Se}anja · Izdava~i Zadruga »Res publica«, Drago{ Ivanovi}; »Informatika«, Slobodan Sre}kovi}...

Se}anjana

Miodraga Stanisavljevi}a

PriredioIbrahim Had`i}

InformatikaBeograd 2006.

Izdava~iZadruga »Res publica«,

Drago{ Ivanovi};»Informatika«,

Slobodan Sre}kovi}

UrednikNeboj{a Popov

Grafi~ka obrada i prelomNina Popov

[tampaVojna {tamparija

Resavska 40b11000 Beograd

ISBN86-86487-00-986-86487-03-3

Tira`1000

PREDGOVOR

Ibrahim Had`i}

Re~ o knjizi i prijateljstvu

Po~etkom {ezdesetih godina pro{log veka na beogradsku knjièvnu scenustupila je generacija mladih, nadarenih pesnika. Jedan od izuzetnih pred-stavnika te generacije bio je Miodrag Mi{a Stanisavljevi}. Njegova poezija,koju je ispisivao bezmalo pedeset godina, bez dileme, zauzima istaknutomesto u srpskoj knjièvnosti druge polovine XX veka.Stanisavljevi}evo pesni{tvo karakteri{u tri faze: lirska poezija sa prime-sama socijalnih i politi~kih motiva (1965–1980), istraìva~ka faza koja seostvarivala u traènju novih izraàjnih mogu}nosti u jeziku i formi (1980–1989) i faza angaòvane poezije kada je pesnik kao osetljiv seizmograf be-leìo sve potrese koji su duhovno i fizi~ki uniàvali i uni{tavali kako njegasamoga, tako i narod kojem pripada (1989–2005).Miodrag Stanisavljevi} je pored poezije pisao filmsku kritiku i eseje, drameza decu i odrasle, politi~ke tekstove i prevodio je poeziju sa ruskog jezika.Ubrzo posle pesnikove smrti me|u njegovim prijateljima javila se ideja dase sa~ini jedan zbornik se}anja na njega, kao i da se objave njegova sabra-na dela (uz svesrdnu pomo} gospodina Neboj{e Popova). Meni je pripalou zadatak da priredim zbornik se}anja. Odmah sam prionuo na posao daprikupim {to vi{e svedo~enja od njegovih nekada{njih i malobrojnih sa-da{njih prijatelja, kao i razna druga dokumenta koja }e bolje osvetliti ovudragocenu i retku li~nost. Na samom po~etku suo~io sam se sa ~injenicomda stvari ne idu ba{ lako. Njegovi biv{i prijatelji u prvom kontaktu su serado odazvali pozivu, ali kako je vreme prolazilo neki su po~eli da se pre-domi{ljaju i povla~e. Odustao sam od brojnih i neprijatnih podse}anja izaklju~io da je verovatno problem u njima a ne u Stanisavljevi}u. Misliosam da predloìm da u ovoj knjizi ostavimo nekoliko praznih stranica zanjihove neposlane radove, ali znaju}i kako je Mi{a bio izuzetno {tedljiv~ovek, zaklju~io sam da se njemu to ne bi dopalo. On nije voleo nikakvorasipni{tvo, pa ne bi voleo ~ak ni nepotrebno tro{enje hartije. U svakomslu~aju, osamnaest prispelih tekstova dovoljno osvetljavaju i pesnika i nje-govo delo, a posebno mi je drago {to se u ovom zborniku nalazi pesma, saposvetom Stanisavljevi}u, pokojnog Milana Mili{i}a, jer je u knjizi sli~noj

8

ovoj, Hommage Mili{i}u, prisutna Mi{ina pesma posve}ena tragi~no na-stradalom pesniku.I s ostalim stvarima vezanim za nastanak ove knjige i{lo je tako|e te{ko. Izapesnika je ostalo vrlo malo dokumenata, malo ili skoro nimalo sre|ene bi-bliografije, vrlo malo fotografija od kojih ogroman procenat nisu obeleènedatumom, mestom i imenima prisutnih li~nosti. Sve se moralo prikuplja-ti sa raznih strana. Raspitivao sam se kod nekada{njih njegovih poznani-ka za li~nosti sa fotografija. Morao sam, na primer, na osnovu pojedinihdelova Mi{ine garderobe, recimo sakoa koji je nosio u jednom periodu, ilipo brkovima koje je ~as imao, ~as brijao, da odre|ujem godine nastankanekih drugih fotografija itd. Ali, naàlost, bilo je nemogu}e u}i u trag jed-noj politi~koj drami koja je govorila o kontroverznoj li~nosti, crnoruka{u,komunisti i ko zna ~emu jo{ – Mustafi Golubi}u. Ovu dramu ~itao sam urukopisu negde po~etkom osamdesetih godina XX veka, ne{to pre nastan-ka drame Vo|a.Ipak, uz poprili~an trud i dragocenu pomo} raznih saradnika, a pre svegaLuke Stanisavljevi}a, pesnikovog sina, do{ao sam do kona~nog sadràja.@elim da zahvalim svima koji su se odazvali svojim tekstovima o Mi{i, a Vo-jislavu Doni}u, koji je skenirao sve fotografije, rekao sam: »Se}a{ li se kadasi na onoj pustari, gde je danas ~uvena hala ‘Limes’, ‘ispalio’ jednu Mi{i-nu strelu u `bunje? A samo da zna{ koliko puta me je ukorio zbog te stre-le: ‘Onaj mi tvoj izgubi strelu. Izgubi mi strelu onaj tvoj!’ I eto, ovim si seoduìo«.Ali, da li sam ja zadovoljan ovim {to smo uradili? Svakako. Zadovoljan sam{to smo poku{ali da sa~uvamo uspomenu na Mi{u i njegovo delo. Volim ono{to je nekada a i kasnije pisao. U pojedinim periodima bili smo veoma dobridrugari i vi|ali smo se skoro svakodnevno. Uzajamno smo se nazivali î~a.A ja sam ga zvao jo{ i Mi{kec, Stanis, Stanislavski, a on mene Iki. Pred krajnjegovog ìvota nastojao sam da mu pomognem koliko sam mogao i kolikoje on dopu{tao. Ali, ima jedna narodna izreka koja kaè: jedno ali devojcisre}u kvari. Naime, znaju}i da Mi{a u poslednjim danima svog ìvota pi{ednevnik, ~esto sam se pitao {ta li }e zapisati o meni u tom rukopisu. I nisamse prevario. Napisao je: »... Nekoliko polu-prijatelja svra}ali su isprva, jeda-red, onda su prestali«. Dakle, ja sam taj »polu-prijatelj«. A nisam svra}ao»jedared«. Poznanici, kojima sam se poàlio, razuveravali su me: pre|i pre-ko toga, bio je bolestan, a Mi{in sin Luka kazao mi je: »Vi ste njega dobroznali. [to se ~udite. Ja vas molim da se na to ne osvr}ete«.I odlu~io sam da se ne osvr}em. Prihvatio sam se ovog delikatnog i, razu-me}ete, za mene nimalo lakog posla: to je znak mog prijateljstva sa Mi{omi ljubavi prema njegovom delu.

Ibrahim Hadì}

SE]ANJA

PRIJATELJA

Se}anje na Miodraga Mi{u Stanisavljevi}a ne bledi u meni ni posle pedesetgodina od na{eg poznanstva u Uìcu. Ja sam bio pred velikom maturomu gimnaziji, 1957. godine, a Mi{a je po{ao u drugi razred. Pisao je pesmei odmah bio primljen u literarnu sekciju {kole. I{ao je s nama starijimana knjièvne ve~eri, vodili smo ga kao svoju maskotu u â~ak, gde smoupoznali Branu Petrovi}a, i zajedno s njim odràli knjièvno poselo u jed-noj gradskoj poslasti~arnici. Mi{a je bio nekako malen rastom i »vereti-zan«, {to bi rekli moji Zlatiborci, a u stvari bio je neàn i tanan. Imao je,se}am se, nekih problema sa stanom, pa smo ga moj brat i ja primili dastanuje s nama. Zvali smo ga Amigo, ne znam ta~no za{to, ali svakako izmilo{te. A na{a majka, koja nije ni ~ula za {panski jezik, zvala ga je neka-ko po na{ki – Mígo!Te 1957. godine nekako smo se izborili da uì~ke Vesti po~nu da objavljujupodlistak Re~ mladih. Pomagao nam je Milojko P. \okovi}, urednik Vesti,koji je podràvao nas mlade, objavljivao nam pesme i karikature. Ured-nik podlistka bio je Stevan Nestorovi}, na{ stariji drugar, pesnik, novinari student knjièvnosti. Ja sam bio ~lan ure|iva~kog odbora, pa sam zamolioMi{u da za prvi broj, koji je iza{ao za Novu godinu, 1. januara 1958, na-pi{e neki prigodan uvodnik. Pod naslovom »Novogodi{nja misao« Mi{a jenapisao:

Zaboli pomalo ova prolaznost.Kaù da ima ljudi koji vide unapred – zovu ih vizionarima.Ima ih koji vide samo danas; sutra je za njih nebulozno.Njih zovu »boemima«. Ove prolaznost ne boli: prvi je do~ekuju sprem-no, drugi u rezignaciji. U nama obi~nim javlja se skeptik. Neki gaugu{e, neki ne...

Onako sitan i neàn, posle ovih re~i izgledao nam je tada kao princ – pro-rok! Ali, sada, s ove razdaljine od pola veka, ja u tim re~ima {esnaestogodi-{njaka razaznajem mudrost koju je Mi{a u poznim godinama ispoljavao.Sreo sam ga jednoga dana, devedeset tre}e, na Trgu slobode u Beogradu.Preplanuo od sunca, grubih ùljevitih dlanova, u pohabanom i isprljanom

Ljubivoje R{umovi}

Amigo

12

odelu, li~io mi je na rabotnika, {ljakatora, koji majstori{e ne{to va`no, {tojo{ nije zavr{io. A bio sam ~uo da ìvi negde u selu, u okolini Beograda.– Ide{ sa zemlje? – pitam ga.– Ne, nego iz zemlje! – odgovori mi, stegnutog lica, i ja za trenutak prepo-znah u njemu onog »skeptika« iz njegove »Novogodi{nje misli«. Pa, kadasam tog dana do{ao ku}i, uzeh ponovo sve brojeve Re~i mladih, a iza{lo jesvega {est, i u poslednjem, {estom broju na|oh Mi{inu pesmu »Svitanje«,objavljenu s fotografijom mladog pesnika, koja glasi:

[kripeNemo}iSipeNo}i.ProbudileKopileDana.Ono ~ekaMlekaSunca preklana.

Toliko saètosti i esencijalnog smisla, u tako malo re~i, gotovo niko iz na{egpesni~kog dru{tva, u to vreme, nije mogao da napi{e. Naprotiv! Moja pesma»Srbijo oprosti«, objavljena u istom broju, imala je 44 stiha, zauzimala goto-vo celu jednu stranu, raspri~ana, raspri~ana... Pominjem je samo zato {to sute dve na{e pesme bile razlog da Re~ mladih prestane da izlazi, »zbog poja-ve srbovanja« i »nedopustivo dekadentne, konfuzne i hermeti~ne poezije...«kako je iz Komiteta javljeno u redakciju Vesti. Naveli su moje stihove: »Inikada, lopovske mi ~asti, nikada ne}u zaàliti {to sam propao ako si i tipropala!« i Mi{ine »dekadentne« re~i: »nemo}«, »kopile« i »sunce preklano«.I da zaokruìm svoje se}anje na Mi{u Stanisavljevi}a rado{}u koju samosetio kada je Pozori{te »Bo{ko Buha« poverilo reditelju Dejanu Mija~uda napravi predstavu od pet pesama petorice pesnika. Me|u njima smoopet Mi{a i ja bili zajedno, sa po jednom pesmom. Predstava se zvala po Du-{kovoj pesmi »Plavi zec«, a Mi{ina pesma »Zec sa govornom manom« bilaje pravi praznik za du{u. Predstava je odmah oti{la na Sterijino pozorje,i dobila Sterijinu nagradu. Mnogo godina kasnije Mi{in »Carev zato~nik«, ureìji Milana Karadì}a, na{ao se sa [ekspirovim »Snom letnje no}i«, kojije uradio Jago{ Markovi}, me|u deset najboljih predstava, po oceni novi-nara i kriti~ara. I »Zato~nik« je odmah oti{ao na Sterijino pozorje, i Mi{aje za tekst bio nagra|en Sterijinom nagradom.Mi{a, onaj skeptik od pre pola veka, nagrade je smatrao biùterijom. Opte-re}en i dalje prolazno{}u i sumnjom nije umeo, ili nije hteo, da im se radu-je. Prepustio je tu slabost nama!

Ljubivoje R{umovi}

Vest o Mi{inoj smrti zatekla me je u Budvi. Ustajao sam, ponovo se spu{taona stolicu, prilazio prozoru. Kao da sam tu vest, prete{ku, poku{avao skinutisa sebe. Ugasio se divan, suzdràn, svakad do kraja nerascvetan osmeh. Unjegovoj ne`nosti nije bilo ni~eg bole}ivog i olakog: izbijala je iz uspravnogi ~vrstog ~oveka. Nismo se previ{e druìli ni po~etkom {ezdesetih godinapro{log veka, kad smo se upoznali, niti kasnije. Ali, kad god bih ga se setioizgledalo mi je kao da sam iz tmu{e izbio na vedrinu.

Pesme, filmske kritikeKao urednik kulturne rubrike Studenta objavljivao sam njegove pesmei, gotovo iz broja u broj, filmsku kritiku, koju su pisali on i Ivan Rastego-rac. Inteligentni, samostalni, pismeni, oli~avali su vrh tada{nje filmskekritike. Ponekog popodneva ili ve~eri u prostorijama Redakcije Mi{a i jasmo se zabavljali zajedni~kim sastavljanjem pesama: on bi napisao prvistih, ja drugi, on tre}i i tako redom. Njemu su se ti na{i proizvodi vi{e svi-|ali nego meni. Nisam hteo da ih objavljujemo iz dva razloga: sumnjaosam u mogu}nosti takve igre, a bio sam uveren da nemam pesni~kog da-ra. Zajedno smo napisali kra}i tekst i dali da se objavi kao uvodnik pod na-slovom »Prole}e«. Uputili smo pozdrav nastupaju}em godi{njem dobu.Kad ga sad ~itam, samo za dve-tri re~enice mogu da pretpostavim ko ihje napisao.

Prva knjigaKoliko se se}am, Mi{a je predloìo da pokrenemo ediciju u kojoj bismo {tam-pali prve knjige pesnika i prozaista okupljenih oko Studenta i Vidika. Namene je pao najve}i organizacioni deo posla (uveravanje ~lanova Univerzi-tetskog odbora Saveza studenata u dru{tvenu opravdanost ovakvog podu-hvata, te da }e tro{kovi biti minimalni – samo za {tampanje i hartiju jer}e se knjige sloìti u {tampariji Studentskog centra; formiranje ure|iva~-kog odbora: Filip David, Milan Vlaj~i}, Dimitrije Tasi} i ja). Za korice nismo

Rade Kuzmanovi}

ôvek, neàn i uspravan

14

hteli ni{ta figurativno, pa smo se zaputili kod Radomira Damnjanovi}a.Damnjan nam je ljubazno izneo nekoliko crteà i mi smo odabrali jedan.Tek, u jesen 1965. godine pojavile su se knjige Ivana Rastegorca, StevanaPe{i}a, Nikole Vi{nji}a, Ljubi{e Jeremi}a i Mi{ina, pod rednim brojem dva:Pesme * Pisma Aleksandra Ro{a. Prvi stih (Do{lo je prole}e sa svojim {ar-latanima!) prve pesme obeleìo je Stanisavljevi}evo odstupanje od uobi~a-jenog, romanti~nog i sentimentalnog shvatanja prole}a kao po~etka novogìvota, obnavljanja, bu|enja prirode ili bar njenog vegetativnog dela. Ikod njega je prole}e unekoliko veselo – takvi su, prete`no, {arlatani – ali jeon ovo godi{nje doba sagledao iz urbane perspektive, takore}i kao cirkuss njegovim godi{njim menama. Godinama kasnije, u toliko navrata, ~uobih kako likovni kriti~ar Slobodan Risti} navodi ovaj stih i dodaje: »Naj-bolji Mi{in, i ne samo Mi{in!«

Branje pe~urakaPre desetak godina predloìo sam Mi{i i Radoslavu \oki}u da odemo doBoj~inske {ume i uberemo koju pe~urku. êtiri majska ki{na dana sme-nila su tri sun~ana i topla i s razlogom se moglo o~ekivati da su gljive izdi-gle svoje {e{ire. Na{li smo se kraj solitera u kojem stanujem i na put smokrenuli mojim »marutijem«. Ja sam vozio, a \oki} je govorio gde trebaskrenuti. Upitao sam Mi{u: »Ko je broj jedan, ti ili Ibrahim Hadì}?« Izbe-gao je direktan odgovor i samo napomenuo da je Ibrahim oprezni znalac,a on, Mi{a, seljak koji jede presne {ampinjone, i neposoljene ako mu slaniknije pri ruci.Boj~insku {umu smo za nepunih pet sati pro~e{ljali uzdu` i popreko i pro-na{li jednu jedinu pe~urku, sitnu i neuglednu. Mi{a je nosio ranac i, u ruci,neku vrstu minijaturne motike. êsto je zastajao da bi otkopao neku bilj-ku. Podigao bi je prema suncu i potom sme{tao u ranac. Obja{njavao mije, pitomo i ljubazno, za {ta se koristi koren, za {ta li{}e. Povremeno bi meterao da uzmem ono {to je izvukao iz mekog tla. Tako se i moja velika naj-lonska kesa postojano punila tim lakim teretom. Kasnije smo nai{li najedno krdo svinja, a potom na jo{ dva. U svakom je bilo oko ~etrdesetakprimeraka mahom te{kih izme|u pedeset i sedamdeset kilograma (\oki-}eva procena). Zaklju~ili smo da se svinje uve~e vra}aju u improvizovaniobor, gde ih o~ekuje ve~era. Na jednom ove}em proplanku kraj male da-{~are i cvetnih leja nalazio se poveliki p~elinjak. Zujale su p~ele. Obratiosam se Mi{i: »Jesi li dosad nai{ao na ovako blisko susedstvo p~ela i svinja,meda i svinjskog izmeta?« Dobro}udno i podsme{ljivo je uzvratio: »Ni{tati ne zna{«.Iza{li smo iz {ume, ja sam iz automobila izneo sendvi~e koje nam je spremi-la moja supruga Milena (somun, kajmak, pr{ut, mlad crni luk) i dve boce

Rade Kuzmanovi}

15

kisele vode. Jeli smo ìvahno, dobro raspoloèni. Kad smo stigli u Beograd,na rastanku Mi{a me je, kao dete za koje snosi odgovornost, stao podu~a-vati kako da pretraìm ode}u – uvek moè da ostane neki krpelj. Tako sezavr{io pohod na pe~urke.

Susreti na uliciPonekad bismo gotovo naleteli jedan na drugog, naj~e{}e na raskrsnici Ma-kedonske i Mo{e Pijade. Jednom sam iz ta{ne izvadio neku svoju knjigui dao mu je. Prilikom narednog susreta – minulo je leto i stigla jesen – onje uzeo da prebira po svojoj torbici. Sporo je izvla~io jednu knjigu, pogodiosam, svoju, i govorio: »êkaj, ~ekaj«. Neodlu~no je gledao stranicu s naslo-vom knjige: na njoj je bilo ne{to ispisano, najverovatnije posveta nekome.Hteo je da iscepi taj list. Uhvatio sam ga za ruku i kazao: »Drugi put«. Sadne znam, a ni tada nisam znao, jesam li dobro postupio. Lako je meni dapoklanjam knjige. Naj~e{}e ih {tampam o svom tro{ku i, po{to ih podelimprijateljima, uvek ostane previ{e primeraka i onda nastojim da ih nekomeuvalim, kao ma~e ili ku~e.Pomenu}u jo{ jedan susret. Po~eo sam da otvaram ta{nu ~im smo se po-zdravili. Izvukao sam tekst istori~ara Stevana Pavlovi}a o Srbiji, Vidovda-nu i o tome ko je Vid. »Citira te poznat i ~estit nau~nik iz Velike Britanije.Poslednju stranu Republike o~ito tamo prate s pa`njom i s po{tovanjem.«Pa sam dodao: »Mali~ak svetske slave«.

Sa~uvati glasLeta 2002. telefonirao sam mu i obavestio ga da smo na Tre}em programuRadio Beograda uveli emisiju »Trajan snimak«. Autor sam izabere najboljepesme ili one koje najbolje ~ita, govori o njima ili odgovara na pitanja Rad-mile Gligi}, kako mu se ~ini da je pogodnije. »Niko ne radi taj posao boljeod nje«, kazao sam. I jo{ sam dodao: »Da ostane sa~uvan tvoj glas, ta nabu-sitost preko ne`nosti«. »Nabusitost?«, upitao je glume}i za~u|enost. »Nezajebavaj«, odvratio sam, »dobro zna{ da sam tu re~ od tebe nau~io«. »Samosam proveravao...«, zaklju~io je pomirljivo.Svratio sam u studio u Makedonskoj dok su njih dvoje snimali. Malo sku-pljenih obrva, ~itao je polako i razgovetno. Da im ne smetam, udaljio samse ne~ujno. Na ulici sam mu se u sebi obratio: »Sa~uvan ti je glas, Mi{o«.Mo`da to nije va`no? Ipak, sad kad te nema, svi oni kojima si drag, tako|ei oni koji }e se kasnije zanimati za tebe, pokreta}e traku ili kompakt-diski, pogotovu ako sklope o~ne kapke, ima}e utisak da si nas, preko svog glasakao nekog uèta, ne srebrnog nego od konoplje, nakratko posetio, vi{e ìvnego mi koji te slu{amo.


16

Mi{a u mom romanu Ko{uljaDok sam ispisivao stranicu za stranicom svog poslednjeg romana, vremen-ski ukotvljenog u 1963. godinu, polako sam postajao svestan koliko mi jeMiodrag Stanisavljevi} bio vaàn i drag drug. Povremeno sam se smeju-ljio zami{ljaju}i ga kako ~ita stranice o sebi, kako odmerava da li bi mogaoda kaè ono {to sam mu stavio u usta, da li lik iz romana li~i na njega.Drào sam da }e ga obradovati iznena|uju}a veza, koju sam uspostavio,izme|u jednog Jungovog ranog doìvljaja i jedne Mi{ine pesme u prozi.Tim potezom protivstavio sam nas dvojicu pitomih nevernika tolikim po-divljalim vernicima. Evo tog odlomka iz romana:

Jednog letnjeg dana je dvanaestogodi{nji de~ak Karl Gustav Jung,kako je znatno kasnije zabeleìo, napregao svu svoju snagu i suo~iose sa slede}im prizorom: ispred njega je katedrala, mislim bazelska,nad njom plavo nebo, a usred tog prostranstva, visoko ponad sveta,na zlatnom prestolu Bog. Najednom se odvaja golemo govno i, nepo-gre{ivo usmereno, sru~uje se na blistavi novi krov katedrale, probijaga, ru{i nose}e i pregradne zidove. De~ak Jung je zaplakao od sre}ei zahvalnosti kao da je doìveo prosvetljenje. Ne se}am se ta~no – izdi-goh ramena kao pripoveda~ kome je strano svako krivotvorenje – dali je Jung napisao i slede}e ili se to pojavilo pred mojim o~ima doksam ~itao njegov opis: tamo gde se trenutak ranije nalazila monumen-talna gra|evina, sad se uzdizalo toplo, delimi~no ìtko brdo, koje sebrzo stvrdnjavalo na jakom avgustovskom suncu – predahnuh, pa na-stavih. – U svojoj pesmi u prozi, iz ciklusa »Pisma Aleksandra Ro{a«,na{ drug Miodrag Stanisavljevi} otkriva kako je poduè bio `rtvaobmane. Koliko se se}am, on ovako veli: »U ju`nom delu moje kotlineraste nevelika {uma. Ve} odavno sam zapazio da je ona, ma odakle jegledao, jednako visoka«. Ali, u toj {umi skriveno je brdo, na jednosta-van i ve{t na~in: u njegovom podno`ju uzdiù se dìnovski eukaliptusi,na po~etku padine kraljevski platani, potom ~empresi, pa jablanovi, odsredine, u sve uìm krugovima jaseni, lipe i kesteni, oko samog zatu-bastog vrha i po njemu – grmlje i {iblje. Dakle, {ta je u~inio na{ drug?Probranim i raznovrsnim rastinjem, pravom botani~kom ba{tom pre-krio je onaj srov, o ~ijem mirisu nikakvo svedo~anstvo nije ostavio tajjedini sin sve{tenika [vajcarske reformisti~ke evangelisti~ke crkve i,prema s kolena na koleno preno{enom usmenom svedo~enju njegoveprababe Sofije Zigler, nezakoniti praunuk Johana Volfganga Getea.@alim {to je Ro{ – uzdigao sam obrve kao da se i sam pitam iznosimli jo{ jednu pohvalu ili obzirno stavljam prvu primedbu – propustioda pomene kako, pogotovu pri osun~anom vrhu, krajem leta namer-nika mame blistavo crvene {umske jagode o~aravaju}eg mirisa.

Rade Kuzmanovi}

17

Zastadoh i jedva ~ujno mljacnuh jezikom. Odustah od pominjanjacve}a, lekovitog i za~inskog bilja na tri proplanka, na umu su mi bilibela rada, ljuti}, perunika, grmovi divljih ruà, te mati~njak, nanai ruzmarin.– Tako – produìh – kao u nekoj bajci, imamo {umu, u {umi brdo odposebne tvari, u brdu zdruzganu katedralu, a u jednoj jedinoj koli-ko-toliko o~uvanoj prostoriji... – zamukoh zaglu{en bukom teretnogvoza: lagano su promicali otvoreni vagoni puni uglja.Shvativ{i da sam prihvatio nailazak voza kao zavr{etak izlaganja,Miodrag me upita:– Koliko je sati?I Ivan je imao ru~ni sat, ali tvorac pisama Aleksandra Ro{a mo`daje ovim gestom poverenja u moj ~asovnik na zaobilazan na~in ispo-ljio zadovoljstvo {to sam otkrio kako je on dovr{io ono {to je po~etkomosamdesetih godina devetnaestog veka zapo~eo budu}i analiti~ki psi-holog Jung.

Mislim da Mi{a ovo nije stigao da pro~ita, da mu knjiga nije ni stigla doruku. Evo {ta sam rekao na susretu s likovima mog romana Ko{ulja, 23.novembra (objavljeno u listu Danas, 3–4. decembra 2005):

Javio sam se Mi{i telefonom i otkrio mu da je jedan od istaknutijihlikova mog romana. Spomenuo je da je bolestan, potom je, kao dagovori o ne~em dosadnom, pojasnio: rak. Da sam znao da ga nekoli-ko dana deli od smrti, zamolio bih ga da mi rezervi{e jedno mesto utom onostranom bioskopu, u kojem }e se na}i takore}i kao izvidnik.(Ne osvr}em se na mogu}nost zagrobnog ̀ ivota. Naprosto, ovo je jedanod na~ina na koji samo postojanje baca senku na Ni{ta.) Nijednimmestom u bioskopu »20. oktobar« nisam bio zadovoljan. Ni onim usredini ni onim na kraju reda. Za{to onda traìm rezervaciju? Da bih,kao uvek zaobilazno, ispoljio radost {to smo povremeno bili dobridrugari.

A evo i onog {to tada nisam spomenuo. Dva ili tri dana – kako se kasnijeispostavilo – pre njegove smrti, ponovo sam se javio telefonom. Odazvaose njegov sin i saop{tio mi da Mi{a spava. Obavestio sam ga da }u knjigustaviti u po{tansko sandu~e. I uputio sam se Svetogorskom, po slaboj ki{i.Tek kad je oja~ala, setio sam se da u ruci drìm nerasklopljen ki{obran.Mi{ino sandu~e je bilo upola razvaljeno i prepuno nepodignutih po{iljki.Posle poduèg oklevanja nekako sam u taj srov ugurao svoj roman i upu-tio se ka stanici autobusa broj 65. Zakasnio sam da Mi{i, ne`nom i usprav-nom, i te kako ~vrstom i uspravnom, predam svoj dar. Ipak, on je objavljeni mo`da }e ga neki ljudski stvor, njemu sli~an, primiti i proslediti jo{ nekom.


Miodraga Stanisavljevi}a znam iz ranih {ezdesetih, iz godina Vidika, u ~ijojsmo se novoj redakciji (postavljenoj od Univerzitetskog komiteta, druga-~ije to onda nije moglo biti) zajedno na{li (svi u to vreme jo{ studenti), uzpovremene izmene tokom 1963–1965. godine – sa Ljubi{om Jeremi}em,Milanom Vlaj~i}em, Filipom Davidom, Milanom Komneni}em, Miloradom\uri}em, Ivanom Rastegorcem, Zoranom Petrovi}em, Bojanom Marijan,Milanom Bunjevcem, Tomislavom Stamenkovi}em i tehni~kim uredni-kom, neuporedivim crta~em–karikaturistom Radoslavom Ze~evi}em. Uzovu redakciju su sve vreme veoma blisko bili vezani jo{ i Petar Cvetkovi}i Stevan Pe{i} – doìvljavali smo ih i uvaàvali kao urednike... Ova redak-cija nasledila je Vidike od ve} poznatih knjièvnih i drugih stvarala~kihimena – Ljubomira Simovi}a, Branislava Petrovi}a, Milana Vlaj~i}a, ViteMarkovi}a, Ostoje Kisi}a i Slobodana Ma{i}a (pomenuti Univerzitetski ko-mitet nije mogao da oprosti Ma{i}u crno zaglavlje Vidika, jedinog brojakoji je, pre novopostavljene redakcije, uredio ovaj ve} onda avangardni ismeli likovno-grafi~ki dizajner).Vidici na{ih godina, kao {to se ve} po imenima ve}ine njegovih urednikamoè zaklju~iti, bili su prete`no knjièvni list, ali nije bilo umetnosti, kaoi odre|enih nauka, posebno filozofije, bez vrednih priloga. Zanimljivo jebilo da su se filmom gotovo isklju~ivo bavili sve sami studenti knjièvno-sti: Zoran Petrovi}, Bogdan Kalafatovi}, a naro~ito pesnici – Ivan Raste-gorac i Miodrag Stanisavljevi}. Ponajvi{e sam se ~udio Mi{i: on je za menebio tih, povu~en, gotovo stidljiv, meditativni pesni~ki posve}enik. [arenilo,pokret, slika, zvuk, igra, zabava, »multimedijalnost«, kako bi se to danasreklo, najmasovnije umetnosti, sve to, mislio sam, mora biti strano pesniku,zagledanom samo u sebe i posve}enom re~ima i ~istim »stvarima samim«.Jer o tome mi je onda najvi{e govorio: o osnovnoj maksimi fenomenologi-je knjièvnosti: vratiti se stvarima samim, tj. umeti ih opaziti, osetiti ihintuitivno, doìveti intencionalno, ukinuti granicu izme|u subjekta i stva-ri (predmeta, objekta), redukovati ih na su{tinu, sagledati im koren... PoRilkeovim stihovima iz »Soneta Orfeju«, za ~iju, Rilkeovu, strukturu poe-

Dimitrije Tasi}

Klas Miodrag Stanisavljevi}

19

zije Kate Hamburger kaè da je frapantno sli~na ~istoj fenomenologiji:»Vi~nije savija}e grane na vrbi / ko korene njene doku~iti uspe...« Ne doda-vati, ne izmi{ljati, ne poetizovati (toga se najvi{e grozio), ne simbolizovati,ne konstruisati, ve} govoriti samo ono {to jeste. Ako se to kaè – otkri}e sei sve ostalo, pa i ono bitno, ono sve, ono neizrecivo... Tako je on izmi{ljaonovu umetnost (»da bi sabla`njivao Peru i Ivana« – Petra Cvetkovi}a i Iva-na Rastegorca, svoje najbliè pesni~ke drugove – govorio mi je Zeka-Rado-slav Ze~evi}). Ali da to nije bila samo igra najbolje nam pokazuje Mi{inapesma »Klas« (tako je ja uslovno imenujem, pesma je, ina~e, bez naslova),kojom se on najvi{e i najuspe{nije pribliìo svom neiskazanom pesni~komfenomenolo{kom manifestu (a da je bio sklon i takvom »programskom«govoru potvrdi}e 20 godina kasnije, 1984, kada }e objaviti svoj knjièvnimanifest »Istraìva~ki program ‘Spirala’«). Ali, evo te pesme o klasu:

Ovo je klas. Ovo je samo jedan klas kog treba milovati po~ev od petelj-ke pa preko dugog i ne`nog osja i to je sve.Ima li nekog ko ne{to ne shvata iz nehajnog i hladnog opisa mog?Nema tog.Ovo je klas. Ako se ovaj klas miluje obrnutim putem – on postaje ne-prijatan, postaje opor, po~inje da bode i ni{ta vi{e, i ni{ta vi{e.Ima li sad nekog ko ne{to ne shvata iz neuglednog opisa mog? Nematog, nema tog.

Dakle, {ta je klas pitao se Mi{a, kao {to se Sartr, pi{u}i o osnovnoj ideji Hu-serlove fenomenologije, o intencionalnosti (u knjizi O knjièvnosti i piscima,objavljenoj u Beogradu 1962, koja je, tako, mogla biti dostupna i pa`lji-vom i izbirljivom ~itaocu Stanisavljevi}u), pitao: » [ta je jedan sto, jednastena, jedna ku}a?«Odgovor na ova pitanja, koji zajedno daju i Huserl i Sartr, otkriva da bezsvesti o nekoj stvari, kao intencionalnog korelata, svesti uop{te ni nema,ne moè je ni biti. I dalje, ili najpre, kako ho}ete, da bez doìvljaja ne~ega(dakle i neke stvari: klasa, stola, ku}e, drveta...) nema ni doìvljaja uop{te,nikakvog doìvljaja, ni doìvljaja sebe, ni sveta, jer nema praznog doìvlja-ja, ni prazne svesti. Tako mi se, tek danas, dok intenzivno mislim na pe-snika »Klasa«, otkriva ono {to ja dugo nisam mogao da shvatim, a {to samovde ve} nagovestio mojim ranim ~u|enjem kako se to Mi{a, zagledan u»stvari same«, najdublje zagledavao i u samog sebe i u svet, pa se i te kakomogao zanimati i za najmasovniju umetnost – film, pa, kako }e se kasnije, ina moje potonje ~u|enje, pokazati, za pozori{te i televiziju, najzad za svubuku i bes dru{tvenog ìvota, sveta i politike.Ali, vra}am se ranom Mi{i Stanisavljevi}u, iz vremena na{ih Vidika, kadasam ga poznavao samo kao mladog pesnika, jo{ uvek bez prve objavljeneknjige, koja }e se, pod naslovom Pesme * Pisma Aleksandra Ro{a, pojaviti


20

tek 1965. godine, u ediciji »Vidici« (Ure|iva~ki odbor: Filip David, Rade Ku-zmanovi}, Dimitrije Tasi}, Milan Vlaj~i}). Negde u jesen 1964. godine Re-dakcija Vidika priredila je veliko pesni~ko ve~e koje je odràno u Sali herojana Filozofskom fakultetu, u kojoj su se odràvali samo najzna~ajniji doga-|aji. Pod naslovom »Deset mladih pesnika«, u prepunoj sali, predstavili suse (redom kojim su ~itali): Petar Cvetkovi}, Stevan Pe{i}, Miodrag Stani-savljevi}, Ivan Rastegorac, Gojko \ogo, Milan Komneni}, Milan Mili{i},Vladan Mitrovi}, Milutin Petrovi} i Moma Dimi}. Kao po~asni gost trebaloje da se pojavi (bio je i najavljen na velikim od{tampanim plakatima, rasture-nim ne samo na fakultetu nego i u gradu) – Vasko Popa, ali njega nije bilo.Iz nekim ~udom sa~uvane studentske sveske (»na kockice«) (pisa}u ma{i-nu je tada retko ko od nas imao), iz koje sam, te ve~eri, ~itao svoje, menisada ne~itko, sitno ispisano, precrtavano i dopisivano, »Uvodno slovo«, pre-pisujem, doslovce, nekolike re~i o Mi{i Stanisavljevi}u, koje nikada potomnisam objavio. To, evo, ~inim sada prvi put, svestan svakojake njihove manj-kavosti, posebno one tada jo{ uvek preovla|uju}e, dopadljive a proizvoljne,impresionisti~ke kritike, a koju }e radikalno odbaciti ba{ novi vidikovci,knjièvni kriti~ari Ljubi{a Jeremi}, Milan Vlaj~i}, \or|ije Vukovi}, RadeKuzmanovi}... Ali te moje davna{nje re~i su, ako ni{ta drugo, sigurno jedanod prvih javnih iskaza o poeziji ranog Miodraga Stanisavljevi}a. Evo:

Miodrag Stanisavljevi} uspe{nije no ikoji drugi mladi pesnik uspevada svede svoju pesmu na samo njeno jezgro... zlatnu, dubinsku ta~kukoja se nikako vi{e dalje ne moè tro{iti; ona je sigurna odbrana pesme,njen nepokolebljivi smisao, njen nesumnjivi sadràj, ~ija je specifi~-na teìna uvek vrlo velika. Zato se Stanisavljevi} i ne boji da se oslo-ba|a balasta re~i, on ne ose}a potrebu da suvi{nim re~ima prikrivamanjkove saznanja i proose}ajnosti, takvih manjkova kod ovog pesni-ka nema. Stanisavljevi}eve lirske discipline, takve prefinjene lirskekulture nema ni u jednog pesnika prethodne generacije, a moè sesresti u pesnika ove najmla|e.[ta biste oduzeli ili, {to je jo{ va`nije, {ta biste dodali ovoj jednoj Sta-nisavljevi}evoj pesmi, koja je samo njeno jezgro koje se bezmerno ras-prskava:

Okre}u}i seoko sebe sameNa{a Zemlja neprestanogasi ìvote »vodenih cvetova«sad jednesad druge svoje polovine

Prejasno i predovoljno. Otkud tolike dovoljnosti u tim stihovima? IzStanisavljevi}evih bogatih »unutra{njih maramica«. Unutra{nje ma-

Dimitrije Tasi}

21

ramice? To su, kako pesnik kaè, »maramice {to omotavaju / moja plu-}a i moje srce«. One su i onaj bezdan vlastitog bi}a kome se svaki pesnikmora da okrene...

To zadnju prema{iti je metuu bezdan sebe ko krenu...

Ovim Nastasijevi}evim stihovima ukazali smo na jedno bitno svojstvona{eg mladog pesnika kojim on i jedino moè da dosegne do osnov-nih ~ovekovih pitanja – pitanja ìvota i smrti, odgovaraju}i na njihnajjednostavnije: svojim ìvotom, svojom smrti:

Jo{ neko vreme }e suncesvoj za~in rasipatial’ }e njegov sjajpolako jenjavati....Koliko sutra, kona~no,nekud }u da se denem...Gle crva {to tek u omeguzgr~en moè da krene.

Treba zapamtiti ovu pesmu, ovu modernu pasiju po Miodragu Stani-savljevi}u.

Ovu pesmu sam onda citirao znaju}i je iz njegovog rukopisa. Kada }e je,posle dve godine, objaviti u svojoj prvoj knjizi, bi}e malo izmenjena, bi}e,recimo, li{ena ovde citirane prve strofe, ali ne i njenog bitnog, osnovnog,tragi~nog zna~enja i ose}anja prolaznosti ìvota.Svoj za~in sunce }e na Mi{u rasipati jo{ ~etiri decenije i malo vi{e... Neuzalud... Objavi}e on desetak knjiga, najvi{e pesni~kih, ali i knjige dram-skih i humoristi~ko-satiri~nih tekstova, knjige za decu i jednu teorijsku – oepici i drami, kao i jednu knjigu prepeva Pasternakovih stihova. Podi}i }edva sina... Ali, kako se taloìlo, njegovim stihovima re~eno, »breme dana igodina, / ko prah bra{na {to se slaè / na pau~inu starog mlina«, tako muje i sjaj sunca jenjavao, a njegov za~in bivao sve gor~i.Ali, {ta je jo{ u me|uvremenu bilo?Kada sam, u prole}e 1965, napu{tao Vidike, odlaze}i u vojsku, predloìosam Redakciji, {to je na najbolji na~in bilo prihva}eno, da ure|ivanje listapreuzme Mi{a. I Mi{a je napravio nekoliko brojeva, ali kada sam se poslegodinu dana vratio u Beograd, Mi{e u Vidicima vi{e nije bilo. Kako i za-{to, to ta~no ne znam; redakcijske promene su bile »teku}e pitanje«, kojeje onda uvek re{avao Univerzitetski komitet.Slu~aj je, me|utim, hteo da se, ubrzo potom, Mi{a i ja opet na|emo u is-toj ku}i – ovoga puta u Televiziji Beograd: Mi{a (koji je u me|uvremenu


22

diplomirao jugoslovensku i svetsku knjièvnost i magistrirao dramatur-giju na Pozori{noj akademiji) – u Dramskoj redakciji, kao dramaturg, ja– u Informativnom programu, kao novinar i urednik emisija »TV lektira«i »Kultura danas«. Nisu nas, naàlost, na{i poslovi vezivali, ali ~esti susre-ti u zgradi Takovske 10 ~uvali su, ako ne i razvijali, na{e nikada i ni~impomu}eno staro lepo i sre}no studentsko vidikovanje. Jednom smo, ipak,i na TV uradili ne{to zajedno. Zamolio sam ga da mi za jednu emisiju »Kul-tura danas«, posve}enu baletskoj umetnosti, u kojoj bi se pojavile i u~eniceBaletske {kole »Lujo Davi~o« u Beogradu, napi{e pesmu o maloj balerini.I Mi{a je, tako, mo`da malo nevoljko, ali ne pokazuju}i mi to ni na kojina~in, napisao veoma lepu pesmicu, koju je potom »uglazbio« kompozitorRastislav Kambaskovi}, a u emisiji otpevao De~ji hor Radio Beograda. »Pe-sma o maloj balerini« ima pet katrena, a evo jednog:

Gledam devoj~icu jednuKako ve`ba korake prveKako se prkosno i upornoNa neo~vrsle izvija prste

A kada sam krajem sedamdesetih napustio i Televiziju i pre{ao u BIGZ,jedna me je èlja, od prvog dana, godinama dràla: da BIGZ objavi knjigevidikovaca, iz onih ranih {ezdesetih godina, {to ni po ~emu nije trebaloda bude, a nije ni bio problem, jer svi su oni ve} bili poznati, potvr|eni, zna-~ajni pisci. I mogao sam se samo radovati tome kako su se njihove knjigepojavljivale u BIGZ-u jedna za drugom: Petra Cvetkovi}a, Milana Komne-ni}a, Ivana Rastegorca, Filipa Davida, Ljubi{e Jeremi}a... Negde pred kraj1988. pitao sam Mi{u da li mo`da ima spreman pesni~ki rukopis. I vrlobrzo rukopis mi je i stigao. Ali kako je i godi{nji Izdava~ki plan za 1989. go-dinu ve} bio gotov i morao se, po onda{njoj zakonskoj obavezi, objaviti dokraja godine u dnevnoj {tampi, Plan je osvanuo u Politici bez naslova Mi-{ine knjige. To, me|utim, ni najmanje nije ugroàvalo knjigu, jer izdava~je imao prava da naknadno objavi Dopunu Izdava~kog plana. Ali, za ne-volju, ja nisam stigao da to Mi{i na vreme kaèm. I nije trebalo dugo da~ekam da na moju adresu u BIGZ-u stigne njegovo ogor~eno pismo kojimje traìo da mu odmah vratim rukopis. Njegovo pismo me je duboko po-godilo. Razumeo sam ja njega: doìveo je to kao moju prevaru, izdaju...Ali zabolela me je njegova te{ka besprizivna presuda koja mi nije davalani najmanjeg prostora za bilo kakvu pri~u, za obja{njenje, za odbranu, zaispravku... Pa ipak, usudio sam se na to – ako je on izgubio veru u mene,ja nisam u njega – i napisao sam mu pismo, mole}i ga da ne povla~i ruko-pis, podse}aju}i ga i na na{e Vidike... Pismo mu nisam poslao po{tom, ne-go sam mu ga li~no odneo, vode}i sa sobom, kao svoju poslednju odbranu,i Ljiljanu \ur|i}, Mi{inu staru blisku prijateljicu, a tada ve} moju supru-

Dimitrije Tasi}

23

gu. Nismo, mo`da sre}om, na{li Mi{u, pa sam pismo udenuo u vrata njego-vog stana...Sa svakim potonjim danom, kako od Mi{e nije stizao nikakav odgovor, biva-lo mi je, u stvari, sve lak{e: primao sam to kao njegovo pre}utno pomirenje.I knjiga Ritmovi 3 iza{la je za Sajam knjiga 1989, sa izvodom iz moje re-cenzije na klapni, sa koje prepisujem:

[ezdesetih godina, kada se jo{ uvek svaki razgovor o »mladoj srpskojpoeziji« zavr{avao imenima Branislava Petrovi}a, Ljubomira Simo-vi}a, Matije Be}kovi}a, Boìdara [ujice, Milovana Danojli}a, Draga-na Kolundìje – javlja se novi pesni~ki talas, veoma bujan, ali koji}e se {iroko razuditi. Sve vratnice novog pevanja i mi{ljenja su otvo-rene – iskustva svetske moderne poezije bila su ve} dostupna.Jedan osobeni dah iz tog {irokog i {arolikog pesni~kog zamaha pri-padao je Miodragu Stanisavljevi}u (1941). Kaèm dah, jer kod ovogpesnika u otklonu je bio svaki veliki gest, zvu~na fraza, visoki ushit,{to je i te kako odlikovalo neke potvr|ene mu prethodnike. Na deluje pesni~ka disciplina – jezi~ka istan~anost, prefinjena slikovitost,uzdràna ose}ajnost. Stroga lirika izvesnog »simpati~kog nerva« kojidoti~e nevidljive ìce na kojima treperi vaskoliki svet...... Ritmovi su mnogo vi{e nego naslov, ritmovi su za Stanisavljevi}asama poezija, sva poezija, diferentia specifica poezije. Ritam je osno-va, vrelo iz kojeg sve drugo izranja: odnos me|u re~ima, metafora, sli-ka, simbol, zna~enje – jednom re~i: pesni~ki jezik, »gramatika poezije«.

Iste godine knjiga je dobila nagradu UKS »Milan Raki}«. Primaju}i je Mi{aje izgovorio i: »Zahvalan sam gospodinu Dimitriju Tasi}u...« Primio samto kao odgovor na ono moje pismo... Ne znam koliko se Mi{a svemu tome– knjizi, nagradi – obradovao, bio je on veoma {krt u javnom, vidljivom iska-zivanju svojih ose}anja, ali ja sam bio sre}an. (Sasvim uzgred: prvi put meje neko oslovio re~ju gospodin. Ta re~ onda jo{ uvek nije imala »prava gra-|anstva« – zato mi je, upu}ena mi tada od veoma suzdrànog Mi{e, zazvu-~ala na poseban na~in, kao nikada posle.)Miodrag Stanisavljevi}, koji je jo{ kao mladi pesnik znao da je ~ovekovaomega – »zgr~eni crv«, krenuo je u svoju ìvotnu, pesni~ku, stvarala~kuavanturu, imaju}i kao svoju jedinu poputninu, la|arinu, mostarinu – svo-ju ljubav. I njegove rane ljubavne pesme »Zavojite stepenice, k njoj« i »Odvelikih nacionalnih parkova lep{a si« znale su naizust mnoge studentki-nje knjièvnosti. A te svoje ìvotne isprave (poputninu, la|arinu, mosta-rinu – ljubav) nikada nije izgubio, i kada je, predose}aju}i da se pribliàvasvojoj omegi, pevao, kao »zgr~eni crv«, crno, da crnje ne moè biti:

Al’ novo jutro je kao i ju~era{nje:crno drve}e, crne ograde...


24

Ili:Pu{tam ni{tavnosti da me plavei raznose kud ho}e.

Ali:Odjednom zalutali glas ne~ijeg petlaprekrije ceo kraj bojom nekog sre}nijeg dobai sve opet ispuni verom.

Da li ju je sa~uvao, veru? Tokom onih te{kih devedesetih godina MiodragStanisavljevi}, pesnik, dramski pisac, teatrolog, filmski kriti~ar, dramaturg,laureat nagrada »Isidora Sekuli}« i »Milan Raki}«, bio je me|u prvim ̀ rtva-ma velike ~istke na Televiziji Beograd. Ali gubitak posla nije bila njegovajedina nevolja. Znao sam i za druge njegove, ve}e i te`e. A i nisu ga peklei ogor~avale samo njegove...Posle je njega, i sve nas, njegove prijatelje i sve druge, svakoga na posebanna~in, stigao njegov i na{ h(umor) u glavi.Kada sam ga poslednji put sreo, rekao sam mu: »Mnogo si gorak, Mi{o«.Odgovorio mi je samo: »Jesam...«A kada se, samo godinu dana pre svog susreta sa svojom omegom, sreo saLjiljanom \ur|i}, koja je upravo bila objavila neke svoje memoarske zapi-se, rekao joj je, sasvim blago: »Nemoj da pljuje{ po svojoj pro{losti. Ona jesve {to jo{ imamo«.A meni je Mi{a, Miodrag Stanisavljevi}, ostao kao onaj njegov rani klas, ko-jeg `ivot nije milovao preko njegovog dugog i ne`nog osja, nego obrnutimputem, otvaraju}i mu bodlje, izazivaju}i mu oporost, ispunjavaju}i ga gor-~inom i bolom, ostavljaju}i ga usamljenim, jedinstvenim...

Dimitrije Tasi}

Iz Gornje Dobrinje (kod Poège), preko uì~ke gimnazije, Miodrag Mi{a Sta-nisavljevi} do{ao je na beogradski Filolo{ki fakultet i u srpsku literaturus neobi~nom zrelo{}u, savesno{}u i svakako talentom. Pri tom je stalnoispoljavao ~vrstu volju da neprekidno »radi na sebi«, to }e re}i ispravljasvoje nedostatke. Druìo sam se s njim intenzivno desetak godina (negdeod 1961. do po~etka 1972. godine), dok nisu po~ele obostrane egzistenci-jalne nevolje, i smatram da sam barem o tom periodu njegovog stvaranjapozvan da govorim. Uostalom, u tom vremenskom razdoblju zajedni~kismo, »u ~etiri ruke«, napisali desetak tekstova o filmu i jednu radio-dramu(Nebeski jaha~i o Sent-Egziperiju). Ve} sa prvim radovima, pre svega pe-sni~kim, otkrio je svoje profinjeno, kompleksno bi}e, svoju trajnu okrenu-tost pesni~koj su{tini. Danas se moè postaviti pitanje da li je tada{nje nje-govo stvarala{tvo pa i ono koje je nastajalo do njegove smrti (kao uostalomi stvarala{tvo drugih pesnika u to vreme formiranih oko listova Student,Vidici, Polja i ~asopisa Delo), da li je dostojno prou~eno i inkorporirano usrpsku poeziju.

Neverovatno je koliko si nepotreban – pevao je Stanisavljevi} slede}i une-koliko svoju stvarala~ku i ìvotnu izolovanost (u kojoj je bilo prisutno isamoizgnanstvo), loman, nimalo prisan odnos pesnika i sveta koji ga okru-ùje. Potpuna osamljenost dala je pe~at ve} njegovim prvim knjigama (Pe-sme * Pisma Aleksandra Ro{a, Vidici, 1965. godine i Pesme s putovanja idruge, nezavisno izdanje sa arh. S. Ma{i}em, 1969. godine), u kojima se moèna}i i stih: U pustinji sagradih dom, pustinja mi be{e oku}nica.

Stanisavljevi} je pokazao svoj talenat najpre na planu preobraàja, {irenjaokvira i redukovanja pesni~ke slike. Traìo je, pronicljivo promatrao i osmi-{ljavao, ponekad filigranski zagnjuren u mikrosvet, prizor iz prirode, pejza`koji je budio njegova ose}anja puno}om i lepotom svojih obrta, neo~ekiva-nim ispoljavanjima, senzibilitetom. Mislim da je u to vreme u strukturu me-tafore uneo mnogo toga novoga, po slobodi veli~ajnosti vizije bliskog duhusavremenih ma{tara.

Ivan Rastegorac

Osamljeno, avanturisti~ki ustreptalo srceO poeziji Miodraga Stanisavljevi}a, povodom smrti pesnika

26

U periodu o kojem je re~ interesantan je i Stanisavljevi}ev odnos premasentimentu. U na{oj savremenoj poeziji, onoj koja ne{to zna~i, sentimentje odavno progla{en balastom pro{losti i olako odba~en. Za Stanisavljevi}aje on, naprotiv, predstavljao neizmerno polje za najsuptilnija lirska istra-ìvanja. U tim traganjima bez kompleksa (mada ih ovaj pesnik nije uvekbio li{en) uspeo je da napi{e nekoliko izuzetno dobrih ljubavnih pesama,na granici ganutljivog, ali koje svojom ~ulno{}u i lepotom re~i preteù naovu stranu i postaju omiljena poputnina malobrojnih probirljivih ~italaca(»Zavojite stepenice, k njoj«, »Spre~en sam da do|em na va{u malu sve~a-nost...«, »[umski potok«, »Bejasmo u dva predela«).Kamerne, jezi~ki originalne i pro~i{}ene, mnoge Stanisavljevi}eve pesmeovog perioda okrenute su sudbinskom, iznikle iz spoja ose}anja sa razmi-{ljanjem. I kada su pred nama slike ustalasanih polja ìta, vetrovitih ve~e-ri, velikih mirnih povr{ina reka ili jezera, slike tr{}aka, vo}njaka ili naglihprole}nih pljuskova, prizor iz prirode je tu prevashodno kao neome|eniekran za projektovanje agonija du{e (»Male neve{te ku}e«, »Selo«, »U tvomposlednjem pogledu«, »Hiljadugodi{nji pljuskovi«). Na ovom mestu valjaista}i i pesmu »Pesma« koja svojim mnogostrukim nabojem, na putu kanadnaravnom, spada, po mom mi{ljenju, u najbolja ostvarenja kosti}evskelirske tradicije.Vezuju}i se za poeziju fatalisti~ki, slede}i odsev najkontemplativnijih tre-nutaka svog bi}a, u trenucima du{evnih stihija bio je sklon de~a~koj mimi-kriji, povla~enju u svoj zatvoreni svet ili prisustvovanju doga|ajima samopostrance. Neàn i krhak, pa ipak ~vrst, kontrolisan, bio je alergi~an naraspri~anost, na podignuti ton, na zadihanost. Lako}a i dovitljivost u izra-àvanju ponekad su kod njega kao bogomdani. Od svojih literarnih po~e-taka on je verovao u tehniku pesme, u versifikatorsko ume}e i ve} time serazlikovao od ve}ine tada{njih mladih pesnika. Uvek u pesni~kom stanjubacao se na svoje zabele{ke i fragmente ili na neizgla~ane celine tek kadbi osetio da su se u njemu usaglasile sve komponente za stvaranje. Sa pole-|ine nekakvih biltena, na kojima je obi~no zapisivao, stizali su do nas sti-hovi, pravi kardiogram jednog osamljenog, avanturisti~ki ustreptalog srca.

Ivan Rastegorac

Mi{u Stanisavljevi}a upoznao sam po~etkom {ezdesetih godina na studija-ma Jugoslovenske i svetske knjièvnosti. Bilo je to vreme bez televizije (tekje zapo~injao eksperimentalni program), bez kompjutera, vreme knjièv-nih ~asopisa, knjiga, jednopartijskog sistema, vreme kada su pisci i knji-ge do~ekivani sa pa`njom, kada su odràvane burne knjièvne ve~eri, nakojima si postajao ili propadao kao pisac, vreme studentskog knjièvnog~asopisa Vidici koji }e, kako se pokazalo, odigrati zna~ajnu ulogu u savre-menoj srpskoj knjièvnosti. Dakle, to je bilo, ukratko, okruènje u kojemsmo po~eli na{e studije i ubrzo se pokazalo da su neki od bruco{a ve} imaliu svojim sveskama i bele`nicama prve ozbiljne pesni~ke i prozne sastave{to je po prirodi stvari dovelo do blièg upoznavanja, pa i do zajedni~kihnastupa na knjièvnim ve~erima na fakultetu ali i izvan njega. Tu, u ta-kvim prilikama, u jednoj dosta zanimljivoj i podsticajnoj atmosferi za mla-de pisce upoznao sam Miodraga Mi{u Stanisavljevi}a i to poznanstvo, kojese ubrzo pretvorilo u prijateljstvo, trajalo je do samoga kraja.Prijateljstvo? Kada sada, posle svega, razmi{ljam o tome, izgovorio bih ture~ sa oprezno{}u. Mi{a je bio stidljiv, zatvoren, kao da je on, selja~e iz poè-{kog kraja, ose}ao strah pred velikim gradom i njegovim isku{enjima. Pri-jateljska ose}anja iskazivao je na svoj poseban, osoben na~in koji nije biouobi~ajen, a ni direktan. Meni je tada, u tim danima upoznavanja, li~io napoeziju koju je pisao i koja mi se veoma dopadala: nenametljiva, diskretna,lirska u pravom smislu re~i, jednostavna na jedan privla~an i sve` na~in,stihovi o prirodi, biljkama, svetlu i suncu, deli} nekog stvarnog ili zami{lje-nog zavi~aja koji je nosio u sebi. U toj prividnoj jednostavnosti skrivalose, istovremeno, samo srce poezije, mnogo vi{eslojnije i tajanstvenije nego{to se na prvi pogled ili prvo ~itanje moglo u~initi.Sticajem okolnosti (prvo kao urednik u Vidicima, a potom kao urednik uDramskom programu Televizije Beograd) u~estvovao sam u objavljivanjunjegove prve zbirke pesama, u realizaciji njegovih televizijskih drama, a po-tom je na moj poziv do{ao na Televiziju Beograd gde se zaposlio kao drama-turg. Valja re}i da je Mi{a Stanisavljevi} pisao odli~ne filmske i televizijske

Filip David

Pesnik u mra~nom vremenuSkica za jedan portret

28

kritike i da sam u svome ìvotu sreo malo ljudi sa tako pouzdanim i sigur-nim kriterijumom. Njegove ocene i analize bile su uvek besprekorne a dra-matur{ki saveti koje je davao piscima – oni pravi. Bio je jedan od malobroj-nih istinskih profesionalaca u ~iji se sud moglo bespogovorno verovati.Jo{ je u ne~emu predstavljao izuzetak: u danima »doga|anja naroda« pri-padao je onoj grupi malobrojnih koji su se od samog po~etka suprotstavilipreovla|uju}em populizmu i duhu palanke kao i potonjem reìmu Slobo-dana Milo{evi}a. U stvarima politi~kih procena bio je jednako ta~an i po-uzdan kao i u procenama kvaliteta umetni~kih dela. Imao je taj dubokousa|eni ose}aj za istinu, pravi~nost, a najvi{e se uàsavao svih vrsta ma-nipulacija i zloupotreba. Na{ao se odmah u nevelikoj grupi onih koji suse na Televiziji Beograd suprotstavili ratnoj propagandi i govoru mr`nje.Ali, on, li~nost izuzetno razvijene individualnosti te{ko se uklapao u bilokakav kolektivni bunt, pa i u pokrenutu sindikalnu bitku za po{tovanjekodeksa, a ni kasnije, kada je sa grupom urednika i saradnika izba~en saVu~eli}eve Televizije, nije se uklju~io u sudski spor koji je povodom togapokrenut. Njemu je bilo prirodno da tu bitku, taj spor, vodi sam, da svojeogor~enje, svoje nepristajanje, svoj bunt protiv samovolje, protiv ratne pro-pagande, laì i zlo~ina vodi na svoj, osobeni na~in, ostavljaju}i za trenutakpo strani lirsku poeziju, dramu, a pretvaraju}i svoje pesni~ko pero u ubo-jito oru`je. Njegovi satiri~ni zapisi, èstoki, duhoviti, gorki i puni jeda, za-pisi o vremenu u kojem je ìveo, o politi~arima koji su to vreme obeleìli,ve}inom su objavljivani u stalnoj rubrici u Republici, sigurno uz Korakso-ve karikature predstavljaju najbolje svedo~anstvo o svemu onome {ta namse doga|alo. Pisani briljantnim jezikom, izlaù}i ruglu jednu izopa~enupolitiku i sumanuto doba, nemilosrdni u svojim konstatacijama, aforisti~kiprecizni, u svojim najboljim izdanjima (a takvih nije malo) dostiù vred-nost antologijskih dometa u ànru.A privatno, kako se senka mra~nih vremena {irila, Mi{a Stanisavljevi} po-stajao je sve zatvoreniji, sve ogor~eniji, povla~io se potpuno u sebe, sve nedo-stupniji za spoljnu komunikaciju. Iz siroma{tva upao je u bedu, ponositoodbijaju}i da traì pomo} ili je prihvataju}i samo koliko je to bilo neophod-no, koliko nije poga|alo njegov ponos.Tako je, na kraju, prihvatio i svoju neizle~ivu bolest, kao nekog stranca kojise uvukao u njegovo telo i sa kojim on sam i niko drugi mora da se obra-~una. Za njegovu smrt najbliì prijatelji saznali su tek po{to je po sopstve-noj èlji sahranjen u najuèm krugu porodice i to vi{e od mesec dana po{tovi{e nije bio me|u ìvima.

Filip David

Da li to {tek}e {iva}a ma{ina, da l’ pokrov od li{}a {ijeDa li me vid, sluh i njuh ostavljaju?Daljine {to dosegnuh – ne beste li daleke?Divljine – ne beste li dovoljno divlje?

Nad drvenim trajanjem stola zastaje tvoja rukaI kao beli stih krhka lomi se u zglobu»Zavr{i svoju knjigu, dosta mi je bilo re~i«I odvodi{ me u zatvorenu sobu

I potom le`e{ tako prilje`no, o prljavo op~injavanje!Po svu no} dijamantom daha re`em oknaIzjutra: izle}em kroz prozor u dvori{taI da se umijem, poku{avam – vodom!

A nedovr{en sonet hrama za mnom kao psetoKad god umre jedan pesnik, druga po~inje ki{aDok kujem plan da ti velelepne sru{im dvorcePlaho se runi prah s mog zida i: sve bri{e!

(1966)

Iz zbirke Stvaranje Dubrovnika

Milan Mili{i}

Op~injavanjeM. Stanisavljevi}u

Druìo sam se u ìvotu sa dva ~oveka obdarena velikim talentom i iskre-nom skromno{}u. Redak spoj. Tim pre {to su pripadali dvema razli~itimprofesijama od kojih nijedna ba{ nije poznata po skromnosti, naprotiv. Jedanje bio glumac, drugi pesnik, Zoran Radmilovi} i Mi{a Stanisavljevi}. Oboji-ca su prerano umrla, valjda neumesni u na{em novom svetu u kojem caru-je posti|uju}e samoreklamersko nadvikivanje mediokriteta i ni{tarija.Mi{u sam upoznao juna 1968. godine u dvori{tu Filozofskog fakulteta, uvreme planetarnog bunta ~itave jedne generacije, kada se ra|ala jedna novakratkoveka utopija »politike bez politike«. Zbliìla nas je skepsa prema le-voj politi~koj retorici ove pobune, ali jo{ vi{e za nas novi ukus slobode, ose-}anje osloba|anja od ortodoksije i licemerja sivog ideolo{kog idiotizma.Za nas junak 1968. godine bio je sam ìvot. Budimo realni, zahtevajmo ne-mogu}e. I Mi{a je razumevao tu pobunu kao kulturni, a ne politi~ki doga-|aj. Ra|anje ne~eg {to bi se danas zvalo »novi kulturni obrazac«.Kulturna revolucija.Mi{a je moj drug iz te revolucije. Neuspe{ne poput mnogih drugih, delegi-rane doga|ajima u domene kontrakulture. Desetog juna, kasno no}u vra-}ali smo se sa poslednjeg mitinga. Na Trgu Republike mladi ljudi igrali sukozara~ko kolo, slavili »pobedu«, prevareni Titovim govorom u kojem ihje »podrào«. Mi{a je bio o~ajan. Doìve}emo kasnije zajedno jo{ mnogeporaze. Mi{a je bio moj drug u tim porazima.Negde kasnih devedesetih na moju njujor{ku adresu stigao je primerak Re-publike. Taj list sam, kao i mnogi drugi, ~itao po~ev od poslednje strane nakojoj je Mi{a objavljivao svoje dijagnoze. Pogled mi je pao na mali podna-slov na kraju teksta, nisam verovao svojim o~ima: »Pozdrav Sr|i Popovi}u«.Odloìo sam novinu, tog trenutka nisam mogao dalje da ~itam. Bio je topozdrav iz jednog sveta koji vi{e nije postojao, u kojem je sve propalo, kojisam poku{avao da sahranim i koji je sahranio mene, ali je sve to preìveloMi{ino drugarstvo.Sretao sam Mi{u nakon svog povratka u zemlju. Bio sam na promociji nje-gove knjige, razumeo sam za{to na njoj nije imao ni{ta da kaè, za{to ga

Sr|a Popovi}

Pozdrav Mi{i Stanisavljevi}u

31

ta »priredba« ispunjava ~u|enjem i nelagodom zbog izgovorenih pohvala.Posle svega, ~emu govor?Sretao sam ga obi~no kasno no}u kada sam se vra}ao ku}i, obi~no u pustojUlici Lole Ribara. Zastali bi, osmehnuli se, ali nismo mnogo razgovarali.Izbegavali smo temu politike. Svesni, kako bi Mi{a rekao, da smo svedenina »glupe aveti«. Naj~e{}e bi se to svelo na ono »[ta da ti ka`em!« A opet,radovao sam se tim susretima, a mislim i on, poku{avali smo jedan drugomda to nekako damo na znanje. Ostali smo drugovi i u ni~emu.Na rekama, kanalima i jezerima postoje vodomerne stanice koje mere vodo-staj, odstupanje od srednje visine niske vode. Tekstovi Mi{e Stanisavlje-vi}a objavljivani u Republici tokom devedesetih godina, poput izve{taja ovodostanju, i tada i u dana{njem ~itanju, merili su precizno, postepeno,neumitno i duboko opadanje po{tenja, pameti, duha, pa i same ljudskosti~itavog jednog dru{tva. Sa tom op{tom osekom tonuli smo svi, zajedno iistovremeno, pa mere}i se uzajamnim pore|enjem ne bi ni prime}ivalistvarnu dubinu pada da nije bilo Mi{e. Postoje vremena u kojima je naj-ve}i podvig i najve}a hrabrost – jednostavno biti ono {to jesi. Mi{a nije ni-kada bio manje od toga, ali nije podlegao ni tako ~estom isku{enju sujeteda bude vi{e od toga. Za to je potrebna prava mudrost.Izvor te mudrosti bio je Mi{in optimizam. Nema sumnje da je, gledaju}iotvorenim o~ima oko sebe, Mi{a Stanisavljevi} mogao i morao pisati tek-stove pune o~ajanja. Ali ~injenica da je naterao sebe da dr`i o~i otvorene ida uop{te pi{e dok se oko njega ru{i svet, svakako je znak vere, onoga {tobi se moglo zvati – beznade`nom nadom.

Pozdrav Mi{i Stanisavljevi}u

Da me je neko posle mog prvog susreta sa Mi{om Stanisavljevi}em upi-tao koja je njegova najo~iglednija osobina rekao bih, bez premi{ljanja – sti-dljivost. Povr{nost takvog prvog utiska mo`da je i bila prirodna. Nalazilismo se naj~e{}e u kafanama koje su tada vrvele od retora, ne obaveznonezanimljivih a ~esto i duhovitih, ali koji su se previ{e glasno, podstaknu-ti alkoholom, poigravali naizgled lucidnim zapaànjima. Mi{a je naj~e{}e}utao. Ne, nije se moglo re}i da ne u~estvuje – slu{ao je pa`ljivo, osmehivaose, reklo bi se i da uìva. Ponekad bi ne{to i tiho rekao. Vremenom sam po-~eo da se trudim da, izme|u kakofonije kafanskih glasova, ~ujem i {ta onkaè. U njegovim re~ima, kojima nije nedostajao blag humor, otkrivala seneka izvorna, sabrana lucidnost koja se naj~e{}e razlikovala od rasipni~koggovora mnogih od nas. Po~eo sam da obra}am pa`nju na njega. Zna~enjeizraza s kojim nas je slu{ao, pa i priroda njegove stidljivosti, dobijali su zamene, vremenom, novi, ponekad i paradoksalni smisao. Ve}ina od nas, ne-{to starijih od Mi{e, imala je prema njemu pomalo za{titni~ki odnos. Da lizbog njegove stidljivosti, posebno stidljivosti sa ènama? Ali, malo-pomalo,njegovo }utanje i osmeh s kojim bi pratio razgovore ̀ ivahne kafanske sku-pine tuma~io bih, katkad, u inverzivnom klju~u. Kao da je on bio taj kojije sa za{titni~kom blagonaklono{}u pratio na{e intelektualne igre dok se,prikriven svojom stidljivo{}u, posve}ivao nekoj su{tinskoj ozbiljnosti o ko-joj se sa decom ne razgovara. Prepoznao sam njegov stid ne samo kao obi~-nu stidljivost nego kao jedan eti~ki i estetski organ koji je kod njega biorazvijeniji nego kod drugih.Ipak, i on sam voleo je da se igra, mada obi~no u kamernom sastavu. Kat-kad bi se, naj~e{}e sa Ivanom Rastegorcem, popeli do mog stana iznad ka-fane »Grme~« i slu{ali muziku; on bi se opu{tao i njegova duhovitost bipostajala smelija. A, ipak, nije mogao da me zavara. Po~eo sam da pratimnjegovu poeziju (koje se, kako je jednom mnogo kasnije sam napisao, »ne}epostideti srpski jezik«). Bila je to lirika u najplemenitijem zna~enju tog poj-ma. înilo bi mi se, ponekad, da sam u njoj ose}ao prizvuk japanske poezijei da je u njegovim pesmama prisnost ~ak i sa njemu poznatim pejzaìma

Miroslav Isakovi}

Legenda o stiduUspomena na Mi{u Stanisavljevi}a

33

bila prisnost stranca. Tada me paradoks te prisnosti nije zbunjivao, ~ini mise da mi je danas jasnija. Me|utim, kako je bio moj znanac, njegovu poe-ziju nisam mogao da doìvljavam isklju~ivo kao literaturu. Zami{ljao samga kako stoji, usamljen, i posmatra svet tim pogledom. Krajnje jasnim,neizve{ta~enim, sa nepatvorenom i nimalo deklarativnom setom. Opasname{avina de~je bezazlenosti i iskonskog iskustva. Bilo je u tom pogledu,{to sam tada naslu}ivao a sada znam, neke su{tinske odgovornosti. Zatonisam mogao da izbegnem izvesno podeljeno ose}anje prema njemu: po-kroviteljstva ali i stida, kao da izneveravam ne{to va`no {to je on znao, a{to smo mi ~esto, u àru na{ih razgovora, zaboravljali.No, daleko od toga da sam u njemu tada video nekog moralnog sudiju.Uìvao je, naj~e{}e iz prikrajka, u nesta{lucima ili im se i sam prepu{tao.Ostala mi je u se}anju smi{ljena zbrka koju smo, zajedno sa Ivanom Raste-gorcem, napravili me|u u~esnicima Zimske filmske {kole u Gracu na moru,zbog ~ega smo, u ranu zoru, morali da se kri{om iskrademo iz hotela. Ismelog kupanja u ledenom februarskom moru na istom tom putovanjukoje se, jednog vetrovitog dana, zavr{ilo u Dubrovniku u neprekidnoj, sko-ro poetskoj igri kojoj se pridruìo i na{ prijatelj, pesnik Milan Mili{i}. (Tajdan, koji bih mo`da i zaboravio izme|u mnogih sli~nih, da mi se, kao sim-boli~na opomena, nije javio u jednom drugom vremenu, prvo posle Milano-ve a kasnije posle Mi{ine smrti.) Imao sam utisak da se i sam Mi{a sme-lije prepu{ta nekoj divljoj radost kojom smo ìveli tog dana, zahvaljuju}iposebno Milanu Mili{i}u ~ijem satirskom {armu nije bilo lako odoleti. Bioje me|u prijateljima i imao je poverenja u njih. Mnogo kasnije upitao samse – dokle. Upravo to dokle, mu~i me i danas.Posle sedamdesetih godina retko sam ga vi|ao, recimo da smo bili ̀ rtve flo-skule »ìvoti su nam po{li nekim drugim putem«. Ni{ta dramati~no, pro-sto smo jedan drugom i{~ileli iz ìvota. Ali smo se srda~no pozdravljali priretkim susretima. Me|utim, negde po~etkom devedesete, skoro da je naulici izbegao susret sa mnom: mimoi{ao me je brzo, mo`da je promrmljaone{to, nisam ni{ta ~uo. I slede}i put je pro{ao pored mene oborene glave,u nelagodnom }utanju. Tek kada me je video na jednoj sesiji Beogradskogkruga po~eo je ponovo da me pozdravlja. I tada sam shvatio. Nacionali-sti~ko ushi}enje uzimalo je maha. Mnogo Mi{inih prijatelja iz ranijeg vre-mena prepu{talo se, bez zazora, tom izvitoperenom ushi}enju. Broj onihkoji su njime bili inficirani daleko je prema{ivao broj imunih. Statisti~kije bilo verovatnije da }e znanci koje sre}e biti me|u zaraènima. Nije smeoda im se obra}a. Strepeo je. Unakaèn jezik borbenih pokli~a i mr`nje, takodalek njegovom lirskom jeziku, zaposeo je scenu. O~ito se gadio. I vi{e, {toje bio poslednji vid naklonosti prema onima s kojima je nekad bio blizak,stideo se zbog njih. Njegovo ose}anje stida, ranije skoro poput metafizi~kog

Legenda o stidu

34

stava izraslo iz li~ne stidljivosti, pomalo rasplinuto, po~elo je da dobija sa-svim odre|eno usmerenje. Vreme ga je obilato hranilo: istorija je u kratkomperiodu istresla na ovo podru~je obilje laì, plja~ke, pokolja, izvitoperenogi ubila~kog patriotizma, prevara, gluposti, mnoìli su se konvertiti, koristo-ljubivi du{ebri{nici, pisci koji su se zanosili ratnim pohodima, blagosiljanizlo~inci, la`ni rodoljupci koji su ratom zgrtali bogatstva, dok je osiroma-{en i zalu|en narod tro{io poslednje ostatke i svog morala i svoje materi-jalne bede na »nacionalnom buvljaku«. Po~eo je da ispisuje hroniku togbrloga. Pratio sam njegove napise u Vremenu, Borbi, kasnije u Republici,po~ev od antologijskog teksta »Abdicirajte!« upu}enog Slobodanu Milo{e-vi}u krajem 1990. godine, jo{ pre po~etka ratova. Njihovu duhovitost, kojuje ipak sa~uvao, sve ~e{}e je prekrivalo ga|enje.Da li je ga|enje bilo razlog {to je poslednjih godina ìveo u bedi? Neki, odmene skriven, li~ni razlog? Ili stid koji ga je vezivao za egzistencijalno dno?(Nije slu~ajno jedna njegova kolumna nosila naslov »Vreme bez stida«.)Kao da je svako pomeranje iz bede zna~ilo kompromis sa bedom i gado-stima vremena u kojem je ìveo poslednjih godina. Bio je izba~en sa Tele-vizije. Nije mogao, ili nije hteo, da preuzme, osim pisanja svojih kolumni,neki posao koji bi njegov materijalni poloàj u~inio bar malo povoljnijim.Vi|ao sam ga, katkad, kako prodaje drangulijice na Bulevaru ili kraj Pa-lilulske pijace. Vedrina s kojom mi je govorio o tome kako ih pravi ili o do-godov{tinama sa malim uli~nim prodavcima zapanjuju}e je odudarala odjetke turobnosti njegovih ~lanaka. Ja, me|utim, reaguju}i mo`da sasvimkonvencionalno, nisam mogao da izbegnem ose}anje stida. Izgledalo mi jezasti|uju}e da je ~ovek njegovih vrednosti tako olako, posebno od njemuprofesionalno bliskih, prepu{ten nema{tini. Suptilni pesnik, tvorac nekihod najboljih de~jih drama srpske knjièvnosti kao da u novonastalom svetunije imao ni najmanju ni{u koja bi mu obezbedila elementarno pristojanìvot. Ili je nije hteo? Dok je kod mnogih bilo »zatrto ose}anje sramote«, onje tu sramotu, pretpostavljam, doìvljavao skoro fizi~ki. Negde je napisao daje »prekora~enje estetskog praga osetljivosti uvod u ro|enje monstruma«.Njegov prag estetske i moralne osetljivosti o~ito je bio veoma nizak zbog~ega je bio ranjiv i u »obi~nim vremenima«. Monstruoznosti devedesetihpro{log veka za takav estetski i moralni prag su, verovatno, bili nepodno-{ljivi. âk i svaki napor najobi~nijeg snalaènja u takvim okolnostima mo-`da je za njega izgledao kao moralni i estetski prekr{aj. Za one koji su gacenili, a nisu imali snage da prate rigorozni izbor njegovog na~ina ìvota,mada dovoljno osetljivi da ga bar donekle razumeju, on je mogao da budestalna opomena, grani~ni slu~aj koji odràva tako neophodnu meru stida.Jednom sam ga sreo na nekom protestu, mislim povodom preuzimanjaStudija B od strane Milo{evi}eve vlasti. Pred zgradom Gradske skup{tine

Miroslav Isakovi}

35

stisnuta tela. Mi{a je, kao u nekoj dobokoj rupi izdubljenoj u gomili uza-vreloj od negodovanja, potpuno usamljen, sedeo na tlu. Glava mu je bilapognuta. Prilo`io je svoje telo protestu, a ipak?... Seo sam pored njega, ni-smo imali potrebu ni da razgovaramo – kao da je sve bilo jasno. Na neki na-~in, ma {ta se bude desilo, i kada bude i ako bude prestala dugogodi{njamora, na{a osaka}enost bi}e kona~na. I pam}enje zauvek zatrovano. Ni-sam bio sposoban ni da se na pravi na~in setim onog mladi}a koji je pisaotanane pesme ili se stidljivo sme{kao uz kafanski sto jer je, i meni samom,se}anje bilo izobli~eno jednom izvitoperenom optikom. Shvatio sam da su~ak i kolumne koje je pisao bile neki oblik samo`rtvovanja, jedno visoko-eti~ko samosaka}enje. Ponovo sam osetio stid. Recimo, da je i ovaj stid zave-{tanje koje nam je ostavio.

Legenda o stidu

se}anje na Mi{u Stanisavljevi}a puno je nekakvih protivure~nosti koje sume ~as vezivale za tog ~oveka, a ~as udaljavale od njega. Mi{u sam prvi putvideo na seminaru na{e katedre u Takovskoj ulici, kad se jednom godi-{nje odràvala kao nekakva smotra pesnika. Bila je tu gomila sada sasvimnebitnih miljkovi}evaca koji su u stilu vatra i ni{ta sa puno retori~kog àra,za to su Crnogorci eksperti, govorili neke op{te~ove~anske istine, Prome-tej do Prometeja. Onda se u toj gomili bledolikih pojavi jedan mla|i sa pr}a-stim nosom i neboplavim sitnim o~ima, izvadi nov~anik, u stvari bu|elar(ti zna{ za{to bu|elar bolje pristaje njegovom stilu), i po~e da traì po pre-gradama. Najzad je izvadio ispresavijan papir, razmotavao ga je drhtavimrukama, tremor je bio sastavni deo njegovog senzibiliteta, i glasom tako|epodrhtavaju}im po~e da ~ita nekakav lirski zapis o bo~ici za ve{plav. Biloje to toliko novo da se i sad sa vedrinom se}am tog trenutka. Bili smo ugodinama kada smo poeziju stavljali iznad svega i kada takmi~enje pesni-ka nije biralo sredstva, a jedino sigurno sredstvo je bilo Tito partija, omla-dinska akcija. Mi{a je neko vreme bio miljenik nekih krugova te je na sre-}u za knjièvnost na Univerzitetu postao glavni urednik Vidika, i tada suVidici stvarno bili odli~ni jer su objavljivali nepoznato. Ali zakratko jer seStanisavljevi} nije dao pokoriti komesarima. Objavljivao je proskribovanea sjajne Ruse: Pasternaka, Mandelj{tama, Remnizova, Bjelog itd. Onda sudo{li komitetski aparat~ici i oterali Mi{u i drugove i stavili ta~ku na jedansjajan period Vidika. Za Mi{ine vladavine odneo sam neke pesme sa ogrom-nom tremom i on je odabrao dva kratka zapisa iz te gomile, jedna od te dvepesmice po~injala je ovako: Nema vi{e o ~emu da se pi{e... Lo{a preporukajednog po~etnika ili mo`da dobra. Takav je bio Mi{a. îtao sam sve {to jepisao pa i njegove filmske kritike, ~itao sam ga jer sam ose}ao da taj ~ovekzna {ta je jezik, kasnije je on to svoje ose}anje jezika razvio maestralno ude~jim dramama i uop{te u svojoj poeziji, pa i pamfletima u Republici. Jed-nom sam u jednom uglednom dru{tvu pitao {ta prvo pro~itate u Republicii svi su odgovorili »’umor u glavi«, a niko od tih ljudi Mi{u nije li~no pozna-vao. On je bio deus absconditus Republike. U studentskoj mladosti je bio

Predrag ûdi}

Dragi Ihi,

37

zanesen plemenitim junacima vesterna te je nosio ko`ne prsluke i pone-kad mi je li~io, s onim svojim nosom prkosno podignutim u nebo, na Ri~ar-da Vidmarka i dobro mu je to stajalo. Najzad, do kraja ìvota nije se dao,a to je platio stra{nom usamljeno{}u koju posle Marijine smrti vi{e nijemogao podneti. Naravno, sudbina takvih pesnika, kao {to su Milan Mili{i}i Mi{a Stanisavljevi}, nikad ne}e previ{e zanimati na{u kulturnu javnostniti na{e takozvane knjièvne poslenike, jer nije sudbina poezije da svakonjom ispira usta, ve} da postoji negde uprkos svim drangulijama teku}egìvota, pa i knjièvnog, jer ona mora biti uvek otkri}e, uvek nova i uvekjoj se moramo vra}ati kao spasenju za na{e tako uspavane du{e. HrabrostMi{e Stanisavljevi}a bila je hrabrost kamikaze u vreme Milo{evi}evih li-kvidacija po ulicama, za {ta je bombardovanje bilo dobar paravan. Mi{a jepisao tako da sam se jeìo od straha. Jednom sam to na ulici rekao njego-voj Mariji: »Marija, pozdravi ga i reci mu da se pla{im da ~itam koliko jeto razaraju}e za ono dvoje«.Ne znam koliko mi je bilo potrebno da shvatim za{to toliko volim ànr sli-karstvo. Pre izvesnog vremena dosa|uju}i se na nekoj sednici nekog mi-nistarstva gledam na zidu ne{to kao Kanaleta. Venecija, brodovi, luka, ne-kakva radinost i uùrbanost, i toliko mnogo detalja u jednom nevelikomramu. Ali, u stvari, sve je tu u mno{tvu doga|anja zauvek zaustavljenotako da tu vreme ne igra nikakvu ulogu. Stvari su date jednom zauvek.To je, dakle, ta ~arolija ànr slikarstva da lak{e nego druge teme u likov-noj umetnosti pokaè o~iglednim poni{tavanje vremena. Tako mi se ~inisada da Mi{a Stanisavljevi}, zape~ativ{i svoje delo metafizi~kim pe~atom,stoji usred na{e ànr slike u ko`nom prsluku, podignute glave, kao nekineustra{ivi vestern junak iz na{eg detinjstva, stoji usred te pijace svega isva~ega, moralne i materijalne tranzicije a la renesansna tranzicija, samnasuprot ~itavog jednog dru{tva be{~a{}a, sam i trajniji od bronze.

Dragi Ihi

Mi{u sam upoznao kao student prve godine negde u prole}e 1966. godine.Odneo sam dve ili tri pesme u redakciju Vidika, koja je bila u onom ru{ev-nom, kafkijanskom zdanju sa brojnim terasama prema svetlarniku, nauglu Knez-Mihailove i 1300 kaplara. Pesme sam predao nekom meni nepo-znatom uredniku. Posle desetak dana svratio sam do Redakcije da vidimda li su moji radovi primljeni. Tamo je bio jedan oniì plavu{an. Kazao sammu zbog ~ega sam tu, a on me upitao za ime. Pogledao je u neku svesku irekao: »Ne, nisu primljene«. Istog trena obuzeli su me bes i razo~aranje. »Aza{to?«, pitao sam dok mi se grlo stezalo. Mladi} tiho, izbegavaju}i moj po-gled i ugnuv{i ramenima, odgovori: »Pa nisu mi se dopale«. Nedugo potomsaznao sam da se urednik koji mi je odbio pesme zove Miodrag Stanisavljevi}.Mnogo, mnogo kasnije, kada je na{e drugarstvo bilo na »visokom nivou«,ispri~ao sam mu o mom prvom susretu s njim. Naravno, nije se toga setioali se slatko nasmejao.

***S Mi{om sam bio prijatelj dugo godina. Kaèm prijatelj, a pod tim podra-zumevam i brojna zahla|enja i pribliàvanja. S njim nije bilo lako. Ne}uda kaèm da je bio neveran prijatelj ve} poseban, svojeglav, zapravo praviindividualac. Na{e zbliàvanje odvijalo se uglavnom oko nekih konkretnih»projekata«, a ti projekti su zahtevali zajedni~ki rad i paralelno osvajanjeistoga. Nekada su razlozi za zahla|enje odnosa bili sasvim banalni, na pri-mer vremenska neuskla|enost u obavezama. To je njemu bilo dovoljno dase »osamostali« i da krene svojim putem. Slede}i na{i susreti bili su oficijel-ni i hladni. I sve tako, dok ga ne{to ponovo ne bi navelo da se zbliìmo.O brojnim pribliàvanjima i na{im, danas bih rekao de~jim aktivnostima ukojima smo uìvali i koje su nam u velikoj meri obojile ̀ ivot, mogao bih mno-go toga da ispri~am. U tim trenucima bili smo zaista bliski i sledili smoiste ciljeve. Ti periodi trajali su po 3-4 godine, pa opet prelazak na »indivi-dualni rad«. Sredinom sedamdesetih godina pro{log veka obojica smo radiliu Televiziji Beograd. On u Dramskom programu na prvom, a ja u [kolskom

Ibrahim Hadì}

Sam protiv zlih sila

39

na tre}em spratu. Skoro svakodnevno smo se vi|ali na drugom spratu u hod-niku i pri~ali i planirali razne stvari. êsto smo odatle odlazili na teren.

***Mogao bih da pi{em o Mi{inom streli~arstvu i njegovim prvo ru~no pra-vljenim lukovima i strelama, o samostrelima (i danas ~uvam jedan koji mije poklonio kasnih sedamdesetih, mada ga ne koristim), pa zatim o pravim»fabri~kim«, do »markiranih«. Bio je pravi Viljem Tel. Mogao je strelom daskine jabuku sa glave kakve lepotice.

***Mogao bih da pi{em o na{im zajedni~kim odlascima na otpad. O na{oj èljida se »osamostalimo« i da ne zavisimo od dràve i njenih proizvoda. Pona-vljali smo razne eksperimente koji su odavno bili izvr{eni. To nam nijesmetalo jer nam je i to pri~injavalo radost li~nog saznanja i sticanje novogiskustva. Uz predano izu~avanje literature – on sve o optici a ja o struji uautomobilima – najozbiljnije smo poku{avali da re{imo problem perpetuummobila, da ulovimo sun~evu i eolovu energiju. âk smo se zanimali i zamini-centrale na vodu, pa i na bio-gas. I danas mi negde, u nekim sanduci-ma na terasi, leè brojne osovine, kuglageri, farovi, diname itd. U ovom po-slu on je dalje odmakao od mene: skoro da je preselio ceo otpad u svojuku}u. U svom dnevniku sam zapisao: dogovorili smo se da oko podne kre-nemo na otpad. Zaista sam bio sretan. Dan je bio kao ro|en da se provedeu preturanju gvo`|urije. Na{li smo se ispred Televizije. I on je blistao odsre}e. Iako njegovo lice izgleda melanholi~no, tog trena mu je nevidljivavatra sijala iz sitnih, plavi~astih o~iju. Neprestano me je tap{ao po le|ima.I{li smo pe{ice prema Vi{nji~koj ulici gde se nalaze brojni otpadi. Bili smobliskiji nego ikada pre.– Zna{ prijatelju, nabavi}u neverovatnu stvar – rekao je dosta tajanstveno.– [ta to? – upitao sam pogledav{i ga radoznalo.– Nabavi}u knjigu mogu}ih izuma. Knjigu gde su pobrojani svi mogu}i izu-mi koji do sada nisu realizovani. Sve ono gde bi se moglo i}i dalje u otkrivanje.– Gde to? – pitao sam ga.– Pa objavljena je u Engleskoj. Objavilo je Kraljevsko udruènje pronala-za~a. Oni su pametni ljudi. Za svaki mogu}i projekat izvr{ili su matema-ti~ke prora~une i fizi~ke i hemijske analize. Ko se upusti u posao ne morada luta. Samo, prijatelju, sedi – i kombinuj. Oni kaù: gledajte ovu stvar.Tu bi moglo ne{to da nastane. Dati su crteì i {eme. I tebi ostaje samo dagleda{ i da uo~i{ najva`nije. Potreban je samo kliker. Oni kaù: mi smo toproverili. Mogu}e je ali nismo u stanju to da pokrenemo ili da spojimo.


40

– Kad }u to da vidim?– Pa nisam je jo{ ni ja video. Samo sam ~uo. Evo, recimo, ~uo sam za ovajogled koji jo{ nije postao izum. U ve}i lonac sipa{ vodu, a manji zagnjuri{otvorom u ve}i. I po~ne{ manji lonac da pokre}e{ gore-dole, kao kakav klipu motoru, i posle pet minuta voda se zagreje na 80 stepeni. Problem jekako da pokre}e{ odre|enom brzinom lonac gore-dole. I postavlja se pita-nje: da li je ve}i utro{ak energije od proizvedene. Ko izmisli da na lak na~inpokre}e lonac gore-dole, re{io je problem centralnog grejanja, parnih tur-bina i jo{ mnogih drugih ma{ina.Sa izuma pre{li smo na pri~e o vilama, vilenjacima, |avolima. Traìo je damu kaèm sve {to znam o tim bi}ima i njihovom prisustvu u mom zavi~a-ju. On je u to vreme pisao dramu za decu »Nemu{ti jezik«.– @urim da zavr{im onu dramu za decu. Dugo je razvla~im. Ve} }e mi po-zitivni junak postati negativan od tolikog ~ekanja. Sve sam onomatopejerazradio. Da zna{ samo kako je to te{ko. Kaèm na jednom mestu u obli-ku pitalice: {e{ir mi je dubok, {e{ir mi je... kaaakav? Pas odgovara: av, av.Onaj {to re{ava pitalicu ~uo je psa kako laje pa kaè: plav, plaaav! I tako to.Ali veoma je te{ko sve na}i.Prodoran zvuk sirene ogromnog teretnjaka u Vi{nji~koj ulici tera nas u stranu.– Prijatelju, mi }emo da poginemo. Mi smo u ludom zanosu – kaèm mu.Voza~ provla~i glavu kroz prozor i pljuje nas. Preti nam prstom.

***Zove me telefonom iz svoje redakcije.– Alo, ovde istra`ni biro! Si|i brzo.– Ne}u ako nema{ ne{to novo.– Ma do|i, ima. Ima ne{to straobalno.– Dobro, dolazim.On me ~ekao u hodniku. Bio je oslonjen o zid sa cigaretom u ustima. Po~eoje da pri~a i pre nego {to sam mu pri{ao blizu.– Kad si kilav pa nisi hteo da idemo. Bio sam ju~e na otpadu. Kupio samjednu {koljku od fara. Ranije sam bio primetio da ih ima dosta, a ju~e samjedva na{ao jednu. Negde su ih zatrpali. Sino} sam far prinosio do sijalice.Da zna{ kako poja~ava svetlost. Jutros sam ga izneo na sunce. I da vidi{tu ~aroliju. Provu~em prst kroz onu rupu, a ono me ope~e. Pogledaj kakavmi je prst – i poturi mi kaìprst pred o~i na kojem je bila, kod prvog zgloba,crvena opekotina u obliku prstena.– Ne laì – viknuo sam – to si se opekao na ne{to drugo. No, zaista mi je bilodrago {to je na putu velikog otkri}a. Nimalo nisam bio ljubomoran.– Stvarno – re~e i nasmeja se.

Ibrahim Hadì}

41

Ja ga zagrlih od radosti i stisnuh mu glavu na moje grudi.– A posle sam stavio novine, a ono sine, ne da pali kao {ibica, ve} ih potpaliistog trena kao da su od benzina.– Ma nije mogu}e?– Stvarno. Posle sam provukao crnu plastiku. Pipnem je po onom mestugde je pao snop svetlosti. Ona mi se zalepi po prstima kao klju~ali katran.Ja pljuj po prstima, pljuj.– Pa to je fantasti~no. A {ta misli{, da li bismo mogli po tom modelu dauve}amo far?– Moglo bi. To je princip sfernih tela – re~e nau~enu re~enicu iz optike. Onaprelamaju svetlost, odbijaju je i {alju kroz rupu. A da si video misteriju. Pra-ve utvare u faru. Kada sam sino} prineo far sijalici, odjedanput primetim uvazduhu jo{ jednu oblikovanu sijalicu, trodimenzionalnu. To je neverovatno.– Pa to je iz domena magije. Mora da su ti se o~i zamorile od svetlosti pa suti se privi|ale sijalice u vazduhu.– To je trik, ali sijalice su kao stvarne, potpuno iste.– Blago tebi, ti ima{ divnu terasu. [ta bih ja dao da imam ne{to takvo gdebih mogao da eksperimenti{em – kazah, hvale}i njegove uslove za rad.– Nemoj o ovome da pri~a{ nikom od prijatelja. Smeja}e nam se. Oni ni{tane rade ve} samo sede i zezaju – upozori me na rastanku.A danas, dok ovo zapisujem, pitam se {ta li bi mi Mi{a rekao. Mo`da: »Nijetrebalo o ovome da pi{e{. Pomisli}e da smo bili ludaci«.

***Sedimo u na{em sindikalnom restoranu na petom spratu. Poslednje novem-barsko sunce zagreva kroz stakla stolove. Prijatno je. Pu{imo i ~ekamo danam kelnerica donese ru~ak.– Je li te èna izbrisala sa spiska kad ru~a{ ovde? – pita me zajedljivo.– Ma nije. Ho}emo li da idemo na otpad?– Ne. Imam neke obaveze, preglede filmova – kaè kao da èli da mi stavido znanja da ja samo tra}im svoje i njegovo vreme.– Daj mi tu dinamu {to si kupio, treba mi za vetar.– Ne dam! – re~e odse~no.– Pa plati}u ti je.– I ja }u na vetar – re~e iako smo se jo{ na po~etku istraìvanja dogovorilida on koristi sunce a ja vetar.– Pa dobro, ne}u ja valjda da prelazim na sunce?– Kako ho}e{.


42

– [ta je? Kao da je ba~en kamen razdora izme|u nas – pitam ga malo {aljivo.– Ne, nije, nego onako.– Ti kao da si ljubomoran {to mi je uspelo da podesim propeler i da mi zasijasijalica.– Ma, eh. Da mi vrati{ burgiju.– Done}u ti je sutra u redakciju.– Nemoj da me zajebava{. I ovako ne mogu od kolega da ìvim. Donesi mije u utorak ili u sredu ku}i.– Taman posla, pa da me upregne{ da ti pomaèm – rekoh polu{aljivo.– Ti kako ho}e{, ja u nedelju po~injem sa proizvodnjom i to direktno napropeler naglavljujem kuglagere... A burgiju mi po{alji po{tom.

***Mogao bih da pi{em o Mi{inom iznenadnom interesovanju za {tampar-stvo. U tom periodu ge{tetneri su izlazili iz upotrebe, a on je u njima video{ansu da osnuje sopstvenu {tampariju. Tada je ìveo u Kopernikovoj i tona poslednjem spratu. Imao je dosta {irok hodnik ispred ulaza pa jo{ i tera-su. Sve je to postepeno pretvarao u skladi{te. Re|ali su se jedan do drugogpokvareni ge{tetneri koje je on dovodio u nekakav red. Bio je pravi preci-zni mehani~ar. U tom periodu pokrenuo je svoju ediciju »Spirala« u kojojje {tampao dramu Vo|a i zbirku pesama Ritmovi. Nekoliko godina kasnijesvoju »Spiralu« udruìo je sa Knjièvnom fabrikom »MJV i deca« koju jepokrenuo knjièvnik Miroslav Josi} Vi{nji}. [tampali su zbirku pesamaRitmovi I, II i dramu »Vo|a«.Osim ge{tetnera, skupljao je i pisa}e ma{ine. Kombinovao je njihova slova.Sa jednih prebacivao je slova na druge. U tom periodu nastala je njegova~uvena de~ja pesma »Zec sa govornom manom«. A znate li za{to ovaj zecima govornu manu? Oda}u vam tajnu. Mi{ina ma{ina, kupljena na otpadu,o~igledno ba~ena iz neke zapadnja~ke ambasade, na latini~nim slovimanije imala dijakriti~ke znake. I to mu je dalo ideju da napi{e ovu genijalnupesmu, koju sa velikom rado{}u citiram:

Doziveo sam strasnu traumuKada su u nasu sumuDosli lovci da loveNas sirote zecove.

Zalajase kerovi strasnoI grmnu lovceva puskaI vidite rezultat:Poceo sam da suskam.

Ibrahim Hadì}

43

Za mene kao zecaTo je velika nesrecaJer svi drugi zeciPravilno izgovaraju reci.

Odlucih zato da se lecimDa pravilno govorim reciDa mi se ne smeju zeciI ceo rod pseci.

Ovako vise ne ide!Sutra vec – casna rec! –Idem kod psihijatraDa vidim sta on smatra.

***Mogao bih da pi{em i o Mi{inim poku{ajima u grafici. Meni su kao istori-~aru umetnosti bile poznate slikarske tehnike, pa smo na otpadu kupilinekoliko plo~a linoleuma na kojima smo urezivali svoje crteè. On je na-pravio grafi~ko re{enje za svoju ediciju »Spirala« i dva autoportreta, jedanza dramu »Vo|a« a drugi za Ritmove. Bio je iznena|en i odu{evljen rezul-tatima dobijenim u visokoj {tampi.

***Mogao bih, isto tako, da pi{em i o zajedni~kom ulasku u svet gljiva koje suse nadovezale na na{ projekat osamostaljivanja. Polako smo se opremalii stru~nom literaturom. No, ova pasija i na{e vi{egodi{nje lutanje po {u-mama u okolini Beograda ~esto su nas dovodili do »zale|ivanja«, ~ak i dototalnog prekida odnosa. On je sve {to nije bilo za jelo nazivao `gadijom,a mene je svet gljiva sve vi{e usisavao, okretao upravo prema »`gadiji« ipostao sastavni deo mog ìvota. Kontaktirali smo onda kada bi on ne{tona{ao u {umi, a {to ga je izgledom, mirisom i koli~inom privla~ilo, a nijebio siguran da li je jestivo. U tim trenucima traìo je pomo} od mene i za-kazivao mi sastanke. Naj~e{}e smo se sretali na ulici. On se s jedne straneulice pojavljivao sa gljivama u kesi, a ja sa nekim od boljih »klju~eva« za glji-ve. Nekoliko puta smo imali sastanke u ve~ernjim satima ispred nekogdobro osvetljenog izloga ili pod uli~nom rasvetom. Bog zna na kakve smo za-verenike li~ili svetu koji je prolazio pored nas. Osim toga, Mi{a je po~eo dase bavi i izu~avanjem lekovitog bilja. Priznajem, u tome ga nisam sledio.Jednom sam mu, u prole}e, kazao da sam na{ao poprili~nu koli~inu cenje-nih gljiva smr~aka. – Ja ih nikada nisam na{ao. Ne uspevam da ih primetim.Oni tebi li~e na minareta pa ih uo~ava{ – rekao mi je.


44

***A i o njegovom skupljanju raznih predmeta i o njegovom ru~nom radu imalim kartonskim tezgicama na Bulevaru revolucije ili pored Palilulskepijace tako|e bi trebalo pisati. Jednom sam mu rekao: – O~igledno, tebetvoja èna vi{e voli nego mene moja. Zabranila mi je da donosim stvari saotpada.Drugom prilikom stajao sam pored njega i njegove tezgice na Bulevaru.Pu{ili smo. Slabo se ko zanimao za njegove stvari. Odjednom je pri{la jednaèna i dohvatila neku maramu, koja je jednim delom bila na kartonu a dru-gim na zemlji. – Ostavi to – kazao je strogo. @ena je vratila maramu i oti{la.– Pa kako ti to sa kupcima? – pitao sam ga. – Ne da{ im ni da razgledajuono {to bi da kupe.– Ma idi, samo mi ih prljaju. Jedu bureke i onako masnim rukama dodi-ruju mi stvari.

***Mogao sam ceo ovaj tekst da naslovim Sam protiv svih, ili Mi{a protiv zlihsila. Mi{ino nepristajanje na zale|enu i idealizovanu sliku dru{tvenog po-retka u kojem je ̀ iveo ispoljilo se jo{ u njegovim prvim, nazovimo ih lirskimpesmama. Uvek je iz njih provejavao ili ~ak direktno govorio jedan kriti~kiglas. Ve{to skriven iza lirskih slika nije bio naro~ito prime}en od brojnih~uvara poretka. Ali zato njegova drama »Vo|a« nije na{la trupu koja bi jeu vreme njenog nastanka izvela na pozornici, pa ni do danas. No, krajemdevete decenije dvadesetog veka Mi{a o{tri pero i kao Don Kihot juri{a nana{e svekolike vetrenja~e, vetropire, vampire. Nikom nije ostao duàn. Amasvi odreda bili su predmet njegovih àoka. Boè, {ta im je sve kazao i kakoih je dobro okarakterisao. Kako ih je u startu sve prozreo i prezreo. Pro-zreo kao najbolji ~ita~ lo{ih namera. Prezreo sa jedne moralne i aristokrat-ske visine.I da vam prepri~am jedan originalan Stanisavljevi}ev na~in borbe protivreìma i njegovog vo|e. Negde 1993, dok smo po jednoj {umi blizu Beogra-da traìli pe~urke, Mi{a mi je ispri~ao pri~u o jednom svom performansukoji je izveo tih dana. Naime, u Beogradu je bilo opsadno stanje. ̂ uvari re-ìma Slobodana Milo{evi}a bili su na svakom koraku. Skup{tinu Jugosla-vije ~uvali su na tu|u i svoju smrt spremni plavci. Mi{a je dan ranije u {umina{ao kornja~u i doneo je ku}i. Na njenom oklopu ispisao je vodootpornimflomasterom: Dole Sloba! Kornja~u je odneo ispred Skup{tine i usmerioje prema obezbe|enju. Ona je sporo, ali dosti`no, kao u ~uvenoj trci s Ahi-lom, odnela poruku ispred nogu tako|e oklopljenih ~uvara. Autor projektaposmatrao je iz prikrajka prizor: ugledav{i kornja~u i pro~itav{i porukupolicajci su se hvatali za glavu ne znaju}i {ta da u~ine sa hrabrom ìvoti-

Ibrahim Hadì}

45

njom. Bili su u nedoumici da li da je uhapse ili da je na licu mesta streljaju.A mo`da ih je mu~ilo su{tinsko pitanje: ne {alje li to sama priroda antimi-lo{evi}evske parole?!

***Trebalo bi ne{to re}i i o njegovoj strasti prema kompjuterima, mada nanjima nije pisao. U svom stanu bio je okruèn hiljadama gajtana (stvarnohiljadama raznih gajtana), hard diskovima, raznim ~ipovima, CD-ovima,disketama (mekim i tvrdim) i ko zna jo{ ~im. Rekao mi je da sve to sklapai da prodaje polovne kompjutere. Jednom prilikom, a negde posle ubistva\in|i}a, primicao sam se zgradi u kojoj je Mi{a stanovao. Bacio sam pogledprema njegovom VIII spratu. Zapanjen, ugledao sam kako sa njegove te-rase visi obe{en bicikl (o~igledno, Mi{a je ispunio sav prostor pa je po~eoda koristi i fasade kao mesta za skladi{tenje svojih rekvizita). Pored biciklavijorilo se razapeto belo platno sa nekakvom ispisanom porukom. Odmahsam pomislio da je izbacio neku parolu, ispisao neku poruku posle \in|i-}evog ubistva. S naporom sam pro~itao: »Prodajem kompjuter pentijum2«. O, boè, nasmejao sam se. Ovo jo{ do sada nisam video, da se neko re-klamira na nebu. Koji li }e kupac kompjutera dizati glavu da traì oglaseu oblacima.Ina~e, kad god bih ga posetio èleo je da mi demonstrira kako rade kom-pjuteri. Li~io mi je na Nikolu Teslu sa ~uvene fotografije u radionici u Kolo-rado Springsu, samo {to oko Mi{e nisu sevale munje ve} je kroz plastikomzalivene kablove tekla niska struja. Spajao je preda mnom nekakve kai{e-ve, gajtane, ku}i{ta i, na moje ~u|enje, na monitoru udaljenom par metaraod hard diska pojavio bi se identifikacioni natpis a zatim ikonice.

***Pose}ivao sam ga u vreme njegove bolesti. Bio je usamljen, usamljen, usa-mljen. Sedeo je na svom preskromnom krevetu sa rukama izme|u nogu.Uvek je pri~ao tiho, a sada ve} i nemo}no. Na terasi ili pored njega na kre-vetu bili su njegovi verni ve} petnaestogodi{nji psi ̂ eda i Ku~ka. Pred smrtpisao je Dnevnik umiranja i jednu kra}u dramu koju je pro~itala MirjanaMio~inovi} koja ga je tako|e pose}ivala. Za vreme posete najradije je pri-~ao o kompjuterima i lekovitom bilju i gljivama. Insistirao je da ostanem{to duè kod njega: – Gde }e{? [to ùri{? Sedi da pri~amo. Sedi. Ho}e{ line{to da ti poklonim? Ho}e{ li neki kompjuter da odnese{ u Roàje? Ho}e{li CD sa [abanovim pesmama?Jednom prilikom poneo sam i fotoaparat. – Ho}e{ li da te fotografi{em? –pitao sam ga. – Moè – odgovorio je. Napravio sam 5-6 snimaka.


Tiho i neprimetno, u ovim smutnim i obezna|enim vremenima, zami~uprijatelji preko visokousudnih me|a. Odlaze bez java i pozdrava, prepu{te-ni svojoj ti{nji i du{evnom neproziru. Odnose zlatonosne re~i iz zatajenogre~nika i onaj magi~ni plami~ak u o~ima zagledanim u nebo prvi put ugle-dano sa ku}nog praga. I san nedosanjan... I zuj fantazmagori~nog p~eli-njaka. I bruj zvona sa visova ~e`njivih – samo njima znanih u izmagliciìvotodajne gramatike, u ~arovitim slikama uramljenim najvi{e uzdahomi neutehom.Ovo zapisujem zate~en ve{}u da je umro pesnik Miodrag Stanisavljevi},moj sadrug iz uì~kog |akovanja i kasnije beogradskog do{kolovanja naistom fakultetu, u ~itaonicama, u redakcijama studentskih listova i ~aso-pisa, na knjièvnim ve~erima, u klubovima i kafanama. Stariji dve-tri go-dine od mene, ve} je uveliko pripadao literaturi, posebno onoj oslobo|enojtro{ne metaforike i tradicionalnog pevanja, otvorenoj za modernu poezijui za kriti~ko mi{ljenje koje nadilazi okvire osvojene poetike. Istina, bili smou mnogo ~emu razli~iti, u~io je marljivije i sistemati~nije, a ja sam vi{e vre-mena provodio sa kafanskom bratijom i no}obdijama. Ali, svaki na{ susretje proticao u znaku mladala~kog prijateljevanja, poverljivosti i omamlje-nosti pesni~kim re~ima i, nadasve, u doticanju zavi~ajnih tema i zatajnihizvora koji su nam svojim iracionalnim ùborom blaìli prve ozlede i raneu sudaru sa stvarno{}u. Ja sam na svom iluzornom putu mislio da }u ~elommo}i da sru{im neprelazne zidove, a on se na svoje pesni~ko nebo peo uz»zavojite stepenice« pa`ljivije i usredsre|enije na jezi~ku istan~anost i iza-zovne, nikada potpuno istraène zaumne rudokope. On je svoje stihovepodre|ivao »dahovima« i »ritmovima«, a ja onom neizvesnom i ru{nom ta-lasu, koji potire nepo{tedno sve za~eto u snenosti. Poeti~ki ukr{taj se de-{avao u oslu{kivanju maternje melodije i zvuka za~etog u »fruli od sedam~ula«, njegovoj – u Srednjoj Dobrinji, mojoj – na Ljubanjama. Tom zvukunismo mogli odoleti veruju}i da }emo mo}i ponovo na}i ono {to smo odavnoizgubili u detinjstvu, u iskonskim neodgonetljivim gatkama i samoglasnimmitskim ~estarima. To izgubljeno, zvu~i paradoksalno, vi{e nas je obasja-

Radomir Andri}

Pesma koja putuje

47

valo svojim za~udnim zrakom nego ono {to je posedovalo neporecivu vidlji-vost. Taj zrak na pesni~kom jeziku Miodraga Stanisavljevi}a doticao jesamo su{tastvo zavi~ajnog tajanstva.Otuda sam voleo da mi kazuje »Pesmu koja putuje«, iako sam je znao napa-met i ~esto je govorio. I sada verujem da niko nije napisao lep{u i slikovi-tiju pesmu–posvetnicu Zlatiboru, u kojoj razaznajemo boje i treptaje ne~eg,istovremeno stvarnog i zagonetnog, kakva moè samo da bude »prastaraputni~ka popevka« kiridìja »iz erskog kraja«. U no}i sne`noj, studenoj,gonjeni mukom i nema{tinom iz nedohoda i zabiti, dugim vijugavim pute-vima viju iz vîka pesmu, uglavnom od dva stiha, ali koja traje koliko put iputovanje i tako »tugu i stud rasteruju zapevaju}i na stari putni~ki na~in«.Taj opis ne bi imao poetsku snagu, da pesnik sve to ne pretvara u nedou-micu:

A mo`da to nisu kiridìjeno se vuci sa svojim trubamaogla{avaju s bregova.

Nisam siguran.âs mi se ~ini da su vuci~as opet jasno razaznajemnapev kiridìja drevni.

A mo`da su vuci pojeli kiridìje i njine konjepa sad vuci putujui na stari putni~ki na~in zapevaju.

Tako|e, ovi stihovi, povijeni specifi~nim duhom, svojstvenim ljudima uì~-kog kraja, diskretnim humorom, uspostavljaju drugost u odnosu na temat-sku datost i pogledom »iskosa« preina~avaju »gotov model«. Tom duhu idruge pesme Miodraga Stanisavljevi}a duguju izvesno humorno ozra~enje,bez ~ijeg bi prisustva mnogo teè otkrili »mesto za ubod« i onaj tren kadase »vrv pomisli s pokretima rebara spoji«.Ovim zapisom, reminiscentnim, opra{tam se sa prijateljem koji, verovatnosada, svoj glas pridruùje novoj »pesmi koja putuje« i nesti{ano odjekujeiznad zlatiborskih bregova. Ta pesma mo`da nije kulminaciona ta~ka njego-ve poezije, ali mi je najdraà. U njoj smo prepoznali nepresu{ive svetlosnepritoke zajedni~kom intimnom imeniku. I nezaboravu... Kada ovo kaèmu vidu imam njegovu misao da »jedan doga|aj mogu}e je obnoviti u sebisamo ako postoji pribliàn zapis njegovih dahova«.

Pesma koja putuje

Uvek sam imao utisak da blagorodnog Mi{u, Miodraga Stanisavljevi}a, znamod malih nogu, mada sam ga upoznao tek uo~i burnih junskih dana 1968.leta gospodnjeg. ̂ itao sam njegove Pesme * Pisma Aleksandra Ro{a, ali samga »pro~itao« tek kad sam od Ma{i}a slede}e godine dobio Mi{in prevodPasternaka, prvu knjigu Nezavisnih izdanja (gde sam i ja stigao na spisakpod brojem 33), u vreme kada nije bilo privatne {tampe u dràvi koja vi{ene postoji.U tim prvim danima na{eg poznanstva razlika od pet godina bila je ve}anego tri decenije kasnije, u vreme bombardovanja. Onda kada sam ja pot-pisao prvu (kao i on, u ediciji »Vidici«), Mi{a je ve} imao dve knjige pesama,dve drame i jednu knjigu prepeva.Kad bih pravio tabelu onoga {to smo voleli, na prvom mestu bila bi ljubavprema {tamparstvu i »novim ritmovima« u srpskoj knjièvnosti. Onim rit-movima koji su »materica re~i«, sa »oskudicama i nesta{icama«, ritmovimao kojima su jo{ Todor Manojlovi} i Stanislav Vinaver strasno pisali. Sli~nosmo mislili o mnogim knjigama savremenih pisaca, o dramama i filmovimakoje smo gledali, o de~joj poeziji, o knjièvnim listovima. Mi{ina je re~e-nica: »Odnos ritma i zna~enja je odnos èlje i oblika«.U prole}e 1984. godine u pobo~nu istoriju srpske knjièvnosti upisani su»blizanci« mog prijatelja Miodraga Stanisavljevi}a. Jednog martovskogdana iz {tamparije u Ustani~koj ulici (gde sam, dve godine kasnije, vratio uìvot biblioteku »Albatros«) iza{li smo sa paketima Novih ritmova i »Vo|e«,izdanje moje Knjièvne fabrike »MJV i deca« i njegove biblioteke »Spirala«.Mislim da smo pre toga zalutali u Kopernikovu, jednog sne`nog dana, aMi{a mi je dao prvo »izdanje« »Vo|e«, njegov ru~ni rad, format A4, u pri-jateljskom tiraù. (Ako dobro pamtim, drama je bila umnoèna u 40 pri-meraka, samo za ljude od poverenja.) Desetak dana kasnije àlio mi se, uzrakijicu, kako mu {tampari traè mnogo novca za Nove ritmove koje je na-meravao da objavi o svom tro{ku. Predloìo sam da mu pomognem: ako mida »Vo|u« za moju biblioteku »100x165« (u kojoj sam ve} {tampao knjigeDanojli}a, Arsi}a, [alamuna, Jovanovi}a, Simovi}a, Davidova i Taleskog),

Miroslav Josi} Vi{nji}

Novi ritmovi, fragmenti o Mi{i

49

za iste pare {tampa}emo obe njegove knjige. Jednu }irilicom, drugu latini-com, a obe sa omotnicom.Mi{inu rimovanu dramsku grotesku »Vo|a«, u pet ~inova i dvadeset i dveslike, o »Tajnom dru{tvu Hajalaca za Narod«, o argatima, nekavcima, za-vo|ama, juno{ama, borkama i mu{tra~ima, o futuropolisu koji je »onakavkakav i treba da bude da bi bio takav kakav jeste«, pro~itao sam u jednomdahu, a strofe prvih i drugih Novih ritmova, sa programskim tekstom udodatku (Istraìva~ki program »Spirala«, manifest br. 1 i Apendix o re~ima,ritmu, sintaksi i zna~enju) ~itao sam natenane.Dao sam rukopise najboljem ma{inskom slaga~u kojeg sam poznavao, Bran-ku Hristovu. Re~i su pre{le u olovne redove, sa jednom ili dve gre{ke po{ifu, znam da je Mi{a ~iste {ifove ~itao dvaput, a onda i prelom. Bio je upo-ran u traganju za gre{kama (od kojih se i meni diè kosa na glavi), a govo-rio je da nema knjige bez erata.Svedo~im da je bio zadovoljan kad smo potpisali tabake i odobrili {tampu.Mislim da je tog dana bio i njegov ro|endan, rekao je to kad smo krenulisvako na svoju stranu. A o tome da li }e se tuìlac i njegovi ~au{i trgnutiiz dremeà nismo pri~ali.»A kraj njegove mogile ne prestaje / po~asni hod provincije«, pevao je Mi{a,ritmi~no. Ali i ovo su njegovi stihovi:

Onaj kog je Helena ljubila,ma i slu~ajno, ma i gre{kom,ima}e {ta da gubi, dugo, ume}eda umire, kradom,onaj kog je Helena ljubila.

Nismo hteli da u impresum upi{emo recenzente, {to je u to vreme bilo za-konski propisano, pa smo kao »stru~ne saradnike« naveli M. Danojli}a zajednu a M. Arsi}a Ivkova i P. ûdi}a za drugu knjigu. Mo`da ih ni pitalinismo, znam da rukopise nisu ~itali.A kad sam knjiàru Milanu Davidovi}u dao prve primerke, on mi je ve}sutradan telefonirao da donesem jo{. Za desetak dana prodao je dvesta pri-meraka »Vo|e« i ne znam koliko Novih ritmova, {to je bilo dovoljno da Mi{avrati pare koje je uloìo u {tampu. Moj honorar je bio po dvadesetak prime-raka od svake knjige.Sa prvim primercima sedeli smo u »Kolarcu« i se}ali se kako smo, pre {estgodina, u prvim danima aprila 1978, krenuli u Hilandar, pravo iz »Manje-à«. ]utljivi Mi{a, smireni Pera Cvetkovi} i ja u starom »princu« uvekraspoloènog Ivana Rastegorca (a na pitanje: otkud ja me|u toliko pesni-ka, nema odgovora). S rupama u auspuhu, voze}i jednosmernom ulicom usuprotnom pravcu, tragaju}i za »atomskim« picama, farmerkama, kafom

Novi ritmovi, fragmenti o Mi{i

50

i vinom, nismo stigli dalje od Soluna i hotela »Egipat« koji je nekoliko ne-delja ili meseci kasnije nestao u zemljotresu, sve sa buba{vabama. Nikoni{ta nije znao o proceduri odlaska na Atos, tek u Gr~koj smo videli datreba ~ekati dozvolu mo`da i nekoliko dana, a ~inovnik u konzulatu je dre-mao, mamuran.Na bibliografsku stranu »Vo|e« upisane su Mi{ine re~i: »Josi}u, koji je ovodelce izvukao iz tame, drugarski i s blagodarno{}u. Mi{a St. april 84.« Tekkasnije sam primetio da on u knjizi Ritmovi 3 (BIGZ 1989) kao godinu iz-danja »Vo|e« ne navodi ono prvo »umnoàvanje« nego godinu u kojoj smotu »grotesku« zajedni~ki objavili, drhte}i. Koliko znam, niko jo{ nije poku-{ao da digne zavesu sa te dramske igre (tj. poeme za scensko predstavljanjena daskama koje ìvot zna~e), a slutim da }e uskoro »Vo|a« biti na reper-toaru velike scene Narodnog pozori{ta.Tre}e »ritmove« dobio sam sa posvetom: »Spisatelju vrsnom Josi}u, momizdava~u i prijatelju, MS«, a na Leve kraljeve, u kojima je na kraju knjigenjegova antologijska pesma »Zec sa govornom manom«, u kojoj »svi drugizeci pravilno izgovaraju reci«, upisao je: »Josi}u i naslednicima i nasledni-cama, srda~no, Mi{a Stanisavljevi}«. Pamtim i sad kako se tog dana Lukavrzmao po Mi{inom »brlogu« ({to bi rekao Dikens), Marko je gugutao, avrednica Marija kuvala nam je rakiju i ~aj od raznih trava. Pu{tala nas jeda se jadamo do koske i sanjarimo, a samo povremeno dodavala nam poka{i~icu vedrine i radovanja.Pored »Zeca«, u Antologiji srpske poezije za decu Du{ka Radovi}a ima jo{jedna pesma Mi{ina (»Moj deda o pronalaza~u bicikla«), ali meni je to, kaoi autoru, bilo malo. Zbog toga se, ili zbog jedne druge antologije, naljutio ina Srpsku knjièvnu zadrugu ({to je deo neke druge pri~e; a i danas mi jeào {to nisam »sklonio« njegovo gnevno pismo). Isto tako je u antologijiM. Komneni}a Novije srpsko pesni{tvo Mi{a predstavljen sa dva naslova(»Pesma« i »Crvena zemlja«), tek da bude notiran, kao i desetak drugihpesnika.Stalno sam o~ekivao da Mi{a uradi vi{e, a siguran sam da je i ono {to je ura-dio mnogo. Po{to znam u kakvim uslovima su u poslednja dva veka ìveli iradili, za mene je velika tajna i to {to su i koliko su uradili na{i ~elni pisci(Sterija, Sremac, Bora, Crnjanski, najmanje dva Branka... da ne re|am dalje).Sada kad vi{e nije me|u nama (poslednji put smo stajali na jednom }o{ku idugo }utali), slutim da se tamo, gde du{a slobodno di{e i gde su hod i glasodmereni, blago osmehuje. U novom ritmu. Siguran sam i da u njemu nemavi{e ni senke od gor~ine sa kojom je, to dobro znam, proveo poslednju dece-niju ovozemaljsku.

Miroslav Josi} Vi{nji}

PrologIntelektualac, umetnik pogotovo, mora biti nezavisan i nepotkupljiv. Morada misli slobodno, da ne sluì nijednoj politi~koj stranci ili ideji, nikome,osim sebi. Zbog tih osobina sam cenio Mi{u Stanisavljevi}a i bilo mi je pri-jatno u njegovom dru{tvu. Za{to bi se on obradovao kad bi sreo mene, za{tomi je poveravao neke svoje stvarala~ke avanture i tajne, ne znam. Voleosam, pored toga, i ono {to pi{e, naro~ito pesme. Bio je originalno duhoviti igrao se re~ima. Taj dar dobio je ro|enjem. Pored toga, imao je ne{to de-tinjasto i dobro}udno u sebi, {to je ~est slu~aj sa ljudima koji u javnom ì-votu, a pogotovo u svom delu, vaè za stroge i nepopustljive kriti~are.U mom se}anju ostale su dve epizode, bolje re}i dva ~ina, iz Mi{inog ìvota.

Prvi ~inKraj sedamdesetih. êsto smo se vi|ali. Bio je u nekoj razigranoj opozicio-noj fazi. Zra~io je nekim optimizmom, mada ova re~ ne stoji najbolje uzli~nost Mi{e Stanisavljevi}a. Iz dana{nje perspektive, nakon iskustva izdevedesetih, izgleda skoro nemogu}a. Bio je zaokupljen za ono vreme goto-vo neostvarljivim projektom. [tamparskom ma{inom u sopstvenom posedu.Ostvario ga je. Tada je to bilo zakonom zabranjeno, ka`njavano je stroènego posedovanje bornih kola. Nije sara|ivao sa »oficijelnim« disidentima,nije ih zarezivao. Nije èleo da se okoristi svojom pobunom. Sklopio je malipriru~ni tigl i na njemu {tampao neka svoja kra}a dela. Davao mi ih je na~itanje. Kruna tog perioda je »Vo|a«. Drama o, tada jo{ ìvom, Vo|i.

ZavesaOsamdesetih godina retko smo se vi|ali. @ivotne staze su nam se razdvo-jile. Objavio je nekoliko odli~nih, i osobenih, knjiga pesama.Kako su se primicale devedesete, tako je u poeziji postajao sve satiri~niji.Prosto nas je upozoravao kakvo vreme dolazi i {ta nam se sprema.

Marinko Arsi} Ivkov

»Miodrag Stanisavljevi}«, drama

52

Drugi ~inPo~etak devedesetih. Prohladno jesenje jutro. Na pustom Studentskomtrgu ugledao sam ~oveka u duga~koj sivoj kabanici. Njegov lik me je podse-tio na Mi{u Stanisavljevi}a. Pro{ao bih pored njega da me nije zaustavio.– Gde si ti? – upitao me je. Nismo mnogo pri~ali, Mi{a je odmah pre{aona stvar: – Su{i{ li hleb? – Pou~io me je {ta da radim sa ostacima hleba.Treba ih ise}i na komade, prosu{iti u rerni i trpati u rupi~astu vre}u, kojatreba da visi na suvom i prozra~nom mestu. – Treba}e nam uskoro, vidi{{ta nam rade. – Tih godina sretali smo se slu~ajno, u gradu ili na mitin-zima. Svaki put je izgledao sve sumorniji i sve manje je pri~ao. Savetovaome je da nabavim »smederevac«, da se spremam za ìvot bez struje i vode.Malo je pri~ao. U njegovim re~ima nije vi{e bilo humora. Li~io mi je nagavrana, onog iz juna~kih narodnih pesama. U tim na{im »epskim« zbiva-njima devedesetih godina ovo pore|enje je bilo na mestu. Pisao je o{tre iduhovite politi~ke tekstove protiv aktuelnih vlastodràca, i tu je bio onajstari. Satira je blaga re~ za te tekstove. Bili su otrov. To su najbolji i najubo-jitiji tekstovi napisani u ovih na{ih nesre}nih petnaestak godina.Poslednji put sam ga video, kao i obi~no, na ulici. Doneo mi je nekoliko svo-jih satiri~nih pesama za îtanku srpske politi~ke poezije. Pozvao sam ga nakafu. Odmahnuo je rukom i rekao: – Ne idem u kafane.

EpilogMi{a je bio i delom i ̀ ivotom opozicionar. Nije ni delom lako, ali se bar pre-ìvljava. I ~esto moè dobro da se naplati, kad se vlast promeni. Ali kad~ovek uloì i ìvot... A Mi{a Stanisavljevi} je i ìvotom bio u opoziciji. Nisuu pitanju bili nema{tina i nu`da, u pitanju su bili argumenti protiv reìma.I gotovo da zaboravim jo{ jednu va`nu ulogu intelektualca. Ve} zbog njenarod bi vi{e morao da ga ceni.Intelektualac je lakmus-papir u jednom dru{tvu. Njegov poloàj, pona{a-nje vlasti i dru{tva prema njemu, pokazatelj su i ljudskih prava i sloboda,i demokratije, i kulture i ekonomskog stanja jednog dru{tva.@ivot i sudbina Mi{e Stanisavljevi}a najbolje nam pokazuju gde smo ìvelisvih ovih godina i gde, naàlost, i danas ìvimo.

Marinko Arsi} Ivkov

Obi~no se te{ko prise}am ta~ne prilike u kojoj sam upoznala ljude koji sumi kasnije postali bliski. Pam}enje »prvih susreta« verovatno pripada pet-para~koj mitologiji ili nekoj drugoj vrsti dramati~nih kli{ea. Iako na{ prvisusret ne spada ni u jednu od mitologizovanih prigoda koje se urezuju upam}enje, ja ta~no znam dan, mesec i godinu kada sam upoznala Mi{uStanisavljevi}a. Bilo je to 28. aprila 1976, na odbrani njegovog magistar-skog rada Epika i drama, na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.Ovu apsolutnu preciznost, dodu{e, dugujem podacima sa Stanisavljevi}eveknjige istog naslova, koja je, samo godinu dana kasnije, objavljena u izda-nju pomenutog fakulteta. Bila sam ~lan komisije pred kojom je rad branjen.Kao neko ko je i sam tih godina ìvo zainteresovan za teoriju pozori{ta idrame, za ruske formaliste i francusku predstrukturalisti~ku teoriju, kojaje upravo u teoreti~arima drame, Poltiju, Suriou, @inestjeu, imala svoje naj-zna~ajnije predstavnike, bila sam zadivljena teorijskim doprinosima togarada, njegovom inovativno{}u koja dolazi onda, i samo onda, kad ~ovek uspeda prekora~i svoje znanje, zadivljuju}e u Mi{inom slu~aju, i toj velikoj gra-|evini koju duguje prethodnicima dâ svoj vidljivi pe~at. Toj knjizi, u kojojsu i danas tragovi mojih podvla~enja, dugujem mnogo, pored ostalog i po-~etak moje decenijama duge odanosti i divljenja prema tom tihom, samo-zatajnom i nepotkupljivom ~oveku.Do onog {to sa svoje strane mogu nazvati prijateljstvom, kaèm sa svojestrane, jer Mi{a je bio tvrd orah, i ne znam {ta bi njegova »divlja du{a«, kakobi rekla Marija ûdina, podrazumevala pod prijateljstvom, dolazi tek po-~etkom osamdesetih, zahvaljuju}i Predragu ûdi}u i Ibrahimu Hadì}u.Nekoliko smo godina, mislim da je sve po~elo 1981, odlazili zajedno na otva-ranje Sajma knjiga. Same posete Sajmu nisu vredne se}anja, pamtim jedinodruènje koje bi potom usledilo, naj~e{}e u mojoj ku}i. Ne pamtim ga detalj-no, ne pamtim ni teme razgovora, se}am se samo radosti zajedni{tva. Pri-se}am se i nekih pojedinosti, nekih »zale|enih slika«: odlaska u klub »Nana«,ûdi}eve i moje hrabrosti da se popnemo na podijum za igru i ne{to otple{e-mo i Mi{ine elegancije. Da, Mi{ine elegancije: tamne pantalone, besprekorna

Mirjana Mio~inovi}

O jednoj pre}utanoj zbirci pesama(uz fragmente se}anja)

54

ko{ulja i prsluk u ~ijem je dèpu bio starinski sat sa lancem, kao sa starihfotografija...No, dragocenosti te bliskosti sa Mi{om postala sam uistinu svesna tek de-vedesetih godina. Ona mi je ulivala sigurnost, onu koja je srodna sigurno-sti {to je ose}aju samo mladi ljudi (a gde sam ja bila u odnosu na te godine!)kad imaju sre}e pa nabasaju na svog gurua. Vi|ali smo se redovno na sesi-jama Beogradskog kruga i na protestnim {etnjama, Mi{a, njegova Marija,ûdi}, Ibrahim i Vesna, Miroslav Karaulac, Zoraida Mandi} i ja. Sve bi se,zahvaljuju}i Zoraidinoj gostoljubivosti, zavr{avalo kod nje, u maju{nom pro-storu, uz trpezu ~ijem smo se obilju uvek divili. Bili smo »zavereni~ka gru-pa« koja je imala svog mecenu. Ne èlim da ovaj prostor, posve}en dragimuspomenama, tro{im na evociranje jednog vremena koje nam je uni{tiloìvote. One koji ga se ne se}aju upu}ujem na knjige koje je toj deceniji ijednom ni{tavnom, bezumnom i krvolo~nom svetu posvetio ovaj suptilni iizuzetni pesnik, »tra}e}i svoj dar«, kako bi rekao kriti~arski parter. Mislimna Golicanje oklopnika (1994), na Jade srpske du{e (1995) i Elan mortal(1996), na Katarzu i kataraktu (2001), knjigu u kojoj su njegove legendarnekolumne iz Republike.Svoja sumorna se}anja ostavljam za kraj ove evokacije, jer ne mogu ih iz-be}i. To je ve} vreme kad nema drage Marije, te mudre, obrazovane i od-merene ène, koja je, uprkos surovim prikra}enostima koje je nametalaisposni~ka strogost ovog ina~e blagog i plemenitog ~oveka, ~uvala bespo-govornu odanost i divljenje za sve {to se njega ticalo. Se}am se na{ih su-sreta na Bulevaru, nekad slu~ajnih, ~e{}e namernih, jer sam {etala tomsumornom »trgova~kom« ulicom u èlji da ga vidim, da posedim na ruko-tvornom trono{cu dok on prodaje svoju robu, svoje rukotvorine kojima sesam divio, verujem vi{e no {to se ikad usudio da se divi nekom svom savr-{enom stihu. (O njegovom odnosu prema sopstvenom pesni{tvu, o njegovojneumoljivoj strogosti prema sebi samom, videti u njegovom autopoeti~komtekstu koji se prvi put {tampa u ovoj knjizi.) Bio je ina~e neljubazan, na-busit trgovac, jer prosto nije bio stvoren za njega. Se}am se samo jednogtrenutka gotovo ustreptale ljubaznosti dok je neke min|u{e razgledalajedna mlada devojka. Uvek je èleo da mi ne{to pokloni. Imam u ku}i tedarove: jedan drveni sve}njak na~injen od trakslovanog dela neke stolice,zalepljen na neve{to izblanjanu da{~icu, mali ve{aonik od komada oblice,sa nekakvim »gravirama« i sa tri zabodena klina, »za ve{anje klju~eva«,kako je rekao, jedan drveni ram za sliku, 10x15, napravljen od delova ~vor-novatog {tapa. A onda dolaze moje ako ne ba{ retke, a ono nedovoljno ~esteposete u danima njegove bolesti. I tu sedim na nekom trono{cu, pre togavadim »ponude«, naj~e{}e grejp koji voli i pone{to iz »doma}e kuhinje«: pe-kmez od kajsija, kompot od jabuka, neki jednostavan kola~, jer mi je tajna

Mirjana Mio~inovi}

55

komplikovanih zauvek ostala nepoznata. Voli da zna sastav svega, jer imasvoje teorije o zdravoj ishrani. Ne ostajem dugo i jedna od mojih nedelikat-nih re~enica u{la je u njegove dnevni~ke bele{ke: »Ovde }u prilepiti nekualergiju«. A kratko}a mojih boravaka poti~e (osim mog stvarnog straha odalergije, to ne sporim) iz nelagodnosti koju ~ovek mora osetiti pred nekimza koga zna da je ve} s onu stranu ìvota. (O toj nelagodnosti svojih retkihposetilaca govori, ne bez gor~ine, u ve} pomenutom dnevniku.) A onda smojednoga dana, za jednog od na{ih poslednjih susreta, razgovarali dugo, mir-no, gotovo sa »sumornom rado{}u prise}anja«, o jedinoj temi koja je prili-~ila situaciji – o smrti: o trenutku Marijine smrti, o trenu u kojem odlazinjena du{a, moglo bi se re}i (o tome svedo~i i Mi{in dnevnik), o onome {taznam o Danilovim poslednjim danima, o poslednjim danima Marije ûdine~iji sam svedok bila. A razgovor je pokrenulo moje pitanje, za koje, eto, i utom ~asu nisam mislila da je neumesno, da li ne{to pi{e. Odgovorio je dapi{e Dnevnik umiranja. Razgovor je bio prirodni nastavak »zadate teme«.I mislim da je bio blagotvoran i za njega i za mene.

***Ovi su fragmenti se}anja ispali mo`da nesrazmerno dug uvod u jedan mojdavni tekst (1996) o Mi{inoj zbirci pesama Jadi srpske du{e, prvi put obja-vljen u mojoj knjizi Nemo} o~iglednog (Beogradski krug, 1997). Pisan jetada u ludoj nadi da jedna osoba, i sama na margini, moè u~initi ne{to dase baci svetlost na pre}utanu zbirku jednog velikog pesnika koga su »pe-snici–vika~i«, u »doba kada je sluganstvo / bilo patriotska du`nost« (M. S.),èleli da izbace iz istorije knjièvnosti. Moja se nada pokazala uzaludnom:malo je ko pro~itao ovu zbirku, jo{ manje njih zna za ovaj skromni tekst.Prenosim ga ovde u celosti, jer mislim da je mom prijatelju bio drag.

***Godine 1995, u izdanju Beogradskog kruga, pojavila se zbirka pesama Mio-draga Stanisavljevi}a pod naslovom Jadi srpske du{e. Koliko znam, o njojnije napisan nijedan redak. Da li je do{la do ruku ~italaca, to jo{ manjeznam. Ako se to nekim slu~ajem dogodilo, pronicljivom ~itaocu nije bilote{ko da nasluti razloge tog pre}utkivanja. Procenjivanje ove zbirke zahte-valo bi od kriti~ara meru smelosti koja bi bila bar pribli`na onoj s kojomje Stanisavljevi} pisao. I ne samo da bi se o njoj pohvalno govorilo, no bise ona i napadala. U prvom slu~aju, pre svakog estetskog suda, trebalobi priznati istomi{ljeni~ku bliskost, u drugom slu~aju, uprkos razlikamau pogledima na »opisane doga|aje«, trebalo bi imati smelosti da se po-reknu pesni~ke vrednosti ove zbirke. ]utanje je, dakle, u oba slu~aja bilo

O jednoj pre}utanoj zbirci pesama

56

najlagodniji izbor. Redovi koji slede samo su skroman poku{aj da se done-kle ispuni ta praznina.[ta ja tu zapaàm okom neprofesionalca, osim onoga {to mogu videti kaoistomi{ljenik? Najpre poeziju koja izmi~e jednostavnim ànrovskim klasi-fikacijama. Neumoljivost pogleda na doga|aje koje obuhvata, a to su godineizme|u 1989. i 1994, njen neskriveno podrugljiv ton, njen humor (u goto-vo hipokratovsko-galenovskom zna~enju pojma, a kao »pisanje ù~ju«), svebi je to moglo svrstati u satiri~nu poeziju. (»O{tra osuda jednog dru{tva iljudskih mana«, reklo bi se u {kolskim definicijama ànra.) No, satira usvojim standardnim oblicima ima razra|enu mreù prosedea koji su nekavrsta odstupnice za autora. To je najpre sistematsko prikrivanje autoro-vog glasa, hiperbolizovanje pojava i tako uvo|enje sumnje u verovatnostopisa, paraboli~nost, pa tako i »op{ta primenljivost« povesti, a zauzvratupro{}ena leksika, razumljivost iskaza, jednostavnost forme, pa i prozo-dijska jednostavnost, kada je re~ o poeziji. Jadi srpske du{e pisani su, u tompogledu, u jasnoj opoziciji sa standardima ànra. Kao prvo, autorov glas,autorova li~nost, sasvim su ogoljeni. Svet nije samo predmet opisa i komen-tara koji bi mogli pretpostaviti pi{~evu distancu, njegovu boànsku isklju-~enost iz sveta i svedenost na pogled. On u tom svetu postoji i vi{estrukoje u njemu ugroèn. Zbirka se otvara pesmom »Novembar 1989«, slede}izakone hronologije, ali prvo lice u kojem je napisana i njen gotovo intimi-sti~ki ton (uz parodiju »zimske idile«), jasno daju do znanja sa ~ijeg staja-li{ta (point of view) treba ~itati celu zbirku. I taj se otvoreni autorski glas,taj govor ugroènog i zgroènog bi}a, koje ima svoje ime i prezime, pona-vlja s vremena na vreme u zbirci, sa svesnom namerom odavanja (pesme»Divlja gradnja«, »Ispovest«, »Crnorizac iz ‘Pravoslavlja’«, »Put buba{va-ba«, »S poljskim mi{evima, u baraci«, »Sedim u kafani za ohrabrivanje lo-pova...«, »@iveti u prizemlju, imati psa...«).Drugom distinktivnom crtom moè se smatrati potpuno odustajanje odhiperbole. Realnost je data u proporcijama 1 prema 1, a {to nam to li~i nauve}anje bakterija pod mikroskopom samo je stvar nelagodnosti koja pratisvako suo~avanje s neprijatnom istinom. Postoji jasna autorova èlja dasvoju poeziju ukotvi u realnost (koja se preko leksike i zemljopisno i pri-rodopisno moè identifikovati) tako da se ova iz nje ne moè i{~upati, nemoè se drugim zameniti, pa se samim tim ni njen smisao ne moè pre-neti na neki drugi plan, niti shvatiti metafori~no. Srpsko-hrvatski rat (ko-jem su posve}ene tri pesme tog naslova), rat u Bosni (»Jadi srpske du{e«,»Iznad purifikovanih naseobina«, »Ro|enje Republike«, »Omarska«, »Ko-liko smrti da se napravi jedna kneèvina-opereta?«, »Srbi pi{aju na Sara-jevo«), razlozi zbog kojih su vo|eni, na~in na koju su vo|eni, posledice dokojih su doveli (»Sve se sliva u na{ levak«, »Bog dobre prilike«, »Pesma rat-nih zlo~inaca«), despotska vladavina (»Tiran~i} smi{lja zahvalnicu narodu«,

Mirjana Mio~inovi}

57

»Mòra«, »Osvaja~ev nokturno«), podani~ka poslu{nost podràna umova-njem popova i pesnika o »velikim ciljevima« (»U doba kad je sluganstvo...«,»Poeziji akademika M...«, »[etnja«, »Crnorizac P.«), sve je to predo~eno takoda }e se jednoga dana do tan~ina poklopiti s dokumentima, sa »svedo~enji-ma ~asnih ljudi i pouzdanih svedoka«.âk i kada pribegava obliku koji bi se mogao ozna~iti kao parabola (pesma»Mòra«), parabola o vladanju, u konkretnom slu~aju, sa jasnim osloncemna Magbeta, Stanisavljevi} daje dovoljno signala za nedvosmislenu prepo-znatljivost drugog sloja pesme (»Maslinki gr~kog prijateljstva / prejela se...«).Potpuna prepoznatljivost doga|aja i likova, direktna imenovanja ili upo-treba inicijala, sve to ukazuje na nameru da se izbegne dvosmislenost, patako i samom piscu uskrati odstupnica. Nema satiri~ke zamu}enosti refe-renci i njene svespasavaju}e op{tosti. Stanisavljevi} pi{e o srpskom udeluu doga|ajima s ose}anjem »metafizi~ke jeze« zbog nesaglasnosti svog bi}ai »bi}a naroda« kakvim se ono pokazalo u ovim vremenima (»Avarski |aci«).(Crnorisci, pesnici i filozofi ve} su to nazvali izdajom.)Poezija se komplikuje na jednom drugom nivou, na nivou forme, koja je»oteàna«, jednako kao i leksika (~iji je spektar vrlo {irok i ide od arhaiza-ma do savremenog àrgona), izbegavaju se pravilni metri~ki sistemi, kojiautomatizuju stih (naru{avanje obi~ne semanti~ke proporcije klasi~nogstiha dolazi od velikog Stanisavljevi}evog iskustva u radu na stihovanimkomedijama). Pesme ~uvaju »marginu nejasnog u izraàvanju i mislima«i ina~e svojstvenu Stanisavljevi}evoj poeziji. Tako jedna sasvim razgoli}enasadrìna (koja je, treba li re}i, u ozbiljnom sukobu sa »horizontom o~eki-vanja« velikog broja virtuelnih ~italaca) postaje gotovo hermeti~na, ~imepisac ne samo da ~uva svoj rukopis ve} èli i da izbegne populisti~ku jedno-stavnost standardnih satiri~kih oblika.Zbirka, me|utim, po~iva na konstruktivnim na~elima proze, na njenoj »si-èjnoj dinamici«. Naime, kako pesme nastaju kao neposredna reakcija nadoga|aje, njihov hronolo{ki poredak uspostavlja narativni niz u kojem sva-ka pojedina~na pesma ima ulogu poglavlja. Pesme imaju minimalnu fabu-lu, likove, ponekad i dijalo{ku konstrukciju. Nijedan siè ne izlazi iz okviraosnovne povesti, ome|ene doga|ajima u pomenutim godinama: socijalnai politi~ka klima u Srbiji 1989–1990, po~etak rata u Hrvatskoj 1991, godi-{njica martovskih doga|aja 1992, rat u Bosni1992–1994. Ova je konstruk-cija, naravno, »slu~ajan« rezultat, ali takav da zbirku pesama pretvara uveliku formu, u poemu.U ravni fakata, ona je istorija be{~a{}a. Na podlozi te istorije izvla~i se jedanuop{teni zaklju~ak (koji u odnosu na fakte nema nikakvo povratno, uma-njuju}e dejstvo, naprotiv) i glasi: »I ina~e besmislen ovde je opak. / Naimeìvot«. Satira prestaje tu gde po~inje neute{nost.

O jednoj pre}utanoj zbirci pesama

Se}am se kako se Vlada Stoj{in, u svoje vreme, ~udio kako su svi pesnicikoji dolaze iz planinskih krajeva Bosne, Hercegovine, Crne Gore i zapad-ne Srbije u svojim stihovima tako glasni i bu~ni. Kao da ne umeju da go-vore druga~ije nego vi~u}i s brda na brdo. I kao da tolikom bu~no{}u èleda ispune neke svoje gluve i bezdane ti{ine i samo}e. Sa svojom prvom zbir-kom pesama, Pesme * Pisma Aleksandra Ro{a, Miodrag Stanisavljevi} serazlikovao od svojih bu~nih montanjarskih zemljaka: on je svoje pesmepisao {apatom, kao da èli da ga ~uje samo neko ko mu je veoma blizu. Ilikao da govori sam sebi. On, pri tom, nije bio zagledan u neke epske horizon-te, pu~ine i planinske vence, koji su ispunjavali pesme njegovih saputnika:on je svu svoju pa`nju usredsre|ivao na nekog neprimetnog crva koji,»omegi sli~an, nekud ùri«. I upravo zbog te sti{anosti, i zbog tog udublji-vanja u neke neprimetne, nevidljive i unutra{nje svetove, godinama samvoleo te Mi{ine »pesme s putovanja«, »knjige senki«, »slike i saglasja« – kakoje on naslovljavao svoje knjige.

***Kasnije, kako se sve vi{e otvarala za svet oko sebe, njegova poezija je posta-jala sve tamnija. On je po~eo da shvata da je okruèn opsenarima, po~eo jeda prime}uje da »ono {to jedan sro~i, / ponovi hiljada istolikih«, i ose}aose izgubljenim »u beskrajnom moru istoglasja«. Se}am se tame i gor~inekojima je ispunjena njegova pesma »No}ni let«, u kojoj svaka od ~etiri stro-fe po~inje stihom »Dole je Jugoslavija«. Gledaju}i iz no}nog aviona otad`bi-nu nad kojom leti on dole ne vidi ni{ta:

Ni topline legla, ni dima,samo ne{to magleno, suro...Ni laveà, ni petlova,ni {uma voda, ni no}ne pesme.Samo }utanje {to umnoàva }utanjeu magli, u opseni...

Ljubomir Simovi}

Lirski pesnik i isku{enja politi~ke satire

59

Nijednog brda, nijedne reke...Ni mirisa hleba, ni toplog daha...

Pamtim i dno koje je Mi{a Stanisavljevi} dotakao, i opisao, u pesmi »U Beo-gradu pepeljastosivom«:

U sve dubljoj }utnji,sve {umnijem sjaju i slavi...Nema izraza u staklima mutnim,nema duge u nijednoj glavi.

Sve je nestajalo u magli, mraku i zimi, a sve dublje }utanje koje ga je okru-ìvalo pesnik je doìvljavao kao ti{inu nepostojanja. Istovremeno, u nje-govim pesmama je sve ~e{}e po~ela da se pojavljuje re~ »opsena«, koja }emu pomo}i da shvati poreklo i prirodu tog mraka i te magle, koji zahvatajui gutaju sve. Poslednje svetle ta~ke ~uvale su se, rekao bih, u ponekoj pe-smi za decu. »Zec sa govornom manom« ozarivao nas je svojom vedrinomi humorom.

***Iako su njegove pesme bile sve tamnije, i sve beznade`nije, Mi{a Stanisa-vljevi} je i dalje govorio svojim tihim glasom, bez èlje da diè buku i dase glasno buni. I utoliko je, barem za mene, bilo ve}e iznena|enje kada jetaj prevashodni liri~ar po~eo da objavljuje politi~ke i satiri~ne stihove. Iznjegovih pesama po~eli su da se pojavljuju obrisi jedne mra~ne i beznade-`ne zemlje, koju je on nazvao JULAG. (Kada se setimo imena – koja su tojzemlji nekada davali Zmaj i Radoje Domanovi} – Jututunija i Stradija – toJULAG, iskovano od Solènjicinovog naziva za sistem staljinisti~kih lo-gora i imena jedne za nas kobne politi~ke stranke staljinisti~kog poreklai karaktera, deluje kao vrh jedne mra~ne gradacije!) Pisanje takvih pesa-ma istovremeno je sa Stanisavljevi}evom kolumnom koju je, pod naslovom»’umor u glavi«, redovno objavljivao u Republici, i u kojoj je, saèto da saè-tije ne moè biti, ispisivao dijagnoze na{e bolesti i registrovao faze i oblikena{eg uru{avanja i propadanja.

***Meni je taj Stanisavljevi}ev put od ~iste, takore}i introvertne lirike do po-liti~ke satire u po~etku izgledao neo~ekivan. Me|utim, razloge za tolikipreokret nije bilo te{ko na}i: oni su se videli svuda oko nas. To {to je jedanizraziti liri~ar postao pisac politi~kih satira pokazuje koliko je stanje u kojemsmo se na{li postalo beznade`no, bolesno, poniàvaju}e i moralno nepod-no{ljivo. Tu Mi{inu promenu sam razumeo. Ali nisam razumeo to {to je on,koji je u pisanju svoje lirike bio izuzetno odmeren, u pisanju svojih satira

Lirski pesnik i isku{enja politi~ke satire

60

katkad gubio meru. [to je gubio visinu. Mo`da je to gubljenje mere i visi-ne ne{to {to se, kad je taj ànr u pitanju, podrazumeva. U trenucima kadmi se ~inilo da je Mi{in polemi~ki àr ve}i nego {to treba pitao sam se da lije on, preseliv{i se u jednu sebi tu|u oblast, izneverio svoju pesni~ku pri-rodu. Ako jeste, do toga nije do{lo njegovom krivicom nego krivicom onihkoji su ovu zemlju i sve na{e ìvote pretvorili u to u {ta su ih pretvorili. Ikoji su nas naterali da se, u samoodbrani, sluìmo i oru|ima i na~inima iznepesni~kih arsenala. U svakom slu~aju, nesumnjivo je da Mi{ine satireostaju kao svedo~anstvo o jednom moralnom stavu, u vremenima u kojimasu mnoge moralne osnove bile poljuljane... I dok te satire ostaju svedo~an-stva o jednom mra~nom vremenu, i o pesniku koji se mra~nim mehanizmi-ma tog vremena opirao, iz senke tih satira, u koju su dospele, ponovo }e iza}ina svetlo dana one Mi{ine su{tinske »pesme s putovanja«, »knjige senki«,»slike i saglasja«.

Ljubomir Simovi}

(fragmenti iz Ritmova 3)

ludilo je kao pripremljen vatromet,treba samo da se pripremi (»Autoportreti«)

Na Mostu Bratstva i Jedinstva ~ekao sam autobus(»Autoportreti«)

ujesen 85. `iveli smo gotovo spokojno; bezishodnost se umorila(»Snimci ‘Polaroidom’«)

Svi tokovi stali,u Jugoslaviji,mi se kartali (»Kartanje«)

Neka mi to ne bude va`no.Dok postojim (»Dnevnik«)

***Pomisao na Miodraga Stanisavljevi}a je se}anje na nekoliko slika.Prva od njih ti~e se dodele pesni~ke nagrade »Milan Raki}« u nekada{njemUKS-u 1990. godine.Bio sam u `iriju koji je odlu~io da te godine tada jo{ uvek presti`nu nagra-du podele Miodrag Stanisavljevi} i Rajko Petrov Nogo. Stanisavljevi} za Rit-move 3, a Nogo, ako se dobro se}am, za Lazarevu subotu. Te{ko da bi se usrpskoj poeziji, oduvek punoj pesnika sasvim suprotnih, ~ak isklju~uju}ihsvetonazora i poetika, mogla na}i dva razli~itija pesnika.Te godine povezala ih je, prvi (?) i poslednji put, vrednost njihovih knjiga.Izme|u ostalog, obojica su bili u vrlo intimnim pesni~kim sferama – Nogose bavio porodi~nom i nacionalnom pri~om u vezanim stihovima, a Stani-savljevi} li~nom i socijalno-istorijskom pri~om u »uhva}enim ritmovima«.

Vasa Pavkovi}

Uhva}eni i izgubljeni ritmovi Miodraga Stanisavljevi}a

62

Slika o kojoj govorim je slika Stanisavljevi}eve zbunjenosti prilikom dola-ska na dodelu nagrade, ose}aja neo~ekivanosti koja je izbijala iz njegovenekonvencionalne pojave, ode}e, obu}e, pokreta, retkih osmeha i naglogi{~eznu}a sa dodele (na njenom kraju)...Upoznali smo se, pozvao sam ga da sara|uje u Sveskama, koje smo tadapokretali i pokrenuli u Pan~evu, iznudio sam malo obe}anje da }e »poslatine{to«... od ~ega, mislim sada, docnije nije bilo ni{ta...Tada sam ga prvi put susreo, a docnije, vi{estruko, u Beogradu, na autobu-skoj stanici u Ulici 29. novembra, kod SUP-a. Verovatno je tu stizao busomiz nekog prigradskog naselja na zrenjaninskom putu (Bor~e, Koteà, Ske-le...), mislio sam tada. Koliko je bilo relativno lako povezati Miodraga Sta-nisavljevi}a i njegove stihove sa zapu{tenim, ultraleèrnim izgledom, sanekom vrstom potpunog nehaja u vezi spolja{njosti, toliko je bilo nevero-vatno i skoro nemogu}e, bar meni tada, da tog relativno niskog, stamenog,bokserski gra|enog, ~vrstog ~oveka poveèm s njegovim uredni~kim poslomna Televiziji Beograd...

***Druga slika ti~e se lista Republika, u devedesetim, i Stanisavljevi}evih tek-stova na njenoj poslednjoj stranici. Nisam ~itao Republiku redovno, madami je bivala u rukama, zahvaljuju}i koleginici, prevoditeljki Biserki Raj~i}.Ona je bila bibliotekar u Institutu za srpski jezik i redovno ovaj list sasvimskromne i neprivla~ne opreme dobijala. Davala bi mi novi broj ili bih galistao stoje}i pokraj njenog bibliotekarskog radnog stola, u starim prosto-rijama Instituta, pre nego {to su vlasti SANU »prebacile« (~itaj: proterale)Institut iz njegovih vi{edecenijskih prostorija u Jak{i}evu 9, gde se i danasnalazi. Naj~e{}e je ono {to bi me u Republici zainteresovalo bila upravo ru-brika Miodraga Stanisavljevi}a na poslednjoj stranici. Neverovatno hrabro iinventivno, pesnik se iz broja u broj obra~unavao sa Milo{evi}em, njegovimreìmom i skutono{ama, prozivaju}i s puno duha i argumenata i mnogepesnike i pisce i ostalu menaèriju, koji su Milo{evi}evom reìmu i ideolo-giji pruàli dubinsku »nacionalnu podr{ku«. S uporno{}u lekara dijagno-sti~ara, Stanisavljevi} je beleìo i komentarisao najsitnije i sitne, krupnijei najkrupnije simptome te{ke dru{tvene i nacionalne bolesti, koja i danas,posle nedavne smrti Milo{evi}a, nije nikako »pro{la«.Duhovit i precizan, nemilosrdan i cini~an, pisac i pesnik se individualisti~-kim gestovima borio protiv zla i ne znam koji bi mu savremeni srpski pisacu ovom nezahvalnom i rizi~nom poslu mogao biti pandan. (U novinarstvuje takav posao sjajno obavljao Stojan Cerovi} u Vremenu, a u sferi karika-ture Predrag Koraksi} Koraks. Njegove karikature i Cerovi}eve kolumne,zahvaljuju}i njihovim talentima ali jo{ vi{e mestima na kojima su bile obja-

Vasa Pavkovi}

63

vljivane, verovatno behu znatno uticajnije.) Medijska marginalnost Repu-blike marginalizovala je, na svoj na~in, hrabre Stanisavljevi}eve nalaze.

***Dakle, to su dve slike.Taj gr~eviti, vanredno uporni, gotovo luda~ki i samoubila~ki sukob sa vla-daju}im dru{tvenim i istorijskim zlom i sa socijalnom glupo{}u u 90-im ivrh jedne pesni~ke karijere koji mu je neposredno prethodio, prijem tadagospodstvene, stale{ke nagrade »Milan Raki}« za knjigu Ritmovi 3.Na izvestan na~in ose}am da je degutantno pisati slavopojke o ne~ijoj hra-brosti posle njegove smrti, kao {to je odvratno, ako ne jo{ odvratnije, govo-riti opada~ki o mrtvim zlotvorima.Zato }u re}i nekoliko poznih zapaànja o Ritmovima 3, mo`da najva`nijojpesni~koj knjizi Miodraga Stanisavljevi}a.Ovu, po strukturi celine i pojedinih ciklusa, atipi~nu knjigu ~ini nekolikociklusa. Uvodni, »Autoportreti«, koji se moè ozna~iti i kao pesma na~i-njena od pet nenaslovljenih, brojevima ozna~enih segmenata, odnosno petautoportreta. Re~ je o stihovima vrlo interesantnih ritmi~kih re{enja i smi-saonih ideja koji »defini{u« duhovne portrete samog autora u momentunjihovog nastajanja. Sledi ciklus »Snimci ‘Polaroidom’«, na~injen od dva-naest duìh fragmenata, datih u gotovo proznoj fakturi. Ukr{taju}i i pre-pli}u}i semanti~ki razli~ito orijentisane fragmente, sa dva ili tri simultanasemanti~ka cilja, Stanisavljevi} je gradio relativno neprozirnu zna~enjskustrukturu, trude}i se da zao{travanjem fakture, u krajnjem, ponetom tre-nutku defini{e izvestan onespokojavaju}i doìvljaj vremena u kojem je ̀ iveoi u kojem je re~ima poku{avao da istovremeno zabeleì svoj ose}aj i da gasamom sebi unekoliko razjasni.I tre}i deo knjige, ciklus »Napevi odvajanja«, na~injen je od brojevima ozna-~enih fragmenata. Ima ih trinaest, a vratili su se formi standardnije, mo-dernisti~ke kratke lirske pesme. (Deseti, jedanaesti i dvanaesti fragment supodnaslovljeni, a ovaj poslednji ima u primerku koji posedujem i naopakood{tampanih {est poslednjih stihova!)Knjiga Ritmovi 3 okon~ava se standardno: sa deset »pravih« naslovljenihpesama ({esta je ostala bez naslova).Raspored ciklusa u Ritmovima 3 sledi hronologiju nastanka, pa se ~itavaknjiga moè posmatrati i kao dnevnik u stihovima, odjek vremena u pesni-kovom duhu i odgovor samom tom vremenu.Ono {to je bilo vaàn pesnikov problem u gra|enju delova pojedinih ciklu-sa (a manje u epilo{kim, »standardnijim« pesmama) jeste oblik re{avanjaprete}e stati~nosti stihova, pa su se ritmovi i uritmljavanje postavili kao


64

pesnikov bitan cilj i naslovna oznaka. Stoga se naslov Ritmovi 3 moè tu-ma~iti i kao oznaka tre}e knjige u nizu knjiga koje su sledile jedna drugu,ali i kao oznaka tri prve celine u ovoj knjizi, u kojima je Stanisavljevi} in-sistirao na ritmu kao vezivnom segmentu pevanja. Verujem, naime, da jepesnik istovremeno ovom oznakom pokrio oba smisla svojih projekata.U »Autoportretima« Miodrag Stanisavljevi} gradi pet fragmenata postup-kom koji ga pribliàva ispovednom pesni{tvu egzistencije, ali ga hermeti~-nost semanti~kih izbora, estetizirani i ekscentri~ni jezik ~ine semanti~kirelativno zatamnjenim. Svaki od pet fragmenata je jedan izve{taj o iskustvuìvota na odabranoj margini (predgra|e, prigradski autobusi, me|usobice,àrgon, porazi...). Problesci satiri~nih uboda, socijalne kritike, divljeg ero-tizma, slutnji simboli~kih determinanti postojanja – neke su od smisaonihsilnica ovog ekspresivnog i danas ìvog i ubedljivog pevanja.»Snimci ‘Polaroidom’« su realizovani, kako rekoh, gotovo proznom faktu-rom, sli~no postupcima kojima je Neboj{a Vasovi} napisao knjigu So li~no,a ja, docnije, delove Nesigurnosti u tekstu. Faktura tih interesantnih stiho-va menja se tokom deset odlomaka, kre}u}i kao izrazito fragmentarizo-vana struja govora:

kratke re~enice; letnja ku}a; istresam bundu; dva siva leptirca; moljci;gazim ih; prokuvavanje vode; narandàsti talog; mi{ je ojeo moje metelepljene bra{nom; umesto boja i krugova ostavio mi je karte svojihno}i; gadna posekotina; u toku misli, na ruci; o neosaznanom sada.

Docnije, »upad« smisaonih fragmenata postaje neuroti~niji, fraza manje~itka, tajanstvenija, podsti~u}i ~itaoca na znatno pa`ljivije pra}enje strujapesnikovih asocijacija i ulan~avanje vi{e ili manje udaljenih segmenata.Uporedite:

da se stro{i lako zadobijena prenulost du{e ovo je na~in; pahulji~astiotrovi; verdegris; ume{nik; koji raseca ma~em telo; linijama njegovetajne razde{enosti; dobar u~in...

@ivosti polaroida doprinosi ne samo dinami~ni i promenljivi »prosede«, od-nosno faktura teksta, nego i sklonost Miodraga Stanisavljevi}a da stvarainteresantne neologizme, ulazi u bizarne, provokativne detalje, ve{to ko-risti inicijale nekih imena, aktivira instantnu magiju dnevni~kih zapisa,uvodi u igru metajezik itd. itd. Svaki od ovih snimaka je neverovatno ìvi interesantan revir jezi~kih igara, manje ili vi{e sloènih asocijacija...»Napevi odvajanja«, nagovestio sam ve}, pribliàvaju svoju stihovnu faktu-ru kratkoj modernisti~koj lirskoj pesmi. U prvom odlomku Stanisavljevi}je definisao svoj poetski cilj u Ritmovima 3. Pesma po~inje sa tri stiha:

Setiv{i se – podne u teme –jutro{njeg jasnog odnosaprema poeziji ovda{njoj

Vasa Pavkovi}

65

da bi u slede}a tri stiha satiri~ki definisala kakva je poezija ovda{nja:– ~r~karije dobrozvu~neunutar zunzarinih orbita,hvale na pozajmicu –

i otkrio svoj cilj:...da muljam znano ne}e mi se,zgubi se u podgrlcu;preostaje mi bela porugail’ prepust svetu muzike{to izvire iz mere njegove.

Mogao bih da objasnim simboli~ko zna~enje svakog stiha, ali mislim da jejasno o ~emu Stanisavljevi} govori i da ukazuje koliko je svesno krenuo uavanturu vlastitog pisanja stihova. Zvu~ne igre, inventivne (unutra{nje)rime, traènje i pronalaènje odgovaraju}ih »zatamnjenih« definicija si-tuacije o kojoj peva, neo~ekivani zaklju~ci – neke su od karakteristika Sta-nisavljevi}evih pesni~kih fragmenata u »Napevima«. Iz mutnog tinjanjaovih iskaza ne mogu a da ne navedem efektne stihove. Recimo:

[to ~ula starijato vi{e koje{tarija.

... »ja« se jedva odràvapred |ikljanjem divljeg prosa,pred belinom jedne kozei {trokavom svrakom...

Dogodov{tine – pi{e u Da`devnjakovoj knjizi –izbegai.Da bi »ja« lak{epre{lo u nepostojanje...

Kona~no, prave pesme »Epiloga« sjajni su primeri Stanisavljevi}eve jezi~kekreativnosti, imaginacijske snage i naro~itog pesni~kog humora, kojim jepesnik lovio duh vremena u ̀ ustrim i efektnim pesmama razli~itih energet-skih potencijala i temporalnih prote`nosti. Ove pesme grade sliku Stani-savljevi}evog libertinskog, buntovnog i nepokornog duha, recimo u »Sne-govima«, gde postoji i strofa:

trebalo bi oti}i do grada,obi}i majstore nabrajanja,obleàti N. – razbistri se glava,kupiti {e{ir, a mo`damo`da su tamo i nemiri po~elipa bih – stari san – u gu`vimogao ~voknuti nekog podvoljka{a...


66

***I ne{to mislim: stra{no je {to u novijim antologijama srpske poezije nema niod korova buntovnih i mudrih stihova Miodraga Stanisavljevi}a. Ne bi tre-balo da ga zaboravljamo i zaboravimo... Nikako i uprkos svemu. Pa i namasamima.I posmatraju}i bele{ku o pesniku u Ritmovima 3 vidim s iznena|enjem daje ro|en u Srednjoj Dobrinji (pazite samo ime tog toponima!), u kojoj samboravio pre nekoliko leta, letuju}i u Jeèvici. Sad vidim da je provi|enjeodista htelo da vidim to selo, divlji zdravi ìvot pastoralnog predela u kojemje pesnik ro|en, da bih naslutio, ako ne i razumeo sav docniji tok njegoveljudske sudbine, ìvljenja i nagle smrti.

Vasa Pavkovi}

Sam i oslonjen na {tap na ulici Beograda saznao sam – prvi me|u prijate-ljima izgleda – da Mi{e Stanisavljevi}a vi{e nema.Obi~no svi po~inju tako – se}aju se dana kada su se sreli. To je neki datumza pam}enje. Ja se toga ne se}am, nisam siguran ni za godinu, a ni u mojimhartijama nema tog datuma verovatno stoga – u to sam sada siguran – {toja drìm do nekih drugih znakova kojima se beleì trajanje vremena u pam-}enju. Sve je tako u mom Antidnevniku – objavljenom na francuskom – kojimi je pouzdaniji od bele`nica sa datumima. Tada je tako i bilo. Sve se napo~etku poslednje decenije minulog veka zgu{njavalo i iz krupnog plana»masovnih scena« sticalo u nekakve mentalne slike za ~ije prise}anje da-tumi i nisu senzori koji ih bude. Bilo je to vreme bu~nih mitinga na kojimasu mitomani i piromani dobijali {ansu, a sumnjivi analiti~ari i jo{ sumnjivijipsihoanaliti~ari punili stupce novina uz sadejstvo pesnika koji su bogatiliantologiju ve} bogate srpske udvori~ke poezije. Ratnici nedovr{enih ratovai bojovnici spremni za nove mar{irali su sa sve{tenicima koji su s Trebnikomu ruci bili spremni da slove i da blagoslove. Sve i svakoga a najvi{e rat kojise primicao. I negde sam ugledao – i zapamtio – Mi{inu pesmicu –

Trideset prikaza i jedna avetOsnova{e Srpski Savet.

Slika iz krupnog plana – palanka je poverovala da ulazi u Istoriju – pome-ra se u li~ni mentalni plan. Mi{a sedi na plo~niku Bulevara nesre}nogasrpskog kralja Aleksandra na nekakvom trono{cu. Takve sâm proizvodi iprodaje. A slavni bulevar zaki}en »kioscima«, sme}e na sve strane i slika jesimbol nacionalnog buvljaka Milo{evi}eve Srbije. Sedi i gleda umornim o~i-ma. Sam u gomili sveta. Sam i svoj. I niko ne zna da je to najdarovitiji pesniki glasoviti ve} kolumnista Republike. On ne èli da neko to zna. Tada semnogo govorilo i mnogo pisalo i neko je i morao da zastane i za}uti u imemnogih. Mi{a je toga bio svestan. Po svemu se to moglo primetiti. I uvek smose tako i nalazili – bez dogovora – i selili nekuda s Redakcijom Republike. Iuvek isto. Malo re~i i neka blaga ironija koju ubrzo – ~im se pera lati – sme-ni o{tra satira svega u tom vremenu. A svuda gomile, mitinzi, deca i golu-bovi i balkoni, jer sve to ide zajedno – uz sliku Vo|e koji nas gleda.

Mirko \or|evi}

Sve}a na grobu prijatelja – zapisi iz Antidnevnika

68

Glas iz mno{tva koji je ostavljao trag u vremenu bio je Mi{in glas i on odzva-nja i sada kada se poveù godine i datumi.Palanka je imala svoje balkone, decu i golubove ali i taj glas koji ne}e dazamukne.To je u svakoj »slici«. Mi{a koji govori ili pi{e za nas i u ime nas i budi ljude.

***Ima trenutaka kada mi se u~ini da su svi na{i susreti bili isti. A nisu biliisti. Na svaki je Mi{a utisnuo svoj pe~at. I te sam njegove kolumne u Repu-blici doìvljavao ne kao hroniku nacionalnog umora u glavi. Ne – ti zapi-si kao da su bili namenjeni da budu utisnuti u kamen. U neki krajputa{.Nekada je to bila »pesmica« od re~i razigranih i o{troumnih i igra re~i kojase otvarala kao rebus, nekada pak ~itav politi~ki traktat izre~en u formismelog paradoksa koji odslikava grotesknu stvarnost umorne i sumorneSrbije Milo{evi}evog doba. A jo{ ~e{}e smela satira kojom se Mi{a branio odrugobe tog vremena. Kojom je branio i sve nas. Domanovi}evsku smelostsvi pominju, pominju kriti~ari i rablezijanske tonove u ovom delu, a osta-lo – ànrovsku prirodu Mi{inih zapisa – kritika tek treba da utvrdi.

***Sedimo na ivici plo~nika i uvijamo cigarete iz njegovih »rezervi« donetihs neke prigradske pijace. Navodim mu negde re~i velikog ruskog pesnikakako ìveti »ni{ta novo nije a ni mreti nije najnovije«. On se smeje umor-nim o~ima. Slike iz se}anja su uistinu prebogate detaljima. Mnogo je taj-ni u njegovim kutijama za duvan, tu su nekakvi papiri na ~ijoj pole|inion pi{e za Republiku, uvek neka knjiga – ~esto retka, kakvu odavno tra-ìmo – kupljena na nekom buvljaku.I oti{ao je. Vi{e nema se}anja, odnosno po nekim bele`nicama sa datumimasve se moè rekonstruisati. Ali to ne bi bio Mi{a.Nema nekog tipi~nog na~ina na koji ljudi odlaze s ovog sveta, osim onog ba-nalnog koji svi znaju. On o tome nije nikada meni govorio – to }ete vi popo-vi – tako je mene u {ali zvao – izreìrati. Nigde se toliko ne laè kao na gro-bljima. To je ponavljao. A znao je ve} bolestan da se kraj primi~e. Umeo jeda bude usamljenik u gomili i izabrao je da bude usamljenik pred sva~ijeljudsko veliko }utanje. I ostalo je prazno mesto za kolumne u Republici, ali jeMi{a – pre nego {to je oti{ao – valjano popunio mesto velikog satiri~ara i hra-brog svedoka kakvog smo i o~ekivali – sve ostalo je u njegovim knjigama.A ovo je samo mala vo{tanica na grobu prijatelja i svedoka koji nas je opomi-njao da ne }utimo. I da je svaki novi dan novi poziv na hrabrost svedo~enja,posebno u vremenima mutnim i smutnim.

Mirko \or|evi}

Vi{e od deset godina poslednju stranicu na{eg lista ispisivao je Mi{a, a jaonu prednju. Mnogi su po~injali da ~itaju Republiku straga, od Mi{e. Mogaosam da mu zavidim, a nisam. Priznajem njegovo majstorstvo.Za{to su mu davali prednost? Reagovao je li~no, iz du{e za du{u, duhovito,o svakoj li~nosti i doga|aju. Ironijski obrti li{eni su cinizma. Njegovi likovi,kao i na Koraksovim crteìma, podjednako su sme{ni i zastra{uju}i. Raste-rivao je strah i budio nadu, barem nadu u nadu.Uz nekoliko zbirki pesama (Ritmovi I, II) i dramskih tekstova, mahom zadecu (»Vasilisa Prekrasna«, »Carev zato~nik«, »Carska se pori~e«, »I mitrku za konja imamo«, »Nemu{ti jezik«), a i za odrasle (farsa »Vo|a« igroteska »N«), ostali su i tekstovi rasuti po brojnim listovima i ~asopisi-ma – Knjièvne novine, Knjièvna re~, Demokratija danas, NIN, Vreme,Borba i Republika. Znatan deo tih tekstova objavljen je u knjigama: Goli-canje oklopnika, Jadi srpske du{e, Elan mortal, Nacionalni buvljak i Ka-tarza i katarakta. Ostao je i nepisani trag, ponajvi{e kod dece koja pamteizvo|enje njegovih tekstova, u de~jem pozori{tu »Bo{ko Buha« i na dru-gim mestima u razli~ito vreme. Ima, svakako, tragova i kod odraslih kojisu ga ~itali, tako|e, na raznim mestima i u raznolikim vremenima. Trago-vi su ostali, a kakvi, to se ne moè iskazati ovom prigodom, niti se moèpredskazati njihovo mesto u srpskoj kulturi.Stranicu »’umor u glavi« u Republici Mi{a je ispisivao vi{e od deset godina.To je bila, kako se to obi~no kaè, njegova kolumna, i to s vi{esmislenim na-zivom, moè da zna~i i humor, i tumor a i obi~an umor u glavi, i ne samo tu.U arhivi lista ostali su njegovi tekstovi kucani na polovnom papiru, starompisa}om ma{inom s iskrzanom crno-crvenom trakom, ~esto dopisivani irukom. (Ina~e, stan mu je bio prenatrpan, pored ostalog, i polovnim kom-pjuterima koje je sklapao i poklanjao.) Kao urednik sam strepeo da li }erukopis doneti na vreme, ali on nikada nije zakasnio. Retko je zadovoljstvoprvi ~itati njegov tekst; tako sam i ja postao jedan od Mi{inih po{tovalaca.U~estvovao je i u ure|ivanju lista, zajedno s drugima, kriti~ki procenjuju}isvaki broj i planiraju}i naredni.

Neboj{a Popov

Zbogom, majstore

70

Pri kraju svake godine razgovarali smo o tome da li opstajemo ili nesta-jemo. Tako je bilo i krajem 2004. godine. I Mi{a je govorio da se valja potru-diti da opstanemo, ali je rekao da izvesno vreme ne moèmo ra~unati nanjegove priloge. O~ekuju}i nastavak saradnje, od januara 2005. objavlji-vali smo njegove stare radove koji, pokazalo se, ne zastarevaju.A onda je do nas stigao glas da Mi{e vi{e nema, da je preminuo 16. avgu-sta, da je kremiran na Novom groblju, u krugu najuè porodice, sinovaLuke i Marka, i da }e urna biti poloèna kraj supruge Marije, preminule2002. godine. Ostaje da odgonetamo sve razloge dugog puta vesti o smrti,od 16. avgusta do 17. septembra, i da promi{ljamo o sebi i drugima, o lju-bavi, prijateljstvu, smislu i besmislu, o mestu i vremenu gde ìvimo a iumiremo. (Ne{to sli~no zadesilo nas je i nedavno, prilikom odlaska u tra-gi~nim okolnostima preminulog saradnika-urednika Republike, profesoraPere Muìjevi}a.)Na~in odlaska s ovoga sveta je, dabome, i stvar li~ne odluke. Tako se Mi{inodlazak, kao i Marijin pre tri godine, desio bez opro{taja s prijateljima. Po-slednji susreti s njim nisu slutili na dobro. Bolest je uzimala maha a istin-sko le~enje je izostalo. Kao da je, usamljen u svom sirotinjskom stanu, somiljenim psima, êdom i Ku~kom, bio opsednut skorim susretom s bes-krajno voljenom Marijom koja je preminula od jedne od najteìh bolesti.Ali, bolest sama po sebi nije jedini vinovnik. Tu spada i galopiraju}e siro-ma{tvo, pogotovo kada je Mi{a, jo{ 1991. godine, zajedno s preko hiljadukolega, bio uklonjen s dràvne televizije. Svikli na skroman ìvot, sa sino-vima, bez stalnog zaposlenja, podnosili su neda}e bez roptanja. Godinamasu ~ak istrajavali s izvesnom vedrinom. Mi{a je godinama skupljao raznebiljke, i probrane pe~urke, dele}i ih prijateljima (i u Redakciji). Vi{e negoskromne prihode od pisanja nastojao je da dopuni svojim rukodelstvom,prave}i hoklice, ramove i druge drvene i metalne stvar~ice koje je izlagaoprodaji na Bulevaru ili kod Palilulske pijace. I kada je bolovao, nije o~eki-vao ni pomo} niti poklone. Najvi{e se radovao kada dobije jedan do dvagrejpfruta. Vi{e je sam poklanjao. I meni. Kada mi je poklonio svoj staribicikl i jo{ starije pecaljke, kao podstrek mom »povratku prirodi«, podila-zila me jeza, slute}i da time u~estvujem u obredu opra{tanja. Poslednji su-sret doneo je i zra~ak nade, kada sam mu pri~ao o zajedni~kom posve}e-nju biljkama i pticama, podalje od prestoni~ne vreve, vi{e nije isklju~ivaonastavak pisanja. Sada se i taj tra~ak nade ugasio.Svako od nas }e jednom oti}i. Ne{to tako banalno ne bih se usudio re}i uMi{inom prisustvu. Niti bih mu pripovedao o njegovom, ipak, brzom odla-sku. Ako ikome poveri svoju intimnu pri~u, bi}e to Marija za ~ijim je susre-tom ~eznuo. Prijateljstva radi, ipak bih rekao da je njegov odlazak ubrzanne samo nele~enom bole{}u i siroma{tvom nego i rastu}im bezna|em da

Neboj{a Popov

71

se ovde i{ta mo`e izmeniti nabolje. Patnje su tim ve}e kada ~ovek nijeravnodu{an prema narodu kojem pripada, i to po onome najvrednijem {toima – jeziku – kojem je toliko toga darovao, srazmerno darovitosti i stva-rala~koj strasti. I da je hteo i mogao Mi{a se nije, poput Sebastijana Hafne-ra, izmakao na neko spasonosno ostrvo, britansko, i tamo napisao Istorijujednoga Nemca, koja i posle vi{e decenija uzbu|uje savremenu duhovnujavnost, ne samo Nema~ke. Prepu{tamo ma{ti da odgoneta da li bi Mi{anapisao Istoriju jednog Srbina ili je to ve} uradio svojim objavljenim ineobjavljenim tekstovima.I kada bi na ovoj stranici Republike ostala belina, kao znak tuge i patnje,pa ~ak i ako uskoro nestane i sama Republika, ostaju Mi{ine pesme, dramei opse`na esejisti~ka proza u kojoj se, kako veli Mirjana Mio~inovi} u pred-govoru jednoj njihovoj zbirci, spajaju pesni~ki stil, satiri~ki sjaj nemilosrd-ne poruge, rableovska razgaljenost i metafizi~ka jeza koja nastaje iz susre-ta sa ~istim zlom.Hvala mu na darovima koje nam je ostavio, usred sveta o kojem je pisao.Majstore, zbogom.

Zbogom, majstore

Iz knji`evne zaostav{tine

Miodrag Stanisavljevi}

Miodrag Stanisavljevi} na III programu Radio Beograda, 2002, u emisiji »Tokovi poezije«

Urednik: Radmila Gligi}

Tekst skinuo sa audio-trake: Luka Stanisavljevi}

êtrdeset i kusur godina bavim se ovim dosta zaumnim, zametnim i ~ud-nim poslom kao {to je pisanje stihova. Uspeo sam da napi{em, sastavim,izmislim, kako ho}ete, samo osam knjiìca pesama koje se ve} raspadajuod lo{eg lepka i lo{eg heftanja.Prva od njih se zvala Pesme * Pisma Aleksandra Ro{a, iza{la je davne 1965.godine u ediciji »Vidici«, valjda jednoj od prvih nezavisnih produkcija knji-ga mladih pisaca. To je bilo te{ko vreme za objavljivanje knjiga. Danasknjigu moète napraviti za tili ~as na kompjuteru i na laserskom {tampa-~u je od{tampati, tada se sve to radilo sa olovnim slogom i to olovo ima ve-liku simboliku.Bilo je to, dakle, te{ko vreme, mi smo nosili taj slog u jednu malu {tampa-riju deset kilometara od centra i tako smo od{tampali prvih pet-{est knjigamladih pisaca okupljenih oko ~asopisa Vidici. Danas nemam neki naro~itodnos prema toj svojoj prvoj knjizi, ali neke od tih pesama ~ine mi se i danaszanimljivim, kao uvodna pesma u toj knjizi koja se zove »Do{lo je prole}e«,sad }u je kazati:

Do{lo je prole}eDo{lo je prole}e

Do{lo je prole}e sa svojim {arlatanima!Meteì, namere, otaljavanja...

U ùrbipoklanjam jednoj plesa~icimaramice {to omotavajumoja plu}a i moje srce.

Autopoetika

76

Ima jo{ jedna pesma iz te knjige koja mi i danas deluje zanimljivo:

Jedan talas ponovo...Jedan talas ponovo...

Jedan talas ponovodopire u moje predsoblje, otvaramali rezbareni ormari},sve njegove fioke, preturapo svim njegovim policama,igra se svim tim(ali vrlo potrebnim)kutijicama, smotuljcima,dugmadima, bo~icama...

Da li on dopire i do tajne pregradegde se u zamotuljku ~uvaPlavilo za Rublje?

Da li ga rastvara?

On odlazi.Ta knjiga je nastala od tekstova koje sam kao student–pesnik pet godinapisao i mnogi tekstovi u nju nisu ni u{li, {to mi je danas `ao. Danas mi se~ine mnogo boljim od onih koji su u{li; tako }u pro~itati jo{ nekoliko sti-hova iz jedne pesme koja tu nije u{la, ne znam kako:

******Devoj~ice iz susedstvau haljinicama od petlove kreste~esto me pose}ujui dugo igraju preda mnom

Posle te knjige pro{le su neke tri-~etiri godine, ja sam objavio novu knjigukoja se zvala Pesme s putovanja i druge. Knjiga je objavljena 1969. u neza-visnom izdanju Slobodana Ma{i}a. Tu knjigu, danas sam je pro~itao, shva-tio sam da vi{e ne volim. Ipak, u njoj ima nekoliko ili bar dve pesme kojihse ni danas ne bih postideo:

Male neve{te ku}eMale neve{te ku}e

Male neve{te ku}eNa brzu ruku podignute.


77

Gra|a uboga, tro{na:Trska, slama, zemlja i pru}e.

Male neve{te ku}eSa malo blagoslovenog dima.S grobljima – blizu ili dalje,Ve} prema obi~ajima.

Male neve{te ku}eBez stepenica, bez plota,Skupljene oko crkveKo neda}e oko ìvota.

1969.

Ima jo{ jedna pesma iz te knjige koja, ~ini mi se, nije lo{a:

Sanjao samSanjao sam

Sanjao sam svoju smrt:Pao sam i ljudi se skupi{e.Draga prinosi mom licu ogledalo– Ogledam se, ali ne di{em.

Ja sam posrtao, padao,Ustajao, padao opet...Al’ odluku sam stvarao uvek:Po~e}u ispo~etka sve!

K’o de~ak, jednako gube}i,Izmi{ljah uvek nove igre.Al’ sad – ne mogu ustati,Ne mogu oti}i nigde.

Leìm nepomi~an, nem.Pokri{e mi ne~im lice.Preturaju po mojim dèpovimaPretrpanim, kao u skitnice.

Sanjao sam svoju smrt:Pao sam i ljudi se skupi{e.Draga prinosi mom licu ogledalo,Moj lik je tamo, ali ne di{em.

1967.

Autopoetika

78

O ranim svojim stihovima malo kasnije zapisao sam u jednoj od svojih pro-gramskih pesama da je to {umni talog, ta{ta preosetljivost, kadra da samusebe sablazni, a da u njima ume}a nema mnogo, da ga ima malo, vrlo malo.Mo`da sam prema sebi, prema svojim ranim stihovima prestrog, ali tako je to.Slede}u knjigu objavio je tako|e jedan mali izdava~, zvao se Slovo ljubve,1973. godine, knjiga se zvala Knjiga senki. Za nju sam dobio tada vrlo va-`nu i presti`nu nagradu »Isidora Sekuli}«, {to mi je, tako, polaskalo, kaopesniku koji je uvek imao problema sa izdavanjem svojih stihoslo`enija.Danas, kad pogledam tu knjigu, nisam siguran kakva je to knjiga, madaje nagra|ena, ali ~ini mi se da i u njoj ima dosta pesama kojih se ne bihpostideo. Posebno mi je draga jedna pesma koja se zove Na zidu vidim iko-nu staru. Draga mi je zbog toga {to je pre dve-tri godine gospo|a Mio~ino-vi}, pi{u}i o nekim mojim tekstovima, napisala da sam ja neka vrsta profeta,proroka onoga {to }e se dogoditi, pozivaju}i se na jednu kasniju pesmu kojase zove Jugoslavjani, koja je negde devedesetih nastala, malo pre toga. Me-|utim, u ovoj pesmi iz sedamdesetih godina, kad sam je ovih dana otkrio,po~eo sam da verujem da sam imao stvarno neka predose}anja onoga ru-`nog i groznog, grozomornog {to }e nam se dogoditi:

2.2.Na zidu vidim ikonu staru:Sv. \or|e ubija a`daju.

Se}am se:u detinjstvu je bilo mnogo straha.

Pro{le su godine.Smanjila se stara a`daja.

I samo u suzama o~iju njenih,malih i ru`nih, poput pse}ih,ja vidim odra`enepovesti stra{ne godina dolaze}ih.

Ponavljam, pesma je bila napisana pre 1973, mo`da 1972. ili 1971. i u njoj sepominju »povesti stra{ne godina dolaze}ih«. Prili~no sam ponosan na taj stih.Pro~ita}u jo{ jednu pesmu koja mi je iz te knjige draga. Pesma je bez naslo-va i glasi ovako:

******Pamti{ li ono ve~e posle pljuskau starom begovskom parku?


79

K’o sad da ~ujem one ptice tri{to se dozivahu u tamipreme{taju}i se po visokim kro{njama.

(Nismo im znali imena,ali ja sam se se}ao da se istejavljaju i kod nasobno}, posle ki{e.)

Se}a{ se: po{li smo za njinim glasovima.Al’ one behu sad u kro{njama iznad nas,sad dalje, pred nama, a ondanegde daleko u zale|u.

To behu tri an|ela, ka`e{ ti.Ti si ih videla?Ne, ali sad znam da oni behu.Jedino na njih se}anja su tako jasna.

Mo`da da iz te knjige pro~itam jo{ jednu pesmu koja se zove »Izvor«:

IzvorIzvor

Preko starog li{}a zvezdolikogpo dnu izvora popadalogzrake i seni treperavezajedno s vodom slivahu se.

Htedoh uroniti dlanove sastavljene(pa`ljivo da bistri spokoj ne remetim)ali odjednom osetih sebe ~udno:kao da tu gde stajah jabeja{e samo se}anje na me.

Videh svoje licena dnu me|u jasnim proticanjem`ivo obra}eno amo:kao da moja du{a gledapreko izvora tog sjajnogsvoj odraz u vazduhu zemaljskom.

Iz Knjige senki volim i danas pesmu »Lopov«:

Autopoetika

80

LopovLopov

Gle lopov preko krovaprebacuje konjsku kostda ku}a spi neprobudnodok po njoj vr{lja nezvan gost.

Al’ è| prastaru ne utoli:osu se {to dota~ei stari lopov prevaren opetsedi u uglu i pla~e.

O, jo{ jedino lopova sojprokaèn, ismejan, ukletna prstima se}anje nosida je postojao svet.

Slede}a knjiga zove se Slike i saglasja. Objavio sam je, o ~uda, u velikomizdava~kom preduze}u Prosveta sa pretencioznim naslovom Savremenapoezija. Oni su u to vreme bili neki kao `reci koji su odre|ivali {ta je tosavremena poezija, {ta su dobre knjige, {to mi je danas, iz ovog ugla, krajnjesme{no.To je ve} zrelija knjiga, u njoj ima vrlo dobre lirike, onako prave, prave li-rike bez velikih eksperimenata kao u mojim po~etnim pesni~kim fazamai one eksperimentalne lirike u mojoj zavr{noj poetskoj fazi.Evo, pro~ita}u nekoliko tih lirskih pesama:

******Put obrubljen ku}amali~i na veliku stonogu.

Ku}e prljavoplave,kapije i{arane.(Da l’ {arama nekog prizivajuil’ se od ne~eg brane?)

Ve~ernji selski biciklistijezde}i naporedorazgovoreo ljubavnim uspesima vode.

Odgovori zakasnelisustiù jedan drugi:


81

odgovor pomamisti`e odgovor sumnji.

Dugo ne mogu da zaspim.U selu Skelizavijaju prapsi.

Slede}a pesma, u istom tonalitetu rekao bih, nema naslova a po~inje ovako:

******Predve~elasno klizi pero tvoje.Kafana u predgra|u,bilijar pocepane ~oje.

Predve~elaste-skorote~e.(Jedan nebeski ~as pripada samo njima.)Neko prori~e:duga i hladna bi}e zima.

Predve~elasno klizi pero tvoje.An|elikoriste}i uzlazna vazdu{na strujanjaodlaze na nebo.

U toj knjizi ima i tamnijih tonova, u skladu sa onim predose}anjem, mra~-nim predose}anjem iz Knjige senki, i ti tamniji tonovi se ogledaju u pe-smama kao {to su »No}ni let«, »U Beogradu pepeljastosivom«, »Opsenarovput«. Pro~ita}u i njih:

No}ni letNo}ni let

Dole je Jugoslavija.Ni topline legla, ni dima,samo ne{to magleno, suro.O bo`e, ni obris brda, nijedno drvo.

Dole je Jugoslavija.Al’ gde su vode, ve~ernja lagodnost,gde lipe, letnja prisnost?Samo hladni odsjaj na krilu avionai zvona (otkud zvona?)

Autopoetika

82

Dole je Jugoslavija.Ni laveà, ni petlova,ni {uma voda, ni no}ne pesme.Samo }utanje {to umnoàva }utanjeu magli, u opseni.

Dole je Jugoslavija.Nijednog brda, nijedne reke.Grad u koji sle}emo li~i na svetlosnu kandù.Ni mirisa hleba, ni toplog daha,samo jutarnje o~i pepeljaste.

U Beogradu pepeljastosivom...U Beogradu pepeljastosivom...

U Beogradu pepeljastosivomgde ni kre~ pesak vi{e ne vezujedan ~kilji podozrivovetar boju misli izbeljuje.

Ono {to jedan sro~i,ponovi hiljada istolikih.Navikom se istina kroji;ona je tek zvuk na koji smo svikli.

Na stanicama, na licima,u praznim staklima jutarnjih o~ijuju~era{nji snovi, plavi naumipolako skon~avaju.

U posvednevnom povinovanju,u beskrajnom moru istoglasjabeda i opsena, nehaj i lakomost– svakodnevna opora saglasja.

U sve dubljoj }utnji,sve {umnijem sjaju i slavi...Nema izraza u staklima mutnim,nema duge u nijednoj glavi.

U Beogradu pepeljastosivomgde ni kre~ pesak vi{e ne vezuje


83

sneg pada, lasno i pretilo;strah boju misli izbeljuje.

Poslednja pesma iz ove knjige zove se »Opsenarov put«. Slu{aoci }e vrlolako razaznati o ~emu je re~ u toj pesmi, a za one koji nisu ba{ vi~ni, govo-ri}u o vremenu pred smrt tada{njeg despota Jugoslavije, onog koji po~iva,ne znam da li jo{ uvek po~iva, u Ku}i cve}a:

Opsenarov putOpsenarov put

Strepe} od teatralnog pada,od banalnog prelaska u ni{taopsenar putuje od grada do grada,menja imanja i kona~i{ta.

Dostigao je savr{enstvo ume}a.Cela zemlja je – va{arska scena.Svi veruju u njegove mo}ii sama od sebe buja opsena.

Stvorio je za druge edenski vrt –remek-delo opsenarskog dara.Al’ sluti da }e njegova smrtbiti do pomame, do izdajstva, stvarna.

Svi veruju u njegove mo}i,veruju svakoj re~i, gestu.Ali on nikad na istom mestune sme dvaput da zano}i.

Strepe} od teatralnog pada,od banalnog prelaska u ni{ta,opsenar putuje od grada do grada,menja imanja i kona~i{ta.

Ova pesma je iza{la u jednoj knjizi koja se pojavila u zvani~noj izdava~kojku}i, i samo pronicljiviji su shvatili na {ta se ona odnosi, {to pokazuje dase u to vreme ipak, sa malo {ifriranja i malo ezopovskog jezika, moglo re}ipuno toga. Da objasnim, asocijacije iz ove pesme su vrlo jasne: opsenar pu-tuje od grada do grada, menja imanja i kona~i{ta – gospodin mar{al je imaosvoja stani{ta, odmarali{ta, lovi{ta, ne znam kako bih ih sve nazvao, od Ohri-da do Bleda, Tjenti{ta, na svakom koraku je bilo neko njegovo kona~i{te.I, uznemiren dolaze}om smr}u, to se se}amo, on se neprestano muvao po timkona~i{tima, po tim gradovima. Asocijacije su bile krajnje prozirne, ali eto,

Autopoetika

84

~uo sam da su reagovali malo u Gradskom komitetu, tamo su u to vremebili neki momci koji su me poznavali, rekli su: »[ta mu to treba?«, ali nemaveze. Ipak se provukla pesma.Tako se tom knjigom i zavr{ila jedna faza u mom knjièvnom, pesni~komstvarala{tvu, a novu fazu u mom poetskom stvarala{tvu ~ine tri knjigepesama, poetskih tekstova pod naslovom Novi ritmovi I, II i 3. Oni pred-stavljaju prili~no radikalan zaokret u mom dotada{njem pesni~kom stva-rala{tvu i poku{aj radikalnog zaokreta u pesni~koj praksi na jednom {iremplanu.U prvoj od tih knjiga sa~inio sam i neku vrstu manifesta, jednog pesni~kogistraìva~kog programa koji se zvao »Spirala«, u kojem sam napravio jedanradikalan odmak, pomak prema svojoj dotada{njoj praksi, svom dotada{njempesnikovanju, a poku{ao sam i da napravim pomak u odnosu na ono {to samja nazvao »bedom savremene poezije«.Taj programski tekst je na kraju tih knjiga Novi ritmovi I i II; ljubiteljipoezije mogu ga tamo na}i. Da rezimiram, te knjige su neka vrsta radikal-nih ritmi~kih i slikovnih istraìvanja i to }e se, na osnovu nekoliko pesamakoje }u pro~itati, mo}i i videti.Naravno, opet sam bio na nekoj vrsti po~etka; te knjige su iza{le u samizda-tu. Re~ samizdat danas ima jedna izdava~ka ku}a koja se tako zove ili jed-na edicija koja se tako zove, ali to je ~ista, kako bih rekao, blamaà te re~i.Zovu se samizdatom knjige lakirane, iza{le u vrhunskoj {tampi i dotiranezama{nim dotacijama. Ove moje knjige kad su se pojavile bile su izvorni sa-mizdat, {tampane su na jednom starom ge{tetneru u jednoj tipografskojtehnici (ako se tako moè nazvati) iz devetnaestog veka ili sa ranog po~et-ka XX veka ili iz vremena ranih partijskih }elija, u vreme kad je ve} bilo na-znaka o tehnolo{kim inovacijama {tampe. Dakle, na obi~nom ge{tetneru.I na pakpapiru, obi~nom pakpapiru, kako se tada zvao? Tako, kao papir zabetonske dàkove.Posle dve godine napravljeno je reizdanje tih knjiga i to smo napravili ja iMiroslav Josi} Vi{nji}, tako da su one posle dve-tri godine dobile i malo pri-stojniju formu, ali to je jo{ uvek bila neka vrsta samizdata jer je {tampanou malom tiraù u jednoj maloj {tampariji Udruènja slepih.Knjiga kojom po~inju ovi zbornici, da ih tako nazovem, zbornici ritmi~kihistraìvanja, Ritmovi I, po~inje pesmom iz koje }u pro~itati samo nekolikostrofa, koje }e sugerisati ono {to sam ja hteo tim knjigama da postignem:

******U letnjim ba{tama kurve i pesnici–vika~i.Opto~itelji sigastih dana.


85

Ubogi pesnici zalaze}e despotije.Revnosni opeva~i. Torbari jezika.Zaust im veliki, ume}e malo.

Istraìva~i praznine koja se okre}e.Grleni, samoljubni i {to je jo{ goreunisoni udari slogovau o~ekuju}im razmacima. Probu{en oluk. Podnevna zrika.Dosadan prebroj. Ne po|i mu u susret.

Doista, te{ko je govoriti sebe a tu|im dahom.Zajedni~ke ritmove izbegavaj. êtvorosti{ja ni~ija.Al’ i beznade`no nabrajanje okolnosti. Nadlukavi}e te.Zajedni~ki ritmovi podmetnu}e ti njihov ìvotni sled...

U odlomku ove programske pesme govorim o tome da treba, to je zadatakkoji sam sebi postavio, da izbegavam zajedni~ke ritmove, jer oni podme}ui ìvotni sled ~oveku, pesniku, i da treba govoriti ne tu|im dahom ve} sop-stvenim dahom. E to je, ukratko, neki program koji sam ja poku{ao u timknjigama da ostvarim. Sad }u re}i dve-tri pesme iz knjige Ritmovi I i II:

******Onaj kog je Helena ljubila,ma i slu~ajno, ma i gre{kom,ima}e {ta da gubi, dugo, ume}eda umire, kradom,onaj kog je Helena ljubila.

Dugo ne}e imati nauma, samo pomisliza kojima }e juriti nikad ih ne sustiù}i.Pozdravlja}e osuje}enosti, negova}e strahove,opona{a}e svoje bolesti.

Mo}i }e da postane posmatra~ ili potajnik,da razvija nepotrebne ume{nosti,da se bavi krijum~arenjem,ili da ode u zatvor zbog ku|enja poretka.

Od re~i – osta}e mu samo tri mrmora,od obli~ja – ni za kro{nju u susedstvu.Al’ ima}e uvek dovoljnu zalihu }utnjei neku izvesnost drugima tajnu.

Autopoetika

86

Jer jednom, u smaku despotije,u vrevi svrati{ta, ljubila ga je Helenasvikla da usnama potraì osloncakad zahvati je vrtoglavica vinska.

Jo{ radikalniji otklon od zajedni~kih ritmova vidi se u mnogim drugim pe-smama, ne u ovoj prvoj koju sam pro~itao, koja ima izvesnu klasi~nost, alina primer u pesmi »Orfej« iz koje }u pro~itati dva odlomka:

1.1.Si|oh u podzemlje. Da bih te oslobodio iz sveta.Ose}aju}i neput u zglobovima.Goli pono}ni kova~. Peva~ otklona.Orfej u zemlji »realnog socijalizma«.

U trougao nelagode si|oh. Pokazuje mi nekona gestualnom jeziku skitnica.Postoje parabolo~na ogledala u ~ijoj se pau~ini koprcaju moje

re~i.Postoji kristal koji svojim oblikom zaustavlja srce.Smrt u slu`bi despotije dela diskretno.

U kostima ìàk pi{e. U svet senki. U srce simetrijasi|oh. U~enik kod majstora onog {to zagrevaju}ii naglo hlade}i kau~uk poku{avada. U njemu. Ulovi. \avolov lik.

Euridika, drugi putEuridika, drugi put

Ja sam leglo. Leglo, ovalno, ku`no. U tvom putu ka izlazu.Al’ koje ne vidi tvoj put.Al’ ti ose}a{ njegovo {irenje i skupljanje, pulsiranje,ose}a{ leglo.Jedna glad u drugoj gladi,jedan neutol u drugom neutolu,svejedno je koji koga okruùje.

Ne traì uto~i{te u mahunama re~i;zaista, tome nema kraja ni ishodi{ta;zaista tome, zaista nema, zaista kraja;jedna glad u drugoj gladi;


87

svejedno je koja koju okruùje;tome nema kraja;jedna glad jedna u drugoj gladi;jedna drugoj gladi.

Euridika, tre}i putEuridika, tre}i put

Jadni Orfeo. Da izbavi{? Iz sveta nedaha? Iz nedosegnutogpostojanja?Jedino, jedino stvarno, stvarno isku{enje, isku{enje ne~ijeg,ne~ijeg postojanja, postojanja jeste, jeste ono, ono prestati,prestati postojati, postojati za –za jednu no}, za no}ne godine,za nekoga, prestati postojati, postojati u –u tmulim popodnevima, u poroznim no}ima, uu nekom, u nekom telu, u –u predznacima nevremena, u povodnju nelagode koja ne}e

prestatiprestati, prestati postojati, postojati u, u pam}enju,pam}enju ne~ije, ne~ije koè, koè jedino, jedino to je

jedino istinsko, istinsko isku{enje, isku{enje tvog, tvogpostojanja, prestati, prestati postojati, u nekom telu,u nekom dahu, prestati...

Slede}a knjiga, Ritmovi 3, objavljena je u BIGZ-u, dosta te{ko, jer su nekikasniji radikalni nacionalisti i pesnici banalnih ritmova poku{ali da spre-~e njeno izlaènje, {to pokazuje da se banalnost u stvaranju i banalnost umi{ljenju (a nacionalizam je samo banalnost zla) susti~u. Knjiga je ipakiza{la, zahvaljuju}i Miti Tasi}u, i na moje iznena|enje dobila je »Raki}e-vu nagradu«, i sad }u re}i nekoliko pesama iz nje. Ona je u istom tonu itonalitetu kao i Ritmovi I i II, sa nekim dodacima ironije i lo{eg raspolo-ènja pred godinama koje dolaze.Evo jedne karakteristi~ne pesme iz te knjige, koja se zove »Jedenje breskve«:

Jedenje breskveJedenje breskve

S dla~icama dodir tvojim breskvicejezik mi i grud ugnea donja usna (za prihvat so~ka navalnog)u majmunove gubice otomboljpremetne se.

Autopoetika

88

Zalepi l’ se ko`murica, cic, za nepce kredastok’o pijavka, vakum-ve{aljkamlade eto nevolje:dra`, dra` olinjali svodi} tajskida s njega re~isurutku poezijice srpskekoju na naprstkepiju izan|ale lujke.

Jedna od pesama govori i o nastavku mog odnosa prema onome {to se dotada pisalo u ovda{njoj poeziji. Pesma nema naslova, a po~inje ovako:

1.1.Setiv{i se – podne u teme –jutro{njeg jasnog odnosaprema poeziji ovda{njoj

– ~r~karije dobrozvu~neunutar zunzarinih orbita,hvale na pozajmicu –

dahnem na zraku dolutalus nekog divljeg zrcala:da muljam znano ne}e mi se,zgubi se u podgrlcu;preostaje mi bela porugail’ prepust svetu muzike{to izvire iz mere njegove.

Evo jo{ jedne pesme, koja se zove »1989.« Ona ozna~ava, nagove{tava, ono {to}e nam se doga|ati, a i ono {to nam se doga|a izgleda i danas. Vide}ete kako:

1989.1989.

Jevtinu ribu trebim od bezbrojnih YYYYY.Zamisli na{ih najprobranijih ~ovacadovedo{e nas na rubni rub.([ta bi tek bilo da izbirljivi ne besmo.)

Onager li~ne izradeuperim na CK.Magarac moj divlji kad se ritneima da zvrknuveja~i lo{ih prilika.


89

Ju~e ih je narod najurioi izabrao pobolj{a~e.Ali, ve} vidim kako jajastitelesom i kretnjama sve sljubljenim uza njoblik poprimaju idiota.A ~inili nam se pronicljivim.Slabo smo biraliil’ blunast smo odreda soj.

Zatiljnu, ispup~enu, ko majmun drapam kost.Zamke {ljampavim postavljam pticama.ûjem ih kako gacaju cink-plehom simsa.ûjem kljucccccccc – sitan je proso –a onda [KLJOCi krilo slomljeno razlepeza se.Bluna sam izgleda i ja.

Pantalone mi klize s kukova.Teìna pi{tolja u zadnjem dèpubojim se ogologuzi}e meu klubu spisatelja.

I jedna pesma posve}ena Bobu Vilsonu, »Ajn{tajn na plaì«:

Ajn{tajn na plaìAjn{tajn na plaì

Vide}i serazre|enu svom pogledustopljens njegovim dopiranjemmislimcrvenim krovovimavododerinamakako }u seprigrevicomvresomvratitipeskomako mecelim danomneko pozove.

Autopoetika

90

Pesma bez naslova:

******te tako putovanja u O., vakancije u V.,isparenja tela ostavljena u sobi na Dunaju;i sasvim onda beloa okretnice nigde ni.

usputno, te ono je zva~, ono bera~,u {umu preko reke hitnut glasi ledenice lepo dohvatneiz potkrovlja hotela Ulm.

lepo uveden kod X.,uhvativ{i dobar red kod B.,lako ti je bilo, hvalisav~e,prodavati plave majmunarije.

sad skvr~en opsluùje{ubogo pitanje: ko sam ja?napor puà da odrì vla`nost.u blizini neovda{njoj zvoni telefon.

Moja poslednja pesni~ka knjiga zove se Jadi srpske du{e i iza{la je 1995. uizdanju Beogradskog kruga. To je neka vrsta parafraze na Geteovog Verte-ra, s tim {to je Verter u mojoj pri~i neko drugi, nije pojedinac nego jedandeo ovog slu|enog i zalu|enog naroda.Ne{to od tih pesama je objavljeno u knjièvnoj periodici, dok se naco{i nisudosetili jadu, a onda su prestali da ih objavljuju, ~ak i moji prijatelji iz Knji-èvnih novina, jednog ogavnog nacionalisti~kog lista, pod izlikom da }e imneko »ubaciti bombu«. Svejedno, knjiga je iza{la u izdanju Beogradskogkruga ali je, naravno, ostala totalno pre}utana u tada{njoj Srbiji. Kad kaèm»tada{njoj« to zvu~i kao »davno«, i dobro je da nam sve ru`ne stvari zvu~ekao »davna{nje«.Evo jedne pesme koja na neki na~in predstavlja tematiku ove knjige:

Iznad purifikovanih naseobinaIznad purifikovanih naseobina

Iznad purifikovanih naseobinaki{a pada. Svrake {trak}u. Ohrabrio se i detli}:ubice-pretku}nici ve} su daleko,na moru, u {arenga}ama.Grafitni psi visokim skokovimaopevaju zalazak sunca.


91

Neke spodobe gamiù, kroz {evar, na sever.Najurili smo iz ovih blago zatalasanih predela(na{oj du{i sukladnih){afran-zjakavai gomoljasto-guravaplemena.Slatkaste neka drugdekopaju svoje ka}une,sluzave svoje napitkedrugde neka kuvaju, ku{aju.

Iznad purifikovanih naseobinaki{a pada. Sampas stoka na poljima, grafitni psi.Pred o~ima pucalepa komade{ka teritorije,za jednu kneèvinu sasvim dovoljna.

Jo{ samo da se na|u oni{to bi se, bez lo{ih snova,mogli skrasiti tu.

1992.

Srpsko-hrvatski rat (1)Srpsko-hrvatski rat (1)

Na ledini leèpobijeni Srbi.Angel Ujediniteljsa njih tera muve.

U dvori{tu leèmrtvi Hrvati.Posipaju ih kre~om u prahu– po~eli su se crvati.

Treba ih – gu{ter velio –ograditi u ru{evinama,ostaviti ih da se vijajudok se do poslednjeg ne poubijaju.Me|usobno.I u nama.

1991.

Autopoetika

92

[etnja[etnja

B. C. akademik i dobar Srbin,re~e kvarcovanom M. K.(pisac, ìvopisac i veoma dobar Srb be{e i taj)kad su se u gugutkino podnesreli na {trafti podrinjskog grada V.:

Lepo je sretati usputsamo lica hrastolikih Srba(poneki Garagan ne smeta,izuzetak mazi pravilo).

Lepo je gledati ljubavnike mladekako zapucaju pjejepreko duga~kog vetru{nog mosta(u svim gradovima to rade a za{toda kljuvnem nisam uspeo).

Neka ih nek tabanaju do mile volje,ne smetni s uma da }e se iz togokreni-obrni ispilitiil’ stolar il’ soldat il’ akademikal’ svakako dobar Srb.

1994.

Se}anje na Milana Mili{i}aSe}anje na Milana Mili{i}a

Tamne pijavica-nao~ari na Bulevaru:M. M. inkognito me|u ìvima.Pesnik M. M. strasni Dubrov~anin dakle lutalica,poginuo u plja~ka{kom pohoduCrnogoraca na Dubrovnik, leta 91.Smisao njegovog ìvota sveo sena ~angrljanje po porculanskom tanjirunekog br|anina i ne~ije jalovopritiskanje tipki Brother-elektrik pisa}e ma{ineu selu bez struje – popravi}e je on.

M. M. inkognito me|u ìvima.U ba{ti na Bulevaru


93

naru~je dva deci vina.Velio mi: olo{ uvek prepozna znakedolaska svog doba.Mi nismo. Sad smo samo glupe seni.Bezli~ne pra{keu pra{ini ru{evina.

1994.

I jo{ jedna pesma bez naslova:

******@iveti u prizemlju, imati psa,vre}u su{enog hleba, ~ekati – {ta?Beograd je predivno mesto za gluvu smrt.Pacovski miris dopire iz haustora.Sko~ibube hodaju lokvama kao Isusiblago uvijaju}i opnu vode.Pretorijanci u pono} nekog vijaju.Ritam pucnjave odaje po`udu ubijanja.Samo psi reaguju.Mo`da je sve to samo predstavaza Gospodara kog mu~i nesanica.Ono {to nas ~ini ljudima bez povratkau onom je {to nas razlikuje od pasa.Svakako imati psa.Zmije se ovde kamenjarkama zovua ti se ipak mota{ po kamenju.Septembar uvek klizne brzo,meh boja izdu{i se.Sutra potra`i ne{to za ogrev... Kupi so...Proveri vrata pre nego {to...

1994.

Autopoetika

******Othodim, stazom poplo~anom,koju uostalom ne dodirujem,koja je samo odlomak nekog se}anja,koja se samo podastire pod mojim stopalimada mi poslednji hod olak{a...

******Mnemnune, du{e nepostojanja,Aeomi, du{ice ni{tavila,odvedite me u – – tamo gde nema »u«.

******Za tri-~etiri meseca postao sam nalik logora{ima izOmarske.Kosti, koà, ko{ rebara.

******Ponekad se – pateti~no – ose}am kao Prometej komeorlu{ina kljuca nutrinu.Utisni svoje kandè pti~urino da lak{e odem.

******S mirisom divljeg mora~a u nosnicama oti{la je iz ̀ ivo-ta moja èna Marija. Slomila je gran~icu sa malo ùte

348 re~enica o umiranju

95

cvasti, protrla je u {aci, prinela nosu... Odlazim, reklaje, do|i drveni magar~e, poljubi me... Potom joj se gla-va malo okrenula, u poluanfas, i lice joj se otpustilo...Ne}u vi{e brati divlji mora~ niti nju{iti njegov otu`nimiris.Ne}u vi{e brati pelen ~iji mi se ùti polen lepio na ci-pele.Ne}u vi{e brati barsku mentu, prejakog, tugaljivogmirisa.Mirisi se lako bri{u iz biblioteke se}anja.

******Na vlasti je bio odurni trijumvirat Junije, Julije, Av-gustije kad je umirala moja ̀ ena Marija. Bilo je bezdu-{no nesnosno vru}e u na{em stanu na posl.†ednjem‡spratu.Julije je upravo preuzeo vlastiNBili smo sami ja, ona i smrt.

******Doista bih, da nemam pse, doista bih bio samcit sam.Ovako sam samo sam.

******Ga|ali su tebe, a pogodili su mene, govorila je mojaumiru}a èna. Znam da su to u~inili. Ne znam kako,ali u~inili su to. Ti si se provukao, jer si ja~i, jer sutvoje T-}elije uni{tile zasejano seme smrti.A u meni piknjici, anemi~arki, proklijalo. Rascvetalose. Vidim ruù smrti u sebi.

******Ne drì me mesto u ku}i. Izbivam po ceo dan. Gluvo-ku~karim.Jer mi se jednako ~inilo da ~ujem glas umiru}e ène:U~ini ne{to!


96

Nije to ponavljala ~esto, rekla je to jednom i posle togajo{ samo jednom, ali to se kao eho ponavljalo u meni.Ponavljalo se kao znanje da ne mogu ni{ta u~initi.Ni{ta, iako sam poku{avao da ne{to u~inim.Kupovao sam joj knjige le~ebne, alternativnih he}ima,duhovno sme}e autora sumnjivih namera, nabavljaolekarije iz Ma|arske, brao po okologradskim pustara-ma divlji mora~, pelen, neven, magare}i ~kalj, traìopo {umama gljivu Ganodermu lucidum, su{io je, mleou prah – niko za nekog bolesnika nije u~inio tolikoznaju}i da ne ~ini ni{ta.

******Zimovito hladan april. No li{}e, kako mu je tako muje, izlazi iz svojih pupova.Hladno, zgu`vano zelenilo.

******U jun-julu pomislih da bi dobro bilo otputovat negde,mo`da u ̂ eho-Poljsku gdeno ̀ ivi Jana Novak, {to me,velila, koha barzo.A laser se nadimao kao àba i nije uspevao da pro~itaCD sa pesmama sefardskim koje mi je poklonila Jana.Dovraga sa kineskom tehnologijom.Dovraga s êho-Poljakinjom.

******Jednom sam ih ~uo, na stepeni{tu: »to mora da je u~i-nio Onaj sa psom«. Kad su me ugledale {mugnule suu svoje }umeze. Koliko me nemu{te mr`nje i prile-pljenih krivica okruùje! Tako me, zna~i, zovu: »Onajsa psom«. Ba{ zgodno ime »Onaj sa psom«.

******Dioksin! Rekla je jednog dana Marija, drè}i prst ujednoj knjizi. Mora da su nas kljukali dioksinom.îtala je gomilu stru~nih i {arlatanskih knjiga i zna-la je sve o tvarima koje izazivaju odmetni{tvo }elija.


97

A mo`da se negde u na{oj sobi nalazi neki izotop koji...Ni{ta nisam rekao. Hipoteza kojom se bavila postalajoj je opsesija, a sa opsesijama se ne raspravlja.

******Volim da {etam no}u kada ki{a pada.Volim da kisnem {etnju.Volim no}nu {etnju po ki{opadici.Volim da {etam ki{u pustim no}nim ulicama.

Nije svaka ki{a za {etnju.Pljuskovi, provale oblaka, izlivanje nebeskog kabla,koji stvaraju bujice prljave vodu{ine nisu za {etnju.Ni plaha, letnja ki{a koja samo prelije asfaltnu vreli-nu i stvori isparenja koja te gu{e.Za {etnju je podesna ona, ni obilna ni oskudna, ki{akoja vam ka`e da nema nameru da prestane, kojaobe}ava da }e padati celu no}. I, {to je jo{ va`nije, ki{akoja pada u ritmu tvog hoda i tvojih misli.Po takvoj ki{i volim da {etam. Da kisnem korake. Damislim ki{ne misli. Da sebi postavljam ki{na pitanja.Da prebiram po ki{nim se}anjima.

******San koji se ponavlja, s ne{to izmenjenim okolnostimai pojedinostima:U nekom sam dalekom, stranom gradu i kasnim dan--dva s povratkom ku}i. Mo`da bih mogao krenuti od-mah al’ ne znam imam li kartu za voz, ne znam ni dali je voz oti{ao, ne znam da li treba da platim hotel ilimi je on, kao gostu, ve} pla}en.Ostali gosti, isto stranci, nikud ne ̀ ure, ~ekaju neka-kvu zavr{nu sve~anost. Samo meni se ~ini da s po-vratkom kasnim, kasnim i nije mi jasno bar ne sa-svim za{to je tako.

******Ponekad, kad je lepo vreme, usednem na svoj bicikl,svoj starinski bicikl od 28 in~a, jednobrzinac, nikadnazlobrz.


98

Za ljude iz ravnice, gde su putevi dosadno dugi i dosad-no pravi, bicikl jeste za{tita od samoubila~kih misli.Biram takve puteve i jurim ka horizontu koji se pre-sijava i daljini koja lju{ti svoju krlju{t.Zubi zup~anika glo|u kost prostora i tole neku glad.I ne ~ujem glas: U~ini ne{to.

******(Na Bulevaru, tor baru, kenguaru,Za sitnu paru, tra}im vreme.)*Prolaznici; ribe iz okeana.Zbijene u loptu.Bljeskanje belih stomaka.Strah da ne postanu ajkulina hrana.

******Jednog dana, koncem jula, burag je po~eo da me zaje-bava. Pomislio sam: letnja stoma~na pri~a. Pio samnezasla|en tej od mente, kamiltej, jeo oporo vo}e...Nije pomoglo. Preporu~ili su mi sok od bokvice, sa me-dom, na{te srca. Ni to nije pomoglo. Jedna letnja sto-ma~na pri~a prelila se u jesen... Osetno sam smr{ao...Obuzimale su me sve crnje slutnje. Mo`da je moja po-kojna `ena bila u pravu?Doktor za probavu uvukao je u moj ̀ eludac crevo salampicom i muvao ga tamo-amo gledaju}i ne{to namonitoru... Nije na{ao ni{ta opako. Prepisao je neketablete za smanjivanje kiselosti. Odahnuo sam. Nevalja se olako predavati crnim slutnjama.

******Zvezdana pra{ina od milijardi »ja« koja vi{e nemajusvoju telesnost...Kao biljka usahnula je moja `ena Marija.


* Prva dva stiha napisana su pa precrtana. Smatrali smo da ih treba vratiti jer su klju~niza poimanje cele pesme. Na kraju, deo su pesnikovih dana provedenih na Bulevaru poredkartonske, uli~ne tezgice.

99

Dugo je sahnula, gram po gram, ali nepovratno.I posle kremacije sasvim je malo pepela ostalo od nje.Moja telesnost topila se jo{ brè i nepovratnije.Bojao sam se i da zavirim ispod ko{ulje do kraja za-kop~ane.

Mehani~ke lutkeMehani~ke lutke

U pono} iza|em na svoju terasu na osmom spratu dauhvatim malo sveìne koja dolazi s Dunava i gledamretke prolaznike. Groteskan prizor. Prolaznici mi li~ena mehani~ke lutke. Mehanika ljudskog hodanja jeprili~no groteskna. Korak napred desne noge pratipokret leve ruke unatrag kora~aj leve noge – desnaruka ide pozadi tela a leva se otklati napred. [to lije tako bog zna, nije zbog ravnoteè jer ~ovek dobrohoda i kad drì ruke u dèpovima.

Ljudsko klatnoLjudsko klatno

Kad je desna noga napred a leva pozadi poloàj rukuje suprotan: leva ruka je ispred tela a desna pozadi. Ita sme{na mehanika hoda li~i mi na dva klatna kojase istovremeno pomeraju u suprotnim pravcima. Klat-no nogu ide u jednom, klatno ruku u drugom smeru.Ljudsko telo je prili~no sme{na naprava. Pomislio samda je svrha tog klatarenja i mlataranja u hodu boljeodrànje ravnoteè. Ali ~ovek sasvim uspe{no hodakad drì ruke u dèpovima. [to i ja ~inim. Da sebi nebi li~io na mehani~kog pajaca.

Jedenje jabuke 1.Jedenje jabuke 1.

Jabuku malu, poludivlju, poku{avam da pokusam.Lju{tim joj koru, pegavu, odbacujem peteljku sasu-{enu, iskrojim sedefasto leì{te semenki, dijagonalniput crva, na kraju ostaje samo ime jabuka, se}anjena jabuku i suvo}a na nepcima.


100

Jedenje jabuke 2.Jedenje jabuke 2.

Potrebna je izvesna prostodu{nost, lako}a srca, dase zagrize jabuka.Nikad ne znate koji {ok vas o~ekuje. Sok – {ok.Sa kru{kom ili dinjom je jednostavnije.Zato dugo ostaje na stolu a tvoji prohtevi zaobilazenjenu oblinu, njeno oblo nepoznato.

Jedenje vinogradarske Jedenje vinogradarske breskve i narabreskve i nara

V. B.otmenost ukusa.otmenost oskudnosti.ni{ta navalentnone izaziva pobuduodanosti kao krupna breskva.ne preliva ti se preko usta.

Jedenje pe~urkeJedenje pe~urke

Posle iznur-hodice po {umi zvezdara d`ogerskoj done-soh ku}i pet samo pet |in|i-birin|i* pe~uraka, ve`e ihta naklonost sa svetom bajki i ta naklonost za nepa-ran broj.U ~orbaluk il’ s jajcima – nikako ne skrnavi.Pe~urka je dovoljna sama sebi.I sama sebi je najbolji sud. Dakle, izvrnut {e{ir naplotnu. Trun soli u sredini.I ~eknem da se u {e{ir sokom ispuni...I potom da se na nepcu me{aju pe~urkin sok i telo isok i telo re~i.

Jedenje naraJedenje nara

S oprezom, jer nutrinu mu znam, lju{tim nar.A ispod kore, u opnama providnim, nar, tri kuglice eks-trakta leta migolje se i svetlucaju ko crven alem-kam.


* Izraz »|in|i-birin|i« dat je u zna~enju najboljih, dobrih ili sasvim dovoljno.

101

Po pet malih prozra~nih me{ina pod jezik stavim i ~e-kam da mi u ustima prave kalambur dar-mar.

Jedenje gro`|aJedenje gro`|a

Kupio sam malo crnog gro`|a samo zato {to ga jeseljak prodavao u korpi od pru}a. Gro`|e u korpiod pru}a ima druga~iji ukus od onog u plasti~nimgajbicama. Kao {to i voda menja ukus kada je pije{iz staklene ~a{e, porculanske {olje ili iz emajliraneposude.Mora biti da slutnja smrti izo{trava ~ula.

******Miholjsko leto u Beogradu.Spodobe sede u letnjim ba{tama, ~itaju novine, pijupivo, ̀ va}u lepinje s pljeskavicama, gledaju prolazni-ke, ~e{kaju stoma~ine, gledaju ru`na kolena kelne-rica, tra}e vreme svojih besciljnih ìvota...Mo`da je jedna od tih spodoba, ~e{kaju}i stoma~inudok je ulazila u na{u zgradu, obavila poverljivi zada-tak, da mojoj èni i meni usadi spore smrti.Mogu samo da naga|am kako su to izveli. Toksinomkoga nema na »spisku poznatih otrova« a koji pou-zdano izaziva divljanje }elija (isprobano u nekoj labo-ratoriji na mi{evima), divljanje koje se otkriva kadaje za sve ve} kasno...

******Uskoro }u riknuti. I nemam drugog posla nego damislim na soj spodoba i protuva koje su sjebale mojìvot.

Hrana mi je odvratna, voda ogavna.Sa mnom je gotovo.Ovo je zemlja okota,o~eva spodoba i majki protuva.[ta, uostalom, imam i da traìm tu.


102

******Nahranio sam u parku pet golubova i jednu {antavuvranu (bojala se golubova).Potom sam ve~erao sa svojim psima.

******Dok je moj pas mokrio, posmatrao sam, u parku, kr`lja-vi `bun zove, davno ostao bez li{}a. Nekoliko skvr~e-nih grana i me|u njima samo jedan narogu{eni vrabac.Slika i prilika mene, sada{njeg.

******U~ini ne{to za sebe, govorio sam sebi kad bih se pro-budio.Znao sam, kao i onda kad je to izrekla moja umiru}aèna i kad me to proganjalo, mesecima, da ne moguni{ta u~initi, ako se potvrde lo{a predose}anja.Mrzilo me da napravim odvar od gljive Ganoderme ida ga popijem. A Ganoderma, vele, pravi ~uda. ûdase u ovoj zemlji ne doga|aju. Ovde se samo ostvarujunamisli spodoba.Odlu~io sam da ipak ne{to u~inim i razbistrim mu-tljag bizarnih nave{tenja, i snova.

******Godinu dana po{to je Marija umrla zasejano semesmrti proklijalo u mom telu toliko da sam shvatio dani mene nisu proma{ili.

******Kraj prozora astmati~nog voza – sad samo u se}anju,prolazim zemljom Srbijom.Nigde lepog pejzaà, ubogost, jednoli~je, i ru`ne, crnepti~urine po njivama.Ru`no}a tih predela razbolestila me na smrt. \avaoru`no}e na me je prdno.[to ne zbrisah odatle – pomi{ljam – na Island `buna-sto mahovinast, a prole}ast cele godine?


103

******San:U sobi zatekoh neku ̀ enu kako posprema moj krevet.– Je si li ti neka lopovka?– Ja sam tvoja bolest!

******Zapisivati... I}i tamo kuda te vode re~enice...Neko vreme sam mislio da strogost reda u re~imamo`e delovati na uspostavljanje reda u telu. Iluzija.Ipak, usredsre|ivanje na sled re~i odvla~i pa`nju odmisli na sled dolaze}eg.

******Pisati... Ispisati nekoliko dugih re~enica pred san...dugih re~enica o bilo ~emu... Ne zna{ »temu«. Nije tini potrebna. Dovoljno je jednostavno po}i putem ko-jim te vodi bilo koja re~ koju izabere{ za po~etak re~e-nice... Re~: no}... Re~ no} ne otvara nijedan put. Re~:umor... Jalova re~. Dovoljna samoj sebi. Re~: bol... Bol~eka u zasedi, u lju{turi. Ne voli druge re~i... Nema sebilo {ta zapisati i bilo ~emu osim podatka da, evo, ispi-sujem neke re~i da bih zapisao bilo {ta ni o ~emu prenego {to utonem u – –

******Jednom }u spevati odu hemijskoj olovci.Kuglica koja se vrti najnenametljivije prati tok mojihmisli i ritmove mojih re~i...Vrte}a kuglice, ispi{i moju nameru da sutra odem uMirijevo i kupim {pric-dva mastila za moj ink-jet. Nanjemu }u otprintati ove zapise i poslati ih Izdava~ublagonaklonom da ih ~itateljstvu nestrpljivom i po-`udnom, u divot izdanju, podastre. O}e, do kurca odlaporca.Jednom }u zaista sro~iti odu hemijskoj olovci. Mi-slim na stare {kraba~e sa gu{~ijim perima – kako je tobilo sporo i dozlaboga {kripavo... Potom ~eli~no perosa razrezom po sredini – nalik na pi~kicu... Umakanje


104

u mastionicu... otresanje vi{ka mastila... zapinjanje...cepanje papira... mrlje... pesak za upijanje... grozotajedna...

******Mogli su to izvesti ranije, na ulici. Ili u nekom hausto-ru. Ali, to bi bilo odve} napadno, napravilo bi im blam.Ovako su samo izblamirali Gospodina Slu~aja.Razgovarao sam sa njim.Da li je mogu}e da ste Vi, u tako kratkom razmaku,poslali smrt na istu adresu. Po zakonima Totalne Na-sumi~nosti sve je mogu}e. Ali, po mom naho|enju,to ne bi bilo elegantno. A ja dr`im do elegancije.

******Izneo sam jednoj prijateljici svoju sumnju da su Mari-ju i mene razbolestili – ona se rashohodahala: »Ajde,stari, ne upadaj u paranoi~ne fazone... Ovde }u kodtebe prilepiti neku alergiju...«Nemam nikakvih dokaza – osim svojih predose}anja.I malo jebene logike da smrt nikad u tako kratkomroku ne pohodi isto mesto.

******Umirem sam, kao {ugavi pas.Kao da nemam bra}e. Ni sestru.Nekoliko polu-prijatelja svra}ali su isprva, jedared,onda su prestali. Razumem ih: nesvesni zazor od umi-ru}ih. Njih guramo u neki }o{ak svakodnevice.Svako umire samom sebi.

******Napisao poslednji tekst za list koji se zove... nazovimoga Glasnikom glasova u pustinji. Tuce godina pi{emu njemu. Mnogi se ~udili kako je mogu}e, kako je mo-gu}e da to pro|e bez posledica.


105

Ali, nije bilo pretnji. Samo jednom sam dobio pismo ukome je od jednog od mojih tekstova makazama bilanapravljena mrtva~ka glava.Za ozbiljnog pretioca jedna pretnja je dovoljna.

******Jedan od na~ina za odlazak iz ìvota, na~in koji bihnajradije izabrao, jeste onaj – nestati, nestati netra-gom, u {etnji od ta~ke A do ta~ke B, u {etnji se neo-setno dematerijalizovati, pretvoriti se u pra-vodonik,nestati, nestati neosetno u {etnji nastavljenoj i bez{eta~a...Ne}e to i}i ba{ tako, zacerekale su se negde spodobe.

******Sve mogu da zamislim, samo prestanak misli ne mo-gu da zamislim.Kad kaèm »praznina bez misli« to je neta~no. Re~»praznina« je jedna misao.Kaèm li »survavanje u ponor bez misli« to je tako|emi{ljenje, imaginiranje.Misao ne moè da zamisli nemislije.

******U~ini ne{to! ponavljala je jedva glasno moja umiru}aèna. I ja sam znao da ne mogu ni{ta u~initi.U~ini ne{to! govorim sad samom sebi i znam da nemogu ni{ta u~initi da preokrenem sled onog {to dola-zi. Sled od koga mi se ledi u utrobi.Mogu samo da muklo psujem i ponavljam: spodobe,odvratne spodobe.

******Slede}eg dana po{to je umrla Marija stigla je ki{a –osveènje.Sanjao sam kako joj donosim dàkove sveìne.Kurvina sveìna stigla je prekasno.Kurvina sveìna!


106

******Leào sam ispod naprave nalik na nekakvu haubu.»Kad se upali zeleno di{ite normalno«, govorio je ope-rater, »kad se upali crveno zaustavite dah«.Naprava se u kratkim pomacima pomerala iznad mo-je utrobe. Crveno... Zeleno... Frktanje... Zujanje...Onda su mi u venu ubrizgali neku teku}inu. Jodnikontrast, rekli su. Naprava je opet zujala, frktala (neznam za{to mi se podmestila ba{ ta re~).Kad je snimanje zavr{eno i kad sam u velikoj kovertidobio celuloidni snimak i kratak rezime na latinskom,znao sam da u utrobi nosim rascvetanu smrt.Nije to bila jedna ruà, kao kod moje ène, bio je topravi buket smrti.Spodobe. Majku vam spodobsku!

******Bio sam o~ajan... Nisam znao kuda idem... Prolazni-ci su me zagledali...Da se malo saberem u{ao sam u pusto zapu{teno dvo-ri{te iza Koàrske {kole...Vetar je u dvori{tu pravio kovitlac od krupnog plata-novog li{}a, zgu`vanih papiri}a, ~a{a za jogurt, pla-sti~nih kesa i limenki od piva.Kovitlac se preme{tao dva-tri metra prema mestu nakom sam stajao, onda se vra}ao na polazi{te.Sve je li~ilo na ~udni ples. Tri aluminijumske limen-ke od piva su, udaraju}i o iskrzani beton, celom plesudodavale zvu~nu, ritmi~ku pratnju...Kovitlac je opet promenio smer i do{ao mi do nogu.Jedna limenka udarila u vrh moje cipele.U{ao sam u krug i po~eo da ple{em. Sa suvim li{}em,zgu`vanim papiri}ima, plasti~nim ~a{ama i praznimlimenkama...

******Poku{avam da se setim ne~eg iz bilog ìvljenja.Kratka treperenja pa ga{enje.Kao sijalica kad se sprema da crkne.Tamo je sve dovr{eno.


107

Isprazniti sebe od se}anja.Stati prazan pred lice praznine.

******Odvratnost prema smrti. Odvratnost prema ìvotu.Koji se potuljeno izopa~i u brlog smrti.Postoji li ne{to tre}e, u koje se moè preliti?Mo`da je to prelivanje postojanje? Trag koji na papi-ru ostavlja kuglica jevtine hemijske olovke...

******Prime}ujem da su moji {eta~ki krugovi oko ku}e ukojoj ìvim sve manji. I sve re|i, malobrojniji ili ih jemanje. Na koncu }e ostati samo ta~ka. Sredi{te kru-gova. Bez krugova.

******Haos u telu. U jednom kutku tela. Koji se {iri. Da mepreda haosu.Haose, haose, nosi se, nosi se.

******Bole{tine u ovom gradu drè svoj...One, najre|e, specijalni su gosti.»Grad je« – velio Predsednik njihov –»dobro mesto za ètvu.Lekari su im protuve, lekovi sme}e.Bacite se na posao!«

******Grad ovaj ostavljam vam u le~no.Belim ga zovu, ako je belo sinonim za prljav{tinu,hr|u, sigu?Beo je do kurca od lipovca i laporca.Okovratnik mi se – pi{e svojoj èni – jedan konzul –isprlja za jedan dan.


108

******Jedan mistik veli da smo mi samo hrana za neka ne-vidljiva bi}a.Jedini spas od toga je da sebe u~inimo bezukusnimza njih.

******Kad se istopi sneg za njim ne ostane beli trag.Samo bezbojna voda koja nekud otcuri ili ishlapi.Ostane i se}anje na belinu.

Napomena:

Poslednji rukopis Miodraga Stanisavljevi}a pisan je u periodu 2004–2005. Za {tampu gaje priredio Luka Stanisavljevi}, pesnikov sin.

Prire|iva~ je zabeleìo:

Rukopis je imao radne naslove

Ruà smrti

Knjiga umiranja

Sveska umiranja.

Prire|iva~ dalje beleì:

Bi}e da je od ovih naslova odustao, po{to ih je precrtao.

Finalni naslov glasi: 348 re~enica o umiranju. Natpis »izbroj (kad prekuca{)« o~iglednoje upu}en »prire|iva~u rukopisa« (meni).

Prebrojao sam ih nekoliko puta i svaki put bih dobio razli~it rezultat. »Re~enica« je u pro-zno-poetskom tekstu {irok pojam, ovaj rukopis prelazi iz prozne u formu stihova i natrag.Na nekim mestima nisam mogao da utvrdim da li novi red predstavlja novi stih. Negdetekst ide u marginu i tako dalje. Na nekim mestima nije sasvim jasna namera autora{ta je hteo da izostavi, a {ta da ipak zadrì.


Biografija

Izvori: Miroslav i Luka Stanisavljevi}

* Pesnikov otac Du{an Stanisavljevi}, sin Lukin, ro|en je 1914. godine uSrednjoj Dobrinji kod Uì~ke Poège. Bio je dobar doma}in, vredan i {te-dljiv ~ovek, izuzetno radoznao i nemirnog duha. Za ìvota se bavio raznimzanatima: stolarskim, molerskim, a najuspe{nije i najvi{e zidarskim. Va-ìo je za odli~nog zidara. U jednom periodu ìvota posedovao je i vr{alicuna agregat pa je po selima oko Poège vrhao ìto i po nekoliko meseci. Bioje poznat kao ~ovek koji prihvata tehni~ke inovacije (prvi je u selo doneoradio, bicikl i mnoge nove alate). U toku Drugog svetskog rata bio je pripad-nik ~etni~kog pokreta, a pred kraj rata pre{ao je u partizane.Godine 1964. Stanisavljevi}i napu{taju Dobrinju i preseljavaju se u Beo-grad. @iveli su u skromnoj ku}ici u Dalmatinskoj 101.Krsna slava porodice Stanisavljevi} je Sveti \or|e.Du{an je umro 1977. godine u Beogradu.

* Pesnikova majka Kosara Stanisavljevi}, devoja~ko Teofilovi}, ro|ena je1914. godine u Prijanovi}ima kod Poège. Bila je doma}ica i brinula je omnogo~lanoj porodici. Umrla je 1996.

* Kosara i Du{an imali su petoro dece:Miodrag, knjièvnikRade, automehani~arDragoljub, voza~Miroslav, profesor istorijeMilisavka, udato Alempijevi}, ekonomista.

* Miodrag Mi{a Stanisavljevi} ro|en je 20. 02. 1941. (po indeksu koji je vlasto-ru~no ispunio pri upisu na studije) ili, po drugim, validnijim dokumentima

112

5. 03. 1941. godine. Osmogodi{nju {kolu zavr{io je u rodnom selu, a gim-naziju u (Titovom) Uìcu. Godine 1960. upisao se na Filolozofski fakultet uBeogradu, grupa jugoslovensko-svetska knjièvnost. Diplomirao je u roku,dakle 1964. godine. Bio je glavni urednik studentskog ~asopisa Vidici (1965).^lan redakcije filmskog ~asopisa F (1966–68). Sluìo je vojsku u Osijeku –posle nekoliko meseci bio otpu{ten kao neprilagodljiv – asocijalan (1967).Sa Ivanom Rastegorcem i Petrom Cvetkovi}em ure|ivao list o vazduhoplov-stvu – Krila (1971). Bio je ~lan redakcije ~asopisa Filmograf (1976). Magistri-rao je 1976. godine kao prvi magistrant na Fakultetu dramskih umetnostiu Beogradu, odbraniv{i rad Epika i drama (neka pitanja »dramskog pre-vo|enja« epskih narodnih pesama). Magistarski rad je {tampan kao uni-verzitetski ud`benik.Od sredine sedamdesetih godina radio je kao dramaturg, a kasnije kao ured-nik u redakciji Dramskog programa TV Beograd, da bi se kao politi~ki ne-podoban 1992. godine na{ao na zloglasnom spisku Milorada Vu~eli}a i bioizba~en sa Televizije.Nekoliko godina potom odlazi u penziju i bavi se knjièvnim i rukodela~kimradom.

* Pisao je stihove jo{ u osnovnoj {koli, a prve je objavio kao gimnazijalac1958. u uì~kim Vestima. Osim poezije, pisao je drame, TV drame, adap-tacije i scenarija, filmsku i pozori{nu kritiku, politi~ke zapise i prevodiopoeziju sa ruskog jezika. Dobitnik je nagrada: »Isidora Sekuli}« 1974. zazbirku pesma Knjiga senki, »Milan Raki}« 1989. za zbirku pesama Ritmo-vi 3, specijalne nagrade »Ardalion« 1996. za dramu Carev zato~nik, »Ste-rijine nagrade« 1993. za komediju i novinarske nagrade »Du{an Bogavac«2000. za etiku i hrabrost.

* Bio je vrlo radoznao i izuzetno {tedljiv ~ovek. Sve ga je interesovalo i sve-mu se predavao sa velikom stra{}u. Voleo je svemu da doda neki svoj detalj,da sve u~ini jo{ prakti~nijim. âk i najsavr{enijim industrijskim proizvo-dima nalazio je manu i dodavao poneku svoju sitnicu. Zapravo, sva njego-va interesovanja bila su na neki na~in èlja za osamostaljenjem, èlja dase ne zavisi ni od koga. @eleo je da konstrui{e neke korisne ma{ine koje}e ga u~initi nezavisnim od dràve. @eleo je da ima sopstvenu {tamparskuma{inu i da na njoj {tampa svoje, a i tu|e rukopise. @eleo je da se bavi je-stivim gljivama i korisnim travama, da bi imao alternativni izvor ishranei lekova. Bavio se streli~arstvom kao disciplinom za ja~anje tela i duha.Bavio se kompjuterima. Reciklirao je odba~ene stvari. Jednom re~ju, svetje video kao veliko skladi{te i otpad. Grozio se nad potro{a~kim i malogra-

Biografija

113

|anskim mentalitetom i s prezirom je gledao na ljudsku razmetljivost. Po-brojano, njegovi hobiji bili su:Streli~arstvo – bio je ~lan SK »Kalemegdan«. U po~etku je pravio izvan-redne gumene pra}ke od lekarskih slu{alica, zatim drvene lukove i stre-le, potom samostrele od dur-aluminijuma koji je rezao na vojnom otpadusa avionskih krila, pa najzad delove prave streli~arske opreme: rajzere,{titnike za podlaktice i tabove za {ake, ru~no ra|ene tetive (u ~emu mu jepomagala supruga Marija, koja je nekoliko puta bila i prvak Srbije u ovomsportu).Grafika – radio je s ge{tetnerom i grafi~kom presom, pravio je ru~ne {ablo-ne od linoleuma i drveta, na nekim samizdat knjigama koristio je ge{tetneri sito{tampu.Stolarija – pravio je i prera|ivao drveni nakit, name{taj, ramove, {tapove,~iviluke, de~je sanke, posluàvnike i drugo, dodaju}i svojim rukotvorinamaukrase uàrenom ìcom (pirografom).Skupljao je pe~urke, lekovito i drugo bilje.Pravio je muzi~ke instrumente: timpane od vodovodnih cevi i komada{tamparskog filma, pi{taljke od cevi za grejanje i drugo.U manjoj meri bavio se ribolovom, ba{tenskim poslovima i ure|ivanjemvikendice.Svojim psima (êdi i Ku~ki) ru~no je pravio uzice, korpe i greja~e za zimu.Prera|ivao je i popravljao bicikle, radio-aparate, telefone i drugu elektron-sku opremu. U poslednjih nekoliko godina ìvota najvi{e se bavio starimra~unarima i njihovim komponentama.

* U mladosti, studentskim i kasnijim danima bio je dru{tven, ali ne i pre-dru{tven ~ovek. Prili~no stidljiv i }utljiv. Od po~etka nemilih doga|anja uJugoslaviji zazirao je od mnogih. Na kraju je postao usamljen. Skoro bi semoglo kazati – sam samcit.

* Vrlo va`na osoba u njegovom ìvotu bila je Marija Ikonomova. Marija jero|ena u Skoplju 10. 07. 1946. godine. Od 1964. godine studirala je op{tuknjièvnost sa teorijom knjièvnosti na Filolo{kom fakultetu. Posle diplo-miranja radila je u vojnom listu Front kao prevodilac sa makedonskog je-zika. Kasnije je radila kao bibliotekar u vojnoj biblioteci. Umrla je 2002.godine u Beogradu u svom stanu u ulici 27. marta br. 18.

* Mi{a i Marija 1971. godine stupaju u brak. Imali su dvoje dece: Luku(1974) i Marka (1978).

Biografija

114

* Stanovali su u Beogradu:DalmatinskaGenerala @danovaRadojke Laki}KopernikovaSvetozara Markovi}aLjube Stojanovi}aMajke Jevrosime27. marta

* Mi{a je umro 16. 08. 2005. u svom stanu u Ulici 27. marta br. 18 u Beo-gradu. Po njegovoj `elji kremiran je, a pepeo razvejan po delu Novog gro-blja u Beogradu koji se zove »Vrt se}anja«, tamo gde su od 2002. godine izemni ostaci njegove supruge Marije.

Biografija

Bibliografija (nepotpuna)Priredila Zorka \or|evi}

I – Poezija

[tampane monografske publikacije1. Pesme * Pisma Aleksandra Ro{a (Beogradski univerzitet, Beograd 1965).2. Pesme s putovanja i druge 1965–1969 (M. Stanisavljevi}, S. Ma{i}, Beograd 1969).3. Knjiga senki (Slovo ljubve, Beograd 1973).4. Levi kraljevi (»Radivoj ]irpanov«, Novi Sad 1977) – pesme za decu.5. Slike i saglasja (Prosveta, Beograd 1980).6. Novi ritmovi (M. Stanisavljevi}, Beograd 1982) – sito{tampa (bibliofilsko izd. u 40

primeraka).7. Novi ritmovi I, II (M. Stanisavljevi} i M. J. Vi{nji}, Knjièvna fabrika »MJV i deca«,

Beograd 1984).8. Ritmovi 3 (BIGZ, Beograd 1989).9. Jadi srpske du{e (Beogradski krug, Beograd 1995).

II – Drame

[tampane monografske publikacije1. »Vasilisa prekrasna« (»Princeza àba«) (†b. m., b. i.‡, 1972).2. »Vo|a«, dramska groteska, sito{tampa – bibliofilsko izd. u 40 primeraka (M. Stani-

savljevi}, Beograd 1980).3. »Vo|a«, dramska groteska (M. Stanisavljevi} i M. J. Vi{nji}, Knjièvna fabrika »MJV

i deca«, Beograd 1984).4. »Nemu{ti jezik«; »Pri~a o carevom zato~niku«; »Za~arana princeza« (»Vuk Karadì}«,

Beograd 1985) – za decu.5. »I mi trku za konja imamo«; »Pismo-glava«; »Ruho« (Nova knjiga, Beograd 1987).6. »Carev zato~nik« (Pozori{te »Bo{ko Buha«, Beograd 2001) – za decu.7. »Nemu{ti jezik«; »Pri~a o carevom zato~niku«; »Za~arana princeza« (Pozori{te »Bo-

{ko Buha«, Beograd 2001) – za decu.

118

8. »Okasen i Nikoleta«, nepoznati francuski pesnik, kraj 12. ili po~etak 13. veka – dra-matizacija i prerada za decu (†b.m., b.i., 1972‡).

III – Studije i politi~ki zapisi

[tampane monografske publikacije1. Kompozicija narodne epske pesme i kompozicija drame (»Vuk Karadì}«, Beograd

1976) – studija.2. Epika i drama, neka pitanja »dramskog prevo|enja« epskih narodnih pesama (Uni-

verzitet umetnosti, Beograd 1977) – studija, magistarski rad.3. Golicanje oklopnika (Gra|anska ~itaonica, Zrenjanin 1994) – politi~ki zapisi.4. Sva{talice, hronika ideolo{ke konjunkture 1991–1994 (Gra|anska ~itaonica, Zre-

njanin 1994) – politi~ki zapisi.5. Elan mortal (Izdava~ko-novinska agencija Damad, Novi Pazar 1996) – politi~ki zapisi.6. Katarza i katarakta (Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd 2001) – poli-

ti~ki zapisi.

IV – Prevodi

[tampane monografske publikacije1. Boris Leonidovi~ Pasternak: Ja sam na spisku (M. Stanisavljevi}, S. Ma{i}, Beo-

grad 1969).2. Boris Leonidovi~ Pasternak: Dela Borisa Pasternaka u 5 knjiga – Knj. 1, Poezija –

jedan od prevodilaca (Prosveta, Slovo ljubve, Beograd 1979).3. Josif Aleksandrovi~ Brodski: Izabrane pesme – jedan od prevodilaca (Srpska knji-

èvna zadruga, Beograd 1990).

V – Zastupljen u antologijama

[tampane monografske publikacije1. Milan Komneni}: Novije srpsko pesni{tvo (Knjièvna omladina Srbije, 1972).2. Milovan Vitezovi}, Radomir Smiljani}: Antologija savremene jugoslovenske poezije

za decu, knj. 2 (ILF, ZAPIS, 1984).3. Sve {to raste, antologija savremene srpske poezije za decu (Gradska narodna biblio-

teka »@arko Zrenjanin«, Zrenjanin, Centar za kulturu, Kikinda, 1984).4. Stevan Tonti}: Moderno srpsko pesni{tvo (Svjetlost, Sarajevo 1991).5. Ra{a Peri}: Sedmi dan, nedelja u srpskom pesni{tvu, zbornik (Zajednica autora Ugao,

Vr{ac 1995).6. Antologija TV drame: M. Stanisavljevi}, »Obi~no ve~e« (Radio-televizija Beograd,

Beograd 1975).7. Aleksandar Petrov: Le nouvelle poesie Serbe, Relations (Udruènje knjièvnika Srbi-

je, Beograd 1978).

Bibliografija

119

8. Aleksandar Petrov: New Serbian Poetry, Relations (Udruènje knjièvnika Srbije,Beograd 1978).

VI – Izvedene drame

Dramatizacije1. »Viso~ka hronika«, dramatizacija romana I. Tav~ara, TV-drama (TV Beograd, 1966).2. »Hajdu~ija«, po zapisima Pere Todorovi}a, TV-drama (TV Beograd, 1968).

TV drame1. »Ilustrovani ìvot«, epizoda serije »Mladi}i i devojke« (TV Beograd, 1967).2. »Obi~no ve~e«, TV-drama (TV Beograd, 1969).3. »Stara kova~nica«, epizoda serije »Junak mog detinjstva« (TV Beograd, 1973).

Radio-drame1. Miodrag Stanisavljevi} i Ivan Rastegorac: »Nebeski ko~ija{i« (po Sent Egziperiju),

34’ 25” (Radio Beograd, Dramski program za decu 1972).

Pozori{ne drame1. »Okasen i Nikoleta«, drama za decu (premijera pozori{ta »Bo{ko Buha«, 1972 – re-

ìja Vladimir Putnik).2. »Vasilisa prekrasna«, drama za decu (premijera pozori{ta »Bo{ko Buha«, 1972 – re-

ìja Branko Vujovi} i Ivan Kosti}).3. »Carska se pori~e«, drama za decu (premijera pozori{ta »Bo{ko Buha«, 1975 – re-

ìja Aleksandar \or|evi}).4. »Pri~a o carevom zato~niku«, drama za decu (premijera pozori{ta »Bo{ko Buha«,

1975 – reìja Aleksandar \or|evi}).5. »Novogodi{nja bajka«, drama za decu (premijera pozori{ta »Bo{ko Buha«, 1978 – re-

ìja Miroslav Dedi}).6. »Sve pri~e li~e«, drama za decu (premijera pozori{ta »Bo{ko Buha«, 1979 – reìja Mi-

roslav Dedi}).7. »Nemu{ti jezik«, drama za decu (premijera pozori{ta »Bo{ko Buha«, 1981 – reìja Pe-

tar Zec).8. »Vasilisa prekrasna«, drama za decu (premijera pozori{ta »Bo{ko Buha«, 1993 – reì-

ja Milan Karadì}).9. »Carev zato~nik«, drama za decu (premijera pozori{ta »Bo{ko Buha«, 1995 – reìja

Milan Karadì}).

VII – Prikazi knjiga

1. Miodrag Stanisavljevi}: Pesme * Pisma Aleksandra Ro{a, Beograd 1965.Student, XXX, 22. 03. 1966, 8 (\or|ije Vukovi});Delo, XII, 1966, knj. XII, 4, str. 636 (Ostoja Kisi});Polja, XII, IV 1966, 92 (Perica Zubac).

Bibliografija

120

2. Miodrag Stanisavljevi}: Pesme s putovanja i druge, Beograd 1969.Delo, XVI, 1970, 10, str. 1204–1207 (Srba Ignjatovi});Knjièvnost, XXV, 1970, knj. LI, 11, str. 483 (Srba Ignjatovi});Knjièvne novine, XXIII, 16. 09. 1971, 399. Sadràj: »Pesni~ki podaci o ìvotu«(Ivan Rastegorac).

3. Miodrag Stanisavljevi}: Knjiga senki, Beograd 1973.Gradina, IX, 1974, 9, str. 149–151 (Zoran Mladenovi});Knjièvna re~, III, I 1974, 22 (P†etar‡ Cvetkovi});Knjièvna re~, III, I 1974, 22 (Aleksandar Pivar);Knjièvnost, XXIX, 1974, knj. LIX, 8–9, str. 237 (Predrag Proti});Savremenik, XX, 1974, knj. XL, 7, str. 693–695 (Radojica Tautovi});Letopis Matice srpske, CL, 1974, knj. CDXIII, 3, str. 348–352 (Janez Kocijan~i~).

4. Miodrag Stanisavljevi}: Levi kraljevi, Novi Sad 1977.Politika, 11. 05. 1978. (Milan Vlaj~i});Detinjstvo, IV, 1978, 4, str. 293–295 (Dragica Jakovljevi});Knjièvna re~, VII, 25. 01. 1978, 93 (Nikola Vuj~i}).

5. Miodrag Stanisavljevi}: Epika i drama, Univerzitet umetnosti, Beograd 1977.Politika (Teatrologija), LXXIV, 23025, 10. 11. 1977. (Radomir Putnik: »Doprinosteoriji drame«);Scena, XV, 1979, knj. I, 1, str. 170–171 (Veljko Radovi}).

6. Miodrag Stanisavljevi}: Slike i saglasja, Prosveta, Beograd 1980.Ma|aj, I, 1, 1981, str. 79–80 (Dragomir Brajkovi});êdomir Mirkovi}: »Nemo} o~iglednog, Jezi~ki lavirinti – ‘Slike i saglasja’ M. Sta-nisavljevi}a« (Knjièvne novine, Beograd 1987).

7. Miodrag Stanisavljevi}: Ritmovi 3, Beograd, 1989.Koraci, 86, 14. 10. 1989, 27308 (êdomir Mirkovi}).

8. Miodrag Stanisavljevi}: Jadi srpske du{e, Beograd 1995.Mirjana Mio~inovi}: »Nemo} o~iglednog – O jednoj pre}utanoj zbirci pesama«(Beogradski krug i Akapit, 1997).

Prikazi pesama1. Indeks, 1. 04. 1966. Sadràj: Mihalj Harpanj »O pesmama i pesnicima« (M. Stani-

savljevi}: Pisma Aleksandra Ro{a).2. Vidici, XV, 108, 15. 02. 1967, str. 7. Sadràj: O poeziji Petra Cvetkovi}a i Miodraga

Stanisavljevi}a (Milan Mili{i}).3. Republika, god. XII, 1–15. 11. 2000, br. 248, str. 45–46, »Neobi~no pero M. Stanisa-

vljevi}a« (Mirjana Mio~inovi}).

VIII – Prikazi drama

1. Politika, 6. 07. 1972. Sadràj: \. \ur|evi}, »Spomen na sr~ana putovanja« – iz progra-ma Radio Beograda: »Nebeski ko~ija{i«, radio-drama po Sent Egziperiju MiodragaStanisavljevi}a i Ivana Rastegorca.

2. Knjièvna re~, II, V 1973, 14. Sadràj: Osamnaesto Sterijino pozorje.3. Teatron, 1976, 7, str. 109–110. Sadràj: Ognjen Laki}evi}, »Mera za meru«, Zagreb

1975.

Bibliografija

121

4. Politika, LXXII, 10355, 19. 11. 1975. Sadràj: Mi{a Stanisavljevi}, »Carska se pori~e«(M†uharem‡ Pervi}).

5. Dnevnik, 45, 14109, 9. 02. 1986. Sadràj: Miodrag Stanisavljevi}, »Nemu{ti jezik«(Du{an Mihailovi}), Beograd 1985.

6. Detinjstvo, 13, 1–2, 1987, str. 34–37. Sadràj: »Bajka kao inspiracija« – O dramamaMiodraga Stanisavljevi}a »Pri~a o carevom zato~niku«, »Nemu{ti jezik«, »Za~aranaprinceza« (Hristo Georgijevski).

7. Pozori{te, god. LX, br. 8–10, 1993, str. 40–41. Sadràj: Miodrag Stanisavljevi}, »Vasi-lisa prekrasna« (Stevan [erban);

8. Politika, god. XC, br. 28558, 17. 04. 1993, str. 13 (Mi{a Jeremi}).9. NIN, br. 2321, 23. 06. 1995, str. 43. Sadràj: Miodrag Stanisavljevi}, »Carev zato~nik«.

10. Politika, god. XCII, br. 29305, 22. 05. 1995, str. 19. Sadràj: Pobedni~ka ma{ta – »Ca-rev zato~nik« Miodraga Stanisavljevi}a u pozori{tu »Bo{ko Buha«, reìja Milan Ka-radì} (Du{an Kova~evi}).

IX – Serijske publikacije

Poezija1. Lokomotiva, br. 4, 1958, str. 19. Sadràj: »Intonacija«.2. Lokomotiva, IX, 6, 1958, str. 20. Sadràj: »U magli«.3. Vesti, XIV, 1. 05. 1958, 564–565. – »Re~ mladih«, 6 (»Svitanje«).4. Budu}nost, III, 7. 06. 1958, 13 (»Pijanac«).5. Bagdala, II, 12–13, 1960, str. 10. Sadràj: †»Pesma«‡.6. Mladost, V, 194, 29. 06. 1960. Sadràj: »Moravska elegija«.7. Omladina, I, 1, 14. 02. 1960. Sadràj: »Krajputa{«.8. Omladina, I, 9, 11. 06. 1960. Sadràj: »Piove, piove...!«9. Bagdala, III, 24–25, 1961, str. 7. Sadràj: »Gran~ica«.

10. Beogradska nedelja, I, 11, 3. 12. 1961. Sadràj: »Dva le{nika«.11. Vidici, IX, 1. 02. 1961, str. 57–58. Sadràj: »Gladan cvet«.12. Glas omladine, IX, 17, 31. 08. 1961. Sadràj: »Svuda gde do|em«; »Dva le{nika se

dodiruju«.13. Delo, VII, 1961, knj. VII sv. 1, 6, str. 809–810. Sadràj: »Religija ptica«.14. Mladost, VI, 26. 04. 1961, str. 237. Sadràj: »Cvet broj jedan«; »Cvet broj dva«.15. Student, XXV, 1–2, 1. 01. 1961. Sadràj: »Lice od li{}a«.16. Student, XXV, 10. 05. 1961, str. 10. Sadràj: »Apokalipsa«.17. Student, XXV, 14. 11. 1961, str. 27. Sadràj: »@ivotinja«; »Dva le{nika«.18. Vidici, X, X 1962, str. 69. Sadràj: »Micanje vratom«.19. Vidici, X, XI 1962, str. 70. Sadràj: » [etnja i ìvotinja«.20. Vidici, X, XII 1962, str. 71. Sadràj: »Koji kal«.21. Vidici, XI, VI 1963, str. 77. Sadràj: »U stisci smo«.22. Vidici, XI, XI–XII 1963, str. 79–80. Sadràj: »Jedno je cvet«.23. Delo, IX, 1963, knj. IX, 1, str. 103–105. Sadràj: »Ozbiljno zar|av{i«.

Bibliografija

122

24. Polja, IX, 63–64, 1963, str. 16. Sadràj: »Moje elasti~no srce«.25. Polja, IX, 31. 12. 1963, str. 71. Sadràj: »Zavojite stepenice, k njoj«.26. Polet, X, 9–10, 1963, str. 467. Sadràj: »Jedan talas ponovo«; »Izme|u mene i moga

sna«.27. Polja, god. IX, br. 71, decembar 1963, str. 19. Sadràj: »Zavojite stepenice, k njoj«.28. Student, god. XXVII, br. 1–2, 1. 01. 1963, str. 10. Sadràj: †Pesme‡ (»Izme|u mene

i mog sna«; »Poznajem nekoliko malih devoj~ica«; »Volim da opipavam«; »Zabora-vljena ambicija«; »Jedan talas ponovo...«).

29. Student, god. XXVII, 26. 02. 1963, str. 5. Sadràj: »Pe{~ani zamak«.30. Student, god. XXVII, br. 10, 2. 04. 1963, str. 9. Sadràj: »Polazim«.31. Student, god. XXVII, br. 11, 9. 04. 1963, str. 10. Sadràj †Stihovi sa IV festivala poe-

zije‡.32. Student, god. XXVII, V 1963, Sadràj: »Polazim« (poetsko-prozni rad).33. Student, god. XXVII, br. 17, 21. 05. 1963, str. 13. Sadràj: Iz »pozori{ta« – stihovi.34. Student, god. XXVII, 26. 11. 1963, str. 26 i 27, str. 10. Sadràj: »Vulkan«.35. Student, god. XXVII, br. 30. 24, 12. 1963. Sadràj: »Prekono}«.36. Student, god. XXVII, 29. 10. 1963, str. 22. Sadràj: »Zavojite stepenice, k njoj«; »Ne

na|oh...«37. Student, god. XXVIII, br. 31. 15, 12. 1964. Sadràj: »Ovo je klas«.38. Student, god. XXVIII, br. 17–18, 19. 05. 1964, str. 12. Sadràj: »Na obali...«39. Vidici, XII, IV–V 1964, str. 84–85. Sadràj: »Do{ao sam...«; »Spre~en sam da do|em...«40. Vidici, XII, VI 1964, str. 86. Sadràj: »Jedan dan, jedan ma~ak«.41. Vidici, XII, X 1964, str. 78. Sadràj: »Talas«.42. Gledi{ta (Ni{), 1964, 1–2, str. 24–25. Sadràj: »Na beskrajnim sne`nim prostran-

stvima«.43. Ljeto 64, 14, VII, 1964, VI, str. 7. Sadràj: »Bodrost raspoloènja mojih...«44. Student, god. XXVIII, 19. 05. 1964, str. 17–18. Sadràj: »Na obali...«; »Vi i ne slutite...«45. Student, god. XXVIII, 15. 12. 1964, str. 31. Sadràj: »Slu`beni poloàj«.46. Studentski list, XIX, 21. 04. 1964, str. 14. Sadràj: »Do{lo je prole}e sa svojim...«47. Polja, god. IX, br. 64–65, januar–februar 1963, str. 16. Sadràj: »Moje elasti~no srce«.48. Student, god. XXIX, 23. 09. 1965, str. 25–26. Sadràj: »Niko mi ve} ne vrati«; »Uli-

ca, red platana...«49. Student, god. XXIX, 9. 11. 1965, str. 23. Sadràj: »Tri«.50. Oktobar, I, VII–VIII, 1966, str. 4–5. Sadràj: »Niko mi ve} ne vrati«.51. Pogledi, XI, 48, 1966, str. 4. Sadràj: »Iznad voda...«52. Student, god. XXXI, br. 18, 23. 05. 1967, str. 9. Sadràj: »Ja celu prvu godinu...«53. Delo, XV, 4, 1968, str. 470–473. Sadràj: »Crvena zemlja«; »Neverni dan«; »Polje«;

»Srce«; »Sav ìvot beja{e jedno hladno ve~e...«; »Doskora, jo{ sam pitao za te«.54. Polja, god. XIV, br. 115–116, mart–april 1968, str. 11. Sadràj: Sedam pesama (»Budi{

se iznenada«; »Ne kro{nju, vi{e `bun...«; »Iz voza opet vidi{...«; »Ja celu prvu godi-nu...«; »Hiljadugodi{nji pljuskovi«; »Bejasmo u dva predela...«; »Obi~an prolaznik«).

55. Polja, god. XIV, br. 115–116, mart–april 1968, str. 39. Sadràj: »Smatramo«.

Bibliografija

123

56. Polja, god. XIV, br. 122, novembar 1968, str. 31. Sadràj: Pero Zubac. »Vr{njaci« – izbor(M. Stanisavljevi}: Pismo Aleksandra Ro{a (»Spre~en sam da do|em na va{u malusve~anost...«).

57. Student, XXXI, 27. 02. 1968, str. 7. Sadràj: »Predobro znam stanicu 24...«; »Iz vozaopet vidi{...«; »Hiljadugodi{nji pljuskovi«.

58. Poezija, I, 3–4, XII 1969, str. 16. Sadràj: »Selo«.59. Delo, XVI, 1, 1970, str. 14–111. Sadràj: †Novije srpsko pesni{tvo. Antologijski izbor‡.60. Politika, LXVII, 2024, 4. 01. 1970, Kultura-umetnost XV, 753. Sadràj: »Pesma«.61. Knjièvne novine, XXIII, 399, 16. 09. 1971. Sadràj: »Daljine oko grada«; »Neretljan-

ske ène«; »Put u brda«; »Kraj ovaj, sav obasjan...«; »Nastavljam put«.62. Mladost, 754, 1971, str. 25. Sadràj: »Sanjao sam...«; »Kraj ovaj, sav obasjan...«; »Park«.63. Politika, LXVIII, 20818, 19. 09. 1971. Sadràj: »Smrt na autoputu broj 3«.64. Polja, god. XVII, br. 149, jul 1971, str. 3. Sadràj: »Zaborav«.65. Polja, god. XVIII, br. 157, mart 1972, str. 6. Sadràj: »No}na pesma«; »Zna debela

}utnja zore samo«; »Spavao sam sa licem na dasci vatrogasnog...«; »O kako se ljubavnevidljiva...«; »Pogled na modri dlan zaliva«.

66. Straìlovo, 18, 1972, str. 22. Sadràj: »Zec sa govornom manom«; »Bura«; »Dostasmo pri~ali...«

67. Delo, XIX, 3, 1973 str. 379–384. Sadràj: »Umrli br{ljan«; »Izvor«; »Izvor II«; »Ovelika vodo, velika gospo|o«.

68. Knjièvne novine, XXV, 438, 1. 05. 1973. Sadràj: »Lopov«; »Do kolena u izmaglicino}noj...«; »êsma na ulazu u varo{icu...«; »Most na Vardaru«; »Putnikova pesma«;»Zeleni konj«; »No}as sam opet snio...«

69. Polja, god. XIX, br. 167, januar 1973, str. 6–7. Sadràj: »]uk«; »Ku}e u no}i«; »Le-gende«; »Pesma koja putuje«; »Uzalud dozivam«; »Napu{tena ku}a«.

70. Umjetnost i dijete, IV, 22, 1973, str. 53–55. Sadràj: »Zec sa govornom manom«.71. Knjièvna re~, IV, 37, V 1975. Sadràj: »Stevan Sin|eli}«; »Zec sa govornom manom«.72. Pesni~ke novine, III, 1979, str. 17. Sadràj: »Predve~e...«73. Dnevnik, XXXIX, 12143, 21. 08. 1980. Sadràj: »Ve~ernji nemir poljskog ìvlja...«74. Knjièvna re~, god. IX, br. 137, 25. 01. 1980. Sadràj: »Novogodi{nja bajka«; »[u-

madija«; »Goli februar«; »Predve~e lasno klizi pero tvoje«; »Tragovi u polju«;»Hladna, prljava voda...«; »Na visokim jezerima...«; »U Beogradu pepeljastosivom...«;»No}ni let«; »Dnevnik«; »No}«; »Nestalo je strana sveta...«

75. Omladinske novine, 5. 04. 1980, 216. Sadràj: »Grad blagostanja«.76. Knjièvna re~, XI, 180, 10. 01. 1982. Sadràj: »Onaj koga je Helena ljubila...«77. Knjièvne novine, XXXIV, 642, 18. 02. 1982. Sadràj: »Elegija«; »Ne gradi terazije

lude«.78. Knjièvna re~, XI, 186–187, 10. 04. 1982. Sadràj: »Devojke iz ovoprole}nog nakota...«79. Knjièvne novine, XXXV, 670, 19. 05. 1983. Sadràj: »Oktopod«; »Dnevnik II«; »Umre-

ti u hotelskoj sobi«.80. Letopis matice srpske, CLX, 1984, knj. CDXXXIII, 3, str. 331–333, 160, 433, 3, mart

1984, str. 331–333. Sadràj: »Zakrivljeni prostor«, 1–8.81. Polja, god. XXX, br. 299, januar 1984, str. 18. Sadràj: »Pomama dolaska re~i...«; »Ma-

gla obra}anja«; »Zelene mu{ice«; »A to da jednom do|e ~as...«

Bibliografija

124

82. Ulaznica, god. XVIII, br. 92–93, 1984, str. 95–96. Sadràj: »Zec sa govornom manom«;»Moj deda o pronalaza~u bicikla«.

83. Knjièvna re~, god. XIV, 260–261, VII 1985. Sadràj: »Glinene plo~ice«; »Poku{aj ~i-tanja«.

84. Knjièvne novine, god. XXXVII, 689, 1. 06. 1985. Sadràj: »Podunavski kalendar«;»@ivot u provinciji Meziji II«; »Ota Pirha putovanje u [umaciju 1829. godine«.

85. Knjièvne novine, god. XXXVII, 691–692, 1. 08. 1985. Sadràj: »Pisma jednog prista-lice duhu Preora~u i odgovori«.

86. Letopis Matice srpske, CLXI, novembar 1985, knj. CDXXXVI, 5, str. 526–530. Sadr-àj: »Kova~«; »Uljez«; »Plavet...«

87. Knjièvna re~, god. XVI, 296, 10. 03. 1987. Sadràj: »Kartanje «; » Te tako putovanjeu O...«; » Me{a~a boja brbljivi stiè brod...«

88. Knjièvna re~, god. XVI, 300, 10. 05. 1987. Sadràj: »Dva autoportreta«.89. Knjièvna re~, god. XVII, 323, 10. 06. 1988. Sadràj: »Dnevnik«; »Jednom uredniku«;

»Snegovi«.90. Knjièvne novine, god. XL, 765, 1. 12. 1988. Sadràj: »198«.91. Knjièvna re~, god. XVIII, 345, 10. 06. 1989. Sadràj: »1989«; »Subotica«; »Jedenje

breskve«.92. Quorum (Zagreb), god. VI, br. 2–3, 1990, str. 154–155. Sadràj: »Novembar 1989«,

»N. {to je u januaru...«, »U asirskoj...«.93. Knjièvne novine, god. XLIII, br. 800, 15. 06. 1990, str. 15. Sadràj: »Jedna prepiska

u Srbiji 1990«.94. Knjièvne novine, god. XLIV, br. 831, 01. 12. 1991, str. 4. Sadràj: »Sve se sliva u na{

levak«.95. Knjièvne novine, god. XLV, br. 839, 01. 04. 1992, str. 7. Sadràj: »Srpsko-hrvatski

rat«; »Srpsko-hrvatski rat opet«; »Svetosavski plato«; »Pre podne jednog grada«;»Studenti su ostali u domovima«; »Ispovest«.

96. Knjièvna re~, god. XXI, br. 405, 25. 11. 1992, str. 1 i 5. Sadràj: »Tatulin tat«.97. Knjièvne novine, god. XXI, br. 393–394, 04. 1992, str. 17. Sadràj: »Raci«.98. Knjièvne novine, god. XLIV, br. 854, 15. 12. 1992, str. 3. Sadràj: »Dezertera N. pismo

sinu«.99. Sveske, god. IV, br. 13, 1992, str. 45–49. Sadràj: »Lirika« (1989–1992).

100. Knjièvne novine, god. XLV, br. 861, 01. 04. 1993, str. 1. Sadràj: »Zimska bajka«.101. Neven, br. 674, decembar 2003, str. 24. Sadràj: »Zec sa govornom manom«.102. Heretikus, vol. II, 2004, No. 1, str. 264–284. Sadràj: Miodrag Stanisavljevi}, »Pesnik

u opsadi« (Uvod i izbor pesama Ibrahim Hadì}).

Proza1. Vesti, »Re~ mladih«, 1. 01. 1958. Sadràj: »Novogodi{nja misao« (uvodni tekst).2. Student, god. XXVII, br. 17, 21. 05. 1963, str. 17. Sadràj: »Zapis o devojkama«.3. Student, god. XXVIII, br. 23, 20. 10. 1964. Sadràj: »Zapis o Savi«.4. Student, god. XXVIII, 18. 02. 1964, br. 4, str. 6. Sadràj: »Opaska o ìvotu i umetnosti«.5. Student, god. XXIX, br. 17, str. 12. Sadràj: »Ponovo mislim«.6. Mladost, X, 1. 02. 1965, str. 429. Sadràj: »Pismo« (iz »Parka Aleksandra Ro{a«).

Bibliografija

125

7. Polet, III, X–XI, 1965, str. 20–21. Sadràj: »Spre~en sam da do|em...« (iz Pisma Alek-sandra Ro{a).

8. Politika, LXVI, 20009, 19. 06. 1969, Politika za decu XXXI, 855. Sadràj: »Pri~a oleptirovim ko~ijama«.

9. Teatron, 5, 1976, str. 99–106. Sadràj: »Epika i drama«. Odlomak.10. Vreme, 2. 11. 1994. Sadràj: »Pe~urke«.11. Svet gljiva, god. II, br. 4, jesen 1997, str. 29–31. Sadràj: »Pe~urke«.

Knjièvna kritika1. Student, god. XXVI, br. 23, 23. 10. 1962. Sadràj: »Shizme i shimnici«.2. Student, god. XXVI, br. 27, 20. 11. 1962. Sadràj: »Perspektiva pesnika«.3. Vidici, IV–V 1963, str. X, 75–76. Sadràj: Vito Markovi} »Panika tela«, Novi Sad,

1963.4. Vidici, X, 72, 1963, str. 10. Sadràj: Bora ]osi} »Vidljivi i nevidljivi ~ovek«.5. Student, god. XXVII, 1. 01. 1963, str. 1–2. Sadràj: »Kapi, vode, ratnici« (Mi{ljenja

Ra{e Popova, M. Stanisavljevi}a, Ne{e Zeljkovi}a i dr.).6. Student, god. XXVII, br. 3, 1. 04. 1963, str. 9. Sadràj: »Re~ kao kriterij pesni~kog

saznanja – jedna invektiva«.7. Student, god. XXVII, br. 24, 12. 11. 1963. Sadràj: »Red i pustolovina«.8. Svet, IX, 12. 05. 1964, str. 394. Sadràj: Du{an Radovi} »Pi{em kad me nateraju«

(Razgovor sa Mi{om Stanisavljevi}em).9. Vidici, god. XIII, br. 98–99, decembar 1965–januar 1966. Sadràj: »Esej o borbi«;

»Iz zapisa«, str. 1; Pesnik Petar Cvetkovi} (o knjizi pesama »Pozori{te«), str. 7.10. Polja, god. XII, br. 92, april 1966, str. 13. Sadràj: Pero Zubac. »Pet pesnika« (Miodrag

Stanisavljevi}).11. Politika, LXV, 19812, 28, 29. i 30. 11. 1968. Sadràj: Srba Ignjatovi}. »Deset mladih

pesnika« (M. Stanisavljevi}: »Hiljadugodi{nji pljuskovi«).12. Delo, XV, 8–9, 1969, str. 1018–1020. Sadràj: Mirjana Stefanovi} »Enca sa kredenca«.13. Je`, 23. 01. 1970. Sadràj: Alek Marjano. »Savremene parodije« (M. Stanisavljevi}

»Crvi}i«).14. Maruli}, IV, 2, 1971, str. 4–9. Sadràj: Vesna Parun »Jesenski soneti«.15. Politika, LXVIII, 20679, 30. 04, 1. i 2. 05. 1971. Sadràj: Vesna Parun »Sonet o igri«.16. Knjièvna re~, I, 6, IX 1972. Sadràj: » [und, poku{aj dijagnoze«.17. Polja, god. XVIII, br. 160, jun 1972, str. 26. Sadràj: Aleksandar Sekuli} »Jedno zr-

no ~asti«.18. Polja, god. XVIII, br. 160, jun 1972, str. 26. Sadràj: Petar Cvetkovi} »Pesme i bajke«.19. Polja, god. XVIII, br. 160, jun 1972, str. 25. Sadràj: Ivan Rastegorac »Drvo koje te~e«.20. Knjièvna re~, II, 11, II 1973. Sadràj: @ivojin Pavlovi} »O odvratnom«.21. Knjièvna re~, III, 28, VII 1974. Sadràj: »Poeziju }e pisati svi – ali je niko ne}e ~ita-

ti«. Razgovor vo|en sa saradnikom lista.22. Knjièvna re~, 25. 10. 1975. Sadràj: M. Stanisavljevi}, I. Rastegorac: »Igre nadìvlja-

vaju svoje igra~e« – intervju sa Aleksandrom Popovi}em.23. Knjièvna istorija, VIII, 32, 1976, str. 509–547. Sadràj: »Kompozicija narodne epske

pesme i kompozicija drame« – Summary.

Bibliografija

126

Filmska i TV kritika1. Student, god. XXVI, br. 25, 6. 12. 1962. Sadràj: »Baster Kiton kao ukleti Holan|anin«.2. Student, god. XXVI, br. 28–29, 27. 11. 1962. Sadràj: »Filmski kola`«.3. Student, god. XXVI, br. 31, 18. 12. 1962. Sadràj: »Jedna nepotrebna istorija filma«

(Rado{ Novakovi} »Istorija filma« Beograd, Prosveta 1962).4. Student, god. XXVII, br. 1–2, 1. 01. 1963, str. 12. Sadràj: »Kapi vode ratnici« – ha-

varija ~ovekolikosti (film »@ive vode« @ivojina Pavlovi}a).5. Student, god. XXVII, br. 6, 5. 03. 1963, str. 8. Sadràj: »Nazaren« Luisa Bunjuela.6. Student, god. XXVII, br. 7. 12, 03. 1963. Sadràj: »Puno dobrih filmova« – X festival

jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometra`nog filma (koautor I. Rastegorac).7. Student, god. XXVII, br. 8, 19. 03. 1963, str. 10. Sadràj: »Visok prosek« – povodom

X festivala jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometra`nog filma.8. Student, god. XXVII, br. 9, 26. 03. 1963, str. 10. Sadràj: M. S. Zapisi o »Vozu« (re-

ìja Jerì Kavalerovi~).9. Student, god. XXVII, br. 10, 2. 04. 1963, str. 11. Sadràj: »Ljubavni par« (reìja Pjera

Mokija).10. Student, god. XXVII, br. 11, 9. 04. 1963, str. 11. Sadràj: »Ukus meda« (reìja Toni

Ri~ardson); »Solomon i Saba« (reìja King Vidor).11. Student, god. XXVII, br. 12, 16. 04. 1963, str. 8. Sadràj: »Filmovi koje gledamo« –

Ve~e Dzige Vertova »Legenda o zemlji sibirskoj«.12. Student, god. XXVII, br. 14, 30. 04. 1963, str. 11. Sadràj: »O filmskom amaterizmu«

– povodom iskustva kino-kluba »Beograd« – »Filmovi od de~je ma{te«.13. Student, god. XXVII, br. 17, 21. 05. 1963, str. 16. Sadràj: »Pretpostavke kinemato-

grafije«.14. Student, god. XXVII, 30. 06. 1963, str. 14. Sadràj: »O filmskom amaterizmu« (ko-

autor M. Gli{i}).15. Student, god. XXVII, br. 20, 8. 10. 1963, str. 8. Sadràj: »Ostvarenje dostojno teme«.16. Student, god. XXVII, br. 25, 19. 11. 1963, str. 8. Sadràj: »Salvatore \ulijano«.17. Student, god. XXVII, br. 26–27, 26. 11. 1963, str. 11. Sadràj: »Ovla{ komi~ni por-

treti«.18. Vidici, god. XII, br. 81–82, januar–februar 1964, str. 19. Sadràj: »Filmovi koje smo

voleli« (anketa – u~esnik M. Stanisavljevi}).19. Vidici, god. XII, br. 86, jun 1964, str. 13. Sadràj: »Jedan dan, jedan ma~ak« (reìja:

Vojteh Jasni); »Zaloga za film«, str. 14.20. Vidici, god. XII, br. 88–89, novembar–decembar 1964, str. 15. Sadràj: »Panorama

savremenog jugoslovenskog filma Hrista Kirkova«.21. Vidici, god. XII, br. 63, mart 1964, str. 8. Sadràj: Postfestivalski dijalozi, Stanisa-

vljevi} – Petrovi} »Re~ o filmu – istini«.22. Student, god. XXVIII, br. 3, 14. 01. 1964, str. 10. Sadràj: »Ukus divljih jagoda« (re-

ìja Ingmar Bergman).23. Student, god. XXVIII, br. 6, 3. 03. 1964. Sadràj: »Filmska publika i filmska kritika«;

»êtiri jaha~a apokalipse«.24. Student, god. XXVIII, br. 9, str. 3. Sadràj: »Nakon jugoslovenskog kratkometra`nog

i dokumentarnog filma«.

Bibliografija

127

25. Student, god. XXVIII, br. 10, 31. 03. 1964, str. 12. Sadràj: »Na marginama festivala«.26. Student, god. XXVIII, br. 14–15, 28. 04. 1964, str. 11 i 13. Sadràj: M. S. »Uz |avolje

oko Ingmara Bergmana«; »Filmsko lice«.27. Student, god. XXVIII, br. 17–18, 19. 05. 1964, str. 12. Sadràj: M. S. »Igra istine«;

M. Stanisavljevi}. »Ajzen{tajn i mi«.28. Student, god. XXVIII, br. 19, 22. 09. 1964, str. 8. Sadràj: »Filmovi letos«.29. Student, god. XXVIII, br. 24, 27. 10. 1964, str. 8. Sadràj: »Tarzanova smrt« (reìja

Jaroslav Balin); »Dan za lavove« – filmovi koje }emo gledati.30. Student, god. XXVIII, br. 27, 17. 11. 1964, str. 8. Sadràj: »O filmskim pore|enjima«;

»Mu{ki izlet« (film Volfganga [tautela).31. Student, god. XXVIII, br. 6, 3. 03. 1964. Sadràj: »Filmska publika i filmska kritika«.32. Student, god. XXVIII, 24. 03. 1964, str. 9. Sadràj: »†Jedanaesti‡ XI festival jugoslo-

venskog dokumentarnog i kratkometra`nog filma«.33. Student, god. XXVIII, 19. 05. 1964, str. 17–18. Sadràj: S. M. Ejzen{tejn. »Montaà

atrakcija«.34. Student, god. XXVIII, 22. 12. 1964, str. 32. Sadràj: »O filmskoj slici«.35. Vidici, XIII, I 1965, str. 90. Sadràj: »Filmski amaterizam« (mi{ljenja Mi{e Stani-

savljevi}a i dr. – O jugoslovenskom filmu).36. Vidici, god. XIII, br. 91–91, februar–mart 1965, str. 11. Sadràj: »O neposrednom i

posrednom«.37. Knjièvne novine, XVII, 6. 02. 1965, str. 242. Sadràj: Diskusija: »Filmske novosti«

danas... (sa mi{ljenjem M. Stanisavljevi}a i dr.).38. Student, god. XXIX, br. 1–2, 1. 01. 1965. Sadràj: »O filmskim novostima« (koautor

I. Rastegorac); »Ko je iza kamere, zanatlija ili umetnik: razgovor sa na{im snimate-ljima« (koautor I. Rastegorac).

39. Student, god. XXIX, br. 1–2, 6. 01. 1965, str. 11. Sadràj: »O na{em ùrnalu«.40. Student, god. XXIX, br. 3, 12. 01. 1965, str. 8. Sadràj: »O filmskom pokretu«.41. Student, god. XXIX, br. 5, 23. 02. 1965, str. 7. Sadràj: »Ovako ili onako (filmsko

obrazovanje)«.42. Student, god. XXIX, br. 8, 16. 03. 1965, str. 6. Sadràj: »Humorni aspekt filmske

montaè« – povodom [lezingerovog »Laòva Bilija«.43. Student, god. XXIX, 30. 03. 1965, str. 10. Sadràj: »†Dvanaesti‡ XII festival jugoslo-

venskog dokumentarnog i kratkometra`nog filma« (koautor I. Rastegorac).44. Student, god. XXIX, br. 10, 30. 03. 1965, str. 8. Sadràj: »Festivalske bele{ke« – po-

vodom XX festivala jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometra`nog i crtanogfilma.

45. Student, god. XXIX, br. 23, 9. 11. 1965, str. 6. Sadràj: »Tri« (reìja Aleksandar Pe-trovi}).

46. Mladost, 1965/1966, novogodi{nji broj. Sadràj: »Trenutak mlade kritike – Filmskiekvivalent stanja«.

47. Index, IX, 7. 05. 1966, str. 115. Sadràj: »Portret S. M. Ajzen{tajna« (koautor I. Ras-tegorac).

48. Polja, XII, VI–VII 1966, str. 94–95. Sadràj: »Bele{ke o modernom filmu«.49. Polja, XII, VIII–IX 1966, 96–97. Sadràj: »Trinaesti festival jugoslovenskog filma u

Puli«.

Bibliografija

128

50. Polja, god. XII, br. 94/95, januar–jul 1966, str. 11. Sadràj: »Bele{ka o modernom filmu«.51. Polja, god. XII, br. 96/97, avgust–septembar 1966, str. 3–4 Sadràj: »Kruti i rastresiti

film«, povodom Pule ’66.52. Borba, XXXII, 326, 26. 11. 1967. Sadràj: »San«.53. Student, god. XXXI, 9. 05. 1967, str. 6. Sadràj: »Filmska hronika« (filmovi »Ne-

mirni« i »No`«).54. F 66, 1967. Sadràj: »U dobar ~as @ivojin Pavlovi}«; »Sekvence«, »Bitka na zamrznu-

tom jezeru«; »Humphrey Bogart« (koautor I. Rastegorac); »Play boy«, izbor tekstovai ilustracija (koautor R. Ze~evi}).

55. F 67, 1967. Sadràj: »Andrej Tarkovski, ‘Ovaplo}eno vreme’« (prevod); Very Shocking;»Pi{tolj na sobara – pi{tolj na policajca«; »Ne gubite vreme, devoj~ice«.

56. F 67, 1967. Sadràj: »Moderni i klasi~ni kriminalni film«.57. Film – novosti, II, 31. 05. 1967, str. 31. Sadràj: »Poezija kriminalnog filma«.58. Polja, god. XIII, br. 112, decembar 1967, str. 20. Sadràj: »O novom filmu, ali sta-

loèno«.59. F 68, 1968. Sadràj: »Izazvati stvarnost da pokaè pravo lice«; »Godarovo shvatanje

mora«.60. Polja, god. XIV, br. 123, decembar 1968, str. 22–23. Sadràj: »O jednom poljupcu ili

O nekim problemima iz filmske estetike«.61. Polja, god. XVII, br. 157, mart 1971, str. 27. Sadràj: »FEST 72«.62. Polja, god. XVIII, br. 158, april 1972, str. 22–23. Sadràj: »[e{ir na o~i« – bele{ka o

19. festivalu dokumentarnog i kratkometra`nog filma.63. Polja, god. XVIII, br. 163, septembar 1972, str. 12. Sadràj: »Pulske bele{ke« – 19.

festival jugoslovenskog igranog filma.64. Knjièvna re~, I, VIII 1972, 5. Sadràj: »O filmskom festivalu u Puli«.65. Knjièvna re~, I, XII 1972, 9. Sadràj: »Film i ìvot«.66. Mlada kultura, I, 1972, knj. I, 1, str. 86–93. Sadràj: »Novi film i ‘Novi talas’«.67. Knjièvna re~, IV, IX 1975, 40. Sadràj: »Jad« (M. Stanisavljevi}); »Ki~ma« (Bogdan

Kalafatovi} – M. Stanisavljevi}); »Muke po Mati« (M. Stanisavljevi}); »Pavle Pavlo-vi}« (M. Stanisavljevi}); »Testament« (Bogdan Kalafatovi} – M. Stanisavljevi}).

68. Polja, XVIII, 163, 1972, str. 12–13. Sadràj: »XIX festival jugoslovenskog igranogfilma u Puli«.

69. Polja, XVIII, 158, 1972, str. 22–23. Sadràj: »O 19. festivalu dokumentarnog i kratko-metra`nog filma«.

70. Polja, god. XVIII, br. 163, septembar 1972, str. 12–13. Sadràj: »Pulske bele{ke«.71. Polja, god. XVIII, br. 160, jun 1972, str. 21. Sadràj: »Sveì vetrovi svetskog filma«.72. Polja, god. XIX, br. 168, februar 1973, str. 12. Sadràj: »FEST 73«.73. Polja, god. XIX, br. 168, februar 1973, str. 27. Sadràj: »Omladinski filmski forum«.74. Polja, god. XIX, br. 168, februar 1973, str. 12. Sadràj: »FEST 73, sajam visoke film-

ske konfekcije«.75. Polja, god. XIX, br. 169, mart 1973, str. 26. Sadràj: »Jubilarni festival ‘kratkog metra’«.76. Polja, god. XIX, br. 170, april 1973, str. 5. Sadràj: »Stvarnost kroz filter. Dvadeseti

festival dokumentarnog i kratkometra`nog filma«.

Bibliografija

129

77. Scena, IX, 1973, knj. II, 6, str. 100–117, Sadràj: »Aleksandar Blok i rusko simboli~kopozori{te«.

78. Knjièvna re~, III, 223, II 1974. Sadràj: »Film okrutnosti«.79. Knjièvna re~, III, III 1974, 24. Sadràj: »Film i marksizam«; »Televizija danas«.

Zagreb, 1973.80. Knjièvna re~, III, VIII 1974, 29. Sadràj: »21. festival jugoslovenskog filma u Puli«.81. Polja, god. XX, br. 181, mart 1974, str. 21–23. Sadràj: »FEST ’74. ili U potrazi za

dobrim filmom«.82. Knjièvna re~, IV, III 1975, 35. Sadràj: »Agonija jugoslovenskog dokumentarnog

filma«. Povodom 22. festivala jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometra`nogfilma.

83. Politika, LXXII, 22305, 8. 11. 1975. Sadràj: »Sinopsis o scenariju u doma}em filmu«.84. Knjièvna re~, V, 21. 02. 1976, 50. Sadràj: »FEST 76« (Bogdan Kalafatovi} – Mi{a

Stanisavljevi}).85. Knjièvna re~, V, 10. 09. 1976, str. 62. Sadràj: »êmu toliko re~i?« – O ovogodi-

{njem pulskom filmskom festivalu.86. Filmograf, I, 1, 1976, str. 42–43 i 59. Sadràj: »Tematske orijentacije doma}eg filma«;

»Vagon li«.87. Knjièvna re~, VI, 25. 02. 1977, 73. Sadràj: »FEST 77«.88. Knjièvne novine, XXXV, br. 674–675, 15. 10. 1984. Sadràj: »Davitelj protiv davitelja«.

X – Prevodi na druge jezike

1. Birlik, XVIII, 31, VIII 1961, 438. Sadràj: Stanisavljevi}, Mi{a, †Pesme‡ – (Birincinumerali cicek; Ikinci numerali cicek. Cev. Nusret Diso).

2. Literaturne slovo, 8. Sadràj: Pro domo; Na deltah.3. Studentski zbor, Skoplje, 25. 05. 1975. Sadràj: Blok pome‡u Mejerhold i Stanislav-

ski (prev. na makedonski M. Stanisavljevi}).4. Savremenost, XXIX, 1–2, 1979, str. 101–102. Sadràj: Miodrag Stanisavljevi}, »O go-

lema vodo, golema gospo‡o...« (prev. Sande Stoj~evski).5. Knjièvna re~ – me|unarodno izdanje, 2–3, 1982. Sadràj: »Qui a connu les haisers

d’Helena...« (trad. Bojana Stefanovska).6. Expressen, Kultur, 30. 04. 1999. Sadràj: »Stora skammen. Miodrag Stanisavljevi}

berättar en aktuell legend« (prevod: Ljiljana Dufgran).7. Dagens Nyheter, Kultur, 24. mart 2000. Stockholm, Sverige. Sadràj: »Snåla vår-

vindar över Serbien« (prevod: Ljiljana Dufgran).

XI – Prevodi sa drugih jezika

1. Vidici, XIII, I 1965, str. 90. Sadràj: Boris Leonidovi~ Pasternak, †Pesme‡ (»Spa-sko«; »Mu~kar«, »Lipova aleja«; »Odre|enje poezije«; »Venecija«) (prev. M. Stanisa-vljevi}).

2. Vidici, god. XIII, br. 96–97, oktobar–novembar 1965. Sadràj: Aleksandar Blok, »Osvima {to radost zaboravi{e...« (prev. M. Stanisavljevi}).

Bibliografija

130

3. Vidici, god. XIII, br. 98–99, decembar 1965–januar 1966, str. 9. Sadràj: Aleksej Mi-hajlovi~ Remizov, »Esprit« (iz knjige Na simsovima, prevod i bele{ka o piscu M. Sta-nisavljevi}).

4. Oktobar, I, VII–VIII 1966, str. 4–5; Ruske slovo, XXII, 5. 07. 1966, str. 32. Sadràj:Boris Leonidovi~ Pasternak, »Na parobrodu« (prev. M. Stanisavljevi}).

5. Student, XXXI, 3. 10. 1967, str. 19. Sadràj: Boris Leonidovi~ Pasternak, »Sestramoja...« (prev. M. Stanisavljevi}).

6. Politika, LXIX, 21050, 14. 05. 1972. Sadràj: Raj Bradberi, »[eta~« (prev. M. Stani-savljevi}).

7. Politika, LXIX, 21162, 3. 09. 1972. Sadràj: Artur Klark, »Devet milijardi imena«(prev. M. Stanisavljevi}).

8. Politika, LXX, 21326, 18. 02. 1973. Sadràj: Aleksandar Dovènko, »Odmor« (prev.M. Stanisavljevi}).

9. Poezija i scena, zbornik / priredio Ivan Rastegorac (Beograd, »Centar za kulturu\uro Salaj« 1974), Sadràj: Valerij Brjusov, »Bliskoj« (V. F. Komisarèvskoj – prev.M. Stanisavljevi}), str. 130; Boris Pasternak, »Mejerholdu« (odlomak) – preveo M.Stanisavljevi}, str. 130.

10. Knjièvna re~, III, IV 1974, 25. Sadràj: Aleksandar Gladkov, »Susreti s Pasterna-kom« – odlomci (prev. M Stanisavljevi}).

11. Polja, god. 21, br. 198–199, avgust–septembar 1975, str. 8–11. Sadràj: AbrahamMol, »Tetarska poruka« (prev. M. Stanisavljevi}).

12. Knjièvna re~, IV, V 1975, 37. Sadràj: Ljubomir Doleèl – Karel Hausenblas, »Oodnosu izme|u poetike i stilistike« (prev. M. Stanisavljevi}).

13. Knjièvna re~, V, 25. 06. 1976, str. 59. Sadràj: Evgenij Aleksandrovi~ Jevtu{enko,»Svadbe«; »Staljinovi naslednici« (prev. M. Stanisavljevi}).

14. Knjièvna re~, V, 25. 09. 1976, str. 63. Sadràj: Bulat [alvovi~ Okudàva, »Ja nikadnisam lebdeo«; »Fransoa Vijon«; »Pesma starog vergla{a«; »Kralj«; »Pesma o crnomma~ku« (prev. M. Stanisavljevi}).

15. Knjièvne novine, 39, 1. 11. 1987, 741. Sadràj: Josif Brodski, »Rodio sam se i odra-stao u balti~kim blatima...«; »I uvek ti ostaje mogu}nost izlaska iz ku}e...«; » Jesenjeve~e u gradi}u {to se...« (prev. M. Stanisavljevi}).

16. Knjièvni list, god. IV, br. 40, 1. XII 2005, str. 67. Sadràj: Boris Pasternak i JosifBrodski (prev. M. Stanisavljevi}).

XII – Tribine (film)

1. Panel o akcionom filmu (12. jun 1974, Studentski kulturni centar): »Filmovi garavoglica« (»Crveni krug«, r. @an Pjer Melvil; »Borsalino«, r. Mak Deren; »Bulit«, r. PiterJeits; »Afera Tomas Kraun«, r. Norman Dùison; »Divlja horda«, r. Sem Pekinpo;»Uzaludna plja~ka«, r. Stenli Kjubrik (u~esnici M. Stanisavljevi} i dr.).

2. Panel o jugoslovenskom filmu (31. maj 1975, Studentski kulturni centar). Filmovi:»Odri~em se sveta« (kratki film), r. Krsto [kanata; »Gorki deo reke«, r. Jovan @iva-novi}; »Uljez« (kratki film), r. Krsto [kanata; »ôvek nije tica«, r. Du{an Makavejev;»Majka, sin, unuk, unuka« (kratki film), r. Puri{a \or|evi}; »Tri«, r. Aleksandar Pe-trovi} (u~esnici M. Stanisavljevi} i dr.).

Bibliografija

131

3. Filmograf, I, 2–3, 1977, str. 82–84. Sadràj: »Okrugli sto stru~ne tribine ‘Filmografa’i III programa Radio Beograda« (u~esnici M. Stanisavljevi} i dr.).

4. Tre}i program Radio Beograda, VIII, 32, 1977, str. 52–58. Sadràj: »FEST 77«. Ra-zgovor u studiju III programa Radio Beograda (u~esnici M. Stanisavljevi} i dr.).

XIII – Politi~ke i druge teme

1. Knjièvna re~, V, 12. 05. 1976, str. 54. Sadràj: »Profesija – Reporter«.2. Knjièvne novine, br. 828, 15. 10. 1991. Sadràj: »Ko je ubio Milana Mili{i}a«.3. Pravo na sliku i re~: protiv cenzure i zloupotrebe medija, br. 1, u: Republika, god. VI,

br. 83–84, 1–31. 01. 1994, str. 15. Sadràj: »Progresija bede«; »Utopija ili realnost,ispovest ~oveka koji vredi 1 DEM«.

4. Republika, god. VI, br. 85, 1–15. 02. 1994. Sadràj: »@ivot i obi~aji Srba u doba sank-cija«.

5. Republika, god. VI, br. 86, 16–28. 02. 1994. Sadràj: »Zakon glupih situacija«.6. Republika, god. VI, br. 86, 16–28. 02. 1994, str. 12. Sadràj: »Predsednik ratoljubac«.7. Republika, god. VI, br. 87–88, 1–31. 03. 1994. Sadràj: »Majstorije u ku}i«.8. Republika, god. VI, br. 87–88, 1–31. 03. 1994, str. 27. Sadràj: »Procvat travestije«.9. Pravo na sliku i re~: protiv cenzure i zloupotrebe medija, br. 2, u: Republika, god. VI,

87–88, 1–31. 03. 1994, str. 15. Sadràj: »Tanjug doznaje... Tanjug javlja«.10. Republika, god. VI, br. 89, 1–15. 04. 1994. Sadràj: »Hipnoti~ka pena«.11. Republika, god. VI, br. 89, 1–15. 04. 1994, str. 3. Sadràj: »Kunigunda protiv {unda«.12. Republika, god. VI, br. 89, 1–15. 04. 1994, str. 9. Sadràj: »Zo}a trenira strogo}u«.13. Republika, god. VI, br. 90, 16–30. 04. 1994. Sadràj: »Ruinofilija«.14. Republika, god. VI, br. 90, 16–30. 04. 1994, str. 20. Sadràj: »Demokratsko pile«.15. Pravo na sliku i re~: protiv cenzure i zloupotrebe medija, br. 3, u: Republika, god. VI,

br. 90, 16–30. 04. 1994, str. 15. Sadràj: »Skojevci opet ja{u«.16. Republika, god. VI, br. 91, 1–15. 05. 1994, str. 13. Sadràj: »[arena jaja i {arene laì«.17. Republika, god. VI, br. 91, 1–15. 05. 1994, str. 23. Sadràj: »Ekonomija nebeskog na-

roda«.18. Republika, god. VI, br. 91, 1–15. 05. 1994. Sadràj: »Kolaì laì«.19. Republika, god. VI, br. 92, 16–31. 05. 1994, str. 3. Sadràj: »Odlikovanja«.20. Republika, god. VI, br. 92, 16–31. 05. 1994. Sadràj: »Tragi~ka ironija«.21. Republika, god. VI, br. 93, 1–15. 05. 1994. Sadràj: »Pera~i rata«.22. Pravo na sliku i re~: protiv cenzure i zloupotrebe medija, br. 4, u: Republika, god. VI,

br. 93, 1–15. 06. 1994, str. 15. Sadràj: »Sistem u tri laì«.23. Republika, god. VI, br. 94, 16–30. 06. 1994. Sadràj: »Ve`be zalu|ivanja«.24. Republika, god. VI, br. 95–96, 1–31. 07. 1994. Sadràj: »Mahovina mahnitosti«.25. Republika, god. VI, br. 95–96, 1–31. 07. 1994. Sadràj: »@vake za ludake«.26. Pravo na sliku i re~: protiv cenzure i zloupotrebe medija, br. 5, u: Republika, god. VI,

br. 97–98, 1–31. 07. 1994, str. 16. Sadràj: »Klatno strave, zapis o jednom TV dnevniku«.27. Republika, god. VI, br. 97–98, 1–31. 08. 1994. Sadràj: »Sparina«.

Bibliografija

132

28. Republika, god. VI, br. 99, 1–15. 09. 1994. Sadràj: »Preobraènje«.29. Republika, god. VI, br. 99, 1–15. 09. 1994, str. 15. Sadràj: »Mrtve du{e referendumske«.30. Republika, god. VI, br. 99, 1–15. 09. 1994, str. 23. Sadràj: »Razgovori vo|i ugodni«.31. Pravo na sliku i re~: protiv cenzure i zloupotrebe medija, br. 6, u: Republika, god. VI,

br. 99, 1–15. 09. 1994, str. 16. Sadràj: »Magi~ne igre brojevima«.32. Republika, god. VI, br. 100, 16–30. 09. 1994. Sadràj: Sadràj: »Zona uàsa«.33. Republika, god. VI, br. 100, 16–30. 09. 1994, str. 18. Sadràj: »Gazdin novogovor«.34. Republika, god. VI, br. 100, 16–30. 09. 1994, str. 31. Sadràj: »Oaza razuma«.35. Republika, god. VI, br. 101, 1–15. 10. 1994. Sadràj: »Zemlja la`nih situacija«.36. Republika, god. VI, br. 102, 16–31. 10. 1994. Sadràj: »Gazdarica dnevnik pi{e«.37. Republika, god. VI, br. 103, 1–15. 11. 1994. Sadràj: »Elan mortal«.38. Republika, god. VI, br. 104, 16–30. 11. 1994. Sadràj: »Inverzije i perverzije«.39. Republika, god. VI, br. 104, 16–30. 11. 1994, str. 28. Sadràj: »Fariseji i knjièvnici«.40. Republika, god. VI, br. 105, 1–15. 12. 1994. Sadràj: »Krvavi vodvilj ili Fragmenti o

ljudskoj gluposti«.41. Republika, god. VI, br. 105, 1–15. 12. 1994, str. 14. Sadràj: »Dramaturgija ulizi{tva«.42. Republika, god. VI, br. 106, 16–31. 12. 1994. Sadràj: »Dani posti|uju}eg trijumfa«.43. Republika, god. VII, br. 107–108, 1–31. 01. 1995. Sadràj: »Naplata srbarine«.44. Republika, god. VII, br. 109–110, 1–28. 02. 1995. Sadràj: »Oksimoroni i moroni«.45. Republika, god. VII, br. 109–110, 1–28. 02. 1995, str. 5. Sadràj: »Mi}ini ratni uni-

verziteti«.46. Republika, god. VII, br. 109–110, 1–28. 02. 1995, str. 22. Sadràj: »Vitez Avram«.47. Republika, god. VII, br. 109–110, 1–28. 02. 1995, str. 22. Sadràj: »Tranzistori i trans«.48. Republika, god. VII, br. 111, 1–15. 03. 1995. Sadràj: »Utuljeni instinkti«.49. Republika, god. VII, br. 112, 16–31. 03. 1995. Sadràj: »Normalnost ludila«.50. Republika, god. VII, br. 112, 16–31. 03. 1995, str. 14. Sadràj: »Okrepljuju}e {tivo«.51. Republika, god. VII, br. 113, 1–15. 04. 1995. Sadràj: »Nacionalni buvljak«.52. Republika, god. VII, br. 113, 1–15. 04. 1995, str. 9. Sadràj: »Alegro mafiozo«.53. Republika, god. VII, br. 114, 16–30. 04. 1995. Sadràj: »Hirovito prole}e«.54. Republika, god. VII, br. 115, 1–15. 05. 1995. Sadràj: »Isplativost zlo~ina«.55. Republika, god. VII, br. 116, 16–30. 05 1995. Sadràj: »Komasacija naroda«.56. Republika, god. VII, br. 117, 1–15. 06. 1995. Sadràj: »Besnilo«.57. Republika, god. VII, br. 117, 1–15. 06. 1995, str. 6. Sadràj: »Parlament – sudnica«.58. Republika, god. VII, br. 118, 16–30. 06. 1995. Sadràj: »Srpske vaistine«.59. Republika, god. VII, br. 119–120, 1–31. 07. 1995. Sadràj: »A`dajin obrok«.60. Republika, god. VII, br. 121–122, 1–31. 08. 1995. Sadràj: »Purifikatori i evakuatori«.61. Republika, god. VII, br. 121–122, 1–31. 08. 1995, str. 5. Sadràj: »Dok Tanjug ne po-

tvrdi«.62. Republika, god. VII, br. 121–122, 1–31. 08. 1995, str. 16. Sadràj: »Libertas«.63. Republika, god. VII, br. 123, 1–15. 09. 1995. Sadràj: »Srbija i po«.64. Republika, god. VII, br. 124, 16–30. 09. 1995. Sadràj: »Krstom protiv tomahavka«.

Bibliografija

133

65. Republika, god. VII, br. 125–126, 1–31. 10. 1995. Sadràj: »Saks pax«.66. Republika, god. VII, br. 127, 1–15. 11. 1995. Sadràj: »Plodovi poraza«.67. Republika, god. VII, br. 128, 16–30. 11. 1995. Sadràj: »Krv i sapunica«.68. Republika, god. VII, br. 129, 1–15. 12. 1995. Sadràj: »Zvezdani ~as ludaka«.69. Republika, god. VII, br. 130, 16–31. 12. 1995. Sadràj: »Mogu}nosti budu}nosti«.70. Republika, god. VIII, br. 131–132, 1–31. 01. 1996. Sadràj: »Moralice i rugalice«.71. Republika, god. VIII, br. 133–134, 1–29. 02. 1996. Sadràj: »Strah i saàljenje«.72. Republika, god. VIII, br. 135–136, 1–31. 03. 1996. Sadràj: »Srpski stil«.73. Republika, god. VIII, br. 137, 1–15. 04. 1996. Sadràj: »Budàklije«.74. Republika, god. VIII, br. 138, 16–30. 04. 1996. Sadràj: »Filosofija op{teg gadaluka«.75. Republika, god. VIII, br. 139, 1–15. 05. 1996. Sadràj: »Avramijada«.76. Republika, god. VIII, br. 140, 16–31. 05. 1996. Sadràj: »Srpska uteha«.77. Republika, god. VIII, br. 141–142, 1–30. 06. 1996. Sadràj: »[irenje ‘srpske istine’«.78. Republika, god. VIII, br. 143–144, 1–31. 07. 1996. Sadràj: »Poraz i obraz«.79. Republika, god. VIII, br. 145–146, 1–31. 08. 1996. Sadràj: »Pozla}ivanje Srebrenice«.80. Republika, god. VIII, br. 147, 1–15. 09. 1996. Sadràj: »Ru{itelji–graditelji«.81. Republika, god. VIII, br. 148, 16–30. 09. 1996. Sadràj: »Zakon ‘ìvog blata’«.82. Republika, god. VIII, br. 149, 1–15. 10. 1996. Sadràj: »Sezona obe}anja«.83. Republika, god. VIII, br. 150, 16–31. 10. 1996. Sadràj: »Srbi i teatar«.84. Republika, god. VIII, br. 151, 1–15. 11. 1996. Sadràj: »Arhipelag Julag«.85. Republika, god. VIII, br. 152, 16–30. 11. 1996. Sadràj: »Tajne bede – tajne pobede«.86. Republika, god. VIII, br. 153–154, 1–31. 12. 1996. Sadràj: »U kradi{e svega vi{e«.87. Republika, god. IX, br. 155–156, 1–31. 01. 1997. Sadràj: »Muke jednog lopova«.88. Republika, god. IX, br. 157, 1–15. 02. 1997. Sadràj: »Mo`dana oluja«.89. Republika, god. IX, br. 158, 16–28. 02. 1997. Sadràj: »Nedopri~ana pri~a«.90. Republika, god. IX, br. 159, 1–15. 03. 1997. Sadràj: »Lomljenje otpora«.91. Republika, god. IX, br. 160, 16–31. 03. 1997. Sadràj: »Ludost i suludost«.92. Republika, god. IX, br. 161, 1–15. 04. 1997. Sadràj: »Razgovori ugodni«.93. Republika, god. IX, br. 162, 16–30. 04. 1997. Sadràj: »âri ~ar{ije«.94. Republika, god. IX, br. 163, 1–15. 05. 1997. Sadràj: »Filosofija rup~age«.95. Republika, god. IX, br. 164, 16–31. 05. 1997. Sadràj: »Vreme bez stida«.96. Republika, god. IX, br. 165, 1–15. 06. 1997. Sadràj: »Slast glupiranja«.97. Republika, god. IX, br. 166, 16–30. 06. 1997. Sadràj: »Tesno mi ga, nane, skroji«.98. Republika, god. IX, br. 167–168, 1–31. 07. 1997. Sadràj: »Haos-majstor«.99. Republika, god. IX, br. 169–170, 1–31. 08. 1997. Sadràj: »Dobra godina za olo{, lo{a

godina za dobre ljude«.100. Republika, god. IX, br. 171, 1–15. 09. 1997. Sadràj: »Izbori ili [ibicari i kibiceri«.101. Republika, god. IX, br. 172, 16–30. 09. 1997. Sadràj: »Izlazak ili bojkot: dilema }ora-

vog sokaka«.102. Republika, god. IX, br. 173, 1–15. 10. 1997. Sadràj: »Vojvodina pobeda ili Balada o

gladnim ma~kama«.

Bibliografija

134

103. Republika, god. IX, br. 174, 16–31. 10. 1997. Sadràj: »Galopiraju}a boljka«.104. Republika, god. IX, br. 175–176, 1–30. 11. 1997. Sadràj: »‘Demokratski’ trougao«.105. Republika, god. IX, br. 177–178, 1–31. 12. 1977. Sadràj: »Sezona zavera«.106. Republika, god. X, br. 179–180, 1–31. 01. 1998. Sadràj: »Sme}anosti«.107. Republika, god. X, br. 181, 1–15. 02. 1998. Sadràj: »Izdaja detalja ili Montenegro,

alegro ma non tropo«.108. Republika, god. X, br. 182, 16–28. 02. 1998. Sadràj: »Politi~ki ~u~avac«.109. Republika, god. X, br. 183, 1–15. 03. 1998. Sadràj: »Ho}emo li postati krsta{i?«110. Republika, god. X, br. 185, 16–31. 03. 1998. Sadràj: »Svetle tmu{e«.111. Republika, god. X, br. 187, 16–30. 04. 1998. Sadràj: »Neman otad`bine«.112. Republika, god. X, br. 188, 1–15. 05. 1998. Sadràj: »Uplitanje u pitanje«.113. Republika, god. X, br. 189, 16–31. 05. 1998. Sadràj: »Milo{evi} ili grandomanija

patuljka«.114. Republika, god. X, br. 190, 1–15. 06. 1998. Sadràj: »Rep reptila ili Testiranje apatije«.115. Republika, god. X, br. 191, 16–30. 06. 1998. Sadràj: »Kosovo na{eg jada«.116. Republika, god. X, br. 192–193, 1–31. 07. 1998. Sadràj: »Dometi srpske pameti«.117. Republika, god. X, br. 194–195, 1–31. 08. 1998. Sadràj: »Kosovo ili Jedna~ina }or-

sokaka«.118. Republika, god. X, br. 196, 1–15. 09. 1998. Sadràj: »Bestijalnost i bestidnost«.119. Republika, god. X, br. 197, 1–30. 09. 1998. Sadràj: »Veliki brat na Kosovu«.120. Republika, god. X, br. 198–199, 1–31. 10. 1998. Sadràj: »@ivot to jest smrt«.121. Republika, god. X, br. 200, 1–15. 11. 1998. Sadràj: »Put ka mrtvom moru«.122. Republika, god. X, br. 201, 16–30. 11. 1998. Sadràj: »Zemlja tri zlatna ‘T’«.123. Republika, god. X, br. 202–203, 1–31. 12. 1998. Sadràj: »Api apanaù!«124. Republika, god. XI, br. 204–205, 1–31. 01. 1999. Sadràj: »Novi kasapi pod rep kolju«.125. Republika, god. XI, br. 206, 1–15. 02. 1999. Sadràj: »Vreme laì i graje«.126. Republika, god. XI, br. 207, 16–28. 02. 1999. Sadràj: »î~ikov u Rambujeu«.127. Republika, god. XI, br. 208–209, 1–31. 03. 1999. Sadràj: »Smrtozborci«.128. Republika, god. XI, br. 210, 1–15. 04. 1999. Sadràj: »Lo{e vibracije«.129. Republika, god. XI, br. 211, 16–30. 04. 1999. Sadràj: »Legenda o velikoj sramoti«.130. Republika, god. XI, br. 212–213, 1–31. 05. 1999. Sadràj: »Kod ‘Zlatne potkovice’«.131. Republika, god. XI, br. 214–215, 1–30. 06. 1999. Sadràj: »Pristup odlu|ivanju«.132. Republika, god. XI, br. 216–217, 1–31. 07. 1999. Sadràj: »(M)oralna pobeda«.133. Republika, god. XI, br. 218–219, 1–31. 08. 1999. Sadràj: »Zlo~in i kako ga ste}i«.134. Republika, god. XI, br. 220, 1–15. 09. 1999. Sadràj: »Stabilizacija uàsa«.135. Republika, god. XI, br. 221, 16–30. 09. 1999. Sadràj: »Srbija na buvljaku«.136. Republika, god. XI, br. 222–223, 1–31. 10. 1999. Sadràj: »Mala Gospojina i dr De-

baklo«.137. Republika, god. XI, br. 224–225, 1–30. 11. 1999. Sadràj: »On, ona i sluga«.138. Republika, god. XI, br. 226, 1–15. 12. 1999. Sadràj: »Zakon uskog prolaza«.139. Republika, god. XI, br. 227, 16–31. 12. 1999. Sadràj: »Divljanje«.

Bibliografija

135

140. Republika, god. XII, br. 228–229, 1–31. 01. 2000. Sadràj: »Diktatura obmane«.141. Republika, god. XII, br. 230–231, 1–29. 02. 2000. Sadràj: »Srpski virus ili O ~uvari-

ma nezavisnosti«.142. Republika, god. XII, br. 232, 1–15. 03. 2000. Sadràj: »Sezona pretnji«.143. Republika, god. XII, br. 233, 16–31. 03. 2000. Sadràj: »Smla}enost«.144. Republika, god. XII, br. 234, 1–15. 04. 2000. Sadràj: »]or-dràva«.145. Republika, god. XII, br. 235, 16–30. 04. 2000. Sadràj: »Patriota{i«.146. Republika, god. XII, br. 236–237, 1–31. 05. 2000. Sadràj: »O higijeni i {korpijama«.147. Republika, god. XII, br. 238–239, 1–30. 06. 2000. Sadràj: »Gluvo doba«.148. Republika, god. XII, br. 240–241, 1–31. 07. 2000. Sadràj: »Prostota i njene sestre«.149. Republika, god. XII, br. 242–243, 1–31. 08. 2000. Sadràj: »Lekcije iz diktature«.150. Republika, god. XII, br. 244, 1–15. 09. 2000. Sadràj: »? ili !«151. Republika, god. XII, br. 245, 16–30. 09. 2000. Sadràj: »Rodoljupci i redoljupci«.152. Republika, god. XII, br. 246, 1–15. 10. 2000. Sadràj: »Sablasni ples brojeva ili O izbor-

nom lopovluku«.153. Republika, god. XII, br. 247, 16–31. 10. 2000. Sadràj: »Bar{un je oti{ao u per{un ili

Prole}e u oktobru«.154. Republika, god. XII, br. 248, 1–15. 11. 2000. Sadràj: »Pesak i zlato«.155. Republika, god. XII, br. 249, 16–30. 11. 2000. Sadràj: »Ne lip{i, magare...«156. Republika, god. XII, br. 250, 1–15. 12. 2000. Sadràj: »Ta te{ka re~ ‘izvin’te’«.157. Republika, god. XII, br. 251, 16–31. 12. 2000. Sadràj: »Du`nici promene«.158. Republika, god. XIII, br. 252–253, 1–31. 01. 2001. Sadràj: »Inverzija naklonosti«.159. Republika, god. XIII, br. 254, 1–15. 02. 2001. Sadràj: »Vrana vrani o~i ne vadi«.160. Republika, god. XIII, br. 255, 16–28. 02. 2001. Sadràj: »Zemlja mu}ke«.161. Republika, god. XIII, br. 256–257, 1–31. 03. 2001. Sadràj: »Filosofija smaknu}a«.162. Republika, god. XIII, br. 258, 1–15. 04. 2001. Sadràj: »Razblaèno ludilo«.163. Republika, god. XIII, br. 259, 16–30. 04. 2001. Sadràj: »Upotreba zla«.164. Republika, god. XIII, br. 262, 1–15. 06. 2001. Sadràj: »Pozitivne misli«.165. Republika, god. XIII, br. 263, 16–30. 06. 2001. Sadràj: »Sirenski zov zla«.166. Republika, god. XIII, br. 264–265, 1–31. 07. 2001. Sadràj: »Helikopterska orbita«.167. Republika, god. XIII, br. 266–267, 1–31. 08. 2001. Sadràj: »Sterilnost«.168. Republika, god. XIII, br. 268, 1–15. 09. 2001. Sadràj: »Teatar dvorskih intriga«.169. Republika, god. XIII, br. 269, 16–30. 09. 2001. Sadràj: »Kazna za manjak ma{te«.170. Republika, god. XIII, br. 270–271, 1–31. 10. 2001. Sadràj: »Popa tropa«.171. Republika, god. XIII, br. 272, 1–15. 11. 2001. Sadràj: »Jesen radnika«.172. Republika, god. XIII, br. 273, 16–30. 11. 2001. Sadràj: »Rozmerina beba ili O Crve-

nim beretkama«.173. Republika, god. XIII, br. 274–275, 1–31. 12. 2001. Sadràj: »Presednik«.174. Republika, god. XIV, br. 276–277, 1–31. 01. 2002. Sadràj: »Branitelji«.175. Republika, god. XIV, br. 278, 1–15. 02. 2002. Sadràj: »Serija pogre{nih ra~unica«.176. Republika, god. XIV, br. 279, 1–28. 02. 2002. Sadràj: »Rupa bez dna«.

Bibliografija

136

177. Republika, god. XIV, br. 280, 1–15. 03. 2002. Sadràj: »Srpskost i ljudskost«.178. Republika, god. XIV, br. 281, 16–31. 03. 2002. Sadràj: »Na{i vjetrovnjaci i njihovi

vjetrovnjaci«.179. Republika, god. XIV, br. 282–283, 1–30. 04. 2002. Sadràj: »Dràva Skarabudìja«.180. Republika, god. XIV, br. 284–285, 1–31. 05. 2002. Sadràj: »Mrakobesije«.181. Republika, god. XIV, br. 286–287, 1–30. 06. 2002. Sadràj: »Besomu~ije«.182. Republika, god. XIV, br. 288–289, 1–31. 07. 2002. Sadràj: »Vodvilj vlasti«.183. Republika, god. XIV, br. 290–291, 1–31. 08. 2002. Sadràj: »Srpski odbor«.184. Republika, god. XIV, br. 292–293, 1–30. 09. 2002. Sadràj: »Zaklju~ani klju~«.185. Republika, god. XIV, br. 294–295, 1–31. 10. 2002. Sadràj: »Glava u {kembetu«.186. Republika, god. XIV, br. 296, 1–15. 11. 2002. Sadràj: »Op!«187. Republika, god. XIV, br. 297, 16–30. 11. 2002. Sadràj: »Ipak se kre}e (makar i una-

tra{ke)«.188. Republika, god. XIV, br. 298, 1–15. 12. 2002. Sadràj: »Zlo~inofilija«.189. Republika, god. XIV, br. 299, 16–31. 12. 2002. Sadràj: »Ve~iti predsedni~ki mlado-

ènja«.190. Republika, god. XV, br. 300–301, 1–31. 01. 2003. Sadràj: »Po{tare ubijaju, zar ne?«191. Republika, god. XV, br. 302–303, 1–28. 02. 2003. Sadràj: »Prosper i prosperitet«.192. Republika, god. XV, br. 304–305, 1–31. 03. 2003. Sadràj: »Klovnovi i zlo~inci«.193. Republika, god. XV, br. 306–307, 1–30. 04. 2003. Sadràj: »Stvarnost lo{eg ukusa«.194. Republika, god. XV, br. 308–309, 1–31. 05. 2003. Sadràj: »Porodi~na sablja«.195. Republika, god. XV, br. 310–311, 1–30. 06. 2003. Sadràj: »Ma{ta protiv siroma{tva«.196. Republika, god. XV, br. 312–313, 1–31. 07. 2003. Sadràj: »Spletke i re{etke«.197. Republika, god. XV, br. 314–315, 1–31. 08. 2003. Sadràj: »Njihov uspeh i na{ peh«.198. Republika, god. XV, br. 316–317, 1–30. 09. 2003. Sadràj: »Reformski ~abar«.199. Republika, god. XV, br. 318–319, 1–31. 10. 2003. Sadràj: »Vladobranitelji«.200. Republika, god. XV, br. 320–321, 1–30. 11. 2003. Sadràj: »Sezona padanja«.201. Republika, god. XV, br. 322–323, 1–31. 12. 2003. Sadràj: »Bunika s na{eg bunji{ta«.202. Republika, god. XVI, br. 324–325, 1–31. 01. 2004. Sadràj: »Va{ar ta{tine«.203. Republika, god. XVI, br. 326, 1–15. 02. 2004. Sadràj: »Srbija ili Tramvaj zvani ̀ elja«.204. Republika, god. XVI, br. 327, 16–29. 02. 2004. Sadràj: »Srpsko sabiranje razlomaka«.205. Republika, god. XVI, br. 328, 1–15. 03. 2004. Sadràj: »Vreme zabave«.206. Republika, god. XVI, br. 329, 16–31. 03. 2004. Sadràj: »Svi predsednikovi ljudi«.207. Republika, god. XVI, br. 330–331, 1–30. 04. 2004. Sadràj: »Kosovo ili Ku}a tesna i

~eljad besna«.208. Republika, god. XVI, br. 332–333, 1–31. 05. 2004. Sadràj: »Izbori bez izbora«.209. Republika, god. XVI, br. 334–335, 1–30. 06. 2004. Sadràj: »Daleko vam bila lepa

Evropa«.210. Republika, god. XVI, br. 336–337, 1–31. 07. 2004. Sadràj: »Dekoltirano leto«.211. Republika, god. XVI, br. 338–339, 1–31. 08. 2004. Sadràj: »Batine za gladne«.212. Republika, god. XVI, br. 340–341, 1–30. 09. 2004. Sadràj: »Vreme zorta i sporta«.

Bibliografija

137

213. Republika, god. XVI, br. 342–343, 1–31. 10. 2004. Sadràj: »Tre}ina od tre}ine«.214. Republika, god. XVI, br. 344–345, 1–30. 11. 2004. Sadràj: »Govedina i ljudi«.215. Republika, god. XVI, br. 346–347, 1–31. 12. 2004. Sadràj: »Stabilnost truleì«.216. Republika, god. XVII, br. 348–349, 1–31. 01. 2005. Sadràj: »Asasinija«.217. Republika, god. XVII, br. 352–353, 1–31. 03. 2005. Sadràj: »Totalna dramaturgija«

(Vreme, 13. 12. 1993).218. Republika, god. XVII, br. 356–357, 1–31. 05. 2005. Sadràj: »Srpski savet« (Knjièv-

na re~, april 1991).219. Republika, god. XVII, br. 360–361, 1–31. 07. 2005. Sadràj: »Srpski fatum« (Borba,

29. 04. 1993).220. Republika, god. XVII, br. 364–365, 1–30. 09. 2005. Sadràj: »Min|u{e na jeziku« (Vre-

me, 6. 12. 1993).

XIV – In memoriam

1. Danas, 24–25. 09. 2005, str. 12–13. Sadràj: »Pometnja u ludilu jednoumlja – Povo-dom smrti Miodraga Mi{e Stanisavljevi}a« (Ibrahim Hadì}).

2. Knjièvni magazin, god. V, br. 53, XI 2005, str. 10–12. Sadràj: »Miodrag Mi{a Sta-nisavljevi} 1941–2005« (tekst i izbor pesama Ibrahim Hadì}).

3. Poezija, god. X, br. 30, 2005, str. 16–25. Sadràj: »Pesnik Miodrag Stanisavljevi} –Ritmovi, pesme« (izbor pesama i bele{ku o pesniku sa~inio Ibrahim Hadì}).

4. Republika, 1–31. 10. 2005, br. 366–367: Sadràj: »Zbogom, majstore« (Neboj{a Popov).5. Srpske narodne novine (Budimpe{ta), XV, br. 43, 27. 10. 2005, str. 6. Sadràj: »Pesnik

na ve~nom putu – Miodrag Stanisavljevi} 1941–2005« (Predrag Stepanovi}).6. Knjièvni list, god. IV, br. 40, 1. 12. 2005, str. 67–68. Sadràj: »Pesma koja putuje –

pesme Miodraga Stanisavljevi}a«; »Prevodi s ruskog Miodraga Stanisavljevi}a«; »Vrtse}anja – Miodrag Stanisavljevi} ili Sam protiv zlih sila« (Ibrahim Hadì}); »Osamlje-no, avanturisti~ki ustreptalo srce« (Ivan Rastegorac).

7. Knjièvni list, god. IV, br. 40, 1. 12. 2005, str. 67–68. Sadràj: »Osamljeno, avanturi-sti~ki ustreptalo srce« (Ivan Rastegorac).

XV – Nepotpuni bibliografski podaci

1. Miodrag Stanisavljevi}: »Mla|i beogradski pesnici« (predgovor Miroslav Egeri}).2. Student, 1962?. Sadràj: »Panorama poezije« (Rade Kuzmanovi}: o pesmama M. Sta-

nisavljevi}a).3. Student, 1964. Sadràj: M. I. – I. R., »Ovoga puta bez (ve~ne) i protivure~ne diskusije«.4. Student, 1964. Sadràj: »Filmska lica« (Simon Sinjore, @an-Pol Belmondo, Hemfri

Bogart).5. Student, 1964?. Sadràj: Boris Pasternak »Sestro moja ìvot i danas...«, pesmu preveo

M. Stanisavljevi}).6. Student, 1964?. Sadràj: M. S. – I. R., »Zimska filmska {kola«.7. Vidici, 1965?. Sadràj: Milan Komneni}, »Prolegomena za novu poeziju, Crteè arhaj-

skom pisaljkom« – o poeziji M. Stanisavljevi}a, »I pesma«; »Jedan cvet...«).

Bibliografija

138

8. Student, 1965?. Sadràj: M. Stanisavljevi}, »Ostvarenje dostojno teme« – o filmu»Licem u lice« Branka Bauera).

9. Student, 1967. Sadràj: M. Stanisavljevi}, »Pismo« (pesma).10. Vidici, 1965. Sadràj: M. Stanisavljevi}, I. Rastegorac, »Zapi{i to« – filmske sekvence.11. Film – novosti, 1967?. Sadràj: M. Stanisavljevi}, »Shvatanje revolvera Sama Pekin-

poa« – smrt vesterna ili ra|anje novog vesterna.12. Film – novosti, 1966/67?. Sadràj: M. Stanisavljevi}, »Neuhvatljivi Kluzo« – gledaju}i

ponovo »Nadnicu za strah«.13. Film – novosti, 1967?. Sadràj: M. Stanisavljevi}, I. Rastegorac, »Seks-kola`« – dija-

log u filmu »Ljubavni slu~aj« D. Makavejeva.14. Film – novosti, 1967?. Sadràj: M. Stanisavljevi}, »Triler na raskrsnici«.15. Mladost?, 1969/1970?. Sadràj: M. Stanisavljevi}, »O mediokritetstvu«.16. Polja, 1969/1970?. Sadràj: Miodrag Stanisavljevi}, »Pesme s putovanja i druge«

(Srba Ignjatovi}).17. Knjièvne novine, 19?. Sadràj: M. Stanisavljevi}, »Napevi odvajanja« (pesme).18. Knjièvna re~, 19?. Sadràj: M. Stanisavljevi}, »Dva autoportreta« (pesme).

Bibliografija

PriloziIz fotodokumentacije porodice Stanisavljevi}, Ivana Rastegorca,

Petra Cvetkovi}a, Ibrahima Had`i}a, Marka Mio~inovi}a, Vere Vujo{evi} i lista Vreme

Pesnikova majka Kosara

142 Prilozi

Majka Kosara i otac Du{an

U osnovnoj {koli u Srednjoj Dobrinjisa razrednim stare{inom SlavkomMirki}em; Mi{a je u drugom redudrugi zdesna (1954)

[ezdesetih

143Prilozi

S drugovima iz gimnazije u okolini U`ica. Mi{a je u sredini (1960)

144 Prilozi

Odmeravanje snaga:Mi{a i Ivan Rastegorac

na moru (Gradac, Zimska filmska {kola,

februar 1965)

Na radnoj akciji, Dra`evac kodNi{a; Mi{a je levo (1958)

U vojsci u Osijeku (1967)

145Prilozi

Sa Marijom u Skoplju

Mi{a fotograf: pesnikinja Marija^udina sa porodicom Petra Cvetkovi}a, Ostru`nica (1970)

Na ulici u U`icu. Sede sleva: Mi{a, Milivoje R{umovi}; stoje: Mi{a Kova~evi}, Ljubivoje

R{umovi}, Radmilo Kapa

146 Prilozi

Sa ven~anja Mi{e Stanisavljevi}a i Marije Ikonomove (1971)

Student jugo-svetske knji`evnosti

Sa Marijom ispred rodne ku}e u Srednjoj Dobrinji

147Prilozi

Marija (devedesetih)

Marija i Mi{a sasinom Lukom (1974)

148 Prilozi

Pesme * Pisma Aleksandra Ro{a (Beogradski univerzitet, Beograd 1965)

149Prilozi

Pesme s putovanja i druge 1965–1969.(nezavisno izdanje M. Stanisavljevi}, S. Ma{i}, Beograd 1969)

Levi kraljevi (»Radivoj ]irpanov«, Novi Sad 1977) – pesme za decu

Knjiga senki(Slovo ljubve, Beograd 1973)

150 Prilozi

Slike i saglasja (Prosveta, Beograd 1980)

Novi ritmovi I, II (nezavisno izdanje M. Stanisavljevi},

M. J. Vi{nji}, Beograd 1984)

Novi ritmovi (bibliofilsko izdanje, 40 primeraka,

Beograd 1982) – sito{tampa

151Prilozi

Ritmovi 3 (BIGZ, Beograd 1989) Jadi srpske du{e (Beogradskikrug, Beograd 1995)

Nemu{ti jezik (»Vuk Karad`i}«, Beograd 1985) – drame za decu

152 Prilozi

Carev zato~nik (Pozori{te »Bo{ko Buha«, Beograd 2001) – drama za decu

153Prilozi

Vo|a, dramska groteska (nezavisnoizdanje M. Stanisavljevi},

M. J. Vi{nji}, Beograd 1984)

Vo|a, dramska groteska (bibliofilsko izdanje, 40 primeraka,Beograd 1980) – sito{tampa

154 Prilozi

Epika i drama – odbrana magistarskog rada 1976.

155Prilozi

Epika i drama (Univerzitet umetnosti, Beograd 1977) – studija

156 Prilozi

Elan mortal (Damad, Novi Pazar 1996) – politi~ki zapisi

Golicanje oklopnika(Gra|anska ~itaonica,

Zrenjanin 1994) – politi~ki zapisi

157Prilozi

Katarza i katarakta (Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd 2001) – politi~ki zapisi

158 Prilozi

Ispred ku}e u Dalmatinskoj ulici Mi{a, Ivan Rastegorac i Petar Cvetkovi},Zemun (1961)

Sedamdesetih

159Prilozi

Mi{a ni{ani (u Kopernikovoj)

160 Prilozi

Sedamdesetih

Mi{a na treningu na Novom Beogradu

Osamdesetih (u Kopernikovoj)

161Prilozi

Pismo urednicima IRO Nolit (12. 11. 1982)

162 Prilozi

Pismo IRO Nolit Miodragu Stanisavljevi}u (19. 11. 1982)

Pismo savetniku (24. 03. 1982)

163Prilozi

Re{enje sudije za prekr{aje o ka`njavanju Miodraga Stanisavljevi}a zbog neovla{}ene prodaje svojih rukotvorina (27. 11. 2002)

164 Prilozi

Karikatura M. Karanovi}a

Autoportret, linorez

Autoportret, linorez

165Prilozi

Mi{a i Neboj{a Popov (2002)

Sa kolegama iz Redakcije Republike. Mi{a stoji u prvom redu u sredini (2002)

166 Prilozi

Sa dodele nagrade »Du{an Bogavac«: levo Ljubi{a Vujo{evi}, Mi{a i Bojan al Pinto-Brki} (2001)

167Prilozi

Ispred Redakcije Republike (2002)

168 Prilozi

Na izletu sa Redakcijom Republike na Adi Ciganliji (2003)

Na izletu sa RedakcijomRepublike na Adi Ciganliji(2003)

Na izletu sa Redakcijom Republikena Adi Ciganliji (2003)

169Prilozi

Mi{a sa svojim psom ^edom(devedesetih)

U svom stanu–radionici (16. 01. 2005)

U svom stanu–radionici (16. 01. 2005)

Mi{ina pisa}a ma{inaU svom stanu–radionici,

poslednji snimak (16. 01. 2005)

Mi{a majstori{e na svojoj terasi u Kopernikovoj

170 Prilozi

U ~amcu s Marijom i Lukom

Poslednji rukopis pesnika

Sadr`aj

PredgovorIbrahim Hadì}

Re~ o knjizi i prijateljstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Se}anja prijateljaLjubivoje R{umovi}

Amigo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Rade Kuzmanovi}ôvek, neàn i uspravan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

Dimitrije Tasi}Klas Miodrag Stanisavljevi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

Ivan RastegoracOsamljeno, avanturisti~ki ustreptalo srce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

Filip DavidPesnik u mra~nom vremenu (Skica za jedan portret) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Milan Mili{i}Op~injavanje (pesma Miodragu Stanisavljevi}u) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Sr|a Popovi}Pozdrav Mi{i Stanisavljevi}u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

Miroslav Isakovi}Legenda o stidu (Uspomena na Mi{u Stanisavljevi}a) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

Predrag ûdi}Dragi Ihi, . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

Ibrahim Hadì}Sam protiv zlih sila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

Radomir Andri}Pesma koja putuje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46

Miroslav Josi} Vi{nji}Novi ritmovi, fragmenti o Mi{i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

Marinko Arsi} Ivkov»Miodrag Stanisavljevi}«, drama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

Mirjana Mio~inovi}O jednoj pre}utanoj zbirci pesama (uz fragmente se}anja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

Ljubomir Simovi}Lirski pesnik i isku{enja politi~ke satire . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

Vasa Pavkovi}Uhva}eni i izgubljeni ritmovi Miodraga Stanisavljevi}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61

Mirko \or|evi}Sve}a na grobu prijatelja – zapisi iz Antidnevnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

Neboj{a PopovZbogom, majstore . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

Iz knji`evne zaostav{tineMiodrag Stanisavljevi}

Autopoetika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75348 re~enica o umiranju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94

Biografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111Bibliografija (nepotpuna) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117Prilozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

821.163.41:929 Stanisavljevi} M.821.163.41-1

SE]ANJA na Miodraga Stanisavljevi}a / priredio IbrahimHadì}. – Beograd : Res publica : Informatika, 2006(Beograd : Vojna {tamparija). – 176 str. : ilustr. ; 27 cm. –(Sabrana dela / Miodrag Stanisavljevi} ; 3)

Slike M. Stanisavljevi}a. – Tira` 1.000. – Str. 7–8: Re~ oknjizi i prijateljstvu / Ibrahim Hadì}. – Biografija: str.111–114. – Str. 117–139: Bibliografija / priredila Zorka\or|evi}. – Sadrì i: Iz knjièvne zaostav{tine / MiodragaStanisavljevi}a

ISBN 86-86487-03-3 (RP)ISBN 86-86487-00-9 (za izdava~ku celinu)1. Hadì}, Ibrahima) Stanisavljevi}, Miodrag (1941–2005)COBISS.SR-ID 131929100

Se}anja · Izdava~i Zadruga »Res publica«, Drago{ Ivanovi}; »Informatika«, Slobodan Sre}kovi}...

Documents

Transcript of Se}anja · Izdava~i Zadruga »Res publica«, Drago{ Ivanovi}; »Informatika«, Slobodan Sre}kovi}...