Sa Hristom Kroz Zivot

1

- - . :

ISBN 86-84017-26-9

2

3

4

Predgovor ............................................................... 9 Bogo~ovek u istoriji ..................................19

........43

................................73 ... 103

Predawe i predawa ............................................... 135 ......... 163

................................... 197

.................... 209 ....................................... 221 , , ................... 233

5

ôvek u Bogo~oveku ......................... 253 ............................. 269 ........................................... 325 ............................... 343 ...... 351

...... 359 ............................................. 381

6

SLIKA

7

8

red nama se nalazi kwiga ~lanaka i studija Episkopa ra{ko-prizrenskog i kosovsko-metohijskog Artemija, nastalih uglavnom kao nasu{na potreba odgovora i su~eqavawa sa onim problemima i pitawima koja je ìvot donosio i nametao u protoku vremena, a koja su zahtevala ispravan, Pravoslavni stav i svetoota~ki pristup wihovom re{avawu. To je jedna od glavnih i osnovnih karakteristika ove kwige, ujedno mo`da i najvrednija, koju treba posebno ista}i i na wu obratiti pa`wu, a dakle, napisana je pod svetlom i prizmom Svetih

9

Otaca, wihovog ìvota, wihovih dela i u~ewa, susretati sve i svakog u ovome ìvotu, bilo dobro ili zlo, bilo radost ili tugu, bilo prijateqa ili neprijateqa, svaki problem i svaki doga|aj, tako da pisac ovih studija moè slobodno i mirne savesti sa svima, kroz dvehiqadegodi{wu istoriju Crkve Hristove ovde na zemqi prosijalima svetlo{}u Hristovog Jevan|eqa Svetim Ocima, u~esnicima Sedam Svetih Vaseqenskih Sabora i svim ostalim ~uvarima i braniteqima vere Hristove, da kaè: ,,Sleduju}i svetim Ocima ...", i sa Svetim Ocima êtvrtog Vaseqenskog Sabora u Halkidonu da ponovi, ,,U svemu sleduju}i ustanovama Svetih Otaca..."1, jer se u svemu onome {to je prenosio drugima, ~emu ih je u~io i pou~avao, trudio da bude {to mawe wegovog, individualnog, razli~itog od Predawa Crkve, ve} pre svega i iznad svega Hristos, onako kako nam je predat i kako smo ga primili kroz Jevan|eqe i Predawe Crkve. Ba{ kao {to pi{e i otac Justin, odgovaraju}i onima koji kude i optuùju ~asopis Hri{}anski ìvot koji je on ure|ivao: ,,Sebe ne propovedamo, ve} Gospoda Hrista kroz Svete Oce, zato Hri{}anski ìvot ne vole oni koji sebe propovedaju, koji sebe name}u mesto Svetih Otaca, koji ve~no normiraju prema vremenu... Mi ne prestajemo nagla{avati da u Crkvi najboqe misle Sveti Oci, jer Duhom Svetim misle2".1. 2. 28. , . ,

1980,

. 67.

10

Ali, da bismo mogli Svete Oce propovedati i wihovu nauku prenositi, da bismo mogli, zapravo, Hrista propovedati, potrebno je najpre sledovati im u ìvotu, potrebno je i}i Putem kojim su oni i{li, i tek tada }e na{a re~ i na{ primer imati snagu i silu da i druge preporodi, da i druge probudi, da ih, zapravo, vaskrsne iz duhovne smrti, jer se ,,samo usvajawem svetoota~ke nauke i podvi`ni~kog shvatawa Pravoslavqa moè oìveti na{e zamrlo, na{e paralizovano ose}awe crkvenosti"3. Sve ovo vidimo i moèmo lako prepoznati na primeru Episkopa Artemija, koji je, imaju}i na umu re~i svetoga Grigorija Bogoslova: ,,Treba najpre sebe o~istiti, pa onda druge u~iti ~istoti; treba najpre sebe u~initi mudrim, pa onda druge u~iti mudrosti; treba najpre sam postati svetlost, pa onda druge prosve}ivati; treba se najpre sam pribliìti Bogu, pa onda druge privoditi Wemu; treba najpre sam postati svetim, pa onda druge osve}ivati"4, proveo u pustiwskom, usamqenom manastiru Crna Reka punih trinaest godina, ~iste}i sebe i u~e}i druge ~istoti, da bi ga tada Promisao Boìji uzdigao na slu`bu i stepen na kojem se danas nalazi. Mnogima je Episkop Artemije danas poznat uglavnom po svome angaòvawu i raznovrsnoj aktivnosti koju je razvio u vezi sa, ve} dugo vremena tiwa3. t , 4. . . 70. , 2,71; PG 35, 480 B.

11

ju}om, i od nedavno naraslom do eksplozije, Kosovskom krizom, koja je, svojim razvojem i svojim tokom, sudbine mnogih qudi uputila putevima na kojima nikada nisu ni pomislili da }e se na}i, me|utim skoro svi tekstovi sabrani u ovoj kwizi nastali su pre kona~nog, krvavog raspleta Kosovske drame, i ne odnose se svojim sadràjem na wu, ve} su uglavnom po preimu}stvu teolo{ke, dogmatske sadrìne, i u vi{e navrata okrenuti savremenim zbivawima i kretawima u Crkvi. Sada bismo se ukratko osvrnuli na neke od tema obra|enih u ovim veoma dubokim i zna~ajnim studijama. Brak je institucija koja je neminovno skop~ana sa sudbinom i ìvotom ve}ine qudi ovde na zemqi, kojom se bitno mewa ìvot ~ovekov od onoga kako je izgledao pre stupawa u brak, koja prati ~oveka u najve}em periodu wegovog ìvota, i koja kao zemaqska ustanova, ali i kao ,,tajna velika" po re~ima apostola Pavla (Ef. 5, 32), zbog svog zna~aja i svoje va`nosti u ìvotu svakoga ~oveka, neminovno zahteva neka znawa i neke pretpostavke, da bi ~ovek mogao saglasno voqi Boìjoj i Zakonu Boìjem ìveti u braku i tako ispuniti wegovu svrhu. [ta je brak? Koji je wegov ciq? Koja je wegova namena, svrha? Kako u braku treba ìveti? Znamo li mi odgovore na sva ova pitawa? Da li smo se dobro pripremili pre stupawa u brak, sa sve{}u u {ta ulazimo i {ta se od nas o~ekuje? Ako sve ovo ne znamo da li }e na{ brak uspeti,12

ispuniti svoju svrhu, ili }e mo`da, {to je verovatnije, doìveti neuspeh i, s obzirom da proìma sve nivoe ~ovekovog ìvota, i nas same odvesti u propast? Sa àlo{}u moramo konstatovati da veliko neznawe vlada u na{em narodu u vezi sa ovom svetom Tajnom, i da su, sledstveno tome, i posledice toga neznawa pogubne i za ~itav narod i za sve generacije. Bilo je nekih poku{aja kod nas da se pone{to o ovoj svetoj Tajni napi{e, da se objavi i poneka kwiga o woj (kao pre oko tri godine kada je manastir Hilandar objavio kwigu posve}enu svetoj Tajni Braka), ali je sve to, po na{em mi{qewu, bilo neuspe{no, i umesto da nas vodi i usmerava na pravi put, ~e{}e nas je zavodilo i odvodilo na stranputice, ponekad uga|aju}i paloj qudskoj prirodi i svode}i uzvi{ene zahteve koje Crkva postavqa pred supru`nike na one mere koje }e nama odgovarati, umesto da se de{ava suprotno, a to je upravo ono {to Crkva i zahteva od nas: da mi sebe mewamo, ,,da se preobraàvamo obnovqewem uma svoga, ne saobraàvaju}i se ovome veku" (Rm. 12, 2) i tako ,,dostignemo u meru rasta puno}e Hristove" (Ef. 4, 13). Zato se u tekstu Sveta Tajna Braka u dogmatskom svetlu govori o braku sa dogmatske strane, o wegovoj su{tini, a u svetlu Svetih Otaca i wihovog u~ewa, daju}i nam znawe koje nam je svima neophodno, po mogu}stvu pre stupawa u brak, jer po re~ima oca Justina: ,,Mi smo hri{}ani, pravi hri{}ani sve dotle dok drìmo veru Svetih Ota13

ca. Bez te vere nema nam spasewa, ni ve~nog ìvota. Samo se tako moè imati blagodatno ose}awe Pravoslavnosti, koje se daje kroz molitveno op{tewe sa Svetiteqima".5 I u ostalim tekstovima ovoga zbornika razmatraju se u osnovi dogmatske teme i na taj na~in daju se odgovori koji mu~e i razdiru du{u svakog Pravoslavnog hri{}anina. Tako u studiji pod naslovom Problem uslovqenosti ili neuslovqenosti ovaplo}ewa Boga Logosa, daje se, na osnovu u~ewa svetog Maksima Ispovednika, tuma~ewe ,,tajne od ve~nosti sakrivene u Bogu, koji je sazdao sve kroz Isusa Hrista" (Ef. 3, 9), ,,tajne sakrivene od vekova i pokoqewa, koja se sada javi svetima Wegovim" (Kol. 1, 26). Osobita vrednost ove kwige, na {ta bismo hteli posebno da skrenemo pa`wu ~italaca, jeste osvrtawe, ili boqe re~eno, tuma~ewe na osnovu svetoota~kog Predawa, i pruàwe pravoslavnog odgovora a samim tim i svedo~ewe Istine, jer ,,poznajte Istinu i Istina }e vas osloboditi" (Jn. 8, 32), govori Hristos, koji je sam Istina - na ve} duè vreme postoje}e u Pravoslavnoj Crkvi u~e{}e od strane izvesnog dela jerarhije u tzv. ekumenskom pokretu, kojega (ekumenski pokret) autor otvoreno naziva pravim imenom jeres. Mo`da ga na ovako smeo i neustra{iv stav prema jereticima raznih vrsta, kojih je ~itavo mno{tvo u dana{wim smutnim vremenima, navodi, iz5. , , . 184.

14

me|u ostalog, i stalno se}awe na re~i koje je izgovorio prilikom svoje hirotonije za Episkopa, a koje izgovara svaki Episkop pri svojoj hirotoniji: ,,One pak koji druga~ije, a ne pravoslavno misle o hri{}anskoj veri, odbacujem kao tu|emisle}e Hristovoj Crkvi, kao kvariteqe Istine Boìje i upropastiteqe spasewa qudi... i jasno i glasno govorim: Svima jereticima anatema!"6 Iz svega onoga {to ova kwiga sadrì i {to nam nudi, proizilazi, smatramo, nedvosmisleno i jasno, da je wen autor pre svega i iznad svega bogoslov, te da je bogoslovqe, koje je po re~ima svetog Dijadoha, Episkopa Foti~kog, blagodatni dar Boìji, wegov ìvot, a ono ga, opet po re~ima svetog Dijadoha, pokre}e na qubav prema Wegovoj dobroti i daruje du{i prve darove7. To bogoslovqe koje je hleb na{ nasu{ni i koje je svakodnevna potreba na{ega bi}a, nudi nam se ovde kao {to se na jednoj izobilnoj trpezi nalazi mno{tvo |akonija prijatnih za oko i korisnih za telo, samo sa tom razlikom {to se ovde radi o hrani duhovnoj i jelima du{ekorisnim, i uvodi nas u tajne Pravoslavne vere i Pravoslavnoga ìvota. Namera je i èqa uredni{tva da ova kwiga bude prva u novopokrenutoj ediciji izdawa misionarskog centra ,,Atos", koja }e se zvati ,,Sleduju}i svetim Ocima" i u kojoj }e se, shodno postoje6. 7. . t , , , 1995, 5, . 32. t , 67; . S. Ch. No 5, 127.

15

}oj zamisli i planu, objavqivati dela autora savremenih ili onih koji su nam prethodili, na razli~ite teme (Pravoslavne svakako), doma}ih ili stranih, nezavisno od obima, ali kojima }e jedno obele`je biti zajedni~ko: neodstupna spremnost da se sledi put Svetih Otaca, onih koji ,,tajnu bogoslovqa jasno predado{e Crkvi"8, da se ,,na{ put odlu~no okrene ka poretku kanonskom i svetoota~kom", jer samo hode}i putem koji su oni proputili moèmo ,,u svetlosti Hristovoj ugledati svetlost", kao {to i sveti Kirilo Aleksandrijski u svome pismu Jovanu Antiohijskom kaè: ,,Ni na koji na~in ne dopu{tamo da se od nekih uzdrma utvr|ena vera..." se}aju}i se onoga koji je rekao ,,ne pomeraj granice ve~ne, koje postavi{e oci tvoji" (Pri~e Sol. 22, 28); ,,jer ne behu oni koji govorahu, nego Duh Boga i Oca, koji ishodi od Wega..."9 Sa ovim mislima predajemo kwigu u ruke ~itala~koj javnosti, koja }e, nadamo se, znati da ceni i vrednuje kwige ovakve vrste i ovakve sadrìne. Protos. Simeon

11. , , , . 9. J. Mansi, Sacrorum Conciliorum nova et amplissima Collectio, V, 308-309, Florentiae et Venetiis 1757-1798, Parisiis 1899-1927; , ~ ~ [ ~ , ~ 1960, . 153, . 1.

8.

,

16

17

18

snovni je stav svetoga Maksima Ispovednika da se tajna ,,oboèwa ~oveka, bazira i izgra|uje u celini na nadumnoj tajni o~ove~ewa i ovaplo}ewa Boga. Te dve tajne u Pravoslavnoj teologiji zajedno stoje ili padaju, jer su me|usobno nerazdvojno povezane. Za razumevawe, pak, uzajamnog odnosa ovih dveju tajni, tj. tajne o~ove~ewa Boga i oboèwa ~oveka, potrebno je da obratimo svoju pa`wu na najosnovniju temu maksimovske teologije: na temu odnosa izme|u pada ~oveka i ovaplo}ewa Boga, ili, drugim re~ima, na temu o neuslovqenosti ili uslovqenosti ovaplo}ewa Boga Logosa. Ovaj, ni19

malo lak problem, re{ava se, po svetom Maksimu, samo u svetlu tajne oboèwa ~oveka, uzetog u najpunijem svome izrazu kao ,,ipostasno sjediwewe ~ove~anske prirode sa Boànskom u Ipostasi Isusa Hrista, kao {to }emo daqe videti. Iako Svetiteq govori obi~no (kao, izme|u ostalog, i svi Sveti Oci Crkve) o uslovqenosti ovaplo}ewa Boga, primaju}i, dakle, da je ,,ovaplo}ewe bilo radi spasewa prirode1, ili kako pi{e na drugom mestu: ,,Bog postaje ~ovek da spase izgubqenog ~oveka2, ili opet na drugom mestu: ,,Se}amo se da je po~etak i uslov Wegovog u telu ~udesnog dolaska k nama jedino na{e spasewe3, kao, tako|e, na drugom mestu: ,,jer jedini uzrok ro|ewa Wegovog tela ima|a{e spasewe prirode4, itd., ipak postoje u wegovim delima ne malo mest% koja jasno govore o neuslovqenosti ovaplo}ewa Boga Logosa. Veli, dakle, sveti otac, da boànsko ovaplo}ewe i o~ove~ewe Boga Logosa predstavqa prvobitnu odluku Boga o ~oveku i svetu, odluku koju je, kao posledwu nameru i ciq celokupnog stvarawa, Bog doneo i odlu~io pre svakog stvarawa. Najglavnije od takvih mesta svetog Maksima nalazi se u wegovom delu Odgovori Talasiju5. U wemu sveti Maksim prvenstveno poistove}uje ,,tajnu Hrista sa samim ,,Hristom, koji je ,,neizrecivo1. ` 63, shol. 36, PG 90, 692B. 2. ` [~, PG 91, 1308I. 3. ` ] 11, PG 91, 456C. 4. ` [~, PG 91, 1040B. 5. ` 60, PG 90, 620B625D.

20

i nezamislivo ipostasno sjediwewe Boànstva i ~ove~anstva, ili, kao {to veli malo niè, Hristos je ,,jedna od obe prirode sloèna ipostas (bez umawivawa ili izmene tih dveju priroda). U produètku teksta Sveti Otac, u jednom veoma saètom odlomku, veli da ova tajna sloène ipostasi Hristove, dakle Hrista kao Bogo~oveka, predstavqa ,,veliku i skrivenu tajnu koju je doneo i odlu~io pre svih vekova veliki Bo`ji savet: ,,To je taj blaèni ciq, radi koga je sve postalo. To je boànski ciq, koji je predzami{qen pre stvarawa bi}%, koji ciq defini{emo ovako: predzami{qeni ciq, radi kojega je sve, a on ni radi ~ega tj. radi Bogo~oveka je sve, a ne On radi i~ega. Gledaju}i u taj ciq, Bog je proizveo su{tine bi}%. To je nesumwivo vrhunac samog promi{qawa i onoga o ~emu Bog promi{qa, vrhunac po kome }e biti vozglavqewe ([) u Bogu stvorew% koja je On stvorio. Ovu tajnu preve~nog saveta Boìjeg, veli daqe Svetiteq, otkrio je sada kao ,,vesnik (= nosilac vesti) Logos Boìji, ,,postav{i ~ovek i objaviv{i najunutra{wiju dubinu () O~eve dobrote (tj. sve {to je Bog Otac imao da d% ~oveku) i u sebi pokazav{i ciq (` ) radi kojeg su o~igledno stvorewa dobila po~etak postojawa. Jer radi Hrista, to jest, radi tajne Hristove, ,,svi vekovi i ono {to je u tim vekovima, dobili su u Hristu po~etak bi}a i krajwi ciq. U razvijawu svoje misli o ,,tajni Hrista Sveti Otac prime}uje: ,,Jer je zami{qeno pre vekova od Boga u predve~nom savetu Wego21

vom sjediwewe ograni~ewa i neograni~enosti, mere i bezmerja, kraja i beskraja, Tvorca i tvari, stajawa i kretawa, koje sjediwewe nastade u Hristu javqenom u posledwa vremena, i ono dade sobom ispuwewe predznawa Bo`jeg, i be{e ispuwewe celokupnog Promi{qawa i pune namene ~ovekove postavqene od Svete Trojice. A ta namena (= odre|ewe) sastoji se u ,,natprirodnom oboèwu. Jer upravo oboèwe ~oveka i tvari, kao sjediwewe sa Bogom, predstavqa prvi i posledwi ciq i odre|ewe celokupne tvari, Promi{qawa i Ikonomije (Domostroja) Boìje o svetu. Otuda Svetiteq i dodaje: ,,Zaista je trebalo da Onaj koji je po prirodi Tvorac su{tine bi}% bude i li~ni Ostvariteq blagodatnog oboèwa postalih bi}%, da bi se Davalac bi}a postojawa pokazao i kao Darodavac ve~nog dobrobi}a blaènstva. Karakteristi~na i dopuwuju}a je i primedba prva na ovo mesto koja dodaje: ,,Tvar je ipostas postojawe bi}% koja su nastala iz nebi}a. Wihovo sjediwewe ,,po ipostasi sa Onim od koga su ona nastala, veli, predzami{qeno je po Promislu6. Pored ovog mnogozna~ajnog mesta postoje i druga mesta svetog Maksima koja isto tako jasno govore za neuslovqenost ovaplo}ewa Logosa Boìjeg. U jednom od wih (opet iz dela Talasiju)7 veli Svetiteq da Bog, Koji je stvorio svu tvar, ima|a{e pre svih vekova ,,o wima tvarima neizrazivu i6. ` 60, shol. 1, PG 90, 625C. 7. ` 22, PG 90, 317B321C.

22

preblagu odluku. Ona odluka be{e pak u tome da, s jedne strane, Wega Boga Logosa neizmenqivo u~ini imaocem ~ovekove prirode preko istinskog sjediwewa, a da, s druge strane, qudsku prirodu nepromenqivo sjedini Wemu, da bi On, postav{i ~ovek kao {to S%m zna, u~inio bogom ~oveka kroz sjediwewe sa Sobom. U produètku teksta dodaje Sveti Otac da je ,,Gospod na{ Isus Hristos i po~etak i sredina i kraj vekova, i pro{lih i sada{wih i budu}ih, i zavr{ava doti~no mesto u~ewem o oboèwu ~oveka u Hristu. I ovde su opet veoma karakteristi~ne prva i tre}a primedba (sholija)8, koje navode da je ,,neizrecivi ciq predve~nog tvora~kog Boànskog saveta bio ,,ipostasno sjediwewe Logosa sa telom, da bi postalo telo (= ceo ~ovek) ,,boànsko po ipostasi, stvar koja upravo i predstavqa najvi{u sadrìnu oboèwa. Zato se i dodaje (u tre}oj primedbi) da je ,,o~ove~ewe Boga sigurna potvrda nade na oboèwe prirode qudi, koje je u tolikoj meri ~oveka u~inilo bogom, u kolikoj je On postao ~ovek. Ovim primedbama treba dodati i primedbu osamnaestu na pedeset ~etvrti odgovor Talasiju, koja karakteristi~no govori: ,,Jer u logosu principu, ideji, pojmu Boànskog ovaplo}ewa sadrì se stvarawe vekova i svega onoga {to je u vekovima, i produèwe ìvota bi}% po blagodati neograni~eno iznad svih vekova.98. Isto, shol. 1 i 3, PG 90, 321CD. 9. ` 54, shol. 18, PG 90, 532AB.

23

Na gore ve} navedena mesta treba dodati i druga neka, kao tekst ~uvenog tuma~ewa svetog Maksima na slovo O siromahoqubqu 10 svetog Grigorija Bogoslova, i posebno na slede}u re~enicu ovoga slova: ,,Nas koji smo delovi Boga (,,~ ~ ] { ~). U svom dubokom bogoslovskom tuma~ewu na ovo mesto sveti Maksim izlaè tako|e neuslovqenost (` ) ,,tajne Hrista, tj. savr{e[ nog o~ove~ewa Wegovog (,,po ipostasi = ,, ] ) i na{eg vozglavqewa u Wemu kao ,,udova tela Wegovog, a koja tajna je ,,ciq od pre vekova sakriven u Bogu i Ocu. Tajna ipostasnog sjediwewa u Hristu ~ove~anske prirode sa Boànskom, dodaje daqe Svetiteq, ,,pokazala je da smo mi radi toga sazdani, kao i predve~ni sveblagi ciq Boìji o nama. Pri tome ovaj ciq nije pretrpeo nikakvo preina~ewe u sebi, a ispuwen je, me|utim, uvo|ewem jednog drugog novijeg na~ina. I zavr{ava sveti otac sa slede}om karakteristi~nom re~enicom: ,,Nema sumwe, svima je jasno da je tajna, koja se u Hristu zbila na kraju veka, siguran i o~igledan dokaz i ispuwewe onoga {to je u po~etku veka postavqeno () u praroditequ.11 Mogli bi se ovde dodati jo{ i drugi tekstovi svetoga Maksima, ali smatramo da i ovi do sada navedeni svedo~e jasno o neuslovqenosti ovaplo}ewa Boga Logosa. O ovom bogoslovskom stavu svetog Maksima bavio se mawi krug novijih istraì10. ~ , 14, 7, PG 35, 857909. 11. ` [~, PG 91, 1097AD.

24

va~a. Tako o. Georgije Florovski, na osnovu gore navedenih mesta, izraàva gledi{te da ,,Logos postade telo ne samo radi iskupqewa, jer tajna ovaplo}ewa po svetom Maksimu jeste ,,tajna Bogo~oveka, tajna boànske qubavi, koja je {ira i dubqa od iskupiteqskog milosr|a12. U jednom svome ~lanku o. Florovski ponavqa i razvija svoje mi{qewe o doti~nom problemu, govore}i: ,,Sveti Maksim propovedao je da ovaplo}ewe treba da se posmatra kao bezuslovni i prvobitni ciq Boga u delu stvarawa. Priroda o~ove~ewa, to jest sjediwewa boànske veli~ine sa ~ove~anskom slabotiwom, jeste u svakom slu~aju jedna neispitqiva tajna, ali makar moèmo da shvatimo da je smisao i ciq ove najvi{e tajne bio, po svetom Maksimu, ovo samo ovaplo}ewe, i zajedno sa ovim na{e utelovqewe u Telo Ovaplo}enoga. Terminologija svetog Maksima je jasna i ~ista.13 Isto ovakvo tuma~ewe dao je ne{to pre Florovskog S. L. Epifanovi~, zna~ajni istraìva~ svetog Maksima.14 Sa strane drugih novijih istraìva~a bogoslovqa svetog Maksima ova tema nije bila predmet12. G. Florovskih, Vizaniskie oc VVIII, Paris, 1933, str. 20910. 13. G. Florovskih, Cur Deus Homo? The motive of the Incarnation (prevod na gr~ki od Stam. Hazistamatiju) u zborniku ,, [ , ~, 1973. str. 3637. U istom svome ~lanku o. Florovski se poziva ukratko na one koji su se od sredweg veka do danas bavili pitawem uslovqenosti ili ne boànskog ovaplo}ewa, gde i upu}ujemo zainteresovane za bibliografiju o ovome, kao i na Dictionaire de Theologie Catholique 7, Per Incarnation, itd. 14. S. L. Epifanovi~, Preodobni Maksim Isovednik i vizaniskoe booslovie, Kiev, 1915, str. 69.

25

osobite pa`we i izu~avawa, nego je se doti~u samo uzgred. Jedan od wih, H. U. von Balthasar, podràva gledi{te da je Svetiteq bio za neuslovqenost ovaplo}ewa Logosa. On veli da bi u jednoj diskusiji sa sholasti~arima o ovoj temi sveti Maksim bio na strani Duns Scotus-a, ali ne bi prihvatio uslove hipoteti~ke teologije sholastika15. Od drugih istraìva~a P. Sherwood16 i J. H. Dalmais17, iako se samo uzgredno doti~u ove teme, zastupaju isto gledi{te. A dostojno je pa`we da i N. Nisiotis, iako se nije specijalno bavio svetim Maksimom (niti na{om temom), ipak pi{e ,,da je krajwi ciq stvarawa zajedni~arewe Qubavi u Telu ~ove~ijem sa Bogom18, iako ne prima neuslovqenost ovaplo}ewa Boga. Postoje, me|utim, istraìva~i bogoslovqa svetog Maksima koji podràvaju suprotno gledi{te. Tako, primera radi, V. Loski govore}i o ciqu sabirawa u Bogu razli~itih sfera (pet razdeoba) sveta, veli: ,,Ako su ova sukcesivna sjediwewa ili spajawa koja prevazilaze prirodne razdeobe, ostvarena kona~no u Hristu, to se desilo zato {to Adam nije uspeo u svojoj nameri odre|ewu. Hristos ih ostvaruje sukcesivno slede}i pore15. H. U. von Balthasar, Kosmiche Liturgie, Einsiedeln, 1961, str. 270. 16. P. Sherwood, u ,,Uvodu wegovog prevoda ,,The Four centuries on Charity sv. Maksima, u Ancient Christian writers, Nr. 21, London, 1955. 17. J. H. Dalmais, Introduction u kwizi Saint Maxime Le Confesseur, Les Editions du soleit, Hamur, Belgue, 1964. 18. . , [ ` ` , ~, 1965, str. 65.

26

dak, koji je odre|en za prvog Adama.19 Isto poimawe ima i profesor atinskog Bogoslovskog fakulteta A. Teodoru, koji je nedavno pisao o svetom Maksimu. U svojoj op{irnoj studiji20 o doti~noj temi, profesor Teodoru navodi mno{tvo mesta iz tekstova svetog oca, dele}i ih na ona koja su za neuslovqenost i ona za uslovqenost ovaplo}ewa, obja{wavaju}i op{irno svako od wih. Na kraju svoje studije profesor A. Teodoru dolazi do slede}eg zakqu~ka: ,,U navedenom odlomku svome ka Talasiju pitawe 60, PG 90, 620621 sveti Maksim prihvata neuslovqeno o~ove~ewe. Karakteristi~no je da to ~ini u odgovoru na pitawe koje se odnosi na mesto iz Svetog Pisma (I Petr. 1, 1920; Kol. 1, 6), {to o~igledno svedo~i o biblijskoj strukturi wegove misli. Ali u Svetom Pismu nijedanput se ne posvedo~ava ideja o neuslovqenosti o~ove~ewa. Jasno je da sveti Maksim uop{tava u konkretnom slu~aju biblijske ideje, upotrebqavaju}i ~ak preterane sheme bogoslovskog uma. Ovo uop{tavawe isti~e jedinstvenost boànskog o~ove~ewa za oboèwe ~oveka i tvari. ,,Ovu ideju, produùje profesor Teodoru, ,,Maksim svega jedanput isti~e, nijedanput ne povrativ{i se bar ne izri~ito na wu. Ostali tok wegovih misli usmerava se veoma jasno ka19. Vladi mir Loski, ` ~ [ ~ , , 1964, str. 152. 20. , Cur Deus Homo? } [ [ ~ ~ ; y , tom 19, ~, 1972, str. 297340.

27

uslovqenom o~ove~ewu. Nemogu}e je da neko u misli svetog Maksima odvoji ideju o~ove~ewa od ideje iskupqewa i spasewa... Smatramo da je neuslovqeno o~ove~ewe, ~ak i kao gola bogoslovska misao i teorija, odsutna u bogoslovskoj misli svetog oca. Vi{e o toj stvari ne moèmo da kaèmo21, zakqu~uje A. Teodoru. Jasno je da neslagawe istraìva~a bogoslovqa svetog Maksima o ovoj temi pokazuje da ovde stvarno postoji jedan problem. Utoliko vi{e {to ~ak i po onima koji ne prihvataju ideju o neuslovqenosti ovaplo}ewa kod svetog Maksima postoji makar jedan tekst wegov u kome se ,,izraàva jasno u~ewe wegovo sv. Maksima o apsolutnom i neuslovqenom o~ove~ewu22. Istovremeno, me|utim, postoje, kao {to smo videli, i mnoga druga mesta koja ne ostavqaju nikakve sumwe o tome da je o~ove~ewe Boga Logosa bilo radi spasewa ~oveka, sledstveno, o~ove~ewe ima kao preduslov () i pokreta~ pad ~oveka i samim tim potrebu wegovog iskupqewa i spasewa. [ta da kaèmo o ovom neslagawu tekstova jednog i istog svetog oca? Postoji li zaista su{tinsko neslagawe i opre~enost wihova? Ili se, mo`da, problem nalazi u tome kako se tuma~i ovo ,,neslagawe tekstova u sklopu {ireg obima bogoslovske misli ovog velikog oca Crkve?21. Isto, str. 339340 22. , Isto, str. 301. Taj tekst je: ` 60, PG 90, 620B625D.

28

Pre svega treba da se kaè i jako istakne ~iwenica da je sveti Maksim po preimu}stvu sotiriolo{ki bogoslov, kao uostalom i svi Sveti Oci Pravoslavne Crkve. Spasewe ~oveka je za wega centralna poruka (objava) Jevan|eqa Crkve Spasa Hrista, i zbog toga ovaplo}eni Logos Bo`ji, Gospod Isus Hristos, jeste prvenstveno Spasiteq. Re~eno je od mnogih istraìva~a ota~kog bogoslovqa da je sveti Maksim prvenstveno hristolo{ki Bogoslov, ali je ~iwenica da za wega, kao i za sve druge hristolo{ke Oce Istoka, sama ova hristologija uvek se posmatra sotiriolo{ki. To biva prosto zato {to je Bogo~ovek Isus Hristos dat nama i pojavio se u istoriji palog sveta i u Crkvi kao Spasiteq i Iskupiteq, kao {to uostalom pokazuje i Wegovo li~no ime Isus = Spasiteq (Vidi: D. A. 13, 23). Iz tog razloga nepojmqivo je za svetog Maksima da ~ini ,,pretpostavke tipa sredwovekovnih sholastika, jer bi one ozna~avale uklawawe sa ~vrstog terena bibliskoota~kog bogoslovqa Crkve, koje je jedino ,,bogoslovqe fakata, dakle doga|aja sve{tene istorije otkrovewa Troji~nog Boga u svetu radi spasewa palog ~oveka. Zbog toga ispravno pi{e Balthasar: ,,U svakom slu~ju Maksimu je strana pretpostavka one sholasti~ke grupe koja polazi od jednog ne stvarnog, ve} mogu}eg poretka bi}% tj. bezgre{nog stawa. Za wega sv. Maksima, predpostoje}a voqa Boìja poistove}uje se sa carstvom ,,ideja i ,,mogu}nosti. Poredak bi}% i poredak doga|aja podudaraju se u tom najvi{em29

znaku.23 Sledstveno, treba posebno naglasiti ~iwenicu da sveti Maksim ni u jednom tekstu ne izraàva hipoteti~ku misao ili ideju u vezi sa neuslovqeno{}u ili uslovqeno{}u ovaplo}ewa, nego, naprotiv, govori podjednako pozitivno kako o tome da se Logos Boìji ovaplotio radi iskupqewa i spasewa palog Adama, tako i o tome da je boànsko o~ove~ewe Logosa taj ,,blaèni ciq radi koga je sve postalo i ,,predzami{qeni boànski ciq, radi kojega je sve, a on ni radi ~ega24. Po na{em mi{qewu bogoslovski ,,kqu~ za re{ewe ovog problema kod svetog Maksima jeste upravo centralna bogoslovska misao wegova oboèwe. Iz wegove celokupne bogoslovske vizije postaje jasno da se sve odre|uje i obja{wava iz svoga ciqa. ,,Istraùju}i dakle svoj ciq (` ) ~ovek dostiè po~etak, koji se prirodno u ciqu nalazi.25 Tako i celokupni plan Boìji o stvarawu ~oveka i sveta, o Promislu, spasewu i vozglavqewu svega u Wemu (Bogu), pokazuje se u potpunosti i obja{wava se iskqu~ivo i jedino u potpunom oboèwu ~ove~anske prirode i celokupne tvari. [ta me|utim ozna~ava oboèwe za svetog Maksima? Da li ozna~ava prosto jedno ,,eti~ko oboèwe ili bar jedno oboèwe samo ,,po blagodati? Postaje jasno iz celokupnog bogo23. H. U. von Balthasar, Kosmische Liturgie, str. 270271. 24. ` 60, PG 90, 621A. 25. Isto, 59, PG 90, 613D.

30

slovskog svedo~ewa svetog Maksima da je oboèwe ~oveka nezamislivo bez o~ove~ewa Boga Logosa, jer na kraju krajeva, puno oboèwe, po wemu, jeste samo ipostasno sjediwewe ~ove~anske prirode sa Bogom. Postoje mnogobrojna mesta kod svetog Maksima koja svedo~e o poistove}ewu oboèwa ~ove~anske prirode sa ipostasnim sjediwewem iste sa Bogom Logosom. I veoma je karakteristi~no to da se istraìva~i svetog oca koji odri~u neuslovqeno ovaplo}ewe nisu bavili ovim osnovnim obele`jem maksimovskog bogoslovqa, tj. sa oboèwem kao ipostasnim sjediwewem, dok upravo tekstovi koji govore o neuslovqenosti ovaplo}ewa uvek isti~u ovo poimawe. I ne samo da se oboèwe, po svetom Maksimu, podudara sa ipostasnim sjediwewem, koje je suvi{no je da kaèmo mogu}e samo u o~ove~enom Logosu Boìjem, nego i vozglavqewe (ili: ,,zavr{etak) po wemu ima isti smisao, ~ak i, bar u nekim mestima wegovih dela, re~ ,,spasewe (spasewe = oboèwe = ipostasno sjediwewe)26. U tom smislu ranije navedeni {ezdeseti odgovor Talasiju je jasan: ,,Tajna Hrista je ,,ipostasno sjediwewe boànstva i ~ove~anstva27 i to je ,,natprirodno oboèwe28 koje biva kroz ovaplo}ewe Boga Logosa, Koji ,,po prirodi Tvorac su{tine bi}% pokaza se i ,,ostva-

26. Uporedi: ` ` [ 67: ,,Jer po blagodati, a ne po prirodi je spasewe spasenih, PG 90, 1108B. 27. ` 60, PG 90, 620S. 28. Isto, PG 90, 621D.

31

riteq oboèwa postalih bi}a po blagodati29. Tako|e, napred navedeno mesto svetog Maksima na nejasna mesta svetog Grigorija Bogoslova30, govori sa istom jasno}om o oboèwu i vozglavqewu i ,,utelovqewu na{em u Telo Hrista, kao o sjediwewu ,,po ipostasi u Hristu na{e prirode ,,nerazdeqivo i nesmesivo31. U produètku ovaj tekst kaè da je to bio ,,predve~ni ciq preblagog Boga za nas, ~ije ostvarewe, bez ikakve sumwe, jedino o~ove~ewe Boga Logosa obezbe|uje i privodi kraju32. Ali fakat je da se na kraju doti~nog mesta isti~e jedno osnovno pitawe na ovaj problem, budu}i da Svetiteq kaè da ,,tajna koja se ostvarila u Hristu na kraju veka... dokaz je i ispuwewe onoga {to je u po~etku veka ,,postavqeno u praroditequ33. Koja je to bila u Adamu ,,postavqena tajna?

29. Isto, PG 90, 624D. Ovakvo, dakle puno oboèwe, kao sjediwewe po ipostasi, unapred je odlu~eno u predve~nom svetu Svete Trojice, kao {to pravilno veli tamo u primedbi 1. (` 60, shol. 1, PG 90, 625C), kao i tuma~ewe na ,,O~e na{ (PG 90, 873CD) i glave 23. i 25. druge sotnice ` ` [ (PG 90, 1136AC). Jo{ jasnije o ovome govori 22. odgovor Talasiju (PG 90, 317BC), kojeg smo naveli u po~etku, kao i tamo{we primedbe 1. i 3. (PG 90, 321CD), od kojih 3. primedba jasno govori da je oboèwe nemogu}e bez o~ove~ewa Boga Logosa, budu}i da je ,,o~ove~ewe Boga sigurno uverewe nade na oboèwe prirode qudi (PG 90, 321D), Uporedi i: , ` I, 7 ( t. 7, str. 126). 30. ` [~ , PG 91, 1097AD. 31. Isto (PG 91, 1097B). 32. Upor. ` 63, shol. 35: ,,Promisao Bo`ji se pokazuje u ipostasnom sjediwewu Logosa sa telom (PG 90, 692B). 33. ` [~, PG 91, 1097D.

32

Bila je svakako oboèwe ~ove~anske prirode i u woj sjediwewe celokupne tvari sa Bogom. Jer je oboèwe bilo unapred odre|eni kona~ni ciq Boìji o ~oveku, kao {to smo videli. Ali pitawe koje se ovde name}e jeste slede}e: je li bio u stawu prvozdani Adam da postigne svoj ciq, dakle, svoje oboèwe? U produètku teksta sveti Maksim postavqa jedno vrlo interesantno tuma~ewe, po kome prvi ~ovek, Adam, ìve}i ispravno ,,po prirodno datoj mu ispo~etka sili i kre}u}i se ,,prirodno ka Bogu, mogao bi da sjedini postepeno u sebi i kroz sebe postoje}ih pet deoba u svetu i na taj na~in da dostigne u oboèwe sebe i tvari, tj. u sjediwewe sebe sa nestvorenim Bogom34. Kakvo bi bilo to sjediwewe? Po ovom tekstu svetog Maksima bilo bi sjediwewe kroz ,,qubav stvorene sa nestvorenom prirodom, koje bi postigao ~ovek ,,sav budu}i proèt potpuno potpunim Bogom, postav{i sav ono {to je Bog, bez poistove}ewa po su{tini, i primaju}i u sebe celokupnog Boga, i zbog svoga uzlaska k Bogu, dobio bi kao jedinu nagradu samoga Boga35. U ovom tekstu svetog oca kao da izgleda da bi oboèwe Adama, kao sjediwewe wegovo sa Bogom, bilo ostvarqivo i dosti`no da on nije sagre{io. Me|utim, i pored toga, imamo pravo da postavimo ovde jo{ jedno pitawe na osnovu celokupnog bogoslovskog stava svetog Maksima: je li oboèwe, kao34 Isto, PG 91, 1304D 1308C. 35 Isto, PG 91, 1308B.

33

natprirodna blagodat, dosti`no za bilo koju stvorenu prirodu, pa makar i prirodu potpomaganu boànskom silom? Za svetog Maksima natprirodno oboèwe je jedna stvarnost, ,,koju nijedan princip logos bi}% po prirodi sasvim dosti}i ne moè36. Ili, kako kaè na drugom mestu: ~ovek moè da ~ini vrline, ali ne i svoje oboèwe, zato {to u budu}em veku (veku oboèwa) ,,uspokoji}emo svoje sile u odnosu na po prirodi prolazne stvari, postav{i ono = oboèni za koje nikako ne postoji sila po prirodi da se dostigne, budu}i da za ono {to je iznad prirode kao {to je oboèwe, priroda ne poseduje postizajnu mo}. Jer nijedno stvoreno bi}e nije po prirodi tvorac oboèwa, po{to ne moè ni Boga posti}i.37 A isto tako u petoj primedbi na ovaj tekst dodaje se slede}e karakteristi~no: ,,Trpimo dakle po blagodati kao natprirodno, ali ne vr{imo oboàvawe. Jer nemamo po prirodi prijem~ivu silu oboèwa.38 Oboèwe, dakle, i to kao puno ,,po ipostasi sjediwewe sa Bogom, jeste nedosti`no za stvorenu ~ove~ansku prirodu po sebi, pa makar ona bila i predpadna priroda prvog Adama. Zato }e sveti otac objaviti otvoreno da je samo tajna o~ove~ewa Boga izvr{ilac natprirodnog oboèwa. ,,Desno dakle, po promislu postoji tajna ovaplo}ewa Logosa, kao izvr{ilac po blagodati od pre vekova predodre|enog nat36. ` 63, PG 90, 684A. 37. Isto 22, PG 90, 321A. 38. Isto, shol. 5, PG 90, 324A.

34

prirodnog oboèwa spasavanih.39 Isto }e kazati sveti Maksim kada, tuma~e}i nejasna mesta svetog Grigorija Bogoslova, prizna da ,,ceo ~ovek se oboàva blagoda}u o~ove~enog Boga obogotvoravan40. Moèmo, dakle, na osnovu posledweg mesta da kaèmo da Adam, da nije sagre{io, svakako bi se oboìo, ne me|utim prosto ,,Boànskom blagoda}u, nego upravo ,,blagoda}u o~ove~enog Boga obogotvoravan, zato {to oboèwe neizostavno pretpostavqa sjediwewe po ipostasi ~ove~anske prirode sa Bogom Logosom koji je oboùje, ili drugim re~ima, oboèwe ~oveka pretpostavqa i zahteva (kao uslov) o~ove~ewe Boga. Da bi postao, dakle, ~ovek bog (= oboèwe), potrebno je kao preduslov toga, da postane najpre Bog ~ovek (= o~ove~ewe). Dakle preduslov (~) na{eg oboèwa jeste ovaplo}ewe Boga Logosa, koje samo po sebi nema nikakva preduslova, kao {to smo ranije pokazali. Svakako, kao {to smo videli, sveti Maksim pi{e u jednom ranije navedenom mestu, da prvi Adam napreduju}i vozglavio bi u sebi tvar i da bi se najzad i sam sjedinio ,,kroz qubav sa nestvorenim Bogom, zato {to je qubav sila ,,koja oboàva ~oveka Bo39. Isto 63, PG 90, 684A. Predaju}i pravu veru ogla{enome, u vezi sa merom oboèwa, sveti Grigorije Bogoslov pi{e slede}e: ,,Veruj Sina Bo`jega... Koji je toliko postao ~ovek radi tebe, koliko }e{ ti postati kroz Wega Bog ( 40, 45; PG 36, 424B). Uporedi mi{qewe svetog Maksima, koji veli da se Bog Logos o~ove~io ,,da toliko nas oboì po blagodati, koliko je On po ikonomiji prirodom postao ~ovek (` 64, PG 90, 725C). Uporedi Isto 22, PG 90, 320A; ` , PG 90, 1400D. 40. ` [~, PG 91, 1088C.

35

gom kroz bogoqubqe41. Me|utim, sila istinske qubavi, po svetom Maksimu, ne sastoji se samo u ovom, da kaèmo, jednosmernom kretawu ~oveka ka Bogu, zato {to qubav, kao {to kaè sveti Otac, ima uvek i ,,dobar zaokret (od Boga ka ~oveku): ,,îne}i qubav ~oveka Bogom kroz oboèwe ~oveka, a Boga ~ovekom kroz o~ove~ewe Boga. Jer ho}e Logos Bo`ji i Bog uvek i u svemu da vr{i tajnu svoga ovaplo}ewa.42 Sledstveno, moèmo ve} sa sigurno{}u da kaèmo da, po svetom Maksimu, ,,tajna koja je u po~etku bila stavqena (`) u praoca, a koje tajna Hrista predstavqa ,,dokaz i ispuwewe, ne bi se ispunila sem jedino kroz o~ove~ewe Boga Logosa, iz prostog razloga, {to oboèwe predstavqa ne{to nedosti`no za svu stvorenu prirodu samu po sebi, i {to puno istinsko oboèwe ozna~ava sjediwewe po ipostasi ~ove~anske prirode sa Bogom. A to (oboèwe) izgra|uje i izvr{ava samo o~ove~ewe Boga kao po~etak, produètak i zavr{etak wegov. Upravo radi toga je i postavio u Trojici ~ovekoqubivi Bog, u predve~nom savetu svome, oboèwe u Hristu ~oveka i tvari, dakle to samo sjediwewe po ipostasi ~ove~anske prirode sa Bogom Logosom. Radi ovog ciqa (ili: kraja) upravo je i stvoren ~ovek i svet, budu}i da se na taj na~in otkriva ,,najunutra{wija dubina O~eve dobrote43.41. Isto, PG 91, 1084C. 42. Isto. 43. ` 60, PG 90, 621B.

36

Kako se me|utim usagla{ava ova bogoslovska vizija svetog Maksima sa faktom pada ~oveka, kao i ovaplo}ewa Boga Logosa radi iskupqewa i spasewa palog Adama? Ovde ponovo dolazimo na ve} navedeni sotiriolo{ki karakter celokupnog bogoslovqa Svetiteqevog. Ali, postavqa se pitawe: zar ovaj sotiriolo{ki karakter ne trpi {tetu i ne iskorewuje se bogoslovskim gledi{tem svetog Maksima o neuslovqenosti boànskog ovaplo}ewa? Ve} smo rekli da sveti otac ne ~ini nikakve ,,pretpostavke o tome {ta bi bilo da Adam nije pao itd. Ako mi, me|utim, traìmo da na|emo u delima svetog Maksima pozitivan odgovor na nepostavqeno od wega pitawe, ali koje je mogu}e postaviti, tada }emo na}i wegova niè navedena mesta u kojima se pokazuje jasno da bi ovaplo}ewe i o~ove~ewe Logosa bilo, nezavisno od pada ~oveka, i to zbog toga {to je postavqeni od Boga prvobitni i krajwi ,,predobri ciq ~oveka i sveta bio ciq ,,Logosovog ovaplo}ewa i na{eg oboèwa (kao {to bi rekao sveti Jovan Damaskin)44. On bi se ostvario tada (bez Adamovog pada) ,,ne pretrpev{i nikakvo preina~ewe u sebi samom45. Greh pak Adamov nije bio nepredvi|en i iznenadan za Boga, nije primorao Boga da promeni svoj prvobitni plan po unutra{wem ,,smislu svom. Predvi|awe, po predznawu, Adamovog greha donelo je prosto jed44. [ ` ~ , , ~, 1970, str. 90 45. ` [~, PG 91, 1097C.

37

no ,,uvo|ewe drugog ,,novijeg na~ina ostvarewa boànskog plana46, to jest ikonomi~ni ,,na~in ovaplo}ewa i krsnog stradawa Hristovog, prvenstveno radi iskupqewa i spasewa palog ~oveka, a zatim, ili ta~nije, istovremeno, radi kona~nog oboèwa wegovog. Ovaj ,,novi na~in nepromenqivog i neizmenqivog ,,samog po sebi predve~nog plana Bo`jeg saveta, pokazuje se jasno u slede}em tekstu svetog oca, gde on razdvaja ,,promi{qawe od ,,suda Boìjeg; i, s jedne strane, promi{qawe (kao {ire) primewuje na ovaplo}ewe, kao na tajnu koja ostvaruje i sa~iwava natprirodno oboèwe, a, s druge strane, sud kao tajne stradawa Gospodweg, (uvedene) radi iskupqewa i spasewa pale prirode Adamove. Tako ~itamo: ,,Desno, dakle po promi{qawu, postoji tajna ovaplo}ewa Logosa, kao izvr{ioca po blagodati od pre vekova predodre|enog natprirodnog oboèwa spasavanih, koje nijedan princip logos stvorenih bi}a sasvim dosti}i ne moè; a levo, po sudu, o~igledno postoji tajna ìvotvornih stradawa Boga koji je poèleo da postrada po telu; kao delatna tajna, s jedne strane, potpunog ukidawa svih neprirodnih svojstava i kretawa uvedenih u prirodu neposlu{no{}u Prvozdanog; a kao tvora~ka, s druge strane, celosnog (= nedefektnog) vaspostavqawa svih ranije prirodnih svojstava i kretawa, po kome vaspostavqawu se uop{te ne nalazi ni jedan iskrivqen princip stvorenih bi}a.47 Ovo mesto sveti Maksim46. Isto. 47. ` 63 (PG 90, 684A).

38

poja{wava u primedbi trideset pet i trideset {est, pi{u}i: ,,Promisao, govori, pokazuje se u sjediwewu Logosa po ipostasi sa telom; a sud se projavquje u pristanku da postrada telom radi nas; kroz koja, sjediwewe i stradawe, izgra|eno je spasewe svega. Ovaplo}ewe, veli, bilo je radi spasewa =oboèwa prirode, a stradawa radi iskupqewa svih koji su kroz greh dràni u smrti.48 Ovi zna~ajni tekstovi svetog Maksima koje smo tek naveli, smatramo da jasno predstavqaju stvarne razmere bogoslovqa svetog Maksima o velikoj temi ovaplo}ewa Boga Logosa, kao osnovi (i izvr{iocu) na{eg oboèwa. Bez da pravi ,,pretpostavke (= hipoteze), Svetiteq otkriva neuslovqenost tajne o~ove~ewa Boga Logosa, i u Hristu oboèwa i utelovqewa ~oveka i tvari. Sledstveno, po ovom velikom svetom ocu, Adam (uzet bilo u predpadnom, bilo u popadnom stawu svome) nije ,,kqu~ tuma~ewa svega, nego je to Bogo~ovek Hristos, i jedino On.49 Ne obja{wava se ovaplo}ewe Logosa iz Adama, nego i Adam i sve ostalo obja-

48. Isto, sholija 3536, PG 90, 692B. I na drugom mestu sveti Maksim jasno pravi razliku izme|u tajne iskupqewa i (kroz wu) vaspostavqawe ~ove~anske prirode u ,,prvobitnoj lepoti wenoj, koja (tajna iskupqewa) se izraàva kroz voqna stradawa Isusa Hrista, i tajne oboèwa (koja se ostvarila) kroz samo ovaplo}ewe Logosa. Tako, po wemu, Gospod Isus ,,kroz stradawa bestra{}e, i kroz bol prijatnost, i kroz smrt - ve~ni ìvot daju}i prirodi, opet je vaspostavi;... a kroz samo ovaplo}ewe daruje prirodi natprirodnu blagodat oboèwe, IV 43, PG 90, 1324 BC. 49. Upor. Arhim. Justin Popovi}, ` , ~, { 1969. ,,Mera svega Bogo~ovek, str. 106 i daqe.

39

{wavaju se iz i u ovaplo}enom Bogu Logosu. U Wemu, dakle Hristu, sastaju se po~etak (=stvarawe) i kraj (=oboèwe) ~oveka, ali i izme|u toga izvr{ena Ikonomija spasewa, tako da bi se otkrio i pokazao u Vaskrslome kona~ni boànski ciq svega: ,,Tajna otelovqewa (=ovaplo}ewa) Logosa ima u sebi silu svih proro{tava i praobraza po Svetom Pismu, i znawe svih pojava stvorenih bi}a. I onaj koji je upoznao tajnu krsta i groba, shvatio je smisao prore~enoga (proro{tva). A onaj koji je posve}en u neizrecivu silu Vaskrsewa, saznao je ciq radi kojega je Bog iz ranije sve stvorio50. Otuda moèmo iz svega napred re~enoga da zakqu~imo da, po svetom Maksimu, oboèwe ~oveka predstavqa drugu stranu jedne i iste tajne, ~ija je prva strana ovaplo}ewe Logosa. Kao {to, dakle, boànstvo o~ove~enog Logosa ne trpi nikakvu promenu ili pretvarawe u svome sjediwewu sa ~ove~anstvom, upravo isto tako i ~ove~anska priroda u oboèwu (po nekim Ocima: obogotvorewu) svome ne pretvara se u boànsku prirodu, u smislu panteizma, niti trpi bilo kakvu promenu po svojoj su{tini: ,,jer kao {to je On postao dole radi nas nepromenqivo, i ~ovek kao i mi samo50. ` ` [ A 66, PG 90, 1108AB. 51. ` [~ , PG 91, 1280D. Uporedi Isto, PG 91, 1280BC. ,,Oci Crkve govore neprikriveno o obogotvorewu ~oveka i poja{wavaju}i to ,,u~ahu da se ono razume kao oboèwe koje biva po blagodati i pri~e{}u op{tewu, a ne kao prelaèwe u boànsku su{tinu (. , ` ~ [ , ~ 1957, str. 123). Upor. G. Florovski, ,,Tvar i tvarnost", Pravoslavna misl, Vipusk I, Paris, 1928, str. 209.

40

bez greha, razre{uju}i ~udesno zakone prirode, tako i mi po sledstvenosti postajemo gore kroz Wega i bogovi kao {to je On tajnom blagodati, ni{ta ne mewaju}i od prirode."51.

41

42

i o jednoj svetoj Tajni Crkve Boìje nije pisano niti izraèno toliko mnogo i tako raznih aspekata kao o svetoj Tajni Braka i problemima u vezi s wom. Ne postoji, takore}i, roman, pripovetka, dramski komad, a pogotovu film, gde nije projavqen bar deli} ,,tajne ove svete Tajne, a u mnogima od ,,tajne ni{ta nije ni ostalo sve je otkriveno i javno pokazano. Mnogobrojni su ~lanci, pogotovu u novije vreme, po raznim ~asopisima i dnevnoj {tampi u kojima se problemi u vezi sa Tajnom Braka posmatraju sa razli~itih strana: tu su naj-

43

~e{}e problemi planirawa porodice, upotrebe kontraceptivnih sredstava, polnog vaspitawa, ozakowewe abortusa itd. Po crkvenim ~asopisima tako|e se na|e tu i tamo poneki ~lanak na iste ili sli~ne teme, koji poku{ava da te probleme objasni i osvetli sa ~isto teolo{ke i crkvene strane.1 No, i tamo se Tajna Braka naj~e{}e posmatra u pravnim, socijalnim, etni~kim, ekonomskim ili, u najboqem slu~aju, moralisti~kim okvirima. Jedna pak strana Tajne Braka i to najva`nija - strana dogmatska, ostala je ne samo neobra|ena, nego i netaknuta u novijoj crkvenoj literaturi. Istini za voqu, treba re}i da su krajem XIX i po~etkom XX veka veliki ruski mislioci i filosofi, kao Solovjev i Ber|ajev, pored drugih problema svoje filosofije, govorili i o pitawima braka (qubav, polni odnosi, i dr.), no i oni vi{e sa aspekta svoje filosofije. U svojim pogledima na brak oni su se naj~e{}e postavqali nasuprot crkvenom Predawu i u~ewu Svetih Otaca Crkve pravoslavne. U tome se naro~ito odlikovao Nikolaj Ber|ajev, koji je odlu~no odbacivao svako me{awe Crkve, i pogotovu svetih Kanona, u bra~ne1. J. Majendorf, ,,Brak u svetlosti pravoslavne teologije", otisak iz Teolo{ki pogledi, br. 3, 1974. - Protojerej Sergije [ukin, ,,Pitawe braka i dece. Pravoslavqe br. 233, 1. decembar 1976. (Prevod iz ,,Orthodox life, br. 25). - Ovde bi trebalo navesti, iako ne spada u ~lanke, op{irnu i poznatu studiju o braku uvaènog Sergija Trojickog, prof. univerziteta: Hri{}anska filosofija braka, Beograd, 1934.

44

odnose supru`nika. Taj wihov filosofski uticaj u pogledima na Tajnu Braka i wene ,,tajne, preko pariske bogoslovske {kole (naro~ito P. Evdokimova) stigao je i do pravoslavne Gr~ke, gde je na{ao svoje sledbenike u licu nekih mla|ih atinskih bogoslova. Godine 1965. pojavio se u Atini broj 34. poznatog ~asopisa ,, (koji je izdavao mladi gr~ki bogoslov Hristo Janaras) ~itav posve}en pitawima Tajne Braka. Svi ~lanci u wemu pretenduju na teolo{ko pristupawe i osvetqewe momenata Tajne Braka, no svi su oni proèti mawe vi{e tim novim filosofsko-bogoslovskim nazorima koji idu u raskorak sa u~ewem Crkve. Svi ~lankopisci u navedenom broju ~asopisa polaze sa stanovi{ta da je brak sveta Tajna, baziraju se na kwizi Postawa gde se govori o stvarawu ~oveka i blagoslovu Boìjem: ,,ra|ajte se i mnoìte se (I Mojs. 1, 28), a naro~ito na re~ima Bo`jim: ,,i bi}e dvoje jedno telo (I Mojs. 2, 24). Obilato koriste i u~ewe sv. ap. Pavla o ,,velikoj tajni Hrista i Crkve (Ef. 5, 32), kao i mnoga druga mesta Svetoga Pisma koja se odnose na tu temu. Posebno se pak isti~u ona mesta iz Svetog Pisma, pa i iz Ota~ke literature, gde se vr{e pore|ewa qubavi ({) Bo`je i qubavi ({) kod qudi. No, ovi novi bogoslovi idu i daqe. Oni ne samo upore|uju, ve} poistove}uju te dve qubavi ({). [tavi{e, oni uzimaju ne prosto brak, ve} konkretno polne odnose muà i ène (i to ne samo u braku) kao jedan od glavnih (ako ne i najglavni45

jih) puteva i na~ina bogopoznawa i bogoupodobqewa. Tako, pod blagoslovom Crkve (=Hrista) ,,prosto biolo{ko i zakonsko sjediwewe braka preobraàva se u op{tewe (zajedni~arewe) lica, u qubav natprirodnu, ìvo iskustvo qubavi Boìje2. Po tim novim teolozima ,,postojawe dvaju ~ove~anskih polova, muà i ène, i ~e`wa i qubav koje cvetaju me|u wima, pomagali su starom ~oveku da predoseti ne{to od bezgrani~ne qubavi Boìje za svoju tvar, koja je pokazana sa ovaplo}ewem Logosa Bo`jega3. Iako se ovde ne vidi da li ta ,,~e`wa i qubav izme|u ~oveka i ène ,,cvetaju van braka ili u braku, ona je ipak, po ~lankopiscu, sluìla starim qudima kao put bogopoznawa, iako nepotpunog (,,ne{to su mogli da predosete). Ali, piscu ovoga ~lanka je i to malo. On ~ak i smisao Tajne Bogovaplo}ewa vidi u tome {to je ista otkrila smisao sjediwewa muà i ène: ,,Otkrovewe posledweg ciqa, sjediwewa Boga i ~oveka u ,,jedno telo, pokazalo je smisao posebnog ciqa, qubavi i sjediwewa, ,,u jedno telo muà i ène4. No, isto tako i ~ove~anska qubav ({), i wena prirodna posledica brak, koje je ,,mudrost Boìja izmislila, ima za ciq ,,da u~ini ~oveka sposobnim da oseti qubav Boìju za sebe, i da udahne u srce wegovo ~e`wu za uzvra}a-

2. , ` ~..., 34, leto 1965, str. 97. 3. ` , ` ~ [` ` ~ , 34, leto 1965, str. 104. 4. Isto, str. 109.

46

wem ove qubavi, i da pove}a u du{i wegovoj èqu za sjediwewem celom du{om i celim telom sa Carem neba i zemqe5. Tako se ~ove~anska qubav ({) javqa kao izvor ~e`we za bogoupodobqewem i oboèwem (koje se i ostvaruje u punom sjediwewu sa Bogom). Zaneseni qubavnik ide i daqe i u toj plotskoj qubavi vidi skoro iskqu~ivi put za poznawe boànske qubavi: ,,Tako mladi} (=mlad ~ovek) koji voli jednu devojku i ~ezne da je zagrli i da je drì u svome naru~ju, moè nekako da razume bezgrani~nu qubav Boìju, ~e`wu wegovu da zagrli svoje stvorewe, i da ga drì u svom ,,svedrìla~kom naru~ju6. @ena je, me|utim, u jo{ povla{}enijem poloàju, jer ona ,,je u poloàju da razume boqe od bilo koga drugog i nu`du koju ima ~ovek pomo}i Boga i neopisivo bogatstvo darova koje mu daje sjediwewe s wim7. No daqe i od Danila Hioskog ide Hristo Janaras u svojoj posebnoj kwizi [ ~ { (,,Sloboda morala)7a, gde prosto peva odu ne samo5. Isto, str. 106. 6. Tamo. 7. Tamo. 7a. Gr~ka re~ { je te{ka za prevo|ewe jer ima mnoga zna~ewa koja se u prevodu nikada ne mogu obuhvatiti jednom na{om re~ju. Tako ova re~ moè zna~iti: 1) Na~in mi{qewa i delawa neke jedinke u svome obi~nom svakodnevnom ìvotu i uobi~ajen na~in wenog opho|ewa u zajednici sa drugim qudima. (To uglavnom odgovara na{oj re~i: ,,karakter). 2) Naviku, obi~aj (naro~ito u mnoìni: ` { obi~aji). 3) Moralna kakvo}a, mi{qewe, }ud, na~elo, moralnost, moral. 4) U hri{}anskoj pak teologiji re~ {{ ozna~ava ,,zajedni~arewe sa Bogom u Hristu Duhom Svetim i osve}ewe celog ~oveka na putu oboèwa... (tj. celokupnu hri{}ansku veru i ìvot). Jerom. Atanasije Jevti}, ` , Ati{ na, 1968, str. 11.

47

qubavi, niti samo braku, nego ~isto erotskim odnosima. Tako on pi{e: ,,Qubavni erotski odnos je sam po sebi dostojan po{tovawa kao jedna faza prirodnog ìvota ~ovekova, koja i van Crkve moè da sa~uva (=spase) ve}i deo istine o ~oveku kao ikoni Boìjoj8. On daqe u svojoj kwizi propagira punu slobodu tih erotskih odnosa, pa veli: ,,Ako, dakle, qudi ho}e da se zadovoqe tj. da im je dosta sa prirodnim qubavnim odnosom tj. bez blagoslova Crkve, onim dobrima koja daje qubavni erotski ìvot sam po sebi, u granicama jednog ~asnog supru`ni~kog saìvqewa, Crkva ne moè imati ni{ta protiv toga, utoliko vi{e, ne moè okarakterisati ovaj odnos kao ,,nemoralan sa kriterijuma konvencionalnog javnog morala9. Imaju}i ovakve poglede povodom braka i polnog ìvota uop{te, razumqivo je {to se Janaras tako drasti~no obra~unao i sa svetim Kanonima svetih Vaseqenskih Sabora, kao i sa Svetim Ocima koji su ih doneli, trpaju}i sve to u psihopatologiju10. Po{to se silno na~udio i napostavqao ~udnih pitawa u vezi sa svetim Kanonima koji se ti~u polnog ìvota ~ovekovog, on pi{e ~itavu apologiju telesne strasti, razra~unavaju}i se sa Kanonima. Tako on ironi~no veli: ,,Qubavni erotski odnos bra~nih drugova ne moè se pomiriti

8. , [ ~ {, (edicija ,,), Atina, 1970, str. 120121. 9. Isto, str. 121. 10. Isto, str. 140.

48

sa u~estvovawem u Boànskom Pri~e{}u, ni pre ni posle. Utoliko vi{e ne moè se pomiriti sa u~estvovawem u Evharistiji tj. sa pri~e{}ivawem bilo kakvo drugo qubavno projavqivawe, ma koliko ~isto koje li je to? Ep. Artemije kad nije ,,ozakoweno sa sve{tenim ~inom crkvenog braka. Sa duhom i kriterijumima kanona qubavni erotski ìvot koji po preimu}stvu o~uvava =spasava istinu li~nosti, tj. ikonu Boìju u ~oveku prqa se i zaga|uje, smatra se sam po sebi gre{nim i ne~istim...11 Janaras naro~ito ustaje protiv Kanona (samim tim i protiv Svetih Otaca) koji stavqaju ne kao ciq braka, ve} kao ciq supruànskih (polnih) odnosa u braku ra|awe dece12, jer po wemu ,,...spu{ta se tako erotski ìvot na jednu poniùju}u funkciju ìvotiwskog produàvawa vrste, koju po snisho|ewu i ,,po dopu{tewu trpe Kanoni, i pored fakta da je Crkva isti tj. taj erotski ìvot uzvela na stepen Tajne Bogojavqewa i Bogopoznawa13. Razume se, Janaras ne smatra za du`nost da nam pokaè i dokaè gde je to Crkva podigla ,,erotski ìvot na stepen tajne Bogojavqewa i Bogopoznawa. Mo`da on to vidi u ~inu ven~awa i blagosiqawa braka! No o tom blagoslovu braka i wegovom ciqu i ulozi u Crkvi bi}e vi{e re~i kasnije. Jana-

11. Tamo. 12. Vidi I Poslanicu (kanonsku) svetog Atanasija Velikog, ` ~ , u , ~ 1976, str. 577. 13. , [ ~ {, str. 141.

49

ras je momentalno zauzet brigom zbog ,,muke koju hri{}ani trpe zbog moralne {izofrenije, za koju su po wemu uglavnom krivi sveti Kanoni (odnosno wihovi tvorci Sveti Oci). Tako on veli: ,,Hri{}ani se mu~e jednom vrstom ,,moralne {izofrenije: primaju crkveni blagoslov svoga braka i istovremeno nalaze pred sobom na svakom koraku podozrewe, opreznost, prezrewe erotskog ìvota od strane Kanona Crkve.14 No jo{ vi{e od toga on àli mladala~ku (detiwu) qubav, koja nema razumevawe Crkve, i bori se za weno priznawe. Tako doslovce on pi{e: ,,Qubav ({) mlade i neiskvarene koristoqubqem dece, ova strast iskrenosti i predanosti, bogatstvo ìvota i istine koja je erotska qubav u godinama mladala~ke ~istote, najneposrednije predvku{enije istinske qubavi za Boga*, ne nalazi mesta u ìvotu Crkve15, tj. ne odobrava se od strane Crkve. Janaras naro~ito nastoji da pokaè kao da je Crkva kasnije, osobito od Peto-{estog Vaseqenskog Sabora, izneverila i izmenila svoje ranije poglede na ,,slatki ìvot, jer veli: ,,U prvim vekovima ìvota Crkve Kanoni koji se odnose na ,,slu~ajeve grehova bili su malobrojni... Tek od kraja sedmog veka, i konkretno sa Trulskim Pe14. Tamo. * Poziva se na Dionisija Areopagita (Migne PG, 3, 709S), gde on veli za qubav Bo`ju: ,,Napade qubav Tvoja na me kao qubav èn%. No to pozivawe je neosnovano, jer ovde je samo pore|ewe ,,kao, a ne da je qubav ène ,,predvku{enije qubavi Boìje, kako to ho}e Janaras. 15. , [ ~ {, str. 143.

50

to-{estim Vaseqenskim Saborom, po~iwe jedan primetni rast kanona koji se odnose na op{te ,,slu~ajeve grehova16. Me|utim, taj poku{aj Janarasov je krajwe neosnovan, jer kao {to i sam priznaje, ve}ina tih Kanona su, u stvari, samo potvr|eni kanoni ranijih pomesnih Sabora ili Svetih Otaca. S druge strane, i Oci Trulskog Sabora su rekli: ,,Sleduju}i Svetim Ocima... i oni su im uistinu sledovali kako u dogmatskom, tako i u kanonskom pogledu. Koli~inski vi{e Kanona koji govore o polnom ìvotu i o gresima u vezi sa tim, samo je znak da je ìvot hri{}ana kasnijih vekova oslabio u strogosti, te se pojavila nu`da da se pomo}u Kanona nekako odrì u pristojnim granicama. Iz tog prividnog sukoba kasnijih vekova sa prvim vekovima hri{}anstva jasno izbija svom silinom pitawe: {ta upravo Crkva u braku blagosiqa? Kakav je ciq braka: seksualno iìvqavawe, ili...? Na sva ta pitawa, kao i o predawskoj vrednosti i ispravnosti napred navedenih stavova novijih bogoslova, pokaza}e se odgovori sami po sebi iz jednog, ma i kratkog, dogmatskog osvrta na Tajnu Braka i probleme u vezi s wom. O braku se govori jo{ na prvim stranicama Biblije u vezi sa stvarawem ~oveka. Postoje tri osnovna elementa u biblijskom izlagawu ustanove braka: Prvi. Najpre u samom stvarawu ~oveka, u wemu se razlikuje ~ovek i èna: ,,I stvori Bog16. Isto, str. 134135.

51

~oveka, po obrazu Boìjem stvori ga, mu{ko i ènsko stvori ih (I Mojs, 1, 27; 2, 18. Upor. Mt. 19, 4); Drugi. u stvarawu ène od rebra Adamova (I Mojs. 2, 1824) koja }e mu biti pomo}nica ,,prema wemu u ostvarewu ciqa stvarawa, i tre}i u blagoslovu Bo`jem izlivenom na prvi par qudi jo{ u Raju: ,,Rastite i mnoìte se i napunite zemqu i vladajte wome (I Mojs. 1, 2728). Ovaj rajski brak bio je po preimu}stvu duhovnog karaktera (jer tek po izgnawu iz Raja ,,pozna Adam ènu svoju), i predstavqao je ne samo prirodnu ustanovu, nego ujedno i boànsku, pa se wen tajinski karakter posebno isti~e od strane Crkve. Ovaj elemenat pretpostavqa poistove}ewe braka sa odnosom Boga prema svome izabranom narodu u Starom Zavetu, i sa odnosom Hrista i Crkve u Novom Zavetu (Ef. 5, 32). O poimawu i dubqem razumevawu ovog ,,rajskog (predpadnog) braka prvih qudi bi}e govora i kasnije, prilikom izlagawa u~ewa i stavova pojedinih Otaca Crkve Pravoslavne povodom tog pitawa. Po pravoslavnom, pak, dogmatskom u~ewu, Brak je jedna od Tajni Crkve, kroz koju ona (tj. Crkva) blagosiqa, uzdiè i osve}uje dobrovoqno supruànsko sjediwewe muà i ène, daruju}i im neophodnu boànsku blagodat za ispuwewe celog ìvota wihovog ,,u Gospodu i postizawe ciqeva braka. A glavni i kona~ni ciq pravoslavnog braka jeste duhovno i moralno (savr{enstvo) supru`nika, ka kojem oni uzlaze ispuwavaju}i druge delimi~ne ciqeve, od kojih je najglav52

niji ra|awe i hri{}ansko vaspitawe dece16a. Radi postizawa ovih ciqeva daje se supru`nicima kroz molitvu i blagoslov Crkve (= sve{tenika) boànska blagodat koja uzdiè, osve}uje i ~ini moralnim i duhovnijim sjediwewe supru`nika, osnaùju}i ih u ispuwewu uzvi{enih ciqeva braka. Zato se upravo i moli Crkva kroz svoga sluìteqa, skoro u svakoj molitvi ~ina ven~awa, da Gospod podari slugama svojim najpre ,,celomudrije, ~astan brak, postequ neoskvrwenu, zatim ,,seme dugove~no, u deci radost, da vide decu dece svoje, i najzad zemaqska dobra ,,od nebeske rose odozgo, i od kvaliteta zemqe i ova, naravno, ne prosto radi wihovog uìvawa, nego ,,da daju i onima koji imaju nu`de17. Izuzetnu svetlost na Tajnu Braka bacaju ovde tekstovi Novoga Zaveta (Apostol i Evan|eqe) koji se ~itaju u înu ven~awa. Tako u poslanici Efescima (5, 2223), apostol Pavle, daje s jedne strane, prakti~ne savete o me|usobnom odnosu muà i ène u hri{}anskom braku, povla~e}i paralelu tih odnosa sa odnosom Hrista i Crkve. Mu` glava èni, Hristos glava Crkvi; Crkva

16a. Tako sveti Zlatoust karakteristi~no pi{e: ,,...Jer brak je uveden, ne da bi raskala{ni bili, niti da bludni~imo, ve} da bi bili celomudreni. ûj dakle Pavla koji kaè: ,,Ali zbog bluda svaki da ima svoju ènu, i svaka èna da ima svoga muà (I Kor. 7, 2). Jer postoje dva razloga, zbog kojih je brak uveden: da budemo celomudreni i da postanemo oci. A od ova dva va`niji je razlog celomudrija (. , [ ` ]` ~ . :| ~ 1975, tom 35, str. 155). ] 17. Vidi: Trebnik, în ven~awa.

53

slu{a Hrista, èna slu{a svoga muà ,,kao Gospoda; Hristos je Spasiteq Crkve tela svoga, a mu` ène svoje kao svoga tela. Govore}i o tim ~udesnim bogo~ove~anskim tajnama zasnovanim na qubavi, otac Justin Popovi} pi{e: ,,Na tom bogo~ove~anskom hijerarhijskom poretku zasniva se, stoji i postoji hri{}anski brak, hri{}anska porodica. Sve se dobija od Hrista kroz poslu{nost Hristu. Zato je sve hristoliko, sve hristo~e`wivo17a. Jevan|eqem, pak, koje se ~ita na Ven~awu (Jn. 2, 111) o prisustvu Isusa na svadbi u Kani Galilejskoj i Wegovom prvom ~udu koje je tu u~inio pretvoriv{i vodu u vino, sveta Crkva èli da pokaè istinitost Hristovih re~i: ,,Ne mislite da sam ja do{ao da pokvarim zakon ili proroke; nisam do{ao da pokvarim nego da ispunim (Mt. 5, 17). Kako u odnosu na sve ostalo {to ima ve~nu vrednost u Starom Zavetu, tako i ovde u odnosu na Tajnu Braka. Hristos ne uni{tava tu prvobitnu qudsku zajednicu, nego je svojim prisustvom osve}uje, i time obnavqa i potvr|uje ono {to je Bog jo{ u Raju blagoslovio prvim qudima. Brak dobija svoj boànski, besmrtni smisao tek sa blagoslovom Hristovim koji dolazi od Wegovog prisustva. Prvo ~udo svoje Spas je u~inio na svadbi, da bi pokazao koliko je osve}ewe braka va`no za rod qudski. Od svetog braka sveta porodica,17a. Arhim Justin Popovi}, Tuma~ewe poslanice Efescima, Beograd, 1983, str. 140.

54

svet porodi~ni ìvot; blagosloven brak blagoslovena porodica, blagosloven sav bra~ni ìvot, posebno blagosloveni i sveti plodovi wegovi deca koju Bog takvim supru`nicima daruje. Me|utim, sve i druge probleme koji su vezani za Tajnu braka, nemogu}e je dubinski i pravilno razumeti, sem u op{tim granicama hri{}anske antropologije. Samo ako pravilno shvatimo u~ewe Crkve o ciqu stvarawa ~oveka, o padu i iskupqewu wegovom, mo}i }emo pravilno razumeti i weno u~ewe o braku. Tako, po u~ewu Crkve, izraènom najboqe kroz Svete i bogonosne Oce, ciq stvarawa ~oveka je op{tewe sa Bogom u qubavi, ili, po svetom apostolu Petru: ,,zajedni~arewe u boànskoj prirodi (II Petr. 1, 4). Pozivaju}i se na ovo mesto iz poslanice ap. Petra, sveti Maksim Ispovednik pi{e: ,,Zato nas je stvorio Bog, da postanemo zajedni~ari u boànskoj prirodi i u~esnici u Wegovoj ve~nosti, i da se pokaèmo sli~ni Wemu po oboèwu od blagodati, kroz koju je nastanak i postojawe svih bi}a, i proizvo|ewe i stvarawe nepostoje}ih18.. Ka ovom ciqu trebalo je da se kre}e ~ovek ìve}i saglasno sa svojom prirodom, tj. sa voqom Boìjom, koja je bila usa|ena u ~ovekovu prirodu u samom stvarawu iste. Ali, prirodno kretawe ~oveka ka tom kona~nom ciqu koje je Bog posta18. Sveti Maksim Ispovednik, , I, 22, Migne PG 90, 1193D.

55

vio u wega prekinuto je padom. Greh prvog ~oveka i po~etak zla u vidqivom svetu sastoji se, po svetom Maksimu, u nepravilnom kretawu prirodnih sila ~ovekovih, ili drugim re~ima, u zloupotrebi (neprirodnom kori{}ewu) prirodnih sila wegovih i drugih stvorewa Boìjih. Od tada, ~ovek robovski sluà{e nerazumnim kretawima ovih sila svoje prirode, koje su ga gurale da teì samo ka zadovoqstvima i da izbegava, koliko je mogu}e, stradawa; jer pali ~ovek ,,ima|a{e svu te`wu ka zadovoqstvu, i puno izbegavawe stradawa; za prvo bore}i se svim silama, a drugo izbegavaju}i svakim starawem19. Posledice pada ~ovekova u greh bile su mnoge. Kao najglavnija posledica pada smatra se od Svetih Otaca ~iwenica da je kroz greh u{la u ~oveka (i kroz wega u svet uop{te) trule`nost i smrt, po{to je ~ovek kroz greh otpao od ve~nog ìvota Boga. Me|utim, po svetom Maksimu, plata ~oveku za greh ne nalazi se samo u stradalnosti i smrtnosti wegovog tela. ôvek nije izgubio samo netqenost svoje prirode, nego je i osu|en na strasno ra|awe od semena, poput ìvotiwa. ,,Prvi ~ovek je s pravom osu|en od pravednosude}eg Boga da ima iz tela nevoqno i materijalo i smrtno ra|awe, on koji je svojevoqno boqem pretpostavio gore...tj. umesto sa Bogom boànske i ne19. Sv. Maksim Ispovednik, ` , , PG 90, 256 A. Sveti Maksim je dao veliki zna~aj odnosu zadovoqstvo stradawe u ~oveku. O tome se op{irnije govori u mojoj disertaciji: Tajna spasewa po svetom Maksimu Ispovedniku, Atina, 1975, str. 5761.

56

izrecive ~asti, dobio je bez~asni deo sa beslovesnim ìvotiwama.20 Isto tako i sveti Grigorije Niski, pi{u}i u vezi sa posledicama pada, postepeno razvija u~ewe o osudi ~oveka na semeno ra|awe, pa kaè: ,,A budu}i da kroz prevaru neprijateqa na{eg ìvota ~ovek voqno ima|a{e te`wu ka onome {to je ìvotiwsko i beslovesno, nerado se udaqava{e od gorega s jedne strane, i pod prinudom se obra}a{e na boqe, s druge strane.21 Na drugom pak mestu, isti sveti otac sve posledice pada karakteri{e kao ,,obla~ewe ko`nih haqina (Vidi: I Mojs. 3, 21). Pod ,,ko`nim haqinama podrazumeva Svetiteq skup svih znakova trule`nosti ~ove~ije prirode, kao {to su: ,,sjediwewe muà i ène, za~e}e, ro|ewe, ne~istota, dojewe, hrawewe, ra{}ewe, postepeno uzrastawe do zrelosti, vrhunac snage, starost, bolest, smrt22. Greh, kao {to smo videli, uveo je u ~oveka i tvar, smrtnost i smrt. Smrt predstavqa, kao {to je poznato, kraj ìvota jedinke, po{to je ona razdvajawe du{e od tela. Me|utim, ~ovek je pozvan da ìvi. Toga radi zakon greha, da bi sa~uvao ravnoteù prema zakonu smrti i da zadovoqi, makar u malom, nagon ìvota, izrazio je sebe u najnièm obliku sladostra{}a, {to je imalo kao posledicu ,,u gresima (Ps. 50, 5) ra|awe. L. Tinberg u svom poznatom delu Microcosm and mediator, tuma~e}i20. Sveti Maksim ` [~, PG 91, 1348A. 21. Grigorije Niski, ` ` `, PG 521D524A. 22. Grigorije Niski, ` ~ ` ], PG 46, 148C149A.

57

svetog Maksima, veli: ,,Zakon smrti uravnoteèn je zakonom sladostra{}a, koji sluì u prirodnom ro|ewu svakog ~ove~ijeg bi}a.23. A po svetom Maksimu upravo kroz ,,u gresima ra|awe od prvog Adama predaje se svima qudima i greh voqe (sladostra{}e), kao i greh prirode (stradalnost wena, tj. neprijatnosti), budu}i da se u svakom od semena ro|ewu predaje celokupni prvorodni greh: ,,Adam praotac, budu}i da je prestupio boànsku zapovest, uveo je drugi po~etak nastanka od sladostra{}a, u prirodu koja se bolom smrti zavr{avala. Time je sve koji su od wegovog tela nastali kroz nepravedni po~etak od sladostra{}a, uveo sa sobom u pravedan kraj kroz bol u ~asu smrti.24. Dakle, po ovome izgleda da se prvenstveno u sladostra{}u sastoji prvorodni greh, sa kojim i u kome se ra|a svaki ~ovek, budu}i da ,,svi... koji od Adama postaju, u bezakowima se za~iwu, potpadaju}i pod praroditeqsku osudu25. H. Baltasar ima utisak da, po svetom Maksimu, ,,fakt postojawa dva pola ima zna~ajno mesto u vezi sa ovim. U sebequbqu se nalazi egoizam i plotsko sladostra{}e. Kroz sladostra{}e i ra|awe ~ovek nastoji da se oslobodi stradawa i smrti. Rezultat? Jo{ jedna `rtva smrti26. Govore}i, me|u23. Thnberg Lars, Microcosm and mediator. The theological antropology of Maximus the Confessor, Lund, 1965, str.169170. 24. Sveti Maksim, ` 61, PG 90, 632B. 25. Sveti Maksim, ` [ 3, PG 90, 788B. 26. Hans Urs von Balthasar, Kosmische Liturgie. Das Weltbild Maximus des Bekenners, Einsiedeln, 1961, str. 194196.

58

tim, o ra|awu iz sladostra{}a, Baltasar se pita: ,,Dakle, je li brak greh? i odgovara: ,,Ne, zato {to kad bi brak bio greh, bio bi greh i prirodni zakon ra|awa. Tada bi sva krivica za greh pala na Tvorca ~ovekove prirode.27 Slaù}i se i ispovedaju}i ,,sa svima Svetima da brak uistinu nije greh, ve} blagoslov Bo`ji, ipak smo du`ni da spomenemo da je Baltasaru promakla ~iwenica da za svetoga Maksima, nama poznati zakon ra|awa iz semena nije zakon stvarawa, ve} zakon koji je uveo greh. Zato i pi{e Svetiteq: ,,Jer treba{e, zaista treba{e da Tvorac prirode tj. Isus Hristos, obnavqaju}i u sebi prirodu, najpre uni{ti zakone prirode, kojima je greh kroz prestup osudio qude da uzimaju svojstva jedan od drugoga po na~inu ìvotiwa tj. na ra|awe od semena, i tako da obnovi zakone prvog i uistinu boànskog stvarawa, da ono {to je ~ovek iz nepa`we kao slab uni{tio, to kroz ~ovekoqubqe Bog kao mo}an obnovi.28 Na drugom mestu sveti Maksim, upitan od nekoga {ta zna~i ono u Pismu: ,,U bezakowima se za~eh, i u gresima rodi me mati moja (Ps. 50, 5), odgovara ovako: ,,Prvobitni ciq Boga be{e, ne kroz brak da se ra|amo iz trule`nosti tj. semena; nego prestup zapovesti uvede brak, po{to Adam u~ini bezakowe29. Ali, i pre svetog Maksima tako je u~io i sveti Jovan Zlatoust, pi{u27. Isto. 28. Sveti Maksim, ` [~, PG 91, 1276B. 29. Sveti Maksim, ` [, PG 90, 788B. Treba primetiti da i David i Sveti Oci govore o ro|ewu ,,u gresima u zakonitom bra-

59

}i: ,,Prvosazdani je ìveo u Raju, a o braku nije bilo ni re~i. Zamolio je da mu se stvori pomo}nik i on se javio; i pri tome brak se jo{ nije pokazivao nu`nim. Wega ne bi bilo ni do sada, i qudi bi ostali bez wega ìve}i u Raju kao na nebu, bave}i se razgovorom sa Bogom... Jer, s jedne strane, dok ne behu zarobqeni prvozdani od |avola, i poznavahu Vladiku svih tvari, prebiva{e i devstvo ukra{avaju}i ih vi{e i od carske krune i zlatnih haqina. A po{to postado{e zarobqenici |avoqi svukli su ovu carsku odoru tj. devstvo i umrli za nebeski svet, a primili su smrtnost od smrti, i prokletstvo, i stradawe i mu~an ìvot. Tada je sa ovima zajedno proiza{ao i brak ta smrtna i robovska ode`da. Vidi{ li odakle je brak dobio svoj po~etak, i od ~ega je postao neophodan? Od neposlu{awa, od prokletstva, od smrti. Gde je smrt, tamo je i brak. U odsustvu prvoga i drugi nema potrebe.30 Ovaj stav Svetih Otaca povezan je ~vrsto sa drugim principom, da dakle, po prvobitnoj odluci voqe Bo`je, ~ovek ne be{e razdeqen na mu{ko i ènku. Takvo poimawe o ra|awu susre}e se ve} u Starom Zavetu, gde Bog odre|uje specijalne `rtve ,,za greh radi o~i{}ewa ène posle poro|aja (Vidi: Levit. 12, 68. Uporedi: Lk, 2, 24). Ovo shvatawe izraàva i Crkva govore}i izme|u ostalog: ,,...oprosti slu{kiwi Svojoj (ime), koja se danas porodila... (Tre}a molitva èni u prvi dan po{to rodi dete); ili: ,,Izmij wenu telesnu i du{evnu ne~istotu po navr{ewu ~etrdeset dana,... (Molitva porodiqi posle ~etrdeset dana. Molitva majci detiwoj). Vidi Trebnik. 30. Sv. Jovan Zlatoust, ` 14, PG 48, 543544. Uporedi: Sv. Atanasije Veliki, [ , PG 27, 240 C.

60

sko, po{to se ,,mu{ko i ènsko svojstvo niukoliko ne osniva na boànskoj (prvobitnoj) nameri o stvarawu ~oveka; Bogom je bio predvi|en i drugi na~in umnoàvawa qudi31. Treba podvu}i ovde da po svetom Maksimu, kao i po svim ostalim Svetim Ocima Crkve, zlo (= greh) ne nalazi se u stvarima, zato {to je Bog sve stvorio ,,vrlo dobro (I Mojs. 1, 31), ve} samo u zloupotrebi istih od strane ~oveka. Tako, karakteristi~no pi{e sveti Maksim: ,,Nisu jela zlo, ve} ~revougodije; niti ra|awe dece, ve} blud; niti novac, ve} srebroqubqe; ni slava, ve} praznoslavqe (= sujeta). Ako je tako, onda ni{ta u bi}ima nije zlo, osim zloupotreba, koja ozna~ava nemarnost uma za prirodno obra|ivawe32 (upotrebu, dakle, po prirodi). U ~emu se upravo sastoji ta zloupotreba pojedinih stvari obja{wava isti sveti otac na drugom mestu, govore}i: ,,Zlo je pogre{an sud pojmova, kojeg prati zloupotreba stvari. To jest, kao u vezi sa ènom, pravilan sud sjediwewa, ciq je ra|awe dece. Onaj, dakle, koji gleda samo na sladostra{}e, gre{i u sudu nazivaju}i dobrim ono {to nije dobro. Takav, dakle, vr{i zloupotrebu sjediwuju}i se sa ènom. Sli~no je i sa ostalim stvarima i pojmovima.33.31. Sveti Maksim, ` [~, PG 91, 1309A. 32. Sveti Maksim, ` [ III, 4, PG 90, 1017CD. 33. Isto II, 17, PG 90, 989AB. Dakle, kao {to se jasno vidi, kod Svetih Otaca ne postoji ni traga od napred navedenog mi{qewa i u~ewa savremenih bogoslova (kao Janarasa i drugih sa wim).

61

Po svetom Maksimu postoje tri uzroka koji nas pokre}u na svako zlo: ,,strasti, demoni i zla voqa. I strasti kao kad èlimo stvari bez razloga; kao hranu u nevreme, ili van potrebe; ili ènu van ciqa ra|awa dece i nezakonitu..."34. Ovaj stav svetog Maksima da, dakle, i u zakonitom braku odnos muà i ène blagosloven je i dozvoqen samo kada ima za ciq ra|awe dece nije usamqen stav, ni ,,wegov, niti ,,nov, nego predstavqa ~vrsti stav Crkve, koji se osniva na ontologiji stvari, od samog po~etka do danas. To svedo~e Sveti Oci pre i posle svetog Maksima, kao i sam duh Crkve Pravoslavne. Tako npr. Atinagora, pisac II veka, kaè slede}e: ,,Svaki od nas ènsku, koju je uzeo po va{im tj. rimskim zakonima, smatra za ènu do za~e}a deteta. Jer kao zemqoradnik posle toga, kada je bacio seme u zemqu, vi{e ne baca, tako i kod nas tj. hri{}ana merom za nagon smatra se ra|awe deteta.35 Otuda jo{ u Apostolskim ustanovama stoji napisano: ,,Da se ne sjediwuju hri{}ani sa trudnim ènama, jer ono oni ~ine ne za ra|awe dece, nego radi uìvawa, a po34. Sveti Maksim, ` [ II, 33 PG 90, 996A. U vezi sa ovim stavom Svetih Otaca ne moè ~ovek da se oslobodi utiska da Janaras i drugi sa wim noviji bogoslovi, ~ije smo mi{qewe videli ranije, ne ~ine ni{ta drugo ve} samo pi{u teologiju svojih strasti. 35. Atinagora, ` ~ 33, , t. 4, str. 308. Uporedi: Kliment Aleksandrijski, II, 10, , t. 7, str. 168174. ` Iz svega napred re~enog, a osobito iz citiranih ovde mesta, pokazuje se jasno da posle za~e}a ène i za sve vreme trudno}e, supru`nici, normalno, treba da se ne sastaju, po{to u tom periodu ne postoji uop{te razlog za to, sem sladostra{}a, a to je uvek greh van braka ili u wemu.

62

trebno je voleti Boga, a ne uìvawe.36. Sli~no i sveti Atanasije Veliki, upitan od nekoga o upotrebi rodnih organa, odgovara: ,,Koja veli{ upotreba? Ona po Zakonu, koju je Bog dozvolio, govore}i: ,,Rastite i mnoìte se, i napunite zemqu (I Mojs. 1, 28), i na koju je apostol ukazao, rekav{i: ,,âstan brak i posteqa neoskvrwena (Jevr. 13, 4)? Ili ona po javnom mnewu koja se vr{i kriju}i i prequbotvorno?... Blaèn je onaj koji u mladosti ima jaram slobodan, upotrebqavaju}i prirodu za ra|awe dece; a koji ~ini razvrat sa bludnicama i prequbo~inicama, sna}i }e ga kazna koju Apostol propisuje (,,Prequbo~incima i bludnicima sudi}e Bog Jevr. 13, 4)37. Sveti Nikodim Svetogorac, otac osamnaestog veka, imaju}i u vidu sve ranije Oce Crkve, ima isto mi{qewe o ovoj stvari, koje je izrazio op{irno u mnogobrojnim svojim spisima, a naro~ito u Tuma~ewima poslanica Apostola Pavla (posebno: I Korin}anima, 7 glava; Efescima, 5, 2223; I Timoteju 4, 15) i u Sholijama na svete kanone.38 (u ,,, VIII izdawe, Atina 1976. godine). Iz svega do sada re~enoga postaje o~igledna istina da Crkva i bogonosni Oci weni primaju, dopu{taju i blagosiqaju ~ovekov brak u palom svetu, jer, s jedne strane, sada ne postoji uistinu36. Apostolske ustanove VI, 28, PG 1, 985. 37. Sveti Atanasije Veliki, ` ` ~ , , izd. VIII, Atina, 1976, str. 577. Uporedi: Sveti Grigorije Niski, ` 19, PG 46, 396C. 38. Sveti Nikodim Svetogorac, u ,,, VIII izdawe, Atina 1976. godine.

63

drugi na~in ,,razmnoàvawa sem kroz brak, a s druge strane, postoji velika slabost ~ove~ije prirode prema telesnom sladostra{}u, tako da brak dolazi kao lek i pomo}nik ~oveku da pobedi svoju nemo} i ìvi celomudreno. Ovo mi{qewe prvi je izrazio sveti apostol Pavle, pi{u}i: ,,Radi bluda svaki da ima svoju ènu, i svaka da ima svoga muà (I Kor. 7, 2). Ovo, pak, mesto kod svetog apostola (kao i tolika druga) govori i da se brak dozvoqava (bluda radi), i da je ciq wegov celomudrije. Bogonadahnuti tuma~ apostola Pavla, sveti Zlatoust, u istom duhu pi{e o dopu{tewu braka: ,,Nemoj, dakle, ono {to ti je zbog slabosti dozvoqeno tj. brak, pretpostavqati devstvenosti, {ta vi{e ne treba ih ni izjedna~avati.39 Isto tako sveti Nikodim Svetogorac, tuma~e}i gore navedeno mesto apostola Pavla, ozbiqno nagla{ava: ,,Rekav{i Pavle da bluda radi treba da se dozvoli brak, na uzdràwe i celomudrije pokre}e oèwene i udate... Zbog toga se i naziva ,,brak ~astan, jer ~uva qude u celomudrenosti tela, i spre~ava ih da ~ine blud i prequbu40. O ,,do39. Sveti Jovan Zlatoust ` 15, PG 48, 545. Uporedi: . , , A.B. 15, Solun 1973, str. 3738. 40. Sveti Nikodim Svetogorac, [ ` 14 [` ~ [ , izdawe II, Atina, 1971, t. I, str. 253. Po ovom Svetom Ocu celomudrenost u braku ozna~ava to ,,da samo radi ra|awa dece treba da biva sjediwewe bra~nika, a ne radi slastoqubqa (Isto). Ovo nije ni{ta drugo do ponavqawe definicije celomudrenosti svetog Grigorija Bogoslova, koji pi{e: ,,Celomudrenost je ne podavati se zadovoqstvima tela; a podavawe istima ja nazivam raspusno{}u (sveti Grigorije Bogoslov, t. II, { [` 31, \ ~, PG 37 949A).

64

pu{tewu braka, me|utim, najjasnije govori sveti Grigorije Bogoslov: ,,Brak je dopu{ten zbog strasti41 kao ,,zakonita telesna veza42. Ali i on (kao i svi ostali Oci) zahteva u braku celomudrenost, govore}i: ,,Dobro je vezati se brakom, samo celomudreno, udequju}i ve}i deo Bogu, a ne telesnom savezu. Ali je boqe ostati slobodnim od veza, odaju}i sve Bogu i gorwim stvarima... Koji je stupio u brak brine o supruzi i miloj deci, a kod devstvenika je sva briga o Hristu.43 A sveti Grigorije Niski nesumwivo izraàva stav cele Crkve o ovome, kada kaè: ,,Niko da nas ne smatra da odbacujemo ikonomiju braka; jer nama nije nepoznato da i on nije li{en blagoslova Bo`jeg.45 U ~emu se upravo sastoji ovaj ,,Boìji blagoslov na braku, obja{wava sveti Zlatoust, govore}i: ,,Brak je dobro, zato {to ~uva muà u celomudrenosti i ne dopu{ta mu da pogine idu}i na prequbu.45 Na drugom mestu isti sveti otac jo{ vi{e nagla{ava ovaj smisao braka, pi{u}i: ,,Vidi{ li, da on tj. apostol Pavle u I Kor. 7, 9 brak sam po sebi nigde ne proslavqa, no radi izbegavawa preqube, isku{ewa, neuzdràwa.4641. Sveti Grigorije Bogoslov, ` , PG 37, 634A. 42. Isti, \ ~, PG 37, 958A. Uporedi: Isti, , PG 37, 651A. 43. Isti, [ , PG 37, 643A644A. 44. Sveti Grigorije Niski, ` 8, PG 46, 353A. Crkva je osudila one koji su imali suprotno mi{qewe o braku kao ,,gadosti, kao jeretike: Markionite, Enkratite i Manihejce. Uporedi 51. Kanon svetih Apostola, kao i kanone: 1, 9, 10 i 14. svetog Sabora u Gangri. 45. Sveti Jovan Zlatoust, ` 25, PG 48, 550. 46. Tamo 39, PG 48, 562.

65

U ovom dogmatskom svetlu pokazuje se da niko od Otaca ne govori o braku (utoliko mawe o ,,telesnim odnosima, jer brak se ne svodi samo na wih) kao o putu ,,bogojavqewa i bogopoznawa, kao {to to ~ine neki noviji bogoslovi ~ija smo mi{qewa naveli ranije. Sveti Grigorije Bogoslov navodi op{irno sve ,,uspehe braka, koji se svode uglavnom na civilizaciju, na zemaqske ideale47. Ovu odu braku pletu ,,oni koji se slaù sa svojim rebrom (tj. oèweni), ali uop{te ne navode u ovim ,,uspesima braka teme duhovnog uzrastawa, tj. bogopoznawa i oboèwa. Naprotiv, Oci govore da, s jedne strane, brak i {to je u vezi sa wim predstavqaju smetwu za uzno{ewe gore, a s druge strane, da je put uzno{ewa put ~istote, uzdrà47. ,,Gledaj, {ta daje qudima savez qubavi mudri brak. Ko je nau~io qude èqenoj mudrosti? Ko je prou~io tajanstva koja skriva u sebi i zemqa, i more, i nebo? Ko je dao gradovima zakon i pre zakona ko je osnovao gradove i sa nadahnu}em prona{ao ve{tine? Ko je napunio pijace i domove? Ko mesta za publi~ne igre? Ko vojsku za bitku i stolove za gozbu? Ko hor pojaca u mirisnom dimu hrama? Ko je ukrotio ìvotiwe? Ko je nau~io orati zemqu i sejati biqke? Ko je poslao u more za borbu sa vetrom crnu la|u? Ko je, ako ne brak, sjedinio more i kopno vla`nim putem i tajno ono {to je bilo razdeqeno jedno od drugog? To su darovi braka u tom smislu. Ali postoji ne{to {to je jo{ vi{e uzvi{eno i boqe. Svezani vezom braka mi zamewujemo jedno drugome i ruke, i sluh, i noge. Zahvaquju}i mu tj. braku, dobijamo dvostruku snagu na veliku radost prijateqa i jad neprijateqa. Zajedni~ke brige smawuju smetwe. Zajedni~ke radosti postaju ugodnije. Bogatstvo daje ve}u radost zbog jednodu{nosti. A kod onih koji nemaju bogatstvo, jednodu{nost daje ve}u radost, no bogatstvo. Brak je kqu~ koji otvara put prema ~isto}i i qubavi (Sveti Grigorije Bogoslov, }, PG 37, 541A543A.). Kao {to se iz navedenog citata vidi, cela materijalna kultura ima osnov u braku, ali ne i duhovna. Svi najve}i filosofi (Kant i dr.) i nau~nici (Tesla) sveta bili su slobodni od bra~ne veze.

66

wa, ili ukratko re~eno devstvenost. Tako npr. sveti Grigorije Niski, premda be{e oèwen48, pi{e: ,,...pokazano je da je nemogu}e druk~ije da se du{a sjedini s netrule`nim Bogom, ako i ona kao On ne postane ~ista kroz netrule`nost, kako bi sli~nim zadobila sli~no.49 Jo{ kasnije o tome u~i sveti Grigorije Bogoslov, govore}i o prednosti devstva, i produùju}i: ,,Naprotiv, supruànstvo ili sasvim udaquje od Hrista, zbog pogubnih raspaqivawa tela i svake vrste svetskih briga, ili se olako jedva doti~e boànskoga.50 I ovo slabo pribliàvawe Bogu u braku mogu}e je samo kroz celomudrenost. U protivnom ,,brak, onda naro~ito se i li{ava svake pohvale, kada se neko koristi wime do presi}enosti51. Oni koji se sastaju ,,nenasito () ne}e biti osu|eni {to bi, mo`da, sam akt sastajawa u braku bio greh, nego zbog odsustva uzdràwa u granicama Bogom kroz Crkvu postavqenim, zbog nepodvizavawa za vi{e, uzvi{enije ciqeve. Kroz to neumereno sastajawe oni postaju i ostaju za svu ve~nost ,,krv i telo, koja, po re~i svetog apostola, ne}e naslediti Carstva Boìjega. Ne reci mi: Pa oni se mogu, mo`da, podvizavati na drugim planovima, i ipak zadobiti Carstvo Boìje. Sveti Oci i istorija48. O tome on sam svedo~i kada pi{e o devstvu i vrednosti istoga, govore}i: ,,Zato smo mi samo posmatra~i blag% tu|ih tj. devstvenika i svedoci blaènstva drugih... (` 3, PG 46, 325B). 49. Tamo, 11, PG 46, 368BC. 50. Sveti Grigorije Bogoslov, }, PG 37, 563A. 51. Sveti Jovan Zlatoust, ` , PG 48, 557.

67

Crkve nam svedo~e da ~ovek koji samo misli na sladostrastna uìvawa (u braku ili van wega, svejedno) nesposoban je za bilo kakve podvige, ~ak ni da misli o vi{im duhovnim stvarima. Sladostrasnik i ne pomi{qa da treba da posti, da se moli, da se smirava jer kad bi to sve ~inio du{e svoje radi, bez sumwe pokazao bi uzdràwe i u bra~nim odnosima. Za takvoga vaè re~i svetog Grigorija Niskog: ,,Koji se predaje braku ne po ovom nastojawu (shodno sa I Kor. 7.5), sav postaje telo i krv, u kojima ne obitava Duh Boìji.52 Na drugom mestu isti sveti otac kaè: ,,Kao {to izgleda, dakle, vaspitava nas se}awem na velike one proroke tj. Iliju i Jovana da se ne zapli}emo ni u kakve brige svetske; jedna od tih briga je brak. On je ~ak po~etak i koren svih uzaludnih briga.53 Sveti Grigorije Bogoslov u pore|ewu ova dva na~ina ìvota jo{ je konkretniji, pi{u}i o devstvenosti posle Hrista: ,,... Tada je zasijalo svetlo za qude devstvo, odvojeno od sveta i koje odvaja od sebe nemo}i sveta, toliko cewenije od braka i zemaqskih veza koliko se du{a pretpostavqa telu, i {iroko nebo zemqi, koliko je boqi neizmenqivi ìvot blaènih od brzoprolaznog ìvota, koliko je Bog savr{eniji od ~oveka.54 Zato upravo devstvo (a ne brak) ima takvu52. Sveti Grigorije Niski, ` 8, PG 46, 356D. 53. Tamo, 7, PG 46, 352D. 54. Sveti Grigorije Bogoslov, , PG 37, 538A. O ovom pre} imu}stvu devstva pred brakom, govori ~itavo delo Teodora Zisi, , A.V. 15, Solun, 1973.

68

silu ,,da Boga svede do zajedni~arewa u ~ovekovom ìvotu, a ~oveka da uzvede u sebi ka èqi nebeskih blaga55. Brak ne doseè u takve visine, jer ,,brak, iako ~astan v. Jevr. 13, moè dostizati samo dotle da ne oskvrwuje onoga koji ìvi u wemu, a da jo{ predaje svetost ili: ,,bogopoznawe, po Janarasu on sam nije u stawu to ve} nije stvar wegove mo}i, ve} devstva56. Sveti Zlatoust, odgovaraju}i onima koji pitaju: ,,Kako je Avram u braku dostigao savr{enstvo, a mnoge deve su poginule (vidi: Mt. 25, 113), pi{e: ,,...niti je brak u~inio takvim (tj. svetim) Avrama, niti je devstvenost pogubila one nesretne deve (Mt. 25, 12); no druge vrline du{e proslavile su Patrijarha, i drugi poroci ìvota predali su deve ogwu57. Isto tako, tuma~e}i re~i apostola Pavla (I Kor. 7, 16) ,,jer {ta zna{ èno da ako muà spase{, isti sveti otac pi{e: ,,A {ta }emo mi, upita}e neko, re}i Pavlu, koji govori: ,,{ta zna{, èno da ako muà spase{? i sledstveno priznaje wenu pomo} u duhovnim delima? I ja se s tim slaèm: ja ne udaqujem wu potpuno od pomo}i u duhovnom, Boè sa~uvaj! no ja govorim, da ona to ~ini onda, kada se ne bavi bra~nim delima, ve}, ostaju}i ènom po prirodi, dostiè vrline blaènih muèva... Na taj na~in èna moè spasti muà ne time, {to se sjediwuje s wim kao èna, no svojim evan|elskim55. Sveti Grigorije Niski, ` , II PG 46, 324B. 56. Sveti Jovan Zlatoust, ` 30, PG 48, 554. 57. Isto 82, PG 48, 593.

69

ìvotom, {to su ~inile mnoge ène i bez braka... Ako se pak èna bude neprestano bavila ènskim stvarima, to ne samo {to mu muù ne}e doneti nikakve koristi, nego }e i {tetiti.58 Istinitost, pak, ovakvog pogleda i stava Svetih Otaca o braku i devstvenosti, i neosnovanost pogleda novijih bogoslova potvr|uje i sam ìvot Crkve. Najve}i svetiteqi (bogopodobnici) i poznavaoci boànskih tajni nisu najve}i qubavnici (eraste) (mislim na ~ove~ansku, plotsku qubav), ve}, naprotiv, najve}i uzdr`qivci u svakom pogledu. Primer toga? Sva ìtija Svetih i sve bogoslu`bene kwige, i sva dela Svetih Otaca. Dok bi saglasno sa Danilom Hioskim, Hristom Janarasom i drugima, trebalo da bude obratno. Iz svega do sada re~enog mogu}e je izvu}i zakqu~ak i kratko izraziti u~ewe Crkve o braku u slede}oj shemi: 1) Crkva, slede}i verno Gospoda Isusa Hrista, Apostole i Svete Oce, stavqa devstvenost iznad braka, jer ,,neoèwen brine za Gospodwe, kako }e ugoditi Gospodu; a èwen brine se za svetsko, kako }e ugoditi èni. Drugo je èna a drugo devojka. Neudata se brine za Gospodwe, da bude sveta telom i duhom; a udata brine se za svetsko, kako }e ugoditi muù (I Kor. 7, 3233). 2) Zbog slabosti na{e Gospod i Crkva dozvoqavaju i brak, blagosiqaju ga i osve}uju, i tako prirodno sjediwewe dvoga ,,u jedno telo osve}uju i58. Isto 47, PG 48, 568569.

70

~ine Tajnom. Telesni odnosi supru`nika u braku blagosloveni su samo radi ra|awa dece. 3) Crkva snishodi slabosti na{oj jo{ i vi{e i trpi i odnose ,,iz slabosti (shodno prema I Kor. 7, 89) u braku, koji nemaju kao neposredni ciq ra|awe dece, nego sluè kao lek protiv bluda i preqube (tj. protiv odnosa van braka), ne upotrebqavaju}i pri tom nikakve smetwe, ma kakvog vida i prirode za za~e}e deteta, ako se to desi kao posledica op{tewa. U ovom slu~aju ~ovek treba da je svestan svoje slabosti i nemo}i i da se smirava (a ne da o~ekuje vence ,,bogopoznawe i bogoupodobqewe za takve odnose), nadaju}i se da ga Bog pomiluje radi smirewa wegovog. 4) Crkva daqe od ovoga ne moè da snishodi, smatraju}i kao greh svako sredstvo ili na~in, bilo prirodan, bilo ve{ta~ki, kao smetwu radi izbegavawa ra|awa dece, zato {to koji tako ~ini, pokazuje jasno da on gleda samo na sladostra{}e kao na jedini ciq tih odnosa. Otuda postaje jasno za{to Crkva takve odlu~uje od Boànskog Pri~e{}ivawa svetim i ìvotvornim Tajnama, kao i sve ostale koji se ne saobraàvaju odredbi apostola Pavla o uzdràvawu u vreme posta i molitve (I Kor. 7,5) i ostalim Kanonima Crkve u vezi toga.59

59. Vidi: Kanon 69. svetih Apostola i sholiju na wega, , Atina 1967, str. 94. Uporedi: Kanone (i sholije na wih) 13. Peto-{estog Vaseqenskog Sabora (Isto, str. 230); 3. Dionisija Aleksandrijskog (Isto, str. 549550); 13. Timotija Aleksandrijskog (Isto, str. 672673); 5. Jovana Postnika (Isto, str. 702).

71

72

,,...Stradawe je atmosfera na{e tu`ne planete. (O. Justin, Dostojevski o Evropi i Slovenstvu) ivot ~ovekov je jedna velika tajna. Svet u kome ìvi jeste svet tajni. ôvek u malom i bednom qudskom telu ispuwen je i opkoqen je bezbrojnim tajnama i problemima. Tajna do tajne, problem do problema, zagonetka do zagonetke, to je atmosfera u kojoj ~ovek ìvi sa lelujavom svetiqkom uma svoga. Svetiqka je mala i svetlost preslaba da osvetli i odgonetne sve te probleme i zagonetke u ~oveku i oko ~oveka, da ih shvati i razume, da im na|e uzrok i smisao. A73

neka neodoqiva sila tera ~oveka tajnama i problemima koji ga okruùju, on im prilazi sa svake strane, postavqa ih sebi i mu~i se da ih shvati i razre{i. I u tome je sva tragedija ~oveka {to on ne moè da se ne mu~i tim, kako ih veliki um Dostojevskoga naziva ,,ve~nim problemima. ôvek se mu~i wima od kad se ~ovek zove, re{ava ih i razre{ava, ali nikako da im na|e kona~no re{ewe, re{ewe koje bi ~ovekovu misao umirilo i uspokojilo. ,,I upravih srce svoje da traìm i razaberem mudro{}u sve {to biva pod nebom; taj mu~ni posao dade Bog sinovima qudskim da se mu~e oko wega (Ekl. 1, 13), priznaje nemo}no ~ovek ustima starozavetnog Propovednika. A kao plod sve te muke i napora jeste iskreno i tu`no priznawe: ,,ûdno je to za mene te ne mogu znati (Jov 42, 3). No i pored tog priznawa, ~ovek nije prestao da se mu~i tim problemima, trude}i se na ovaj ili onaj na~in da im na|e re{ewe. Nema toga ~oveka, koji je iole normalan, a da sebi nikada nije postavio ta ,,prokleta pitawa. Ali isto tako nijedan problem nije ozbiqno postavqen ako nije postavqen istinski i opasno, tako da od susreta sa wim u groznicu pada i razum ~ove~iji, i du{a, i srce. Tako su{tinski ìvotne probleme postavqaju samo ~elnici qudske misli: Jov, Solomon, apostol Pavle, [ekspir, Dostojevski i dr. Ipak, qudi mogu samo uo~iti i postaviti probleme, ali ne i dati im kona~no re{ewe, koje u krajwoj konsekvenci zavisi od apsolutnog smisla i ciqa qudske istorije.74

Centralni ìvotni problem, problem koji sintezira u sebi sve probleme i svu tragiku bi}a {to se ~ovek zove, problem od ~ijeg re{ewa zavisi vrednost i smisao samog ìvota, jeste problem stradawa i smrti. Da je to tako vidi se po tome {to taj problem mu~i svakog ~oveka, od prvog do posledweg. âk i za najmawe qudsko saznawe, o~igledna je ~iwenica: stradawe je svuda prisutno; sve {to postoji strada; sva je vaseqena potopqena u stradawe; stradawe je prosto neka kobna neophodnost ovog trodimenzionog sveta. U na{em srpskom rodu niko nije tako duboko zavirio u tajnu stradawa kao sveti pustiwak ]elijski, otac Justin, svode}i sva stradawa na smrt kao vrhunac i kulminaciju svih. Otuda, po wemu, ,,jedna je stvarnost stvarnija od svih stvarnosti u svetu; to je: smrt. A qudski ìvot na zemqi {ta je ako ne stalno gr~evito otimawe od smrti, borba sa smr}u, i najzad poraz od smrti? Ba{ zato je, po ocu Justinu, tragi~no biti ~ovek, jer ma koliko se naprezao da prevazi|e tragiku qudskog ìvota, ~ovek ne moè ne ose}ati i ne saznavati da stalno ostaje zatvorenik u neotvorqivoj tamnici smrti, tamnici koja nema ni prozore ni vrata. Zbog tako isuvi{e bliske i svudaprisutne svoje realnosti, problem stradawa i smrti zadavao je najvi{e muke duhu ~ovekovom. Taj problem su sebi postavqali mnogi mu~enici misli u rodu qudskom, traè}i mu pravi smisao i re{ewe. No ovaj problem nije mogu}e re{iti dok se ne na|e75

pravi odgovor na pitawe: otkud stradawe i smrt u ovom na{em svetu i u ~oveku? Ovo pitawe nas vra}a na prve stranice Biblije i na sami po~etak hri{}anske antropologije. Po biblijsko-svetoota~kom u~ewu Bog je stvorio prvog ~oveka po ,,liku svome i po podobiju kao rodona~elnika ~ove~anskog sveta. Stvorio ga je ,,malo mawim od An|ela, a mnogo ve}im od ostale tvari. Telom stvorenim od zemqe, ~ovek pripada materijalnom svetu, a du{om, koju mu je Bog udahnuo, svetu duhovnom, te sobom predstavqa mali svet u velikome (mikrokosmos) ili veliki u malome (makrokosmos). Stvoren po liku Boìjem, ~ovek je iza{ao iz ruku Tvorca neporo~an, bestrastan, bezazlen, svet, bezgre{an, besmrtan. No, sva ta svojstva prvozdanog ~oveka bila su koliko data, toliko i zadata, jer ~ovek je stvoren kao bi}e pozvano na usavr{avawe do bogopodobnosti i oboèwa. Obraz Bo`ji ~ovek je primio pri stvarawu, a podobije je dobio kao zadatak da ga stekne i ostvari ve`bawem sebe u podraàvawu Bogu. To i jeste bogodani ciq ìvota ~ovekovog: da svu sadrìnu, sva svojstva bi}a svoga upodobi Bogu, da postane savr{en kao {to je Bog savr{en (vidi: Mt. 5, 48), da postigne oboèwe () celokupne prirode svoje zajedni~arewem u Boìjoj prirodi (II Petr. 1, 4). Otuda proizilazi jasno da je ~ovek imao misiju da, sjediniv{i se s Bogom, privede sa sobom i u sebi celokupnu tvorevinu Bogu i da je sjedini s Wim, tako da na kraju ,,bude Bog sve u svemu (I Kor. 15, 28).76

Me|utim, prvi ~ovek nije ispunio svoje nazna~ewe, nego se kroz pad u greh udaqio od wega, a samim tim i od svog Praobraza Boga. Greh je pomra~io nebesko i uzvi{eno nazna~ewe ~oveka, i spre~io wegovo izvr{ewe u Bogu. Mogu}nost greha leàla je u slobodnoj voqi ~ovekovoj, upravo u onom elementu bi}a ~ovekovog koji mu je bio dat da bi, vo|en wime, dostigao svoje puno nazna~ewe kroz prirodno kretawe svih darovanih mu du{evnih i telesnih sila. Po svetom Maksimu Ispovedniku, kao i u celokupnom crkveno-biblijskom svetoota~kom u~ewu, greh prvog ~oveka i po~etak zla u vidqivom svetu sastoji se upravo u neprirodnom kretawu prirodnih sila du{e. ôvek, umesto neprekidnog kretawa ka svome Tvorcu, kao jedinstvenom izvoru ìvota i oboèwa kao ciqu svoga postojawa, okrenuo se prema ~ulnim dobrima kao prema ne~emu ,,stvarnijem. Posledice pada, dakle, ovog pogre{nog kretawa du{e ~ove~ije, bile su mnogobrojne i stra{ne za sve sile du{e i tela. Sve sile ~ove~ije, umesto da se hrane i utvr|uju duhovnom hranom koja im je bila odre|ena, po~ele su da traè oslonca u gresima i strastima, ili, kako bi rekao sveti Vladika Nikolaj: ,,ôvek je napustio jedinoga ìvoga Boga, kao hleb ìvota, i oti{ao da traì sebi hranu na wivama gladi. ôvek, otpav{i od duhovne istine i znawa, potraìo je u ~ulima zadovoqewe i zamenu za izgubqeno duhovno blaènstvo, i wime su po~ele vladati telesne strast

Sa Hristom Kroz Zivot

Documents

Transcript of Sa Hristom Kroz Zivot