UNIVERZITET U NOVOM SADUFAKULTET TEHNIČKIH NAUKADEPARTMAN ZA GRAFIČKO INŽENJERSTVO I DIZAJN

Profesor:

Dr Siniša Kuzmanović

Studentkinja:

Lena Đunisijević

Seminarski rad: Satovi kroz vreme -Savremeni dizajn ručnih satova-

Predmet: Industrijski dizajn

2

Merenje vremena

Stara kineska klepsidra (vodeni sat) Ručni satovi

Sadržaj

Uvod 3

Satovi po načinu pokazivanja vremena 4

Analogni satovi 4

Digitalni satovi 4

Zvučni satovi 4

Mehanizam časovnika. 4

Mehanički satovi 5

Dizajnerska rešenja 7

Zaključak 11

Literatura 12

3

Uvod

Sat je jedan od najstarijih ljudskih pronalazaka. U principu, potrebno je znati osnovne fizičke procese koji se ponavljaju s određenom učestalošću, i način da se izmeri koliko taj proces traje. Kao što se godišnja doba i faze meseca mogu iskoristiti za merenje protka određenih dužih perioda vremena, tako se i kraći periodi mogu koristiti za merenje sati i minuta. Sunčani sat, koji meri vreme dana pomoću smera senke koju baca određeni predmet osvetljen suncem, bio je dobro poznat u drevnim vremenima. Kandila i štapići tamjana koji gore predvidivom brzinom takođe su korišćeni kao satovi. Peščani satovi merili su vreme prolaskom sitnog peska kroz uzani otvor na staklenoj posudi.

Istoričar Vitruvije izveštava da su stari Egipćani koristili klepsidru, vremenski mehanizam koji radi na vodu. Historičari se ne slažu o poreklu „Antikitera mehanizma“ (satnog mehanizma pronađenog kraj grčkog ostrva Antikitera, za koji se veruje da potiče iz 87. p. n. e.) ali se smatra da je to bio rani mehanički sat. Do 9. veka p. n. e. mehanički satovi nisu imali uspinjač. Postoji beleška da je 1176. u katedrali Sens instaliran „orolog“ (od grkih reči hora, sat, i legein, govoriti) – reč koja se u Francuskoj još upotrebljava za velike satove. Ova reč navela je naučnike da varuju da ovi satovi na kulama nisu imali kazaljke i brojčanike, već su „govorili“ vreme zvučnim signalima kao što su zvona.

Prvi prilično tačni satovi su satovi na tornjevima iz 13. veka izrađeni za kaluđere u Severnoj Italiji (a možda su ih oni i napravili). Korišćeni su da objavljuju „kanonske sate“ u intervalima između molitvi. „Kanonski satovi“ su se razlikovali po dužini vremena, i menjali su se s prom-enama izlaska i zalaska sunca.

Smatra se da je prvi sat sa zvučnim obrojavanjem sati izumeo Čang Jeong-Sil, glavni inženjer Koreje, za vreme kralja Džoseona. Nazvan je Chagyongru, što na korejskom znači „sat s odbro-javanjem“. [1] [2]

Najraniji stoni satovi koji su preživeli do danas su satovi iz sredine 16. veka iz metalurških gradova Nirnberga i Augzburga. Ovi satovi imali su samo jednu kazaljku. Brojač sati je bio podeljen na četiri jednaka dela, tako da je sat mogao da pokazuje vreme od 15 minuta.Sat na Big Benu, London, Engleska. Osoba visoka 5 stopa i 4 inča (1,63 m) koja pokazuje oznaku za 6 sati ubačena je u sliku u prirodnoj veličini. Kazaljka za sate je duga 9 stopa (2,7 m) a kazal-jka za minute 14 stopa (4,3 m)

Sledeći značajan razvoj u preciznosti javio se 1657. s pronalaskom sata s klatnom. Još ranije je Galilej imao ideju da iskoristi njihajuće klatno za pokretanje satnog mehanizma. Kristijan Haj-gens se, međutim, obično smatra za pronalazača. On je napravio matematičku formulu odnosa dužine klatna i vremena (99,38 cm ili 39,13 inča za jednu sekundu vremena) i dao da se prvi takav sat napravi. Engleski sajdžija Viljem Klement je 1670. napravio „uspinjač sa sidrom“, za razliku od Hajgensovog „uspinjača sa krunom“. Za nepunu generaciju dodate su i kazaljke za minute i sekunde.

Uzbuđenje zbog sata s klatnom privuklo je pažnju dizajnera koji su napravili razne oblike satova. Napravljeno je kućište za smeštanje sata s klatnom. Engleski sajdžija Viljem Klement je izmislio ovo kućište 1670. Otprilike u isto vreme kućišta su počela da se izrađuju od drveta s licem od staklenog emajla. Eli Teri je 17. novembra 1797. prvi patentirao sat. On je poznat kao osnovač američke industrije satova.

Razvoj elektronike u 20. veku doveo je do satova bez ikakvog satnog mehanizma. Vreme na ovim satovima merilo se na razne načine, na primer pomoću kvarcnih kristala ili raspadanjem radio-

4

aktivnih elemenata. Čak su i mehanički satovi napajani baterijama, čime je navijanje sata postalo suvišno.Međutim, mnogi se sećaju i tog perioda kada se u određeno doba dana sat mora navijati, da bi mogao u sledećih 24 sata obavljati svoju funkciju. Jedna od funkcija koja se koristila od pronalaska mehaničkih sa-tova pa do danas je alarm.Klasifikacija

Satovi po načinu pokazivanja vremena Analogni satovi

Analogni satovi pokazuju vreme kao ugao između dve kazaljke. Najčešće lice sata koristi fikni brojčanik i pokretne kazaljke. Obično ima kružnu skalu od 12 sati, koja služi i kao skala od 60 minuta, a često i kao skala od 60 sekun-di. Prvi analogni sat je sunčani sat, koji nepre-stano prati sunce, registrujući vreme pomoću senke gnomona, indikatora.

Digitalni satovi

Digitalni satovi pokazuju vreme kao brojeve. Na digitalnim satovima koriste se dva formata numeričkih displeja:

* 24-časovna notacija sa satima od 00–23; * 12-časovna notacija sa AM/PM indikato-rom, sa satima prikazanim kao 12AM, iza kojih slede 1AM–11AM, zatim 12PM, iza kojih slede 1PM–11PM (notacija koja se najčešće koristi u Sjedinjenim Državama).

Većina digitalnih satova koristi LCD ili LED dis-plej; mada se koriste i druge tehnologije prika-zivanja: (katodne cevi, nixie tubes, itd.). Posle resetovanja, zamene baterija ili gubitka en-ergije, digitalni satovi bez mogućnisti čuvanja podataka ili ponovo počnu da mere vreme od 00:00, ili staju na 00:00, uz treptanje brojeva što je znak da vreme treba da se ponovo po-desi.

Zvučni satovi

Zbog potreba telefoniranja ili za slepe osobe, postoje satovi koji vreme pokazuju zvu-kom, ili govornim jezikom (npr: „Sada je tačno dvanaest sati i trideset pet minuta), ili zvučnim signalima (npr. broj udaraca zvona pokazuje koliko je sati u tom trenutku).Tekstualni satovi

Tekstualni satovi pokazuju vreme vizuelno u formi jezika. Na primer, na engleskom, 12:35 može se prikazati kao “Twelve thirty-five”. Neke verzije ovih satova koriste mnogo približnije merenje, na primer, „Oko dvanaest i trideset“Satovi po načinu merenja vremena

Mehanizam časovnika.

Najveći broj satova je sagrađen oko neke vrste oscilatora, koji menja položaj u beskrajnom nizu periodičnih promena, koje omogućavaju trajnu i stabilnu referentnu frekvenciju. Pe-riodi ovog oscilatora se broje i konvertuju u određeno vreme na satu.

* Mehanički satovi koriste klatno kao oscila-tor, koji kontroliše rotaciju niza zupčanika koji mere vreme.

* Kristalni satovi koriste elektronski kvarcni kristalni oscilator i delitelj frekvencija ili brojač. Većina kristalnih satova s baterijskim napajanjem koristi oscilator od 215 Hz = 32.768 kHz.

*

Atomski satovi koriste mikrotalasni oscilator (maser) podešen izmenama energije eleme-nata kao što su cezijum, rubidijum ili vodonik. Oni su najprecizniji satovi. Atomski satovi na cezijumu se danas koriste kao zvanični merioci jedinica vremena.

* Električni satovi mere periode od 50 ili 60 herca naizmenične struje, čijom stabilnom prosečnom frekvencijom upravljaju posebne elektrane.

* Radio satovi periodično aktiviraju ugrađeni radio prijemnik da bi automatski podesili vreme prema radio signalu. Radio signal obično generiše atomski sat u radio stanici.

* Sunčani satovi koriste prividnu rotaciju Sunca oko Zemlje kao svoju referentnu os-cilaciju.

5

Mehanički satovi

Najstariji nepotvrđeni izveštaji kazuju da je pronalazak mehaničkog sata pripisan papi Silvestru II (999-1003.) koji se, kao redovnik Gerbert Aurilaca (950-1003.) za vreme studija, upoznao sa principom rada arapskih vodenih satova. O mehaničkim satovima piše i Dante Aligijeri u „Božanstvenoj komediji” (1265-1321.). Razvoj mehaničkih satova počinje od 13.veka, proizvodnjom tornjevskih satova, počevši od engleskog Vestminstera 1288. za-tim sata crkve u Kenterberiju 1292. pa dalje u Firenci, Kanu, Modeni, Padovi, Brižu, Doveru, Strazburu, Nirnbergu, Parizu, Bazelu, Pragu... Najstariji opis i nacrt mehaničkog sata objavio je profesor medicine i astronomije Đovani de Dondi Palaco del Kapitano, 1364. u Padovi. Razvoj mehaničkih tornjevskih satova trajao je pet vekova.

Glavni i gotovo jedini materijal tornjevskih satova bilo je gvožđe, od kog su izrađivani ne samo delovi ramske konstrukcije već i osovine, zupčanici, vretena, tegovi i ostali delovi. Sve ovo su radili kovači i bravari koji su bili i prvi časovničari velikih satova. Kovačka tehnika je bitno uticala na elemente mehanizma, klinaste spojeve delova okvira, osiguranje zupčanika poprečnim klinovima na osovini protiv osnog pomeranja... Spojevi su zakivani ili zavari-vani u vatri. Nosivi vertikalni stubovi sata prvobitno su pratili vertikalu tornja crkve ali su poprečne grede postavljane pod uglom od 450. Vremenom, satni mehanizam je dobijao razne dekoracije i ornamentiku, figure koje su obaveštavale stanovništvo o vremenu, koje su se šetale, udarale u zvono...

Pre pojave mehaničkih satova, po gradovima su danju i noću telali oglašavali protekle sate. Sa pojavom tornjevskih satova, ulogu glasnika vremena preuzeo je mehanizam za zvonjenje. Zvuk sata sa tornja crkve, gradske kuće ili par-lamenta obaveštavao je stanovništvo o tačnom vremenu. Kako su se gradovi širili,

saopštavanje tačnog vremena bilo je teško uskladiti. Tu ulogu, u mnogim gradovima Ev-rope vremenom su preuzele astronomske ops-ervatorije. Jednom dnevno, u podne, ispalji-vanjem topovskih granata ili podizanje zastave na vrh tornja opservatorije, stanovništvo je obaveštavano o tačnom vremenu.

Na prelazu iz 14. u 15.vek, sve se više izrađuju kućni zidni satovi, isključivo od metala sa tegovima. Zidni satovi sa tegom bili su omiljeni i kasnije, kada je uveden pogon oprugom. Oko 1600. u engleskim časovničarskim radionicama nastali su zidni satovi – fenjeri, prvo gvozdeni a kasnije bronzani. Naziv sata je bio izveden iz oblika ormarića (sličan starom fenjeru) gde je smešten satni mehanizam. Brojčanik je bio ukrašen gravirama. Sve do kraja 17.veka, fenjerasti satovi su imali jednu kazaljku, koja je pokazivala sate, a od 18.veka dve kazaljke. Fenjerasti satovi su stajali na zidu a tegovi koji su ga pokretali visili su ispod. U 16.veku u Nemačkoj su se pojavili okrugli, tanjirasti satovi. Od 18.veka satovi poprimaju najrazno-raznije likovne izraze i strukture, figuralne i svirajuće automate, slike, reljefe, njihalice, raznorazne verske, građanske i vladarske mo-tive. Razvojem „stojećih“ zidnih satova razvija se i umetnički oblik kućišta. Metal se zadržao u izradi satnog mehanizma a kutija je rađena od drveta sa drvorezom, duborezom, intarzijom i inkrustaracijom. Pored hrasta, božikovine i zelenike, korišćeni su skupoceni mahagoni iz Indije, svetliji mahagoni sa Kube i crveni iz Hondurasa.

U 15.veku počinju da se izrađuju prenosni džepni i satovi na privesku sa pogonom na oprugu. Najveće radionice otvaraju se u Nirn-bergu u Nemačkoj, u Bezansonu u Francuskoj, u Parizu, Londonu, Augsburgu, Amsterdamu, Briselu, Hagu. Zbog velikih ratova vođenih na tlu Evrope, mnogi časovničari sele se u Švajcarsku koja postaje centar proizvodnje satova. Godine 1701. u Švajcarskoj je izdata naredba prema kojoj se strancima zabranjuje rad u časovničarskoj struci a stranci koji su već dugo u toj struci nisu smeli svoju decu da uče časovničarskom zanatu.

6

Pored razvoja mehanizma, sat dobija oblike primenjene umetnosti. Izgledom i oblikovan-jem satova bave se slikari, vajari, graveri, zlatari, staklari. Razvijaju se nove tehnike pozlate, pečenja emajla, glazure itd.

Prvi budilnik napravio je 1787. časovničar Levi Hačins. On je živeo u Novoj Engleskoj, gde su se ljudi budili sa izlaskom sunca. Zimi, u tom delu SAD, sunce izlazi kasnije. Pošto je bio sav-estan i vredan mladić, ova promena vremena ga je mučila jer nije mogao da se probudi u četiri sata kako je sam sebi odredio. I - smislio je da spoji mehanizam sata i alarmno zvono. Napravio je veliki zidni sat i u njega smestio veliko zvono. U određeno vreme satni meha-nizam je aktivirao zvono. Od tada pa do kraja života (živeo je 94 godine), Hačins je svakog jutra ustajao u četiri sata uz zvonjavu sata.Prvi primerak ručnog sata uradili su časovničari iz Ženeve, Žak Droz i Leše, godine 1790., ali ne zato što su to smatrali za praktičnu stvar već za ukras. Tokom celog 19.veka ručni sa-tovi su bili isključivo ukrasi za ženske ruke. Najpoznatiji ženski sat tog vremena izrađen je za Napoleonovu suprugu Žozefinu. Prve ručne satove za muškarce naručila je nemačka vojna komanda 1880. za svoje artiljerijske oficire. Ali sve je to palo u zaborav. Početkom 20.veka u Parizu se našao Brazilac, Alberto Santos Dimon, poznat u mondenskim krugovima po pokušajima da napravi lelelicu i prvi poleti.

Bilo je to vreme utrkivanja sa braćom Rajt, Bleriom, Možajskim i drugima ko će se prvi odvojiti od tla i leteti. Kontrolisati rad mo-tora, poletanje i vreme provedeno u vazduhu džepnim satom bilo je nemoguće. Zato je

Alberto Santos zamolio svog prijatelja čuvenog francuskog juvelira Luja Kartijea da mu na-pravi sat koji će nositi na ruci i istovremeno pilotirati i kontrolisati vreme. Dana 17. decem-bra 1903. Orvil Rajt na avionu tipa “flajer” sa 16 KS poleteo je u nebo. U proleće 1904. na avionu tipa “14 BIS” Brazilac Alberto Santos Dimon preleteo je 200 m brzinom od 41,2 km/čas. Bio je to prvi zvanični svetski rekord u brzini leta. Bio je to prvi čovek koji je vreme merio gledajući na ručni sat. Obaveštavanje o tačnom vremenu postala je obaveza svake države. Pored javnih gradskih satova, posle pronalaska telegrafa, radio-aparata, televizije, telefona, odašiljanje poruka o tačnom vremenu postalo je sastavni deo života. Bežičnim radio-signalima, Pariska opservatorija i opseravorija u Griniča, dva puta dnevno slale su poruke o tačnom vremenu. Javio se pojam o fizičkom i građanskom vre-menu i njihovoj razlici zbog rotacije Zemlje, kočenja i trenja mora pri plimi i oseki, itd. Astronomska skala UT 1 određena je za astro-nome, geofizičare i geodete a od 1. januara 1972. uvedeno je koordinisano svetsko vreme UTC (Universal Time Coordinated), čija je osnova međunarodno atomsko vreme TAI, proisteklo iz srednje vrednosti atomskog vre-mena velikog broja vremenskih laboratorija celog sveta. Ne tako davno, 70ih godina, kada su se pojavili kvarcni satovi, svi su pomislili da ova industrija konačno umire. Vlasnike fabrika časovničarske industrije je uhvatila panika pa su masovno otpuštalli radnike i prodavili fabrike. Danas imamo drugu situaciju, sve je uhvatila panika ali iz razloga što je apsolutno nemoguće proiz-vesti toliko mehaničkih satova kolika je svetska potražnja.

Nikoga ne treba kriviti za pogrešne procene iz onog vremena, logično je bilo predpostaviti da će sa razvojem savremene kvarcne tehnologi-je, mehanički satovi izumreti. Jeftinija proiz-vodnja, veća tačnost i manje održavanje su sasvim dovoljni i logični razlozi. Ipak, jedino je logika ono čega nema kod mehaničkih sa-tova. Oni su jedna od nekoliko stvari koje nosite na sebi a u neposrednom su kontaktu sa vašom kožom. Oni su tako... lični. Oni pred-stavljaju stil vašeg života i jednom rečju vašu

7

ličnost. Na poslovnom sastanku, na plaži, u pozorištu ili na sportskom terenu, oni su tu sa vama elegantni i opušteni u isto vreme. Danas popularni mehanički satovi su oni sa dodat-nim komplikacijama, na neki način posebni, izrađeni u manjim serijama, brendova koji nisu toliko poznati najširoj publici, ponekad samo ponosnom vlasniku.

Reinkarnacija mehaničkih satova potvrđuje da se oni ne mogu porediti sa bilo kojom stvari na svetu. Lepota je u načinu izrade jer se zna da bez obzira na proizvodnju delova koja stalno napreduje, sat ne može proraditi bez vešte ruke majstora, časovničara koji mu na kraju mora podariti život. Da bi život nastavio, pon-osan vlasnik ga mora nositi, održavati i brinuti se o njemu. To je magija koja se ne da porediti sa bilo čime i objašnjava ponovo rađanje mehaničkog, ručnog časovnika. Dizajnerska rešenja

Satovi su odavno prestali da budu samo mašina za merenje vremena. Prestižni brendovi se trude da proizvedu takve primerke koji će zbog svojih osobina učiniti da srce ponosnog vlasnika zaigra svaki put kada pogleda koliko je sati. Kako bi to postigli moraju raditi sa diza-jnerima koji će ponuditi inovativna rešenja i učiniti proizvod konkurentnim i uz malo sreće, interesantnijim za kupce.

U ovom radu će biti opisani nekoliko intere-santnih rešenja, koja uključuju inovativan di-zajn i novu dimenziju funkcionalnosti. Uz slike ovih rešenja, stajaće kraći opis funkcionisanja i imena dizajnera.

1. Trapezoid, sat koji je dizajniran za modni brend Issey Miyake. Sat je osmislio japanski dizajner Naoto Fukasava.Sat ima kosinu sa strane gde se nalaze brojevi koji predstavljaju brzinometar.

Gledano odozgo, stiče se utisak da vidimo brzinometar.

Koristio je kontrastne boje, kakve se upotre-bljavaju u modi ili automibilizmu (npr. žuta na crvenoj podlozi)

8

2. Analogno digitalni sat se nalazi na ovoj listi zbog inovacije u saopštavanju vremena. Njegovo fumkcionisanje se najbolje vidi sa snimka http://www.youtube.com/watch?v=46UYoM4hsT0&feature=relatedDizajner je Holanđanin Marten Bas. On simulira menjanje cifara kod digitalnog sata tako što slika i briše po staklenom panelu, dok se nalazi iza njega.

3. Dizajner Denis Guidone je osmislio nekoliko interesantnih rešenja, napravivši neuobičajene kazaljke. Ora Imprecisa

Ora ilLegale

9

4.Ross McBride je dizajner satova sa pokretnim diskom. Ovo jednostavno, ali i vrlo interesantno rešenje je sa vrlo malo detalja prilično funkcionalno. U pokretnom disku se nalazi prorez kroz koji se vidi brojka koja označava sate, dok se iznad diska nalazi kazaljka za minute. Elegantnog je i svedenog izgleda.

10

5.Crispin Jones je ime dizajnera koji je osmislio sat koji će podsećati na ideju o čovekovom svakodnevnom životu, ritmu i cirkularnom ponavljanju njegovih obaveza. Ova vrlo interesantna ideja je refleksija 24 sata u danu čoveka koji radi, jede, spava, putuje itd, a predstavljena je putanjom koja se uliva u sebe samu.

6. Interesantno rešenje ponudio je i dizajner iz Milana, Denis Guidone, koji je vreme pretstavio na neobičan način. Naime, kazaljke reprezentuju tačkice.

11

Zaključak

Vreme je, kao dimenzija, vekovna opsesija čoveka. Nastanak časovnika svakako je pov-ezan sa potrebom da se organizuju životne aktivnosti.

Kao ljubitelji, satovima se možemo di-viti jednostavno kao predmetima lepote ili savršenstvu mehanike. Napravljeni sa preciznošću koja oduzima dah, satovi sedam-naestog i osamnaestog veka spadaju u najlepše ikad napravljene.

Pre samo jednog veka ručni sat nije postojao, a gospoda su tada nosila glomazne džepne sa-tove. Časovnici “na narukvici” isključivo su bili za dame i smatrali su se modnim detaljem, pre nego praktičnim predmetom.Niko od istoričara nije siguran ko se prvi dosetio da na sat stavi narukvicu, ali se skoro svi slažu da je ručni sat nastao u Švajcarskoj 1790.godine.Jedan od najlepših sačuvanih rušnih satova pripadao je Napoleonovoj ženi Žozefini i napravljen je 1806. godine. Kod muškaraca rušni sat je ušao u upotrebu iz praktičnih razloga.Naime, vojnici nisu imali vremena da usred bitke traže sat po džepovima, već su ga kožnim trakama vezivali oko ruke. Smatra se da je prvi pilotski sat izradio čuveni francuski proizvođač Cartier, po narudžbini Alberta Santosa-Dumonta, pionira brazilske avijacije.Hans Vilsdorf osnivač firme “Roleks” napravio je prvi vodootporni sat.

Ručni sat među damama postao je veoma popularan početkom dvadesetog veka, a danas krasi skoro svaku žensku ruku.Sve dame koje prate modu, usklađuju satove uz svoj nakit i garderobu, tako da možete vid-eti satove sa kožnim, metalnim, keramičkim,. pa čak i gumenim narukvicama, različitih ob-lika i veličina.

Pojava digitalnih časovnika unekoliko je potis-nula u drugi plan analogne časovnike, ali nije uspela da umanji njihovu vrednost i lepotu.U okruženju kolekcionara, sa jedne strane, i proizvodjača satova sa druge, posebno mesto zauzimaju limitirane serije časovnika obogaćene vanserijskim detaljima. Uloga i za-datak ovakvih modela jeste da podstiču priče i prepričavanja koja se vremenom pretvaraju u legende.

12

Literatura

www.satovi.netwww.politika.rshttp://www.clock-museum.co.uk/20c/20c.htmhttp://www.dezeen.com/2009/10/31/dezeens-top-ten-watch-es-and-clocks/http://www.planeta.org.rs/25/1temabroja.htm