Ruskeslovo 37 3595

32
РОК LXX ЧИСЛО 37 (3594) НОВИ САД, 12. СЕПТЕМБЕР 2014. РОКУ Фото: Дюра Винаї ЦЕНА 30 ДИНАРИ ПОЧИНА ПРЕДВИБЕРАНКОВЕ ЗМАГАНЄ „МЕЛОДИЇ РУСКОГО ДВОРУ” У ШИДЗЕ

description

 

Transcript of Ruskeslovo 37 3595

Page 1: Ruskeslovo 37 3595

РОК LXX ЧИСЛО 37 (3594) НОВИ САД, 12. СЕПТЕМБЕР 2014. РОКУ

Фо

то:

Дю

ра В

ин

аї

ЦЕНА 30 ДИНАРИ

■ ПО ЧИ НА ПРЕД ВИ БЕ РАН КО ВЕ ЗМА ГА НЄ

■ „МЕ ЛО ДИЇ РУ СКО ГО ДВО РУ” У ШИД ЗЕ

Фестивал „Мелодиї руского двору” у Шидзе першираз нє отримани у дворе

Владическей резиденциї, алє у Културно-образовним центре. Прето нє буловидно вельо споза бини, алє ше зато случовало вельо и пред, а и после тей манифестациї. Символикa „Мелодийох” могла би буци тата же публика у Шидзе ма свою награду, свой глас, та людзе гласаю жекотра по їх думаню найкрасша мелодия.Сримци познати по вину, та вец якошгордов, празни або полни, идзе зоз гушлю.Водителє Саня Тиркайло и Зденко Лазорбули як домашнї – привитовалии випровадзовали учашнїкох на програми.После програми – вечера у опущеней атмосфери и приємним амбиєнту, ша то єдина награда учашнїком.Довидзеня на идуцих „Мелодийох”, на отвореним.

ШПИВАНКА, ГУШЛЯ И ВИНО

„МЕЛОДИЇ РУСКОГО ДВОРУ”

Фото и текст: Дю. Винаї

Page 2: Ruskeslovo 37 3595

12. СЕПТЕМБЕР 2014.2 РУСКЕ СЛОВО

Ро бот нї ка уку шел ґазда. Алє бу квал но. У зом бор скимка фи чу вла снїк уку шел мла до го кел не ра кед пи тал за ро -бе ну пла цу. Без бит ки и брид ких сло вох. Анї нє у афек -ту. Мо би нґ. Остат ня фа за. Мо би нґ (дї лов на тра у ма, пси -хо ло ґ и й ни и мо рал ни те рор на ро бот ним ме сце) за сту пе -ни вшад зи, ви глє до ва ня ука зую же ка жда тре ца осо бамо би нґ о ва на. Зна чи, кед у ва шим окру же ню ро бя 10 осо -би, три цер пя мо би нґ. То ста ти сти ка. Мо би нґ у 45 од сто слу ча й ох вер ти кал ни. Шеф пси хо фи -зич но мал тре ти рує под ред зе но го ро бот нї ка. А цо зро бицпо тим пи та ню?! По моц ше на й ча сте й ше глє да у пи са -ней фор ми од ше фо во го ше фа, або то ро би пред став нїксин ди ка ту. У та ким слу чаю, по во ла ни су на ро згвар ку иод ред зує ше ме ди я тор (у фир ми єст спи сок ме ди я то рох).Ме ди я тор, або ци хи шве док, про вад зи спра во ва нє мо бе -ра и жер тви, вец бе ше дує з нї ма,пред кла да ри ше ня и под но шизвит. Сви до ми зме же жи є ме у ча -ше кед лук суз мац ро бот не ме сто,та нїх то нє ша лє ни же би по ведда цо про цив ше фа и бул шлї ду ю -ци на та пе ти мо би нґ о ва ня, або оста ва ня без ро бо ти. И туше при по вед ка, на й ча сте й ше, за ста но вює. Без швед кохи до ка зох. Шеф ше да кус зми ри, нє буд зе исту осо бу мо -би нґ о вац кон стант но, алє на пра ви па у зу, та вец „мо же“зно ва. Мо же и шеф буц мо би нґ о ва ни, цо ше слу чує лєм у 5 од -сто слу ча й ох и то кед це под ред зе ни мо би нґ ую, пре то жеши шеф, алє то ше барз лєг ко ри шує, и на й мен ша гри -шка под ред зе но го мо бе ра мо же ко штац ро бо ти. На й ча сте й ши, заш лєм, го ри зон тал ни мо би нґ. Ко ле ґ и ял -ни, на истим уров ню, кед це ко ле ґа, слаб ше под ко ва низоз зна нь ом, жа да ели ми но вац и омо жлї виц се бе на пре -до ва нє, або да я ки бо ди. Бруд не ба ви ско, алє слу чує ше у55 од сто слу ча й ох.

Мо бе ра по За ко ну, пер ше опом ню, вец су спен дую и након цу пре ме сца на дру ге ро бот не ме сто, фи зич но од во є -не од жер тви, а кед мо бер мо би нґ пов то ри, оста ва без ро -бо ти.Вер бал ни, нє вер бал ни, стра те ґ и й ни, або емо тив ни мо -би нґ лєг ко мож пре по знац. Мо бер це ви клю чи, або пре -тар гує у бе ше ди, ляр ма на це (у Швед скей за ня ти би по -ве дол же го шеф мо би нґ ує кед му зоз по вис ше ним то номда ро бот ни за да ток), пре вра ца з оч ми, або це изо лує –„за буд зе” це по во лац на схад зку, нє фор мал ни дру же ня иза цих нє ка жди раз кед во йд зеш до про сто риї. Мо бер цеогва ря, ви шме ює, ши ри нє прав ду о це. Кед є шеф, да ваци барз ве льо ро бо ти, або це на ро ком нє уклю чує до ро -бо тох ко три би ци омо жлї ве ли на пре до ва нє и здо бу ва нєпо чи то ва ня и, на кон цу, за гро жує тво йо фи зич не здра вє,а ти уж ви тра пе ни зоз ве це й ме шач ну тра пе зу. Ду маш жето од да чо го ин шо го, алє нє – то од мо би нґу. Остат нїкро чай – як у слу чаю зоз по чат ку – мо бер фи зич но на па -да жер тву.

Хто мо бе ре?! Нє си ґ ур ни и нє -фа хо ви у сво єй ро бо ти, а хри -бет им чу ва по ли ти ка, або дах -то на вер ху пи ра ми ди. Осо бабез са мо по чи то ва ня ко тра топри кри ва по нї жу ю ци дру гих,

лю бо мор на и за вид на, цо и на й ча сте й ши по ру шо ва че мо -би нґ о ва ня. Ґу мо бе ром ше при дру жую сла би осо би, престрах же во ни бу ду жер тви.А жер тва? По сле єд но го дня, ти жня, ме ша ца, аж и ро казвик нє ше на мо би нґ, бо му шиш пре жиц, ви пла циц ра -хун ки, єсц, облє чиц ше, присц на ро бо ту. А то ко шта. Ипре то цер пи, док мо же. А цер пя и єй на й блїз ши, бо якта ка, по ста ва де пре сив на то ва ри шка, нє кон цен тро ва нии нє мо ти во ва ни ро бот нїк, хро нїч но ви ста та и фи зич нонє здра ва осо ба. И ту ше круг за ве ра. Шиц ко про цив нето му цо ме на фа кул те ту уче ли о мед зи люд ских од но ше -нь ох и упра вя ню зоз ис ти ма. Мо бер як ви рус, швид ко шеши ри, а под ла ро бот на кли ма му ви год на за гев ту ста ру„по вадз, та вла дай”.Ре корд не суд ске на до пол нє нє од 300 000 евра за мо би нґви пла це не но ви нар ки ита ли ян скей ви да ва те ль ней хи жи„Мон да то ри”. Сло во о но ви нар ки ко тра по сле 15 ро кохус пи шней ро бо ти по ча ла мац про бле ми зоз но вим ре -дак то ром. Кед єй ше пре лял по гар, под нє сла ту жбу и до -ста ла то то, зате раз ре корд не, суд ске на до пол нє нє.У Сер биї од 2010. ро ку на мо ци За кон о зо пе ра ню зло -ста вя ня на ро бо ти, осо ба за щ и це на од од ка зу кед при я вимо би нґ, орґ а ни зо ва ни и ри жни три би ни на то ту те му.Со юз са мо сто й них син ди ка тох Сер биї орґ а ни зо вал еду -ка цию о бор би про цив мо би нґу, на ко трей ав тор ка тихшо рох уча ство ва ла. У те о риї то шиц ко кра шнє на пи са -не, алє у прак си да кус чеж ше при ме нїц За кон, бо кед шисам у тим про бле му, гоч анї нє єди ни мо би нґ о ва ни у ко -лек ти ве, нє мо жеш ше сам з тим и ви бо риц. По треб на ципо три мов ка. Ве ль ка по три мов ка ко ле ґ ох ко три, кед шездру жа, мо жу за ста но виц мо би нґ и ука зац ци же ши нєсам. И, гей, тре ба ча су и мо ци ви тир вац до кон ца, же бице дах то нє уку шел, або же биш нє по чал ку сац. ■

Мо бер як ви рус, швид ко ше ши ри, а под ла ро бот на кли ма му ви год на за гев ту ста ру „по вадз, та вла дай”

Пи ше: мср. Саня МАРКОВИЧ,менаджерка людских ресурсох и новинарка

МО БИ НҐ

Page 3: Ruskeslovo 37 3595

3РУСКЕ СЛОВО12. СЕПТЕМБЕР 2014.

* ”РУСКЕ СЛОВО” – гласнїк по руски * Виходзи каждого пиятку * Снователь

Национални совит рускей националней меншини * Видава НВУ”Руске слово”,

Нови Сад * Перше число вишло 15. юния 1945. року у Руским Керестуре *Адреса: НВУ

”Руске слово”, Булевар ошлєбодзеня 81/7, 21000 Нови Сад *

Редакция: заменїк одвичательного редактора – Михал Симунович;редакторе/ки – Дюра Винаї, Мирон Горняк-Кухар, Михайло Зазуляк,

Александар Паланчанин, Олена Планчак-Сакач, Славица Фейса; новина-ре/ки – Мария Афич, Владимир Дїтко, Мая Зазуляк, Гелена Папуґа,

Иван Сабадош, Танита Ходак * Язична редакторка – Блаженка Хома-Цветкович * Лекторка – Ясмина

Дюранїн * Подобови редактор – Любомир Сопка * Технїчна редакторка – Люпка Цвеїч; компютерски обробок –Вероника Вуячич, Мария Гудак, Таня Салонтаї * Телефони: 021/6613-697, 021/6624-708, 021/6623-076; 021/6621-433 * Телефакс 021/528-083 *Предплата за цали рок: у жеми 1 500 динари, а у иножемстве 100 евра * Жиро-рахунок Banca Intesa 160-923244-82 * Девизни рахунок RaiffeisenBANK a.d. Београд 26 5100000002458904 * Рукописи ше нє враца * Друкує Друкарня

”Maxima graf” Петроварадин * E-ma il: ru -

ske.redakcija @gmail.com * Web si te: www.ru ske slo vo.com * YU ISSN 0350-4603 * COBISS SR-ID 15915778 * Друковани тираж 2 300 *

DirektorkaMARTICA TAMA[

***Odvi~atelqni redaktor

dr BORIS VAR]A

■ Тижньовнїк Предвиберанково активносци 4–5. Представяме лїстини6–7. Розгварка зоз о. д. директора „Петро Ку-змяк” Хелену Пашо Павлович

■ Нашо места8. Схадзка Совиту Месней заєднїци РускиКерестур10. Керестурски бициґлисти у Миклошевцох11. Стретнуце роботнїкох „Бачкей” зоз Коцура

■ Економия12-13. Закончена сезона бостану у дюрдьов-ским хотаре 13. Оцена „Дньох керестурскей паприґи ”

■ Култура и просвита 14–15. На ша те ма – Кри те ри ю ми ви да ва те ль -ней дї ял но сци при Ру сна цох 16–17. Фе сти вал ру ских на род них ор ке строх„Ме ло диї ру ско го дво ру”

■ Людзе, роки, живот18–19. Ми рон Ко вач Чор бов, ре ме сел нїк зозДюр дь о ва

■ Духовни живот20. Отво ре на Ду хов на чи та ль ня у Ко цу ре21. Кри жев ски вла ди ка на щ и вел Пе тров ци

■ „Руске слово” у швеце22–23. Ру сна ци и укра їн ска кри за

■ Мозаїк24–25. Лєтна школа у Москви

■ Информатор26–27. Огла шки и In memoriam

■ Спорт28. Женски фодбал у Коцуре вше популар-нєйши30–31. Треци полчас – Моника Варґа Мади,рукометашка зоз Коцура

Пре шол ище єден Фе сти вал ру ских на род них ор ке строх„Ме ло диї ру ско го дво ру”, хто ри у Шид зе отри ма ни по сед мираз. Анї ве льо, анї нє так ма ло ро ки пре шло же би ше на и сцемо гло по весц же Фе сти вал по стал сво й о фа й то ви „бренд”Ру сна цох у тей ча сци Сри му. З огля дом же век ши на на шихме стох уж ма ла сво йо фе сти ва ли, на хто рих уча ство ва ли иШи дя нє, алє и Ру сна ци з окол них ва ла лох хто ри пе стую ру -ску кул ту ру, пред се дем ро ка ми ини ци я ти ва Яро сла ва Са бо -ла, Ши дя на по на род зе ню, ко ло по ру шо ва ня фе сти ва ла нахто рим би до ми но ва ли на шо на род ни ор ке стри, барз до брепри ла пе на у КПД „Дю ра Киш”. И так шиц ко по ча ло.

Уж са ма идея єд но го та ко го фе сти ва ла у ам би єн ту пор тиЛєт нєй вла ди че скей ре зи ден циї и на зва „Ме ло диї ру ско го дво -ру” – злу че ли кул ту ру и тра ди цию з ду хов но сцу на єден сим -во лич ни спо соб. Фе сти вал за жил и по ма ли ше ро зви вал. Упор ти Лєт ней вла ди че скей ре зи ден циї збу до ва на и лєт ня би -на за по тре би Фе сти ва ла, а як про вад за ци змист орґ а ни зо -ва ни ви ста ви ру скей тра ди циї на ет но-штан дох. До бре за ду -ма на кон цеп ция Фе сти ва ла же би оце нь о вал ор ке стри нєлєм фа хо ви жи ри, алє и же би ше ви по чи то ва ло глас пу бли -ки, хто ра нє лєм па трач и слу хач, алє и ак тив ни уча шнїк, до -по мо гли же би пу бли ка по лю бе ла швид ко Фе сти вал.

А и са ми Ши дя нє, од но сно КПД „Дю ра Киш”, до ста ли одса мо го по чат ку по три мов ку од ло кал ней са мо у пра ви, гре ко ка -то лїц кей па ро хиї, Ме сней за єд нї ци, Кул тур но-обра зов но гоцен тра, На ци о нал но го со ви ту Ру сна цох, ме ди й ох и спон зо рох.Пер ши фе сти вал пред се дем ро ка ми отри ма ни кон цом мая,по тим у авґ у сту, а остат нї ро ки у пер шей де ка ди сеп тем бра.

То го ро ку нє ви год на хви ля бу ла ве ль ки про блем, так же Фе -сти вал по пер ши раз му шел буц отри ма ни, нє у пор ти Лєт -ней вла ди че скей ре зи ден циї, алє у са ли Кул тур но-обра зов но гоцен тра. Нє бу ло по ста ве них ет но-штан дох, а цен трал напро гра ма, од но сно зма га нє на род них ор ке строх, и то го ро кубу ло на уров ню. КПД „Дю ра Киш” и Мат ка Дру жтво Ру сна -цох Но во го Са ду-Во й во ди ни як орґ а ни за то ре, до бре ше „зна -шли” и у та ких об ста ви нох, а пу бли ка нє лєм зоз Ши ду, алєи Би ки чу, Ба чин цох, Бер ка со ва, Срим скей Ми тро ви ци и дру -гих ме стох ужи ва ла у му зи ки и шпи ван ки.

УВОДНЇКЗМИСТ

Владимир ДЇТКОдописователь „Руского слова”зоз Шиду

На насловним боку – младши члени оркестраДома култури з Руского Керестура, под руко-водством Юлияна Рамача Чаму. Автор фотоґрафиї – Дюра Винаї

„МЕ ЛО ДИЇ” ПО СТА ВАЮ БРЕНД

РУ СНА ЦОХ У СРИ МЕ

Page 4: Ruskeslovo 37 3595

4 РУСКЕ СЛОВО 12. СЕПТЕМБЕР 2014.

Лї сти на “Ру ска ли ґа”, чия но ши те -ль ка Оле на Па пу ґа, пер ша хто ру

Ре пу блич на ви бе ран ко ва ко ми сия пре -гла ше ла за ви бе ран ки за На ци о нал нисо вит ру скей на ци о нал ней мен ши ни,хто ри бу ду 26. ок то бра, так же “Ру скали ґа” буд зе под шор ним чи слом єденна гла сац ким лїст ку. Лї сти ну пред ста -ве ла но ши те ль ка Оле на Па пу ґа, членак ту ал но го зво ла ня На ци о нал но го со -ви ту Ру сна цох и на род на по сла нї ца уНа род ней скуп шти ни Ре пу бли ки Сер -биї.

Хто тво ри лї сти ну “Ру ска ли ґа”? – Лї сти ну фор мо ва ло Здру же нє “Ру -

ска ли ґа” хто ре фор мо ва не пред пе й -цо ма ро ка ми з на ми ру очу ва ня иден ти -

те ту Ру сна цох, алє по при чле нох Здру -же ня, мед зи кан ди да та ми и по є дин цихто ри пре по зна ли ци лї “Ру скей ли ги”и жа даю до при нєсц очу ва ню и ро звоюна шей за єд нї ци. Сло во о люд зох зозри жних на ших штред кох хто ри по -знаю си ту а цию у сво їм окру же ню идзеч ни су ро биц за Ру сна цох. Окре месцем ви зна чиц же на лї сти ни и кан ди -да ти хто ри уж бу ли чле ни На ци о нал -но го со ви ту Ру сна цох у його ак ту ал -ним зво ла ню и ви тво ре ли за мер ко ва нире зул та ти, на сам предз у об ла сци обра -зо ва ня по ру ски.

Цо лї сти на “Ру ска ли ґа” нє шкавид зи як на й век ши про бле ми у ру -скей за єд нї ци?

– Пер ше, ду мам же ище вше ак ту ал -не зво ла нє На ци о нал но го со ви ту Ру -сна цох нє ви тво ре ло сво йо за кон скифунк циї. У член стве бу ло ве льо люд -зох хто ри при ход за зоз ри жних дру гихсфе рох жи во та и нє ро зу ме ли си ту а -цию у об ла сцох хто ри ма про вад зицСо вит, и цо на справ ди за дат ки На ци о -нал но го со ви ту. Пре то ви о ста ва ла ди -ску сия, а дзе по єд ни за шти ри ро ки нєпре гва ре ли анї сло ва, окрем кед тре ба -ло пи тац пе нєж за фи нан со ва нє фе сти -ва лу у їх ме сце. Пре то ше те раз стре -та ме з ве ль ки ма про бле ма ми – у обра -зо ва ню по ру ски, пра ву на слу жбе не

ха сно ва нє язи ка и пи сма, цо за ре зул -тат ма же наш ру ски иден ти тет у кри -зи.

Яки ри ше ня по ну ка лї сти на “Ру -ска ли ґа”, у ра ми кох ком пе тен ци й охНа ци о нал но го со ви ту?

– На шо опред зе лє нє же но ви На ци о -нал ни со вит, без огля ду ке льо у нїмбуд зе на ших кан ди да тох, як пер ши ина й ва жнє й ши ци ль се бе му ши по ста -виц уна пред зе нє обра зо ва ня по ру ски.На дар мо нам ма ни фе ста циї, фе сти ва -ли и ме диї кед ру ски дзе ци нє бу дузнац бе ше до вац ма це рин ски язик. Да -лєй, На ци о нал ни со вит буд зе му шицак тив нє й ше про мо во вац отри мо ва нєру ско го иден ти те та у фа ме лиї. Нє га -нь ба за збе ро вац ро ди чох, пре шве чо -вац их и тол ко вац им же у фа ме лиї ко -ре нь шиц ких вред но сцох, а кед тре бавод зиц их най вид за там дзе то нор -мал но функ ци о нує. Гоч тре ба по весцже и у на ших ве ль ких штред кох як цоКе ре стур єст про бле ми за хто ри зме иса ми ви но ва ти – олєг ко ше бе ре пра -вил ни ма це рин ски язик, знач носц то гохто зме и цо зме, а вец кед ше слу чи да -цо нє при єм не, шиц ки нє спод зи ва ни...Пра ве пре то, ве цей ра хун ку му ши мевод зиц о ква ли те ту и вред но сцох ка -дру у пред школ ских и школ ских уста -но вох, и дру гих ру ских ин сти ту ци й ох.

Ва шо по ру че нє по тен ци ял нимгла са чом – Цо лї сти ну “Ру ска ли ґа”ква ли фи кує же би у шлї ду ю цимман да ту за сту па ла Ру сна цох преддер жа ву?

– Кан ди да ти на лї сти ни “Ру скей ли -ґи” по знаю про бле ми з хто ри ма шестре та ру ска за єд нї ца, окре ме у об ла -сцох хто ри по за ко ну ком пе тен ция На -ци о нал но го со ви ту, ве лї маю ис ку ствоу ин сти ту ци й ох хто ри ше ста раю оочу ва ню на шо го иден ти те ту, а да єд нише з ви тво ре ни ма ре зул та та ми уж идо ка за ли як чле ни На ци о нал но го со -ви ту Ру сна цох. Тиж, шиц ки кан ди да тиз на шей лї сти ни по рих та ни жер тво вацше, бо член ство у На ци о нал ним со ви -ту ми нє бе ре ме лєм як пи та нє угля ду,алє як ми сию и обо вяз ку ро биц засвою за єд нї цу и очу ва нє Ру сна цох натих про сто рох. ■

И. Са ба дош

ТИЖНЬОВНЇК

КАН ДИ ДА ТИ НА ЛЇ СТИ НИ “РУ СКА ЛИ ҐА”1. Оле на Па пу ґа, 1964, но ви нар, Ру ски Ке ре стур2. Хе ле на Па шо Па вло вич, 1963, про фе сор со ци о ло ґ иї, Ру ски Ке ре стур3. Вла ди мир Оле яр, 1981, дї лов ни ин фор ма ти чар, Ру ски Ке ре стур4. Ме ла ния Ри мар, 1958, но ви нар, Пе тро ва ра дин5. Ве сна Ра ґ аї - Цап, 1960, про фе сор би о ло ґ иї, Ко цур6. Дю ра Ви наї, 1958, но ви нар, Но ви Сад7. Со ня Па плац ко, 1987, ди пло мо ва ни по ли ти ко лоґ, Но ви Сад8. Ири на Ва рґа, 1953, на став нїк би о ло ґ иї, Ру ски Ке ре стур9. Ми ро слав Та кач, 1966, во до ин ста ла тер, Дюр дь ов10. Зла та на На дь, 1955, спе ци я ли ста общ ей ме ди ци ни, Ру ски Ке ре стур11. Бла же на Хо ма - Цвет ко вич, 1963, язич ни ре дак тор, Но ви Сад12. Яким Гар ди, 1961, ро бот нїк, Дюр дь ов13. На та лия Ґовля, 1963, про фе сор кла сней на ста ви, Ру ски Ке ре стур14. Сла ви ца Мар ми ла, 1966, про фе сор ма те ма ти ки, Ку ла15. Иван Да во сир, 1961, ди рек тор, Но ви Сад16. Вла ди мир Нов та, 1977, ин же нєр ин фор ма ти ки, Ру ски Ке ре стур

1. “РУ СКА ЛИ ҐА” ОЛЕ НА ПА ПУ ҐА

ПРЕДСТАВЯМЕ ВИБЕРАНКОВО ЛЇСТИНИ

Page 5: Ruskeslovo 37 3595

12. СЕПТЕМБЕР 2014. 5РУСКЕ СЛОВО

ТИЖНЬОВНЇК

ПРИ РИХ ТУЮ ЛЇ СТИ НУ „ЗА РУ СКИ КЕ РЕ СТУР – ЖЕ ЛЬ КО КО ВАЧ”

НАШ ВА ЛАЛ ЗНО ВАМУ ШИ БУЦ ЦЕН ТЕР

РУ СНА ЦОХУ Ру ским

Ке ре сту ре шеза на ступ нави бе ран кох зано ви На ци о -нал ни со витРу сна цох тихднь ох при рих -тує лї сти ну„За Ру ски Ке -ре стур - Же ль -ко Ко вач” чиями сия буд зевра циц угляди ста тус на й -век шо го ру -

ско го ва ла ла.Но ши те ль лї -

сти ни Же ль ко Ко вач тол кує же на лї сти ни знїм бу ду ище 11 Ке ре стур ци, осо би ри жнихобра зов них про фи лох, од под нї ма те ль ох иеко но ми стох, по но ви на рох и про свит нихро бот нї кох.

– На шо опред зе лє нє буд зе на сам предз ро -биц на ви тво рй о ва ню за дат кох хто ри од ред -зе ни у На ци о нал ней Стра те ґ иї Ру сна цох уСер биї хто ру при нє сол наш На ци о нал нисо вит. Ґу то му, сце ме дац до при но ше нє иже би Ру ски Ке ре стур вра цел свой пе чац„мат ки” Ру сна цох на тих про сто рох. Ду ма -ме же те раз Ке ре стур лєм жиє од тей да ке -ди шнєй ста рей сла ви, а ре ал но ве льо то гове цей нє так як бу ло, и як би тре ба ло буц. –гва ри Ко вач. – Ду ма ме же тре ба ро биц и натим же би са ми Ке ре стур ци ру скей на ци о -на лей при пад но сци бу ли бар жей сви до мито го же яке ва жне ак тив но чу вац свой иден -ти тет, язик, кул ту ру, и по при тим же ше век -ши на на ма га обез пе чиц основ ну еґзи стен -цию, пре то же то ти два се ґ мен ти жи во та це -сно по вя за ни.

– Мед зи ин шим буд зе ме ше за кла дац и жеби ше за ґ а ран то ва ни устав ни пра ва на уря -до ве ха сно ва нє язи ка и пи сма у на шей оп -шти ни под зви гло на ище вис ши уро ве нь –ви я вел за „Ру ске сло во” но ши те ль лї сти ни„За Ру ски Ке ре стур – Же ль ко Ко вач” чи йопри рих то ва нє по ча ло. М. Афич

На по тен ци ял ней мла деж скей лї -сти ни за на ступ ни ви бе ран ки за но -ве зво ла нє на ци о на ло го со ви ту хто -ри бу ду 26. ок то бра за те раз єст 13кан ди да тох з Ру ско го Ке ре сту ра,Ко цу ра, Дюр дь о ва, Но во го Са ду иСу бо ти ци, а но ши те ль лї сти ни „Ру -ска мла деж” буд зе ма стер ис то риїСа ша Са ба дош зозЗом бо ра. Тих днь охпо чи на збе ра нєпод пи сох по три -мов ки за фор мо ва -нє мла деж скей лї -сти ни, а фор му ла рипо три мов ки можпод пи сац у ма ти -чар скей слу жби.Же би осо ба под пи -са ла по три мов ку,му ши буц упи са надо окрем но го ви бе -рац ко го спи ску, апод пис нє шме дац ве цей лї сти ном.

Идея же би мла ди зно ва са мо сто -й но на сту пе ли на ви бе ран кох по -ход зи з Од бо ру за мла деж и спортНа ци о нал но го со ви ту Ру сна цох,алє тре ба ви зна чиц же ше те раз нєбу ду кан ди до вац його чле ни, алєно ви люд зе.

Но ши те ль лї сти ни Са шо Са ба -дош гва ри же їх основ ни ци льуклю чиц ше до про це су од лу чо ва -ня и до ро бо ти шиц ких од бо рохНа ци о нал но го со ви ту.

– Зоз сво їм зна нь ом, обра зо ва нь -ом и ене рґ ию мла ди би у ру скей за -єд нї ци мо гли зав жац ключ ни по зи -циї у нє об ход ним про це су мо дер -ни за циї ру ско го кул тур но го и дру -жтве но го жи во та. През кон крет нипла ни и ак циї пла ну є ме уплї во вацна то то же би кул тур но-про свит ни

жи вот до сци гол ква ли тет нє й шиуро ве нь – гва ри Са ба дош.

Кед же бу ду ви бра ни, кан ди да ти„Ру скей мла де жи” ше бу ду за кла -дац же би Од бор за мла деж и спорти на да лєй исно вал у ра ми кох На ци -о нал но го со ви ту Ру сна цох. На пре -шлих ви бе ран кох мла ди тиж уча -

ство ва ли под на зву „Ру ска мла деж”и дзе ку ю ци по три мов ки гла са чохдо ста ли єден ман дат у ак ту ал нимзво ла ню На ци о нал но го со ви ту хто -ри окон чо вал Са шо Па лєн каш. По -при фа хо вих од бо рох за кул ту ру,обра зо ва нє, ин фор мо ва нє и уря до -ве ха сно ва нє язи ка и пи сма, 2010.ро ку пер ши раз фор мо ва ни и Од борза мла деж и спорт, по хто рим На -ци о нал ни со вит Ру сна цох єдин -стве ни. До нь го во шли мла ди ко трите ди бу ли ак тив ни у ру скей за єд нї -ци и пред ста ви те лє спорт ских ба -ви скох „Яша Ба ков”. У пред ход нихшти рох ро кох во ни орґ а ни зо ва ли ипо три мо ва ли ри жни ак тив но сци ина тот спо соб за збе ро ва ли мла дихи уклю чо ва ли их до яв но го и дру -жтве но го жи во та ру скей на ци о нал -ней за єд нї ци. С. На дь

МЛА ДИ ШЕ РИХ ТАЮ ЗА ВИ БЕ РАН КИ

„РУ СКА МЛА ДЕЖ” У НО ВИМ СО СТА ВЕТих днь ох по чи на збе ра нє под пи сох по три мов ки

за фор мо ва нє мла деж скей лї сти ни „Ру ска мла деж“, чий но ши те ль буд зе Са ша Са ба дош. До но во го со ста ву

На ци о нал но го со ви ту мла ди про бую во йсц зоз пред ста ви те ля ми зоз Ру ско го Ке ре сту ра, Ко цу ра,

Вер ба су, Дюр дь о ва, Но во го Са ду и Су бо ти ци

Же ль ко Ко вач

„Ру ска мла деж” – кандидатибуду зоз шицких наших местох

Page 6: Ruskeslovo 37 3595

6 РУСКЕ СЛОВО 12. СЕПТЕМБЕР 2014.

ТИЖНЬОВНЇК

ИН ТЕР ВЮ: ХЕ ЛЕ НА ПА ШО ПА ВЛО ВИЧ, О. Д. ДИ РЕК ТО РА ШКО ЛИ

ОТРИ МА МЕ ДУХ И ТРА ДИ ЦИЮ

Зоз Хелену Пашо Павлович зме бе -ше до ва ли о ста ну у шко ли, спо ку са миз хто ри ма ше стре та у ка ждод нь о вейро бо ти и пла нох за да лєй, алє и уло гитей ин сти ту циї у ру скей за єд нї ци.

■ Сту пе ли сце на длу жносц о. д.ди рек тор ки шко ли, зоз чим сцеше стре тли, хто ри на й ак ту ал -нє й ши про бле ми?

– Те раз зме на по чат ку школ ско горо ка, а од кон ца авґ у ста вше на й век -ша ро бо та роз под зе ль о ва нє год зи нохи по пол нь о ва нє нор мох на став но мука дру, цо єден з еґзи сцен ци ял нихпро бле мох за ка ждо го и ка ждо му єва жни. По не же ше у на пря ме за ту -ри стич но го тех нї ча ра буд зе ме няцпро гра ма у пер шей кла си, а по ступ -нє у шиц ких ро кох, и ту при шло дозмен шо ва ня фон да год зи нох дзе по -єд них пред ме тох, да єд ни пред ме тиутарг ну ти, а увед зе ни но ви, єст ве -льо ве цей год зи ни прак си, цо шешиц ко од ра же ло на на став ни нор мии фон ди год зи нох. Ґу то му, кон цомавґ у ста да єд ним ко ле ґ ом ви шол кон -

тракт о ро бо ти, алє шиц -ко то то зме ри ше ли и нєма ме же дах то остал безро бо ти. Я ри ше нє оокон чо ва те лю длу жно -сци ди рек то ра до ста ла16. авґ у ста и то барзкрат ки час при рих тацшиц ко, алє школ ски рокпо чал без да я ких про -бле мох же ше пре ме нєлди рек тор шко ли.

■ Чи у ва шей про гра -ми пла ну є це да я куно ви на став ни на прям? И цо би -сце ище ви зна чеи як сво йо про -грам ни опред зе лє ня?

– Нє лєм я, алє шиц ки ми у шко лиро зду му є ме о тей те ми. Ґим на зиюби зме вше лї як отри ма ли, а „ту ри -стох” за три ма ме док ше нє ука же за -си це нє. Єст да я ки пла ни за бу ду цехто ри би ше мо гли ре а ли зо вац, алєище бим о тим нє при по ве да ла. И доса мей орґ а ни за циї ро бо ти шко лиуход зи су ча сна си сте ма и пре мен кидо упра вя ня. Пред на ми нє о длу га ве -ль ка екс тер на ева лу а ция, де те ль не иозби ль не ви пи то ва нє и вред но ва нєква ли те ту ро бо ти на став нї кох, цо доте раз нє бу ло у та кей ми ри. Барз шена ма гам до бре ро биц, по не же шегва ри же – яки ди рек тор, та ка и шко -ла.

■ Яка то го ро ку струк ту рашко ля рох?

– У пер шей кла си Основ ней шко лима ме єд но од дзе лє нє, ту нє мо же менїч пре ме нїц. Кед сло во о штред нєйшко ли, ту нам тре ба ище ве льо ре -кла ми, про мо циї же би зме шко ля рохмо ти во ва ли присц до Ке ре сту ра. Ру -ске од дзе лє нє пер шей кла си Ґим на -зиї зно ва по пол нє те з на ши ма дзец -

ми з Ке ре сту ра, єд на шко ляр ка з Ве -тер ни ку, а єд на з Ко цу ра. До серб -ско го од дзе лє ня упи са ни дзе ци зозоко лї ска. Ту ри стич ни на прям ищевше по пу лар ни, и углав ним го по -пол ню є ме з од жац кей оп шти ни, гочи ту од 30 ме стох ма ме 27 шко ля рох.

■ Ке ре стур ска шко ла ин сти ту -ция од окрем но го зна че ня за Ру -сна цох, буц на єй чо лє но шиище єд ну од ви ча те ль носц. Преста тус шко ли, ва жне и од но ше -нє з на шим На ци о нал ним со ви -том. По не же сце кан ди дат “Ру -скей ли ґи” за чле на Со ви ту, цоди рек тор як член НС мо же ве -цей по ро биц за Шко лу?

– Шко ла тре ба же би бу ла отво ре -на за пре мен ки у со гла сно сци з дру -жтве ни ма ру ша ня ми. Цо да лєй, нє -об ход не пе сто вац мед зи соб не ро зу -ме нє и би ла те рал ни од но ше ня ушиц ких ре ла ци й ох – зоз ро ди ча ми,Ме сну за єд нї цу, ло кал ну за єд нї цу,зоз Школ ску упра ву.

У тих струк ту рох у хто рих ше миру ша ме и дзе шиц ко по вя за не, на шаШко ла ма окрем ни дух. Тот дух и то -ту тра ди цию Шко ли му ши ме отри -мац. А на ша шко ла у на шим ва ла лємо тор шиц ких слу чо ва нь ох.

Ро згвар ку вод зе лaМа рия АФИЧ

НО ВИ КОН КУРС НА Й ПО ЗНЄ Й ШЕ

ПО 16. НО ВЕМ БЕРПо пред ход ним Кон кур су, за

окон чо ва те ля длу жно сци ди рек -то ра Шко ли „Пе тро Ку змяк”,Школ ски од бор ме но вал Хе ле нуПа шо Па вло вич, на за кон ски пе -ри од ше йсц ме ша ци, хто ри тир ваод 16. авґ у ста по 16. фе бру ар 2015.ро ку. За кон на кла да же но ви Кон -курс ма буц роз пи са ни на й по знє й -ше три ме ша ци пред ви це комман да та окон чо ва те ля длу жно -сци. У на шим слу чаю то буд зе 16.но вем бер, по тол ко вал се кре тарШко ли Ми ха й ло На дь.

На ша на й век ша обра зов на ин сти ту ция, Основ на шко ла и ґим на зия з до мом шко ля рох

„Пе тро Ку змяк” у Ру ским Ке ре сту ре уж ме шацма но во го о. д. ди рек то ра,

про фе сор ку Хе ле ну Па шо Па вло вич

Page 7: Ruskeslovo 37 3595

12. СЕПТЕМБЕР 2014. 7РУСКЕ СЛОВО

ТИЖНЬОВНЇК

АНКЕТА

ЦО БИ ТРЕ БАЛ РИ ШИЦ НО ВИ НА ЦИ О НАЛ НИ СО ВИТ?

Су бо ти цаҐено ве ва Яґодич (61), пен -зи о нер ка

– На ци о нал ни со вит битре бал бар жей по ма гацмен шим дру жтвом як цо тои на шо Дру жтво Ру сна цохуСу бо ти ци. Нє ду мам лємна ма те ри ял ну по три мов ку,алє же би ше од бо ри На ци -о нал но го со ви ту з ча су начас стре тли зоз чле на ми -дру жтвох, по бе ше до ва ли о

їх пла нох, ак тив но сцох и про бле мох. Ма лим дру -жтвом би барз ве льо зна че ло же дах то по три мує ипро вад зи їх ро бо ту.

То ми слав Рац (39), про фе -сор фи зич ней кул ту ри

– На ци о нал ни со вит бипер ше му шел по хо пиц же єви бра ни пре ста вяц и за сту -пац ин те ре си ца лей ру скейза єд нї ци, а нє да чи йо особ -ни ин те ре си. Му шел би ве -цей по ро биц ко ло про мо циїна ци о нал но го иден ти те ту,од но сно осви до миц на ших

люд зох же су Ру сна ци зоз бо га ту кул ту ру и ис то -рию. На ци о нал ни со вит би тре бал буц и тран спа -рент нє й ши у сво єй ро бо ти, и бар жей ха сно вац мо -жлї во сци пред при ступ них фон дох Европ скей униї.За дзе ци з ри жних ме стох ко три ви у чую ру скиязик, Од бор за обра зо ва нє би да ке ди тре бал орґ а ни -зо вац за єд нїц ку на ста ву пре мед зи соб не упо зна ва -нє дзе цох.

Са ня Па пу ґа (33), фаховиме ди цин ски ра ди о лоґ

На ци о нал ни со вит би тре -бал ве цей по ро биц ко ло по -вя зо ва ня Ру сна цох истихпро фе си й ох ко три би вецмо гли бар жей по ма гац єд нидру гим. Тиж би ше тре бал -по вя зац зоз мед зи на род ни -ма ин сти ту ци я ми ко три сеза нї маю зо знє ве ль ки ма на -

ци о нал ни ма за єд нї ца ми и язи ка ми ко три нє ста ваю.У но вим На ци о нал ним со ви ту тре ба же би ше анґ -а жо ва ли про фе си о нал ци ко три зна ю ро бо ту и ко -три год ни за ста но виц тренд змен шо ва ня чи сла Ру -сна цох, змен шо ва ня чи сла шко ля рох у ру ских од -дзе лє нь ох из мен шо ва ня чи сла дзе цох хто ри нє бе -ше дую свой ма це рин ски язик. И. Гар ди

„ПЕ ТРО КУ ЗМЯК” У РУ СКИМ КЕ РЕ СТУ РЕ

КЕ РЕ СТУР СКЕЙ ШКО ЛИДи рек тор тей Шко ли нє

мо же ше за врец и ро зду мо -вац лєм о нєй, алє и о жи во -це у Ке ре сту ре, и у шир шейза єд нї ци. По не же ма ме На -ци о нал ни со вит хто ри шезоз шиц ки ма мо ца ми ста раже би зме ше отри ма ли и жеби зме отри ма ли на шу Шко -лу, я у ро бо ти об че ку єм по -три мов ку од Со ви ту, гоч сомпри ви бо ру нє до ста ла йогопо три мов ку. Со труд нїц тво зНа ци о нал ним со ви том я ду -мам пре глї биц, бо буд зе ве -льо за єд нїц кей ро бо ти ко лошкол ско го жи во та и бор биза шко ля рох. Уж ма ме пе нє -жни сти му ла циї Со ви ту зашко ля рох цо ше ука за ло якдо бре, бо дзе ци сти му лує жеби ше упи са ли до ру скейшко ли. Тиж, на Од бо ре заобра зо ва нє и на дру гих од -бо рох На ци о нал но го со ви туро би ме шиц ки, и я ше на -зда вам же то єден ла нц хто -ри по вя за ни и хто ри ми нєшме ме анї у єд ней ка ри кипре тарг нуц. Пре то жа дампо моц нїц парт нер ство, а нєлєм го пред лу жиц.

■ Ке ре стур до стал но вуспорт ско-школ ску га лу,и бе ше дує ше же би Шко -ла ма ла до стац инґ е рен -циї над ню. Яке ва шоста но ви ско?

– Кед же то Ми ни стер ствоодо бри и буд зе фи нан со вац,шко ла би ше ста ра ла о Га ли,бо нам є вше лї як по треб на.Алє, над по ми нам лєм кед топо три ма Ми ни стер тво про -сви ти.

■ Нє дав но ше з Оп шти -ни зя ве ла ини ци я ти ваза отве ра нє од дзе лє няна серб ским язи ку у ке -ре стур скей основ нейшко ли. Як ю вид зи це, з

огля дом на по зна ту нє -дав ну си ту а цию у Дюр -дь о ве, на про бле ми у Ко -цу ре...

– Ми у Ке ре сту ре барззвик ну ти на то то же зме го -мо ґ е ни, же то од вше бул чи -сти ру ски ва лал. Заш лємде мо ґ раф ски и дру ги пре -мен ки ту. З огля дом же жи є -ме у дер жа ви Сер биї, жи те -ль ство ше раз ви ми ша, разше то слу чи, и ми шиц ки то -го сви до ми. Мед зи тим, те -раз у шко ли ище нєт та киусло вия же би ше фор мо ва -ло серб ске од дзе лє нє. Ма мелєм од дзе лє нє на ру скимязи ку за хто ри ше ви я шнє лии шиц ки ро ди чи. Пре то нєтанї бе ше ди же би ше те разотво ре ло од дзе лє нє на серб -ским язи ку. Бе ше да бу ла оком би но ва ним од дзе лє нюод пер шей по штвар ту кла -су, за то же до Оп шти ни, нєзнам од ка ль, да та ин фор ма -ция же у пер ших шти рохкла сох єст 27 шко ля рох хто -ри нє ру скей на ци о нал но -сци. Зна чи, то бу ла єд наидея, а нє да я ка ви мо га. Я отим отво ре но бе ше до ва ла уОп шти ни, а так ми и гва ре -ли, же сло во о ини ци я ти ви,идеї, а нє о ви мо ги. Кед бито бу ло ком би но ва не од дзе -лє нє, му шел би и обра зов ници клус по чац по серб ски, цоми те раз нє ма ме.

■ Ма ме єд но чи сло ишко ля рох Ро мох. Чишко ла ро зду мує о тимяк ви тво риц їх пра ва наобра зо ва нє?

– Ка жде ма пра во ви тво -риц обра зо ва нє на сво їмязи ку кед же за то то єстусло вия. Кед же нєт, вец шепри ла год зує ґу то му наяким язи ку ше ту ви у чуєна ста ва. ■

Page 8: Ruskeslovo 37 3595

12. СЕПТЕМБЕР 2014.8 РУСКЕ СЛОВО

НАШО МЕСТА

Совит Месней заєднїциРуски Керестур, на схадзкиотриманей 5. септембра,розпатрал и инициятиву завименки Статута Месней за-єднїци. Совит формовал ро-ботну ґрупу котра прецизуєшицки предкладаня вимен-кох хтори винєшени и насхадзки, а потим Статут буд-зе дати на гласанє. Єдно зключних предкладаньох жеби функция секретара МЗ,место на нєодредзени час,постало ревиборне и огранї-чене з мандатом на штирироки.

Предсидатель Совиту Вла-димир Олеяр поинформовалчленох о реновираню здрав-ственей амбуланти хторе бимало почац штредком сеп-тембра. За тоту наменупредходни Совит опредзе-лєл 720 тисячи динари зозПДВ, зоз средствох месногосамодоприносу. На тендерухтори розписал Дом здравяКула, спомедзи осем понук-нуцох вибрани окончователєроботох. За билєнє вибранановосадска фирма, док закладзенє цегелкох на подло-гу керестурски „Изґлед”.

Друга информация ше од-ношела на ребаланс финан-сийного плану за 2014. рок,та як визначел предсидатель

Олеяр, з Општини обецанеже з ребалансом буджета бу-ду обезпечени 300 тисячидинари хтори хибели за ви-творенє предвидзених фи-нансийох на 2 милиони 300тисячи. Одже, на перши за-вод локална самоураваопредзелєла МЗ милион 800тисячи динари, цо праве за300 тисячи менєй як влонї.

На схадзки Совиту розпа-трало ше и вимогу ґрупигражданох хторим крави зозприватней фарми констант-но правя чкоди на польох.Тот проблем тирва уж даске-льо роки, а окрем чкоди 56подписаним польопривред-нїком тот проблем ше одра-жує и на безпечносц у тран-спорту. Проблем нє лєгкоришиц з важацима закона-ми, алє Совит одлучел жедопис о тим пошлє и до ин-спекцийней служби до Зом-бора як и до ресорного Ми-нистерства, а свою помоц тупонукла и членїца Совиту, инародна посланїца ОленаПапуґа.

На информацию директо-ра ЯКП „Руском” ИґораФейдия же єдна з водовод-них пумпох дослугує з чимби Керестур два мешациостал без води, Совит МЗвигласал же подобну пумпу

хтора у його власносци,як и ПХ метер, та єднукосачку, преноши „Ру-скому”.

Совит вигласал и Од-луку же ше до Заводуза вибудов и инспекци-йней Служби пошлєдопис же би розришелабезправне паркиранєкамионох у центре ва-лала, як и предаванєпоживи, чому там нїякнє место.

М. Афич

СХАДЗКА СОВИТУ МЕСНЕЙ ЗАЄДНЇЦИРУСКИ КЕРЕСТУР

ИНИЦИЯТИВА ЗАВИМЕНКУ СТАТУТА

ДЕРЖАВНИ СЕКРЕТАР НАЩИВЕЛОБЩИ ШПИТАЛЬ У ВЕРБАШЕ

ЗЛЄПШОВАЦ КВАЛИТЕТ УСЛУГОХ

Державни секретар за здравство у Министер-стве здравя др мед. Ференц Вицко прешлого ти-жня нащивел Общи шпиталь Вербас и стретнулше зоз руководзацима тей здравственей установи,окончовательом длужносци директора ПредраґомРадовичом и помоцнїцом директора др мед. Цве-том Роґанович и бешедовал о проблемох хторитот шпиталь ма, алє и о можлївосцох за их рише-нє.

– Задовольни сом зоз роботу шпиталю, алєисную одредзени проблеми хтори провадза робо-ту нє лєм вербаского шпиталю, алє и здравствавообще у цалей жеми. Вєдно зоз директоромшпиталю, комисиями Влади и Министерствомздравя, наздавам ше же пренайдземе ришенє заиснуюци проблеми. Маме догварку же ше стрет-нєме у найкратшим можлївим року зоз мини-стром, же бизме розпатрели проблеми и прена-шли ришеня кед же то можлїве – гварел Вицко.

О.д. директора шпиталю Предраґ Радович под-зековал державному секретарови на нащиви и навираженей порихтаносци злєпшац роботу тейустанови.

– Зоз дальшу анализу дознаме же за чим маменайвецей потреби и цо сами нє можеме ришиц, татоти проблеми представиме министерству. Мамедобри одношеня зоз руководством општини Вер-бас, а предсидатель др мед. Братислав Кажич, одвелькей помоци, понеже предлужел робиц як спе-циялиста педиятер и кед ступел на нову функ-цию. Вельо ше операме на помоц Покраїнскогосекретерияту за здравство, хтори и наш сновате-ль, алє треба нам и помоц Министерства же биздравствени услуги були на ище висшим уровню– гварел Предраґ Радович. Г. П.

Державни секретар Ференц Вицко и о. д. директора Предраґ Радович

у Общим шпиталю Вербас

ЗАВРЕ ШЕ ДРАГУ ДО ВОДИЦИ

Совит розказал ЯКП „Ру-ском” же би нєодлуга завар дра-гу до Водици пре єй оправянє,понеже ю ище влонї барз очко-довали чежки камиони хторитамаль безправно превожелицвиклу. Вибудов тей драги фи-нансовали Керестурци, а теразю други у транспорту хаснуюяк державну.

Page 9: Ruskeslovo 37 3595

9РУСКЕ СЛОВО12. СЕПТЕМБЕР 2014.

NA[O MESTA

ҐЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР НАЦИОНАЛНЕЙ СЛУЖБИ ЗА ОБЕЗПЕЧОВАНЄ РОБОТИ

НАЩИВЕЛ ШИД

ЗМЕНШУЄ ШЕ ЧИСЛОНЄЗАНЯТИХ

Ґенерални директор Нацио-налней служби за обезпечованєроботи Сербиї Зоран Мартино-вич, прешлого тижня нащивелФилиялу НСЗ у Шидзе дзе шеупознал зоз станом нєзанято-сци на подручу шидскей оп-штини як и о роботних услови-йох занятих. Мартинович з тейнагоди виявел же на тарґовищуроботи у фебруаре того рокубуло 790 тисячи нєзанятих, а 1.септембра тото число зменша-не на 757 тисячи. Мартиновичдодал же добре же ше число нє-занятих почало зменшовац, гочспомалшено и же нєзанятосц зколо 26 одсто, кельо виношела уаприлу 2012 року, спадла на коло20 одсто.

– До Шиду сом пришол опа-триц терашнї будинок ФилиялиНСЗ хтори наисце у досц под-лим стану. Повали опадую, мурипопукали, нєт достаточно про-стору за роботу. Прето зме на-шли ришенє же би ше по конєцтого мешаца Филияла преселєлана другу локацию, а у плану жеби терашнї будинок бул звалєнии збудовани нови, хтори будзеодвитовац шицким потребом –наглашел ґенерални директорНСЗ Зоран Мартинович.

Вєдно з ґенералним директо-ром у нащиви Шиду була и Рад-мила Ядрански, директорка Фи-лияли НСЗ у Сримскей Митро-вици, хтора облапя седем оп-штини Сриму. Ядрански виявелаже концом авґуста на евиденциїнєзанятих на подручу Сриму бу-ло 26 925 особи и то найвецей уСримскей Митровици скоро 7000, потим у Руми 6 200, Шидзеколо 3 500, а найменєй у Печин-цох 1 300 особи.

Ядрански наведла и мири ак-тивного ришованя нєзанятосциод уровня центарли НСЗ, прейґпокраїнского по локални урове-нь.

– Акцент окреме даваме надоставанє роботи катеґорийомхтори чежше доставаю роботнеместо, а то особи з инвалидите-том и Роми. З покраїнскогоуровня, наприклад, додзелєнипроєкти за 63 подношительохна конкурсу од хторих 23 у оп-штини Шид. И прейґ локалногоакцийного плану за ришованєнєзанятосци ше стимулую ак-тивни мири. У Шидзе 21 особадостала фахову праксу, а у трохпроєктох явних роботох осемособи дистали роботу – гваридиректорка Ядрански.

Координатор Филияли уШидзе Влайко Манойловичгвари же до конца мешаца фи-лияла будзе преселєна до Тарґ-овищного центру коло пошти иже ґенерални директор нащи-вел нови простор хтори вжатипод кирию на єден рок.

– Терашнї будинок уж нє захаснованє и остатнї час же бискорей як почнє жима прешлидо нових одвитуюцих просто-рийох. Обчекуєме же нарокпочнє вибудов нового будинкуНСЗ у Шидзе и же до шлїдую-цей єшенї будземе у нових вла-сних просторийох – гварелВлайко Манойлович.

Вл. Дїтко

На схад зки СО Ку ла, хто ра отри ма на 4. сеп тем -бра при нє ше на Роч на про гра ма за щ и ти, ушо ре няи ха сно ва ня по ль о при вред ней же ми у дер жав нейвла сно сци, по хто рей по ль о при вред нї ком за арен -ду оста ва ко ло 5 ти ся чи 300 гек та ри. То ти по верх -но сци оста ваю кед ше од ня ло жем хто ра да та попра ву пер шен ства стат ка ром, по тим за оже лє нь о -ва нє та на ха сно ва нє Штред нєй фа хо вей шко ли уЧер вин ки.

Мед зи тим, за те раз оста ва нє по зна те чи спом ну -ти 5 ти ся чи 300 гек та ри бу ду да ти на ли ци то ва нє,по не же як по зна те, ре сор не Ми ни стер ство з на ло -гом 2 ти ся чи 282 гек та ри вид зе лє ло зоз по ступ кули ци то ва ня стат ка ром по пер шен стве за ку пу. Игоч ше то ти по верх но сци на ход за у роч ним пла нє,нє си ґ ур не чи бу ду исц на ли ци та цию, по не же ихМи ни стер ство ви па тра на вод но на ме нє ло за по -тре би за єд нїц кей серб ско/араб скей ком па ниї. Тижище вше нє по зна те на яки пе ри од ше буд зе за ку -пй о вац жем, а нє фор мал но ше спо ми на час од єд -но го до трох ро кох.

И по при тих по верх но сцох, по ль о при вред нї комз кул скей оп шти ни за за ку пй о ва нє оста ва ве цей як3 ти ся чи об ра бя цей дер жав ней же ми, а од то го анїєден гек тар нєт у хо та ре Ру ско го Ке ре сту ра.

На схад зки СО Ку ла од бор нї ки при нє сли и Од -лу ку о ви мен кох Од лу ки о фи нан си й ней по три -мов ки фа ме ли й ом зоз дзец ми, а во на ше од но шина обез пе чо ва нє сред ствох за без плат ни ме шач никар ти за штред нь о школ цох пер шей кла си хто риби ваю на те ри то риї оп шти ни, а упи са ли ше до да -єд ней зоз шти рох штред нїх шко лох тиж у оп шти -ни Ку ла. Од лу ка буд зе ва жиц уж од 1. сеп тем бра.

СО Ку ла при нє сла и Ви мен ку Од лу ки о на до -пол нє нь ох за уча ство ва нє у ро бо ти у орґ а нох оп -шти ни Ку ла и їх ро бот них це лох, як и Ри ше нє ода ва ню со гла сно сци на ви мен ки пла ну и про гра -мох дї ло ва ня ЯП За вод за ви бу дов Ку ла за че чу цирок.

Од бор нї ки пред тим по тро ше ли два и пол год -зи ни на ро зпра ву о пред кла да ню од бор нїц кей ґру -пи Єдин стве на Сер бия ЄС же би ше дод зе лє лочар ну ок то бер ску на гра ду на й лєп шо му од бор нї -ко ви. По ро зпра ви у ко трей на й ме нєй бу ло бе ше -ди о ро бо ти од бор нї кох пред кла да нє зня те з днь о -во го шо ра же би бу ло пре ци знє й ше при рих та не.

На по чат ку схад зки, од бор нї ца зоз Єдин стве нейСер биї з Ру ско го Ке ре сту ра Лє по са ва Ре гак, при -да ла зад зе ко ва нє на сво йо од бор нїц ке ме сто.

М. Афич

СХАДЗКА СКУПШТИНИ ОПШТИНИ КУЛА

У ЛИ ЦИ ТА ЦИЇ ДЕР ЖАВ НЕЙ ЖЕ МИ ЄСТВЕ ЛЬО НЄ ПО ЗНА ТО ГО

Зоран Мартинович, ґенералнидиректор НСЗ

Page 10: Ruskeslovo 37 3595

12. СЕПТЕМБЕР 2014.10 РУСКЕ СЛОВО

НАШО МЕСТА

Пах бен зи ну и ґуми,ско ря ни бру шлї ки,длу го ки вла си, адре -на лин, до да ва нє га суна мо тор кох и рок му -зи ка всо бо ту ви пол нє -ли спорт ски по ли ґ он уДюр дь о ве. Отри ма неи Рок стрет ну це у орґ -а ни за циї Мо тор ка -шко го клу бу „Ґеорґ иє”зоз Дюр дь о ва.

То го роч не стрет ну -це, тре ци рок за шо -ром, отво ре не зозспорт ским зма га нь омваля ня ру кох. Бу ло се -дем нац уча шнї кох ушти рох ка те ґ о ри й охроз под зе лє них по тї -ле сней че жи ни. Зма -га нє тир ва ло два год -зи ни, а по бид нї ки до -ста ли по га ри и ме да лї.

То го ро ку су дия ипро мо тер то го спор тубул був ши аб со лут нишам пи он Сер биї ИванҐлид жич зоз Бач кейПа лан ки. Вон по слезма га ня дзеч нє валя лру ки зоз шиц ки ма ко -три жа да ли про бо вацваля ц ру ку зоз нїм.

Пред ве ча ром шиц -ки мо тор ка ше зоз по -ли ґ о ну ру ше ли на де -фи ле по ва ла лє. У ко -ло ни бу ло ве льо мо -тор ка шох, мед зи нї маи ше йд зе ша троч ниМи хал Кол бас и три -нац роч ни Иґор Дин -чик зоз Дюр дь о ва.Кол бас мо тор ку во жиод осем нац ро кох, а

лю бов ґу нєй шенє за га ше ла анї уше йд зе ша тим.

Мед зи на й -млад ши ма булИґор Дин чик.Вон окре ме за то -то стрет ну цеушо рел сво й о гоапен ца, у чим мупо мог нул оцец.Гва ри же барзлю би мо тор ки, аво жиц ше на двохко лє сох за нь гоокрем не чув ство.

По сле де фи леаотри ма ни кон церт нє -а фир мо ва них ґру пох„Али би” зоз Бач ко гоПе тров цу, „Ду ро бо -рос” и „Но ви мо мен -ти” зоз Жа блю, „Разроч нє” зоз Дюр дь о ваи „Некс ко декс” зозНо во го Са ду. Гоч гра -ли нє а фор мо ва ни ґру -пи, на щ и ве носц бу ладо бра, на сам предз предо брих му зи ча рох идо бру ат мос фе ру ко -тру на пра ве ли.

Же би го сци и уча -шнї ки нє бу ли глад ни,оста рал ше ку хар Си -ни ша Мол нар зозДюр дь о ва ко три ува -рел два ко тли па су лїзоз ве цей фа й тох ме саи сла нї ни.

С. Ба ра нь

За ня ти у Тран спорт ним под при єм стве „Ку ла транс”, ше од 4.сеп тем бра на ход за у ґене рал ним штра й ку. И по при шиц ких по -сла тих апе лох, по чат ком то го ти жня нє до ста ли нї я ки од вит анїзоз Аґен циї за при ва ти за цию, анї з Ми ни стер ства ро бо ти и со -ци ял ней по ли ти ки, та анї зоз дру гих ком пе тент них дер жав нихслу жбох лє бо се кре та ри я тох.

По сло вох Пред ра ґа Де де и ча, пред си да те ля штра й кац ко го од -бо ру, як пре но ша кул ски ме диї, штра й кую ко ло 90 за ня ти ро -бот нї ки.

Кро чай на пра ве ни єди но у ро згвар ки штра й ка чох и пред ста -ви те ль ох ло кал ней са мо у ра ви, з пред си да те ль ом оп шти ни ийого за ме нї ком. Во ни штра й ка чом обе ца ли же им омо жлї вякон так то вац з ми ни стром ро бо ти Алек сан дром Ву ли ном, и жето буд зе ви тво ре не у тим ти жню.

Штра й ка че од ком пе тент них ви ма гаю же би ше по чи то ва лосо ци ял ну про гра му, ви пла цо ва нє од прем нї ни и по вя зо ва нє ро -бот но го ста жу. М. А.

РО БОТ НЇ КИ „КУ ЛА ТРАН СУ” У ҐЕНЕ РАЛ НИМШТРА Й КУ

БЛО КИ РА ЛИ СТА НЇ ЦУ У КУ ЛИ

ОТРИ МА НЕ ЮВИ ЛЕ Й НЕ РОК СТРЕТ НУ ЦЕ У ДЮР ДЬ О ВЕ

МО ТОР КА ШЕ ИВА ЛЯ НЄ РУ КОХ

ЗОЗ КЕРЕСТУРА ДО МИКЛОШЕВЦОХ

БИЦИҐЛИСТИ ПРИ ПУ ТО ВА ЛИ ПО ОСМИ РАЗ

Миклошевска ма-нифестация у своїхрамикох ма и спорт-ску часц котра почалапред осем роками.Внєдзелю, 31. авґу-ста пред поладньом,до валалу пришлибициґлисти ЙовґенМедєши, МихайлоПап, ВладимирДжуджар и СлавкоПап зоз Руского Керестура ко-три на тот способ нєпреривнопредлужую приятельски вязиРуснацох з двох державох ко-три запровадзел покойни про-фесор керестурскей ҐимназиїВладимир Бесерминї.

Зоз минуту цихосци чесц муодали присутни бициґлисти идомашни котри их дочекали,Звонко Мудри-Янчов и ЖелькоЛїкар, предсидатель КУД„Яким Ґовля”. Вон подзековалгосцом же ше бициґлистичнатрадиция „По драгох наших

предкох” предлужує з рока нарок, та почерали дарунки напамятку.

У драже було дакус почежко-сци, пукла им ґума, алє ше нащесце шицко добре закончело.Кед рушели рано з Руского Ке-рестура та по приход, було це-пло и слунечно.

После полудзенку госци про-вадзели часц пополадньовейпрограми, а коло 16 годзин по-мали рушели дому, док их наавту провадзели Яким Пашо иЯнко Джуджар-Цуки.

К. Лїкар

На стрет ну цу бу лори жни мар ки

мо тор кох

Page 11: Ruskeslovo 37 3595

11РУСКЕ СЛОВО12. СЕПТЕМБЕР 2014.

NA[O MESTA

Всо бо ту, 6 сеп тем бра, на Пе ле то вим са ла шу уКо цу ре дру же ли ше да ке ди шнї ро бот нї ки ме -

тал ней ин ду стриї „Бач ка” хто ра ро ка ми исно ва лау Ко цу ре и кар ме ла ко ло 100 ко цур ски фа ме лиї, апо сле при ва ти за циї 2010. ро ку, ко нєч но пре ста ларо биц.

Орґ а ни за тор дру же ня Сил ве стер Хро миш Ста -ри ґа, єден од єй да ке ди шнїх ро бот нї кох, гва ри жеуж длуг ши час мал идею по збе рац сво їх був шихко ле ґ ох, же би ше озно ва вєд но стре тли, так як да -ке ди кед од ход зе ли на ро бо ту до на й век шей фа бри -ки у Ко цу ре. Зи шли ше ве цей як 70 ро бот нї ки, табу ло и млад ших, цо маю ко ло 40 ро ки, а бу ло и тих цо имве цей як 80 ро ки.

– Под при єм ство осемд зе ша тих ро кох бу ло у на й лєп -шим ста ну, и у Ко цу ре ше те ди кра шнє жи ло. Люд зе ма -ли пе нє жи и хи жу на пра виц, и ав то ку пиц, те ди и я ро белу „Бач кей”. Про ду ко -ва ли ше се ме ри нґи,дих ту нґи за ле жаї,по цин ко ва на тра ка,флах и ри жни по доб -ни про дук ти. Со труд -зо ва ли зме з под при -єм ства ми зоз де жа вии ино жем ства. Под -при єм ство по ча лопре па дац кед по ча липре па дац и ве ль кипод при єм ства зозхто ри ма во на ко о пе -ро ва ла – ИМТ фа бри -ка трак то рох, Ин ду -стрия пре ци зней ме ха -нї ки, Об но ва зоз Бе о ґ -ра ду и дру ги ве ль ки подпри єм ства у був шей Юго сла виї– приппо ве да Хро миш.

На шо со бе шед нї ки, був ши ро бот нї ки, зло же ли ше жезоз при ва ти за цию при шли и про бле ми. Под при єм ство

осла бло, и по ма ли га ше ло сво йо сек то ри, а ро бот нї киоста ва ли без ро бо тох. Да ке ди шня моц на фир ма хто ра ви -во же ла сво йо про дук ти аж и до ино жем ства, на кон цу,2010. ро ку ше за га ше ла.

Юли ян Ма ли по чал ро биц у „Бач кей” та кой як за кон -чел основ ну шко лу и ре ме сло. То бу ли дав ни пе йд зе ша -

ти ро ки, и там до че кал и пен зию.О под при єм стве те ди мал лємсло ва хва ли.

– Ро бел сом у „Бач кей” так по -весц, ско ро од єй сно ва ня. Малсом за кон че не ре ме сло и ро белсом як шло сер, а по при мнє бу лоище да ске ьо ма й строх по чат нї -кох, як цо то ко ва ль, ме ха нї чар.Те ди под при єм ство ище нє бу лове ль ке. По знє й ше, ка снє й ше, од -ра зу ше по ча ло на гло ши риц, ро -зви вац и по ча ли ро биц вше ве -цей люд зе. Бу ли те ди щешлїв шича си – гва рел Юли ян Ма ли.

У „Бач кей” ро бе ла и Ма рия Ру -сков ски, хто ра там бу ла до остат -нь о го дня. Ма рия бе ше дує же як

ше под при єм ство за га ше ло. – Я по ча ла ро биц 1983. ро ку, як фак ту ри ста. Знам и з

бе ше ди од ско рей, а и док сом ро бе ла же ро бот нї ки бу лиза до во ль ни, пла ци бу ли по ряд ни и ро бе ло ше. У под при -

єм стве те ди бу ло за ня те 145 осо би и то век ши ном бу -ли люд зе зоз Ко цу ра. Ро бе ла сом 28 ро ки, и на кон цупред га ше нь ом оста ло нас дас 20 осо би, а по тим по -швид ко под при єм ство по шло пред ли кви да цию – гва -ри Ма рия, и до да ва же ше єй барз па чи же ше озно варо бот нї ки по збе ра ли го лєм на єден ве чар.

Ро бот нї ки ше до по зних год зи нох ро згва ря ли, и бу лоим ми ло же ше озно ва вид за. По сле од ка зох хто риушлїд зе ли по сле при ва ти за циї под при єм ства „Бач ка”,ка жде ше му шел зна йсц на да я ки спо соб, и пред лу жицда лєй.

„Бач ка” и нє шка стої на штред Ко цу ра, а по па тру нокна єй ка пу ру здо га дує на гев ти ча си кед Ко цур малпер спек ти ву, и кед ше лєп ше жи ло. Те ди, як гва ря,люд зе бу ли щешлїв ши.■ Т. Хо дакМа рия Ру сков ски Юли ян Ма ли

СТРЕТ НУ ЦЕ ДАКЕДИШНЇХ РО БОТ НЇ КОХ „БАЧ КЕЙ” ЗОЗ КО ЦУ РА

КЕД ШЕ РО БЕ ЛО У НА Й ВЕК ШЕЙ ВА ЛА ЛСКЕЙ ФА БРИ КИ

„Бач ка” у штред Ко цу ра

Мичо Ґрандич и Силвестер Хромиш привитую своїх колеґох

Page 12: Ruskeslovo 37 3595

12 РУСКЕ СЛОВО 12. СЕПТЕМБЕР 2014.

Пи ше: Михаил РАМАЧ

Ґере ґи и ди нї у Дюр дь о веод ку пй о ва ло под при єм -

ство “Же лє ни пи яц” а бу лои од ку пй о ва чох зоз По ль -скей. Пре ма ле чи сло ґере ґ -а рох во ни то го ро ку нє бу -ли зме сце ни на “Кван та -шу”, алє ше пре да ва ло уцен тру ва ла ла. Як то го ро ку

бу ло буц про ду ко ва те льбо ста ну у Дюр дь о ве, гу то -ря на шо со бе шед нї ки.

ЩЕСЦЕ ЖЕ ТЕЙ ЯРИНЄ БУ ЛО МРА ЗИ

Ми ко ла Хро миш ше ка -ждо го ро ку на ма га злєп -

шац про дук цию. То го ро кумал бо стан мед зи пер ши ма,ланц у ту не лох и два лан цина фо лиї. Пла сте нїк под -звиг нул по чат ком мар ца, апре са ду пи ки ро вал до ме щ -кох и пла стич них че репчкох.Хро миш на сво їм бо ста нумал два тре ци ни по верх но -сци под си сте му за на вод нь -о ва нє “кап ка по кап ка”.

– То го ро ку сом пре са дупо рих тал ско рей, бо сомви пла но вал про дук циюґере ґ ох у ту не лох. Ґере ґи иди нї у ту не лох лєп ше на -пре дую, ско рей до зрею, та

за нїх мож до стац и лєп шуце ну. Мал сом щесца же нєбу ло оштри мра зи та нє оч -ко до ва ли пре са ду. Сор таґере ґ ох ко тра ше при мнєна й лєп ше ука за ла то „ко -сте ле йшн” и „вас ко” , а тижше до бре ука за ла и сор та„фа рао”, ко тра нє на те льоза сту пе на у Дюр дь о ве.Сор ти ди нь ох ко три соммал то „ци ти рекс”, „су пер -стар” и „не вур”. Це на бу лапо доб на як и вло нї. Зозпро дук цию и пла сма номсом то го ро ку за до во ль ни,бо ми ско ро нїч нє оста лона по лю, а пре шло го ро куми ско ро по лов ка ди нь охоста ла на ко пи ню. На й мен -ша це на по ко трей сом пре -да вал ди нї бу ла 18 ди на риза ки лу, а пред ко нєц ми по -ну ка ли и 25 ди на ри. Пер шиґере ґи сом пре да вал по 22ди на ри, а остат нї сомпопре дал по 7 ди на ри заки лу. Пре шло го ро ку ве рабу ло на пре дай и по три ди -на ри по ки ло гра му. Куп цохмам до брих и при ход за ужро ка ми до мнє до му – гва -ри Ми ко ла Хро миш.

ЕКОНОМИЯ

То го роч на се зо на бо ста ну у Дюр дь о ве за кон че на, а про ду ко ва те лєспрам спо со бу про дук циї, укла да нь ох и на й бар жей пла сма ну,

маю ро злич ни упе чат ки

ЗА КОН ЧЕ НА СЕ ЗО НА БО СТА НУ

ҐЕРЕ ҐИ НА РО СЛИ, А ЗА РО БОК

Ми ко ла Хро миш

Прешлого тижня у Дюрдьове у центре валала ґереґи и динї пре-давал єдино Владимир Гарди, Дюрдьвчань. То його остатнє зре-зованє, нє остало му ище вельо, та до конца того тижня, покля иєст за предай, будзе предавац з дому.

Гардийово почали зрезовац ґереґи 8. юлия, а того тижня преда-ваю треце зрезованє, або як у Дюрдьове гваря, треце коло. Сор-та „васко” може дац три, а дзекеди и штири зрезованя, алє штвар-те найчастейше нє дозреє.

Ґереґаре налєпше прешли на початку сезони. Владимир задово-льни же може предац и тоти остатнї ґереґи. Ґереґи найчастейшекупую накупци зоз Зренянину, Кикинди и Бечею, а одноша по 500кили або тону. Ридко кеди вецей. Вон як и векшина ґереґарох у ва-лалє зменшал поверхносц бостану, бо ґереґу чежко предац. Гарди-йово садза уж велї роки бостан, бо з того єст заробку, а до роботиуключени шицки у обисцу. С. Барань

Владимир Гарди єден з ридких у Дюрдьовекотри и у септембру предава ґереґи и динї

БОСТАН ВШЕ ЧЕЖШЕ ПОПРЕДАЦ

Page 13: Ruskeslovo 37 3595

12. СЕПТЕМБЕР 2014. 13РУСКЕ СЛОВО

ЕКОНОМИЯ

Же ль ко Ка нюх мал три и поллан ци бо ста ну, а по ви но ше нюпре са ди на по льо про блем муна пра ве ли нїз ки тем пе ра ту ри.Вон пре то то му шел под сад зо -вац бо стан, та на його по лю єстище нє по зре зо ва ни ґере ґи, гочглє да нє прак тич но нє по стої.

– Я нє мал про дук цию у ту не -лох, лєм на фо лиї. Ви нє сол сомпре са ду по чат ком мая, цо ше нєука за ло до бре. Пре дижд жи инїз ки тем пе ра ту ри ко три те дибу ли, ско ро по лов ка бо ста ну

пре па дло. Бо стан ко три сом по -сад зел по сле 15. мая бул до бри.Ве цей сом мал ґере ґи, ади нїозда и ти сяч фа ла ти, їм жим нахви ля нє нач код зе ла. Мал сомтри стан дард ни сор ти ґере ґ ох, асор ти ди нь ох бу ли „ана нас” и„су пер стар”. Ве лї люд зе ше по -но сую на бо стан, алє я од шиц -ких кул ту рох мам на й ве цей за -роб ку на бо ста ну и цо на й ва -жнє й ше – на пе нєж ше нє че ка,кед пре даш, пе нєж до ки шен ки.Гоч як да нє ид зе, зви кли зме наро бо ту у бо ста ну. По мо їм ра -хун ку про се ко ва це на по ко трейсом пре дал то го роч ни ґере ґи иди нї ви но ши ко ло 10 ди на ри заки лу. Мал сом про бле ми зозчко длї ца ми, ми ши на пра ве ливе ль ку чко ду ди нь ом, а за я цидосц оч ко до ва ли ґере ґи, мед зи -тим на й век ша бри ґа то кра до -ше, алє их на щесце то го ро ку

нє бу ло ве льо – бе ше дує Же ль коКа нюх.

ДИНЇ БУЛИ ГЛЄДАНШИ

Мед зи ґере ґ а ра ми бу ло и гев -тих хто ри нє дзви га ли пла сте -нїк. Ка мен ко Отич ше од лу челза ди рект не сад зе нє на по льо.

Же би ше озби ль нє й ше за нї ма -ло зоз бо ста ном по треб не госад зиц до ту не лох, алє вец иукла да ня век ши. То го ро ку соммал лєм єден ланц бо ста ну, бу лове цей ди нї як ґере ґи. Сор ту ґере -ґ ох „ле й ди” мам уж ро ка ми и за -до во ль ни сом зоз ню, а ди нї соммал углав ним сор ту „ана нас”.

Ди нї бу ли глє дан ши и ма лице ну 30 ди на ри за ки лу. Зашлєм, на й длу жей це на ди нь ох бу -ла 25 ди на ри за ки лу. Про блемзоз ко трим ше шиц ки про ду ко -ва те лє стре таю то на пер шимме сце це на ко тра иста уж ро ка -ми, а по при то го ма ле и та рґ о ви -ще. Ро ка ми сом бо стан пре да вална Риб ним пи я цу у Но вим Сад -зе, алє аж и пре да ва нє на пи я цуве цей нє ид зе пре вше век ше чи -сло пи ляр нї цох и мар ке тох у ва -ро шу – гва ри Отич.

Обач лї ве же ше по верх но сцико три у дюр дь ов ским хо та ре за -бе ра бо стан з ро ка на рок змен -шую, и чи сло про ду ко ва те ль охка ждо го ро ку мен ше. Дюр дь ов -ча нь ох ко три ище вше нє од у -ста ли од ро бо ти з бо ста ном, на -й бар жей их три ма звик ну це иис ку ство ко тре здо бу ли у де це -ни й ох про дук циї. ■

У ДЮР ДЬ ОВ СКИМ ХО ТА РЕ

КО МУ ЯКИ

Же ль ко Ка нюх

Ка мен ко Отич

ОЦЕНА ОРҐАНИЗАЦИЙНОГО ОДБОРУ „ДНЇ КЕРЕСТУРСКЕЙ

ПАПРИҐИ 2014”

МЕДИЇ РОЗГЛАШЕЛИ

О КЕРЕСТУРСКИМБРЕНДУ

Гоч Руски Керестур по продукциї папри-ґи бул надалєко познати ище у дакедишнєйвелькей держави, у нових гранїцох, та но-вих условийох и продукциї и предаваняпотребне ше присподобиц, и вицагнуц цовецей хасну од тей нєлєгкей роботи.

Тото Керестурци добре похопели, та пре-то уж треци рок як орґанизую и нову мани-фестацию „Днї керестурскей паприґи”. То-горочна ше приблїжела ґу тому цилю. Такаоцена дата и на закончуюцей схадзки Орґ-анизацийного одбору манифестациї, хтораотримана 4. септембра, чия предсидатель-ка була Душица Орос спред ношителя орґ-анизациї Здруженя паприґарох „Капсикуманум”.

Як визначене на схадзки, орґанизаторезадовольни як зоз присуством одкупйова-чох, зоз шицкима провадзацима змистами,та и зоз финансийним ефектом.

Специфичносци тогорочних „Дньох па-приґи” то вшелїяк медийни одгук хторивона достала на просторе цалей Сербиї.Тому вшелїяк допринєсол и факт же ше натот завод до манифестациї удатно зложелои отверанє новей гали, прецо були присут-ни и високи представителє власци. Орґа-низаторе задовольни, насампредз з тим жеше после манифестациї явяли и ище вшеше явяю велї нови одкупйоваче, хтори за-интересовани купиц паприґу и на велько, ина мало.

Як потвердзела предсидателька Оросова,керестурска паприґа ше тей єшенї вивожии до Русиї, а явяю ше аж и з централнейСербиї. Тому доприноши и интернет дземож найсц наисце вельо информациї о то-горочней „паприґарияди”.

Орґанизаторе задовольни и з потримов-ку спонзорох, та по финансийним звиту, одвкупних приходох хтори коло 655 тисячидинари, 463 тисячи достати цо од покраї-ни, општини, и других спонзорох чи у пе-нєжу, чи у роби.

Понеже трошки виношели 590 тисячидинари, остал приход 65 тисячи динарихтори будзе зачувани за шлїдуюцу мани-фестацию.

М. Афич

Page 14: Ruskeslovo 37 3595

14 РУСКЕ СЛОВО 12. СЕПТЕМБЕР 2014.

Ца ло сна си сте ма ру ских ин сти ту -ци й ох – шко ли, ин фор ма тив ни

хи жи, кул тур но-умет нїц ки дру жтва,За вод за кул ту ру, На ци о нал ни со вит,Од дзе лє нє за ру си ни сти ку, За вод зави да ва нє учеб нї кох, Те а тер... през хто -ри ви ра жу є ме свой кул тур ни и на ци о -налн иден ти тет, збу до ва ни на тимфун да мен ту першей рускей кнїжкиГавриїла Костельника. Но вин ско-ви -да ва те ль на уста но ва „Ру ске сло во” уса мей сво єй на зви на гла шує и своюви да ва те ль ну дї ял носц, бо то єй про -фе си й на обовязка и то му се ґ мен тукул тур них по тре бох на шо го на ро дупо шве цує окрем ну ува гу. Яки кри те -ри ю ми тре ба спол нїц же би ше ру скукнїж ку ви дру ко ва ло и, о єй ква ли те ту,бе ше ду є ме зоз Ми ко лом Шан том, од -ви ча те ль ним ре дак то ром Ви да ва те ль -но го од дзе лє ня НВУ „Ру ске сло во” ипроф. др Ми ха й лом Фе й сом, по за ря -до вим про фе со ром на Фи ло зоф скимфа кул те ту у Но вим Сад зе на Од дзе лє -ню за ру си ни сти ку.

РУСКИ КНЇЖКИ ДОСТАВАЛИ НАГРАДИ

– У НВУ „Ру ским сло ве” ше пе стує култдо брей ру скей кнїж ки – гва ри од ви ча те ль -ни ре дак тор Ви да ва те ль но го од дзе лє няНВУ „Ру ске сло во” Ми ко ла Шан та – а жеше нам то у до брей ми ри и уда ва, шве до чаи при по зна ня хто ри на шо кнїж ки до ста ли.За про єкт ви бра них тво рох академикаЮли я на Та ма ша, вєд но зоз серб ским ви да -ва те ль ом „Про ме тейом”, 2002. ро ку змедо ста ли на гра ду „Ла за Ко стич” на Мед зи -на род ним са ло ну кнїж кох у Но вим Сад зе, ана шо кнїж ки, ав то рох Дю ри Пап гар гая,Ири ни Г. Ко ва че вич, Аг не ти Пап гар гаї, На -та лиї Ка нюх, Вла ди ми ра Кир ди, як и єденпро єкт мла деж ско го ча со пи су МАК, до ста -ли на гра ду „Алек сан дер Дух но вич”. Од лу -ку о тим же хто ра кнїж ка ше буд зе дру ко -вац нє при но ши сам ре дак тор. Ре дак тор ма

уло гу мо би ли зо ва ня ав то рох, глє да ру ко пи -си, чи та их, да ва ду ма нє о нїх, а Ре дак ци й -ни од бор од лу чує о тим же хто ри кнїж кииду до дру ку. То пер ша ин стан ца. Дру гаин стан ца то сам фи нан си єр, По кра їн скисе кре та ри ят за кул ту ру и яв не ин фор мо ва -нє хто ри ви ма га пре йґ сво їх кон кур сох по -чи то ва нє усло ви й ох ко три ше ма спол нїцна кон кур су. На при клад, на кон курсу дземи кон ку ру є ме, нє фи нан сує ше мо но ґ ра -фиї, слов нї ки, на у ко во кнїж ки, алє ше по -три мує на сам предз бе ле три стич ни на сло -ви, по е зия, про за, есе ї сти ка, пу бли ци сти ка,ли те ра ту ра за дзе ци – визначел Шан та.

По його словох, Ре дак ция Ви да ва те ль но -го од дзе лє ня при ма ру ко пи си до сеп тем -бра, а вец ше зоз тих ру ко пи сох пра ви ви -да ва те ль ни план за шлї ду ю ци рок. По не жеНВУ „Ру ске сло во” ру ска ин сти ту ция, тунє шме буц по ли ти за циї.

КУЛТУРА И ПРОСВИТА

ВИ ДА ВА ТЕ ЛЬ НА ДЇ ЯЛ НОСЦ

ПЕСТУЄ ШЕ КУЛТ ДОБРЕЙО на шим тир ва ню на южно сла вян ских про сто рох остал пи са ни па мят нїк

у пер шей кнїж ки др Га ври ї ла Ко сте ль ни ка Идил ски ве нєц „З мо й о го ва ла ла”, хто ру вон як се дем нац роч ни хла пец з вла сним пе нє жом ви дру ко вал у Жов кви 1904. ро ку. Од теди по нєшка прешло вецей як єден вик. То го ро ку Ру сна ци пре сла вюю 110-роч нї цу ви да ва те ль ства по ру ски. Як вона випатрала нєшка,

и хтори критериюми треба сполнїц же би ше видруковало кнїжки, дознаваме у тим напису

Пишу: Олена ПЛАНЧАК-САКАЧ

и Та ни та ХО ДАК

– Ство риц до бруру ску кнїж ку –

про цес ко три че че уве цей це кох.

Пер ши, на й ва жнє й ши, то

ав то ров цек. Йогоуз ре ва нє як

пи са те ля, хто ре на й ве цей за ви шиод са мо го ав то ра.

Дру ги цек то тоттех нїч но-

ад ми ни стра тив нихто ри ми

по кри ва ме и на ма га ме ше буц на

ха сен ру ско му пи са те ль о ви и ру -скей ли те ра ту ри у

на ча лє – гва релМикола Шан та

Одвичательни редактор Видавательногооддзелєня Микола Шанта

Page 15: Ruskeslovo 37 3595

12. СЕПТЕМБЕР 2014. 15РУСКЕ СЛОВО

КУЛТУРА И ПРОСВИТА

На шо ав то ре при па даю ри жним по -ли тич ним и на ци о нал ним оп ци й ом, алєїх по ли тич не, або гоч яке опред зе лє нє,аб со лут но нє уплї вує на їх ста тус у ви -да ва те ль ней хи жи.

– Нам ва жна до бра, ха сно ви та кнїж -ка. Тиж по чи ту є ме ри жни умет нїц китен ден циї. Ру ко пис пер ших чи та чох,ре дак то рох и ре цен зен тох, або по ру ша,або нє. У прин ци пу, рид ко хто ри ру ко -пис ше од би ва. Кед є нє по рих та ни задру ко ва нє, вра ца ше го на до ро бок. Аєст и та ких мла дих ав то рох при хто рихше та кой пре по зна твор чу ене рґ ию, жа -да нє со о бщ иц сво йо емо тив не и ду хов -не исно ва нє, та ше та ки ру ко пис, гоч инє до ро бе ни по ко нєц, вєд но з ре цен -зен та ми и з ре дак то ром до ра бя, док нєдо ста нє ми лосц ко нєч ней фор ми, як цогу то рел Да ни ло Киш – гва ри Шан та.

Ка ждо го ро ку НВУ „Ру ске сло во” шена ма га обя виц го лєм єд ну кнїж ку задзе ци. Кед ше зя вя мла ди ав то ре, якгва ри Шан та, при нїх ва жне пре по знацчи вони чи таю, чи нє. Хто ке льо и цо чи та,чле ни Ре дак ци й но го од бо ру (Ю. Та маш,В. Ду ла, С. Кон стан ти но вич), ре цен зен тии ре дак то ре, кед пре па тра ру ко пис, пре по -зна ваю. То єден з ва жних кри те ри ю мох.

– Дру ги ва жни кри те ри ю м тот же ке льоав тор до ру ко пи су унє сол ав тен тич но гоис ку ства, жи вот но го на сам предз, хто ре нємож пов то риц. Цо вон зоз свою кнїж купри но ши но во го до ру скей ли те ра ту ри,яки му язик, цо то но ве у од но ше ню найого пред ход ни кнїж ки – ви зна чує Шан та.

ХИБЯ ПУБЛИКАЦИЇ ЗОЗ ИСТОРИЇ РУСНАЦОХ

Ми ха й ло Фе й са, по за ря до ви про фе сорна Фи ло зоф ским фа кул те ту у Но вимСадзе ви дал, а и ре цен зо вал ве лї пу бли ка -циї на ру ским язи ку. Кул тур но про свит недру жтво ДОК, чий є пред си да те ль, ви да ватри кнїж ки до ро ка, як и роч не ви да нє„Ера то над Ко цу ром”. Цо ше до ти ка оце ниви да ва те ль ства при Ру сна цох, Фе й са гва -ри же би дал єд ну сту дент ску осми цу.

– На сам предз пре да ске льо сла бо сцихто ри сом оба чел. Ду мам же ше со лид норо би и з ли те ра ту ру, алє ше вше об ра цаюисти ме на ав то рох. Та ки при клад пре на -ход зи ме и у ча со пи су „Шве тло сци”. Ду -мам же ви да ва те ль ство „Ру ско го сло ва” нєма ду хов ну ди мен зию, у сми слу на ци о нал -

но го. Мой щири со вит же би „Ру ске сло -во”, як на ци о нал на ви да ва те ль на хи жа ви -да ло да я ку пу бли ка цию зоз ис то риї Ру сна -цох, дзе ше афир мує да цо ру син ске, лем -ков ске, кар пат ске, ду мам же би то лєг кодо шло до Ру сна цох и лєг ко би ше пре да ло.Мо жем по весц же сом оба чел же у остат -нїх 10 ро кох до бра ви да ва те ль на дї ял носцза сту пе на пре йґ „Дзво нох”, ро зу ми ше, зозду хов но го бо ку. То та ду хов на ди мен зияхто ра у ко му ни стич них ча сох бу ла дзе шкана ну ли, те раз заш лєм ро зкви тла – гва релФе й са.

Фе й са ви ра жел за до во ль ство зоз вист куже За вод за кул ту ру во й во дян ских Ру сна -цох ви дал кон курс хто ри под ро зу мює жедво йо ма стер сту ден ти маю мо жлї восц ви -дац сво йо кнїж ки. Зоз тим, як гва ри, буд зезбо га це на на у ко во-ли нґ ви стич на ли те ра -ту ра, хто ра по Фе й со вим ду ма ню, за мар ла.Про фе сор Фе й са тиж так об ра цел ува гу ина ква ли тет учеб нї кох по ру ски.

– Мо жем по весц же нам учеб нї ки на и сцена ви со ким уров ню, окре ме то ти хто ри ха -сную дзе ци цо уча ру ски язик фа кул та тив -но. То на и сце до бри ви да ня хто ри ви да ваЗа вод за ви да ва нє учеб нї кох, и аж ду мамже на шо учеб нї ки до ста ли окрем ни при -по зна ня од дру гих на ци о нал них мен ши -нох – ви зна чує Фе й са. ■

ПРИ РУ СНА ЦОХ

РУ СКЕЙ КНЇЖ КИ

Проф. др Михайло Фейса

– Ду мам же нам хи бясли ков нї ци за дзе ци,алє нєт пе нє жи же би

ше та ки про єкт ви тво ре ло. Тиж так

ма ме и до брих про свит них ро бот нї кох

зоз Ке ре сту ра хто рида цо ви да ваю, так жема ме до брих ав то рох.Алє, на жа ль, ми ма медру ги про блем, же нє

ма ме дзе ци хто ри бу ду з тих учеб нї кох

учиц – гва рел Ми ха й ло Фе й са

Page 16: Ruskeslovo 37 3595

16 РУСКЕ СЛОВО РУСКЕ СЛОВО12. СЕПТЕМБЕР 2014. 12. СЕПТЕМБЕР 2014. 17

По оце ни пу бли ки у са ли Кул тур но-обра зов но го цен тра, дзе Фе сти вал

отри ма ни по пер ши раз пре нє ви год ну хви -лю, а нє на лєт нєй би ни у пор ти Лєт нєйвла ди че скей ре зи ден циї, на й лєп ши ор ке -стер КУД „Та рас Шев чен ко” з Дюр дь о ва.

На гра ди за на й лєп ши ор ке стри по оце нифа хо во го жи рия, хто ри но ша ме но про фе со -ра и да ке ди шнь о го кул тур но го дї я ча ЕуґенаҐени Са бо ла, ма люн ки зоз по до бо вей ко ло -ниї „Ру ски двор”. Пер шо на град зе ним ма -лю нок уру чел па рох у Шид зе и де кан срим -ски о. Ми ха й ло Ре жак, дру го на град зе нимдр Бра ни слав Ма у ко вич, пред си да те ль СОШид, а тре це на град зе ней ор ке стри ма лю -нок уру че ла мр Ве ра Ду па ло, под пред си да -те ль ка На ци о нал но го со ви ту Ру сна цох. На -гра ду пу бли ки, ин стру мент ґита ра, пред -став нї ком КУД „Та рас Шев чен ко” при да лаМая Бе сер ме нї, спред Мат ки Дру жтва Ру -сна цох Но во го Са ду-Во й во ди ни, хто ра со о -рґ а ни за тор Фе сти ва ла вєд но зоз КПД „Дю -ра Киш”.

Фе сти вал отво ре ла Млад ша ми ша нашпи вац ка ґру па КПД „Дю ра Киш”, хто раод шпи ва ла пи сню „Моя за град ка” ав то ра

Слав ка За го рян ския зоз Ши ду, зоз хто рупо тра ди циї фе сти вал по чи на ка ждо го ро -ку. По тим Слав ко Рац, пред си да те ль На ци -о нал но го со ви ту Ру сна цох при ви тал при -сут них зоз сло ва ми: „Ми ли Сри ми ци иСрим ци” и до дал же сед ми рок як од гу куєру ска му зи ка и шпи ван ка на тих про сто -рох цо ґарант, як гва рел, же би ше за чу ва -ло ру ске ме но и тра ди цию. Рац з тей на го -ди здо гад нул и на на и ход за ци ви бе ран киза но ве зво ла нє На ци о нал но го со ви ту ипо во лал Ру сна цох же би ше упи са ли доОкрем но го ви бе ран ко во го спи ску, а тижпо жа дал и же би фе сти вал тир вал ище ве -лї ро ки.

Фе сти вал уря до во отво рел дрБра ни слав Ма у ко вич, пред си да -те ль СО Шид хто ри у ме но ло -кал ней са мо у пра ви зма га те ль омпо жа дал ус пих, а пу бли ки же биужи ва ла у до брей му зи ки ишпи ван ки.

Зма га те ль ну часц отво ре лидо ма шнї, ор ке стер КПД „Дю раКиш” под ру ко вод ством Обрен -ка Лу пи ча хто ри ше пред ста велз ин стру мен тал ну ком по зи цию„Три гви здоч ки на нє бе” и во -кал но-ин стру мен тал ни ма ком -по зи ци я ми „Ве жнї за й ду” и „Аод Пря шо ва”. Ор ке стер КУД„Жа тва” зоз Ко цу ра под ру ко -вод ством Лю бо ми ра Са ка ча шепред ста вел з ин стру мен та лом „Ру ски вен -чик” и шпи ван ка ми „У гра доч ки ша ла та” и„Ве жнї за й ду”. Тре ци по шо ре на сту пелор ке стер КУД „Та рас Шев чен ко” з Дюр дь -о ва под ру ко вод ством Ми ха ла Лї ка ра. Ви -ве дли шпи ван ки „Аме риц ки мен”, „Ей, ку -пел я же ни” и ин стру мен тал „У су си да”.

Ор ке стер КПД „Пе тро Ку змяк” з Но во гоОра хо ва чий умет нїц ки ру к о во ди те ль Бо -рис Ма ґ оч, за зма га нє ви брал пи снї „Вче рами шви це ло слу неч ко”, „Нє оже нїм ше” иин стру мен тал „У гра доч ки ша ла та”. Чле ниор ке стра До ма кул ту ри з Ру ско го Ке ре сту -ра, под ру ко вод ством Юли я на Ра ма ча Ча -ми, ви ве дли „Вен чик пол кох” ин стру мен -тал як и „Чер ве на ку роч ка” и „Аме риц ки

мен”. На кон цу зма га те ль нейча сци на сту пел ор ке стер Ру ско -го кул тур но го цен тру з Но во гоСа ду, умет нїц ки ру ко во ди те льбул Ми ро слав Пап. Но во са дя нєви ве дли „Сход зи до лу, сход зи”ин стру мен тал и шпи ван ки „Фу -я ра, фу я ра” и „По ма ли овеч ки”.

По кля фа хо ви жи ри од лу чо -вал о на й лєп ших ор ке строх, атиж и чи та ли гла си пу бли ки уса ли КОЦ-а, у ре ви ял ней ча сцина сту пе ла жен ска шпи вац каґру па и ор ке стер СКУД „Єд но -та” зоз Ши ду, хто ри од шпи ва ливен чик сло вац ких на род них пи -снь ох, як и шпи ван ку „А одПря шо ва”, пу бли ка их на град -зе ла з апла у за ми.

По сле пре гла шо ва ня по бид -нї кох на град зе ни ор ке стриКУД „Та рас Шев чен ко” з Дюр -

дь о ва и КПД „Пе тро Ку змяк” з Но во гоОра хо ва, озно ва ви шли пред пу бли ку.Ора хов ча нє од шпи ва ли „Нє оже нїм ше”, аДюр дь ов ча нє „Аме риц ки мен”. Зоз тимофи ци ял но Сед ми фе сти вал ру ских на -род них орк е строх „Ме ло диї Ру ско го дво -ру” за кон че ни, а дру же нє пред лу же не подчас ве че ри зоз шпи ван ку и тан цом у бу -дин ку Лєт нєй вла ди че скей ре зи ден циї.Уча шнї ки и го сци тиж ма ли на го ду у Лєт -нєй вла ди че скей ре зи ден циї опа триц ви -ста ву ма люн кох зоз по до бо вей ко ло ниї„Ру ски двор 2014”.■

У ШИД ЗЕ ОТРИ МА НИ СЕД МИ ФЕ СТИ ВАЛ РУ СКИХ НА РОД НИХ ОР КЕ СТРОХ „МЕ ЛО ДИЇ РУ СКО ГО ДВО РУ”

ФЕ СТИ ВАЛ ПО МО ГЛИ

Же би фе сти вал булотри ма ни, ве льо по мо гли Оп шти наШид, На ци о нал ни со вит Ру сна цох, По кра їн ска вла да АПВо й во ди ни, МЗ Шид,Кул тур но-обра зов ницен тер, Ту ри стич наорґ а ни за ция и дру ги.

ГО СЦИ НА ФЕ СТИ ВА ЛУ

Фе сти вал „Ме ло диї Ру ско го дво -ру” про вад зе ли Слав ко Рац, пред си -да те ль На ци о нал но го со ви ту Ру сна -цох, Йовґ ен Му дри, пред си да те льВи верш но го орґ а ну НС, як и чле ниНа ци о нал но го со ви ту, по тим Оле наПа пу ґа, на род на по сла нї ца у Скуп -шти ни Сер биї, на шо свя щ е нї ки,пред став нї ки яв но го и кул тур но гожи во та Ру сна цох Во й во ди ни. Спредло кал ней са мо у пра ви у Шид зе бу лидр Бра ни слав Ма у ко вич, пред си да -те ль СО Шид, його за ме нїк Де ян Бу -ла то вич, як и Ром ко Па пу ґа, на чал -нїк Оп штин скей упра ви. Тиж бу липри сут ни пред став нї ки Здру же няже нох зоз Ши ду, Би ки чу, Бер ка со ва,Ба чин цох и Со ту як и го сци зоз Ба -чин цох, Би ки чу, Бер ка со ва, Срим -скей Ми тро ви ци и дру гих ме стох.

Змагательну часц Фестивала отворели домашнї Шидянє

Керестурцом награду уручелдр Бранислав Маукович

Найлєпши оркестер у Шидзе бул ораховски

НА Й ЛЄП ШИ ОРА ХОВ ЧА НЄ И ДЮР ДЬ ОВ ЧА НЄ

КУЛТУРА И ПРОСВИТА КУЛТУРА И ПРОСВИТА

Пише: Владимир ДЇТКО

Фото: Дюра ВИНАЇ

По бид нїк сед мо го Фе сти ва ла ру ских на род них ор ке строх „Ме ло диї Ру ско го дво ру”, хто ри пре шлей

со бо ти отри ма ни у Шид зе, по оце ни фа хо во го жи рия,КПД „Пе тро Ку змяк” з Но во го Ора хо ва. Так од лу чел

фа хо ви жи ри у со ста ве Мир ко Пре ґ ун, пред си да те льжи рия и чле ни Аг не та Ма слар и Мая Бе сер ме нї.

Дру ге ме сто осво єл ор ке стер До ма кул ту ри з Ру ско гоКе ре сту ра, а тре це КУД „Та рас Шев чен ко”

зоз Дюр дь о ва

Дюрдьовчаньох два раз наградзели: и Фахови жири и публика

Page 17: Ruskeslovo 37 3595

16 РУСКЕ СЛОВО РУСКЕ СЛОВО12. СЕПТЕМБЕР 2014. 12. СЕПТЕМБЕР 2014. 17

По оце ни пу бли ки у са ли Кул тур но-обра зов но го цен тра, дзе Фе сти вал

отри ма ни по пер ши раз пре нє ви год ну хви -лю, а нє на лєт нєй би ни у пор ти Лєт нєйвла ди че скей ре зи ден циї, на й лєп ши ор ке -стер КУД „Та рас Шев чен ко” з Дюр дь о ва.

На гра ди за на й лєп ши ор ке стри по оце нифа хо во го жи рия, хто ри но ша ме но про фе со -ра и да ке ди шнь о го кул тур но го дї я ча ЕуґенаҐени Са бо ла, ма люн ки зоз по до бо вей ко ло -ниї „Ру ски двор”. Пер шо на град зе ним ма -лю нок уру чел па рох у Шид зе и де кан срим -ски о. Ми ха й ло Ре жак, дру го на град зе нимдр Бра ни слав Ма у ко вич, пред си да те ль СОШид, а тре це на град зе ней ор ке стри ма лю -нок уру че ла мр Ве ра Ду па ло, под пред си да -те ль ка На ци о нал но го со ви ту Ру сна цох. На -гра ду пу бли ки, ин стру мент ґита ра, пред -став нї ком КУД „Та рас Шев чен ко” при да лаМая Бе сер ме нї, спред Мат ки Дру жтва Ру -сна цох Но во го Са ду-Во й во ди ни, хто ра со о -рґ а ни за тор Фе сти ва ла вєд но зоз КПД „Дю -ра Киш”.

Фе сти вал отво ре ла Млад ша ми ша нашпи вац ка ґру па КПД „Дю ра Киш”, хто раод шпи ва ла пи сню „Моя за град ка” ав то ра

Слав ка За го рян ския зоз Ши ду, зоз хто рупо тра ди циї фе сти вал по чи на ка ждо го ро -ку. По тим Слав ко Рац, пред си да те ль На ци -о нал но го со ви ту Ру сна цох при ви тал при -сут них зоз сло ва ми: „Ми ли Сри ми ци иСрим ци” и до дал же сед ми рок як од гу куєру ска му зи ка и шпи ван ка на тих про сто -рох цо ґарант, як гва рел, же би ше за чу ва -ло ру ске ме но и тра ди цию. Рац з тей на го -ди здо гад нул и на на и ход за ци ви бе ран киза но ве зво ла нє На ци о нал но го со ви ту ипо во лал Ру сна цох же би ше упи са ли доОкрем но го ви бе ран ко во го спи ску, а тижпо жа дал и же би фе сти вал тир вал ище ве -лї ро ки.

Фе сти вал уря до во отво рел дрБра ни слав Ма у ко вич, пред си да -те ль СО Шид хто ри у ме но ло -кал ней са мо у пра ви зма га те ль омпо жа дал ус пих, а пу бли ки же биужи ва ла у до брей му зи ки ишпи ван ки.

Зма га те ль ну часц отво ре лидо ма шнї, ор ке стер КПД „Дю раКиш” под ру ко вод ством Обрен -ка Лу пи ча хто ри ше пред ста велз ин стру мен тал ну ком по зи цию„Три гви здоч ки на нє бе” и во -кал но-ин стру мен тал ни ма ком -по зи ци я ми „Ве жнї за й ду” и „Аод Пря шо ва”. Ор ке стер КУД„Жа тва” зоз Ко цу ра под ру ко -вод ством Лю бо ми ра Са ка ча шепред ста вел з ин стру мен та лом „Ру ски вен -чик” и шпи ван ка ми „У гра доч ки ша ла та” и„Ве жнї за й ду”. Тре ци по шо ре на сту пелор ке стер КУД „Та рас Шев чен ко” з Дюр дь -о ва под ру ко вод ством Ми ха ла Лї ка ра. Ви -ве дли шпи ван ки „Аме риц ки мен”, „Ей, ку -пел я же ни” и ин стру мен тал „У су си да”.

Ор ке стер КПД „Пе тро Ку змяк” з Но во гоОра хо ва чий умет нїц ки ру к о во ди те ль Бо -рис Ма ґ оч, за зма га нє ви брал пи снї „Вче рами шви це ло слу неч ко”, „Нє оже нїм ше” иин стру мен тал „У гра доч ки ша ла та”. Чле ниор ке стра До ма кул ту ри з Ру ско го Ке ре сту -ра, под ру ко вод ством Юли я на Ра ма ча Ча -ми, ви ве дли „Вен чик пол кох” ин стру мен -тал як и „Чер ве на ку роч ка” и „Аме риц ки

мен”. На кон цу зма га те ль нейча сци на сту пел ор ке стер Ру ско -го кул тур но го цен тру з Но во гоСа ду, умет нїц ки ру ко во ди те льбул Ми ро слав Пап. Но во са дя нєви ве дли „Сход зи до лу, сход зи”ин стру мен тал и шпи ван ки „Фу -я ра, фу я ра” и „По ма ли овеч ки”.

По кля фа хо ви жи ри од лу чо -вал о на й лєп ших ор ке строх, атиж и чи та ли гла си пу бли ки уса ли КОЦ-а, у ре ви ял ней ча сцина сту пе ла жен ска шпи вац каґру па и ор ке стер СКУД „Єд но -та” зоз Ши ду, хто ри од шпи ва ливен чик сло вац ких на род них пи -снь ох, як и шпи ван ку „А одПря шо ва”, пу бли ка их на град -зе ла з апла у за ми.

По сле пре гла шо ва ня по бид -нї кох на град зе ни ор ке стриКУД „Та рас Шев чен ко” з Дюр -

дь о ва и КПД „Пе тро Ку змяк” з Но во гоОра хо ва, озно ва ви шли пред пу бли ку.Ора хов ча нє од шпи ва ли „Нє оже нїм ше”, аДюр дь ов ча нє „Аме риц ки мен”. Зоз тимофи ци ял но Сед ми фе сти вал ру ских на -род них орк е строх „Ме ло диї Ру ско го дво -ру” за кон че ни, а дру же нє пред лу же не подчас ве че ри зоз шпи ван ку и тан цом у бу -дин ку Лєт нєй вла ди че скей ре зи ден циї.Уча шнї ки и го сци тиж ма ли на го ду у Лєт -нєй вла ди че скей ре зи ден циї опа триц ви -ста ву ма люн кох зоз по до бо вей ко ло ниї„Ру ски двор 2014”.■

У ШИД ЗЕ ОТРИ МА НИ СЕД МИ ФЕ СТИ ВАЛ РУ СКИХ НА РОД НИХ ОР КЕ СТРОХ „МЕ ЛО ДИЇ РУ СКО ГО ДВО РУ”

ФЕ СТИ ВАЛ ПО МО ГЛИ

Же би фе сти вал булотри ма ни, ве льо по мо гли Оп шти наШид, На ци о нал ни со вит Ру сна цох, По кра їн ска вла да АПВо й во ди ни, МЗ Шид,Кул тур но-обра зов ницен тер, Ту ри стич наорґ а ни за ция и дру ги.

ГО СЦИ НА ФЕ СТИ ВА ЛУ

Фе сти вал „Ме ло диї Ру ско го дво -ру” про вад зе ли Слав ко Рац, пред си -да те ль На ци о нал но го со ви ту Ру сна -цох, Йовґ ен Му дри, пред си да те льВи верш но го орґ а ну НС, як и чле ниНа ци о нал но го со ви ту, по тим Оле наПа пу ґа, на род на по сла нї ца у Скуп -шти ни Сер биї, на шо свя щ е нї ки,пред став нї ки яв но го и кул тур но гожи во та Ру сна цох Во й во ди ни. Спредло кал ней са мо у пра ви у Шид зе бу лидр Бра ни слав Ма у ко вич, пред си да -те ль СО Шид, його за ме нїк Де ян Бу -ла то вич, як и Ром ко Па пу ґа, на чал -нїк Оп штин скей упра ви. Тиж бу липри сут ни пред став нї ки Здру же няже нох зоз Ши ду, Би ки чу, Бер ка со ва,Ба чин цох и Со ту як и го сци зоз Ба -чин цох, Би ки чу, Бер ка со ва, Срим -скей Ми тро ви ци и дру гих ме стох.

Змагательну часц Фестивала отворели домашнї Шидянє

Керестурцом награду уручелдр Бранислав Маукович

Найлєпши оркестер у Шидзе бул ораховски

НА Й ЛЄП ШИ ОРА ХОВ ЧА НЄ И ДЮР ДЬ ОВ ЧА НЄ

КУЛТУРА И ПРОСВИТА КУЛТУРА И ПРОСВИТА

Пише: Владимир ДЇТКО

Фото: Дюра ВИНАЇ

По бид нїк сед мо го Фе сти ва ла ру ских на род них ор ке строх „Ме ло диї Ру ско го дво ру”, хто ри пре шлей

со бо ти отри ма ни у Шид зе, по оце ни фа хо во го жи рия,КПД „Пе тро Ку змяк” з Но во го Ора хо ва. Так од лу чел

фа хо ви жи ри у со ста ве Мир ко Пре ґ ун, пред си да те льжи рия и чле ни Аг не та Ма слар и Мая Бе сер ме нї.

Дру ге ме сто осво єл ор ке стер До ма кул ту ри з Ру ско гоКе ре сту ра, а тре це КУД „Та рас Шев чен ко”

зоз Дюр дь о ва

Дюрдьовчаньох два раз наградзели: и Фахови жири и публика

Page 18: Ruskeslovo 37 3595

18 РУСКЕ СЛОВО 12. СЕПТЕМБЕР 2014.

Пи ше: Михаил Рамач

Гоч є по про фе сиї студ няр, Ми рон Ко -вач єди ни ма й стор у ва ла лє хто ри ище

вше зна спра виц дре вян ки. У тей ро бо тийого фе ме лия ма длу го ку тра ди цию, боище Ми ро нов ба чи ре ме сло ви у чо вал ушваб скей фа ме лиї у Апа ти ну, а вец на у -че не пре нє сол и на сво й о го бра та Оси фа,Ми ро но во го оца. Ко ло оца и Ми рон, якмла ди ле ґ и нь, бул за ин те ре со ва ни за ви -ро бок дре вян кох.

– Пер ше мой оцец, а вец и я, по лю бе лито ту ро бо ту, а при ца го ва ла нас и пре то жею нїх то дру ги у ва ла лє, та и шир ше, нєзнал ро биц. Спо чат ку сом оцо ви лєм по ма -гал, алє по не же ше у нас з то го жи ло, по -знє й ше и я пре бе рал зло жен ши ро бо ти. Зави ро бок дре вян кох тре ба мац моц ни ру ки,а по не же оцо ви з ро ка ми по ста ва ло вшечеж ше, я ше му шел до ка зац – па ме та Ми -рон по чат ки у ро бо ти з оцом.

Дре вян ки ше на й бар жей но ше ло по слеДру гей шве то вей во й ни, кед по тре ба заобую бу ла ве ль ка, а ин ду стрия на тим ко -на ре нє бу ла барз ро зви та. Пре лєг ке отри -мо ва нє и ре ла тив но лєг ке ха сно ва нє, на ва -ла лє ше дре вян ки барз до бре ука за ли. Нєбу ли та кой-та ки лєг ки, алє у нїх тре ба лознац ход зиц, бо то т хто нє знал, лєг ко мо -гол у нїх и но гу вит хнуц.

З ДА ЛЄ КА ПРИ ХОД ЗЕ ЛИ ПО ДРЕ ВЕ НУ ОБУЙ

Па ра сти на й во лє ли но шиц древянки, боих раз-два обу ли и зо бу ли, а то и ґазди нь -ом од ви то ва ло, бо ше до оби сца з вон канє уно ше ло сла му и бла то. Ко ва чо во те диєди ни у ва ла лє пра ве ли дре вян ки, хто рилюд зе так глє да ли же ше єден час гевтихто ри сце ли мац дре вян ки за пи со ва ли ажу Оп шти ни.

ЛЮДЗЕ, РОКИ, ЖИВОТ

Да ке ди у Дюр дь о ве ро бе ли ве лї ре ме се лї ки: скрав ци, ци пе ла ре, ка ла па ре,ку шнї ре, ко ла ре и ко ва лє, алє, нє шка ско ро шиц ки то ти ре ме сла ви мар ли.Да ке ди ше у Дюр дь о ве пра ве ло и дре вян ки. З тим ста рим ре ме слом ше

у Дюр дь о ве за нї ма ла лєм єд на ру ска фа ме лия – Ко ва чо во, ве лїм стар шимДюр дь ов ча нь ом по знат ши як Чор бо во

МИ РОН КО ВАЧ ЧОР БОВ,

НЄ СТАР ЧЕЛ ПРА ВИЦ

Page 19: Ruskeslovo 37 3595

12. СЕПТЕМБЕР 2014. 19РУСКЕ СЛОВО

ЛЮДЗЕ, РОКИ, ЖИВОТ

По не же ма й стра за дре вян ки нє бу ло анїу су шед них ме стох ко ло Дюр дь о ва, до Ко -ва чо вих по дре ве ну обуй при ход зе ли аж илюд зе зоз да лє ка.

Вжи ме нє бу ло те льо ро бо ти по вон ку, таше у Ко ва чо вим оби сцу пра ве ло дре вян ки.Пре нє до ста ток ма те ри я лу, од но сно дре ва,сте бла ше му ше ло глє дац и по окол них ме -стох. До бре дре во Ко ва чо во на ход зе ли уҐар ди нов цох и Ко ви лю. Мед зи тим, кед надре вян ки бу ла барз ве ль ка на ло ґа, за ква -ли тет ше нє пи та ло.

ПРИ КО РЕ НЮ НА Й ЛЄП ШЕ ДРЕ ВО ЗА ДРЕ ВЯН КИ

Ми рон гва ри же спра виц дре вян ки нєпро блем, лєм же за то ту ро бо ту тре ба мацве ль ку дзе ку, а окре ме тре ба мер ко вац, боси ро ве дре во зна пук нуц док ше з нїм ро -би. У бе ше ди о ма те ри я лу ви во лал нам жена й лєп ши дре вян ки зоз чер ве ней вер би.

Да ке ди дав но, у Ко ва чо вей ро бот нї бу лоте льо ро бо ти же ше ви ра бя ло и по два па -ри дре вян ки на дзе нь. Ве лї люд зе нє знаюяк то та обуй на ста ва ла, та и нам наш со бе -шед нїк на крат ко по тол ко вал.

– Пер ше и пер ше, тре ба ви брац до бресте бло дре ва, хто ре нє шир ше як пол ме те -ра. Пи лїц ше му ши при ко ре ню, бо сте блона тим ме сце на й гу сте й ше. На й лєп ши ква -ли тет дре вян кох пра ве з тей ча сци дре вахто ре при ко ре ню. Кед, на при клад, да єд нидре вян ки спра ве ни зоз сте бла хто ре на й да -лєй од ко ре ня, ква ли тет слаб ши, а та кидре вян ки нє длу го тир ва ли.

Дре во ше пер ше ро зщ и пе ло, а по тимстру га ло и вар та ло. Ну ка шнь осц дре вян -кох ше ро би зоз ше й сцо ма но жа ми ро злич -ней ве ль ко сци, а остат ня фа за ви роб ку то„фи не” стру га нє. Ма й стор му ши мацоштре око же би до бре оце нєл ди мен зиї, боше у тим ре ме слу нє ха снує ме тер, лє бо по -доб ни алати за ме ра нє. Ори єн тир за ди мен -зиї бу ла на й о бич нє й ша про ста и цен ка па -лїч ка ко ло ко трей люд зе по ло же ли но гу, ана па лїч ки ше за зна че ло длу жи ну – тол куєМи рон.

ВАЛ ЦЕР У ДРЕ ВЯН КОХ

Алє, гоч у жи во це пра вел дре вян ки,Мирон бул за ин те ре со ва ни и за дру ге. Самспра вел ма ши ну за вар та нє студ нь ох од ча -сцох з ро злич них ма ши нох и пре воз кох. Аже му ше то та ро бо та уда ла, шве до ча ве лїза до во ль ни люд зе шир цом Во й во ди ни хто -рим Ми рон то то ро бел. Бул ви тир ва ли ушиц ким до чо го ше ла пел, а по при ро бо тилю бел му зи ку.

– Лю бел сом и тан цо вац, грац,шпи вац и дру жиц ше. У дре вян -кох сом, на при клад, лю бел тан -цо вац вал цер. Кед ше ми по па че -ла гар мо ни ка, но ца ми сом на нєйве жбал грац, док сом нє на у чел,та сом пре то грал и шпи вал на„иґран кох”. А у дзе цин стве ве лїма ли кор чо лї спра ве ни з лат ки идро ту. Мнє ше та ки кор чо лї нєпа че ли, та сом се бе з дре вян кохсам спра вел – па ме та Ми рон ча -си дзе цин ства и мла до сци.

То ти ча си пре шли, дре вян кипо шли до ис то риї, а дав но ска па -ло и ин те ре со ва нє мла дих за то торе ме сло.

Ми рон Ко вач Чор бов у сво єйсед мей де це ниї жи во та, уж ро ка -ми нє пра ви дре вян ки.■

РЕ МЕ СЕЛ НЇК ЗОЗ ДЮР ДЬ О ВА

ДРЕ ВЯН КИ

Page 20: Ruskeslovo 37 3595

УМа на сти ре ше строх Слу жеб нї цох Не по -роч ней Дї ви Ма риї (СНДМ) у Ко цу ре

отво ре на Ду хов на чи та ль ня о. Ки ри ла Се лец -ко го. На ини ци я ти ву ш. Ми ха ї ли Во рот някєд на з по моц них про сто ри й ох ма на сти раушо ре на и на пол нє та з ри жни ма кнїж ка ми, аза за ин те ре со ва них буд зе отво ре на всо бо туод 9 до 17 год зин.

Про гра ма отве ра ня понд зе лок ра но по ча лаз мо ли тву у цер кви, а по тим и Слу жбу Бо жухто ру слу же ли пе йц ме па но цо ве. На по чат куСлу жби па рох ко цур ски о. Вла ди слав Рац по -шве цел но ви ри зи. То го дня до Ко цу ра сци -гли и мо на хи нї зоз дру гих ме стох, та ца луСлу жбу од шпи ва ли вєд но зоз па ро хи я на ми.

Окрем ни госц бу ла до рад нї ца до ґене рал -ней, ш. Юлия Бо й чук, хто ра при шла зоз Ри -

му, як и про вин ци й на на сто я те ль казоз Ру ско го Ке ре сту ра ш. Ве ро ни каҐра люк.

У Слу жби на ка зо вал о. Яков Ку -лич, хто ри бе ше до вал о ис то ри я тумо на хи нь ох у Ко цу ре и око лї ску.По сле Бо го слу же ня, шиц ки по шлидо ма на стир ско го дво ра, дзе зозпри год ну про гра му отво ре на Ду -хов на чи та ль ня.

Про гра му вод зел Ми ко ла Шан та,а у нєй уча ство ва ла ш. Вла ди ми раСоп ка, хто ра пре чи та ла крат ку би о -ґ ра фию о. Ки ри ла Се лец ко го, докму зич ну часц про гра ми при рих та лиКа та ри на и Мар ко Не дич, як и Та -ни та Хо дак. По сле про гра ми о. Ви -та лий Ло тоц кий по шве цел про сто -рию Ду хов ней чи та ль нї. На кон цубу ло дру же нє и за ку ска хто ру при -рир хта ли ко цур ски же ни и мо на хи -нї.

Мо на хи ня Ми ха ї ла Во рот няк з то ту чи та ль ню жа -да ла ма на стир при блї жиц ґу люд зом, же би ше упо -зна ли з нї ма, вид зе ли яки спо соб їх жи во та.

– Блї жи ше сто роч нї ца як ше стри Слу жеб нї ци при -шли до Ко цу ра, и як нам над по ми на ш. Ка та ри наКоп чан ски, тре ба ло би да цо по ро биц по тим пи та ню– гва ре ла нам ш. Ми ха ї ла. – Пре то же сом оба че ла женас мо на хи нї єст вше ме нєй, ошме лє ла сом ше на та -ки кро чай, и ниа, нє шка зме отво ре ли єден ку цик хто -ри буд зе ха сно ви ти ве лїм.

У тей на шей Ду хов ней чи та ль нї єст ли те ра ту ри зна ших ма на сти рох, по тим ви да ня НВУ „Ру ске сло -во”, ри жни ча со пи си на гор ват ским, укра їн ским, ру -ским и дру гих язи кох. Ту єст кнїж ки о жи во ту свя тих,

о Ма риї, о цер квох и ма на сти рох, би бли й ни кнїж ки,кнїж ки о ду хов но сци, пси хо ло ґ иї и дру ги. То ти кнїж -

ки нє бу ду ту лєм стац, то чи та ль няхто ра буд зе мац ди на ми ку, люд зе год -ни присц, пре чи тац да цо, лє бо вжацда я ку ка се ту лє бо кнїж ку до му на чи -та нє – по тол ко ва ла ш. Ми ха ї ла.

У Ду хов ней чи та ль нї о. Ки ри ла Се -лец ко го ше чув ствує окрем на ат мос -фе ра пра ве пре ам би єнт. Ту ста ро дав -ни об ла ки, стол и кар сце лї, у єд нимку це ста ри кла вир хто ри ище у функ -циї, а у дру гим ру ски пец, и ко ло нь о -го ла воч ка. Осо ба хто ра прид зе до чи -та ль нї ше од по чи нє ду шев но, як прели те ра ту ру хто ру ту мо же пре на йсц,так и пре ви па тру нок и ат мос фе ру упро сто риї.

Отве ра нє Ду хов ней чи та ль нї єд на зак тив но сцох зоз хто ри ма мо на хи нїСлу жеб нї ци на я вюю свой юви лей,сто ро ки од при хо ду до Ко цу ра, хто ридо ста нє свой епи лоґ у ок то бру шлї ду -

ю цо го ро ку.■ Т. Х.

ДУХОВНИ ЖИВОТ

12. СЕПТЕМБЕР 2014.20 РУСКЕ СЛОВО

Па рох ко цур ски о. Вла ди слав Рацпо шве цел но ви ри зи

ОТВО РЕ НА ДУ ХОВ НА ЧИ ТА ЛЬ НЯ У КО ЦУ РЕ

СЦУ ШЕ ПРИ БЛЇ ЖИЦ ҐУ ЛЮД ЗОМ

Про гра ма отве ра ня понд зе лок ра но по ча ла з мо ли тву у цер кви, а по тим и Слу жбу Бо жу хто ру слу же ли пе йц ме па но цо ве

По сле про гра ми о. Ви та лий Ло тоц кий по шве цел про сто рию Ду хов ней чи та ль нї

Page 21: Ruskeslovo 37 3595

ДУХОВНИ ЖИВОТ

21РУСКЕ СЛОВО12. СЕПТЕМБЕР 2014.

КРИ ЖЕВ СКИ ВЛА ДИ КА КИР НИ КО ЛА КЕ КИЧ НА Щ И ВЕЛ ПЕ ТРОВ ЦИ

КА НОН СКА ВИ ЗИ ТА ЦИЯ ПА РО ХИЇ Кри жев ски вла ди ка кир Ни ко ла

Ке кич 27. авґ у ста уря до во на щ и велпа ро хию По кро ву Пре свя тей Бо го -ро ди ци у Пе тров цох и окон чел ка -нон ску ви зи та цию. Ка нон ска ви зи -та ция, то стрет ну це ко тре слу жиупо зна ва ню вла ди ки зоз жи во томєд ней па ро хи ял ней за єд нї ци.

Пе тров ски па рох мр Вла ди мир Се -длак пр о вад зел вла ди ку вла ди ку Ке -ки ча у ви зи та циї, хто ри пер ше на щ -и вел шед зи ско общ е ства Бо ґ да нов ции стрет нул ше, пре оправ да ну од сут -носц на чал нї ка, зоз до на чал нї ком ийого со труд нї ка ми.

По тим на щ и ве ни цен трал на и под -руч на шко ла дзе ше шко лую пе тров -ски дзе ци. Вла ди ка ше стрет нул у

Ву ко ва ре зоз ди рек то -ром шко ли, а у Пе тров -цох зоз во ди те ль ку шко -ли и учи те ль ка ми, дзеше по дроб нє й ше упо -знал зоз пр о свит ну дї ял -но сцу шко ли и пе сто ва -нь ом ма це риснко го язи -ка и кул ту ри по мо де луЦ.

Кир Ке кич ше стрет -нул у Пе тров цох и зоздо на чал нї ком за ру скуна ци о нал ну мен ши ну,пред си да те ль ом ва лал -ско го од бо ру и зоз пред -се да те ль ом КУД „ЙоакимГар ди”. Зоз нї ма вон на -

щ и в е лДом кул ту ри, би -бли о те ку, спо мин-хи жу, пр о сто риїКУД и ет но-збир ку,та по дроб нє й шеупо знал кул тур нижи вот, ис то рию ибо гат ство кул тур -но го на шлїд стваПе тров цох.

Вла ди ка шестрет нул и зозп р е д с и д а т е л ь о мб р а н ї т е л ь с к о г оздру же ня UHDDR и

його со труд нї ка ми. Вєд но з нї маишло ше ґу Кор па шо во му кри жу из вла ди ком ви мо длє ло „Оче наш“ затих цо на стра да ли. Тиж так, вла ди -ка вєд но зоз па ро хом об и шол и пе -тров ски гре ко ка то лїц ки те ме тов игр о би па но цох.

Пред Слу жбу Бо жу Цер ков ни од -бор до че кал и при ви тал вла ди ку и уцер ков ней са ли з нїм отри мал схад -зку.

Вла ди ка и пе тров ски па рох о. Се -длак, слу же ли за по ко й них па ро хохз пе тров скей па ро хиї, а на Слу жбибу ло кра сне чи сло вир них. В. С. Вла ди ка у шко ли у Пе тров цох

Вла ди ка кир Ке кич зоз па ро хом Се дла ком и цер ков ни ма од бор нї ка ми у цер кви

у Пе тров цох

Шве то Ро жде ство Бо го ро ди ци – Ма ла Мат ка Бо жа,у па ро хиї св. оца Ми ко лая у Ру ским Ке ре сту ре пре -сла ве не 8. сеп тем бра. И по при ран шей и ве чар шейСлу жби Бо жей у ка те драл ней цер кви, Слу жба бу ла иу Ма ри й о вим свя ти лї щу у Во ди ци.

На то то шве то у ма на стир скей ка плї ци Ису со вихма лих ше строх пре сла вює ше и Кир бай, та Слу жбуБо жу на 8 год зин слу жел па рох о. Ми ха й ло Ма лац ко.

Ма лим ше стром па рох по вин чо вал Кир бай, а у ка -за нї шиц ким при сут ним на гла шел же шве то Ро жде -ства Бо го ро ди ци уно ши на дїю спа ше ня. Пре йґ єй на -род зе ня, хто ре єй ро ди чи ви мо длє ли, та бу ло чу де сне,Го спо дь при рих тал осо бу хто ра на род зе ла Си на Бо -жо го, а вон нам при нє сол вич ни жи вот. М. А.

НА МА ЛУ МАТ КУ БО ЖУ КИР БАЙ У МА НА СТИ РЕ МА ЛИХ ШЕ СТРОХ У КЕ РЕ СТУ РЕ

ШВЕ ТО ХТО РЕ УНО ШИ НА ДЇЮ СПА ШЕ НЯ

На Слу жби Бо жей у ка плї ци Ма лих ше строх бу ло кра сне чи сло вир них и їх при я те ль ох

и по чи то ва те ль ох

Page 22: Ruskeslovo 37 3595

12. СЕПТЕМБЕР 2014.

РУ СНА ЦИ И УКРА ЇН СКА КРИ ЗА

Кон цом авґ у ста у яв но сциобя ве не „Со о бщ е нє”

пред си да те ля Шве то вей ра -ди Ру си нох/Ру сна цох/Лем -кох (РРЛ) Дю ри Па пу ґи о ак -ту ал ним ста ну и об ста ви нохмед зи Ру си на ми у За кар пат -скей обла ци, у Укра ї ни. Утим „Со о бщ е ню” на вед зе неже „Шве то ва ра да (РРЛ), якви верш ни орґ ан Шве то во гоко нґ ре су (РРЛ) цалком по -три мує „За я ву” на ци о нал но-

кул тур них орґ а ни за ци й ох на За кар па тю, з ци ль ом очу -ва ня те ри то ри ял ней ца ло сци Укра ї ни, то ле рант них,дру жтве них и ро зум них мед зи на ци о нал них од но ше нь -ох у вя зи зоз по дї я ми на во сто ку Укра ї ни, хто ру под пи -са ли три цец пред си да те лє, або пред став нї ки орґ а ни за -ци й ох” у век ши ни зоз ет нїч ним пред зна ком (ма дяр -ским, сло вац ким, ру си й ским, ру син ским, ром ским), 23.авґ у ста 2014. ро ку у Ужго род зе.

„За я ва” тих орґ а ни за ци й ох екс пли цит но осуд зує на -ми ри мо жлї во го се па ра ти зма, або во й но ву ин тер вен -цию. Мед зи тим, Шве то ви ко нґ рес (РРЛ), як на й век шакров на орґ а ни за ция мед зи на род но го ру син ства, тиж со -о бщ ує о пред лу жо ва ню ак тив но сцох ко ло при по зна ва ня

Ру си нох у Укра ї ни за окрем ни на род, од но сно окрем нумен шин ску на ци о нал ну за єд нї цу и при по зна ва нє ца ло -го па ке та їх пра вох. Спрам тих ви я вох, Шве то ви ко нґ -рес (РРЛ) би ше мо гло спа трац як орґ а ни за цию, ко траза сту па „ав то ном не” вид зе нє Ру си нох, од но сно якокрем но го од Укра їн цох на ро ду, ува жу ю ци те ри то ри ял -ни ин те ґ ри тет Укра ї ни.

СЕ ПА РА ТИ ЗЕМ

Тен ден циї за да ва нє окрем но го те ри то ри ял но го ста ту -су За кар па тю по ча ли ище под час роз па дованя Со вєт ско -го Со ю зу, кед ве лї ча сци на й век шей фе де ра циї на шве цепо ча ли глє дац свою су ве ре носц. Донє дав на зме ше у ме -ди й ох нє стре та ли зоз та кима чеж ки ма об ту жба ми за по -ли тич ни ста но ви ска Ру си нох, де тер ми но ва ни як „се па ра -ти зем”. Мед зи тим, по сле єд но боч но го пре гла шо ва ня нє -за ви сно сци Ко со ва 2008. ро ку, ве лї дер жа ви – нє лєм то -ти у тран зи циї, алє и но ви и ста ри чле ни ЕУ (Сло вац ка,Ру му ния, Шпа ния, Гре че ска) – по ча ли осто ро жнє й ше па -триц на про блем ре ґ и о нал но сци. Укра ї на по го тов.

Пер ши услов но осуд зе ни за ру син ски се па ра ти зем уУкра ї ни, на За кар па тю, у мар цу 2012. ро ку, бул свя щ е нїкУкра їн скей пра во слав ней цер кви Мо сков ско го па три яр -ха ту и ли дер ру син скей орґ а ни за циї „Со йм Под кар пат -ских Ру си нох” про то є рей Ди ми трий Си дор.

22 РУСКЕ СЛОВО

Пи ше: Бо рис ВА РҐА

Исную три основ ни вид зе ня ру син ства у За кар пат скей об ла сци, а во о бщеи у шве це – пер ше, „ин те ґ ра тив не”, же Ру си ни часц укра їн ско го на ро ду,дру ге, „ав то ном не”, же то окрем ни народ од укра їн ско го и глє да буц так и при по зна ти, и тре це, „се па ра ти стич не” – же Ру си ни нє лєм окрем ни

на род, алє же им тре ба и окрем ну те ри то рию

ROK IX СЕПТЕМБЕР 2014

^islo 9 (111)

ТРИ ДРА ГИ

ЮГОВОСТОЧНАЕВРОПА

– Штред ня Евро па тоци ви ли за ци й на ли -ния „тра у мо ва них”од ко му ни стич нихдик та ту рох дер жа воход Есто ниї по Ал ба нию, уклю чу ю цидер жа ви був шейЮго сла виї. То по ли ґ онко три на стал по слеДру гей шве то вей во й ни, дзе шиц ко бу лопо па лє не, по ґ а же не,дзе ше пре ме нєл со став по пу ла циї.Ключ шиц ко го то – ко му ни стич не ис ку ство. Есто ния иАл ба ния прав да жеро злич ни, алє шелюд зе ту ро зу мя претра у ми ко му ни стич нейпре шло сци. То „нє о шлє бод зе на зо на”,котра у страху же шешиц ко мо же вра цицна „ста ре” – гва релЮрий Ан дру хо вич.

Page 23: Ruskeslovo 37 3595

12. СЕПТЕМБЕР 2014.

РУСКЕ У ШВЕЦЕ

РУ СНА ЦИ И УКРА ЇН СКА КРИ ЗА * РУ СНА ЦИ И УКРА ЇН СКА КРИ ЗА

Ли дер тей орґ а ни за циї длуг ши час яв но по во ло вал наства ря нє та кво ла ней „Под кар пат ксей Ру си”, ко тра бибу ла при по зна та як „су бєкт мед зи на род но го пра ва”, зозчим про во ко вал се па ра ти зем и по во ло вал на на сил нева ля нє устав но го по ряд ку Укра ї ни.

Тра ґ ич ни по дїї пре шлей жи ми на Ма й да ну у Ки є ведо дат но пре ме нє ли по ли тич ни окол но сци у Укра ї ни,окре ме по сле анек сиї Кри му и ору жи й но го пов ста ня се -па ра ти стох на Дон ба су. У Ужго ро ду, на За кар па тю, напо чат ку авґ у ста пред си да те ль Ужго род ско го гра ждан -ско го здру же ня „Ру син ска ро ди на” и ак ти ви ста ище дзе -по єд них про ру си й ских орґ а ни за ци й ох Вла ди слав Све р -ло вич осуд зе ни на три ро ки услов но, пре яв ни по во лан -ки пре йґ дру жтве них мре жох за ва ля нє устав но го по -ряд ку Укра ї ни и по во ло ва нє на, про цив но за ко ну, пре бе -ра нє вла сци.

Ище у мар цу то го ро ку на са й ту Ра дия Шлє бод наЕвро па за кар пат ски но ви нар Олек сан др Га вр ош пи салже „ру син ство, як ак тив ни по ли тич ни рух, на За кар па -тю нє иснує, а иснує лєм вир ту ал ни швет на ин тер не ту,як и на ру че ни тех но ло ґ иї”. Ви ро ят но ту Га вр ош алуди-рал на „ру ку з Мо скви” ко тра ча сто до ход зи до за кар -пат ских Ру си нох.

ИН ТЕ Ґ РО ВА НЄ

Ве льо раз у ру ских ме ди й ох кон ста та ция же „Укра ї нанє при по зна ва Ру си нох (Ру сна цох)” нє цал ком ко рект на.Ки єв нє при по зна ва Ру си нох як окрем нина род, алє их цал ком при по зна ва як часцсво й о го на ра ду, од но сно свой су бет нос.

Укра їн ски по е та и був ши окон чо ва те ль длу жно сциам ба са до ра Укра ї ни у Сер биї и Чар ней Го ри, ЮрийЛи сен ко, ище 2006. ро ку за на шу хи жу ви я вел же„офи ци й не ста но ви ско Ки є ва гла ши – Ру си ни За кар па -тя то часц укра їн ско го ет но су. Укра ї на, тиж так, ба -чван ско-срим ских Ру сна цох, ко три жию у Сер биї, спа -тра як ве ль ку спе ци фич ну ста ро дав ну ди я спо ру и по -рих та на им є по ма гац”.

Пред ход ни обаваня и стра хи Ки є ва нє раз ви па тра лиира ци о нал ни, алє по сле Кри му и Дон ба су – тераз то уве ль кей ми ри мож ро зу миц.

Мед зи тим, од са мо го здо бу ва ня нє за ви сно сци Укра ї -ни, на по чат ку дзе вед зе ша тих, ала р мо ва нє за „ру син скисе па ра ти зем” нє раз бу ло пре на гла ше не, а ве лї укра їн -ски по ли ти ча ре, окре ме зоз За кар пат скей об ла сци, зоз„на ду во ва ня” ру син ско го про бле му про бо ва ли звек шо -вац и знач носц їх ре ґ и о ну пред офи ци й ним Ки є вом. Утим шиц ким, вла сци у Ки є ве ве ль о раз нє пра ве ли ро -зли ку мед зи „тра ди ци й ним ру син ством”, ко тре ви ка мииснує у на род зе, и „по ли тич ним ру син ством”, ко тре ви -пр о ду ко ва не при по є дин цох и дзе по єд них орґ а ни за ци й -ох по сле роз па до ва ня СССР. У тей „по ли тич ней ка ши”Укра ї на досц за нєд зба ла и знач носц во й во дян ских Ру -сна цох. У од ред зе них ко лох, ко три ше за нї маю зоз ди я -спо ру, Ру сна цох ше нє раз нє о прав да но тре ти ро ва ло и як„се па ра ти стох”.

О тим же у су ча сней Укра ї ни на и сце ма ло знаю о ба -чван ско-срим ских Ру сна цох, по тверд зує и ро згвар ка

зоз по зна тим укра їн ским пи са те ль ом Юри й омАн дру хо ви чом, ко тра тей яри бу ла обя ве на у ча -со пи су „Шве тлосц”. Ан дру хо вич гва рел же уУкра ї ни ве лїм нє по зна те, аж анї вон нє знал, жеиснує ди я спо ра у Во й во ди ни ко тра свою иден -ти фи ка цию ре а ли зує през ру ски язик и та кусви до мосц. Укра їн ски пи са те ль ище пред по дї -я ми на Ма й да ну гва рел же у слу чаю Укра ї нивид но три-шти ри иден ти те ти ко три би так се бечув ство ва ли.

– Ду мам же то су бєк тив на ствар и то му ши буцсу бєк тив не. То „селф” – са мо и ден ти фи ка ция.Бо, кед ше ти так чув ству єш, то дру ги нє ма пра -во бра нїц. Ти маш пра во пре шве чиц дру го го же

ти маш ин ша ки „селф”. Алє Укра їн цох те раз чеж ко дота ко го да чо го пре шве чо вац, бо ми за гр о же ни зну ка –„пре жиє Укра ї на чи нє”, „буд зе во на исно вац чи нє”.Укра їн ци з бо ль ом мо жу та ке да цо по чув ство вац и чув -ство вац то як вде ре нє на єд носц на ро ду.

Ан дру хо вич ду ма же Укра ї на те раз пре ход зи презпериод ин фан ти ли зма, адо ле сцен циї, и же про сто тре -ба – до зрец.

– Нас шиц ко ла ме. Тре ба же би зме „од ро сли”. И безевроп ских ме ха нї змох ми нє год ни „од ро снуц”, мо же -ме ше и „на ви ки” за гло биц у та ким „дзе цин стве”.Барз до бре же би нас Евро па вжа ла „под сво йо”, подод ред зе ну кон тро лу и то ти вред но сци ше бу ду по куспри ла пй о вац. Вец ше зя ви и еле мен тар на то ле рант -носц. Ру син ска ди я спо ра – то на шо бра ца и ше стри. Ацо ище ду мац о нїх, озда нє же су зрад нї ки – гва релАн дру хо вич. ■

„ШТВА Р ТА ДРА ГА”

Од по чат ку кри зи у тран зи ци й нихдер жа вох, окре ме по сле стра ху од „се -пе ра ти зма” и „па тре ня бо ком” на ве -лї мен ши ни у Юго во сточ ней Евро пи,вше ве цей ше зя вюю идеї ко три мо жубуц до ста точ но „ли бе рал ни” спрамшиц ких оп ци й ох и подзе лє нь ох Ру си -нох, ко три би про бо ва ли ува жо вацшиц ки ро зли ки, без кон флик тох. Товше лї як мо же буц до бре и за ба чван ско-срим скихРу сна цох, ко три пре под зе лє ня окре ме ви чер па ни.

Длу го роч ни ак ти ви ста и дїяч у ру скей за єд нї циДю ра Ла тяк ма ри жни ис ку ства зоз под зе лє ня ми Ру -сна цох у Во й во ди ни, пре ко три по чув ство вал и не ґ а -тив ни по шлїд ки. Пан Ла тяк ду ма же єст ме ста запре во зи ход зе нє под зе лє нь ох при ба чван ско-срим скихРу сна цох:

– Ту по стої ме сто и за ище єдну оп цию ко тра об -ра це на бар жей ґу бу дуч но сци. Шиц ко то то цо шенє шка у об ла сци ду хов ней тво р чо сци при ру скей ет -нїч ней за єд нї ци на те ри то риї Сер биї и Гор ват скейтво ри – то нє спор но ру ске. А кед сло во о оп циї, найто оста нє у сфе ри ис то ри й ней на у ки. То та оп цияпо др о зу мює ро звой обра зо ва ня ли те ра ту ри и ин фр -мо ва ня на ру ским ли те ра турним язи ку – гва рел за„Ру ске сло во” Дю ра Ла тяк.

23РУСКЕ СЛОВО

Page 24: Ruskeslovo 37 3595

24 РУСКЕ СЛОВО 12. СEПТЕМБЕР 2014.

МОЗАЇК

Студенти Филозофскогофакултета початком тогорока конкуровали за тото

путованє, и после досц чеканя ирижних формалносцох, даскельоднї пред одходом, три дзивчатадознали же су вибрани.

– Конкуровали зме за стипендиюхтору додзельовала держава Русия,студентом хтори виучую русийскиязик у других жемох. Стипендияуключовала змесценє у Москви икаждодньово преподаваня на факултету на хторим ше виучуєрусийски язик, а остаток зме самифинансовали. Тоти преподаваняоблапяли бешедни вежби и ґраматику,а ту були и вшелїяки цикави бавискапрез хтори зме лєгчейше „упивали”знанє. Було людзох зоз шицких

бокох швета, а нас зоз Сербиїбуло пейц, од котрих два мойоколеґинї зоз факултету. Тераз усептембру одходза ище пейц студенти зоз нашей жеми –бешедує Валентина и додава жеє барз задовольна же мала такунагоду, бо твердзи же анї єденстудент нє може добре научицязик хтори учи, док нє нащиви

його матичну державу. – Було хасновите пойсц и

бешедовац з людзми хторим русийскимацерински язик, аж ше ми видзиже сом за тот мешац научела вецейяк за два роки на факултету, алєверим же тото знанє дзешка кучалоу мнє, бо сом у Сербиї нє хасновалатот язик так часто, та сом у сущносцинє могла анї знац же чи го добребешедуєм – гвари вона.

РУСИ ВШЕ ПРИБРАНИ

ЯК МИ НА СВАДЗБОХ

По Валентиновей приповедки,русийска школска система дакусиншака як наша, а живот у Москвише розликує од того на хтори вонату звикла.

– Русиянє скорейпочинаю ходзиц дошколи, та ше на 18роки уж уписую нафакултет, лєбо висшушколу, и на 22 рокизаконча, та можу глєдац роботу. Цо шедотика людзох, можпочувствовац же таминшаки менталитет.Тото цо мнє одушевелото же там дзивки,жени, та и старши, нє виходза на улїчкунєушорени. Вони укаждей нагоди

випатраю так як ми кед ше, поведзме, порихтаме на свадзбу –високи запетки, ушорена фризура,шминка и прекрасни сукенки. Анї хлопи нє заоставаю за нїма,вельки су кавалєре, вше фурт бегаюзоз квецом и бомбонєрами, и отвераю дзвери на уходох и наавтох, а ридко хторого мож видзицу тренерки и патикох. Барз цикаве итото же Руси вельо уваги даваюписаней литератури и читаню.Москва барз велька и вони вельочасу траца у превозу, та тот час вшехасную же би дацо пречитали, алєнє на интернету як у нас, алє зозкнїжки – наглашує Валентина идодава же кед з колеґинями сцигладо Москви була одушевена зоз тимгородом и бала ше же нє сцигнюобисц шицки його красоти.

– Вше зме после преподаваньохуж були порихтани исц розпатрацгород. Купели зме себе мапу исцели зме поопатрац шицко, идумам же ше нам то до конца иудало. Иншак то кед тельо бешедуєш о дачим роками, опатрашслики и читаш о тим, а иншак кедци є насправди пред очми, кед шепрешвечиш же тото зданиє наисцетаке барз красне як цо ши задумовала. Найвекши упечаток намнє охабел найглавнєйши символМоскви, а то Храм ВасилияБлаженого, хтори випатра як єденвельки сладоляд хтори сцеш полїзац. Сцела сом видзиц же чи єнаисце таки красни як на сликох, идо того сом ше прешвечела, медзитим, мушим припознац жесом ше розчаровала кед зме вошлинука. Таки красни будинок би нукамушел скривац дацо ище красше,цо ту нє случай, и то ше ми нє барзпачело – гвари вона.Валентина (друга з лївого боку) з колеґинями

СТУДЕНТКА ВАЛЕНТИНА ЮГАС

МОСКВА КРАСНА, АЛЄВалентина Югас зоз Коцура, студентка другого року

Русийского язика и литератури на Филозофским факултетуу Новим Садзе, цали юлий препровадзела у Москви,

у Русиї, дзе усовершовала русийски язик на Державнимфилолоґийним факултету „Александер Серґеєвич

Пушкин”. Окрем того же доучела язик, тиж так маламешац же би закукла до каждого куцика Москви,

городу хтори вше жадала нащивиц

Page 25: Ruskeslovo 37 3595

МОЗАЇК

РУСИЙСКИ ПРЕВАГНУЛ,БО ЄЙ АНҐЛИЙСКИ ДОПИЛ

Валентина одмалючка дома слухала русийску музику, хторуслухали и єй родичи, медзитим,любела и анґлийски язик. У основнейи штреднєй школи думала же тотязик предлужи и студирац, алєкед требало пойсц на факултет,пожадала научиц дацо нове.

– Думам же ми добре идуязики, и вше сом знала же шетому пошвецим, алє сом думалаже то будзе анґлийски язик.Понеже вон остатнїх рокох вшеприсутнєйши и чуц го на каждимуглє, можем повесц же ми идопил. Други язик котри сомучела у ґимназиї бул русийски,та сом так надумала же гопредлужим виучовац, иможем повесц же сом анї уєдней хвильки нє побановала.Дакеди ше наисце помилїм,бо на факултету бешедуєм порусийски, з пайташками устудентским доме по сербски,

док дома у Коцуре по руски, та дакеди помишам же як дзе требапочац, алє думам же ми то нїхто нєбере за зле – припознава Валентина.

Гоч єй остало ище два роки нафакултету, помали роздумує и ороботи. Як гвари, одвитовало би єй гоч цо, а найволєла би робиц як

професорка.

– Любела бим других учиц русийскиязик и пренєсц имсвойо знанє, окремедзецом. Понежелюбим робиц з дзецми,найволєла бим достацроботу у даякей школи,алє у нєшкайшим чашечежко достац роботугоч дзе, та будзе добрекед найдзем гоч цо дзесом годна хасновац тотязик – гвари Валентина.

ШЛЇДУЮЦА СТАНЇЦА– САНКТ ПЕТЕРБУРҐ

Москва на нашу студентку русийского

язика охабела вельки упечаток, а пребуванє у тим городзе єй барзпомогло у студираню. Гвари жеби любела дакеди знова нащивицМоскву, окреме вжиме, кедвироятнє цалком иншак випатра,алє Русия по єй думаню барзвелька же би ше там изастановела.

– Думам же єдному студентовирусийского язика шлїдуюца обовязна станїца после Москвито Санкт Петербурґ, и то и мойплан за будучносц. На концу,обишла бим шицко, алє би миКоцур и Нови Сад вше буликонєчна дестинация, и ту затеразоставам. Тиж так бим шицкимдругим препоручела же бинащивели Русию, и пробовалипоглєдац подобносци зоз сербску,лєбо руску културу, хтори єстнадосц, бо видно же шицки припадаме ґу славянским народом– заключела Валентина. ■

Танита Ходак

БУЛА У ЛЄТНЄЙ ШКОЛИ У РУСИЇ

КОЦУР ЗАШ ЛЄМ КОЦУР

12. СЕПТЕМБЕР 2014. 25РУСКЕ СЛОВО

Page 26: Ruskeslovo 37 3595

МАРИЯ ВИСЛАВСКИ(1928–2014)

з Руского КерестураДзекуєме вам за вашу любов, до-броту и пожертвовносц. Ожало-сцени син Ярослав зоз супругуСлавку и унуки Мирославко иСонїка

Спочивайце у мире Божим!

СМУТНЕ ЗДОГАДОВАНЄДня 12. септембра наполня шештерацец жалосни днї як вецейнє з нами наша мила мац и баба

ЮЛИЯН ПЛАНЧАК(1939–2014)

зоз Сримских Карловцох

Лариса, Атила, Рамона, Зита

ОСТАТНЇ ПОЗДРАВДня 7. септембра 2014. року за-навше нас охабел

ЯНКО ФЕЙСА(1928–2014)

з КоцураПамятку на його любов и добротувично буду чувац супруга Мелана,син Мижо, дзивка Натка, жец Ми-тро, унук Саша зоз супругу Влада-ну и праунук Мижо

Спочивай у мире Божим!

ОСТАТНЇ ПОЗДРАВДня 3. септембра 2014. року занав-ше нас зохабел супруг, оцец, дїдо ипрадїдо

СЛАВКО НАДЬ(1960–2012)

зоз СуботициЧас преходзи, а ми и далєй чува-ме твой благи ошмих у своїх шер-цох. Твойо наймилши, супругаФемка и синове Коля и Славко

Спочивай у мире Божим!

СМУТНЕ ЗДОГАДОВАНЄДня 12. септембра 2014. року напол-ня ше два смутни роки як ше пресе-лєл до вичносци наш мили супруг итато

ЮЛИЯН БУЧКО(1969–1994)

з Руского КерестураПамятку на ньго навики чуваюмац, оцец и брат зоз супругу идзецми

Спочивай у мире Божим!

НА ЗДОГАДОВАНЄДня 6. септембра 2014. року напол-нєли ше двацец роки як нас занав-ше зохабел наш мили

З вельку любову и почитованьом, зоз слизами у очох, памятку наце буду чувац Романово: мац Maрия, оцец Мирон, син Филип,брат Ярослав зоз фамелию и Андреа зоз Канади

Спочивай у мире Божим! Вичная ци памят!

РОМКО РОМАНкамерман

(1959–2014)

ОСТАТНЇ ПОЗДРАВПосле чежкей хороти пошол до вичносци, у далєкей Канади нашмили син, оцец и брат

Памятку на єй доброту и любов буду чувац єй наймилши: син Йовґ-ен зоз супругу Марию, унук Златко зоз супругу Ясмину, унук Сашозоз супругу Сандру и праунуки Филип, Ивана, Тони и Тадей

МАРИЯ ВИСЛАВСКИ (1928–2014)

з Руского Керестура

ОСТАТНЇ ПОЗДРАВДня 13. септембра 2014. року наполня ше штерацец днї як вецей нєз нами наша мила мац, баба и прабаба

INFОРМАТОР

12. СEПTEMБЕР 2014.26 РУСКЕ СЛОВО

МИРОНЬ ХОМА(1936–2004)

Дня 6. септембра 2014. року напол-нєли ше дзешец роки як нас занав-ше зохабел наш мили супруг, оцец,дїдо и прадїдо

НА ЗДОГАДОВАНЄ

ВЕЛИМИР ХОМА(1957–2009)

Дня 17. марца 2014. року на-полнєли ше пейц роки як наспосле чежкей хороти занавшезохабел син, супруг, оцец и дїдо

OGLA [UJ CE U “RU SKIM SLO VE”!

021/6613-697, 021/ 6624/708e-mail: [email protected]

з Руского КерестураПамятку на їх доброту, любов и пожертвовносц вично буду чувацЇх найблїзши

Спочивайце у мире Божим!

СМУТНЕ ЗДОГАДОВАНЄ

Мили нашо, ваша любов, вашо старанє о шицких нас и шицко вашозанавше останє у наших шерцохВашо наймилши Спочивайце у мире Божим!

АМАЛИЯ МАЛАЦКОнародзена Монар

(1931–2013)

Дня 14. септембра 2014. року на-полнї ше рок як вецей нє з нами

ЛЮБОМИР МАЛАЦКО(1930–2005)

Дня 18. мая 2014. року наполнєлише дзешец роки як вецей нє з на-ми

з Руского Керестура

TV MA ]A ZI, нwdzely, 14. сеп тем бер2014. ro ku na 20 godzin

– Пре ми є ра пред ста ви “Ке ри” До маКул ту ри з Ру ско го Ке ре сту ра– Пре цо до бра по кри ва при ово цар стве и же лє ня ви– Сход був ших ро бот нї кох ИМП “Бач ка” у Ко цу ре– Пла ну є ме и при лог з по ль о при вре ди, як и при ло -ги о дру гих ак ту ал но сцох зоз на шей за єд нї ци

***Na{o visti zoz foto}rafiymi i zn<mkami, mo`ece

najsc na adresi www. rtv.rs/rsn

BUDZEME PATRIC NA TV VOJVODINA 2

Page 27: Ruskeslovo 37 3595

27РУСКЕ СЛОВО12. СЕПТЕМБЕР 2014.

МЛА ДЕЖ СКА ПРЕД СТА ВА У РУ СКИМ КЕ РЕ СТУ РЕ

На со бо ту, 13. сеп тем бра на 20 год зин, у До ме кул ту ри буд зе пред пре ми -є ра мла деж скей пред ста ви „Вра цим ше по ва шо ду ши” по мо ти вох ро ма нaСти ве на Ки нґа и филм ско го сце на рия Ло рен са Ди ко хе на „Ке ри”. Пред ста -ву при рих тал Драм ски сту дио „Арт”, До мa кул ту ри Ру ски Ке ре стур, у ре -жиї Вла ди ми ра На дя Ачи ма.

*DZE CO BUD ZE*DZE CO BUD ZE*DZE CO BUD ZE INFОРМАТОР/СПОРТ

ПОВОЛАНКА ЗА ИДЕЙНЕ РИШЕНЄ

ЯВНА ПОВОЛАНКА о идейним ришеню за Централну шветочносцозначованя националного швета Руснацох у Републики Сербиї, Вербас2015. рок.

На схадзки Орґанизацийного одбору за Централну шветочносц Нацио-налного швета Руснацох у Вербаше, 1. юлия 2014. року, догварене же бише оглашело Явну поволанку шицким заитересованим креативцом ко-три маю идейне ришенє з националнима предзнаками за сценоґрафию(єй випатрунок), плакату и поволанку за предстояцу централну шветоч-носц.

Найлєпше идейне ришенє будзе финансийно наградзене.Поволанка отворена по 1. октобер 2014. року, а роботи посилац у елек-

тронскей и друкованей форми на адресу:Завод за културу войводянских Руснацох, Футожска 2/3, Нови Сад.

У штвартим колє Општинскей фодбалскей лиґи Шиднє було нєсподзиваня, а ОФК “Бикич” на госцованю уБачинцох победзел домашнї ОФК “Бачинци” зоз 2:1. УШидзе Єднота победзела беркасовски Сримец зoз 3:2, ау других змаганьох Омладинєц (М) победзел Ґраничар2:1, Єдинство(Лю) победзело Братство зоз Соту 5:1, На-предак з Вашици бул лєпши на госоцованю у Вишнїче-ве и победзел Гайдук 0:1, а права ревия ґолох була назмаганю у Ґибарцу дзе Синдєлич победзел ОФК “Бинґ-улу” зоз 8:2. Лєм єден вировнати резултат призначени ито у Батровцох, дзе Омладинєц и Борец з Илинцох баве-ли 1:1.

На таблїчки ОФК “Бикич” перши зоз 12 бодами, кельома и Напредак на другим месце. Треци Омладинєц(М)ма дзевец, а Синдєлич на штвартим и Гайдук на пиятиммесце и маю по седем боди.

У пиятим колє ОФК “Бикич”бави дома процив Омла-динца (М), Напредак дочекує ОФК “Бачинци”, а СримецГайдук. ОФК “Бинґула” бави процив Єдноти, Борецпроцив Синдєлчича, Братство дочекує Омладинєц (Б), аҐраничар Єдинство. Вл. Дї.

ОПШТИНСКА ФОДБАЛСКА ЛИҐА ШИД

БИКИЧАНЄ ПОБЕДЗЕЛИБАЧИНЧАНЬОХ

Почала друга часц шаховского першенства, а члениШаховского клуба “Омладинєц” зоз Коцура одбавели 6.коло Бачкей лиґи, ґрупа Суботица. Коцурци госцовали уБездану процив истоменей екипи и победзели зоз 5:3.Побиди зазначели Владимир Лазор, Ґоран Попович иМиряна Шолая. Нєришено одбавели Ґавра Коларич,Споменко Павичевич, Янко Бесерминї и Стеван Йока, астрацел лєм Стеван Перич.

После тей побиди Омладинєц остал на 2. месце на та-блїчки зоз 28,5 бодами.

У шлїдуюцим колу коцурски шахисти шлєбодни, а по-тим дочекаю екипу Гайдука зоз Кули. Треба наглашицже пре чежку финансийну ситуацию бавяче сами фи-нансовали драгу до Бездану. З. К.

ШАХОВСКЕ ПЕРШЕНСТВО

ОМЛАДИНЄЦ СТАРТОВАЛЗОЗ ПОБИДУ

DIH TO VANW ob la koh i dzve roh zoz neo pren

-}u mu. Tel. 063/8238-767.PRA VI ME po me ri

ro let ni i gar mo ni ko vo dzve ri. Tel. 063/8238-767

i (025) 58-27-710***

ПРЕДАВАМ резану ядлїну поспецификациї з превоженьом,кубни метер 185 евра и лати5x3 длужни метер 0,33 евра.

Телефон: 021/6350–088;060/6350–088

од 7 до 21 годзин.***

ВИ ДА ВАМ КВАР ТЕ ЛЬ сту -ден том: хи жа, кух ня окре ме,ку па ти ло и уход. Улї ца Ґун ду -ли чо ва 15 (при Ал маш скейцер кви), Но ви Сад. Те ле фон:063 85 62 783.

MALI OGLA[KI

Page 28: Ruskeslovo 37 3595

12. СЕПТЕМБЕР 2014.28 РУСКЕ СЛОВО

СПОРТ

Младосц – Ba~ ka 2:3 (1:2)Радичевич: sta dion FK “Младосц”, pa tra ~oh ko lo

100, su diy Вуячич (Вербас). Strilcи Данґубич, Ґаїч иПантич. @ov ti kar to ni Ґаїч и Мушицки.

BA^ KA: ]u {i~, Ynko vi~, Чирин, Павлов, Tri vu -no vi~, Pan ti~, ]o li~ (Летич), Ґаїч ([an ta, Марич),Мушицки, Данґубич, Krulq.

Внєдзелю Дюрдьовчанє у Радичевичу у першей часциуказали одличне бависко и пред самим концом водзелизоз 2:0, алє пре гришку ґолмана домашнї зменшали на2:1.

У другим полчаше Дюрдьовчанє бавели добре, дали итреци ґол, алє домашнї, тиж после велькей гришки, змен-шали 3:2.

Бачка зазначела и трецу побиду у єшеньскей часципершенства. То ше ище у тей ґрупи удало Єдинству зозҐосподїнцох и Милетичу зоз Мошорину.

На нєдзелю до Дюрдьова приходзи Бачке Петрово Се-ло.

Когуцики Бачки бавели процив РМР Войводини истрацели зоз 2:7.

Пионире Бачки зоз Индексом зоз Нового Саду бавелинєришено 2:2.

Ветеранє тиж були успишни и победзели Петровара-дин зоз 7:1. S. P.

MED ZI OP [TIN SKA FOD BAL SKA LI ]AVER BAS–@A BELQ–TI TELQ

ТРЕЦА ПОБИДА БАЧКИ

ПОДРУЧНА ФОДБАЛСКА ЛИҐА

НЄЩЕШЛЇВЕ ПОРАЖЕНЄ

ФК „Омладинєц” –Ж ФК „Русин”3:1 (0:0) БУКОВЕЦ: терен ФК „Омладинєц”, патрачох ко-

ло 100, судия Василєвич (Оджак). Стрилєц заРусинБукейлович у 68. минунти. Жовти картони при Ру-синовцохдостали: Грнчяр, Бранкович, Колбас и Й.Гарди.

РУСИН: Ж. Орос, Чапко, Колошняї, Шарац (Кол-бас), Й. Гарди, Павлович (Чизмар), Б. Орос, Куко-ль, Букейлович, Бранкович (Ланчужанин), Грнчяр.

Фодбалере Русина у 4. колє ПФЛ Зомбор госцовалиу Буковцу и досц нєщешлїво страцели. У першим пол-чаше Русин ше добре тримал и мал даскельо полуна-годи дац ґол. У другим полчаше зоз єдней контри Бу-кейлович дал ґол и Русин водзел зоз 1:0. Домашнї ви-єдначели у 72. минути на 1:1, а у 74. минути уж водзе-ли зоз 2:1. У 86. минути зоз пенала Омладинєц оверелпобиду од 3:1.

У першим полчаше у 17. минути, после єдного дуе-ла, Деян Павлович спаднул нєзґодно на руку и амбу-ланта у Зомборе констатовала ламанє руки.

У 5. колє, стреду, Русин бавел дома процив Слоги зозЧоноплї, а у 6. колє на нєдзелю Русин бави дома про-цив ФК „Кули”. Змаганє ФК „Русин” – ФК „Кула” шебави на нєдзелю на ярашу, а почина на 16 годзин.

В. С.

Всоботу, 6. септембра, Женска фодбалска екипа ФК“Искра” на коцурским стадиону одбавела свойо першезмаганє. У приятельским змаганю процивнїк им булЖенски фодбалски клуб “Полет” зоз Сивцу. Резултат бул5:0 за госцох, алє домашнї були задовольни, понеже ба-вели зоз досц моцну екипу.

Женски фодбалски клуб формовани у маю, и од тедише отримує порядни тренинґи зоз дзивчатами возростуосновней и стреднєй школи. Улогу тренера вжал дакеди-шнї “Искров” фодбалер Желько Салонтаї. Дзивчата натренинґох єст коло двацец, и указую досц вельке инте-

ресованє за фодбал, а идея о женским фодбалу рушелаод самого предсидателя ФК “Искра”, Виктора Ґрешака.

Екипа свойо перше змаганє одбавела у составе Тодо-рович (Гарди С.), Киш, Ребич В, Ґайдош Н, Тимко М,Гарди Р, Ґайдош С, Булич (Шкорич) и Тимко А. Змаганєбавене у двох полгодзинових полчасох, а ґоли у першимполчасу були у 8. и 22. минути, док у другим були у 38,42. и 45. минути. Екипа ище вше нє ма ґолмана, та го затоту нагоду мушели “пожичиц” од хлапцох, так же ґол-ман у першим полчасу бул Ребич С, а у другим Недель-кович В. Судийове були Неделькович Д. и Гарди Д.

– Дзивчата маю два до три раз тижньово тренинґи,алє затераз ше нє змагаме у анї єдней лиґи пре нєдо-статок финансийох. Скорей сом бавел фодбал, пону-кли ми же бим робел з дзивчатами и дзечнє сом то при-лапел. Екипа кажди дзень вше лєпша и думам же маюперспективу – гварел Желько Салонтаї, тренер жен-скей фодбалскей екипи ФК “Искра”.

Же фодбал нє лєм за хлапцох, всоботу патрачом натрибинох указали коцурски дзивчата. По думаню од-вичательних, кед шицко випаднє так як треба, о даске-льо роки “Искра”, будзе мац и моцну женску екипу по-рихтану за фодбалски змаганя. Т. Ходак

ЖЕНСКИ ФОДБАЛ У КОЦУРЕ ПОСТАВА ВШЕ ПОПУЛАРНЄЙШИ

ИСКРОВО ФОДБАЛЕРКИ ОДБАВЕЛИ ПЕРШЕ ЗМАГАНЄ

Женска фодбалска екипа ФК “Искра”

Page 29: Ruskeslovo 37 3595

29РУСКЕ СЛОВО12. СЕПТЕМБЕР 2014.

СПОРТ

КЕРЕСТУРСКИ АТЛЕТИЧАРЕ

ПРИЗНАЧУЮ НОВИУСПИХИ

Атлетичаре “Русина” зоз Ру-ского Керестура на початку се-зони уж ше трираз змагали упрешлим мешацу и призначе-ли нови успихи.

У Новим Садзе 10. авґустаотримане Отворене першен-ство Войводини за младшихюниорох (1997–98.) и ДарянБелак бул єдини представитель

Русина на тим змаганю, гоч є имладши (1999. рок). У дисци-плини обегованя на 400м зав-жал треце место зоз резулта-том 52,84 секунди.

У Новим Садзе 20. авґустаотримане и Першенство Вой-водини за старших пионирох(1999.), на хторим Русин малдвох представительох. ДарянБелак бегал 100 метери за11,91 секунду и 300 метри за38,21 секунду цо були резулта-ти за перши места у обидвохдисциплинох. Иван Будинскина тим змаганю руцал кулю икоплю. Кулю руцел 12,94 м цобул резултат за перше место, акоплю руцел 35,32 м и освоєлдруге место.

– Посцигнути резултати – якнаглашела тренерка Саня Тир-кайла – на тих двох змаганьохпрешвечлїви: двоме змагателєосвоєли три златни припо-знаня и єдно стриблово. Ноище вецей цеши податок жепосцигнути резултати стан-дардни резултати тих двох та-лантованих атлетичарох.

Треце змаганє на хторимпрешлого мешаца участвова-ли атлетичаре Русина – Отво-рене першенство Нового Са-ду, отримане прешлого ви-кенду, 29. авґуста. На тимзмаганю участвовали пецероатлетичаре зоз Руского Кере-стура. У катеґориї старшихпионирох змагали ше Дарян

Белак хтори у дисциплинох100 и 300 м освоєл златниприпознаня, Иван Будинскиу дисциплини руцанє коплїосвоєл штварте место, Анто-ния Монар у скаканю до ви-сока скочела 1,5 м исто кельои другопласована, алє пре ве-цейраз “валянє” лати освоєлатреце место и Валерия Ковачбегала 300 м. У селекциїмладших пионирох КристинаКатона у дисциплини ска-канє до висока зоз резулта-том 1, 4 м освоєла златнеприпознанє.

Важне надпомнуц жеДарян Белак на тим змаганюпреглашени за найу-спишнєйшого младого атле-тичара у катеґориї старшихпионирох зоз освоєнима дво-ма златнима припознанями,та од орґанизатора досталпогар. На Отвореним пер-шенстве Нового Саду ДарянБелак освоєл три погари, аИван Будински єден од найу-спишнєйших атлетичарох.

С. Т.

СБ „ЯША БАКОВ” – ТУРНИР

У ЛАПАНЮ РИБОХ

УСПИШНОИ МАСОВНО

У рамикохСпортских бави-скох „Яша Баков”внєдзелю у Ру-ским Керестуреотримани турниру лапаню рибохна дуґов. Змаганєотримане при ла-лицким мосце, аучаствовали 11екипи.

За кажду екипулапали по тромерибаре. Лапало шештири годзини, а улов бул солидни.

Перше место завжало КПД „Карпати” зоз Верба-су зоз 7 746 грамами влапеней риби. Друге местоосвоєла екипа „Коляк I” зоз Керестура зоз 6 405 гра-мами , треце место „Коляк II” зоз Керестура зоз3793 грамами,штварте место„ДОК – Коцур”зоз Коцура зоз 2801 грамами, пия-ти бул „Лєняк” зМиклошевцох зоз2762 грамами,шести „НовиСад” зоз 1 448грамами, седми„Жабель” зоз 1259 грамами, осмеместо СД „Сла-вия” з НовогоОрахова зоз 1 200грамами, дзевяти„Папивинг” з Вербасу зоз 1 042 грамами, дзешатеместо завжало КУД „Тарас Шевченко” зоз Дюрдьо-ва зоз 885 грамами и на єденастим месце КУД „Пе-тро Кузмяк” з Нового Орахова зоз 684 грамами.

Поєдинєчно найлєпши резултат у лапаню рибохна дуґов посцигли: перше место Срдян Вовк зозВербасу зоз 4 161 грамами влапеней риби, други булМирко Фекете зоз екипи „Коляк I” зоз 3 823 грама-ми и треце место завжал Здравко Гайдош зоз „ДОК– Коцур” зоз 2 351 грамами влапеней риби.

На заєднїцким полудзенку, на „Лонґове” припо-знаня и медалї учашнїком подзелєли предсидатель исекретар СБ „Яша Баков” Звонко Салаґ и Иван Па-пуґа.

Орґанизатор того успишного и масовного турнирабули руководство бавискох „Яша Баков” и руковод-ство „Коляка”. В. С.

Побиднїцка екипа КПД „Карпати”

Перши троме у поєдинєчнейконкуренциї

Дарян Белак, Иван Будински, Валерия Ковач, Антония Монар зоз тренерку Саню Тиркайла

Page 30: Ruskeslovo 37 3595

12. СЕПТЕМБЕР 2014.

– Вше ме спорт прицаговал, та и нє-шка любим одпатриц квалитетне змага-нє кед слово гоч о яким спорту. Рукометмоя велька любов, и концом осемдзе-шатих то було дацо централне у моїмживоце. Рукометни клуб “Омладинєц”бул вельки и за бавячох, а и за патрачох.Кажде место у тиму було окремне испецифичне, а я була ґолман. За мнє буцна ґолу було цошка барз вельке – запо-чина свою бешеду Моника Варґа Мади,хтора вецей як 15 роки бавела у Омла-динцу.

Моника гвари же Клуб бул досц моц-ни док ше бавело у дворе основнейшколи. Теди було вельо патрачох, бо те-рен бул у центре валала, шицким булпрез драгу. Окреме нєдзелю кед людзеишли зоз церкви, вельо раз ше застано-вели патриц младих як бавя. Осемдзе-шати роки були сами по себе успишни,скорей як цо пришла криза и войни.

НАЙВОЛЄЛА СОМ ПЕНАЛИ

– Скорей як цо сом почала бавиц, вшесом забеговала коло рукометашкох.Вше ме фасциновало тото бависко. Кедме пущели уж на терен, стац за ґолом изберац лабди то уж було вельке, нє буласом у публики, алє сом уж була дзешка

нука при бавячкох, уж сом була хтошкаважни. А, вец пришол период кед сомстанула на ґол, и найбаржей сом любе-ла пенали, то була моя найвекша чарив-носц– здогадує ше Моника.

– Кед зме путовали даґдзе на госцова-ня, та ше процивнїцкей екипи повред-зел ґолман, змаганє нє могли одбавиц,бо нє мали резреву, а ми их мали ажштири. Та, тераз чи даєдана нє моглаприсц, чи була л чи можебуц по кари,вше було замени за ґолманки. На путо-ваня зме одходзели вшадзи, можебуцбим тоти места нїґда нє нащивела кедбим нє бавела рукомет. Цала екипа шерадовала кед зме мали даґдзе путовац,вадзели ше же хтора будзе гонїц по та-маль и помагали зме єдна другей же бикажда могла присц.

Моника спомина же бавели процивмоцних екипох, алє окремна нагода бу-ла кед бавели процив Руского Кересту-ра, можебуц праве пре ривалство котреисновало медзи двома валалами. Тедина єдним ґолу була Моника, а на другимЗлата Паплацко, рукометашка хтора шеуж теди визначовала як бавячка хторама потенциялу. Було вельки успих ров-нац ше зоз ню, лєбо буц лєпши од нєй.

– На змаганьох зме вше мали такти-ку, ошацовали зме после єдней-два лаб-

ди як бавя ба-вячки зоз про-цивнїцкого ти-му, та зме по-тим хасновалинашо адути –кажда з нас ма-ла даяку пред-носц, и то змехасновали кедицо було потреб-не. Єдна зналаруциц лабду наокремни спо-соб, друга ше

знала обрациц,

лєбо бавела з лїву руку, була висока тазме то хасновали, и вец процивнїки нємали нагоди процив нас – бешедує Мо-ника.

По Моникових словох, Клуб почалслабнуц кед ше тренинґи и змаганя пре-селєли на коцурски стадион. Публикибуло вше менєй, як и бавячки. Тренереше почали зменьовац, а енерґия слабла.

ОСТАТНЯ СЛАМКА –ПОДМЛАДОК

После Янка Хромиша, хтори бул пер-ши тренер екипи, тей роботи ше прила-пел Рафаил Русковски, хтори длугшичас бул тренер рукометашком, а ту булии Свето Тодорович, Божо Бероня, МиляСтрибер и Славица Ґрандич.

Дзеведзешатих рокох Клуб уж слаб-ше бавел. Змена ґенерацийох у комби-нациї зоз чежку финансийну ситуациюу держави поробела свойо. Змаганя итурнири ше бавели ридко и на нацагова-нє.

– Кед зме прешли на стадион, то ужнє було то. Екипа дакеди мала даєднустаршу бавячку, хтора уж мала и обо-вязки у обисцу и фамелию, та ше шиц-ко мушело орґанизовац спрам нєй, тре-нинґи и змаганя. На концу би тота ба-вячка и вицагла змаганє, понеже буланайстарша и найискуснєйша. То губелоидею о колективним спорту и о єдин-ству самого тиму.

30 РУСКЕ СЛОВО

МО НИ КА ВА РҐА МА ДИ,

Пише: Танита ХОДАК

Тренинґи коцурского Рукометного клуба “Омладинєц” ше осемдзешатих рокох ище вше отримовали у Основней школи

“Братство-єдинство”. У другей половки осемдзешатих, Клубу шепридружує їх будуци ґолман, Моника Варґа, и почина тренирацзоз тедишню екипу. Моника зоз Клубом була по сам конєц, а єй

любов ґу рукомету, як и ґу самому Клубу, и нєшка приволує красни здогадованя

ҐОЛ МАН TO ЦОШКА

СПОРТ

Рукометна екипа 1989. року

Моника Варґа Мади

Page 31: Ruskeslovo 37 3595

31РУСКЕ СЛОВО

СПОРТ

12. СЕПТЕМБЕР 2014.

МЕД ЗИ ОП ШТИН СКА ФОД БАЛ СКА ЛИ ҐА ВЕР -БАС–ЖА БЕ ЛЬ–ТИ ТЕ ЛЬ

ИСКРА ДО БРЕСТАР ТО ВА ЛА,

АЛЄ СТРА ЦЕ ЛАБу дуч носц – Искра 3:1ИСКРА: Ми ло вич, Ву й о вич, Жив ко -вич, Иван, Др ля ча, Ва я ґ ич, Дє до вич,Ма лац ко, Чу рґ уз, Ма лїк, Сер дар.До ба ви ска во шол: Ко лє сар

Дер би зма га нє 2. ко ла Мед зи оп штин -скей ли ґи Вер бас–Жа бе ль–Ти те ль при па -дло еки пи Бу дуч носц зоз Са ви но го Се ла.Искра до бре отво ре ла зма га нє, ко цур скиба вя че бу ли то ти ко три ма ли ве цей лаб дуу но гох, кон тро ло ва ли ба ви ско, а ба ве лоше углав ним на стред ку те ре на. Зоз та ко -го ба ви ска фоб да ле ре Искри ви тво ре лида ске льо ви год ни на го ди за ґол. На й лєп -шу на го ду мал Сер дар, алє його би це зоз5 ме те рох ґол ман до ма шнєй еки пи од бра -нєл, та ше на од по чи вок по шло зоз ре зул -та том 0:0.

Дру ги пол час по чал у истим рит ме изно ва Искра бу ла то та ко тра кон тро ло ва -ла ба ви ско, и зно ва пер ше пре йґ Сер да -ра, а по тим и пре йґ Ко лє са ра ма ла сто од -стот ни на го ди за ґол, мед зи тим ре зул татостал 0:0. Уж те ди ше шиц ки по ча ли бацже по сле те лїх пре пу щ е них на го дох год -на сциг нуц ка ра, алє Искри ше, заш лєм,уда ло дац ґол.

Ма лац ко кра шнє ви ве дол шлє бод неби це зоз 20 ме те рох, лаб да по тра фе ласта ти ву, алє ше на щесце од би ла про стона но гу Чу рґ у зо ви ко тро му нє бу ло чеж -ко зоз 5 ме те рох дац ґол.

По сле то го ґолу Ис кро во ба вя че ше безпри чи ни по ца гли и по ча ли ше бра нїц гочдо кон ца оста ло ище ко ло 25 ми ну ти. Та кеИс кро во ба ви ско до ма шнї по швид ко ви ха -сно ва ли и ви ров на ли ре зул тат. Ґол зоз ко -трим ви ров на ли ре зул тат до ма шнїм ба вя -чом дал кри дла, а зоз дру го го бо ку Ис кро -во ба ви ско ше цал ком роз па дло, та Бу дуч -носц то ви ха сно ва ла и да ла ище два ґоли.На кон цу ре зул тат бул 3:1 за Бу дуч носц.

На нєд зе лю Искра до че кує еки пуСло ґи зоз Ло ку, еки пу ко тра єд на зозна й слаб ших у ли ґи, та ше шиц ки на -зда ваю же ше пре тарг нє то та чар нами ни-се рия од двох вя за них стра це -них зма га нь ох. З. К.

Пришли зме на тото же зме зазмаганя нє могли найсц бавячки, тазме ше по валалє розпитовали жечи би дахто нє бавел. Теди зме ужмали вельки проблем. Почали и ри-жни финансийни проблеми, а и зра-женя особней природи у самимКлубу и було вше чежше.

Моника теди кед уж видзела жекадзи Клубидзе, та у на-пруженьох жеби очувалаКлуб надума-ла же шеопробує яктренер и жеоформи новуекипу – под-младок.

– Почаласом робиц зм л а д и м а .Углавним, тобули дзеци да-кедишнїх ба-вячкох хтори сом позберала. И по-чали зме якош, тренирали зме єденчас, медзитим вец ше случело єдноозбильнєйше покалїченє, хторе шена щесце добре закончело алє на-ведло ме на роздумованє. Похопе-ла сом же то велька одвичатель-носц, а я нє мала нїяки законченишколи, и нє мала сом нїяке фор-

малне дошлєбодзенє за таки кро-чай. Нє була сом порихтана зно-шиц пошлїдки кед ше дацо случи ито сом на концу зохабела – беше-дує Мадийова.

Рукометни клуб “Омладинєц”после коло трох деценийох иснова-ня, дзеведзешатих рокох конєчнопрестал робиц. Дреси, лабди и

остаток опреми бавячки зохабели упросторийох ФК “Искра”. Моникамала щесце же жила нєдалєко одстадиону, та ше часц опреми чува-ло у нєй. Прето, и нєшка ма лабдизоз хторима бавели, заставки иподзекованя, хтори ю здогадую нарукометни змаганя.

ОЗНОВА ШЕ СТРЕТЛИИ ОДБАВЕЛИ ЗМАГАНЄ

Рукометашки ше порозиходзели навельо боки, а рукомет охабели засобу. Кед би ше дакеди стретли, па-мятки зоз змаганьох им були пер-ша тема за бешеду. То була и при-чина же би у авґусту 2013. року на-правели стретнуце шицких руко-меташкох хтори бавели у “Омла-динцу”. На стретнуцу була поставена ви-става, на хторей була виложена їхстара опрема, як и фотоґрафиї зозтурнирох и змаганьох. На концу,бавячки ше знова пооблєкали додресох, вжали лабду до рукох и по-сле вельо рокох одбавели змаганє,як дакеди давно, кед рукомет забе-рал централне место у їх живоце. ■

РУ КО МЕ ТА ШКА ЗОЗ КО ЦУ РА

БАРЗ ВЕЛЬКЕ

ВШЕ БУЛО ДОБРИҐОЛМАНКИ

Состав Клуба ше з рокамименял . Єдни поцагли других,та на концу бавели и мацеризоз дзивками, а цикаве буложе у Клубе бавели вельо ше-стри, та так и Моника баве-ла зоз свою шестру Валерию,хтора бавела у позициї пиво-та. Ґолманки за тоти 10-15роки було аж пейц. ОкремМоники на позициї ґолманабавела и Цецилия Сакач (ода-та Мали), Мелания Циґанїк(одата Варґа), Славица Сен-дерак (одата Фейса) и Миря-на Шолая.

Сход рукометашкох 2014. року

Page 32: Ruskeslovo 37 3595

РОК LXX ЧИСЛО 37 (3594) НОВИ САД, 12. СЕПТЕМБЕР 2014. РОКУ

Фо

то:

Дю

ра В

ин

аї

ЦЕНА 30 ДИНАРИ

■ ПО ЧИ НА ПРЕД ВИ БЕ РАН КО ВЕ ЗМА ГА НЄ

■ „МЕ ЛО ДИЇ РУ СКО ГО ДВО РУ” У ШИД ЗЕ

Фестивал „Мелодиї руского двору” у Шидзе першираз нє отримани у дворе

Владическей резиденциї, алє у Културно-образовним центре. Прето нє буловидно вельо споза бини, алє ше зато случовало вельо и пред, а и после тей манифестациї. Символикa „Мелодийох” могла би буци тата же публика у Шидзе ма свою награду, свой глас, та людзе гласаю жекотра по їх думаню найкрасша мелодия.Сримци познати по вину, та вец якошгордов, празни або полни, идзе зоз гушлю.Водителє Саня Тиркайло и Зденко Лазорбули як домашнї – привитовалии випровадзовали учашнїкох на програми.После програми – вечера у опущеней атмосфери и приємним амбиєнту, ша то єдина награда учашнїком.Довидзеня на идуцих „Мелодийох”, на отвореним.

ШПИВАНКА, ГУШЛЯ И ВИНО

„МЕЛОДИЇ РУСКОГО ДВОРУ”

Фото и текст: Дю. Винаї