SABORNIK · 201 Arhimandrit Rafail (Karelin): O MOLITVENOM @IVOTU DECE...Jednom je poznati ameri~ki...
2
201 Arhimandrit Rafail (Karelin): O MOLITVENOM @IVOTU DECE ...Jednom je poznati ameri~ki psiholog Roxers gostovao u Tbilisiju. Od svo- jih kolega saznao je da u Tbilisiju postoji nezvani~na grupa mladih, koji su izu~avali psiholo{ke probleme, posebno me|usobnih odnosa i op{tewa. On se zainteresovao za wihov rad i izrazio `equ da se upozna sa rukovo- diocem te grupe, Viktorom Krivorotovim. Posle razgovora sa wim, Roxers je rekao: “Vi `elite da, na osnovu hri{}anske koncepcije re{avate pitawa psihologije, npr. detetu pru`ate spreman moralni program, a u stvarnosti treba stvoriti uslove za slobodni razvoj prirodnog, moralnog potencijala, postavqenog u samom detetu, bez spoqa{weg delovawa i prinude”. Na to je Krivorotov odgovorio: “Ako u svojoj ba{ti vi stvorite mogu}nost za slobod- ni rast i razmno`avawe svih biqaka, bez razlike, a uklonite DELOVAWE BA[TOVANA, onda }e korov da ugu{i cve}e”. Roxers nije mogao da odgovo- ri i samo je autoritativnim glasom izjavio: “To se ne}e dogoditi”, skoro do- slovno ponoviv{i izraz ^ehovqevog heroja: “To ne mo`e biti, zato {to to ne mo`e biti”. Prisutni su se tiho osmehnuli, i to diskretno, da ne bi uvredili prestarelog humanistu, koji im je bio gost. ... ^itao sam kod jednog Svetiteqa da Gospod prima obra}ewe ~oveka u svako vreme, ali da je najboqi uzrast za duhovni `ivot - detiwstvo, kada je du{a meka, kao vru} vosak. Zato je najboqi uzrast za Isusovu molitvu - rano detiwstvo: {to se ranije dete nau~i woj, tim boqe. Ve} nad novoro|enim de- tetom treba ~itati tu sve{tenu molitvu. Dete je bli`e duhovnom svetu od nas. Ono {to mi poku{avamo da shvatimo razumom, dete neposredno ose}a i kao da upija u sebe. Neki roditeqi smatraju da dete treba da sazri da bi ga u~ili Hri{}anstvu. To je VELIKA GRE[KA. Du{a deteta poseduje sposob- nost posebnog duhovnog znawa i duhovne pronicqivosti, kasnije ona gubi taj dar i postaje nalik na mlado, ne`no stablo, koje postepeno zadobija grubu koru. Postoji predawe da je Sokratu do{la majka sa detetom i pitala ga kako treba vaspitavati dete. “Kog je uzrasta?” - pitao je mudrac. “Ima tek dve go- dine”, odgovorila je majka. “Kasno je - wega ve} ne treba vaspitavati, nego prevaspitavati”, odgovorio je Sokrat. ... Pri~ali su mi i ovaj slu~aj. Jedna devojka je putovala u Zagorsk / sada Sergijev posad, Trojice-Sergijeva lavra - prim.prir/, gde su je starci SABORNIK BILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE SVETOG ARHANGELA MIHAILA NEDEQA, 2. SEPTEMBAR 2018, GODINA 19, BR. 51 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202 nau~ili Isusovoj molitvi, i ona se, od tada, uvek trudila da ima molitvu u srcu i na usnama. Kroz nekoliko godina se udala, ali i usred svetovnih briga i obaveza, nije ostavqala Isusovu molitvu. Kada je bila u blagoslovenom stawu, ~itala je molitvu naglas da bi je ~ulo weno, jo{ nero|eno, dete, kako bi se i dete u utrobi molilo zajedno sa wom. Posle poro|aja, kada je uspavqivala bebu, izgovarala je nad wom Isusovu molitvu; tada je dete prestajalo da pla~e i umirivalo se na wenim rukama. U wenoj sobi, bilo je nekoliko ikona u svetom uglu, a na suprotnom zidu visile su fotografije i slike. Ona je po~ela da prime}uje da dete ~esto usmerava svoj pogled na jednu stranu - ka ikoni Hrista, Koji sedi na prestolu; dugo i pa`qivo je dete gledalo u taj lik, kao da je raspoznavalo davno poznato i ro|eno. Ponekad je izraz detetovog lica bio takav kao da vidi nekoga u sobi, da `eli da govori o tome, ali ne mo`e. Majka treba da nad glavom svoje bebe ~ita Jevan|eqe i molitve, posebno Isusovu molitvu: to je taj NEBESKI BALZAM, KOJI ONA IZ- LIVA NA WEGOVU DU[U. Kada dete po~ne da govori, neka prve re~i, koje roditeqi treba da ga nau~e, budu ime Isusa Hrista i Isusova molitva. Prepodobni Jovan Lestvi~nik pi{e da, kada se ~ovek ujutru probudi, prva wegova misao treba da bude o Bogu - time }e on osve{tati ceo dan (prine}e tako prvinu svojih dela Bogu). A, detiwstvo je - jutro `ivota. U detiwstvu se pola`e temeq duhovne osnove ~oveka. Jedan od Svetih je rekao: “Prva boja kojom se boji ode}a - ne ispira se”. VERONAUKA - RAZVIJAWE U DETETU QUBAVI PREMA BOGU Nije dovoqno “prikazati” /detetu/ Gospoda objektivno. Moramo nastojati da izazovemo qubav i po{tovawe prema Wemu kao Bogu, i pomo}i detetu da re~ima i iskustvom zna da je wegova qubav va`na Hristu. Dopu{tamo detetu da se na svoj na~in odnosi prema Hristu i dopu{tamo Hristu da uspostavi Svoj odnos sa detetom. Kada god govorimo o Gospodu, mora biti potpuno jasno da se mi odnosimo prema Wemu kao prema `ivoj Li~nosti, Kojoj svako mo`e da pristupi, Koja je prisutna i va`na u `ivotu svakog ~oveka. Pri~e o Gos- podu nisu nekakve “duhovne lekcije” koje smo du`ni da upamtimo. U~iteqi treba stalno da pokazuju da `ivot u Pravoslavnoj crkvi i stvarni `ivot nisu dve odvojene celine. Predawe najpre upoznajemo kao kartu koja nam poma`e da sledimo put ka Bogu. Ali, tu kartu ne ~itamo u biblioteci, nego u stvarnom `ivotu. ... NAJ- DRAGOCENIJE [TO MO@EMO DATI NA[OJ DECI JE DA NADAH- NEMO WIHOVO PUTOVAWE. Mati Magdalina,Eseks (Engleska), “Razgovori s decom”
Transcript of SABORNIK · 201 Arhimandrit Rafail (Karelin): O MOLITVENOM @IVOTU DECE...Jednom je poznati ameri~ki...
201
Arhimandrit Rafail (Karelin): O MOLITVENOM @IVOTU DECE
...Jednom je poznati ameri~ki psiholog Roxers gostovao u Tbilisiju. Od svo-jih kolega saznao je da u Tbilisiju postoji nezvani~na grupa mladih, koji su izu~avali psiholo{ke probleme, posebno me|usobnih odnosa i op{tewa. On se zainteresovao za wihov rad i izrazio `equ da se upozna sa rukovo-diocem te grupe, Viktorom Krivorotovim. Posle razgovora sa wim, Roxers je rekao: “Vi `elite da, na osnovu hri{}anske koncepcije re{avate pitawa psihologije, npr. detetu pru`ate spreman moralni program, a u stvarnosti treba stvoriti uslove za slobodni razvoj prirodnog, moralnog potencijala, postavqenog u samom detetu, bez spoqa{weg delovawa i prinude”. Na to je Krivorotov odgovorio: “Ako u svojoj ba{ti vi stvorite mogu}nost za slobod-ni rast i razmno`avawe svih biqaka, bez razlike, a uklonite DELOVAWE BA[TOVANA, onda }e korov da ugu{i cve}e”. Roxers nije mogao da odgovo-ri i samo je autoritativnim glasom izjavio: “To se ne}e dogoditi”, skoro do-slovno ponoviv{i izraz ̂ ehovqevog heroja: “To ne mo`e biti, zato {to to ne mo`e biti”. Prisutni su se tiho osmehnuli, i to diskretno, da ne bi uvredili prestarelog humanistu, koji im je bio gost. ... ^itao sam kod jednog Svetiteqa da Gospod prima obra}ewe ~oveka u svako vreme, ali da je najboqi uzrast za duhovni `ivot - detiwstvo, kada je du{a meka, kao vru} vosak. Zato je najboqi uzrast za Isusovu molitvu - rano detiwstvo: {to se ranije dete nau~i woj, tim boqe. Ve} nad novoro|enim de-tetom treba ~itati tu sve{tenu molitvu. Dete je bli`e duhovnom svetu od nas. Ono {to mi poku{avamo da shvatimo razumom, dete neposredno ose}a i kao da upija u sebe. Neki roditeqi smatraju da dete treba da sazri da bi ga u~ili Hri{}anstvu. To je VELIKA GRE[KA. Du{a deteta poseduje sposob-nost posebnog duhovnog znawa i duhovne pronicqivosti, kasnije ona gubi taj dar i postaje nalik na mlado, ne`no stablo, koje postepeno zadobija grubu koru. Postoji predawe da je Sokratu do{la majka sa detetom i pitala ga kako treba vaspitavati dete. “Kog je uzrasta?” - pitao je mudrac. “Ima tek dve go-dine”, odgovorila je majka. “Kasno je - wega ve} ne treba vaspitavati, nego prevaspitavati”, odgovorio je Sokrat. ... Pri~ali su mi i ovaj slu~aj. Jedna devojka je putovala u Zagorsk /sada Sergijev posad, Trojice-Sergijeva lavra - prim.prir/, gde su je starci
SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE
SVETOG ARHANGELA MIHAILA
NEDEQA, 2. SEPTEMBAR 2018, GODINA 19, BR. 51
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
202
nau~ili Isusovoj molitvi, i ona se, od tada, uvek trudila da ima molitvu u srcu i na usnama. Kroz nekoliko godina se udala, ali i usred svetovnih briga i obaveza, nije ostavqala Isusovu molitvu. Kada je bila u blagoslovenom stawu, ~itala je molitvu naglas da bi je ~ulo weno, jo{ nero|eno, dete, kako bi se i dete u utrobi molilo zajedno sa wom. Posle poro|aja, kada je uspavqivala bebu, izgovarala je nad wom Isusovu molitvu; tada je
dete prestajalo da pla~e i umirivalo se na wenim rukama. U wenoj sobi, bilo je nekoliko ikona u svetom uglu, a na suprotnom zidu visile su fotografije i slike. Ona je po~ela da prime}uje da dete ~esto usmerava svoj pogled na jednu stranu - ka ikoni Hrista, Koji sedi na prestolu; dugo i pa`qivo je dete gledalo u taj lik, kao da je raspoznavalo davno poznato i ro|eno. Ponekad je izraz detetovog lica bio takav kao da vidi nekoga u sobi, da `eli da govori o tome, ali ne mo`e. Majka treba da nad glavom svoje bebe ~ita Jevan|eqe i molitve, posebno Isusovu molitvu: to je taj NEBESKI BALZAM, KOJI ONA IZ-LIVA NA WEGOVU DU[U. Kada dete po~ne da govori, neka prve re~i, koje roditeqi treba da ga nau~e, budu ime Isusa Hrista i Isusova molitva. Prepodobni Jovan Lestvi~nik pi{e da, kada se ~ovek ujutru probudi, prva wegova misao treba da bude o Bogu - time }e on osve{tati ceo dan (prine}e tako prvinu svojih dela Bogu). A, detiwstvo je - jutro `ivota. U detiwstvu se pola`e temeq duhovne osnove ~oveka. Jedan od Svetih je rekao: “Prva boja kojom se boji ode}a - ne ispira se”.
VERONAUKA - RAZVIJAWE U DETETU QUBAVI PREMA BOGU
Nije dovoqno “prikazati” /detetu/ Gospoda objektivno. Moramo nastojati da izazovemo qubav i po{tovawe prema Wemu kao Bogu, i pomo}i detetu da re~ima i iskustvom zna da je wegova qubav va`na Hristu. Dopu{tamo detetu da se na svoj na~in odnosi prema Hristu i dopu{tamo Hristu da uspostavi Svoj odnos sa detetom. Kada god govorimo o Gospodu, mora biti potpuno jasno da se mi odnosimo prema Wemu kao prema `ivoj Li~nosti, Kojoj svako mo`e da pristupi, Koja je prisutna i va`na u `ivotu svakog ~oveka. Pri~e o Gos-podu nisu nekakve “duhovne lekcije” koje smo du`ni da upamtimo.
U~iteqi treba stalno da pokazuju da `ivot u Pravoslavnoj crkvi i stvarni `ivot nisu dve odvojene celine.
Predawe najpre upoznajemo kao kartu koja nam poma`e da sledimo put ka Bogu. Ali, tu kartu ne ~itamo u biblioteci, nego u stvarnom `ivotu. ... NAJ-DRAGOCENIJE [TO MO@EMO DATI NA[OJ DECI JE DA NADAH-NEMO WIHOVO PUTOVAWE.
Mati Magdalina,Eseks (Engleska), “Razgovori s decom”
203
BRAK I PORODICA: CRVENI KON^I] OKO RUKE
...Ovde se radi o sujeverju - vera u sle-pi slu~aj. Dakle, u pitawu je paganizam! Dana{wi hri{}ani su sveli svoju veru na papir - kr{tenicu! A, svojim postupcima i ovakvim poduhvatima svedo~e da su daleko od Istine po Jevan|equ i da tra`e pomo} od sebi nepoznatih sila. Vrag se dosetio kako da skine sa vrata kr{tenik - krsno znamewe (Krst ~asni) i zameni crvenim koncem, po-put amajlije, kao kakve za{tite protiv uro-ka! Od 100% novoro|ene dece, otprilike 95% nosi, odlukom svojih roditeqa, do kr{tewa “crveni beleg” iliti kon~i}, a to je, navodno, za{tita dece. Prava za{tita je, zapravo, jedino mogu}a kada sve{teno lice pro~ita molitvu znamewa po ro|ewu 1. i 8. dana, ujedno i blagoslovenom vodom, pri-nova, tj. dete se okupa i priprema, po navr{ewu od 40 dana, za kr{tewe, a majci deteta molitvom u priprati hrama ~ita Molitva o~i{}ewa ne~istote po poro|aju. U praksi novozavetne crkvene istorije, istog dana treba dete da se krsti. Me|utim, retko ko po{tuje ta pravila po isteku od 40 dana, nego hiqadu prepreka isko~e, da tako ka`emo, a to je ~ista umotvorina baba koje prori~u, zapovedaju, gledaju u sudbinu i izmi{qaju stvari. Na `alost, narod vi{e wih slu{a nego Boga i Crkvu. De{ava se da je naj~e{}e prestupna go-dina, pa ne vaqa da se krsti te godine, onda kum sad ne mo`e ili `ivi u ino-stranstvu, pa kad do|e, onda tek dete da se krsti. Onda je neko u familiji umro, pa ne vaqa, i tako daqe. Sve ovo vreme i{~ekivawa za kr{tewe deteta, oni veruju da dete {titi crveni konac. To je, kao {to vidite, propast, kako se plitko razmi{qa. Ogromno neznawe i veliki mrak je pokrio du{u na{eg srpskog naroda. Moja malenkost obavezno izgrdi na kr{tewu roditeqe i kuma kad ugledam na ruci deteta crveni konac i da su se usudili da sa tim koncem crvenim se ponose kad do|u u manastir na kr{tewe, i pretrpe sramotu kad makazicama odse~em, bacim na pod i izgazim konac, pre nego po~nem Svetu tajnu kr{tewa. Sveti vladika Nikolaj Srpski
Dok ne krsti{ dete, stavi krst pored wegove kolevke. Nekr{teno dete mo`e da napada lukavi ili da mu smeta neka bolest, a ono ne mo`e da ti ka`e. Zato sve{tenik, sa krstom na kome je Raspeti, treba da mu o~ita
posebne molitve za novoro|en~ad. Sv. Gavrilo Gruzijski
MAGIJOM SE, U STVARI, NASTOJI DA SE IZBEGNE @IVOT...Prof. dr Svetomir Bojanin, de~iji psihijatar Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik
izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.www.saborna-crkva.com. [email protected]. Tira`: 1000 primeraka.
204
U NEDEQI 14. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 02.(20) Sveti prorok Samuilo; Sv. sve{tenomu~enik Filip Iraklijski03.(21) Sv.ap.Tadej; Sv.mu~enica Vasa sa decom; Sv.sve{tmu~.Rafailo [i{atova~ki04.(22) Sveti mu~enik Agatonik; Sv. sve{tenomu~enik Gorazd ^e{ki05.(23) Sv. sve{tenomu~enik Irinej; Sv. mu~enik Lup (Odanije Uspenija)06.(24) Sveti sve{tenomu~enik Evtihije; Sveta mu~enica Sira07.(25) Prenos mo{tiju Svetog apostola Vartolomeja; Sveti apostol Tit08.(26) Sveti mu~enici Adrijan i Natalija
Draga bra}o i sestre, danas, u nastavku Svete Liturgije, slu`i}emo ^in priziva Svetog Duha za blagoslovenu novu, 2018/2019. {kolsku godinu, kao i tradicionalni parastos svim po~iv{im ktitorima, zadu`binarima,
parohijanima, dobrotvorima i prilo`nicima Saborne crkve.
QUDI GOVORE O... VASPITAWU U HRISTU
Za{to sve to radimo? Zato da bismo ih spremili za budu}nost. ... Problem je {ta }e{ sa svojim detetom kad se ono otme, kad po~ne da slu{a nekog drugog, nekog Marokanca, pa oku{a ha{i{, oku{a travu... Roditeqima je nemogu}e tada da ne{to u~ine. Koliko puta se to de{avalo: do|u mi roditeqi prvi put u crkvu jer su nemo}ni. Nikad nisu dolazili u crkvu, ali dolaze kad su nemo}ni. Ka`u: “Dete mi je oti{lo, {ta da radim? Joj, molite se Bogu da nam se vrati!” Problem je kod tog deteta {to nisu unutra izgradili taj temeq, da ga za{tite. AKO DECU I MLADE NE OBDARI[ @IVIM HRISTOM, NEMA[ NIKAKVE [ANSE DA IH ZA[TITI[. Dete dolazi tu`no ku}i, pa pri~a: “U mom razredu niko ne veruje. Ja ne smem da ka`em ni{ta o Hristu jer mi se smeju”. A, ja ka`em: “Ali, ti Ga ima{ tu, ima{ Ga u srcu. ^uvaj ti Wega tu, neka oni pri~aju. Ne mora{ da govori{ ni{ta, ~uvaj ti Wega...” I, onda, oni to razumeju, znaju da se sna|u u tome. Zna~i, oni to ve} imaju, oni su koncept Hri{}anstva ve} usvojili. Ti treba da ga, od po~etka wegove spoznaje, toleri{e{, da ga pusti{ i da ga vaspitava{. Zna~i, da ide u crkvu, da i sve{tenik razgovara sa wim, tako da dete odli~no zna {ta je dobro, a {ta nije. I ono u sebi ima svoju vlastitu relaciju prema Bogu, ima svoj vlastiti strah pred nekom opasno{}u, po svo-joj slobodnoj voqi zna da je to opasno. Pri~e{}ivawem ovih malih, svake nedeqe, MI U WIMA VE] GRADIMO @IVOGA HRISTA, Koji ulazi u wihove }elije ̀ ivota, wihovog tela. Tako }e mo}i podneti kasnije isku{ewa koja im donosi taj svet sa strane. Prota Vojislav Bilbija
