odlomci iz knjige “Kako da opasno dobro naučite lekcije” autorke Spomene Milačić

Dobar sadržaj je poput dobre mape.A krenuti u lov bez mape i u srcu Amazonije i u toku

školske godine znači zasigurno mnogo neprijatnih iznenađenja. A u dobroj mapi mnogo toga može da se pročita.

Kao prvo, videćete nazive mesta kroz koja vas vodič treba da provede. Neka mesta će biti lepog naziva, nao npr. Cvetnice. Neka će međutim zvučati da će vas u početku biti strah i da im se primaknete: Integralna jednačina sa dve nepoznate.

Neka mesta će vam biti poznata, prisetićete se da ste u njima već bili ali sada, po programu za predstojeću godinu, izgleda da opet treba da ih posetite: npr. karta sveta. Jedino objašnjenje je da vam prošle godine namerno nisu pokazali sve što tu ima da se vidi. Ali će tražiti da se setite šta je bilo na prošlom putovanju. Te tako imate vremena da se prisetite.

Šta još može da se pročita iz sadržaja knjige?Izuzev mesta koja treba da posetite sadržaj vam puno

govori i o tome koliko ćete gde da se zadržite. Pa ćete tako odmah videti da je «Vodonik» jedna kratka stranica ali je zato «Vodonikova jedinjenja» traju 20 stranica te mogu biti sasvim dovoljna da učenik na tom mestu provede čitav naredni školski raspust. Takođe ćete uvideti da se do «Vodonikovih jedinjenja» ne može stići nikako drugačije neko preko «Vodonika» te da je stoga vrlo važno da obratite pažnju na vodiča (tj. nastavnika) kada budete gazili tu prevodnicu.

Iz sadržaja kao i iz mape shvatićete kako, iz aviona gledano, izgleda džungla kroz koju ćete se probijati. Uočićete lake i poznate staze ali takođe možete odmah naslutiti i mesta na kojima su sudbonosne nezgode doživele mnogobrojne generacije.

Sadržaj takođe valja pročitati zato što on daje učeniku vremena da se pripremi naročito za mesta koja su njegova lična slaba tačka.

Impala koja je iznenađena vrlo brzo nastrada od lava a možete zamisliti kako je učenik koji u nedelju uveče shvati da ga u ponedeljak izjutra očekuje propitivanje. Pri tome treba znati da je impala neobično brza životinja te da ne postoji ni približno brza tehnika učenja. Gradivo se naravno uvek može pretrčati ali jedno od pravila lova glasi: IZNENAĐENI – ULOVLJENI. I nemojte da se žalite da niste bili upozoreni.  

Daleko je svrsishodnije da vi sami odaberete vreme i mesto za učenje nego da vas lekcije iznenade.

Neko najbolje uči u ranim jutarnjim satima, neko kada se noć već spustila. Nije drugačije ni među pticama. Ševa je najbudnija uvek baš u vreme kada sova spava najtvrđim snom. I obrnuto. Baš kao i one, i vi sami možete da odaberete vreme u kome ste najčiliji i da tada naučite ono što vam predstoji. Sova primorana da lovi u ranim jutarnjim satima neće uloviti ni pola od onoga što bi mogla samo da je otišla u lov oko ponoći – i vi sami učićete dugo i bezuspešno ako ste umorni i pospani. Svako biće na ovoj planeti ima svoj ritam aktivnosti. PRONAĐITE SVOJ I NAUČITE DA GA POŠTUJETE.

Kao prvo, nikad nije naodmet reći da mesto mora biti dobro osvetljeno. Čovek nije mačka i ništa dobro neće zadesiti učenika koji čkilji.

Takođe se vredi podsetiti da se loviti doduše može i ležeći ali da se uči uglavnom sedeći. A na dobro osvetljenom stolu se, pre no što počnete da učite nalazi pripremljeno sve što je za određeno učenje potrebno. I – NIŠTA VIŠE OD TOGA. ONO ŠTO SE NALAZI PRI RUCI TO ĆE BITI UPOTREBLJENO. Dakle ako su to jabuke možda vam i neće naškoditi. Ali ako su to čokoladice i stripovi, onda ne samo da ništa nećete naučiti nego ćete se još i ugojiti.

•Mesto na kome učite treba da bude stalno. Što će reći nećete danas učiti u trpezariji, sutra u spavaćuj sobi a prekosutra u kuhinji. Učićete uvek na istom mestu i tokom vremena ćete primetiti kako već samo sedenje na tom mestu jeste uspešna priprema za učenje. Naprosto sednete za sto koji je predviđen za učenje i, sami po sebi, automatski počnete da mislite na lekciju. Zvuči suviše dobro ali vam mogu reći da jeste tako i da je to sigurno baš koliko je sigurno da će se svaki baštenski jež «otvoriti» kada ga dobro zalijete vodom. Eto, nešto slično događa se učenikovom ornošću za učenje pri dodiru sa njegovim radnim stolom.

One su, čak, uslov da učenje bude uspešnije. Učenje koje je dobro raspoređeno u vremenu, sa više pauza, biće obično uspešnije od učenja «iz jednog puta». Pauze međutim ne treba praviti na samom početku učenja ali ni onda kada je učenje već toliko odmaklo «da vas glava boli». PAUZE TREBA PRAVITI TAČNO MALO PRE NEGO ŠTO PRIMETITE DA VIŠE NE PAMTITE NAJBOLJE I DA STE SE UMORILI.