Rusija i Srbija

децо, то је ваша земља

Играч центра

у сарадњИ са ”росИјском газетом”, русИја, септембар 2011.

Један од најбољих кошаркаша Русије, Тимофеј Мозгов, говори о животу у НБА

присилили смо грузију на мирПредседник РФ ДМиТРиЈ МеДвеДев поводом трогодишњице агресије Грузије на Јужну Осетију

стр. 6-9

стр. 12-15 стр. 32-35

Шири се територија москве

фо

то

: Ph

ot

oX

Pr

es

s

фо

то

: Ge

oP

ho

to

Руска држава донела одлуку да породице које имају троје и више деце добију бесплатно земљу. Бесплатне земљишне парцеле моћи ће да добије 200 000 руских породица годишње

2

ГЕОПОЛИТИКА септембар 2011.

3


Издавачка кућа„росијскаја газета“,адреса: 24 булевар 4 Правдиулица, спрат 12, Москва,Русија, 125993тел: +7(495)7753114,факс: +7(495)9889213

александар горбенко,председник редакцијског саветапавел Негоица,генерални директорВладислав Фронин,главни уредникјевгениј абов,директор проjeктaјуриј совцов,извршни уредникелена славина,помоћник уредникаhttp://[email protected] андреj Шимарскиj,главни дизаjнер андреј зајцев,директор фотографиje фронтаНиколај корољев,уредник фотографијејулија голикова,маркетинг и оглашаваньеhttp://[email protected]евгениja томилова, ПРhttp://[email protected]

Ип „геополитика пресс д.о.о.“Мурска 1/4, 11000 Београд, Србијател/фак: + 381 11 3808 [email protected], www.geopolitika.rs

слободан ерић, директор и главни и одговорни уредникгеополитика пресс, превод са руског језикаИрена момчиловић, дистрибуција, оглашавање и ПРкатарина бунтић, пословно-технички секретар и превод са енглеског језикаЛиковно-графичка обрада Геополитика пресс

децо, то је ваша земља!Руска држава донела одлуку да породице које имају троје и више деце добију бесплатно земљу.

4економија

Шири се територија москвеОдлучено је да се површина руске престонице удвостручи, а да се чиновници преселе на периферију.

6

треба ли нам Нато?Андреј Кокошин: Нисмо исцрпели ресурс суверености, ми треба да се држимо сопствене линије, не приближавајући се ниједноме од светских блокова или центара моћи.

10

садржај

дух самураја

Хоће ли се замрзнути црно море?

Неколико месеци након катастрофе наш дописник је поново боравио у Јапану

Каква изненађења можемо очекивати од времена и климе?

20

18

горчи на језикуШта се збило с руским језиком после распада СССР

24

спорт

Играч центраЈедан од најбољих кошаркаша Русије, Тимофеј Мозгов, говори о животу у НБА

32

месец у сликама

19. августа навршило се двадесет година од оружаног сукоба, „августовског пуча“ 1991. године, када је државни комитет ванредног стања (дкВс) покушао да уклони с власти председника михаила горбачова.

Вођа корејске народне демократске републике ким Џонг Ил је после десет година допутовао у једнонедељну посету русији. председник русије дмитриј медведев и шеф кНдр ким Џонг Ил договорили су се о сарадњи у области гаса.

у москви је завршен међународни авиокосмички салон макс-2011. главна новост изложбе био је ловац пете генерације т-50, који је први пут приказан широкој публици.

руска репрезентација је заслужено освојила друго место на међународној универзијади у кини, освојивши 132 различите медаље.

аВгуст 2011

аВгуст 2011

друштво

сакашвили присиљен на мирПредседник Русије Дмитриј Медведев поводом трогодишњице агресије Грузије на Јужну Осетију

12

клима

књижевност

туци се или бежиС непуних двадесет пет година, још не завршивши Факултет књижевности, прозна списатељица из Перма, Полина Кљукина, постала је добитник најпрестижније награде у омладинској књижевности – награде „Деби“.

30

фо

то:

AF

P/e

As

t N

eW

s

у москви почињу „дани србије“ у русији, пројекат културне размене између двеју словенских земаља. у московском дому музике 1. септембра наступа породични трио гитара „балканске струне“. следећи концерти ће бити одржани у петрограду и Ханти-мансијску.

наш дописник је поново боравио у Јапану

друштво24 горчи на језикуШта се збило с руским језиком после распада СССР

беседа28 Живот по кустурициСрпски режисер и музичар говори о Достојевском, вину, филму и Марадони

књижевност30 туци се или бежиС непуних двадесет пет година, још не завршивши Факултет књижевности, прозна списатељица из Перма, Полина Кљукина, постала је добитник најпрестижније награде у омладинској књижевности – награде „Деби“.

спорт32 играч центраЈедан од најбољих кошаркаша Русије, Тимофеј Мозгов, говори о животу у НБА

мегаполис

међународна политика

репортажа

фо

то

: Ph

ot

oX

Pr

es

sф

ото

: It

Ar

-tA

ss

фо

то: I

tA

r-t

As

sф

от

о: Р

ИА

Но

во

ст

И

фо

то

: РИ

А Н

ов

ос

тИ

4


5

ГЕОПОЛИТИКА септембар 2011.економија

Руска држава донела одлуку да породице које имају троје и више деце добију бесплатно земљу. Бесплатне земљишне парцеле моћи ће да добије 200 000 руских породица годишње

Пише: Наталија Барановска

Под совјетском влашћу све око мене било је моје. Али „моје“ у неком чудном смислу: јесте моје, али пробај само да то „моје“ узмеш! У пракси је то изгледало

овако: око сваког великог руског града се све до данас тискају такозвани колективни баштенски плацеви. Свако има од 3 до 6 ари, више није потребно. А около су, колико поглед досеже, или пустаре, или запуштена колхозна поља. Чинило се да је довољно људима дати земљу, а они ће и себе исхранити, и кућу ће сазидати, и почеће да живе другачије, као прави домаћини... Све до сада одговор је био „Не!“ И одједном, догодило се чудо: држава се предомислила!Породице које имају троје или више деце стекле су право на бесплатне парцеле у које спадају и плацеви за инидивидуалну стамбену изградњу. Одговарајући закон је ступио на снагу 17. јуна. Према документу, додељиваће се плацеви који се налазе у државном или општинском власништву. Начин доделе земље, као и максимална и минимална површина плацева, одређиваће се законима субјеката РФ.„Данас у субјектима Федерације постоји законодавна база која омогућава давање земље у власништво појединим категоријама грађана. Важност усвојених

закона је у томе што је по први пут била установљена таква категорија као што су ’грађани који имају троје или више деце’ и њихово право да бесплатно добију земљу која је власништво државе или општине, и то без исцрпљујућих бирократских процедура“, истакао је заменик генералног директора Федералног фонда за помоћ развоју стамбене изградње, Алексеј Фурсин.Уколико у општинској или државној својини нема омеђених парцела које могу

бити бесплатно уступљене грађанима, орган локалне самоуправе мора да припреми варијанте употребе парцела које су у државном власништву, у поменуту сврху, и да поднесе одговарајуће предлоге на разматрање надлежним извршним органима државне власти.Грађани који имају троје или више

деце моћи ће да искористе своје право на бесплатну доделу парцела чим субјекти РФ у којима они живе унесу одговарајуће амандмане у регионално законодавство које утврђује механизме, критеријуме и нормативе. Подсетимо

да иницијатива бесплатне доделе земље породицама са више деце потиче из Ивановске области. А председник Русије је наложио још прошле године да се искуство из Ивановске области прошири на целу земљу. И ево, сада је ствар кренула с мртве тачке и породице са више деце су добиле реалну могућност да добију земљу, да изграде кућу, засаде дрво и подигну још једно дете. Само што ће земље прикладне за изградњу куће и стални живот у њој тешко бити довољно за све. Зато што је

земља скупа, нарочито у Подмосковљу. А рађа се стотине хиљада деце која су треће, четврто или пето дете, и по тим показатељима предњачи Москва.Године 2009. на пример, према подацима Фонда социјалног осигурања, руске жене су родиле укупно 1 638 000 деце, од којих је 140 200 треће дете и 54 500 четврто и

више. Прошле године на свет је дошло још око 2 милиона руских грађана. Лидер по наталитету међу регионима традиционално остаје Москва, иза које следе Краснодарски крај и Московска област, то јест региони с најскупљом земљом. Тако је 2010. године у Москви на свет дошло 123 638 деце, а у Подмосковљу 80 000. Полазећи од општеруских показатеља, може се претпоставити да је 12 одсто њих, то јест око 25 000 – треће и касније дете.Према мишљењу експерата Одсека за некретнине ван градских подручја компаније „Пени лејн риелти“, реализација закона о бесплатној додели земљишта породицама с трећим дететом биће тешко остварива на територији Москве и Московске области.„У Москви, као и у било којем мегалополису, биће знатно теже реализовати тај програм него у другим федералним окрузима“, сматра директор Одсека за некретнине ван градских подручја компаније „Пени лејн риелти“ Дмитриј Цветков. „Ако се треће дете родило у Ивановској области, онда ће му, разуме се, земљу дати у границама датог региона. А механизам доделе плаца

Московљанима у Московској области није ми сасвим јасан. Око престонице има много слободне земље од пољопривредног значаја, нарочито изван Малог кружног пута, а у федералном округу постоји резерва за реализацију програма. Али то земљиште није опремљено за градњу, тамо се мора улагати и улагати: треба пробијати путеве, успостављати комуникације, градити барем минималну инфраструктуру. Да би програм почео да функционише, додељена земља треба да представља неку вредност. Нисам сигуран да држава има такву количину слободне земље с комуникацијама, земље која би се могла без надокнаде разделити десетинама хиљада породица. Осим тога, увек постоји алтернатива да се та земља прода“.Али, по мишљењу аналитичара ове компаније, уколико се чиновнички апарат потруди, за годину дана се може решити проблем комуникација. „Процес спровођења комуникација је напорна и скупа процедура за приватне градитеље, а у случају реализације федералног централизованог програма то ће бити знатно лакше и јевтиније“, сматра господин Цветков. „Касније, ако закон

почне да се спроводи, дати плацеви могу бити укључени у земљишни фонд насеља, држава је, такође, у стању да то уради. Било би логично да се пројекту придружи Фонд за помоћ развоју стамбене изградње (РЖС) и уступи своје плацеве за његову реализацију. Та структура има усклађени механизам одузимања и поновног профилисања плацева, те добијања неопходних капацитета. Тако би програм сигурно био ефикасан.“Према мишљењу Фонда РЖС, закон ће дејствовати ефикасно у случају да се у субјектима РФ реализује принцип „једног шалтера“, који предвиђа да грађанин подноси само пријаву органу локалне самоуправе или другом надлежном органу. Експерти компаније „МИЕЛ-Инвестиције за нискоетажну градњу“ израчунали су да се у зони удаљеној 30 км од Москве, у федералном власништву налази највише 10 одсто земље, од чега удео земље употребљиве за индивидуалну нискоетажну градњу износи свега 1 до 2 одсто. При томе су велики земљишни ресурси сконцентрисани у приватним рукама велепоседника, а 80 одсто те земље још увек има статус пољопривредне.Парцела као место сталног пребива лишта

децо, то је ваша земља! Јелена Николајева, председник Националне агенције

за нискоетажну и котежну градњу (НАМИКС):Радосна новост

године 2009. на пример, према подацима Фонда социјалног осигурања, руске жене су родиле укупно 1 638 000 деце, од којих је 140 2 00 треће дете и 54 500 четврто и више. прошле године на свет је дошло још око 2 милиона руских грађана

„у москви, као и у било којем мегалополису, биће знатно теже реализовати тај програм него у другим федералним окрузима“, сматра директор одсека за некретнине ван градских подручја компаније „пени лејн риелти“, дмитриј Цветков

„За нас је то врло радосна новост, коју оцењујемо као озбиљан и прогресиван корак у развоју нискоетажне градње у Русији – држава је на овај начин још једном ставила акценат на ’нискоградњу’. оваква пракса већ постоји у неким регионима, где су такви закони били донети на локалном нивоу, а сада је потврђена и на федералном нивоу. Додела земљишних парцела породицама са више деце јача социјалну тежину те иницијативе и зато је важно увидети колику одговорност то пребацује

на локалну власт. Када је реч о индивидуалној стамбеној изградњи, актуелно постаје питање опремања парцела неопходном инжењерском и социјалном инфраструктуром јер породица са више деце − то на првом месту значи неодложну потребу за дечјим вртићима, школама, болницама. И ту се не може без механизама државно-приватног партнерства. Није довољно само доделити те плацеве, треба говорити о комплексном насељавању тих територија.

6


7


6 76 7

економија /мегаполис

Шири се територија MосквеОдлучено је да се површина руске престонице удвостручи, а да се чиновници преселе на периферију

Пишу: Љубов Проценко, Ирина Пуља

Одлука о проширењу територије Москве покретана је и разматрана одавно, и сад је, коначно, донета. Убудуће је пред двама регионима – Москвом и

Московском облашћу, огроман посао.Најпре треба детаљно разрадити куда ће пролазити границе, одредити која ће насеља ући у састав престонице, а која ће остати, као и пре, у области. Затим ће уследити процедура кроз коју су Москва

и Подмосковље недавно прошли када су поделили 700 хектара уз кружни пут. Само што се овога пута ради о сасвим другим размерама подухвата.Генерални директор института „Моспро-јект-4“ Андреј Боков назвао је овакво решење истински стратегијским. „Ис-пу њава се стари сан престоничких урба ниста“, рекао је он дописнику „Росијске газете“, „Извући се ван граница московских прстенова“. Испоставља се да је први који је предузимао такве покушаје

још двадесетих година прошлог века био познати архитекта Николај Ладовски, аутор једног од најранијих планова развоја Москве, претече генералног плана реконструкције Москве. Он је тврдио да су при традиционалном развоју града, у радијално-кружном систему, прстенови принуђени да расту један на рачун другог, што мора довести до конфликта. Ладовски је предлагао да се размакне један прстен и да се граду пружи могућност динамичног развоја

дуж осе.И ето, после више од деведесет година, прстен су најзад размакли. Шта то практично значи за Москву? Пре свега, могућност да се развија а да не буде стешњена границама. „Москва је пренасељена“, много пута је забринуто говорио градоначелник Сергеј Собјањин. И заиста, на сваком квадратном километру овде живи 11 000 људи, док у Паризу, Лондону и Њујорку живи мање од 7 000, а у Берлину мање од 4 000 људи.

мора одговарати низу карак теристика: мора се налазити у грани цама насеља градског типа, имати добру саобраћајну повезаност, од го ва рати намени земљишта – за инди видуалну стамбену изградњу (ИЖС). Такође, мора бити опремљена свим савре-меним инжењерским кому никацијама и удаљена сат до сат и по вожње јавним превозом до рад ног места.„Реализација закона за Московску област показаће се прилично тешком. Иако би оваква пракса могла постати озбиљан корак на путу развоја нискоетажне градње“, каже Олег Ступ ењков, генерални директор ком па није „МИЕЛ-Инвестиције за нискоетажну градњу“. Татјана Кап-ла нова, комерцијални директор „МОЗАИК дивелопмента“, сматра да закон највероватније неће бит није утицати на тржиште. „Прво, треба сазнати која ће се земљиште додељивати, где ће се налазити, каквим ће комуникацијама и објектима инфра струк туре би-ти опремљено, то јест колико је ликвидно са становишта развоја, и важно је такође колико ће бити једноставна сама схема доделе“, истиче она. „Чак и у случају ако се парцеле чине доста привлачним, масовну продају такве земље од стра-не приватних власника који је добију бесплатно не треба очекивати, већ и због тога што ће сама процедура доделе, највероватније, бити отежана бирократским одуговлачењима.“ Сада цена земљишне парцеле која се налази близу Москве и снабдевена је свим инжењерским комуникацијама и документима варира од 150 000 до 500 000 рубаља за ар (3800 до 12 000 евра), у зависности од аутопута и окружења. Тешко је да ће на такве плацеве моћи да претендују породице са више деце, и то још бесплатно. А удаљени плацеви неће решити проблем породица са више деце. „Плацеви који се налазе на удаљености већој од 50 км од престонице, који су често под водовима високонапонских предајника и не поседују инжењерску инфраструктуру, па њихово кориш-ћење за изградњу куће као сталног пребивалишта нема смисла, јер би то било само понављање историје из совјетске прошлости с ’викендашима од шест ари земље’ “, резимира Олег Ступењков.

фо

то

: Ge

oP

ho

to

фо

то: I

tA

r-t

As

s

8


9

ГЕОПОЛИТИКА септембар 2011.оружје и безбедност

8 9

мегаполис

И то је главни разлог што Московљани малтене сваку новоградњу дочекују непријатељски. Међутим, потреба за стамбеним простором у граду је огромна – према подацима одсека за стамбени фонд и стамбену политику, свакој другој породици је потребно побољшање стамбених услова. То и није чудно ако се зна да један становник у Москви располаже са просечно 19 квадратних метара стамбеног простора, у Русији је то 23 квадрата, да и не говоримо о поређењу с европским градовима, где човек располаже са просечно 40 до 70 квадрата. Нова градска влада била је ипак принуђена да замрзне све раније склопљене инвестиционе уговоре и саопштила је да ће дозволити да се доврше објекти чија је изградња започета, а уговори за објекте који за сада постоје само на папиру могу бити раскинути.Узрок је увек исти – пренасељеност. На новој територији која је додељена граду, према оцени Сергеја Собјањина, може бити изграђено 60 милиона квадратних метара стамбеног простора. „То ће омогућити престоничким инвеститорима чији се пројекти сада налазе у замрзнутом стању да поново осете да су потребни“, изјавио је председник Асоцијације инвеститора Москве Борис Фролов.

Он је убеђен да бизнис има довољно новца за изградњу најмање 6 милиона квадратних метара станова годишње, уместо 2,5 милиона колико их се сада гради. Ширење граница, изјавио је за „РГ“ заменик градоначелника Москве и начелник градског грађевинског комплекса Марат Хуснулин, може стабилизовати и цену станова у престоници: јер што је више понуда, већа је и конкуренција, а тиме су и цене ниже. Уосталом, низ експерата не дели овакво гледиште сматрајући да је, напротив, неизбежан раст цена за 20 до 30 одсто. Они то објашњавају традиционално постојећом разликом цена у зависности од близине Москви − у петнаест градова

блиског појаса Подмосковља квадрат је на секундарном тржишту станова овог пролећа стајао 88 740 рубаља (око 2 200 евра), а само неколико километара ближе, али на територији престонице, готово двоструко више – 167 647 рубаља.Градоначелник Сергеј Собјањин је убеђен: бизнис се може позвати да улаже капитал не само у станове које и сада гради изван уже градске територије и за изградњу пословног простора. Чиме се бизнис може привући на новододељену територију? Па увек истим − обимом, каже градоначелник; јер ту може бити подигнуто најмање 45 милиона квадратних метара административно-пословних центара. Поставља се питање: за кога. Одговарајући новинарима на ово питање, Собјањин је рекао: „У федералним органима власти ради 200 000 чиновника. За њихово пресељење ће бити потребно најмање 1,5 милион канцеларијских места и велика количина стамбеног простора и инфраструктуре врхунског квалитета“. Новинари су посумњали у то да ће чиновници тако лако напустити престоницу: „Отићи

ће у Подмосковље, али ће и задржати претходна радна места како би се у згодној прилици вратили“. Испоставља се да је већ предвиђено како да се пресеку овакви покушаји: „Имамо договор да ће се апарат сваког ресора у целини преселити“, рекао је Собјањин.Проширивање територије ће решити и најболнији проблем Москве – ослободиће је саобраћајних загушења. „Постоји старо правило – саобраћајни проблем градова се решава ван њихових граница“, каже Андреј Боков. „Сада је сав кошмар који гледамо последица тога што цео саобраћај пролази кроз историјски центар града. Чим буду постојали други центри, ситуација ће се из корена променити – саобраћај ће се усмерити према њима“. Престоничке власти не сумњају у то да ће се одмах после административних појавити и други центри. Јер већ се развија иновациони центар Сколково, одређено је место за међународни финансијски центар, Рубљово-Архангељско, сигурно ће око

сва три крупна међународна аеродрома израсти пословне зграде и хотели – савремени политичари и бизнисмени све више времена проводе летећи авионима, те ће град бити принуђен и то да узме у обзир. Планирано је да се изграде три аутопута-тетиве, који спајају границе града заобилазећи центар, као и да се реконструише московски кружни пут (МКАД). Осим тога, биће продужена линија метроа до Сколкова. Плус две железничке станице – на Кијевском и Курском правцу, у рејону Калушког пута, и још линија брзог трамваја.У целини ће решавање саобраћајних проблема, по мишљењу научног руко-во диоца Научно-истраживачког инс-ти тута за саобраћај и путну мрежу Михаила Блинкина, трајати седам година, од којих годину и по до две он издваја за пројектне радове, а око пет година за изградњу путно-саобраћајне инфраструктуре. Потпуно насељавање нових територија, по мишљењу Марата Хуснулина, догодиће се најраније за

двадесетак година. Главно је, сматра Михаил Блинкин, да не погрешимо приликом прављења пројекта насељавања територије. „Може се направити врло леп технолошки пројекат“, казао је он дописнику „РГ“. „У томе може да нам помогне искуство ’Сколкова’. Размере пројеката су свакако другачије, али је ипак одржан међународни конкурс током којег нам је успело да привучемо најбоље архитекте света, чијим је напорима и нађено занимљиво решење“.А шта ће бити са ослобођеним кан це-ларијама у самој престоници? Градо-начелник је изјавио да град намерава да их искористи за станове и хотеле који сада у Москви задовољавају свега 30 одсто потреба. Од будуће градње ће бити на добитку и становници рејона који су ушли у нови гигантски рејон између Кијевског и Варшавског пута. Јер њих очекује, у чему се сви експерти слажу, активан развој целе економије – грађевинарства, индустрије, трговине, иновационе производње − што ће већ у најскорије време довести до отварања великог броја радних места у сада заосталим рејонима. То ће избавити локално становништво од путовања на посао у престоницу, и у исто време довести до повећања животног стандарда. Подсетимо да сада просечна плата у Москви износи 40 000 рубаља месечно, а у Подмосковљу 27 000 рубаља; минимална пензија у престоници је 11 000 рубаља, а у области је мања од 5 000. Приметна разлика? Међутим, на новој територији, подвукао је Собјањин, примењиваће се и све московске олак шице. Немају разлога за бригу ни викен даши, ни власници баштенских плацева. У управи града уверавају да за њих нема апсолутно никаквог значаја да ли се њихова окућница налази у оквиру Москве или области. Овај проблем се може појавити само у случају ако земљиште доспе у зону градње. Али и тада ће се оно одузимати за потребе државе према закону јединственом за целу земљу, којим је прописано да се земљиште откупљује по тржишним ценама. Сергеј Собјањин је убеђен: управо је у оснивању таквог мегаграда рецепт процвата руске престонице. Искуство многих страних градова – Париза, Лондона и других – то убедљиво дока зује. Зато је дошло време да се пожури с реализацијом таквог пројекта и у Москви.

СВЕ ЈЕ ПОЧЕЛО ОД ПРЕДСЕДНИКАПлан проширења престонице предвиђа да јој се на југозападу и југу од садашњих њених граница припоји део територије Московске области, чиме би се садашња површина града практично увећала за 2,4 пута.Не тако давно, на Петроградском међународном економском форуму, председник Дмитриј Медведев је иступио с идејом проширивања граница престонице и стварања престоничког федералног округа. онда су градоначелник Москве Сергеј Собјањин и губернатор Московске области Борис Громов дошли код шефа државе с новом картом двају региона. „Надам се да сте радили у оквиру захтеваних рокова и да имате предлог у каквим правцима треба деловати, зато што је задатак опсежан и срачунат на прилично дуг временски рок“, дочекао је председник шефове двају региона.Шеф државе је у целини одобрио предложени план, који предвиђа да територија престонице буде увећана за 144 000 хектара, углавном на рачун територије између Кијевског и Варшавског пута, као и Великог прстена московске железничке пруге. овакав избор истовремено условљавају неколике нијансе. Прво, оптимално место за обављања свих престоничних функција. Друго, ту је Московска област слабо насељена и изграђена. Најзад, на западу и југозападу од престонице смештени су објекти који омогућавају Москви да обавља своје престоничке функције. На пример, аеродром Внуково, који укључује и владин терминал.„У целини, ово решње ће омогућити промену целог вектора развоја“, закључио је грдоначелник Москве Сергеј Собјањин, после сусрета са шефом државе. „Данас мењамо планове развоја оба региона на такав начин да добијамо још неколико центара, те саобраћајна мрежа неће бити радијална већ полицентрична, а целокупно расељавање и размештање производних снага биће равномерније и удобније за људе.“ Владимир Кузмин

проширивање територије ће решити и најболнији проблем москве – ослободиће је саобраћајних загушења. „постоји старо правило – саобраћајни проблем градова се решава ван њихових граница“, каже андреј боков

МЕСТО МЕЂУ МЕГАЛОПОЛИСИМАЕнглеска компанија „Мерсер хјуман рисорс консалтинг“ објавила је годишњи рејтинг градова најскупљих за странце. Москва је заузела четврто место. Неколико година заредом руска престоница је у том рејтингу била на првом месту. Али 2010. године вођство је преузела престоница Анголе, Луанда. ову позицију је задржала и ове године. На другом месту је токио, на трећем Нџамена (Република Чад). На зачељу прве петорке је Женева. Други руски град у рејтингу, Петроград, заузима 29. место. он се попео за једно место у поређењу с 2010. годином. Међутим, међу десет лидера није ушао ниједан град САД.„Цена боравка у градовима Европе остала је релативно стабилна, док је у Африци слика шаренија – тамо скупоћа

станова доводи до повећања трошкова живота у кључним градовима“, истакао је партнер „Мерсера“ фил Стенли, који одговара за Азијско-тихоокеански регион. У Москви странци највише троше на боравак у хотелима (најјефтинија соба кошта 150 долара дневно), на оброке у кафеима и ресторанима (просечан рачун је хиљаду рубаља) и на куповину одеће.Странцима који долазе у Москву и живе у њој због дужег посла или вођења бизниса изгледа претерана и цена станова. Бизнисмени из иностранства више воле да станују у центру мегалополиса него на периферији. А у центру квадратни метар стаје од 20 000 до 38 000 долара. односно, стан у центру може вредети преко 10 милиона америчких долара. Олга Игнатова

Највећи градови света по површиниУ хиљадама хектараСИДНЕјКИНШАСАМЕЛБУРНШАНГАјЦАРИГРАДКАРАЧИЛУКСЕМБУРГМоСКВА (ПоСЛЕ ПРоШИРЕњА)АНКАРАтоКИоЛоНДоНБоГотАСАо ПАоЛотЕхЕРАНРИМРИо ДЕ ЖАНЕИРоМоСКВА (САДА)Према подацима из доступних извора

На новој територији која је додељена граду, према оцени сергеја собјањина, може бити изграђено 60 милиона квадратних метара стамбеног простора.

10


11


10 11


О члАНСтву у НАтО-у И ЕвРОпСКОЈ уНИЈИ, ИНОвАцИЈАМА И ОдБРАМБЕНОМ штИту зЕМљЕ СА АНдРЕЈОМ КОКОшИНОМ РАзгОвАРА

Михаил Баршчевски: Андреју Афанасјевичу, својевремено сте били секретар Савета безбедности. Како Вам се чини, ко треба да

заузима тај положај у нашој земљи: дипломата, историчар, војно лице или економиста?АНДРЕЈ КОКОШИН: Избор секретара Савета безбедности зависи пре свега од личних својстава кандидата и његовог односа према моделу управљања који изграђује државно руководство. У америчкој историји, где Савет за националну безбедност постоји од 1947. године, на положају помоћника председника за националну безбедност налазили су се различити људи, од харвардског професора Кисинџера, до мало познатог корпоративног правника Сендија Бергера. Па и у Русији је међу људима који су били на овој дужности било оних који потичу из специјалних служби, али и сасвим цивилних лица.МБ: Постоји појам „професионална деформација“. Никада војник неће размишљати у оним категоријама у којим размишља, на пример, историчар. А историчар никада неће размишљати као правник. Они имају различите начине мишљења.АК: У извесној мери то јесте тако. Али ја знам да и у нашој земљи, и у иностранству, има доста војних лица или оних пореклом из специјалних служби, који су се показивали способним да размишљају у категоријама макро политике, и прилично добро су се разу мевали у економска питања. Али често чак није важно то каквог је типа човек који ће доћи на положај секретара Савета безбедности, с каквим образовањем, професијом, животним искуством, већ како се у целини изграђује конфигурација власти у конкретној администрацији. У САД, на пример, различити председници су се трудили да одржавају равнотежу – ако је на положај помоћника за националну безбедност долазио научник, на положај шефа спољнополитичког ресора је пос-тављан или познати политичар, или дипломата.

МБ: Код нас се периодично покреће пиање о уласку Русије у НАТО. Да ли треба да уђемо у ту алијансу?АК: Дубоко сам убеђен у то да нам чланство у НАТО-у није поребно. То убеђење се заснива на познавању историје НАТО-а, реалних услова узајамне сарадње различитих држава у тој алијанси, и на разумевању наших дугорочних националних интереса. Са земљама НАТО-а имамо доста непо-дударних интереса, међу којима има и отворено конфликтних. Осим тога, ми смо ипак таква држава која је потпуно у стању да буде веома самосталан субјекат светске политике.НАТО је организација која суштински ограничава реални суверенитет својих чланова, изузев Сједињених Држава. Зато је питање уласка Русије у НАТО питање губитка одређеног дела нашег реалног суверенитета.МБ: Улазак у било коју међународну организацију повлачи за собом губитак дела суверенитета. На пример, улазак Русије у Савет Европе повукао је за собом губитак дела нашег суверенитета у области судских решења. Па ипак, нико данас не оспорава сврсисходност уласка у Савет Европе.АК: Наше учешће у Савету Европе је

пи тање наше међусобне сарадње с Ев-роп ском унијом. У ЕУ је врло важна интеграција, чији многи стандарди – еколошки, економски, научно-технич-ки и остали, узгред, превазилазе одго-варајуће стандарде САД.Ствар чак није у томе што ми поседујемо гигантску територију и интересе у Азији, који се веома битно разликују од интереса, рецимо, европских земаља, НАТО-а или САД. За разлику од многих земаља које су ушле у ЕУ или у НАТО, ми нисмо исцрпели ресурс суверености, које је неопходно користити за изградњу цивилизоване државе. У целини, ми морамо да се држимо сопствене линије, не приближавајући се ниједноме од блокова или центара моћи, трудећи се да имамо конструктивне, узајамно корисне и равноправне односе, и с једнима, и с другима.

Топ на нивоу егзотикеМБ: Ви сте један од оних који се баве будућношћу Русије. Каква је то мантра – „иновације“? О чему је конкретно реч?АК: „Иновације“ су врло широк појам, при чему иновација може бити свугде: у финансијском сектору, туризму, хотелијерству итд. Ја се тога не дотичем,

тим пре што су иновације, на пример, у финансијском сектору, како је сада већ прилично поуздано утврђено, биле један од узрока недавне врло дубоке финансијско-економске кризе.МБ: А чиме се Ви бавите?АК: Постоји низ праваца у којима су код нас започели озбиљни послови, како фундаменталног, тако и практичног карактера. Један од таквих праваца су високопроизводна израчунавања, суперкомпјутинг. Последњих година нам је у Русији успело да битно повратимо своје позиције у тој области, остварени су се занимљиви домаћи пројекти.МБ: На пример?А К: Чит ав спект ар ласерских те-х но логија . Подсетићу да су међу тро-ји цом нобе ловаца који су сво јевремено добили награду за откриће мазера и ласера били истакнути совјетски на-уч ници Николај Генадјевич Басов и Александар Михајлович Прохоров.МБ: Недавно сам ишао на две мање операције. Једну су ми радили немачким, а другу француским ласером. Где су наша достигнућа?АК: Постоји изврстан научник, струч-њ ак за ласере, професор Валентин Пав лович Гапонцев, који је ове године до био Државну награду РФ. Он је не само велики научник, него и успешан предузетник. Он има предузећа која успешно послују у Русији, Немачкој и САД, у којима се испитују и производе

ласери различитих типова и разноврсне примене, у које спадају и обрада метала, заваривање, телекомуникациона сред-ства.Постоје и друга домаћа предузећа и институти који имају озбиљна дости-гнућа у тим областима, укључујући и медицину.МБ: Већ сте дуго година најнепосредније повезани с војним пројектима. Како се носимо с потенцијалним противником?

Шта има ново у руском наоружању?АК: По стратегијским нуклеарним сна-гама, ми стојимо јако добро. Успешно су се показали ракетни комплекси стра-теш ке намене „Топола-М“ и „Јарс“. По низу параметара, као и по способности савлађивања против ракетне одбране, мислим да ти комплекси надмашују америчке.Врло је поуздан ракетни комплекс помор-ског базирања „Небеско плаветнило“, на подводним носачима ракета пројекта БДРМ. И, на крају, с поморским стра тегиј ским системом пројекта „Бореј“ усклађена је нова моћна ракета „Топуз“. Постоје важна достигнућа у прецизном далекометном оружју с ненуклеарним пуњењем, што је изузетно важно за остваривање спречавање напада на пренуклеарном, ненуклеарном, нивоу.МБ: Чуо сам да се и код нас и на За па ду врше испитивања егзотичног наоружања. О чему се ради?АК: Ради се о низу врста моћних ласера, о акцелераторима честица, о неким дру гим средствима. Истраживања и пројекти у тим областима врше се и у нашој земљи, и у САД, и у неким другим земљама, већ деценијама. Недавно су се у низу сегмената те „егзотике“ појавили занимљиви резултати.

Кључно питањеМБ: Ви сте на власти већ двадесет година. Како се осећа интелектуалац на власти?АК: Радећи у Академији наука СССР, бавио сам се оним питањима о којима су се подносили извештаји, између осталих и непосредно највишем руководству Совјетског Савеза. Тада је био израђен доста занимљив модел узајамне сарадње интелектуалаца са влашћу.МБ: Он и данас делује?АК: Данас је модел умногоме другачији. Долазећи на власт, научник мора до извесне мере да се прилагоди параметрима функционисања државне машине и постојећег политичког система. Али научник, интелектуалац, мора стално имати на уму неопходност да даје свој допринос рационализацији припреме и доношења политичких одлука на бази научног знања. Иначе, престаје да буде научник.

Нисмо исцрпели ресурс суверености, ми треба да се држимо сопствене линије, не приближавајући се ниједноме од светских блокова или центара моћи, сматра депутат Државне Думе, академик, секретар одсека за друштвене науке РАН, Андреј Кокоши

Треба ли нам НАТо?

ЧИМЕ СЕ БАВИ САВЕТ РУСИЈА−НАТОГодине 1997. НАто и Русија су потписали темељни акт о узајамним односима, сарадњи и безбедности, у којем је био постављен формални темељ односа између НАто-а и Русије, што је довело до разраде билатералног програма консултација и сарадње у оквиру Заједничког сталног савета (ЗСС).У последњих шест година Савет Русија−НАто разрадио је низ пројеката практичне сарадње у областима које су од заједничког интереса. Поменућемо главне правце: борба против тероризма, сарадња у вези с Авганистаном, војна сарадња, спасилачке операције на мору, одбрамбено-индустријска сарадња, решавање криза, контрола наоружања.

фо

то: I

tA

r-t

As

s

12


13


12 13


ПредседНИк русИје дМИтрИј Медведев пОвОдОМ тРОгОдИ шњИцЕ АгРЕСИЈЕ гРузИЈЕ НА ЈужНу ОСЕтИЈу

У ноћи између 7. и 8. августа позвао ме је министар одбране и рекао да је наш грузијски сусед почео активна ратна дејства. Ја сам, поштено да кажем, апсолутно и крајње искрено јако посумњао у то, и кажем: „Знаш, треба проверити“. Пролази још неко време, а он каже: „Знате, хоћу да Вас обавестим да су управо уништили шатор с нашим миротворцима. Све су их побили. Шта треба да урадим?“. Одговорио сам: „Одговорите непоштедно, ватром“

Пише: владимир кузмин

Овако се у историји већ три године обележава дан, месец и година агресије на Цхинвали која је извршена по наређењу председника Грузије Михаила

Сакашвилија. Прошло је три године од дана када су грузијске трупе уз примену тешког оружја напале Јужну Осетију док је спавала. За то време нам је, чини се, већ успело да саставимо хронологију догађаја тог петодневног сукоба, али остаје још доста погрешних судова и закључака.У то је могао да се увери и председник Дмитриј Медведев. Уочи годишњице грузијске агресије против Јужне Осетије он је телевизијским каналима „Првом информативном кавкаском“ и Russia Today, као и радио-станици „Ехо Москве“, дао интервју у којем се вратио у август 2008. године. Испричао је како је све

почело, чиме се руководио шаљући Руску армију да присили Грузију на мир, какви митови и заблуде постоје све до данас у вези с тим петодневним конфликтом.Разговор је био необичан по томе што је руски лидер одговарао и на питања грузијских новинара, који имају свој поглед на ондашње догађаје који се не подудара у свему са ставом шефа руске државе. Али главно је то што је руско гледиште, које у Грузији не цене превише и труде се да оно не допре до њених грађана, могло јавно да се чује на локалној телевизији.Објављујемо изводе из интервјуа председника Дмитрија Медведева.

о злосрећној ноћиУ ноћи између 7. и 8. августа позвао ме је министар одбране и рекао да је наш грузијски сусед почео активна ратна дејства. Ја сам, поштено да кажем, апсолутно и крајње искрено, јако посумњао у то и кажем: „Знаш, треба проверити. Шта му је, потпуно је полудео? Је ли пошашавео? Можда је то просто нека провокација, он испробава чврстину Осетина и покушава да нам нешто покаже?“После сат времена министар каже: „Не, већ су ударили из свих оруђа, користе ’Град’“. Ја кажем: „Добро, чекам нове

информације“. Пролази још неко време, а он каже: „Знате, хоћу да Вас обавестим да су управо уништили шатор с нашим миротворцима. Све су их побили. Шта треба да урадим?“. Одговорио сам: „Одговорите непоштедно, ватром“.

о умешаности САдНе сматрам да су Американци подстицали грузијског руководиоца на агресију. Али мислим да су одређене нијансе, одређени акценти и речи о томе да је време да се поврати уставни поредак, да се делује одлучније, могли да подстакну сасвим очигледне наде, да уколико настане било какав конфликт, „Американци нас неће оставити, заузеће се за нас, па ће напослетку и у рат ући с Русима“. (Целовиту верзију интервјуа прочитајте на сајту „Росијске газете“).Ми све умемо да анализирамо. Након посете Кондолизе Рајс, мој колега је прекинуо сваку комуникацију. Можда је то случајна подударност. Али практично сам потпуно сигуран у то да је у том тренутку настао план одговарајуће авантуре која се и догодила у августу.

о претходној припреми Русије за ратСве су то будалаштине. Господин Сакашвили свашта прича. Он често

уопште не контролише своје речи. Наравно да ништа слично нисмо разматрали. И друго: конфликт никада никоме није потребан. Онај ко каже да се уз помоћ конфликта може нешто решити тај лаже. Конфликти ни до чега доброг нису доводили. Да смо успели да спречимо тај конфликт, то би било од користи свима, пре свега, наравно, од користи Грузији. Што се то није догодило, нажалост, велика је трагедија. И одговорност за ту трагедију, нажалост, по мом мишљењу, сноси само један човек (просто је тако уређена државна машина) – то је председник Грузије.

о првом разговору с ПутиномСутрадан сам већ издао сва наређења. Тамо је већ све било у пламену. Владимир Владимирович је једноставно дао изјаву да ми то категорично не прихватамо. Сутрадан сам ступио у везу с њим, поразговарали смо преко затворене линије зато што о таквим питањима преко радио-телефона није баш најбоље расправљати, а с другим земљама та се веза не организује једноставно.Наредног дана смо поразговарали, затим се он вратио, већ смо разматрали неке ствари, али још пре његовог повратка ја сам сазвао Савет безбедности, објаснио

О припајању Јуже Осетије РусијиНикакве правне претпоставке у овом тренутку за то не постоје. Наравно, немогуће је предвидети оно што ће бити у будућности – могућ је сваки развој догађаја. Али ако је реч о садашњој ситуацији, по мом мишљењу, за то нема ни правних, ни фактичких претпоставки. На то су се односили моји укази о признавању нових субјеката међународног права, а не на нешто друго. Чини ми се да је то нормалан пут развоја добросуседских, пријатељских односа између Руске федерације, Абхазије и јужне осетије. то је нормалан пут.

САКАШвили присиљен на мир

фо

то

: РИ

А Н

ов

ос

тИ

фо

то:r

eu

te

rs

/Vo

st

oc

k-P

ho

to

14


15


14 15


сам зашто сам донео одлуку да узвратимо ватром и ступимо у тај конфликт. Чланови Савета безбедности су ме подржали. После тога сам све њих окупио у Сочију, а тамо је већ био и Путин.

о томе шта нас је покренуло преко границе Јужне осетијеМогли само само да уђемо и зауставимо се, али смо из Грузије слушали: „Повратићемо пређашње стање, амерички пријатељи и неки други ће нам помоћи да се додатно наоружамо, попунимо број авиона, и још нешто, и са удвострученом енергијом ћемо наставити исту операцију“. Али то би био просто злочин према успомени на оне који су погинули бранећи своју земљу. Управо зато задатак је био да се у том тренутку демонтира, да се разори ратна машинерија Грузије, како не би могла да наноси ударе мирним становницима, житељима Абхазије, Осетије и Руске Федерације.

о томе зашто је зауставио армијуЦиљ операције да се непријатељ присили на мир, која је трајала пет дана, био је остварен. Циљ те операције није било заузимање Тбилисија или неког другог града. Требало је једноставно зауставити агресију коју је покренуо Сакашвили. Уз то, ја нисам судија и нисам џелат – оцену Сакашвилија и његову судбину треба да одреди на изборима или на други начин, као што се то понекад догађа у историји. Али у моје планове то тада није улазило – и то сада могу отворено да кажем, сматрам да сам правилно поступио – нисам свргао Сакашвилија силом, иако је то било врло једноставно учинити.

о томе шта би се могло променитиДа сам схватио, рецимо, у јулу, да у усијаном мозгу господина Сакашвилија сазревају такви планови, можда бих много тврђе с њим разговарао, трудио бих се да га извучем из ситуације у којој се тамо нашао, да дође у Русију, или у трећу земљу, да бих поразговарао с њим и покушао да га барем одговорим од тога. Али то ја, наравно, нисам знао.Зато сам, када се све то десило, мислио да је то параноидни сценарио који никада неће бити остварен. Увек се човек некако нада да ће разум бити јачи него аргументи такве врсте. Управо је зато

оно што се догодило 8. августа било за мене изненађујуће јер сам био свестан да је тиме Сакашвили лично упропастио своју отаџбину. И то је оно најстрашније и за њега и за грузијски народ.

о одбијању да комуницира са СакашвилијемСамо зато што је је Сакашвили починио злочин према Руској Федерацији и њеним грађанима. По његовом наређењу биле су убијене стотине наших грађана, укључујући и наше миротворце. То му никада нећу опростити и зато с њим нећу да комуницирам, иако ми он, с времена на време, намигује у неким међународним ходницима, и тако даље.За мене је он особа с којом се не могу руковати. Разумем да је он законито изабрани председник Грузије. Само грузијски народ може да га оцењујњ и да му суди. У сваком случају, у једно сам сигуран: пре или касније Михаил Сакашвили неће бити председник Грузије јер су такви закони политичког живота.

У том случају ће се за новог председника, ко год он био, појавити могућност да успостави нормалне и продуктивне односе с Русијом.Уз то, желим да кажем да је и мени лично јако тешко што између наших земаља нема нормалних односа јер ми смо веома блиске земље, веома блиски народи. Да није било те идиотске авантуре чак и један тако сложен политички процес који се тада одвијао, могао се развлачити још годинама, и на крају би се сигурно нашло за све прихватљиво решење − и за Грузине, и за житеље Абхазије, и за житеље Јужне Осетије. Управо то му никада нећу опростити. Сматрам да грузијски народ треба да оцени његов поступак, али да то треба да учини демократским путем. Завршавајући разговор о њему, могу рећи једну ствар. Он би иначе требало да ми буде захвалан што сам у одређеном тренутку једноставно зауставио војску. Да је она ушла у Тбилиси, највероватније би у овом тренутку у Грузији био други председник.

о разлици између цхинвалија−2008. и Грозног−1999.У Грозном се Русија није бавила оним чиме се бавила у Цхинвалију. Ми смо просто заводили ред. Ми се нисмо ба-вили уништавањем властитог наро-да који је тада формално припадао те ри торији Грузије. Борили смо се против бандита, против људи који су се под различитим паролама – понекад псеудоисламским, а понекад просто апсолутно екстремистичким – борили против уставне власти.Ништа слично ни у Цхинвалију ни у Абхазији нисмо видели, јер су тамо већ одавно постојале енклаве са сопственим владама, које су саме себе прогласиле државама и у којима је више или мање био обезбеђен правни поредак. То су суштински различите ситуације.

о улози председника Француске Николе СаркозијаНиједан страни руководилац није у стању да наговори другога. Цео свет покушава да наговори Гадафија. И јесу ли га наговорили? Неће га наговорити. Он ће пре умрети у том свом подземном бункеру.Назначајније што је он (Саркози, прим. „РГ“) учинио јесте то што се није уплашио да дође у Русију у периоду када заиста само лењ човек није размишљао о ономе што смо ми учинили, није се уплашио да оде у Грузију с нашим предлозима и у целини је добио прилично задовољавајућу реакцију од грузијских власти, пре свега самог Сакашвилија. У томе је његов допринос у успостављању мостова и решавању овог задатка. Ја сам му и данас на томе захвалан. Он је заиста одиграо врло важну улогу. Али, наравно, он није говорио: „Знаш, треба овде да се зауставите“. Схватао је да ћу поступити онако како ја сматрам сврсисходним.

о плану „Медведева−Саркозија“План Медведева−Саркозија говори о томе како зауставити рат, о томе како зауставити проблем који је створила Сакашвилијева авантура. У том смислу сматрам да је тај план успео. Руска позиција је једноставна: план Медведева−Саркозија је успео, и испуњен је стопроцентно. Све друге интерпретације не слушам зато што

их сматрам нетачним. У том се плану нигде није говорило да нећемо признати Абхазију и Осетију или о неким другим стварима. Што се тиче повлачења војске, оно је извршено. Према схватању руске стране – на положаје пре избијања рата.

о признању независности Јужне осетије и АбхазијеНе стидим се због тих указа. То су биле одлуке апсолутно исправне и неопходне у том тренутку зато што је било немогуће другачије зауставити ту трагедију. То су биле врло тешке одлуке и знао сам шта радим. Могу вам искрено рећи, чак и када сам дискутовао о томе с разним људима, са својим најближим окружењем, говорио сам им: „Хајде да размислимо“. Све се решило у процесу разматрања. Али сматрам да је одлука коју сам тада донео била апсолутно одмерена и проверена, и у томе је смисао онога што је било учињено – признати међународни правни субјективитет нових територија како би се оне заш-титиле.Што се тиче будућности, њу нико не зна. Биће ми веома драго ако руководство Грузије, руководство Абхазије и Јужне Осетије седну за преговарачки сто и буду размишљали о томе како ће живети даље, како ће се у региону обезбеђивати мир и правни поредак, каква је судбина врло блиских народа, што они и могу потенцијално једном да створе. То је њихова ствар. И ако икада до тога дође, ја ћу бити срећан. Русија то никад неће спречавати.

о међународном трибуналу за СакашвилијаАко би мене питали, одговорио бих „да“. Просто зато што је то било недопустиво кршење норми међународног права. Али, узимајући у обзир то да је ту тешко позивати се само на став Русије, мислим да је оснивање оваквог трибунала у садашњем тренутку нереално; зато ће коначни суд дати историја, док ће прелазни суд стварати грузијски бирачи; дакле, они ће морати да одлуче како и у ком правцу ће се развијати.

о уласку у Светску трговинску организацију до краја године и преговорима с ГрузијомСматрам да су шансе велике, али постоје политичке препреке. Ако оне у извесном

тренутку почну да делују, можемо бити одбачени на почетак преговарачког периода. То ће бити лоше за све, укључујући, наравно, и саму СТО.Грузија има посебан став тим поводом. Као и према било којем ставу неке земље, ми се према њему односимо с уважавањем уколико се ради о ставу диктираном статутарним циљевима Светске трговинске организације.Али сада се, нажалост, наилази на препреке у нечем другом. У суштини, испод теме уласка у СТО наше грузијске колеге покушавају да нам протуре ново издање политичког проблема... Ако под маском уласка у СТО покушају да нам протуре промене постојећих политичких реалности, онда свакако да у том правцу нећемо ићи. Ту чак неће бити цена која може бити плаћена ни за СТО.

о својим емоцијама након три годинеИ сада ми је мучно од свега оног што се тада догодило, али сматрам да су и одлука о примени силе, и касније признање тих двеју територија за субјекте међународног права, биле апсолутно исправне. И у том смислу сматрам да сам деловао у оквиру Устава, па не само да се не стидим својих поступака, него сматрам да су то биле законите, разумне и неопходне одлуке.

о будућим односима с ГрузијомПрво, гајим велику наду у то да међу нашим земљама никада више неће бити никаквих конфликата, чак и у периоду боравка на власти господина Сакашвилија, јер он је добио добру лекцију.Друго. Најважније је да ми, окренувши ту жалосну страницу, памтимо оно што се догодило, али и да гледамо у будућност, да обновимо оне огромне везе које су постојале између руског народа, житеља Русије, и грузијског народа, да обновимо добросуседске људске контакте у пуном обиму. Они и сада постоје. Управо сте Ви пример контаката такве врсте – Ви живите и боравите и овде, и тамо. Али ја бих желео да се они обнове у пуном обиму. И јако бих желео да до тога дође што је могуће пре. То није само корисно за две земље. То је, ако хоћете, зов срца. Говорим крајње искрено: хтео бих да до тога дође што је могуће пре. Ако се будемо залагали за то, моћи ћемо да тај задатак решимо. Али ту не зависи све од Русије.

О разлици између Цхинвалија−2008. и Грозног−1999.У Грозном се Русија није бавила оним чиме се бавила у Цхинвалију. Ми смо просто заводили ред. Ми се нисмо бавили уништавањем властитог народа који је тада формално припадао територији Грузије. Борили смо се против бандита, против људи који су се под различитим паролама – понекад псеудоисламским, а понекад просто апсолутно екстремистичким – борили против уставне власти.Ништа слично ни у Цхинвалију, ни у Абхазији нисмо видели, јер су тамо већ одавно постојале енклаве са сопственим владама, које су саме себе прогласиле државама и у којима је више или мање био обезбеђен правни поредак. то су суштински различите ситуације.

фо

то:r

eu

te

rs

/Vo

st

oc

k-P

ho

to

16


17


обезбеди обим превоза Северним морским путем од 64 милиона тона до 2020. године, а до 2030. године − 85 милиона тона. Данас су, захваљујући заједничком раду државе и бизниса, географске предности Северног морског пута постепено почеле да се претварају у економске.Тако је маршрута кроз Северни морски пут, у поређењу с трасом кроз Суецки канал, краћа за 2440 морских миља и скраћује трајање вожње за десет дана, а такође штеди огромну количину горива, просечно − око 800 тона по броду. Управо се ових дана завршила, и то под личном контролом министра саобраћаја Игора Левитина, пловидба двају руских најновијих танкера арктичке пловидбе од 70 000 тона у Југоисточну Азију. Ова пловидба је још једном доказала економску ефикасност Северног морског пута.РГ: Да ли наша флота ледоломаца данас у потпуности обезбеђује пролазак свих бродова кроз лед дуж Северног морског пута?НП: На трасама Северног пута сада ради десет линијских ледоломаца. Шест од њих су атомски, међу којима је и атомски ледоломац „50 година По беде“, саграђен 2007. године, као

и четири на дизел. Већина атомских ледоломаца је изграђена у годинама између 1970. и 1990. и захтева замену због застарелости. У овом тренутку се користе само два ледоломца, „50 година Победе“ и „Јамал“, којима још није истекао рок употребе.РГ: Да ли се планира изградња нових ледоломаца који ће заменити старе?НП: У оквиру програма „Развој сaо бра-ћајног система Русије од 2010. до 2015. године“ планирана је изградња једног универзалног атомског ледоломца капа-цитета од 60 МБт и три линијска дизелна ледоломца капацитета од 25 МБт.РГ: Колико се озбиљно пред Русију данас постављају проблеми допремања робе на север и какви су планови за њихово решавање?НП: Проблем допремања робе у области

крајњег севера и суседне крајеве умногоме је повезан с високим нивоом трошкова и цене превоза, који увећавају крајњу цену робе за 60−80 одсто.Велики део речне саобраћајне флоте морално и физички је застарео. Више од 70 одсто пловидбених средстава имају рок трајања преко двадесет година и користе се на граници тог нормативног рока.Слична ситуација је настала и са основним парком бродских мотора. За више од половине главних мотора бродова у најскорије време ће истећи рок трајања, и они већ сада захтевају замену или капитални ремонт.Уз то, очигледно је да недостатају бро дови који су у стању да раде у условима крајње ниског водостаја река с дубинама од пола метра, а такође и бродова с ваздушним јастуком и екранопланом (комбинација брода и авиона с ниским летом, прим. прев.). У исто време савремена етапа развоја северних територија условљава и даљи пораст оптерећења које пада управо на мале реке по којима се сада остварује 20 одсто обима превоза терета ниско-тонажном флотом.Стварање нових праваца с великом ширином и дубином, праваца који пролазе северно од Новосибирских острва, омогућиће пловидбу велико-тонажних танкера и бродова са сувим теретом чији је газ већи од петнаест метара. На рачун коришћења њиховог пуног теретног капацитета и додатне штедње времена, биће повећана еко-номска ефикасност допремања терета Северним морским путем, како у руске луке, тако и у Југоисточну Азију.РГ: Да ли је уопште могућа алтернатива речном и морском теретном саобраћају на крајњем северу?НП: У периоду до 2015. године основ-ни правци развоја саобраћајне инфра-структуре постаће развој ауто путева у саставу међународних саобраћајних коридора, те обезбеђење услова да они одговарају међународним захтевима за интеграцију у европску мрежу аутопутева. Ради се и о реконструкцији аутопута од федералног значаја М−18, „Кола“ од Петрограда преко Пет-розаводска, Мурманска, Печенге до границе с Норвешком. Овај пут ће спајати мурманску морску луку с регионима централног дела Руске Федерације, као и с морским лукама Балтичког мора.

17

геополитика

16

Кључеви за АрктикРусија тежи да заузме једну од главних позиција у свету у освајању поларних територија. О томе какве промене у најскорије време очекују руски Арктик, испричао је „Росијској газети“ секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев

Пише: Иван јегоров

у Ненецком аутономном ок ру -гу одржано је једно од најо-бухватнијих саветовања Савета безбедности Русије о Арктику.Данас неколико држава смат-

рају арктичке територије зоном својих интереса. При томе оне више не претен-дују само на арктичко приобално дно, него и на Северни морски пут Русије. Низ земаља предлаже да се та морска магистрала чак изузме из јурисдикције Русије. Да то не би допустила, Русија мора знатно да се активира на Арктику. О томе какве промене у најскорије време очекују руски Арктик, испричао је „Росијској газети“ секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев.Росијска газета: Николају Платоновичу, чему је посвећен тако репрезентативан скуп Савета безбедности Русије, који се одржава на крајњем северу Русије?Николај Патрушев: Питања развоја руског Арктика увек су изазивала највећу пажњу руководства земље. Председник Русије Дмитриј Медведев је подвукао да Арктик постаје кључна стратегијска ресурсна база Русије у 21. веку. Садаш-ње саветовање претходи великој међу-народној конференцији која ће се одржати на ледоломцу „Јамал“ током његове арктичке пловидбе која почиње ових

дана, на којој ће бити размотрена питања повећања ефикасности међународне сарадње на Арктику, као и саобраћајни и еколошки проблеми региона.То је оправдано јер уз удео становништва који је мањи од 1 одсто, на руском Арктику се одвија производња која обезбеђује око 20 одсто бруто националног про-и звода Русије и чини више од 22 одсто општеруског извоза. Данас се у областима крајњег севера вади 95 одсто гаса, 75 одсто нафте, главни део никла, калаја, платиноида, злата и дијаманата. Једну трећину Северног леденог океана заузима приобално дно арктичких мора Руске Федерације.Осим тога, очигледне су размере и сложеност решавања задатака региона. Данас се руска влада веома озбиљно бави реализацијом Основа државне политике РФ на Арктику до 2020. године, усвојених на седници Савета безбедности у августу 2008. године.РГ: У којем стадијуму се сада налази Стратегија развоја арктичке зоне Русије и какви ће бити њени основни задаци?НП: Рад на Стратегији се већ завршава. Главни услов јачања националне безбед-ности јесте повећање конкурентске способности Русије у светском сегменту трансконтиненталних превоза, у првом

реду на рачун коришћења Северног морског пута. При томе се не ради само о проласку бродова, него и о стварању саобраћајно-логистичких комплекса. Такође је важно повезати питање развоја саобраћајне инфраструктуре с решавањем задатака војне и пограничне безбедности. Посеб ну пажњу треба поклонити мерама за ликвидацију зоне стихијских депонија смећа, насталих на арктичкој територији протеклих година.РГ: Какве су перспективе Северног морског пута? Може ли он заиста постати реална алтернатива Суецком каналу?НП: Развој Северног морског пута има кључни значај за заштиту националних интереса и безбедности Русије на Арк-тику. Према нашим проценама, укупан обим теретног саобраћаја који се одвија том трасом, 2012. године може премашити 5 милиона тона. У целини, експерти прогнозирају повећање промета терета више од 10 пута. Да би се схватио значај пута, треба имати у виду да он повезује северне регионе дужином од око 6 000 километара. У складу с пројектима компанија које се баве експлоатацијом ресурса и освајањем налазишта полуострва Јамал, развојем Сибира и Далеког истока, арктички морски транспортни систем треба да

На руском арктику се одвија производња која обезбеђује око 20 одсто бруто националног производа русије и чини више од 22 одсто општеруског извоза. данас се у областима крајњег севера вади 95 одсто гаса, 75 одсто нафте, главни део никла, калаја, платиноида, злата и дијаманата

фо

то

: Ge

oP

ho

to

Секретар Савета безбедности Русије,Николај Патрушев

18


19


Најпре су нас у шали плашили: у високобуџетским блокба-стерима смо видели како се Земља замрзава, или, напротив, Сунце усијава Земљино језгро,

цунамији и вулкани разарају планету.Било је занимљиво, али уопште није било страшно. Затим, када је лети у градовима почео да се топи асфалт а цунамији на обалама да уништавају нуклеарне реакторе – филмски сценарији су почели да се чине реалистичним. И ево опет – невиђена врућина. Шта се догађа с климом планете? Наш саговорник је Павле Демченко, научни секретар Научног савета Руске академије наука за теорију климе, доктор физичко-математичких наука, старији научни сарадник лабораторије за теорију климе Института за физику атмосфере.Росијска газета: Садашњу врућину називамо аномалном. Али можда је то већ нова норма, те је време да почнемо на њу да се навикавамо?ПАВЛЕ ДЕМЧЕНКО: Не, то је правилна дефиниција: велико одступање од норме увек се називало аномалијом. Мада је аномалија било и раније. Сетимо се само гладних година 1932−33. у Украјини и у Поволжју. Страшна суша,

и то две године заредом.РГ: У Јапану су цунамији срушили нук леарну електрану, сада тамо прогнозирају нове цунамије. Је ли то аномалија? Или је то – нека нам Јапанци опросте цинизам – већ норма?ПД: Цунамији су се обрушавали на Јапан и раније. Тако да су, у контексту вашег питања, цунамији норма. Друго је питање зашто су они поставили своје нуклеарне електране на обали.РГ: Шта нас чека крајем лета и почетком јесени? Разумем да климатолог, за разлику од метеоролога, не даје временске прогнозе. Али, према вашим подацима, ближе ли се неке климатске катастрофе?ПД: Ништа лоше нас не чека. Катастрофе прогнозирају углавном они који хоће да их чују, да придају значај својим речима и прогнозама.РГ: Онда прокоментаришите конкретну прогнозу. Постоји апокалиптични сценарио: Голфска струја се хлади, при чему се хлади чак брже него што су ра није прогнозирали. Неки научници тврде да је позната нафтна хаварија у Мексичком заливу удвостручила надолазећу катастрофу, да долази мало ледено доба.

ПД: Нема тачних података о тој теми. Да, Голфска струја започиње у Мексичком заливу, и даље, дуж источне обале Америке, скреће према Европи и један њен део који се назива северноатлантском струјом одлази у Северни ледени океан, у Баренцово море. Русију то свакако брине. Али ја не видим податке о фаталном хлађењу Голфске струје. И говорити о томе је у најмању руку преурањено. Осим тога, треба узети у обзир да се топе ледници, да долази до јаког прилива слатке воде у океан. А слатка вода има мању густину него слана, што се, према

18 19

клима

Телефонски позив Хидрометеоролошком центруЗамолили смо заменика директора хидрометеоролошког центра Русије за научни рад Генадија јелисејева да нам исприча шта нас очекује у августу.Росијска газета: Генадије Викторовичу, званичну прогнозу за август ћете објавити последњег дана јула. Али мало нам откријте тајну за наше читаоце. На шта треба да буду спремни?Генадиј јелисејев: Умирићемо читаоце: очекујемо да август неће бити ни хладан ни врео. На европској територији Русије очекујемо температуру нешто мало изнад норме: за 0,5−1 степена. У поређењу с

јулом, то је нормалан месец.РГ: Подсетите нас, молим вас, колика ја норма за август?Гј: На пример, у Москви је од 15,5 до 16,9 степени.РГ: Вероватно треба напоменути да је то средњи показатељ за цео дан, узимајући у обзир и ноћну свежину.Гј: тачније, средња величина температуре спољашњег ваздуха, измерена 8 пута дневно у једнаким временским интевалима.РГ: Прошле године, 29. јула забележен је рекорд: 38 степени. Прогнозирате ли

рекорде у августу?Гј: Прогнозирати температурне рекорде, по свој прилици, за метеоролога је сувише самоуверен посао. И мада је јул 2011. године испао абнормално топао (просечне дневне температуре су премашивале норму за 4−5 степени) сада нема онога што се догађало прошлог лета. тако да, како већ рекох, не очекујемо веће аномалије у августу.РГ: А како стоји ствар с кишом?Гј: Количина падавина износи 60−80 мм, што је у границама норме.

Каква изненађења можемо очекивати од времена и климе?

томе, може одразити на Голфску струју. При томе, промена густине може бити значајнија него нафта која се излила у Мексички залив.РГ: Какву ћете прогнозу дати за Голфску струју?ПД: Пре него што се свет почне застра-шивати апокалиптичним прогнозама, треба спровести озбиљна истраживања, добити неопходне научне информације.РГ: Какве промене климе прете непосредно Русији?ПД: Наша земља је првенствено конти-нентална, становништво је усредсређено у континенталном делу. А све промене климе се с далеко већом амплитудом одражавају пре свега на континенталним деловима света. Зато што је океан, сликовито речено, један велики топлотни јастук. Ми прогнозирамо велике тем-пературне амплитуде.РГ: То јест, на језику разумљивом обичном грађанину: очекују нас хладније зиме и топлија лета.ПД: Таква вероватноћа постоји. Подвла-чим да је прогноза да ће бити ненормално хладне зиме мање вероватна, али ипак, вероватноћа постоји. Треба бити спре-ман на то да ће аномалне појаве над континентом бити све чешће.РГ: Павле Феликсовичу, када? За годи ну

Хоће ли се замрзнути црно море?Катаклизме: преглед кроз историјуј. П. Борисенков и В. М. Пасецки, аутори књиге „хиљадугодишњи летопис необичних природних појава“, сакупили су екстремне метеоролошке појаве на Земљи током дванаест векова. Планета је доживела такве ствари у поређењу с којима данашње катаклизме изгледају као привремене тешкоће. Просудите и сами.На прелому 4. и 5. столећа Црно море се замрзло: читава „брда леда“ су се кретала улицама Цариграда. Године 739. замрзао се Босфор, а 763−764. године Црно море и Дарданели су били покривени слојем леда дебљине 75 цм.Велика жега је погодила јужноруске земље 1017. године. једног врелог дана Кијев се запалио као свећа. У пожару је нестало мноштво дрвених кућа и око 700 цркава.Године 1110. над Кијевом и Новгородом се јавља „стуб огњени“. Слична појава се истовремено догодила у јерменији, где се „усред ноћи с неба сручила маса пламена на језеро Ван, чији су се таласи са ужасним шумом обрушили на обалу. Вода и земља су задрхтале. Настале су пукотине застрашујуће дубине“.На прелому двају миленијума дошло је до отопљавања: на Гренланду су викинзи основали своја насеља, у Норвешкој су се топили ледници, на руски Арктик су дошли становници Новгорода (у 10. веку). Године 1032. Новгорођанин Уљеб је долазио до Гвоздених врата под којима неки истраживачи подразумевају Карска врата између Нове Земље и острва Вајгач.Година 1151. − Дњепар је лети постао толико плитак да се на низу места могао прегазити.Година 1360. − у Москви су забележени „облак као да је крвав, и светлост као зора“.Година 1745. − у Западној Европи је замрзнуту холандску морнарицу заробила непријатељска коњица која се кретала по леду.

Игор Јелков

или за сто година?ПД: Климатолози се не баве таквим прогнозама, па ћу на ваше питање одго ворити овако: према нашим прорачу-нима, вероватноћа сушних лета расте, и у току следећих десет година постоји вероватноћа да ће бити и суша, и екстремних хладноћа.РГ: Тачније?ПД: За сезонску прогнозу немојте питати нас, већ метеорологе.РГ: А зашто се заправо клима на планети мења?ПД: Три су основна чиниоца. Први: повећава се концентрација гасова у атмосфери који су последица ефекта стаклене баште. Други: до ла-зи до ерупција вулкана, које де лују

у потпуно супротном правцу, сма-њујући количину сунчевог зрачења у атмосфери. И трећи чинилац: као резултат човекове делатности, мења се површина Земље. Посебно њена способност да испарава влагу. А то је већ ремећење равнотеже.РГ: А да се ваши извештаји и прогнозе можда не деле на два дела: тајну аналитику за важне особе, и прилагођене информације за народ? Све више људи сумњичи клима тологе да скривају нешто важно и забрињавајуће.ПД: Ма ништа ми не скривамо! Ми смо потпуно отворени и свака информација коју поседујемо апсолутно је доступна свакоме ко жели да је добије.

фо

то: I

tA

r-t

As

s

20


21


20 21

репортажа

дух самурајаНеколико месеци након кaтастрофе наш дописник је поново боравио у Јапану

Пише: владимир снегирјов

Погледајте лево, каже водич. „То је највећи будистички храм у нашој земљи. А сада погледајте десно – то је највиши телевизијски торањ на свету.

Његова изградња ће бити завршена следеће године.“ Токио, неколико месеци након снажног земљотреса, разорног цунамија и хаварије на нуклеарној електрани „Фукушима-1“.У Јапану је све чудно. Не могу да разумем зашто градити највиши торањ на сеизмички најопаснијем месту земаљске лопте, или зашто трошити милионе јена на обнову туризма, када још увек нису ликвидиране све последице страшне катастрофе, нису пронађена тела неколико хиљада људи који се рачунају као нестали и нису до краја укроћени побуњени реактори нуклеарне електране. Постоји још велико мноштво питања, при чему на многа од њих нема одговора који су у стању да у потпуности задовоље радозналост странца. Али управо се у томе и састоји привлачност тајанственог Јапана. Та далека земља је тако некако симпатична, топла и уређена. Овамо вреди доћи само ради тога да се види правилна силуета угашеног вулкана Фуџијама. Чак из даљине он заузима равно пола неба, изазивајући у људима мешавину усхићења и паганског обожавања. Или да се пробају сва јела непоновљиве овдашње кухиње (пазите, најбољи јапански ресторани у Москви нису ништа у поређењу с оригиналом). Да човек проведе барем једну ноћ у традиционалном јапанском хотелу – рекан, где је одсуство било какве алузије на уобичајени комфор обилно надокнађено необичним опуштањем. Да утоне у атмосферу овдашње благонаклоности и на себи осети магију брижљиво чуваних

древних традиција. Човек који је макар једном боравио у Јапану постаје помало другачији. И – усуђујем се да се надам – бољи него пре. У марту сам слао редакцији репортаже из Токија, обојене црном бојом несреће. Када ми се у јулу указала могућност да поново боравим овде, захвалио сам судбини: желео сам да видим шта се променило за та протекла четири месеца.

Тресе, али не јакоТада ми је Виталиј из Љубераца, који студира јапански језик на универзитету „Сока“, помагао да се споразумевам с месним становништвом. У марту су се практично сви страни студенти разишли кућама, а остали су пуштени на принудни распуст. Виталиј је остао. Сада сам, наравно, одмах поново пронашао мог младог пријатеља и замолио га да разменимо последње новости.Предавања на универзитетима су обновљена од првог маја. Готово сви студенти који су напустили земљу вратили су се, изузев Француза и Аустралијанаца, којима су њихове власти препоручиле да се држе што даље од греха, то јест, од срушене нуклеарке.

Острво Хоншу се редовно помало тресе, али више не тако јако као у марту. Тон у штампи се променио: сада, када приказују „Фукушиму“, то чине углавном у позитивном светлу, на пример, причају о неким племенитим поступцима околних житеља, о домаћим животињама које су поново пронашле своје газде.Цене неких прехрамбених производа су порасле, али не тако значајно да би то узнемирило становништво. „У целини се“, резимира Виталиј, „живот вратио у пређашњу колотечину. И сами у то можете да се уверите“. И уверио сам се. Током дводневног боравка у Токију и недељног пута по јужним префектурама Јапана, није ми пошло за руком да откријем трагове недавне несреће.Добро се сећам оног доживљаја узбуне разливене у ваздуху, доживљаја који се осећао овде пре четири месеца. Нису радили многи центри забаве, био је

затворен Дизниленд, ресторани су били празни. На телевизијским екранима сваки час се појављивала слика са силуетама срушених енергоблокова, снимљеним из даљине. Нико није могао да предвиди како ће се ситуација развијати у најскоријој будућности. Али чак ни тих дана, када је радиоактивни облак претио да прекрије вишемилионски град, није било ни најмањих трагова панике. Токио су напустили само странци и службеници већине дипломатских мисија, који су се привремено пребацили на југозапад земље, даље од зоне радијације.Узгред, Јапанци осећају доиста мистичну везаност за своја острва, и, чини се, никаква сила није у стању да их примора да се масовно преселе на копно.Тада, у марту, малтене половина свих становника није скидала с лица специ-јалне маске од газе, и већ је сама та чињеница изазивала у гостима осећај претеће опасности. На бензинским пумпама су се појавили дуги редови. У државним установама нису радили радијатори, нису радили лифтови, а наизменична искључивања струје на периферији престонице постала су уобичајена ствар. Слика је изгледала још тужније у префектурама северно од Токија. У милионском Сендају – тај град је био најближи епицентру земљотреса од 9 степени – уз велике напоре сам пронашао један хотел који је радио, сви су остали били затворени. Брза железничка пруга није функционисала, те сам морао да

стигнем овамо свим могућим превозним средствима. Локалне власти су се бринуле о томе где и како да сместе избеглице које су остале без крова над главом, бојале су се епидемија. Овога пута нисам дошао до Сендаја, али сам од познатих Јапанаца чуо да у тај град специјално позивају госте из целе земље како би се уверили да живот тече нормално, а истовремено да својим присуством подрже месни бизнис. Ради тога се у северном делу острва Хоншу одржавају бројни фестивали, празници, спортска такмичења, праве летњи студентски логори.Токио данас – то је обичан срећан мегалополис: ујутру и преко дана улице су пуне бизнисмена, а увече беспослених шетача. Ресторани и клубови су препуни, светлуцају рекламе, саке тече као река. У Кјоту, по традицији, средина јула је била посвећена народном празнику Гион: одевени у кимона живих боја, млади људи су се до касно у ноћ дружили на централним улицама, грмели су бубњеви, свирала је музика.

и хоће и нећеУосталом, једну поседицу катастрофе већина Јапанаца ипак осећа, и она је увези с недостатком електричне енергије. Овде је објављен позив: сваки житељ земље излазећег сунца дужан је да уштеди 15 процената потрошње струје. И, чини се да то код њих успева. Штеде, рекло би се, на ситницама; на пример, у канцеларијама фирми клима-уређаји чак и у најврелијим данима раде само половином капацитета, или су сасвим искључени. Одричу се горњег осветљења, а свако радно место снабдевају стоном лампом – човек је устао иза стола, угасио светло и тако је већ уштедео. Менаџерима и чиновницима је направљен уступак у правилима облачења: мушкарци (нечувена ствар) могу да долазе на посао у фармерицама, а то значи да не морају сваки дан да пеглају своје панталоне, што значи опет мање трошење енергије.Штеде сви одреда, почев од цара па све до ситних службеника хотела (њима је, на пример, забрањено да користе лифт без крајње нужде). Штедња енергије је постала важан приоритет унутрашње јапанске политике и могуће је да зато у земљи и нема акутног недостатка струје. Овде је почело чак нешто попут такмичења, познатог нам из некадашњег живота: ко ће више уштедети. Неке

Узгред реченоУкупан број погинулих услед земљотреса и цунамија који су се догодили 11. марта 2011 године износи 15601 особа, а око 5 000 људи се воде као нестали. Из подручја која су била изложена радиоактивном зрачењу евакуисано је преко 100 000 становника. Максимални ниво радијације у зони катастрофе био је забележен 15. Марта, али од тада је опао и остаје на претходним показатељима. Растојање од нуклеарне електране „фукушима-1“ до токија ваздушном линијом износи 230 км. За време земљотреса 27 супербрзих возова ишло је брзином од 270 км на час. Ниједан воз није искочио из шина, ниједан путник није настрадао

фо

то:

AP

фо

то:r

eu

te

rs

/Vo

st

oc

k-P

ho

to

Не могу да разумем зашто градити највиши торањ на сеизмички најопаснијем месту земаљске лопте, или зашто трошити милионе јена на обнову туризма, када још увек нису ликвидиране све последице страшне катастрофе, нису пронађена тела неколико хиљада људи који се рачунају као нестали и нису до краја укроћени побуњени реактори нуклеарне електране. али управо се у томе и састоји привлачност тајанственог јапана

22


23


22 2322 23

репортажа/технологије

Пише: Александар јемељањенков

у Калињинграду је спуштен у воду брод „Селигер“. Брод је предвиђен за научноистраживачке, пре свега подводне радове, у интересу развоја Ратне морнарице и

усавршавања њене борбене готовости.А уочи тог догађаја саопштено је о успешном завршетку у Северном Атлантику државних проба аутономног подводног апарата „Конзул“, с људском посадом – посада хидронаута је одрадила одређени програм на дубини од 6270 метара. Тиме је поновила, па чак и превазишла, рекордне успехе апарата „Светови“.„После завршетка целог комплекса експериментално-истраживачких радова, батискаф ће крајем 2011. године бити укључен у наоружање Ратне морнарице Русије“, оптимистички су изјавили у Управи службе за штампу и информације Министарства одбране.Ове две чињенице заједно с другим информацијама којима располаже „Росијска газета“ пружају основу да се говори о знацима препорода научноистраживачке флоте у саставу наших војно-поморских снага. „Селигер“ је пројектован по наруџбини Министарства одбране у конструкторском бироу „Дијамант“, и постављен је на спуст Прибалтичког бродоградилишта „Ћилибар“ у Калињинграду 8. јула 2009. године. И након свега две године, уочи дана Ратне морнарице, њега већ

„Свето вима“ на завистспуштају у воду. Како нас уверавају у бродоградилишту, преко 70 процената брода је готово, а преостали радови на доградњи и припреми брода за фабричка испитивања и испитивања брзине обављаће се на води.„’Селигер’ је водећи брод пројекта 11982“, изјавио је новинарима секретар за штампу „Ћилибара“ Сергеј Михајлов. Пре свега такви бродови су потребни за испробавање нове технике, у коју спадају и аутономни и неаутономни подводни апарати с посадом, акустичких система, као и за истраживање дебљине и дна Светског океана.Спољашњи подаци „Селигера“ – у поређењу с другим надводним бродовима и подморницама – не импресионирају нарочито: дужина му је 59,7 м, ширина 10,8 м, а тонажа 1117 тона. Али у Ратној морнарици с правом сматрају да суштина није у величини, већ у могућностима таквог брода-носача. И, наравно, оних подводних апарата с којима ће се убудуће радити. Вицеадмирал Алексеј Буриличев, који је као наручилац присуствовао поринућу другог океанографског брода за Ратну морнарицу, већ је тада саопштио да се на Балтику завршавају фабричка испитивања апарата „Конзул“. Након фабричких, како је уобичајено у војној бродоградњи, уследили су државни „завршни испити“.Уз подршку групе за контролу, испите су полагали хидронаути Јуриј Курганов, Дмитриј Бојев и Михаил Кузмичов. Врхунски професионализам, научно-техничка и психофизиолошка припрема овог тима достојно су крунисали вишегодишњи рад кон-струк тора Петроградског бироа за машиноградњу „Малахит“, Централног научноистраживачког института конструкционих материјала „Прометеј“, Централног научноистраживачког инсти тута „А. Н. Крилов“ и, наравно, непосредних градитеља подводног апарата – колектива „Адмиралитетских бродоградилишта“.Поље рада апарата „Конзул“ је веома широко. Он се може користити за

подводно-техничке и хаваријско-спа-силачке радове, за монтирање радио-фарова за одазивање на подводне објекте, постављање на морско дно и подизање на површину опреме масе до 200 килограма. А манипулациони комплекс којим је опремљен подводни

апарат у стању је да обавља функције својеврсног вешача терета о дизалицу и усмеривача − нарочито приликом операција подизања потонулих објеката средствима брода-носача.На испробавањима у Северном Атлантику, такав брод за „Конзул“ био је СБС „Звездица“. Иначе, апарат није превише захтеван и може да ради у тандему са многим бродовима Ратне морнарице и других ресора, укључујући и Министарство саобраћаја, МЧС, пограничну службу.„Ако буде било потребно“, са осмехом су говорили моји саговорници „можемо ’Конзула’ и ’Аурори’ придодати. Било би од користи...“Како већ рекосмо, „Конзул“ је испро-јектован у познатом петроградском конструкционом бироу „Малахит“. Тамо где и његов претходник – апарат „Русија“, који је већ у служби. Њихова дужина је 8,4 метра, ширина и висина 3,9 метара, а маса 26 тона. Посаду чине два или три хидронаута, аутономност је 12 часова, а брзина 3 чвора. За разлику од „Светова“, који су грађени по наруџбини СССР у Финској и који су онда направили много проблема у међународним односима, подводни апарати „Русија“ и „Конзул“, које је наручило Министарство одбране, снабдевени су конструкционим материјалима и свом неопходном опремом на територији Русије. И код нас су и направљени.

Наоружање Ратне морнарице Русије употпуњује се подводним апаратима с људском посадом и с дубином зарањања до 6000 метара

фирме и канцеларије постигле су показатељ од 30 процената. Узгред, за приватне компаније ова ствар није баш добровољна: они који крше правило излажу се озбиљним новчаним казнама.Може се учинити чудним, али, за разлику од Немачке, која је званично саопштила да намерава да се одрекне атомске енергије, Јапанци после мартовске трагедије уопште нису сви као један постали противници нуклеарних електрана. У сваком случају, овде нису забележени ни масовни протести, ни бурне јавне дискусије тим поводом. Мој познаник господин Исида објаснио је то тиме што, за разлику од многих других земаља које поседују алтернативне изворе енергије, Јапан фактички нема избора. У међувремену је већ одрасло не једно поколење људи који су навикли на неодговорно трошење материјалних добара и који не желе да се одрекну уобичајеног благостања. Отуда та привидна пасивност. „Ми немамо ништа против да пређемо на

енергију сунца или ветра“, рекао ми је г. Исида, „али се бојим да за сада ти извори неће моћи да надокнаде губитке од затварања нуклеарки“. Сада нуклеарке испоручују 30 процената укупне електричне енергије у земљи, а то је битан показатељ.Истина, управо је средином јула јапански премијер Наото Кан током телевизијске конференције за штампу изјавио да ће Јапан „у будућности изградити друштво које ће моћи да опстане без нуклеарних реактора“. Међутим, чак је и ова опрезна изјава изазвала буру незадовољства, како унутар кабинета, тако и међу обичним грађанима. Обичан грађанин се прибојава да ће прелазак на традиционалне врсте горива (гас, мазут), које ће се морати увозити из других земаља, изазвати раст цена електричне енергије, а то значи и свега осталог. Последње анкете показују да се више од трећине становништва залаже за што скорије пуштање у рад нуклеарних реактора који су заустављени у марту због елементарне катастрофе.Друго питање које брине не само Јапанце него и сав остали свет: колико брзо ће се земља опоравити од претрпљених губитака и хоће ли моћи, после свега што је преживела, да поново заузме водеће позиције у светској економији? Већина озбиљних експерата сматра да ће за обнову бити потребне две-три године а, што се тиче будућег полета, мишљења су дијаметрално супротна. Једни кажу да је земљи већ одавно био потребан потрес, и сада ће сигурно бити пронађена нестандардна решења која ће омогућити не само да се савладају тешкоће, него и да се направе пробоји у технологијама, научним открићима, приступима организацији рада. Други изражавају песимизам, сматрајући да је Јапан већ исцрпео свој лимит демонстрирања економских и технич-ких чуда. Исцрпео? А шта да кажемо онда за онај највиши телевизијски то рањ на земљи који је већ сада премашио 600 метара? Према речма очевидаца, када су се 11. марта сви суседни небодери љуљали као пијани, торањ ја стајао а да се није ни мрднуо. Зашто?Ја мислим да ће ова земља још дуго задивљавати свет.

Домаћа школа хидронаутикеГовори Алексеј Буриличев, вицеадмирал, херој Русије:„У нашој земљи су, почев од педесетих годинапрошлог века, активно произвођена подводна техничка средства, у која спадају и она јединствена, способна да дуго времена раде на великим дубинама. Као резултат, основани су нови правци у металургији, енергетици и бродоградњи. Паралелно с тим су проучавани и решавани проблеми медицинско-биолошког карактера – утицај великих дубина на човеково психолошко стање, израђиване су методике одабира, научно-техничке, психофизиолошке и физичке припреме хидронаута. Све то скупа нам дозвољава да кажемо да се у Русији до дана данашњег формирала, и динамично се развија, домаћа школа хидронаутике, која нема значајније аналоге.“

фо

то: I

tA

r-t

As

s

друго питање које брине не само јапанце него и сав остали свет: колико брзо ће се земља опоравити од претрпљених губитака и хоће ли моћи, после свега што је преживела, да поново заузме водеће позиције у светској економији? Већина озбиљних експерата сматра да ће за обнову бити потребне две-три године а, што се тиче будућег полета, мишљења су дијаметрално супротна

24


25


24 25

друштво

Горчи на језикуШта се збило с руским језиком после распада СССР

Пише: Адиља Зарипова

каквим речима и симболима се обогатио руски језик после распада СССР? Ово питање смо поставили посетиоцима сајта „Росијске газете“: www.

rg.ru.О резултатима испитивања разговарамо с доктором филолошких наука, дирек-тором Института за лингвистику РГДУ, Максимом Кронгаузом.Росијска газета: Сећате ли се тренутка када се за вас лично завршила епоха совјетског језика?МАКСИМ КРОНГАУЗ: Не могу да наведем тачан тренутак; процес преласка из једне епохе у другу био је врло сложен. Језик је конзервативнији, он одражава живот са извесним закашњењем. Већ деведесетих година постало је јасно да је совјетско из језика готово отишло. Нестајањем идеологије отишле су из језика и њене речи, али су нам многе од њих већ толико дубоко ушле у крв да није нимало једноставно ослободити их се, а није ни потребно. То је већ део наше културе, наше свести.РГ: За многе је такав преломни тренутак постала појава малтене главне речи наше епохе – олигарх.МК: То је грчка реч која је одавно дремала у руском језику. У постсовјетској Русији она је заблистала живим бојама, широко изразивши нову појаву, нову идеологију. Али док су у почетку олигарсима, у складу с првобитним значењем речи, називали богате људе на власти, сада је олигарх просто богат човек. Појавили су се и не превише богати олигарси, локални олигарси, олигарси другог и трећег реда.Примећује се жалосна тенденција наше епохе – девалвација, опустошење

смисла: чим реч уђе у моду, она од сталне употребе губи или мења своје првобитно значење.РГ: Питали смо читаоце шта се, по

њиховом мишљењу, променило у језику у постсовјетском времену. Већина обраћа пажњу на криминалну лексику, осиромашење језика, огроман број

позајмљеница.МК: Читаоци сами себи противурече: појава нових речи и осиромашење језика су супротни појмови. Те тенденције заиста постоје. За совјетско време су биле карактеристичне строге преграде између разних стилова у језику: свакодневни говор, професионални говор, сленгови, практично се нису мешали. Данас се све измешало. После распада Совјетског Савеза срушиле су се многе баријере и забране – политичке, цензорске, културне – осећај слободе био је потпун. За наше време актуелан проблем псовке у језику, настао је управо у то време. Не, нису људи почели чешће да псују, него је нецензурисани говор продро у оне сфере језика у којима раније није био допуштен.Проблем позајмица не састоји се у појави нових појмова, већ у томе што језик данас не може увек да изађе на крај с њиховим огромним бројем: ми не знамо како да пишемо називе многих техничких новина, не знамо како да акцентујемо називе модерних професија, понекад пишемо латиницом слабо познате речи. Али ја

не бих говорио да то квари језик. Језик обавља свој главним задатак – омогућава нам да слободно комуницирамо једни с другима. Он није осиромашио, напротив, обогатио се мноштвом нових речи, обухватио је области живота које су му биле неприступачне у совјетско време. Напослетку, језик не може да се квари сам од себе, њега кваре они који њиме говоре.РГ: Па ипак, људе плаши то што њихов језик покаткад престаје да звучи руски.МК: Гипкост је изузетно својство руског језика, он добро усваја нове речи – из њих одмах израста огроман број нових речи насталих од истог корена; оне се тако мењају да их ускоро не препознају чак ни носиоци језика из којег потичу. Погледајте како се одомаћила код нас енглеска скраћеница ПР – већ су заживеле у језику речи пиар, пиарити, пропиарити. Да, промене није лако прихватити, оне многе нервирају, али без њих језик не би могао да остане жив.РГ: А зар није проблем то што су Руси веома често почели да говоре

„шатровачки“?МК: То јесте проблем, али не језика, него друштва. Чак и продор криминалне лексике у језик добро говори о њему. Руски језик се брзо и добро прилагођава. Од деведесетих година многи изрази из криминалног говора постепено су губили своје првобитно значење, језик је заокругљивао оштре углове. На крају је наезд (наваљивање, притисак) почео да значи било које испољавање агресије, а реч беспредел (самовоља, безакоње, хаос) користи се као неутрална.РГ: Шта ће бити с појмовима за које је пронађена замена у новије време?МК: Током двадесет година у језик не само да су ушле многе речи – огроман број речи га је већ напустио. Али одлазак речи се далеко мање примећује него њен долазак. У првом реду, неприметно су из говора отишли термини совјетске идеологије, на пример, парторг (секретар партијске организације). Нестале су речи које значе застареле предмете технике. Чак сам спровео истраживање како студенти зову технику коју никада нису користили. На пример, писаћу машину

Речи одлазе са стварима„Авај, за речи не постоје музеји. тешко да ће неко оспоравати да су из језика отишли многи совјетизми: субботник (добровољна радна акција суботом) или парторг. На смену високотиражној штампи дошла су корпоративна издања, а партијски састанци су потиснути корпоративним журкама.Речи одлазе не само заједно са стварима, него и саме по себи. одавно од својих познаника нисам чуо реч получка (исплата зараде, плата), а раније се живот мерио од плате до плате. Не чујем више ни такве речи као што су посиделки (посело) и междусобойчик (седељка). По мени, њих нема у говору младих. Можда их је заменила тусовка (журка, хепенинг)?Сваки читалац може да расправља о мом списку и предложи свој сопствени. Свако од нас има свој слух и своје језичко искуство. Било би добро да се отвори одељење за пријем одлазећих речи зато што их нико не може сакупити осим сви ми заједно“.

(Из књиге Максима Кронгауза „Руски језик на ивици нервног слома“)Максим Кронгауз, доктор филолошких наука, директор Института за лингвистику РГДУ: „Појава нових речи и осиромашење језика су супротни појмови. Те тенденције заиста постоје. За совјетско време су биле карактеристичне строге преграде између разних стилова у језику: свакодневни говор, професионални говор, сленгови, практично се нису мешали. Данас се све измешало. ф

ото

: It

Ar

-tA

ss

фо

то

: Ge

tt

y Im

AG

es

/Fo

tв

ob

AN

k

26


27


26 27

друштво

већина назива штампарском. Друге речи су изгубиле нека своја значења. Међутим, нестају и оне које, рекло би се, нису повезане са идеологијом совјетске епохе: на пример, манекенка. Њу је заменила реч модел, окружена ауром лепоте и богатства, реч која далеко боље одговара идеологији новог времена.РГ: Отишли су друг и грађанин. Шта ће понудити нова епоха?МК: Исто тако су после 1917. године из језика ишчезли господин и госпођа. То је природан процес. Обраћање са друже није било неутрално, оно је носило одређену идеолошку обојеност, и зато је одрицање од система, наравно, повукло за собом и одрицање од обраћања.Сада, као и у совјетско време, у рус-ком језику долази до трагања за неут-ралним обраћањем. Постоји огроман број варијанти – човек, мајка, брат, се с-тра, мушкарац, жена – али све оне има-ју одређену смисаону нијансу: фами-лијарност, грубост, дистанцираност. Фор мирање неутралног обраћања није нимало јаедноставан процес. На пример, француске речи мадам и месје раније су се примењивале само у обраћању људима с прилично високим друштвеним статусом, али је временом, упоредо с

демократизацијом друштва, дошло и до демократизације речи. Из наше историје је било истргнуто седамдесет година и зато је тај процес још увек пред нама.РГ: Шта највише утиче на језик данас – култура, штампа, политика, мода?МК: На језик увек утиче наш живот, он га формира. Недавно ме је неко упитао: „Зар ће реч блог доспети у речнике?“

Него како би иначе? Можда блогове не воде сви становници наше земље, али је та појава већ за нас постала животно важном. Огроман утицај на језик пост-совјетске епохе врши реклама. Изрази попут „у истој боци“ већ су се укоренили у нашем језику. Руски језик се брзо прилагодио новој епохи тржишта, епохи бизнис-идеологије. Идеја продаје и потрошње влада у свим сферама живота. То добро показује реч продукт, којом се данас називају било које вредности – и духовне, и материјалне. Чак и уметници данас учествују у пројектима и стварају продукт. Речи добро познате совјетским људима су донекле измениле смисао и сада раде за нову идеологију. Речи се нису промениле, оне су промениле власника.РГ: Не чини ли вам се да је жеља за употребом нових позајмљеница уместо постојећих речи наслеђе совјетске психологије? Данас се реч гаџет никако не може назвати једноставно уређајем, то није престижно.МК: Појам западопоклонства заиста нам је дошао из совјетског времена. Али док су се у СССР против тога борили, сада влада парола: узми колико хоћеш. Дејство и даље постоји, али је противдејство нестало. Зато су у језик лако почеле да продиру речи којима је раније пут у њега био забрањен. Жвака је постојала и у совјетско време, али она није могла да уђе у речник.РГ: Може ли се управљати језиком?МК: Да. Доказ за то је и совјетски језик који се формирао у складу са захтевима идеологије.РГ: Није ли време да се напише речник новог руског језика? И како то учинити ако се зна како се брзо он мења?МК: Одавно је време за то. Најбоље је да се такав речник направи у електронском облику. Тако ће бити једноставније на време реаговати на све промене, на појаву нових и одумирање старих речи. Чак и када је реч постојала у језику годину или две, њој треба дати место у речнику и навести њене „године живота“. Интернет, наравно, у нашој земљи још увек не користе сви, али ако се израчуна колико људи користи речнике не зна се којих ће бити мање. Да би човек проверио своју писменост према књизи, мора као минимум ту књигу имати, пронаћи је, прелистати... Речник ће постати далеко ближи свакоме од нас ако се може отворити обичним притиском на дугме тастатуре.

„Како се изменио наш појмовни апарат за ових двадесет година? Каквим се новим речима и смисловима обогатио?“ На ово питање су одговарали читаоци нашег листа.„олигарх. откат (мито у виду процента који неко узима). Распил (сума која се краде у разним облицима). Продаја отаџбине. Новац у иностранству, деца у иностранству. И све то захваљујући деведесетим“. Сергеј, Москва, 30 година.„Наш појмовни апарат је осиромашио а није се обогатио. Распил, откат, занос (превентивно мито пре почетка пројекта) – то је деградација“. олег Антропов, одинцово, 35 година.„Распил, откат, интернет-сленг-меми, нано, евро, ултра, космо, супер, гаџет. Речи повезане с новим технологијама и кретањем новчаних средстава углавном“. Станислав, Краснодар, 28 година.„језик деградира!!! Ужасно велика

најезда страних речи и жаргона... Глупости, код нас више неће постојати чак ни начелник градске управе већ сити-менаџер... Зар нема руских речи?! Зашто тако унакажавати наш лепи и моћни језик?!“ олга, јекатеринбург, 19 година.„Речи нове и разне. Добро је што су неке нестале. ’Радно дежурство’, на пример. Или ’социјалистичко такмичење’. Или ’члан политбироа’. од нових речи ми се свиђа кобасичити се у значењу ’веселити се’ и мени је љубичасто у смислу ’свеједно’. хтели сте друге речи? оне такође постоје, али мени је љубичасто“. Андреј, Москва, 50 година.„Развој језика није у вези с распадом СССР, већ с техничким прогресом и убрзањем ритма живота. Пре двадесет година нисмо имали појам ’мобилни телефон’. Али њега није било ни на осталих 5/6 континената“. Виктор, Москва, 35 година.

Одељење за пријем речи

„развој језика није у вези с распадом ссср, већ с техничким прогресом и убрзањем ритма живота. пре двадесет година нисмо имали појам ’мобилни телефон’. али њега није било ни на осталих 5/6 континената“. Виктор, москва, 35 година

„Бољшој театар“ са службеног улазаДа би погледали како изгледа „Бољшој театар“ после седмогодишњег растанка од гледалаца, новинари „Росијске газете“ кренули су на екскурзију, како се то каже, од службеног улаза

Пише: Љубов Пјатиљетова

Наши водичи су били заменик министра културе РФ Кон-стан тин Черепењиков, заме-ник директора Бољшог теа-тра Вјачеслав Јефимов и пр ви

заменик руководиоца „Управе за гра-ђевинарство, реконструкцију и реста-урацију“ Леонид Жук.Грађевинцима за сада није до гостију – на уклањању недостатака запослено је још више од две хиљаде радника. Зато смо понели самовар да бисмо попричали уз шољу чаја. Чак смо и колаче испекли. Домаћини нам нису остали дужни – брзо су поставили сто у Хорској дворани. Испоставило се да место није без разлога изабрано.„Дворана је тако названа зато што су се у њој одражавале пробе хора“, почео је екскурзију Вјачеслав Јефимов. „Сада ће овде бити простор за гледаоце, с мини-бифеима дуж зидова где се у паузи може презалогајити.“„Историјски део здања је остао неприко-сновен“, наставио је он. „Eнтеријерима је враћен изглед који су имали 1856. године

када је архитекта Алберт Кавос обновио позориште после пожара.“Прелазимо у гледалиште. Где су они ољуштени тапети који су остали у пам-ћењу сталних посетилаца пред зат ва рање позоришта, и који су, према проценама стручњака, били оштећени 70 одсто? Свех пет галерија се сијају од злата! „Четири и по килограма драгоценог метала смо потрошили“, с поносом каже Леонид Жук.Али домаћини позоришта су још срећнији због враћања легендарне аку-стике Бољшом театру. Двадесети век је није поштедео. Противпожарна завеса, постављена на самом почетку века, прекрила је, на пример, трећину сцене. Да би се чули, певачи су морали да излазе на предњи део позорнице. Осим тога, зидове су за време претходних обнова прекрили шперплочама, а оркестарску јаму су залили бетоном. Зато су гледаоци

који седе од 6. до 19. реда престали да чују оно што се догађа на сцени. Сада је гледалиште поново постало дрвено, као пре револуције.Шта се тиме добило? „Неколико музи чара је сишло у оркестарску јаму са инстру-ментима“, сећа се Вјачеслав Јефимов, „и одсвирало је низ дела Чајковског. Утисак је био потресан: у партеру се чула флаута, што се раније није дешавало!“И, наравно, нисмо одолели да не завиримо у подземну дворану која се налази на двадесет метара дубине. Спорови о томе да ли је треба или не треба градити, одавно су прошлост. Сада уметници, уместо некадашњих 40 000 квадратних метара, имају тачно двоструко већу површину. Тако да ће имати где и да пробају, и да наступају. Ако се, рецимо, у великој дворани даје балет, у подземној се истовремено може давати камерни концерт.

фо

то

: re

ut

er

s/V

os

to

ck

-Ph

ot

o

култура

28


29


а за то ће му дати потребну своту за снимање филма „Злочин и казна“. У току радње филм је из трагедије требало да се претвори у комедију. Затим сам одлучио да ће богати Американац бити руског порекла. А затим сам одбацио ту идеју. Сада лично пишем књигу о Достојевском. Већ сам и наслов смислио: „Драги мој Фјодоре“. Можда ћу затим по њој да снимим филм. А он се може снимити само у вашем необичном, за мене фантастичном граду.

идеални модел светаРГ: Какав сте то миниград подигли по сопственом пројекту близу свог родног Сарајева, који показујете као идеални модел света?ЕК: Подигао сам га првенствено као декорацију једног свог филма. Друго, остварио сам тиме свој давни, ако хоћете, дечји сан. Моја кућа у Сарајеву, знате, била је срушена за време рата деведесетих година. Убрзо након тога, од срчаног удара је умро мој отац. Тај мини-град на Мокрој Гори је својеврсни етнo-модел. Јер ми морамо да чувамо своју културу, да ценимо самобитност народних тра-диција. Ако хоћеш да останеш део нације у којој си се родио, не можеш се оријентисати на небодере. У мом граду свега има – има потпуну инфраструктуру. То је мој велики социјални и еколошки пројекат под називом „Парк природе“, у којем покушавам да остварим заштиту човекове околине и културе.

„Ми и ви смо исте крви“РГ: У Вашој земљи, у Србији, према Русима се људи односе врло срдачно и с топлином као вероватно нигде сада у свету.ЕК: Па ми и јесмо рођаци. Браћа Словени. Срби су, као и ви Руси, отворене душе и широке руке.То је у крви и код вас, и код нас. А крв је, како је говорио Достојевски, „велика снага“. Разлика, наравно, међу нама постоји, али невелика. Код вас мед, на пример, како служе – уз чај? А код нас

после чаја.РГ: У Русији је главно национално пиће вотка. А код Вас? Узгред, волите ли вотку?ЕК: Код нас више воле вина. Ни ја нисам

изузетак. Од свих жестоких пића бирам „Совињон“ и „Каберне“.

...и о фудбалуРГ: Пре неколико година сте снимили филм посвећен чувеном фудбалеру и галамџији из Агентине Дијегу Марадони. О њему се испредају легенде, пишу се песме и књиге. Али још никоме није пошло за руком да разоткрије личност и ширину душе генија фудбала тако као што сте Ви то учинили, иако сте скромно назвали свој филм „Марадона очима Кустурице“. Јесте ли тај филм направили из љубави према фудбалу који сте и сами, како кажу, некада добро играли, или Вам је била занимљива личност некада сјајног навалног играча?ЕК: Ја јако волим фудбал. Да, и сам сам га играо. И сада то чиним ако ми се пружи прилика. Игра је динамична. Игра се на великом терену. То јест, она је просторна. А за режисера је, и сами схватате, простор малтене најважнији.РГ: У којој својој улози Вам је Марадона најзанимљивији – као спортиста, кавгаџија, личност великог формата, тренер националне репрезентације?ЕК: Као фудбалер. И као политичка личност. Не знам шта је јаче у њему изражено. Вероватно и једно и друго подједнако. Пола-пола.

28 29

култура

Живот по Кусту рициСрпски режисер и музичар говори о Достојевском, вину, филму и Марадони

Разговор водила: Људмила Безрукова, Петроград

култна личност савременог до ба, Емир Кустурица, воли Ру сију „скоро као рођену мај ку“. То је сам признао за време посете Петрограду где је учествовао

у гала концерту „У част Исака Шварца“, који је представљао завршни акорд Првог фести-вала уметности овог изузетног руског компо зитора. На сцени Велике концертне дво ране „Октобарска“ српски филмски ре жисер, глумац и „по потреби посла“ популарни музичар, наступио је заједно са својим омиљеним Циганима из ан-сам бла „Лојко“, руским рок певачем Јуријем Шевчуком и његовом групом ДДТ, са The No Smoking Orchestra. Певао је и свирао 56-годишњи Сарај-лија тако занесено, као да је тај концерт први и једини у његовом животу.

ода музициРосијска газета: Шта Вас је довело, Емире, на Шварцов фестивал? Чак и у нашој земљи, у отаџбини Исака Јосифовича, много њих се не сећа имена тог изузетног композитора који је преминуо пре годину и по дана. Осим ако човек не отпева некада популарну песму: „Ваше благорође, госпођо срећo!“ЕМИР КУСТУРИЦА: Ја много волим Шварца, jош из времена филмова Аки-ре Куросаве, на којима сам се учио као студент. Није случајно мајстор Курос-ава изабрао баш његову музику за своја филмска ремекдела. Шварц је универзални композитор. У филмовима на којима је он радио врло је тешко разграничити када се завршава музика и непосредно почиње радња самог фил-ма. Неке његове музичке ствари би се

сигурно могле наћи у мојим филмовима. И наравно, обавезно ће их бити.РГ: Како онда објаснити што на затварању Шварцовог фестивала са својим српским колективом, упркос властитим обећањима и очекивањима гледалаца, нисте свирали музику тог композитора него музику из својих филмова?ЕК: Па, такав је концерт био – занели смо се, као што је то и захтевао жанр вечери под називом „импровизација“. Сигуран сам да би се и самом Шварцу наш наступ јако свидео.РГ: Колико је музика важна за филмску уметност?ЕК: И те како! Ова врста уметности је најближа филмској. Мислим да она због тога и постоји, да би додала филму динамику. Игра озбиљну улогу у грађењу приче. И даје јој моћну ауру. По мом мишљењу, музика је идеал живота. Све остало није тако важно.РГ: Знате ли да по Русији кружи много пиратских дискова с Вашим

филмовима и песмама?ЕК: Да, причали су ми. То је нормално и то ми је драго. Одмах се види да ме народ воли.

достојевски: за сва временаРГ: Познати сте по својој љубави према руској класичној књижевности.

Нарочито према Достојевском. Кажу да сте неколико пута про читали сва његова дела. Слажете ли се с тврђењем Фјо дора Михајловича да ће лепота спасти свет?ЕК: Достојевски је мој омиљени писац, то је тачно. Зато што је он увек актуелан. Све што се догађа у савременом животу одавно је подробно описано у његовим романима. То не значи да се ја у свему с њим слажем. На пример, тврђење да ће лепота спасти свет сматрам спорним. Као и оно друго што он, истина, није рекао − да уметност мења свет. Доказ је роман другог вашег класика, Лава

Толстоја, „Рат и мир“. Када га је написао? Пре више од сто година, зар не? Чини се да је све у њему рекао. И шта, је ли то променило свет и људе? Јесу ли се они одрекли ратних сукоба? Дакле, иако су прочитали романе Достојевског, људи настављају да буду зли. Уметност може деловати на одређену групу људи. Уз њену помоћ је реално спасти се од болести. Одавно је доказано да се, слушајући, на пример, Моцартову музику, за око 70 одсто смањују напади код оболелих од епилепсије. Главну улогу уметности треба видети управо у томе.РГ: Отприлике пре годину дана омакло Вам се у једном интервјуу да желите да снимите филм који има везе с Фјодором Михајловичем Достојевским. Јесте ли већ почели рад на њему?ЕК: Једном сам прочитао књигу под нази-вом „Где си сада, Достојевски?“ Прича је оваква: богати Американац унајмљује младог режисера да убије његову жену,

рг: у Вашој земљи, у србији, према русима се људи односе врло срдачно и с топлином као вероватно нигде сада у свету.ек: па ми и јесмо рођаци. браћа словени. срби су, као и ви руси, отворене душе и широке руке. то је у крви и код вас, и код нас. а крв је, како је говорио достојевски, „велика снага“. разлика, наравно, међу нама постоји, али невелика. код вас мед, на пример, како служе – уз чај? а код нас после чаја

фо

то: I

tA

r-t

As

s

фо

то: I

tA

r-t

As

s

30


31


30 31

књижевност

Туци се или бежиПише: Иља толстој

данас се воде расправе о томе какво је то поколење „двадесетогодишњака“ и да ли се они могу уопште објединити у неко јединствено поколење.

У издавачкој кући АСТ у припреми је објављивање прве књиге прича Полине Кљукине, с предговором Захара Прилепина. Њен назив је провокативан – „Туци се или бежи“.Росијска газета: Зашто тако чудaн назив?ПОЛИНА КЉУКИНА: Тај термин користе психолози одређујући три фазе човекове реакције на стрес: узнемиреност, отпор (или бекство) и замор. Мени се чини да у потпуности одражава суштину сваке приче која је ушла у књигу, и суштину књиге у целини. Књига говори о обичним људима, обичним породицама, женама и деци који живе у контексту нимало једноставних догађања данашње Русије.РГ: Је ли тешко објавити текстове у „Новом свету“?ПК: Уопште није тешко. Послала сам редакцији неколико прича, они су одабрали оне које су им највише одговарале и штампали су их.РГ: У причи „Карниза“ приповедање се одвија у првом лицу – девојка је дошла из Перма. Ради се о Вама?ПК: О мени и још о осам до десет милиона људи који су „похрлили“ у неизвесност.Данас у Русији, као нигде, долази до страшног новчаног раслојавања и неуравнотежености. Чак се и у једном истом граду може наћи истовремено неколико типова зараде и њено потпуно одсуство. Зато се обично сматра да је Русија „заточеник“ Москве, да су само у Москви сви сити. Зато смо ми „они који су похрлили“, тачније, који су побегли. Разуме се да не бежимо од доброг живота, бежимо празних џепова и никуда. То је прича о Москви, онако како је виде „избеглице“, о томе шта нас

овде чека, и, наравно, о томе шта остаје тамо, у завичају.РГ: Је ли било тешко у Москви у прво време?ПК: Да, Москва није нимало једноставан град. Овде медаља увек има на хиљаде страна, и исто толико обрнутих страна... У том смислу, чини ми се да сам типичан пример јер су се, чим сам дошла, на мене сручиле тридесет три несреће. Истина, нисам знала на шта ћу све наићи: ни

посла, ни пријаве боравка, ни стана. Зато сам увек имала слободу избора, некакав тест на издржљивост: ради и престани да једеш и спаваш. Једном речју, био је то користан период.РГ: Шта је најтеже напустити?ПК: Није лако растати се с мамом, она ми увек остаје најближа, није лако

напустити наш некадашњи начин живота, некадашњи систем вредности вредности. Целе прве године сам се навикавала на то да Москва у потпуности живи по принципима језуита. Истина, касније сам схватила да то уопште не почиње од Москве и обичних грађана већ далеко изнад њих...РГ: Да ли је Москва нечим утицала на Вас?ПК: Да. Прво, под хитно сам морала да одрастем, а друго, чини ми се да сам се за наредних десет-двадесет година наоружала неопходним цинизмом.РГ: Дошли сте да се упишете на књижевност?ПК: Не, наравно. У почетку ми ни Факултет књижевности, ни Москва нису били сами себи циљ. То је био просто покушај бекства, о којем сам већ говорила. А затим сам, кад сам већ дошла, одлучила да треба да се максимално ангажујем. Чини ми се да сам се уписивала свуда где су у току били испити. Тако сам се нашла и на Факултету књижевности и на Факултету новинарства.РГ: Може ли се човек научити да пише?ПК: Је ли то из оног одељка „Треба ли писац да има животно искуство“? Првобитно је Факултет књижевности основан ради васпитања списатељских кадрова из средине радника и сељака, затим просто за даровите, а данас је то некакав „забран“ који не признаје

комерцијализацију књижевности. То има својих предности и мана: сјајно предавање и апсолутна неупотребљивост професије за финансијски успешну будућност. У сваком случају, то је врло благотворна средина за стваралачког човека.РГ: Да ли велики проценат талентованих младих људи објављује?ПК: Нажалост, не. Нико од мајстора их томе не учи, не помаже у објављивању њихових дела. Ту све зависи од самих младих и њихових амбиција.РГ: Ваше приче се одређују као „сурова социјална проза“. Слажете ли се с тим?ПК: Ја не посматрам своје ликове плачљивим женским погледом. У том смислу ми се допада фраза: „Ентомолог не треба да воли инсекте“. Никада нисам сматрала судбине својих јунака тешкима. То су обичне судбине – према руским мерилима живота.РГ: Ви пишете у жанру кратке приче. Тај жанр сада није у моди. Шта мислите о томе?ПК: Мислим да књижевност не сме да се потчињава свакојаким тен-ден цијама. У жанру кратке приче је писао Чехов, и то је најтипичнији пример. Пи-сали су Бабељ, Газданов, Толстој на крају крајева, и тај списак би се могао још доста продужити. Тешко да је неко од њих размишљао је ли то у моди или није, може ли се то или не може. Сасвим друга прича су издавачке куће – зборник приповедака је сада далеко теже штампати него роман.РГ: Добитник сте награде „Деби“. По Вашем мишљењу, да ли је настало ново поколење писаца? Да ли се оно по нечему разликује од претходних поколења? На пример, од поколења из шездесетих година?ПК: Свако поколење се разликује од претходног, и у животу, и у књижевности. Добро је када постоји континуитет. Ако је реч о новом поколењу писаца, онда

свакако да, оно је неоспорно настало.

То су Геласимов, Биков, Прилепин... Они

се разли кују од оног поколења писаца које је постојало пре њих и које се формира данас. Они су проживели теже време него ми – пред њиховим очима су „пропале“ све оне вредности које им је давала совјетска прошлост, они су имали прилику да се разочарају и у исто време да се прилагоде данашњој стварности. Писци из шездесетих година су умели да верују и да буду

оптимисти, при себи су увек имали оружје које се назива идеологијом. А ми просто признајемо данашњи дан у којем се не догађа ништа глобално у позитивном смислу те речи. Свако време рађа свог писца.РГ: Кога издвајате од савремених писаца?ПК: Издвајам и вероватно се као човеком одушевљавам Захаром Прилепином. Јако волим прозу Људмиле Петрушевске.РГ: Шта вас највише надахњује у животу?ПК: Људи.

С непуних двадесет пет година, још не завршивши Факултет књижевности, прозна списатељица из Перма Полина Кљукина већ је двапут објављивана у „Новом свету“, и постала добитник најпрестижније награде у омладинској књижевности – награде „Деби“

Досије „РГ“Полина Кљукина је рођена 1986. године у Перму. Завршила је уметничко-графички одсек пермске педагошке школе, Пермски државни факултет уметности и културе са звањем „режисер театрализованог колектива“ и факултет књижевности „А. М. Горки“ (семинар прозе Алексеја Варламова).

фо

то

: Ко

мм

еР

сА

Нт

, РИ

А Н

ов

ос

тИ

32


33


32 3332 33

спорт

играч центра Један од најбољих кошаркаша Русије, Тимофеј Мозгов, говори о животу у НБА и перспективама репрезентације на шампионату Европ

Разговор водили: Иља Зупко, Иља собољев

Свадба у лас вегасуРосијска газета: Тимофеју, током сезоне десио ти се још један радостан догађај. У фебруару си се оженио, и то, кажу, прилично неочекивано – малтене због тога да би твоја девојка Ала могла једноставније да добије америчку визу. Је ли то истина?ТМ: Не. Зашто? Два месеца смо спремали свадбу, много смо радили са адвокатима. Испало је тако да смо се венчали у Лас Вегасу. Намеравали смо да се венчамо у Њујорку али смо се предомислили. И виза је свакако утицала. Тешко је без озбиљне визе.РГ: Нисмо случајно почели да говоримо о жени јер је удвоје сигурно било лакше започети амерички живот?ТМ: Да, иначе би тамо човек могао да полуди (смеје се). Многи момци су долазили сами и одлазили су – нису знали шта да раде, нису налазили заједнички језик с партнеркама, просто су умирали од досаде.РГ: Жена се не жали што сада мора сваки час да путује? Најпре Њујорк, а затим Денвер...ТМ: Одмах сам јој рекао: удала си се за спортисту, а то је исто као да се се удала за војно лице – селидба за тебе мора бити уобичајена ствар.РГ: Шта те је највише изненадило у НБА?ТМ: Све. Када се пореди, то је као небо и земља. Цео систем НБА постављен је тако да за све постоје јасни одговори, јасна правила, све је организовано тако да речи немам да изразим усхићење.РГ: Онда да узмемо једноставан пример. Ви много летите по земљи – сопственим авионом или редовном авиолинијом?ТМ: Сопственим. Имамо удобна седишта, када играмо негде у другом граду из дворане одмах пролазимо кроз контролу и улазимо у аутобус, и довозе нас до степеница авиона. Када сам се враћао кући у Њујорк, излазим из авиона, пређем 20 метара и кола ме чекају. А у

Денверу треба прећи стотинак метара, проћи иза ограде.РГ: Како изгледа авион тима НБА? Тамо вероватно има трипут мање седишта, узимајући у обзир висину кошаркаша?ТМ: Не трипут, него тачно двапут. Као у обичној бизнис-класи када се лети на средњим растојањима. Нису велика седишта, али нису ни мала, удобно је седети у њима, има места за ноге, има утикача. Једино нема интернета. Он постоји на редовним летовима. Када сам летео њима, стално сам га користио. Притиснем дугме, скину ми 10 долара и ја сам на интернету.РГ: У обичном животу ти са својом висином можеш само у бизнискласи да летиш?ТМ: Могу и у економској класи. Мада ми је тамо тешко, треба ми велики напор да се сместим, али кад ме живот натера − летим. Ако треба, могу и у пртљажнику (смеје се).

За руску вечеру – само воткаРГ: У редакцију РГ дошао си колима. Јеси ли у Америци одмах набавио аутомобил?ТМ: Не. Први месец сам се возио изнајмљеним колима. Три-четири дана с возачем, а затим сам, јер треба одмах почети с изучавањем путева. Не волим да се возим колима као путник.РГ: Узимајући у обзир твоју висину, у каквим колима ти је удобно?ТМ: У Русији у БМВ седмици. У Аме-рици воле велика кола, али тамо имам спортски шевролет с два седишта. У њему ми није суперкомфорно, али задовољство се мора нечим платити (смешка се).РГ: Кошаркаши НБА су људи материјално обезбеђени, не морају да брину о новцу. Па ипак, где је живот скупљи, код нас или преко океана?ТМ: За разлику од Европе, у НБА ти сам плаћаш све. У Европи ти клуб даје стан и кола ако си дошао из иностранства. То је велика разлика. Има момака који по сто хиљада долара годишње дају само за изнајмљивање куће у Америци.РГ: А како тамо стоји ствар са исхраном?ТМ: Ја волим добро да поједем (смешка

Досије „РГ“тимофеј Мозгов је рођен 16. јула 1986. године у Петрограду. Висина му је 216 цм, тежина 122 кг.Као већ формиран играч појавио се у подмосковским „химцима“ с којима је добио три сребрне и једну бронзану медаљу на шампионатима Русије, као и Куп Русије. Године 2010. потписао

је трогодишњи уговор с клубом НБА „њујорк Никс“ на своту од 9,7 милиона долара, поставши на тај начин осми руски кошаркаш у историји лиге. У НБА је дебитовао крајем октобра 2010. године и одиграо је за „њујорк“ 34 утакмице у којима је постигао просечно по 4 бода. У оквиру сложене

размене која је обухватила неколико играча, 22. фебруара 2011. године постао је кошаркаш клуба „Денвер Нагетс“. У њему је одиграо 11 утакмица, пропустивши крај сезоне због повреде. Упркос својој великој висини, не спада чак ни у десеторицу највиших играча НБА.

рг: Шта те је највише изненадило у Нба?тм: све. када се пореди, то је као небо и земља. Цео систем Нба постављен је тако да на све постоје јасни одговори, јасна правила, све је организовано тако да речи немам да изразим усхићење

фо

то: К

ом

ме

Рс

АН

т

фо

то

: РИ

А Н

ов

ос

тИ

34


35


34 35

се). У Америци се трудим да не једем брзу храну. За седам месеци чак ниједанпут нисам био у „Мекдоналдсу“. Све сам чекао тренутак да дођем у Русију и одем тамо. Због нечег је у Русији храна из „Мекдоналдса“ много укуснија, чини ми се. Ето, о томе сам маштао: да дођем у Русију и свратим у „Мекдоналдс“.РГ: Занимљиво маштање. Обично далеко од Русије људи маштају о боршчу или пељменима.ТМ: Разуме се. Једноставно, жена добро кува, а и ја волим да једем код куће. Тако да нисам био жељан руске кухиње.РГ: Позивате ли другове из клуба на руске вечере?ТМ: Када сам играо у Њујорку, позивао сам момке из клуба, па смо заједно ишли у руске ресторане. А у Денверу сам одмах открио да има руски ресторан – „Ред сквер“ („Црвени трг“). Позвао сам тамо Галинарија и Куфоса. Дошли смо, одмах сам хтео да сазнам има ли некога ко говори руски. Нашао се један момак који говори руски као ја енглески. Он ми је објаснио да немају ничег руског, осим осамнаест врста вотки и ликера. Кажем момцима: „Момци, извините, данас вечерамо као и обично“.РГ. А шта је то обично према америчком схватању?ТМ: Стек, риба, салата.РГ: То значи да није било ни боршча, ни пељмена?ТМ: Чак ни прженог кромпира није било.РГ: За вотку те Американци сигурно одмах питају?ТМ: Отворено не питају, али причају шале о Русима – вотка, медведи, балалајке, Горбачов, перестројка.РГ: Још увек нас доживљавају по тим стереотипима?ТМ: Људи су различити. Неки момци све разумеју, а по некима се види да се задржао известан одјек стереотипа.

Патриотизам за новацРГ: Има ли у НБА места за клупски патриотизам? Играју ли тамо за клупске симболе?ТМ: Тамо играју за новац.РГ: Је ли лако комуницирати с кошаркашима НБА?ТМ: Први утисак је да личе на монструме, у позитивном смислу речи. Снажни људи. Али када се с њима дружиш, схваташ да сви ти људи нису нимало ограничени јер у НБА је тешко доспети.

То су прилично паметни момци.РГ: Они обавезно завршавају универзитете.ТМ: Наравно. Код њих се људи не школују тако као ми (смеје се).РГ: Ти се такође прилично лако изражаваш, не буди превише скроман. Јеси ли брусио говорничку вештину?ТМ: Ове године сам почео много да читам, иако пре тога нисам био љубитељ читања; па тако, отприлике сам читао две књиге годишње, више сам филмове

гледао, играо компјутерске игре. Сада пак читам све одреда, књигу за књигом. Муракамија, Паула Коеља, фантастику, руску књижевност. Последње што сам читао је књига „Изгубљени симбол“ Дена Брауна. Јако ми се допала.РГ: Читаш ли америчке новине?ТМ: Не.РГ: А како се сналазиш у туђој језичкој средини?ТМ: Мислим да је још рано.РГ: Макар наслове да погледаш, да сазнаш шта пишу о теби?ТМ: Не обраћам нарочиту пажњу на то. Чак и у Русији, када су писали о мени у новинама, нисам их често читао. Ако о мени нешто напишу, тата или другови ће ми одмах рећи – погледај новине. Али ја да сам прелиставам новине и тражим шта пишу о мени, то не. Шта оне могу да напишу, на крају крајева? Оно што кажем, то ће и написати. Ја то ионако знам (смешка се).РГ: Како те зову момци у клубу и навијачи?ТМ: Зову ме Тимо. На италијански начин. Неки ме зову Тимоте, Мози, Мази.

РГ: Знају ли да презиме Мозгов потиче од речи мозак?ТМ: Покушавам да им преведем.

велике воле свиРГ: Какав је однос према Русима у НБА? Према њиховом схватању, може ли у Русији одрасти велики кошаркаш?ТМ: За њих је то изненађујуће. Многи доживљавају нашу земљу тако као село, ма каква тамо кошарка. Ja им објашњавам да Русија није село, да она има добар шампионат. Ако у НБА буде отпуштања играча, једна од добрих варијанти је отићи у Русију. Али је тешко борити се против њихових стереотипа.РГ: Чак ни пример Андреја Кириљенка није променио ситуацију?ТМ: Ништа се не може променити одједном. Треба да још неко дође и биће веселије (смешка се).РГ:Је ли реално говорити о томе?ТМ: Много момака би могло да игра у НБА и надам се да ће они долазити. Можда ће мој долазак некако утицати на те процесе. Сада врло много младих момака игра професионално на шампионату Русије и другим озбиљним такмичењима. Пред њима је велика будућност, просто се тиме треба бавити.РГ: У НБА ипак воле пре свега велике играче.ТМ: Сви воле велике (смеје се).РГ: Који су квалитети, осим висине, потребни да би неко тамо играо – физичка снага, брзина?ТМ: Брзина је врло важна, али има играча који нису много физички снажни. Узмите Реџија Милера. Он је врло мршав, није тако јак, али зато каква брзина, какав атлетизам! Просто невероватно. Ако си јако снажан али ниси сувише брз и атлетичан, то је лоше. Све треба имати. Као ја (смешка се).РГ: Имаш ли довољно мишићне масе или треба још мишића да набациш?ТМ: Мислим да имам довољно. Не треба више мишића да набацујем, тежина ми је скоро 120 кг. Има, наравно, момака са по 135-140 кг, с њима је тешко гурати се. Ако добијем још око 5 килограма, како ћу онда да трчим? Многи истичу да сам врло покретљив и брз за своју висину. То и треба користити, а не набацивати десет кила, па онда на терену ходати уместо трчати.

имиџ је стање душеРГ: Ти си велики, а Шакил О’Нил је још

већи.ТМ: Он је толико огроман да то треба видети. Исте је висине као и ја, али је два пута шири (показује рукама). Сада је малчице остарео, али када је био у форми не могу да замислим како су људи с њим излазили на крај.РГ: Као што је познато, НБА није само кошарка, него и шоу. Многи играчи раде за тај шоу, трудећи се да се издвоје још и по спољашњем изгледу. Да ли ти је падала на памет идеја да направиш тако нешто са својим имиџом?ТМ: А шта се од мене може направити? Па ја сам обичан момак. Једном сам, истина, изашао у игру с малом крестом на глави, као код Галинарија. Коса ми је штрчала, а ја кажем – хајде да смислимо нешто с мојом фризуром. И ето тако су и измислили. Што се тиче имиџа уопште, чини ми се да хирови играча нису нешто што им је наметнуто, то је такво стање душе.РГ: А да ли се уопште у тиму пази на спољашњи изглед кошаркаша?ТМ: Не нарочито. Постоје казне за кршење правила облачења. То јест, на пример, немаш право да се појављујеш у игри у тренерци кад преноси централна телевизија.РГ: Ти си наизглед доброћудан, комуникативан. На терену ти то не смета?ТМ: Ја сам заправо зао (смеје се). У игри се сви запале. Jа се трудим да се што брже охладим. У последњој сезони сам се јако трудио да се контролишем: да не разговарам са судијама, да не вичем, не нервирам се, као што је то бивало раније.РГ: А шта можеш да кажеш на енглеском судијама?ТМ: Свакојаке ружне речи (смешка се).РГ: И не кажњавају?ТМ: Мене још нису казнили.РГ: Ако би се давале оцене, коју оцену си ове године заслужио, шта мислиш?ТМ: За ову сезону даћу себи четири.РГ: Је ли повреда јако утицала на ту оцену?ТМ: Повреду не рачунам. Мада приз-најем, било ми је јако жао што сам се повредио. Поседњег месеца, када сам још за „Њујорк“ наступао, просечно сам играо скоро по 25 минута. И давао сам кошеве, и бранио се, и започињао меч у стартној петорици. Мислио сам: најзад је ствар кренула. И онда је дошло до преласка у „Денвер“, где све треба доказивати испочетка. И гле,

замислите, одиграо сам у једној игри 15 минута, у следећој излазим први на замену, кад оно – повреда. Тако ми је криво. Па могао сам и у плеј-офу мало да играм.РГ: По твом осећају, рачунају ли уопште на Мозгова у следећој сезони у „Денверу“?ТМ: Осећам да постоји поверење. Остало је још само да га оправдам.

Хајде да живимо сложноРГ: Признао си да си протекле године много тога научио у животу. На пример?ТМ: Много ми се свидело што у Америци нема злих људи. Нећу да кажем да су код нас сви зли али неки могу да буду безобразни без устручавања. Не могу да замислим шта треба неко да учини па да му тамо узврате грубошћу.РГ: Очигледно да и нама не би било на одмет да се у томе угледамо на Американце.ТМ: И ја тако мислим. Понекад бих хтео да се посвађам али, прво, зашто трошити нерве? А друго, ако већ треба поправљати ситуацију, онда свакако треба почети од себе. Тако да за сада ћутим, иако није искључено да једног лепог дана више нећу моћи да се савладам.РГ: Говориш о спољашњој доброћудности у САД. Али то вероватно има и своје наличје?ТМ: Могуће је. У Сједињеним Државама не живим довољно дуго, али ми се чини да они немају појам пријатељства, тим више, пријатељства за цео живот. Отићи заједно с друштвом на пиво, или мало у сауну – тако нешто до сада нисам видео. Тамо су сви једни другима пре добри другови.РГ: Да ли би могао да останеш да живиш у Америци?ТМ: Ако је реч о свакодневном животу, тамо је лакше остати него, на пример, овде. Али мени су у туђини недостајали моји пријатељи, родбина. Не знам шта бих тамо радио без своје жене.

Блат је потребан репрезентацијиРГ: Могу ли се поредити нивои Евролиге и НБА? Кажу да су то различити спортови.ТМ: У Евролиги се свака игра доживљава као животно питање. А у НБА се ни шампионат не доживљава тако озбиљно. То је просто кошарка, ако се не ради о

одлучујућим сусретима. Зато се оно што почиње у плеј-офу не може речима изразити.РГ: Да ли однос снага одражавају пријатељски мечеви између европских и америчких тимова?ТМ: Сматра се да су за момке из НБА предсезона и загревање само вежба за момке из НБА. И ја сам тако раније мислио. И нисам био у праву. Допутовали смо у Милано на пријатељску утакмицу. Расположење је код свих празнично, опуштено. Тренер нешто ради, играчи трче. Све без фанатизма.РГ: Прича се да се у НБА кошаркаши припремају за сезону самостално.ТМ: Јесте. У тим сви долазе већ припрем-љени. Тамо су људи врло самостални јер схватају: што више лопти закуцаш, то ћеш више пара зарадити.РГ: У будућој Евролиги ће се играти по новом систему. Јеси ли у току?ТМ: Да, било је 16 тимова, а биће их 24. Ето, дају момцима шансу да игра ју на озбиљном нивоу. Својеврсна попула-ризација.РГ: То да. Али, неће ли бити више пролазних мечева?ТМ: Надам се да пролазних мечева неће бити. Наравно, ако се јак и слаб тим сусрећу у серији плеј-оф, ту је све јасно. Али у истој утакмици се може догодити све могуће. И уопште у Европи има много јаких тимова. Фактички, довољно је додати Бразил, Аргентину и САД, и већ имамо прави светски шампионат.РГ: Зимус је била донесена одлука да ће нашим тимом и даље руководити Дејвид Блат. Је ли то за тебе важно?ТМ: За мене није. Али то је врло важно за репрезентацију у целини. Блат је тај тим стварао и обнављао, њему и треба поверити даљи рад са екипом.РГ: После тријумфа на Евро баскет у2007. наши резултати нису би ли најимпресивнији. Шта можемо очекивати овога пута?ТМ: Много ствари ће зависити од тога хоће ли доћи Кириљенко. То је огромна помоћ за тим, његово искуство, навике одбране, по којима је чувен. Изгледа да је обећао.РГ: Шта ти је важније: резултат на европском шампионату или учешће на Олимпијади у Лондону? Селекција ће бити оштра.ТМ: Ја бих да за почетак уђем у реп-резентацију (смеје се). А онда ћемо видети.

у евролиги се свака игра доживљава као животно питање. а у Нба се ни шампионат не доживљава тако озбиљно. то је просто кошарка, ако се не ради о одлучујућим сусретима. зато се оно што почиње у плеј-офу не може речима изразити

спорт


Пушкиногорје је насеље основано у 16. веку, као предграђе тобољенец крај Светогорског манастира. ово место је чувено првенствено по свом Државном музејском комплексу А. С. Пушкина, „Михајловско“. Управо се овде велики песник налазио у прогонству од 1824. до 1826. године, а ту је и Светогорски

Успенски манастир − место где је песник сахрањен. осим тога, Пушкиногорје је и један од културних центара; сваке године овде се организују празници поезије, театрализовани празник „Руска зима“, фолклорни и позоришни фестивали.

Пушкиногорје

Русија у сликама

фото: GeoPhoto

роcсийская газета www.rg.ru

Rusija i Srbija

Documents

Transcript of Rusija i Srbija