1EERUSLOVNOJESTIVE

POVRNEBILJKE

SALATA

HLEBNEBILJKE

MASNOEUMSKOVOE

ZAINSKEBILJKE

AJNEBILJKE

ZAMENAKAFE

SAMONIKLOJESTIVOBILJEKAKO SE PREHRANITI UPRIRODNIM USLOVIMA?

1. NAVALA Nephrodium filix mas, porodica Polypodiaceae paprati (paprat, mu-ka paprat, navale, pampunka, paprad, praprat, glistna podlesnica, glistovnica). Viegodinja biljka, visoka 30 do 100 cm. Listovi joj izbijaju pravo iz zemlje i poredani su u krug. Sasvim mladi (prilikom izbijanja) uvijeni su kao pu, a kasnije se razvijaju i postaju dugaki, dvostruko izdeljeni i nejednako zupasti. Pod zemljom se nalazi veliki mesnati podanak.

Rasprostranjena je skoro u celoj naoj zemlji, a raste po umama, od viih brda pa do preko 1500 m nadmorske visine.

Sasvim mladi, soni, nerazvijeni listovi, koji su jo uvijeni u spiralu kao pueva kuica, mogu da se upotrebljavaju za spremanje orbi, variva i pirea u meavinj sa drugim divljim povrem. Stariji, razvijeni listovi su vrsti, sadre dosta celuloze i smatraju se kodljivim. Podanak (podzemni deo) sadri otrovne sastojke i ne moe se upotrebljavati za hranu. Na mestima na kojima se navala javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da sakupi do 5 kg nerazvijenih listova. Ako je skuplja neizveban, moe da je zameni sa drugom vrstom paprati, ali je takva zamena bezopasna, jer se i ta vrsta moe da upotrebi za jelo.

2. ENSka pApraT Athyrium filix fem-ina (papratka, sitna navala). Rasprostr-anjena je skoro u celoj naoj zemlji, na

slinim ali malo sveijim mestima nego prethodna vrsta. Od nje se razlikuje najvie po tome to su joj listovi sitnije izdeljeni.

Mladi listovi sadre vie vitamina od prethodne vrste i upotrebljavaju se za hranu kuvani kao varivo ili bareni kao pargla.

3. BuJAd Pteridium aquilinum (velika paprat, bujaa, gorska paprat, orlova paprat, stelja, hostni pra-prot). Viegodinja biljka, visoka 50 do 150 cm. Veliki listovi su na veoma dugakim jakim drkama koje su s donje strane ilebljene. Trouglastog su oblika i dvostruko do trostruko izdeljeni.

Veoma je rasprostranjena po celoj zemlji, od niih brda pa do visokih planina. Raste n suvljim mestima u retkim, svetlijim umama, n proplancima, krevinama, umskim istinama, na zaputenim planinskim njivama i livadama i slinim mestima, uvek na kiselom tlu. esto se javlja na velikoj povrini i u ogromnoj koliini.

Mladi, soni izdanci, brani rano s prolea, n kojima se listovi jo nisu razvili, upotrebljavaju se za spravljanje orbi, meanih variva, i sl. Mogu da se upotrebljavaju bez ogranienja i ne postoji opasnost da se zamene sa nekom slinom kodijivom biljkom. Na mestima na kojima se bujad javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da nabere do 5 kg mladih izdanaka. Podanak (podzemna stabljika) bujadi sadri dosta velike koliine skroba. Moe se vaditi s jeseni ili krajem zime i mleti u brano, pa tako upotrebljavati kao dodatak sirovinama za spravljanje hleba ili se iz takve mase moe ispiranjem izdvojiti skrob.

24. KLEka Juniperus communis porodica Cupressaceae empresi (borovica, venja, smreka, brinam, brinje). etinarski bun visok 0,5 do oko 3 m, nepravilno razgranat, sa otrim i uskim zim-zelenim listovima (etinama). Vrlo sitni cvetovi razvijaju se u pazuhu listova. Plod je bobica, koja sazreva u jesen i plaviasto-crnkaste je boje.

Rasprostranjena je od pobra do srednjeg planinskog pojasa u skoro itavoj naoj zemlji, izuzev primorja.

etine se mogu upotrebiti za spravljanje aromatinog vitaminskog aja, a isto tako i bobice, koje sadre i izvesne koliine eera. Bobice se koriste i kao zain pri spravljanju razliitih jela, naroito od mesa divljai.

Slino se upotrebljava i podvrsta obine kleke polegla kleka Juniperus nana znatno nia i sa poleglim granama, a raste iznad visinskog pojasa u kome se javlja obina kleka.

5. crVENA SMrEka Juniperus oxycedrus (mrika, smrika, crvena borovica, morska borovica). bun ili omanje drvo do 5-6 m visine sa kosim navie usmerenim granama. Slina je predhodnoj vrsti ali vea i sa krupnijim bobicama crvenkasto-mrkaste boje.

Rasprostranjena je u itavom sredozemnom podruju, a zalazi i u kopneni deo nae zemlje u sve delove koji se odlikuju veom toplotom i sunou (tzv. submediteranske oaze) dospevajui u visine do oko 800 m nad morem. U naem primorju je vrlo esta na kamenjarima, u makiji (primorskom ibljaku) i na degradiranim povrinama.

Bobice se mogu koristiti presne, mada im je ukus malo prejako aromatian na terpentin, ili kuvane u vodi ili mleku, a takoe i kao zain razliitih jela, naroito mesnih.

6. puKINJA Juniperus ma-crocarpa. Slina je prethodnoj vrsti, ali

su joj grane povijene prema zemlji. Bobice su neto krupnije od bobica prethodne vrste i kad sazru sline su boje kao i kod prethodne vrste.

Rasprostranjena samo u priobalnom pojasu primorja, ali je rea od prethodne vrste. Upotreba je kao i kod prethodne vrste.

7. BrEZA Betula verrucosa, porodica Betulaceae breze (bela breza, briza, alosna breza, jadika). Drvo visoko do 25 m, sa glatkom belom pokoicom preko kore, koja se ljuska i lako odvaja; granice su joj tanke, savitljive, crvenkastomrke boje; listovi nisu veliki, zaobljeno trouglasti su a po ivici zupasti. ukastomrki cvetovi razvijaju se u prolee, istovremeno sa listovima. Muke rese mogu da budu dugake do 10 cm i vie, dok su enske krae i stoje uspravno.

Rasprostranjena u umskom podruju cele nae zemlje, od brdskih predela do visokih planina, a raste na suvljem, peskovitom zemljitu u retkim svetlim umama, na ivici uma, proreenim umskim mestima, krevinama, poaritima i sl.

Lisni pupoljci i sasvim mladi listovi mogu da se upotrebe u meavini sa drugim divljim povrem za spravljanje orbi, variva i pirea. Stariji listovi postaju gorki i neprijatni za l. U vanrednim prilikama rese se u toku zime i ranog prolea beru, sue, melju i meaju sa branom za meenje hleba, a mogu da se i propre kao zamena za kafu. Kad se u mladim stablima izvrti rupa, dobija se sok (narodni naziv buza ili musa), koji sadri eera i brezovo eterin ulje, i moe da se pije sve, ukuvan kao sirup i na razliite naine spremljen. Od jednog stabla z 48 asova moe da se dobije proseno 4,5 litara soka, a za celu sezonu oko 170 litara. Po nekim podacima, u vreme gladi upotrebljavana je i brezova kora ml-evena u brano kao sirovina za hleb. Slinu upotrebu, ali u znatno manjoj meri, imaju i sledee vrste:

8. MALJAVA BrEZA tula pubescens (puhasta breza, breza cretua). Raste u veem delu nae zemlje u planinskim krajevima, po sveim i vlanim umama i na movarnim mestima (tresavama). Manja je od prethodne vrste.

39. pATuLJASTA BrEZA Betula nana. Raste u visoko-planinskim predelima i mnogo je manja od obe prethodne vrste.

10. KOprIVA Urtica dioica, porodica Urticaceae koprive (ara, velika kopriva, egavica, goa kopriva, kropiva). Viegodinja zeljasta biljka. Moe da naraste i preko 100 cm u visinu. Stabljika je etvrtasta. Listovi su jajoliko-duguljasti, sa produenim iljastim krajem, po ivici zupasti. S obe strane pokriveni su kratkim mekim dlakama. I stabljika i listovi obrasli su jo i duim, lomljivim dlakama punim kiseline ari i izaziva plikove na koi. Sitni, neugledni zelenkasti cvetovi skupljeni su u razgranatu grozdastu cvast pri vrhu stabljike ili njenih ogranaka. Cveta juna i jula.

Veoma je rasprostranjena u celoj naoj zemlji, od nizina do visokih planina. Raste po zaputenim mestima, kao korov ukraj puteva, oko naselja, torova, kraj ograda, po umama, movarama, zaputenim njivama i vonjacima i na slinim mestima, esto u velikom mnotvu na jednom mestu.

Mladi izdanci i listovi, kao i ovrci mladih stabljika mogu da se upotrebljavaju za spravijanje orbi, variva, pirea, za nadeve i sl., a takode mogu da se pre na ulju ili masti. Isueni i samleveni u prah mogu da se uvaju za kasniju upotrebu, a mogu i svei da se konzerviu na razliite naine. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom drugom kodljivom biljnom vrstom i mogu da se upotrebijavaju bez ogranienja. Listovi se najvie upotrebljavaju u prolee, li i kasnije, pa i u jesen od naknadnih izbojaka. Na mestima na kojima se kopriva javlja u veoj koliini jedan ovek moe za jedan as da nabere do 4 kg listova i sonih ovraka stabljike. Slino mogu da se upotrebljavaju i sledee vrste kopriva:

11. MALA KOp-rIVA Urtica urens (sitna kopriva, grka kopriva). Takoe veoma rasprostranjena u nas. Jednogodinja zeljasta biljka. Manja je od velike koprive, a naraste do 60 cm. Listovi su joj sitniji.

12. LJuTA KOp-rIVA Urtica pil-ulifera (drobna kopriva, veprima). Jednogodinja zeljasta biljka, raspro-stranjena u primorskim predelima i u toplijim delovima Makedonije.

13. TAVELJ Rumex crispus, porodica Polyg-onaceae tros-koti (poljsko zelje, konjski tavelj, ta-valj, avije, av-elj). Viegodinja zeljasta biljka, naraste od 50 do 100 cm, sa jakom, slabije razgranatom st-abljikom. Listovi su duguljasti, pri zemlji su vei i iri, a uz stabljiku ui i malo manji. Svi listovi su po ivici kovrdavo naborani. Cvetovi su sitni, zelenkasti, mnogobrojni i nalaze se u brojnim klasastim cvastima pri vrhu i u gornjem delu stabljike. Cveta juna i jula.

Rasprostranjen je u skoro celoj naoj zemlji i veoma est od nizina do oko 1500 m nadmorske visine. Raste po sveim i vlanim mestima, oko potoka, jarkova, na zaputenim travnjacima, panjacima i njivama, esto kao korov i u veoj koliini.

Mladi listovi mogu da se upotrebljavaju za spravljanje orbi, variva, pirea, za nadeve i sl. i to u neogranieno) koliini. Skupljaju se od ranog prolea do kraja maja, pre nego to se razvije cvetna stabljika. esto mogu da se koriste i naknadni listovi koji izbi-jaju krajem leta ili u jesen, naroito posle koenja livade. Na mestima na kojima se tavelj javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da sakupi do 2 kg upotrebljivih listova. Slino mogu da se upotreblja-vaju i listovi i soni delovi od sledeih vrsta:

14. pOLJSKO ZELJE Rum pulcher (bljutur, livadsko zelje, divlja blitva). Rasprostra-njeno je u veem delu nae zemlje, a raste po mestima gde i prethodna vrsta. Koristi se za kao i ostale vrste zelja.

415. TAVLJE Rumex sang-uineus (divlji tavelj, staglina, av). Ras-prostranjeno je u skoro celoj naoj zemlji i na slinim stanitima na kojima i prethodne vrste.

16. KONJSKI TAVELJ Rumex obtusifolius (konjtak, trava od konjtaka, konjsko zelje, ulinjak). Naraste i do 120 cm u visinu. Listovi su pri zemlji veliki i esto pri dnu crvenkasti i na duim peteljkama. Veoma je rasprostranjen skoro u celoj naoj zemlji, od nizina pa sve do blizu 2000 m nadmorske visine. Raste na slinim stanitima na kojima i prerhodne vrste.

17. ZELJE Rumex patientia (pitomo zelje, pitomi tavelj, eng-leski spana, srpsko zelje). Slino je prethodnim vrstama, ali je znatno vee i moe da naraste i preko 2 m u visinu, a stabljika moe da bude debela kao prst. Rasprostranjeno u veem delu nae zemlje, naroito u junijim predelima, a raste po poljima i sveijim, pa ak i po vlanim mestima, esto u blizini naselja.

18. VOdENO ZELJE Rum h y d r o l a p a t h u m (vodeni tavelj, reni tavelj, vodeni konjtak). Vrlo je visoka i snana movarna biljka. Rasprostranjena je u veem delu nae zemlje, a raste po veoma vlanim i movarnim mestima, barama, stajaim vodama i slinim mestima.

19. pLANINS-KO ZELJE Rumex alpinus (planinska kiselica, alpsko zelje, alpski tavelj, plutur, ra-vent, staglina, ravet).Viegodinja zeljasta biljka sa snanom stabljikom, koja mo-e da naraste i do 2 m u visinu. Prizemni listovi su veoma veliki, a mogu biti dugaki i do 50 cm i veoma iroki, zaobljeno-srcastog oblika.

Rasprostranjeno je skoro u celoj naoj zemlji, i to samo u planinskim predelima od oko 1300 do blizu 2500 m nadmorske visine. Raste naroito na mestima kuda se kree ili zadrava stoka, oko planinskih panjaka, torova, katuna, zatim oko planinskih potoka i po drugim planinskim vlanim mestima, esto u veoma velikoj koliini, pokrivajui katkad u neprekidnom ilimu povrinu od po vie hektara.

Sasvim mladi, jo pomalo ukasti listovi i mladi izdanci mogu da se upotrebljavaju za spremanje meanih salata, za orbe, variva, pirea, nadeve i sl. Takode mogu da se kisele kao kupus i da se ostavIjaju za zimu. Beru se od ranog prolea i u toku celog leta sve do kasne jeseni, budui da za sve to vreme izbijaju naknadni mladi listovi. Mogu da se upotrebljavaju bez ogranienja. Stariji listovi su kruti i nagorki. Na mestima na kojima se biljka javlja u velikoj koliini jedan ovek moe u prolee za jedan as da nabere 5 kg upotrebljivih listova i izdanaka. U leto i u jesen skupljanje ide sporije, poto moraju da se odaberu samo najmiadi listovi. Koren sadri skroba, neto eera, tanina i drugih materija. Moe da se kuva i upotrebljava za jelo.

20. AVLIka Rumex aquaticus (veliki tav, vodeni tavalj, konjski tir, mrkavc, tavolj). Dosta je rasp-rostranjena u nas, a raste ukraj voda. Upotreba kao kod ostalih vrsta, stari listovi mogu da budu nagorki.

Panja! Sve vrste naih zelja upotrebljive su za jelo i ne postoji opasnost da se zamene sa nekom drugom kodljivom vrstom. Jedina nepovoljnost je u tome to neke vrste ranije, a neke kasnije postaju nagorke ili gorke. Zato treba brati to mlade listove i izbojke, ali imati na umu da je gorina zelja samo neprijatna, a ne i kodljiva.

521. KISELJAK Rumex acetosa (ki-selica, veliki kiseljak, kisavec, ajdovec, kiselca). Viegodinja zeljasta biljka, koja moe da naraste i do 100 cm u visinu. Stabiljka je uzdu izbrazdana, esto je crvenkaste boje. Najee se iz jednog korena razvija po vie stabijika. Listovi su strelastog oblika. Mnogobrojni sitni crvenkasti cvetovi sloeni su u metlastu cvast pri vrhu stabljike. Cveta od maja do jula, a katkada i po drugi put u jesen.

Rasprostranjen je po celoj naoj zemlji, a raste po sveim i vlanim livadama i travnjacima, blizu potoka, po retkim zatravljenim umskim proplancima i rubovima svetlijih uma. esto moe da se nae u velikom mnotvu, tako da se livada u vreme cvetanja biljke zacrveni.

Mladi soni listovi i izdanci su prijatnog kiselog ukusa. Upotrebljavaju se svei za salatu ili kuvani za orbu, variva, pirea, nadeve i sl. najee u meavini sa drugim vrstama divljeg povra. Zbog dosta velikih koliina oksalne kiseline, ne treba ih koristiti mnogo u jednom obroku jer tada mogu da budu kodljivi.Slino se upotrebljava i sledea vrsta:

22. MALI KISE-LJAK Rum ace-tosella (mala kiselica, oviji kiselj, sitni kiseljak). Rasprostranjen je po celoj naoj zemlji. Raste po suvljim, najee peskovitim mestima, koja su siromana u kreu, i to od nizina do visoko u planine. Slian je prethodnoj vrsti, ali mnogo manji, listovi su mu znatno sitniji i izrazitije kopljasti.

23. TrOSKOT Polygonum av-iculare, porodica Polygonaceae troskoti (ptiji troskot, troska, dvornik, ptiji dvornik, kameniac, troskovac, krupnik, molava, ptiji dresen, treskovac, truskavac, crljena rusomaa). Jednogodinja je zeljasta biljka, sitna, neugledna, najee polegla po zemlji, veoma razgranata i lankovita, sa sitnim

eliptino-kopljastim listovima na sasvim kratkoj peteljci. Cvetovi su sitni, ruiasti, zelenkasti ili beli. Cveta od kraja prolea do jeseni.

Veoma je rasprostranjena biljka u celoj naoj zemlji, od nizina pa do oko 1200 m nadmorske visine. Raste na poljima, niskim travnjacima, ukraj puteva, na stazama, na pustim mestima -X svuda gde se gazi i gde stalno gaenje onemoguava drugim travama da se odre; esto obrazuje neprekidni gust ilim.

Mladi listovi i mladi soniji vrci stabljika mogu da se upotrebljavaju za spremanje meanih salata, orbi, variva i sl. Na mestima na kojima se troskot javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da nabere do 1 kg sitnih listova i ovraka stabljika. Mogu da se upotrebljavaju i sledee vrste troskota:

24. LISAc Polygo-num persicaria (ljutaa, praskvinac, andreselj, br-oskova trava, kotren).Jednogodinja zeljasta biljka, visoka 50-80 cm, sa razgranatom lankovitom stabljikom, duguljastim, kopljastim, prilino ir-okim listovima i zelenkasto-belim ili crvenkastim cvetovima, koji su sloeni u klas pri vrhu ogranaka stabljike. Cveta od jula do septembra.

Rasprostranjen je skoro po celoj naoj zemlji, a raste po vlanim mestima, oko bara i movara, po jarcima ukraj puteva, potoka, na vlanim livadama, po svethm nizinskim umama i slinim mestima, esto u velikoj koliini.

Mladi listovi i soni ovrci stabljika pre cvetanja mogu se upotrebe za spravljanje meanih salata, orbi i variva.

25. SrENJAK Polygonum bistorta (sranik, trava od srdo-bolje, eludnjak, jermen, srano zelje). Listovi su mu iri, a u donjem delu suavaju se u drku. Cvetna stabljika je dosta iroka, a pri vrhu nosi klasastu cvast od sitnih ruiastih cvetova. Ima ovei okruglasti podanak.

Rasprostranjen u veem delu nae zemlje, po visokim brdima i planinama, a raste na vlanim livadama i u uvalama, esto u velikom mnotvu. Sasvim mladi listovi i stabljike mogu da se koriste kao salata, za orbe i variva.

626. pAprac Polygonum hydropiper (paprica, papreni lisac, vodena biberka, vodena paprika). Slian je liscu, samo je malo sitniji od njega, a raste na slinim stanitima. Cela biljka ima papren ukus. Upotrebljava se kao zain i dodaje se salatama, orbama i varivima. Seme moe da se upotrebi kao zamena za biber i zamena za papriku.

27. MALI SrA-NIK Polygonum viviparum, Viegodinja biljka sa jajolikim ili kopljastim listovima. Rasprostranjena na svim naim veim planinama, raste na planinskim livadama. Koren sadri dosta skroba i tanina i osuen i samleven moe da se koristi za spravljanje kaa, kao dodatak drugim hlebnim sirovinama i sl. Od korena se kuva i ukusan aj kao zamena ruskom aju.

28. ALpSKI Sr-ENJAK Polygonum alpinum. Ima bele cv-etove i duguljasto-kopljaste listove. Raste na planinskim livadama i kamenjarima svih naih visokih planina.

Listovi i soni delovi stabljike sadre vitamin C, proteina i drugih materija. Mogu da se upotrebljavaju za salatu, orbe, variva i kao zamena za aj.

29. VIJuAc Polygonum convolvulus (papu-nac, peteak, uk-unda). Stabljika se najee povija po tlu. Raste po livadama i poljima. Rasprostranjen skoro po celoj naoj zemlji.

Mladi listovi se upotrebljavaju za orbe i variva. Seme sadri proteine, skroba i masnoe i upotrebljava se za spremanje kaa ili se me lje u brano za hleb.

30. BraNJENIK Chenopodium bonus henricus, porodica Chen-opodiaceae pepeljuge (divIji spana, ciganski spana, dragi jurko). Viegodinja zeljasta biljka, koja naraste od 50 do 80 cm, sa uspravnom uglastom stabljikom malo razgranatom, pokatakad crvenkastom. Listovi su tamnozelene boje, kopljasto-trouglasti, prizemni imaju duge peteljke, a gornji su kao branom posuti. Mnogobrojni sitni neugledni cvetovi beliastozelenkaste boje sloeni su pri vrhu stabljike u klasastu cvast. Cveta od maja do oktobra.

Rasprostranjen je skoro po celoj naoj zemlji, od brdskih predela pa sve do preko 2000 m nadmorske visine, gde raste na ubrevitom tlu, najvie na mestima gde se kree i zadrava stoka, oko stoarskih letnjih stanova (katuna), torova, u okolini planinskih naselja, staja, oko plotova, pored puteva i na slinim mestima, esto u velikoj koliini.

Mladi listovi i soni ovrci srabljika upo-trebljavaju se za spravljanje orbi, variva, pirea, za nadeve i sl. sami ili, jo bolje, pomeani sa drugim divljim povrem. Mogu da se koriste od prolea do sredine leta, a i kasnije, ali samo naknadni mladi izbojci i soni listovi, inae stariji listovi postaju grubi i nagorki. Sasvim mladi proletnji izbojci pre razvijanja listova mogu da se prirede kao pargla. Na mestima na kojima se branjenik javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da nabere do 5 kg upotrebljivih biljnih delova. Mogu se upotrebljavati bez ogranienja. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom slinom kodljivom biljnom vrstom, ali bera koji jo nije dobar poznavalac ove biljke, moe da je zameni sa srodnim biljkama smrdljivom pepeljugom (Chenopodium vulvaria) i srcolisnom pepeljugom (Chenopodium hybridum), koje nisu otrovne, ali imaju neprijatan miris, po emu ih je lako razlikovati kad se rastrljaju meu prstima. Slino branjeniku upotrebljavaju se i sledee srodne vrste:

31. pEpELJuGA Chenopodium album (bela loboda, jurjevac, smukavc). Jednogodinja zeljasta biljka. Stabljika je uspravna, do 1 m visoka, sa duguljasto-jajolikim listovima po

7ivici retko i nejednako zupastim i po povrini branjastim. Cvetovi su sitni, zelenkasti i skupljeni u titolike i klasaste cvasti. Cveta juna i jula.

Veoma je rasprostranjena kao korov u celoj naoj zemlji. Raste od nizina do visoko u planinskim pojasevima na plodnom zemljitu bogatom mineralnim solima, na zaputenim njivama, oko naselja, na ubritima i drugim zaputenim mestima, oko ograda, ukraj puteva i sl.

Mladi listovi i soni ovrci stabIjike su od davnina upotrebljavani za spravljanje orbi, variva, pirea i sl. Kad su stariji, neukusniji su. Na mestima na kojima se pepeljuga javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da sakupi do 3 kg upotrebljivih delova. Mogu da se koriste bez ogranienja. Seme pepeljuge sadri znatnu koliinu svarljivih ugljenih hidrata, proteina, belanevina i dr. i od davnina je, naroito u vreme gladi, bilo upotrebljavano za dobijanje brana za spremanje hleba. Po nekim podacima, upotreba velikih koliina brana od semena nije preporuljiva jer moe da bude kodljiva.

32. BATENSka pEpELJuGA Chenopodium polysper-mum. Listovi su joj jajoliki, duguljasti, nisu izrazito branjavi i bez naroitog su mirisa, stabljika razgranata, visoka 30 do 50 cm. Starija biljka postaje crvena. Cveta juna i jula.

Rasprostranjena je u celoj naoj zemlji, od nizina do srednje visokih brda, a raste po vlanim mestima kao korov, na renim ostrvcima i sl. esto u velikoj koliini.

Listovi se bez ikakvih ogranienja upotrebljavaju za orbe, variva i pirea.

33. MALA TurI-cA Chenopodium murale (mala pepeljuga). Jednogodinja zeljasta biljka visoka do 50 cm, sa tamnom stabljikom i rombinim listovima, sitni cvetovi sastavljaju titoliku cvast. Cveta jula i avgusta.

Rasprostranjena je skoro po celoj zemlji, a raste na slinim mestima kao i prethodne dve vrste.

Smatra se veoma hranljivom i njeni mladi listovi i soni ovrci stabljike upotrebljavaju se za spravljanje orbi, variva i pirea. Mogu da se koriste bez ogranienja. Seme male turice takode moe da slui za ishranu.

34. GradSka LOBOdA J e d n o g o d i n j a zeljasta biljka sa sjajnom stabljikom visokom 30 do 50 cm i trouglastim, ree rombinim lis-tovima. Sitni cvetovi sloeni su pri vrhu u klasastu cvast. Rasprostranjena u veem delu nae zemlje, najee kao korov, na slinim mestima kao i prethodna vrsta.

Mladi delovi biljke upotrebljavaju se kao salata, za orbe, variva, pirea i sl.

36. LOBOdA Atriplex hor-tensis (velika lob-oda, lobuda, rudea loboda). Kulturna biljka, ali je veoma est sluaj da se nalazi podivljala daleko od mesta na kojima je bila gajena, tako da moe na mnogo mesta da se nae kao divlja.

Mladi delovi biljke, a naroito listovi, upotrebljavaju se bez ikakvog ogranienja kao salata, za orbe, variva i sl.

35. crVENA pEpELJuGA Chenopodium rubrum (svraie jagode). Manje je rasprostranjena od prethodne vrste, raste na slinim mestima, kraj voda. Mladi delovi biljke upotrebljavaju se kao salata, za orbe, variva i pirea.

37. LJuSpASTA LOBOdA Atriplex nitens. Jednogodinja zeljasta biljka, sa srcoliko-trouglasrim listovima, po ivici veinom duboko zupastim, odozdo sa srebrnasto-sivim ljuspama.

8Rasprostranjena je uglavnom u zapadnijlm delovima nae zemlje (Slovenija, Hrvatska) kao korovna biljka po zaputenijim vrtovima, oko dubrita i na slinim mestima.

Cela mlada biljka, a naroito listovi, upotrebljava se kao salata, z orbe, variva i sl. U nekim istonim zemljama jede se svea sa kiselim mlekom.

38. pOLJSka LO-BOdA Atriplex ha-stata. Rasprostranjena je u veem delu nae zemlje, a naroito u nizinama, oko reka, na renim ostrvima i slinim mestima.

39. ruIASTA LOBOdA Atriplex rosea (divlja mala loboda). Takoe je rasprostranjena u veem delu nae zemlje, ali na suvljim mestima, kao korov.

40 VELIka dIVLJA LOBO-dA Atripiex tatarica. Raspros-tranjena je neto vie nego prethodne dve vrste, a raste na zaputenim mestima, naroito na zaslanjenim terenima i po renim obalama. Smatra se za povre koje pojaava apetit.

41. MOrSka LOBOdA Atripiex portulacoides, porodica Chenopodiaceae lob-ode. Jednogodinja bi-ljka visoka do 30 cm, sa crvenkastom, dosta razgranatom stabljikom, obrnuto jajolikom, ljuspasto-beliastim, branjavim listovima, koji su po ivici celi, sa sitnim neuglednim cvetovima. Cveta s prolea.

Raste u primorskim predelima, u uskom pojasu uz more, na tlu koje sadri dosta soli.

Mladi soni proletnji izdanci i listovi od kraja marta do poetka juna upotrebIjavaju se za spravljanje orbi, variva, pirca i sl. Mogu da se koriste bez ogranienja i ne postoji opasnost da se zamene sa nekom slinom kodljivom biljkom.

42. dIVLJA MOr-Ska BLITVA Beta maritima, porodica Che-nopodiaceae lobode (gluha blitva, luda blitva).Jednogodinja zeljasta biljka, esto skoro polegla po tlu, sa prizemnim listovima jajasto-srcastog oblika i na dugim peteljkama, a gornjim listovima zailjenim i u obliku romba. Cvetovi su sitni, neugledni i mnogobrojni. Cveta od juna do septemhra. Raste u primorskim predelima na peskovitom tlu du obale.

Mladi listovi se upotrebljavaju za spravljanje orbi, variva i pirea. Koren, koji sadri i ecera i skroba, upotrebljava se takode za hranu, kuvan ili peen. Svi delovi mogu da se upotrebljavaju bez ogranienja. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom drugom slinom kodljivom biljkom.

43. OMAGA Salicornia herbacea porodica Chenopodiac-eae lobode (omakalj, solnjaa, cakljenaa). Jednogodinja ili dvo-godinja mesnata biljka, koja naraste do 30 cm u visinu, sa lankovitom stabljikom, mesnatim, debelim, katkada pri osnovi drvenasrim grandcama.

Raste u primorskim predelima, neposredno uz morsku obalu, na poplavnom muljevitom zemljitu, svuda gde dopire morska voda.

Od ranog prolea do poetka juna upotrebljavaju se sone stabljike, za salatu, spravljanje orbi, variva i sl. Sadri proteina, neto masnoe, soli, saharoze i drugih sastojaka. Moe da se upotrebljava bez ogranienja i ne postoji opasnost da se zameni nekom slinom kodljivom biljkom.

44. crVENA OMAGA Salicornia fruticosa, porodica Ch-enopodiaceae lobode (crveni omakalj, crvena solnjaa, crvena caklenjaa).

9Slina je prethodnoj vrsti, samo su joj granice neto gue i vie odrvenele, te ima oblik niskog polubuna. Izrazito je crvenkaste boje. Koristi se na isti nain kao i prethodna vrsta.

45. JurIcA Suaeda marifima, porodica Chenopodi-aceae lobode. Jedn-ogodinja zeljasta biljka, zeleno-uckaste stabljike, razgranate pri zemlji. Listovi su vlaknasti i mlitavi. Rasprostranjena je u primorju, na slanim i vlanim mestima, na glinastoj, peskovitoj ili ljunkovitoj podlozi.

Mladi proletnji listovi mogu se koristiti kao varivo. Sirovi deluju kao sredstvo za ienie.

46. SOLNJAA Saisola kali, porodica Chenopodi-aceae lobode (so-njaa, rutolistac, cak-linica, slanica, soljanka). Jednogodinja zeljasta biljka zeleno-ukasto-crvenkaste boje, pri zemlji razgranata. Listovi su mesnati i bez drke (sede na stabljici); vrhovi su im iljasti ili bodljikavi.

Rasprostranjena u primorju, na slanim peanim, ljunkovitim ili laporastim terenima uz more.

Mladi proletnji ogranci koriste se kao varivo, ne treba soliti, jer je biljka sama slana. Iz tih raz loga upotrebljava se i kao zainski dodatak drugim varivima u nedostatku soli.

49. uMSka MIJAKINJA Stellaria nemorum. Raste po vlanim i sveim mestima u brdskim i planinskim umama u celoj naoj zemlji. Znatno vea i krupnija od obine mijakinje.

gu se upotrebljavati za jelo samo sasvim mladi delovi i listovi, u manjoj koliini i u meavini sa drugim divljim povrem, jer su grublji i brzo ovrsnu.

47. MIJAKINJA Stellaria media, porodica Caryophyllaceae ka-ranfila ili klinia (mie-vina, mije uho, crevac, evca). Jednogodinja zeljasta prizemna biljka sa nenom esto nisko po zemlji oputenom stabljikom, veoma se razgranava i iri po povrini zemljita. Donji listii su jajoliki i sa peteljkama, a gornji ui i bez peteljke. Cveta od prolea do jeseni malim, belim, zvezdastim cvetovima.

Veoma rasprostranjena biljka po celoj naoj zemJji, od nizina pa do visokih planina, raste u reim

svetlijim umama oko mea, u blizini naselja, na zaputenim mestima, kraj potoka, po zaputenim vinogradima i njivama, esto kao obilan korov, po obalama potoka, bara i drugih voda, uvek na sveem i dobrom zemljitu.

Cela sona biljka, bez korena, a naroito listovi, veoma je prijatnog i blagog ukusa i upotrebljava se kao salata, za spravljanje orbi, variva i pirea. Najvie moe da se koristi od marta do oktobra, ali i znatno due, pa esto i za vreme blaih zima. Na mestima gde se javlja u veoj koliini, jedan ovek za jedan as moe da skupi do 3 kg upotrebljivih biljnih delova.Slino se upotrebljavaju i sledee vrste:

48. MOKrIcA Stellaria aqualica ili Malachium aqua-ticum (vuja creva, kurjaka creva).

50. pucAVAc Silene vulgaris, porodica Caryophyllaceae karanfili ili klinii (pu-cavica, pucalina, puina, skripac, kripalac). Vie-godinja biljka, visoka do 60 cm, sa tankom stabljikom pri vrhu razgranatom, sa nasuprotnim plaviastozelenim kopljastim ili kopljasto-jajastim iljatim listovima. Pri vrhu stabljike, u rastresitoj cvasti, nalaze se beli cvetovi sa irokom mehurastom aicom punom vaz-duha. Cveta od aprila do jula.

Veoma rasprostranjena biljka, koja se esto sree u brdskim i planinskim predelima u celoj naoj zemlji, gde raste po travnim obroncima, ivicama uma i umaraka, livadama ukraj puteva i staza i sl.

10

Mladi proletnji izbojci, soni vrhovi stabljika i mlado lie mogu da se upotrebljavaju za spravljanje salata, orbi, variva i sl. i to bez ogranienja. Ne postoji opasnost da se ova biljka zameni sa nekom slinom kodljivom biljkom.

51. LOKVANJ Nymphaea alba, porodica N y m p h a e a c e a e lokvanji (lopo, beli lokvanj, blatni cvit, lepen, berena trava, jezerska lilija). Viegodinja vodena biljka, iji se koren razvija u mulju na dnu stajaih voda, a kroz vodu se sve do povrine pruaju duge sone lisne drke i cvetna stabljika. Listovi su veliki, srcasto-bubreastog oblika, odozgo sjajni i plivaju na povrini vode. Cvetovi su krupni, veoma lepi. beli i takode plivaju na povrini vode. Cveta u junu.

Rasprostranjen u celoj naoj zemlji, naroito u niim predelima, gde naseljava skoro sve stajae vode, bare, lokve u movarama, plia toplija jezera, priobalske delove reica sa veoma sporim tokom vode i slina mesta. esto se nalazi u vrlo velikoj koliini na jednom mestu, pokrivajui liem vodenu povrinu i na nekoliko hektara.

Koren i podanak, koji je veoma veliki, sadri vrlo velike koliine skroba, zatim tanina i drugih materija. Moe da se upotrebi za hranu kuvan, peen ili osuen pa samleven u brano, kao sirovina za hleb, kae, razne poslastice i sl. Na mestima na kojima se lokvanj javlja u veoj koliini i na pogodnom stanitu (plitka voda ili mesta sa kojih se voda u sunim mestima ili s jeseni povukla), jedan ovek moe za jedan as da iskopa do 20 kg podanka. Seme lokvanja, kad se propri, moe da slui kao zamena za kafu.

52. uTI LOK-VANJ Numphar luteum, porodica Nym-phaeaceae lokvanji (uti lepuh, uti lopo, lekuta).Biljka slina belom lokvanju, ali sa neto sitnijim i uglastim listovima, koji takoe plivaju po povrini vode. Cvet je ute boje, manji je od cveta belog lokvanja i pliva na povrini vode. Cveta u junu.

Rasprostranjen je po celoj naoj zemlji i raste na slinim stanitima kao i beli lokvanj, ali ga obino ima manje nego ove vrste.

Koren i podanak sadre dosta skroba, zatim dekstroze, saharoze i drugih materija. U sirovom stanju smatraju se otrovnim. Poto se pokisele u vodi, gube nagorak ukus; kuvani ili peeni mogu

da se upotrebe za jelo. Sueni i samkveni u brano daju dobru sirovinu za hleb, kae, razne poslastice i sl. Prinos je neto manji nego pri vaenju belog lokvanja. Propreno seme takode moe da se upotrebi kao zamena za kafu.

53. LuAc Alliaria officinalis, por-odica Cruciferae krstaice (luica, luina, enjaa). Dvogodinja zeljasta biljka, visoka do 80 cm. Donji listovi su joj bubreastog, a gornji srcastog oblika, po ivici su zupasti. Pri vrhu stabljike nalaze se sitni beli cvetovi skupljeni u rastresitu cvast. Cveta od maja do juna. Cela biljka mirie na beli luk (enjak).

Javlja se u celoj naoj zemlji, dosta esto u liarskim, a ree u meovitim liarsko-etinarskim umama, od niih brda sve do oko 1200 m nadmorske visine, katkada i na krevitim mestima obraslim umarcima, na neto sveijim mestima, ispod bunja, u ivicama, po ivicama umskih puteva, na zaputenim mestima, esto u veoj koliini.

Mladi izdanci, vrci stabljika i listovi, koji imaju miris i ukus belog luka, mogu se koristiti od aprila do juna, a naknadni soniji izbojci i do jeseni, za spravljanje orbi, variva, pirea od meanog povra, kao dodatak salatama, kao zain popravlja ukus jelima, a sitno iseckani kao zamena za beli luk. Mogu da se upotrebljavaju bez ogranienja i nekodljivi su. Ne postoji opasnost da se ova biljka zameni sa nekom slinom kodljivom biljkom. Na mestima na kojima se luac javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da sakupi do 3 kg upotrebljivih delova biljke. Seme moe da se upotrebi kao zain i zamena za slaicu.

54. MOrGruA Cakile maritima, porodica Cruciferae krstaice (morgrua, mo-rska goruica). Jedno-godinja zeljasta biljka, naraste u visinu do 30 cm, sa esto poleglom stabljikom i medusobno isprepletenim ograncima i dosta velikim listovima, dvostruko izdeljenim debelim, mesnatim i sonim. Lepi beli ili svetloljubiasti cvetovi sloeni su u cvast na vrhu stabljike ili njenih ogranaka.

Raste u primorskim krajevima, uz samu morsku obalu, na slanom tlu do koga dopiru morski talasi.

11

Mladi nadzemni delovi biljke i soni listovi imaju specifian ukus na slaicu: mogu da se upotrebe kao zain popravlja ukus jelima, zatim kao salata, za orbe, variva i sl. Ima podataka da je u vreme gladi koren morgrue mleven u brano i upotrebljavan za hleb.

55. uLAc Crambe tataria, porodica Cruciferae krstaice (divlji karfiol, morsko zelje). Vie-godinja biljka, visoka do 90 cm, sa razgranatom stabljikom. Listovi su joj veliki, odebljali i perasto izdeljeni, s donje strane sa belim vrstim dlaicama. Pri vrhu stabljike su titasto-grozdasti cvetovi. Koren je veliki, jak i mesnat. Rasprostranjen u priobalnom pojasu primorja.

Mladi izdanci i proletnji listovi mogu se koristiti za spravljanje orbi i variva. Koren se moe koristiti presan kao salata ili kuvan.

56. crNI SLEZ Malva silvestris, porodica Malvaceae slezovi (guija trava, divlji slezenovc, klobcicovje, umski slez).

Jednogodinja, ree viegodinja zeljasta biljka visoka od 30 cm pa do 1 m, sa veoma razgranatom stabljikom, esto skoro poleglom po zemlji. Listovi su tamnozelene boje i slabo maljavi a izdeljeni su na jednake okruglaste renjeve. Cveta od maja do jula krupnim lepim ruiastim cvetovima proaranim ljubiastim ilicama.

Rasprostranjen je po celoj naoj zemlji, od nizina do oko 1200 m nadmorske visine, a raste po travnim mestima obraslim travom naroito niskom travom, na zaputenim i retko obraslim mestima, ukraj puteva, ograda, ivica, po meama, kamenitim nasutim mestima, esto oko ili u blizini naselja, katkada i kao korov po zaputenim njivama, vrtovima i vonjacima.

Mladi listovi, izdanci i vrci stabljika vrlo su prijatnog ukusa i od davnina se u mnogim zemljama upotrebljavaju sasvim mladi za meane salate, a i kasnije za spravljanje orbi, variva za nadeve i sl. Mogu da se koriste bez ogranienja od ranog prolea do sredine leta, a takode mogu da se upotrebljavaju i naknadni jesenji izbojci. Nema opasnosti da se ova biljka zameni sa nekom slinom kodljivom biljkom. Na mestima gde se ee javlja, jedan ovek moe za jedan as da sakupi oko 1,5 kg upotrebljivih

listova. Seme sadri ulja, a ukusne mlade plodove esto u sveem stanju rado jedu deca. Slino se upotrebljavaju i sledee vrste su veoma srodne slezu:

59. VELIka SLEZ-OVAA Malva alcea. Raste najese u brdsko-planinskim predelima za-padne polovine nae zemlje (Slovenija, Hrvatska, Bo-sna i Hercegovina).

Listovi i mladi izdanci se upotrebljavaju za salatu, orbe, variva i pirea, a mladi plodovi mogu da se jedu i svei.

57. SITNI SLEZ Malva neglecta (modri slez, slez-pozemljuh, kotu-rac, solzeno zelje). Veoma esto se nalazi u celoj naoj zemlji na slinim mestima kao i prethodna vrsta, a naroito je veoma est kao korov oko naseljenih mesta. Manja je biljka od crnog sleza, a listovi su okruglastiji, bez renjeva i na dugoj drci.

Mladi listovi sadre znatno vie vitamina C i karotina nego prethodna vrsta i upotrebljavaju se za salatu, a cela sona biljka i za spravljanje orbi, variva i pirea.

58. BELA S L E - Z O VA A Malva pusilla. Ima po vie bledo-ruiastih cvetova zajedno na dugoj drci, a raste skoro u celoj naoj zemlji (sem viih pianinskih predela Slovenije).

I listovi i plodovi sadre vitamina C. Listovi se najee upotrebljavaju kao salata, ali i kao kuvani. Plodovi takode mogu da se koriste za jelo.

60. pITOMI SLEZ Althaea rosea (tra-ndavilje, rumen cvet, treuda, grudinik). Raste najee u primorskim krajevima i toplijim

12

delovima Makedonije, ali je gajenjem proireno na skoro celu nau zemlju. esto podivlja i moe se nai i van vrtova. Vrlo lepa, dekorativna, visoka biljka sa krupnim ruiastim, utim, ljubiastim ili tamnocrvenim cvetovima.

Listovi se upotrebljavaju za gotovljenje orbi, variva, pirea, za zavijanje sarme i sl.

61. BELOru-IASTI SLEZ Lavathera thu-ringiaca (stola, laki slez). Raste u skoro celoj naoj zemlji, sem u planinskim predelima Slovenije, a nalazi se po livadama, ivicama travnjaka, ukraj meda i ivica.

Mladi listovi, izdanci i soniji vrci stabljika od prolea do poetka leta i oni od naknadnih izbojaka u jesen upotrebljavaju se za orbe, variva, pirea, nadeve i sl.

62. ZEJA SOcA Oxalis acetosella, porodica Oxalidaceae kiselice (zeji kiseljak, cecelj, zeji kupus, zeja detelina, zajja deteljica). Viegodinja nena zeljasta biljka, koja veoma lii na detelinu. Visoka je 5 do 15 cm. Cvetovi su na dugakim peteljkama, beli sa ljubiasto-crvenim ilicama, retko su ljubiasti. Cveta aprila i maja.

Rasprostranjena je u celoj naoj zemlji, od niih brda do oko 2000 m nadmorske visine. Raste u umama, na sveim, zasenjenim mestima, na dobrom umskom humusu, esto na trulim panjevima, kladama i slinim mestima.

Mladi listovi i peteljke imaju veoma prijatan, nakiseo, osvea-vajui ukus. Upotrebljavaju se neposredno za jelo sirovi, za spremanje salate, orbi, variva i sl. Mogu se kuvati i kao aj. Zbog velike koliine oksalne kiseline koju sadre, ne treba ih jesti u velikim koliinama, jer tada mogu da budu kodljivi.

63. uTA ZEJA SOcA Oxalis corniculata. Veoma je slina prethodnoj vrsti, samo su joj listovi tamnije zelene boje i sa ljubiastim prelivom, a cvetovi zlatno ute boje. Rasprostranjena je i raste veinom kao korov po poljima i vrtovima niih predela. Upotrebljava se kao i prethodna vrsta.

64. NETIK Impatiens noli tangere, porodica Balsaminaceae netici (netak, nedirak, kurjaa). Jednogodinja, sona zeljasta biijka sa sonom stabljikom koja moe da naraste do 60 cm pa i do jednog metra. Listovi su joj naizmenini, duguljasto-jajoliki, po ivici zupasti. U donjem delu stabljika je zadebljala u obliku vorova, a u gornjem delu je dosta razgranata. Cvetovi su uti i dosta krupni. Cveta od jula do avgusta.

Raste po sveim, humusom bogatim, zasenenim umama u brdskim i planinskim predelima veeg dela nae zemlje, naroito u severnijim krajevima. Cesto se javlja u velikom mnotvu.

Mogu da se upotrebljavaju sone stabljike i listovi sakupljeni u prolee dok je biljka jo sasvim mlada; od njih se spravljaju orbe, variva i pirei.

65. uVArKuA Sempervivum tectorum, porodica Crassulaceae jarii (zeji kupus, ednjak, vazdaiv). Viegodinja biljka sa brojnim debelim, mesnatim i sonim lis-tovima poredanim u debelu ruu pri zemlji, iz koje izbija takode mesnata stabljika visoka do 30 cm, na ijem se vrhu razvija krupan ukasto-crveni cvet. Cveta jula i avgusta.

Raste po viim brdima i planinama, na istaknutim, svetlim stenjacima.

Debeli soni listovi upotrebljavaju se kao salata i za spravljanje variva. Slino se upotrebljavaju i sledee vrste uvarkua:

66. pLAVA u VA r K u A Sempervivum glaucum, koja se javlja na slinim stanitima.

67. MALA u VA r K u A Sempervivum sc-hlechani, isto raste na slinim stanitima.

13

68. BELI JArI Sedum album, porodica C r a s s u l a c e a e jarii (beli e-dnjak, sitan uljevak). Sitna, sona, dugogodinja biljka, visoka do 10 cm, pri zemlji razgranata, sa mnogobrojnim sitnim, uskim, valjkastim i veoma sonim listovima koji obrastaju stabljiku sa svih strana. Pri vrhu stabljike razvijaju se beli ili bledoljubiasti cvetovi. Cveta od juna do oktobra.

Javlja se dosta esto po kamenitim mestima brdskih i planinskih predela u celoj naoj zemlji, esto u veoj koliini.

Upotrebljavaju se soni vrhovi stabljika sa listovima za salate, spravljanje orbi i variva. Moe da se upotrebi bez ogranienja i ne preti opasnost da se zameni sa nekom slinom kodljivom vrstom.

69. uTI JArLc Sedum acre (ud ednjak). Razlikuje se od bel-og prvenstveno po tome to ima ute cvetove i neto je sitnija biljka. Javlja se na slinim mestima, esto u znatnoj koliini.

Po ukusu je malo ljut, ali pri kuvanju gubi ljutinu i dobar je za gotovljenje jela od meanog divljeg povra. Katkada se upotrebljava i za spravljanje meanih salata.

70. Suru-IcA Filipendula hexapetala, poro-dica Rosaceae rua (konara, gripelj, el-udovo zelje, svinjurak). Viegodinja zeljasta biljka, koja naraste u visinu do 30 cm, sa duguljastim listovima, dvostruko reckasto izdeljenim, tako da se sastoje od preko 20 pari hstia. Na ilama biljke nalaze se okrugli zadebljali gomolji. Cvetovi su beli ili bledoruiasti, sitni i sloeni u grozdastu cvast pri vrhu cvetne stabljike; cvetaju od aprila do jula.

Veoma je rasprostranjena biljka u skoro celoj naoj zemlji, od nizina i pobra po dosta visoko u planine. Raste po suvim livadama i panjacima, po ivicama retkih umaraka, ukraj staza i puteva; esto se na nekoj livadi nalazi u veoma velikom broju.

Mladi proletnji listovi mogu da se upotrebljavaju

kao salata, a neto kasnije jo samo kao kuvano povre. Imaju specifian ukus, te je zato bolje da se meaju sa drugim divljim povrem. Gomolji imaju slatko-nagorak ukus i podseaju na gorke bademe. Mogu da se upotrebljavaju za jelo presni i na razliite naine pripremljeni, a i u meavini sa drugim krtolastim bilj-kama za spravljanje kaa, hleba i sl. Ne postoji opasnost od zamene sa nekom slinom kodljivom biljkom.

71. MEduNIka Filipendula ulmaria (movarna suruica, buditeljica, osinka). Sro-dna je prethodnoj vrsti, ali je mnogo via od nje, naraste preko metar u visinu, listovi su krupniji i sa krupnijim listiima; Koren nema gomolja; cvetovi su krupniji i takode sloeni u grozdasto-metliastu cvast pri vrhu cvetne stabljike, boje su ukasto-bele i dosta jakog prijatnog mirisa.

Raste na movarnim mestima, oko bara, potoka i jarkova, esto u veoma velikoj koliini na jednom mestu. Javlja se u skoro celoj naoj zemlji, od nizina i podbra pa dosta visoko u planinske predele.

Mladi listovi mogu da se upotrebljavaju kao povre, ali ih je zbog dosta jakog aromatinog mirisa bolje upotrebljavati u meavini sa drugim divljim povrcem. Predstavlja dobru sirovinu za kieljenje. Na mestima gde je ima u veoj koliini jedan ovek moe za jedan as da nabere do 3 kg upotrebljivih listova. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom slinom kodljivom biljnom vrstom.

72. KupINA Rubus fruticosus, porodica Rosaceae rue (ostruga, kupjena, kupinjaa). Viegodinji bun, visok do 2 m, veoma razgranat, sa dugim povijenim bodljastim ibovima, sa krupnim perastim listovima koji se sastoje od po 3 do 5 zupastih jajohkih listia na bodljikavoj peteljci. Cvetovi su beli ili crvenkasto-beli grupisani u titolikim cvastima na vrhovima ogranaka i cvetaju u toku celog leta. Plod je u obliku dosta krupne bobice, koja je, kad sazri, crne boje, sjajna i veoma slatka po ukusu.

Raste po ivicama uma, u svetlim umarcima, ukraj livada, staza, puteva, po skoro celoj naoj zemlji, od niih predela do srednjeg planinskog pojasa, esto u velikom mnotvu.

14

Od listova kupine moe da se pravi ukusan vitaminski aj, koji po aromi podsea na pravi (ruski). Plodovi predstavljaju izvrsno voe, koje moe da se jede presno i pripremljeno na razliite naine (suvo, kao kompot, pekmez, marmelada, sirup, ele i sl.). Kupine ne lie ni na jedan od otrovnih ili kodljivih divljih plodova. Obinoj kupini sline su i sledee vrste:

73. uMSka KupINA Ru-bus hirtus. Veoma je esta i raste u veini naih uma, naroito u kontinentalnom delu zemlje. bunovi su manji od obine kupine, sa sitnijim bodljama, belim cvetovima i neto sitnijim crnim slatkim plodovima.

74. NIZINSka KupINA Ru-bus caesius. Raste uglavnom po vla-nim mestima, oko reka, potoka, movara i sl. bunovi su niski, polegli, sa trodelnim listovima, koji su s donje strane svetlije boje, belim cvetovima i sa plaviastim, finim pepeljkom posutim plodovima slatko-kiselkastog ukusa.

75. prIMOr-Ska KupINA Rubus ulmifolius. Raste po suvim i kamenitim mestima uglavnom u primorskom podruju; cvetovi su ruiasti, a plodovi crni, slatki i veoma ukusni.

76. MALINA Rubus idaeus (maljuga, sunica, rlena kupina). Dr-venasti ib, visok do 1,5 m, sa neparno izdeljenim listovima, koji su s donje strane beliasti, belim cvetovima i crvenim plodovima, veoma ukusnim, nakiselo-slatkim i aromatinim.

Od svih vrsta kupina i malina upotrebljavaju se listovi za spravljanje vitaminskih ajeva, a plodovi predstavljaju ukusno voe i sirovinu za spremanje kompota, demova, sirupa i drugih slatkia.

77. uMSka JA-GOdA Fragaria vesca, porodica Rosa-ceae, rue (jagodnjaa, mamica, pozemljua). Niska zeljasta biljka, sa trajnim podankom iz koga svake godine izbijaju trodelni po ivici zupasti listovi i vree koje puu po zemlji; cvetovi su beli i grupisani su po nekohko u gornjem delu cvetne stabljike; cveta od aprila do poetka jula. Plodovi su mali, veliine sitnih lenika, slini bobama; sazrevaju od sredine maja do sredine avgusta, crveni su, nakiselo-slatki i aromatini.

Raste po svetlijim i otvorenijim umama, umarcima, umskim krevinama i poaritima, od nizina i pobrda do oko 1500 m nadmorske visine u planinama, esto u velikom mnotvu.

Od listova jagode spravlja se veoma ukusan i aromatian vitaminski aj, a plodovi se upotrebljavaju kao umsko voe, presni, sueni (i za aj), pripremljeni kao kompot, slatko, dem, sirup i sl. Na mestima gde se jagode javljaju u veem mnotvu, jedan ovek moe za jedan as da nabere oko 2 kg plodova. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom slinom kodljivom biljnom vrstom.

78. GuSJA TraVA Potvntilla anserina, porodica Rosaceae rue (beanica, bezanka, gusjak). Viegodinja zeljasta biljka sa tankom stabljikom, koja najee puzi, i duguljastim perasto izdeljenim listovima, dugakim 20 cm, sastavljenim od po 7 do 21 duguljastih duboko nazubljenih listia, koji su sa donje strane srebrnasto-sivkasti. Cvetovi su jasno uti, dosta krupni, a javljaju se od maja do kraja avgusta. Biljka ima trajan podanak, esto u obliku gomolja i dosta mesnat.

Javlja se u velikom delu nae zemlje, naroito u severnijim predelima, dok je u primorju uopte nema. Najvie raste u nizijama i pobrdu, a ree u planinskim predelima, gde se ograniava na donji planinski pojas. Raste na vlanim, esto i movarnim mestima, po vlanim i sveim livadama, oko reica, potoka, bara i slinih mesta, uvek na otvorenim povrinama i esto u velikom mnotvu.

Listovi gusje trave mogu da se upotrebljavaju za spravljanje ukusnog vitaminskog aja i kao povre za gotovljenje orbi, pirea, i slinih jela, sami ili u meavini sa drugim divljim povrem. Gomolji mogu da se kuvaju, peku i dodaju sirovinama za spravljanje kaa, hleba i sl. Na mestima na kojima se gusja trava

15

javlja u velikim koliinama, jedan ovek moe za jedan as da nabere do 3 kg listova ili da nakopa do 1,5 kg gomolja. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom slinom kodljivom biljkom.

79. VIraK Alchemilla vulgaris, po-rodica Rosaceae rue (vrkuta, gospin plat). Vie-godinja zeljasta biljka, koja naraste do 15 cm u visinu, sa listovima koji su dlanoliko izdeljeni, odozgo goli, a s donje strane, naroito oko ila, sa prileglim dlaicama; cvetovi su sitni, uckasti, skupljeni u gornjem delu cvetne stabljike u nepravilnu metliastu cvast. Cveta od maja do juna.

Raste po travnim povrinama, livadama i slinim mestima u najveem delu nae zemlje, uglavnom u planinskim delovima, esto u veem mnotvu.

Mladi listovi mogu da se upotrebljavaju za spravljanje vitaminskog aja, a isto tako i za orbe, variva i pirea, sami ili ee u meavini sa drugim zeljastim vrstima. Na mestima gde se javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da sakupi do 1,5 kg listova. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom kodljivom biljnom vrstom.

80. pLANINSKI VIraK Alchemilla alpestris, raste uglavn-om u predelima visokih planina, po planinskim panjacima i livadama. Stabljike i peteljke listova su obrasli prileglim dlaicama, listovi su bubreastog oblika; najvie do polovine krpasto izdeljeni. Upotrebljavaju se kao i listovi prethodne vrste.

81. pETrOVAc Agrimonia eupa-toria, porodica Rosa-ceae rue (trava celog sveta, kravica, velika oskorica). Zelj-asta biljka, koja moe da naraste do 60 cm u visinu, sa krpasto izdeljenim, na izgled grubim listovima tamnije zelene boje; cvetovi su uti, sakupljeni u vitke grozdove pri vrhu cvetne stabljike.

Cveta od maja do juna. Raste po travnim povrinama uz ivice umaraka, u svetlim retkim umama, ukraj staza, od nieg pobra do srednjih planina (do 1200 m nadmorske visine).

Mladi listovi do cvetanja biljke upotrebljavaju se za spravljanje vitaminskog aja blage arome, a i kao povre, u meavini sa drugim zeljastim biljkama, za spravljanje orbi, variva i sl.

82. dIVLJA ruA Rosa canina, porodica Rosaceae rue (pasja rua, ipak, ipkovina, epurika). Veoma razgranato iblje obraslo jakim trnovima, koje naraste u visinu do 3 m, sa vie povijenih grana, sa neparno perasto izdeljenim listovima, iji su listii ovalni, po ivici zupasti. Cvetovi su veliki, lepi, ruiasti ili beli i veoma prijatnog mirisa; cveta maja i juna. Plod je jajoliko-duguljast (ipkinja), zreo je naranasto-crvene boje, sjajan, oko 1 ,5 cm dugaak, sazreva septembra do oktobra.

Raste ukraj uma, u retkim, svetlim umarcima, meu bunjem, ukraj puteva i staza, od nizina do srednjeg planinskog pojasa, u skoro celoj naoj zemlji.

Mladi listovi se upotrebljavaju za spravljanje vitaminskih ajeva. Zreli plodovi se takode upotrebljavaju za spravljanje veoma ukusnog i aromatinog vitaminskog aja, a i za vitaminski koncentrat, pekmez, dem, ele i druge slatkie. Na mestima gde ima vie divljih rua i kad dobro rode, jedan ovek moe za jedan as da nabere do 3 kg plodova. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom slinom kodljivom biljnom vrstom.

83. pOLJSka ruA Rosa arvensis. Raste po slinim mestima kao i prethodna vrsta, ali u neto toplijim uslovima.

84. pLANINS-ka ruA Rosa pendulina. Raste po planinskim umama i ima tamnoru-iaste ili crvene cvetove.

16

85. ZIMZE-LENA ruA Rosa sempervirens. Raste u toplijim predelima, a naroito u primorju. Listovi su joj zimzeleni, koati, sa obe strane sjajni. Listovi i plodovi svih vrsta divljih rua upotrebljavaju se na isti nain.

86. JArEBIka Sorbus auc-uparia, porodica Rosaceae rue (jarebina, smrdlji-kovina, rebika). Omanje umsko drvo, koje naraste do 10 metara, retko i neto vie, uglavnom sa uspravnim granama; listovi su neparno perasto izdeljeni, po ivici plitko zupasti, malo iljati. Cvetovi su beli, neprijatnog mirisa, grupisani u titoliku cvast; cvetaju sredinom maja. Plod je dosta sitna bobica, kada uzri svetlocrvene je boje; sazreva septembra do oktobra; po ukusu je slatkasto-nakisela i nagorka, ali posle slane i prvih mrazeva u velikoj meri gubi gorinu.

Raste po umama u planinskim predelima u skoro celoj naoj zemlji, sem u najjunijim delovima i vojvoanskoj ravnici; ima je na brdima oko 500 m nadmorske visine pa do 1900 m. esto je dosta brojna i skoro svake godine obilno rodi.

Plodovi, naroito ubrani posle slane i prvog mraza (ranije su prilino gorki), mogu da se upotrebe za spremanje vonih ajeva i na razliite naine preradeni kao umsko voe, naroito u meavini sa drugim divljim voem (vitaminski koncentrati, demovi, pekmezi i sl.). Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom slinom kodljivom vrstom. Na mestima gde se javlja u veem broju, jedan ovek moe za jedan as da nabere do 5 kg plodova.

87. BrEKINJA Sorbus torminalis, porodica Rosaceae rue (brek, bokunja, brekulja, makolnica).Visoko umsko drvo (visoko do 10 m rede malo vie), jako razgranato i guste krune. Listovi su veliki oko 10 cm, po ivici su krpasti i nejednako krupnije zupasti. Cvetovi su beli, sitni i grupisani na dugakim peteljkama, cvetaju maja do juna. Plod je duguljasto-okruglast, dugaak do 1,5 cm, najpre crvenkasto-ukast, a kasnije, kad sazri, postaje sme sa beliastim takama; sazreva u oktobru.

Raste u velikom delu nae zemlje, u brdskim i planinskim svetlijim i toplijim umama do visine od oko 1500 m, naroito na krenjaku, na sunanim i suvljim mestima.

Plodovi sadre dosta tanina, te su opori, ali posle slane i prvog mraza postaju veoma ukusni i podseaju na mumule. Mogu da se beru i ranije, pa da se ostave da ugnjile. Upotrebljavaju se na razliite naine kao umsko voe. Sa jednog drveta moe da se nabere po nekoliko kilograma plodova. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom slinom kodljivom biljnom vrstom.

88. MuKINJA Sorbus aria, porodica Rosaceae rue (mukovnica, muk, mok). Vei bun ili omanje drvo koje naraste do 10 m u visinu, sa irokom i gustom krunom. Listovi su celoviti, oko 10 (i do 14) cm dugaki, a do 8 cm iroki, okruglasto-jajoliki, po ivici zupasti, sa donje strane beliasti, Mnogobrojni beli cvetovi sloeni su u rastresite grozdaste cvasti. Plod je bobiast, veliine i oblika krupnog graka, kad sazri (oktobra), svetlo je crvene do crveno-narandaste boje.

Raste po retkim svetlim umama, na stenjacima, medu retkim bunjem, na sunanim obroncima, po obodima livada u brdskim i planinskim predelima, najee na krenjakim terenima. esto se sree u veem broju.

Plod je dosta mesnat, branast, nakiselo-sladunjav, a posle slane i prvog mraza je znatno ukusniji. Moe da se upotrebi kao divlje voe, presno ili u meavini sa drugim plodovima. Od njega mogu da se sprave veoma hranljive kae; u meavini sa branom ili drugim hlebnim sirovinama koristi se za meenje hleba i sl. Sa jednog drveta u rodnoj godini moe da se nabere po nekoliko kilograma plodova. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom slinom kodljivom biljkom.

89. dIVLJA KruSka Pirus piraster, porodica Rosaceae rue. Drvo, koje naraste do 15 m visine, sa razvijenom krunom i veinom uspravnim granama; ogranci imaju trnovite zavretke. Listovi su jajoliki, nisu veliki a sa gornje strane su glatki i tamnozeleni, a sa donje bledi. Cvetovi su beli sa izrazito crvenim pranicima u sredini, grupisani po nekoliko na krajevima kratkih letorasta; cvetaju od kraja aprila do sredine maja. Plod je mnogo manji

17

nego u gajene kruke, okruglast i kad sazri, ukasto-zelene je boje. Sazreva septembra do oktobra.

Raste u retkim svetlijim uma-ma, naroito po ivicama uma i po umarcima, od pobrda do srednjeg planinskog pojasa. esto se na jednom mestu nalazi vie stabala.

Plodovi su, i kad sazru, dosta tvrdi i opori, ali kad prezru, a naroito kad ugnjile, veoma su ukusni i slatki. Mogu se upotrebiti kao i drugo voe - presni ili na razliite naine spravljeni, a takoe se od njih mogu praviti kolai, mogu se meati sa drugim hlebnim sirovi-nama za spravljanje hleba i sl. Sa jednog drveta moe da se nabere i do 30 kg plodova.

90. GLOGOVIcA Pyracantha coccinea, porodica Rosaceae rue (divlja trnovina, pirakanta). Dosta raz-granat bun, koji naraste do 1,5 m u visinu, sa trnovitim granama u malim, koastim, po ivici retko zupastim listovima. Cvetovi su beli, a plod je crvena bobiasta kotunica veliine krupnijeg graka, koja sazreva od oktobra do decembra.

Raste u primorju, a vrlo esto se gaji po parkovima i naseljima i van ovog podruja.

Mesnati deo ploda je branjav, malo opor i moe da se koristi za jelo presan ili prireen na razliite naine (kao meavina za marmelade, za spremanje kaa, hleba i sl.). Veoma obilno rodi, a moe da se bere u toku cele zime. Prene semenke slue kao zamena za kafu. Ne moe da se zameni sa nekom slinom kodljivom biljkom; eventualno moe da se zameni sa glogom, iji su plodovi nekodljivi i takode jestivi.

91. crVENI GLOG Crataegus oxyacan-tha, porodica Rosaceae rue (glogovac, beli trn). Ovei bun ili nisko drvo, koje naraste do 5 m u visinu, sa veoma razgranatom krunom i dosta trnovitim granama. Listovi su veliki do 4 cm i duboko urezani na tri ili pet krpastih nejednako zupastih renjeva. Cvetovi su beli ili ree ruiasti, grupisani po nekoliko u titoliku cvast; cvetaju maja do juna. Plod je bobiasta kotunica veliine graka, kad uzri crvene boje. Sazreva septembra do oktobra.

Raste u svetlim retkim umama, po umarcima, ivicama uma, meu bunjem. Veoma je rasprostranjen po skoro celoj naoj zemlji, od nizina do srednjeg planinskog pojasa, a javlja se pojedinano ili po nekoliko primeraka nablizu.

Plodovi (gloginje) su branasti i malo nakiseli. Mogu da se upotrebe za jelo presni ili spremljeni na razliite naine, a oslobodeni kotica i kao sirovina za spremanje hranljivih kaa, hleba i slino. Sa jednog stabla moe da se nabere po nekoliko kilograma plodova. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom slinom kodljivom biljnom vrstom.

92. BELI GLOG Crataegus monogyna. Raste na slinim mestima kao i prethodna vrsta, a moe da poraste i neto vii. Listovi su neto dublje useeni na renjeve, a cvetovi neto sitniji od crvenog gloga i razvijaju se kasnije. Plod je takode crven, a sadri samo po jednu semenku, dok prethodna vrsta ima po 2 do 3 semenke. Upotrebljava se na isti nain.

93. TrNJINA Prunus spinosa, porodica Rosaceae rue (trn, trnula, crni trn). Nizak, jako razgranat i gust bun, koji naraste do 2 m u visinu. Listovi su malo izdueno jajoliki, po ivici sitno zupasti. Mnogobrojni sitni beli cvetovi, pojedinani ili po 2-3 zajedno, rasporedeni su du granica; cvetaju aprila do poetka maja, pre listanja. Plod je plaviasta okrugla kotunica, veliine krupnog graka, po povrini posuta sivkastim pepeljkom; sazreva u septembru i oktobru, a zreli plodovi ostaju dugo na granicama, esto cele zime.

Veoma je rasprostranjena i raste pojedinano ili u veem broju, esto u meavini sa drugim bunjem po umarcima, u retkim svetlim umama, po ivicama uma, ukraj puteva, ograda, na kamenjarima i slinim mestima, od nizina pa do preko 1000 m nadmorske visine.

Plod je mesnat, slatkasto-nakiseo i veoma opor, a posie slane i prvih mrazeva mnogo je ukusniji i ima manje oporosti. Moe da se upotrebi sve ili suen za jelo, za spremanje ajeva, kompota, za razne vone preraevine i sl.

94. MAGrIVA Prunus mahaleb, porodica Rosaceae rue (raeljka). Vei bun ili omanje drvo, do 5 m visine,

18

sa irokom retkom krunom. Listovi su tamnozeleni, sjajni, oko 4 cm dugaki, okruglasto-jajoliki, po ivici sitno zupasti. Sitni beli cvetovi grupisani su u titolike grozdaste cvasti; cvetaju aprila do maja pre listanja. Plod je okruglasta kotunica veliine sitnog graka, sona i kad sazri, crne je boje.

Raste u junim, toplim predelima, posebno u primorju, mada se mestimino sree i u kontinentalnom delu nae zemlje, naroito na kru, gde se nalazi na sunanim obroncima.

Plodovi, koji su dosta slatki, ali i nagorki i opori, retko se upotrebljavaju za jelo presni, ve ee preradeni i u meavini sa drugim divljim voem, a i osueni za spremanje vonih ajeva.

95. dIVLJA TrE-NJA Prunus avium, porodica Rosaceae rue (drobnica, crna trenja). umsko drvo, visoko 15 do 20 m, sa retkom krunom. Listovi su jajasto-duguljasti, iljati, dugaki nekoliko santimetara, po ivici zupasti. Veoma lepi beli cvetovi javljaju sc istovremeno sa listovima, krajem aprila do poetka maja. Plod je okrugla kotunica, do 1 cm u preniku, kad sazri (u avgustu), crne je boje.

Raste skoro u celoj naoj zemlji, i to po meovitim umama, na neto reim mestima, po umarcima, na rubovima uma, od niih brda do oko 1500 m visine.

Plod je sladak, neto nagorak i malo nakiseo. Upotrebljava se kao umsko voe presan ili na razliite naine preraden.

96. BAGrEM Robinia pseudo-acacia, porodica Leguminosae mahunarke (bagren, bagrena, bela bagrena). umsko drvo visoko 20 (do 25 m) sa retkom krunom i granama obraslim trnjem; listovi su neparno perasto izdeljeni dugaki 20-25 cm, sastavljeni od 9 do 17 jajolikih listia koji su po ivici celi. Brojni beli, veoma mirisni cvetovi sloeni su u visee grozdaste cvasti; cvetaju krajem maja ili poetkom juna. Plod je pljosnata mahuna, dugaka 5 do 10 cm.

Poreklom je iz Severne Amerike, odakle je davno prenet i veoma rairen po Evropi i naoj zemlji, te danas, na mnogim mestima, sainjava cele umice, najee po ravnicama, u pobrdu i u donjem planinskom pojasu, na pesku ili peskovitim zemljitima.

Cvetni grozdovi mogu da se upotrebe sa testom i eerom za pravljenje prenica, slino palainkama, a od suvih cvetova spravlja se ukusan aromatian aj. Svee i mekane mahune sadre hranljive materije i mogu da se kuvaju slino boraniji, a takoe i da se sue i na razliite naine konzerviu. Seme sadri dosta belanevina, pa moe da se gotovi slino pasulju, mada je ulje, koga ima u semenu, malo nagorko. Od semena takode moe da se dobije brano, od koga mogu da se spravljaju kae i hleb, naroito ako se razliitim postupcima iz njega odstrani ulje. Proprene zrele semenke su ukusna zamena za kafu.

97. dETELINA Psoralea bituminosa, porodica Leguminosae mahunarke (velika modra djetelina, detelina modra cvita, djeteljnjak). Viegodinja zeljasta biljka koja naraste do 50 cm u visinu. Stabljika joj je obrasla retkim maljama. Listovi su trodelni, kao u deteline, a listii su po ivici celi. Cvetovi su dosta veliki, ljubiasti; cvetaju od marta do maja. Raste u toplim predelima, naroito u priobalskom pojasu primorja.

Mladi proletnji izdanci i listovi pre cvetanja biljke mogu da se upotrebljavaju kao povre za spravljanje orbi, variva i pirea, sami ili jo bolje u meavini sa drugim zeljastim vrstama. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom slinom kodljivom biljkom; moe da se zameni samo sa detelinom, koja je nekodljiva i takode jestiva.

98. BELA dETELI-NA Trifolium repens, porodica Leguminosae - mahunarke (puzea djetelina, krsti kume dete). Viegodinja zeljasta bilj-ka niska rasta, sa dosta razgranatom stabljikom i trodelnim listovima. Sitni, beli, a pred precvetavanje bledocrvenkasti cvetovi sloeni su u loptaste svetne glavice; cvetaju od maja do avgusta.

Rasprostranjena je po livadama i panjacima irom cele nae zemlje, od nizina pa dosta visoko u planine; esto se javlja u velikom mnotvu, pokrivajui velike povrine.

Mladi listovi mogu da se koriste kao vitaminska salata i povre, najee u meavini sa drugim zeljastim vrstama, a mogu i da se kisele. Ponegde se i cvetne glavice upotrebljavaju za kuvanje i jelo.Takoe se upotrebljavaju i mnoge druge vrste detelina. Naveemo neke od njih.

19

99. BArSka dETELINA Tri-folium hybridum (ve-dska detelina, izrodica). Liske ove deteline su jajolike, cvetovi beli ili ruiasti, a kasnije tamniji. Rasprostranjena je po livadama i panjacima u najveem delu nae zemlje.

100. LIVAdSka dETELINA Tri-folium pratense (crvena detelina, kravljaa, detela). Njeni listovi obino imaju belu pegu, a cvetovi su grimiznocrveni; veoma je rasprostranjena po livadama i panjacima skoro cele nae zemlje, a mestimino se i gaji.

101. NOuraK Chamaenerion angusti-folium, porodica Oeno-theraceae vrbovnice (kiprovina, vrbovica, svilovina, ciperje). Vie-godinja zeljasta biljka, visoka do jednog metra pa i vie, sa uskim listovima veoma slina vrbovim, od kojih su prizemni poreani u krug oko cvetne stabljike, a gornji su naizmenino obrasli du stabljike sve do njenog vrha, gde se nalazi klasasta cvast sa brojnim ruiasto-crvenim cvetovima. Cveta od juna do avgusta. Plod je dugaka uska mahuna, iz koje posle pucanja ispada seme sa belim svetlastim vlaknima.

Veoma je rasprostranjena biljka u svim naim krajevima od brdskih predela pa sve do oko 2500 m nadmorske visine. Raste u retkim umama, na proplancima, po ivicama uma, na seinama, krevinama, naroito mnogo po poaritima, uz mee, puteve, ukraj umskih pruga i na slinim mestima, esto u veoma velikoj koliini.

Mladi proleni izbojci, soni vrhovi stabljike, mladi listovi, i prizemni sa stabljike, upotrebljavaju se kao rana proletnja salata, a takode i za spravljanje orbi, variva i pirea, najee u meavini sa drugim divijim povrem. Mladi izbojci mogu da se spravljaju kao pargla. Mlado korenje se takode upotrebljava

kao pargla. Razvijeni koren, naroito u jesen, sadri dosta skroba, zatim eera, tanina i drugih materija i moe da se upotrebljava za dobijanje skroba, kao hlebna sirovina i sl. Listovi se upotrebljavaju kao zamena i falsifikat ruskog aja. Svi delovi mogu da se koriste bez ogranienja. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom drugom slinom kodljivom biljkom. Na mestima na kojima se nourak javlja u velikim koliinama, jedan ovek moe za jedan as da sakupi do 3 kg listova ili do 5 kg mladih izbojaka sa vrcima stabljika ili do 2,5 kg korena.

102. uMSka SVILOVINA Epilobium montanum (umska vrbovica). Manja je od prethodne vrste i ima krae okruglastije listove.

Rasprostranjena je u svim naim umskim podrujima, od srednjih brda do visokih planina, gde raste u meovitim liarskim i liarsko-etinarskim umama, ispod neto reeg sklopa drvea i na progalinama sa manje trave.

Listovi mogu da se koriste od prolea pa sve do kasne jeseni, a upotrebljavaju se kao salata, za orbe i variva i kao zamena za aj.

103. ruIASTI NOuraK Epilobium roseum (crveni nourak). Rasprostranjen je skoro u celoj naoj zemlji, a raste po vianim mestima, pored jaraka i sl. Listovi su mu na dosta dugakim peteljkama, stabljika veoma razgranata. Cvetovi su mnogobrojni i bledoruiasti ili beliasti.

104. drEN Cornus mas, porodica Cornaceae - drenovi (drenjina, drenovina, drenak). bun ili omanje drvo, koje retko naraste vie od 5 m. Listovi su na kratkoj peteljci, po obiiku jajoliki ili eliptini, po ivici ceii, pri vrhu uiljeni, dugaki do 10 cm i sa obe strane malo maljavi. Cvetovi su sitni, uti, mnogobrojni, grupisani u titove. Cveta rano u prolee pre listanja. Plod je duguljasta crvena kotunica (drenjina) sa vrstim mesom, koja sazreva

20

krajem avgusta, slatko nakiselog je i poneto oporog ukusa, a kad prezri sasvim je mekana i gubi oporost.

Rasprostranjen je u najveem delu nae zemlje, od nizine do srednjih planina, a ponegde se i gaji. Raste na toplijim i svetlijim mestima, u redim umama i po njihovoj ivici, meu bunjem i po ivicama livada, na bunjem obraslim kamenjarima.

Zreo a naroito prezreo plod veoma je ukusan i prijatan za jelo, i sve i preraen; upotrebljava se, sam ili u meavini sa drugim divljim plodovima, za spravljanje pekmeza, marmelade, a moe i da se sui i uva za zimu te da se upotrebljava kao suvo voe ili za spremanje vonog aja.

105. MEJA ApA Heracleum sphondylium, poro-dica Umbelliferae titare (medvei dlan, medvea stopa, deen, planinska petrusinka). Dvogodinja ili viegodinja zeljasta biljka, koja naraste do 100 pa i znatno vie santimetara u visinu. Listovi su vrlo veliki, krpasti i izdeljeni, a po ivici zupasti, hrapavi; gornji su neto manji. Stabljika je uplja i pri vrhu nosi razgranatu krupnu titastu cvast sa velikim brojem krupnijih belih ili zelenkastih cvetova. Cela biljka je veoma aromatina. Cveta juna.

Rasprostranjena je u celoj naoj zemlji, a raste po sveim i vlanijim mestima, od brdskih predela do visoko u planine, u reim umama, na proplancima ukraj potoka i reica, u vlanim umskim partijama po umaricama i slinim mestima.

Mladi listovi su soni. Upotrebljavaju se za salatu, orbe, variva, pire, nadeve i sl. Upotrebljava se za popravljanje ukusa orbi. Mlade stabljike sa jo neotvorenim cvetnim pupoljcima poparene vrelom vodom i uvaljane u brano mogu da se pre na ulju. Lisne drke, sa kojih je oguljena pokoica, mogu da se mariniraju i ostavljaju za zimu. Svi ovi delovi mogu da se upotrebljavaju od ranog prolea do sredine leta, a isto tako i naknadni izbojci u jesen. Koren sadri znatne koliine eera i skroba i moe da se upotrebljava za dobijanje sirupa; osuen se melje u brano i moe da se koristi kao dodatak uz sirovine za pripremanje hleba. Na mestima na kojima se meja apa javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da sakupi do 5 kg upotrebljivih zeljastih delova, ili da iskopa do 2 kg korena. Biljka moe da se upotrebljava bez ogranienja i ne postoji opasnost da se zameni sa nekom drugom, slinom, kodljivom biljkom. Slino se upotrebljavaju i sledce vrste meje ape:

106. VELIka MEJA ApA Heracleum sibiricum (meenja apa, duda-lena). Javlja se na slinim mestima kao i prethod-na. Cvetovi joj ukasti.

107. ApIcA Heracleum pyre-naicum. Javlja se na slinim mestima, a ima bele cvetove.

108. MATAr Crithmum maritimum, porodica Umbelliferae titare (motrika, motar, morski koper, omaalj, ulac). Viego-dinja zeljasta biljka, koja esto raste u bokorima. Stabljika joj je glatka, ukasta do 30 pa i 50 cm visoka, sa titastom cvasti pri vrhu, sastavljenom od veeg broja sitnijih ukasto-zelenih cvetova. Listovi su uski, kopljasti, mesnati, modrozelene boje. Cela biljka je veoma aromatina i jako mirie. Cveta skoro celo leto.

Rasprostranjena je u naem primorju i na ostrvima uz morsku obalu, na mestima do kojih dopiru morski talasi, a katkada i neto dalje od mora, po meama, zidovima i zaputenim krovovima. esto moe da se nae u veoj koliini.

Mladi soni delovi i listovi sadre neto vitamina C i karotina, slabog su ukusa i veoma aromarini. Mogu da se upotrebe za salatu, za spravijanje orbi i variva, ali zbog jakog mirisa samo u meavini sa drugim vrstama divljeg povra.

109. SEdMO-LIST Aegopodium podagraria, porodica Umbelliferae titare (bazjan, kozja noga,

21

regovaa, regaa). Viegodinja zeljasta biljka, koja naraste preko 50 (do 100) cm u visinu. Stabljika joj je uspravna, izbrazdana, iznutra uplja, a pri vrhu razgranata. Listovi su uglavnom prizemni, na duoj drci, izdeljeni na 7 jajolikih listova (otuda mu dolazi i ime) koji su po ivici sitno zupasti. Du stabljike ima malo listova, sastavljenih od po tri manja iljasta listia. Cvetovi su mnogobrojni, beli, rede ruiasti, sloeni u veliku titastu cvast pri vrhu stabljike. Cveta od aprila do poetka septembra.

Rasprostranjen je po celoj naoj zemlji, od pobra pa do oko 1500 m nadmorske visine, a raste na vlanim zasenenim mestima u retkim umama, po ivicama uma, umarcima, ivicama livada, blizu potoka i na slinim mestima, esto u veem mnotvu.

Listovi su dosta aromatini i po ukusu podseaju na tanin. Mogu da se koriste (mladi i meki) skoro u toku cele vegetacione periode za spravljanje orbi, variva i sl. najbolje u meavini sa drugim divljim povrem, kome popravljaju ukus. Na mestima gde se javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da nabere oko 5 kg upotrebljivih listova. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom slinom kodljivom biljkom.

110. dIVLJA MrKVA Daucus carota, porodica Umbe-lliferae titare (divlja argarepa, mrkvica, divlji koren, merlin). Dvogo-dinja zeljasta biljka, koja naraste do 80 cm (pa i preko i 1 m) u visinu i ima dosta dugaak, vretenast, beliasto ukast koren. Stabljika je uspravna, dosta razgranata i uplja. Listovi su dvostruko do etvorostruko perasto izdeljeni. Cvetovi su mnogobrojni, sitni, beli, pri vrhu stabljike ili ogranaka sloeni u poiri tit, koji je po precvetavanju u sredini neto udubljen. U sredini cvasti nalaze se, kao tamna mrljica, nekoliko tamnocrvenih, crnkastih cvetia. Cveta od aprila do poetka avgusta.

Rasprostranjena je u celoj naoj zemlji, od nizina pa dosta visoko u planine, a javlja se u vie varijeteta po suvim zatravljenim mestima i livadama, ali i po sveim i vlanim, kao gust korov po zaputenim njivama, ukraj puteva, kraj ograda i meda, po retkim svethm umarcima i na slinim mestima.

Listovi su prilino aromatini i mogu da se upotrebljavaju naroito u prolee, rano leto i od jesenjih naknadnih izbojaka, za spravljanje orbi i variva, sami ih, jo bolje, u meavini sa drugim divljim povrem kome daju ukus zaina. Koren, dok je mlad, moe da se koristi za jelo sve ili kuvan, a kasnije kao zain, naroito u supama. Mada u ovoj porodici biljaka ima i kodljivih, pa i otrovnih vrsta, divlja

mrkva im nije mnogo slina, pa je paljiv sakuplja ne moe zameniti sa nekom od takvih vrsta.

111. pLANIka Arbutus unedo, porodica Ericaceae vresovi (prpak, planiac). Razgranati zimzeleni bun, koji moe da naraste i do veliine omanjeg drveta visokog do 8 m. Listovi su mu jajoliko-duguljasti, po ivici retko plitko zupasti, koasti i sjajni i u znatnoj meri podseaju na lovorove. Cvetovi su mali, beli do zelenkastobeli i u grozdiima sastavljenim od po vie cvetia; cveta jo za vreme zime. Plod su dosta krupne, loptaste, crvene bobe (maginje), veliine manjeg oraha, narandasto-crvene boje i spolja sline okrugloj zreloj jagodi, branasti i veoma ukusni; sazrevaju kasno u jesen ih ak u zimu, pa se ee dogada da se na jednom bunu nalaze cvetovi i zreli plodovi.

Rasprostranjena je samo u uem primorskom pojasu i na jadranskim ostrvima, gde raste u gustim ibljacima (makiji), sa hrastom esvinom, primorskom klekom, crnim jasenom i drugim bunasto-drvenastim biljnim vrstama.

Plodovi su veoma hranljivi i ukusni, bogati eerom i vitaminima, a naroito vitaminom C. Mogu da se jedu presni, ali ne u velikoj koliini, jer mogu da izazovu lake prolazne poremeaje dok su u manjoj koliini potpuno nekodljivi. Kuvaju se kao kompot, preraduju u marmelade i sl. Ne postoji opasnost da se zamene sa plodovima neke slune kodljive biljke. Listovi mogu da se upotrebljavaju kao zain umesto lovorovih listova.

112. JAGOrE-VINA Primula vulgaris, porodica Primulaceae jaglika (jaglac, jagarina, jaghe, jagolnica, jaglec, krape, igavec, piskavka). Viegodinja zeljasta biljka, visoka 5 do 10 cm. Listovi su prizemni, ukastozelene boje, duguljasto-jajasti, naborani, sa veoma izraenim lisnim ilama, koje se potpuno suavaju u sasvim kratku drku. Cvetovi su jasno uti, na duim peteljkama koje izbijaju pravo iz prizemnog bokora. Cveta u rano prolee.

Rasprostranjena je skoro po celoj naoj zemlji, od nizina pa do oko 1200 m nadmorske visine.

22

Raste po livadama sa niskom travom, u retkim svethm umama, na umskim proplancima, meu bunjem, po ivicama uma i na slinim mestima.

Listovi sadre veoma velike koliine vitamina C i spadaju meu najbogatije izvore ovog vitamina. Upotrebljavaju se svei za salatu, zatim za spravljanje orbi, variva, pirea, nadeva i sl. Smatra se da ve nekoliko sveih listova mogu da zadovolje dnevnu potrebu oveka za vitaminom C. Ne treba ih upotrebljavati u velikoj koliini poto sadre saponina, pa u takvom sluaju mogu da budu kodljivi. Ne postoji opasnost da se zamene sa listovima neke druge sline vrste, koja bi i u manjoj koliini bila kodljiva. Na mestima na kojima se jagorevina javlja u neto veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da nabere do 1 kg upotrebljivih listova. Listovi se mogu upotrebljavati i za spravljanje vitaminskih ajnih meavina. Slino mogu da se koriste i sledee vrste jagorevina:

113. JAGLIka Primula veris (vesnaak, rani jaglac, galina, gregorica, jagotac, kljuarica, kunjavac, prvi cvit). Neto je manje rasprostranjena od prethodne vrste. Raste uglavnom po livadama. Cvetovi su tamnoute boje i po nekoliko se nalaze u obliku titia na duoj drci. Listove ne treba upotrebljavati u velikoj koliini poto mogu da budu kodljivi od sadraja saponina.

114. praVI JAG-LAc Primula elatior (lestegin). Dosta je rasprostranjena po skoro celoj naoj zemlji. Raste po livadama viih brda i planina. Cvetovi su mu bledouti i stoje po nekoliko u titiu na duoj drci. Listove ne koristiti u velikoj koliini poto mogu da budu kodljivi.

115. pOpONAc Convolvulus arvensis, porodira Convolvulaceae poponci (slak, ladole, poljski slak, njivni slak, brstanica, bijeli ador, tutuljak). Viegodinja zeljasta biljka koja se kao povijua prua

po zemlji ili uvija oko susednih vrstih biljaka. Listovi su strelastog oblika. Cvetovi su u obliku levka ili fieka, a boje su bele ih ruiaste. Cveta juna i jula.

Veoma je rasprostranjena biljka u celoj naoj zemlji, najee kao korov. Ima je od nizina pa do viih brda. Raste po kamenitim, suvljim, slabo zatravljenim mestima, kraj puteva i staza, po njivama, zaputenim oranicama i na slinim mestima.

Mladi listovi se upotrebljavaju za spravljanje orbi, variva, pirea, za nadeve i slino, i to bez ogranienja. Malo stariji listovi imaju specifian miris i ukus, pa ih treba meati sa drugim divljim povrem. Na mestima na kojima se poponac javlja u veoj koliini jedan ovek moe za jedan as da sakupi 0,5 kg upotrebljivih listova. Ako je sakuplja neizveban, moe da se desi da je zameni sa sledeim vrstama: vijuasom (Polygonum convolvulus), koji raste po umarcima i travnim mestima kao povijua, nekodljiv je i jestiv, i velikim vijuasom (Polygonum dumetorum), koji raste na slinim mestima i takode je nekodljiv.

116. pLuNJAK Pulmonaria officinalis, porodica Boraginaceae gavezi (pluenica, kudravac, digerinjak). Viego-dinja zeljasta biljka, mahom niska, ali moe da naraste i do 50 cm. Stabljika je dlakava. Listovi su najveim delom prizemni i poredani su u krug oko stabljike, duguljasto-jajohki, dugi su do 15 cm, a iroki do 5 cm, zeleni, esto sa beliastim ih svetlo-zelenim pegama, usled ega podseaju na plua (ime!) i imaju dosta duge peteljke; po povrini su kratkodlakavi. Du cvetne stabljike nalaze se po 2-3 znatno manja naspramna lista sa veoma kratkom peteljkom ili i bez peteljke. Cvetovi su levkastog oblika, najpre ruiasti, a zatim ljubiasto-plavkasti, i ima ih po nekohko u nepravilnoj cvasti. Cveta sredinom prolea.

Rasprostranjen je u skoro celoj naoj zemlji, ali vie u sredinim, severnim i severozapadnim krajevima, od pobrda pa dosta visoko u planine. Raste po umama, ibljacima, na prorectenim mestima, ukraj umskih staza i puteva, uvek na neto sveijim mestima. esto se nalazi u vecem broju na jednom mestu.

Mladi listovi, koji sadre vitamine C i A, sluzi i drugih sastojaka, upotrebljavaju se za spravljanje orbi, variva, pirea, za nadeve i sl. a ree i za salatu, sami ili, ee, u smei sa drugim divljim povrem. Jelo spravljeno od mladih listova plunjaka vrlo je ukusno. Mogu se upotrebljavati bez ogranienja jer ne izazivaju nikakve poremeaje, a ne postoji ni opasnost da se zamene sa nekom drugom kodljivom biljnom vrstom. Na mestima na kojima se plunjak javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da sakupi 1,5 do 2 kg upotrebljivih listova.

23

117. pOGANEVA TraVA Physalis alkekengi, porodica Sola-naceae pomonice (ljoskavac, poljuskavac, vuja jabuica, mjehurac). Viegodinja zeljasta biljka, visoka do 50 cm. Iz razgranatog podanka raste uspravna stabljika, esto razgranata, sa jajohkim listovima. Cvetovi su zvonoliki, zelenkastobele boje; cvetaju u junu. Plod su kao trenja krupne crvene sjajne bobice, koje se nalaze zatvorene u mehurastoj aici koja po obliku podsea na malu papriku baburu takode crvene boje; sazrevaju rano u jesen.

Rasprostranjena je skoro u celoj naoj zemlji, od nizina do srednjeg planinskog pojasa, a ponegde se i gaji kao ukrasna biljka. Raste po umama, stenovitim umarcima, ukraj ograda, uvek na neto sveijim mestima, naroito na krenjakim terenima.

Zrele bobice, koje su slatko-kiselkastog i esto malo nagorkog ukusa, sadre dosta vitamina C, eera i drugih sastojaka i mogu da se upotrebljavaju kao prijatno osveavajue voe, presne ili na razliite naine preradene. Pri branju treba da se pazi da se ne otkidaju i delovi mehuraste aice, koja je u znatnoj meri gorka i kodljiva. Mogu da se upotrebljavaju bez ogranienja, a slinih bobica, tako zatvorenih u mehurastoj aici, koje bi bile kodljive nema, te ne postoji opasnost od nepoeljne zamene.

118 . MrTVA KOprIVA Lamium album, porodica Labiatae usnatice (bela kopriva, maronica, ibrat, prisadence). Viegodinja zeljasta biljka, visoka do 30 pa i 50 cm, slabije razgranata, sa etvr-tastom upljom stabljikom, koja je u gornjem delu maljava. Listovi su rasporedeni unakrsno po dva uz stabljiku i po obliku podscaju na listove prave koprive. Cvetovi su beli, a ree i beloruiasti. Cveta od maja do avgusta, a katkada i naknadno u jesen sve do zime.

Rasprostranjena je u veem delu nae zemlje, ree u nizinama, a mnogo ee u brdskim prede-lima sve do oko 1500 m nadmorske visine. Raste po umama, ivicama umskih proplanaka, medu bunjem, na umskim proredenim mestima, na zaputenim i zakorovljenim travnjacima, ukraj puteva, ograda i na slinim stanitima. Mestimino moe da se nae u veoj koliini.

Mladi listovi i celokupni soni delovi biljke imaju blagu prijatnu aromu i mogu da se upotrebljavaju za spremanje meanih salata, orbi, variva, pirea i sl. Koren i podzemno stablo sadre vitamina C, neto karotina i eera. Mogu da se kuvaju i na razliite naine prireuju za jelo. Soni delovi biljke mogu bez ogranienja da se koriste od prolea do kasne jeseni, a katkada upotrebljivi delovi mogu da se nau i ispod snega. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom slinom kodljivom biljkom. Na mestima gde ima vie mrtve koprive, jedan ovek moe za jedan as da sakupi do 1 kg upotrebljivih biljnih delova. Mogu se upotrebljavati i sledee vrste mrtve koprive:

119. MrLJAVA MrTVA KOprIVA Lamium maculatum (pegava mrtva kopriva, medi, vinovlje, prisa-dnica, pezdeivlje). Raspro-stranjenija je od prethodne vrste, a od nje se razlikuje po tome to na sredini listova obino ima oveu belu mrlju, a cvetovi su joj crvenkasti.

120. crVENA MrTVA KOpr-IVA Lamium purpureum (purpu-rna mrtva kopriva, medavac, cmrkaljka, ibrt). Jednogodinja zeljasta biljka sa crvenim cvetovima. Raste na slinim mestima kao i prethodne vrste. Rasprostranjenija je od bele mrtve koprive. Takoe se upotrebljavaju i sledee vrste veoma srodne mrtvoj koprivi:

121. dOBrIIcA Glechoma hederaceae (dobriavka, samobajka, vrtan-trava, konderman, ognjenec, marni slak). Viegodinja zeljasta biljka, neto nia od mrtve koprive, sa delimino pu-zeim, a delimino uzdi-gnutim delovima stabljike. Listovi su dosta slini mrtvoj koprivi, ali su vie bubreasto-srcastog oblika, veoma malo maljavi. Cvetovi su plaviasto-ljubiasti. Cveta od aprila do kraja juna, a esto ponovo u jesen. Cela biljka je veoma aromatina.

24

Rasprostranjena je u celoj naoj zemlji, sem u uem primorskom pojasu. Raste u retkim, sveim svetlijim umama, na iskrenim mestima, sveim i vlanim livadama i travnjacima, ukraj ograda, ivica, puteva, kao korov po zaputenim njivama, vrtovima, vinogradima i na slinim mestima, esto u velikoj koliini.

Mladi listovi i soni vrni delovi stabljika upotrebljavaju se za spravljanje meovitih salata, za orbe, variva, nadeve i sl. Zbog posebnog ukusa ne treba je kuvati samu ve u manjoj koliini u meavini sa drugim biljkama. Na mestima na kojima se javlja u veoj koliini jedan ovek moe za jedan as da sakupi do 2 kg upotrebljivih delova.

122. MALJAVA dOBrIIcA Glechoma hirsuta (maljava samobajka, pikasta pokrivka). Razlikuje se od pr-ethodne vrste po tome to su joj listovi i stabljika mnogo maljaviji, a cela biljka je razvijenija. Veoma je rasprostranjena, a raste vie u sklopljenim umama nego na otvorenom prostoru. Sadri sline sastojke kao i prethodna vrsta i upotrebljava se na isti nain.

123. crNJuA Prunella vulgaris, porodica Labiatae usnatice (skrualina, krialj, elinica, gorta-nka). Viegodinja zeljasta biljka, koja naraste do 50 cm u visinu, razgranata u vie stabljika, veinom poleglih, a ree uzdignutih. Listovi su nasuprotni, jajoliko-duguljasti, na peteljkama, a s obe strane imaju malo malja. Cvetni ogranci biljke uvek su uspravni. Cvetovi su plavo-ljubiasti i skupljeni pri vrhu cvetnog ogranka u nepravilnu klasoliku cvast. Cveta od druge polovine maja do avgusta. a esto ponovo i u jesen, naroito na mestima koja se kose.

Rasprostranjena je po celoj naoj zemlji, od nizina pa dosta visoko u planine, gde moe da dopre i do 2000 m. Raste po zatravljenim mestima, na livadama, panjacima, po retkim umarcima, ivicama uma, retkim svetlim umama, oko puteva i staza i na slinim mestima. esto moe da se nae u velikoj koliini na jednom mestu.

Mladi listovi mogu da se upotrebljavaju za jelo, ree kao salata, a ee za spravljanje orbi, variva i slinih jela, sami ili, ee, u meavini sa drugim

biljnim povrem. Mogu da se koriste bez ogranienja, jer ne izazivaju nikakve poremeaje, a ne postoji ni opasnost da se zamene sa nekom drugom kodljivom biljnom vrstom. Slino obinoj crnjui mogu da se upotrebljavaju i listovi od krupnocvetne crnjue Prunella grandiflora, koja je neto vea, sa veim listovima i krupnijim cvetovima, a javlja se na slinim stanitima u planinskim predelima.

124. MATI-NJAK Melissa officinalis, porodica Labiatae usnatice (matoina, matinj-aa, pelinja metvica, elinjak, rojevac). Viegodinja zeljasta biljka sa razgranatom, uspravnom ili katkad pri osnovi poleglom stabljikom, koja naraste do 50-80 cm u visinu. Listovi su naspramni, jajoliki, malo zavrnuti, iljasti, po ivici zupasti; kao i cela biljka, obrasli su redim maljama. Otvorenoljubiasti do beliasti cvetovi razvijaju se u pazuhu gornjih listova; cveta od juna do avgusta.

Domovina biljke je Sredozemlje, odakle je gajenjem preneta u nau zemlju i danas je ima u brdskim predelima u grmlju, po ivicama uma, u svetlim toplijim umama, nedaleko od naselja, uz ograde i sl.

Ceo gornji deo biljke ima veoma prijatan miris na limun i upotrebljava se za spravljanje aromatinog ajnog napitka, koji ima i lekovito dejstvo. Listovi mogu da se koriste i kao zain pri spravljanju raznih poslastica, umesto limuna, ali se ne kuvaju, jer time gube miris, ve se dodaju na kraju pripremanja jela.

125. VraNILOVA TraVA Origanum vulgare, porodica Labiatae usnatice (vranilovka, mravinac, divlji majoran, ober).Viegodinja biljka, koja naraste do 80 cm u visinu, razgranata je i ibolika. Listovi su jajoliki, do 2 cm dugaki, a cvetovi veoma lepi, crvenkasto-beliasti i sloeni u metliastu cvast pri vrhu stabljike. Cveta od juna do avgusta.

Rasprostranjena je po celoj naoj zemlji, od pobra do srednjeg planinskog pojasa. Raste po retkim umarcima, na kamenjarima, po ivicama svetlih uma, oko staza, ukraj puteva i ograda i sl.

Ceo gornji deo stabljike sa listovima i cvetovima upotrebljava se za spravljanje veoma prijatnog i aromatinog aja, koji ima i lekovito dejstvo.

25

126. MAJKINA duIcA Thymus serpyllum, porodica Labi-atae usnatice (majina duica, bakina duica, divlji bosiljak, materinka, abrac).

Viegodinja biljka sa drvenastim prizemnim delovima i mnogobrojnim izdancima. Listovi su sitni, jajoliki, dugaki do 15 mm, a iroki do 7 mm, sa malim udubljenjima po povrini u kojima se nalaze lezde sa aromatinim uljem. Cvetovi su sitni, svetlocrveni do ruiasto-ljubiasti i zbijeni su u okruglasto-valjkaste cvasti pri kraju ogranaka. Cveta od prolea skoro do jeseni.

Rasprostranjena je u celoj naoj zemlji od nizina pa znatno visoko u planine, gde se javlja veiik broj posebnih vrsta i podvrsta poznatih pod istim imenom i veoma slinih po obliku, delovanju i upotrebljivosti, te mogu da se smatraju kao jedna vrsta. Raste po suvljim sunanim mestima, na redim niskim travnjacima, kamenitim mestima, po retkim ibljacima, ivicama uma, ukraj staza i puteva, esto u velikom mnotvu.

Mirisni i aromatini delovi biljke sa listovima i cvetovima upotrebljavaju se cele godine za spravljanje ukusnog i lekovitog ajnog napitka. Kao zain korisri se za popravljanje ukusa orbi kao i zamena za cimet.

127. NANA Mentha, porodica Labiatae - usnatice (metva, metvica, Ijuta nana, paprena metva, methca). Pored gajene nane (Mentha piperita), u prirodi se nalaze mnogobrojne vrste nana, koje rastu na razliitim stanitima u svim krajevima nae zemlje. Skoro sve su prijatnog aromatinog mirisa i moguda se upotrebljavaju za spravljanje ukusnih ajnih napitaka, koji su uz to i lekoviti.

Tako se u nas mogu da nau: kudrava nana Mentha crispa, sa dosta irokim jajoliko-duguljastim listovima, kudravim i po ivici nejednako useenim; raste po sveijim mestima. sitna metvica Mentha pulegium, sa sitnijim jajolikim listovima na kratkim peteljkama i sa ljubiastim rede belim cvetovima; raste na poplavljenim podrujima oko reka i potoka, kraj movara i po zabarenim livadama. Veoma je aromatina. vodena nana Mentha aquatica, raste u tekuoj vodi i u barama. dugolista nana Mentha longifolia, takode raste na vlanim mestima. poljska metvica Mentha orvensis