ostvariti. Ovaj plan obuhvata: planove ulaganja u pojedine kategorije poslovnih sredstava (fiksna imovina, zalihe, potraivanja, gotovina) i planove izvora iz kojih ta ulaganja treba da se finansiraju.Vaan je i plan tokova gotovine, koji zauzima centralno mesto u planu. Godinji finansijski plan ukljuuje plan i trokove prodaje, plan i trokove proizvodnje, plan i trokove nabavke, plan trokova istraivanja i razvoja, plan trokova administracije, plan kapitalnih ulaganja, plan novanih tokova, plan finansiranja i planirani bilans stanja i uspeha.

Zato se godinji finansijski plan naziva i svodnim finansijskim planom..To je sveobuhvatni i koordinisan plan aktivnosti preduzea i njegovih potreba za poslovnim sredstvima i izvorima finansiranja za odreeni vremenski period. 15. Plan bilansa uspeha i plan bilansa stanja

Plan bilansa uspeha pokazuje oekivani iznos finansijskog rezultata i njegovu strukturu za odreeni period. Ovaj plan se ralanjava po mesecima i tromesejima ili po vrstama proizvoda, prodajnim teritorijama, kupcima i sl.

Ovim planom se planira neto dobitak, ime se definie: rentabilnost, ouvanje i uveanje imovine i odravanje solventnosti. U okviru planiranja bilansa uspeha utvruju se i rizici i ispituje se mogunost njihovog smanjenja.

Korekcija bilansa uspeha se vri po sledeoj shemi:

Promene u tekuoj aktivi i pasivi Uticaj na gotovinu Nain korekcije

Poveanje obrtnih sredstava (osim gotovine) Smanjuje gotovinu Oduzeti od neto dobitka

Smanjenje obrtnih sredstava (osim gotovine) Poveava gotovinu Dodati neto dobitku

Poveanje kratkoronih obaveza Poveava gotovinu Dodati neto dobitku

Smanjenje kratkoronih obaveza Smanjuje gotovinu Oduzeti od neto dobitka

Plan bilansa stanja pokazuje oekivano finansijsko stanje preduzea na kraju meseca ili tromeseja i na kraju planske godine.

Ovaj plan izraava mogunost finansiranja, kao i odravanja solventnosti, za itav planski period, kao i za kraa i dua razdoblja u toku planskog perioda.

Primer: PREDRAUN BILANSA USPEHA INVESTICIJE izgradnje hotela

U EUR

GODINA12345678910

Prihodi od prodaje 3.238.594 4.120.679 4.787.024 5.446.196 5.712.196 5.861.196 5.965.196 6.045.196 6.097.196 6.152.196

BRUTO PRINOS IZ POSLOVANJA 3.238.594 4.120.679 4.787.024 5.446.196 5.712.196 5.861.196 5.965.196 6.045.196 6.097.196 6.152.196

Trokovi materijala i usluga 1.263.523 1.639.787 1.921.244 2.039.938 2.128.578 2.068.538 2.014.598 2.032.698 2.124.578 2.055.478

Trokovi rada 566.321 615.874 665.427 707.901 716.416 724.869 733.561 742.191 751.161 760.171

Amortizacija 1.576.703 1.365.703 1.154.703 943.703 1.014.036 943.703 873.369 803.036 1.014.036 943.703

POSLOVNA DOBIT -167.952 499.316 1.045.651 1.754.655 1.853.166 2.124.086 2.343.668 2.467.271 2.207.421 2.392.845

Finansijski prihodi

Finansijski rashodi 1.316.269 751.859 687.772 619.520 584.593 498.610 407.039 309.516 243.416 135.257

DOBIT IZ REDOVNOG POSLOVANJA -1.484.221 -252.544 357.878 1.135.135 1.268.574 1.625.476 1.936.629 2.157.754 1.964.005 2.257.587

Vanredni prihodi

Vanredni rashodi

DOBIT PRE OPOREZIVANJA -1.484.221 -252.544 357.878 1.135.135 1.268.574 1.625.476 1.936.629 2.157.754 1.964.005 2.257.587

Varijabilna nagrada za menadment 197.225 261.103 308.049 377.770 401.408 429.490 450.385 457.843 451.004 467.117

(dobit+amortiz.)

Dobit posle isplate nagrade menadmentu -1.681.446 -513.646 49.829 757.365 867.165 1.195.985 1.486.243 1.699.912 1.513.001 1.790.471

Porez na dobit 0 0 4.983 75.736 86.717 119.599 148.624 169.991 151.300 179.047

NETO REZULTAT-1.681.446-513.64644.846681.628780.4491.076.3871.337.6191.529.9201.361.7011.611.423

16. Planiranje novanih tokova gotovine

Za zatitu solventnosti i maksimiziranje rentabilnosti, neophodan je kontinuelan tok gotovine. Preduzee ne moe idealno da uskladi novana primanja i davanja. Zato mora u svakom trenutku da postoji saldo gotovine, tj. zaliha novca kojom se obezbeuje kontinuitet finansijske aktivnosti.

Instrumenti kontrole tokova gotovine su:

Izvetaji o tokovima gotovine sintetizuju novana primanja i davanja i pokazuju promene salda gotovine;

Planovi tokova gotovine analiziraju budua primanja i davanja koja e se odraziti na poveanje ili smanjenje salda gotovine.

Postoje dve vrste metoda planiranja gotovine:

1. Bilansni metodi na osnovu raznih informacija (finansijsko stanje preduzea, planirani obim poslovne aktivnosti i sl.), projektuje se oekivani bilans stanja, bilans uspeha i saldo gotovine na kraju planskog perioda. U okviru bilansnih metoda razlikuju se:

metod projektovanog bilansa stanja uporeivanje poetnog i projektovanog bilansa stanja na kraju planskog perioda;

metod korigovanog bilansa uspeha prevoenje planiranih prihoda, rashoda i neto dobitka iz bilansa uspeha na oekivana primanja, izdavanja i neto novani tok iz poslovanja.

2. Dinamiki metodi dinamini plan gotovine se razrauje u tri faze:

donosi se plan primanja i davanja gotovine po razliitim osnovama, pri emu osnovnu sadrinu ine tokovi vezani za redovno poslovanje;

plan suficita i deficita gotovine konfrontiraju se primanja i davanja u toku odreenog vremenskog perioda i utvruje se suficit ili deficit u odnosu na minimalni saldo gotovine;

plan finansiranja utvruje se dinamika zaduivanja i otplate, u zavisnosti od toga da li se radi o deficitu ili suficitu gotovine.

17. Pojam i etape finansijske analize

Finansijska analiza se bavi analizom finansijskog stanja preduzea i mogunostima promena u eljenom pravcu. Veliki deo analize se vri stavljanjem u odnos odreenih vrednosti iz bilansa stanja i bilansa uspeha. (Odnos jedne bilansne pozicije prema drugoj, izraen kroz matematiku formulu, naziva se racio. Racio brojevima se utvruju i mere one uzrone veze izmeu bilansnih pozicija koje odraavaju poslovna stanja i tendencije.)

Finansijska analiza podrazumeva sakupljanje i korienje informacija, sa ciljem da se: 1) oceni tekue finansijsko stanje preduzea, 2) oceni mogui tempo razvoja preduzea, 3) otkriju dostupni izvori sredstava, 4) prognozira budue finansijsko stanje preduzea, 5) prognozira poloaj preduzea na tritu kapitala, i sl.

Postoje dve etape analize finansijskog stanja:

1. Ekspres analiza vri se kroz tri etape:

pripremna etapa cilj je da se donese odluka o svrsishodnosti analize finansijskog izvetaja;

prethodni pregled knjigovodstvenih obrauna cilj je da se ocene uslovi rada u obraunskom periodu, da se odrede kvalitativne promene u finansijskom i imovinskom poloaju preduzea;

ekonomski referat i analiza obrauna cilj je opta ocena rezultata aktivnosti i fin. stanja.

2. Detaljna analiza detaljnija je od ekspres analize i vri se u interesu razliitih korisnika.

18. Zadaci i ciljevi finansijske analize

Moe se ocenjivati dugorona i kratkorona perspektiva finansijskog stanja preduzea. Kod ocene kratkorone perspektive polazi se od likvidnosti i solventnosti. Likvidnost je sposobnost aktive da se transformie u novac, a solventnost sposobnost plaanja obaveza na vreme i potpuno.

Zadaci finansijske analize su: 1) ocena aktive i izvora finansiranja,

2) ocena veliine i sastava resursa koji su potrebni za odravanje i proirivanje ekonomskog

potencijala preduzea,

3) ocena izvora dopunskog finansiranja,

4) prouavanje forme finansiranja (krediti ili gotovina),

5) ispitivanje rizika koji nastaje sa datim izvorima sredstava, i

6) analiza sistema kontrole korienja finansijskih resursa.

Preduzee redovno vri analizu svog finansijskog rezultata (razlika izmeu prihoda i rashoda). Elementi i uzroci dobijenog rezultata su veoma raznorodni, pa treba da se analiziraju posebno. Izmeu eljenog i realnog finansijskog stanja moe da postoji nesklad. Kritian nesklad izmeu eljenog i realnog stanja predstavlja finansijski problem.

Za finansijsku analizu se moe koristiti bilo koja informacija finansijskog karaktera: knjigovodstveni obraun, informacije institucija bankarskog sistema, informacije sa berzi i sl. Ciljevi analize informacija mogu biti: 1) kontrola i dijagnostika stanja, i 2) prognoziranje razvoja preduzea (pri emu prvo treba ostvariti dijagnostiku stanja).

19. Finansijska kontrola; Evidencije i informacije

Finansijska kontrola je skup mera i aktivnosti za proveru finansijske delatnosti preduzea, uz primenu specijalnih formi i metoda. Finansijska kontrola potvruje da finansijska politika, marketing i menadment postiu postavljene ciljeve, ili otkriva finansijske probleme (nesklad...).

Kontrola moe da bude interna i eksterna. Eksternu kontrolu vre razni inspekcijski i drugi dravni organi, banke itd. Internu kontrolu vre sopstvene kontrolno-nadzorne slube.

Namenu i sadraj finansijske kontrole odreuje finansijska funkcija preduzea. Finansijska kontrola proverava praktino sve operacije koje se vre uz korienje novca: potovanje zakona u vezi korienja finansijskih sredstava, finansijsko stanje, ispravnost plaanja poreza, i sl.

Informacije koje omoguavaju upravljanje finansijama nalaze se u knjigovodstvenim i drugim evidencijama. Posebno su znaajne evidencije o: stanju deviznih rauna, stanju hartija od vrednosti i polisa osiguranja, odobrenim a neiskorienim kreditima, dugovanjima i potraivanjima prema poveriocima i dunicima, itd.

Finansijskim informisanjem treba obuhvatiti sve informacije koje su korisne za finansijsko odluivanje. Posebno su znaajne informacije o: potrebama i izvorima finansijskih sredstava, prilivu i odlivu novanih sredstava, novanim tokovima, finansijskim plasmanima i sl.Zakljuak:

Razvoj finansija je uvrstio ulogu finansijskog menadmenta. Finansije se menjaju od opisnog prouavanja u strogu analizu i normativnu teoriju, iz podruja namicanja sredstava u podruje koje ukljuuje menadment imovine, namenu kapitala i procenu preduzea na celokupnom tritu, iz spoljne analize preduzea u podruju koje naglaava donoenje odluke o preduzeu.

Finansijska politika ima za cilj finansijsku snagu, a ona se ogleda u naelima. Naela

finansijske politike su meusobno povezana, a zadatak finansijske politike je njihovo

optimalno izjednaavanje. Mogu se definisati kao zahtevi kojih se menadment mora

pridravati da bi odrao status na tritu, odnosno ako hoe da ojaa finansijsku snagu

preduzea. Rezultati e biti loiji u odnosu na planirani ako se menadment ne bude

pridravao ovih principa (naela).L i t e r a t u r a:

Finansijski menadment, Dr.M.Kuli www.4study.info www.finansije.net www.literatura.megatrend-info.com www.hosting.si

13 / 13