Rudolf Stajner

EZOTERNA POSMATRANJA

KARMICKIH VEZA

KNJIGAn

v

R udolf Stajner

EZOTERNA POSMATRANJA

KARMICKIH VEZA

K NJIGAII

Naslov originala

Esotherische Betrachtungen karmischer

Zusammenhange, Zweiter Band

(Karmic Relationships, Esoteric Studies Vol. 2)

Autor: Rudolf Steiner

Dornah, 6. april- 29. juni 1924. godine

Bibliografski broj: GA 236

@ 2006 Beograd

Sva pra va umnozavanja, stampanja i izdavanja zadrzava

ANTROPOSOFSKIKULTURNI CENTAR

Prevod sa engleskog

ALEKSANDRA ANDRIJEVIC

NADA SKONDRIC

Sadrzaj Strana

PRODCAVANJE KARMICKIH VEZA U ISTORIJSKIM TOKOVlMA

Predavanje I - 6. april 1924. godine 1 1

Primeri kannickih veza. Lord Bejkon od Verulama 1 Amos KOlnenski. Marks i Engels, Oto Hausner.

Predavanje II - 12. april 1924. godine 23

Ezoterni pravac u antroposofskom pokretu. Duse sjedinjene karmom zajedno rade u svom prezelnaljskom postojanju. Uticaj u njihovom prezemaUskom postojanju Bejkona od Verulama na Leopolda fon Rankea i Amosa KOlllenskog na Slosera. Jedna inkarnacija nastavlja da deluje u kasnije inkarnacije. Konrad Ferdinand Majer.

Predavanje III - 23. april 1924. godine 39

Proucavanje istorije mora da se usmeri na posmatranje covel:a. Plodove ranijih epoha prenose u kasnija vrelnena sami Uudi. Pestaloci. Kondrad Ferdinand Majer. Hennan Grin1.

Predavanje IV - 26. april 1924. godine 56

Ponovna utelov Ij enj a nekadasnj ih posvecenika. Razlike u zeillaljskim zivotilna. Prilagodavanje novilll prilikaIlla civilizacije. Nekadasnje znanje zakopano, ali ne i izgubUeno; salno se drugacije ispoljava. Velika pitanja u Inisterijalna Male Azije tOkOlll prvih hriscanskih vekova. Stara inicijacijska Inudrost ranij ih zivota goni pren1a ullletnickon1, poetskoln stvaralastvu. Ibzen, Frank Wedekind, Heldedrlin, Haillerling.

SVa

:

Predavanje V - 27. april 1924. godine 69

Cudenje pren1a stvarilna svakodnevnog zivota. Ljudski karakteri izbijaju iz istorijskih dogadaja i postaju dusevni impulsi u sledeciln zemaljskim zivotima. ilnperator Neron. Prestolonaslednik Rudolf. Dobro i zlo u svetlosti kanne. Pitanje sudbine kao moralni dozivljaj. Arhitektura hrama. Meditacija u slikama. Zgrada Geteanuma - vaspitanje za gledanje karme.

KARMICKA POSMATRANJA INDIVIDUALNlli LJUDSKIH ZIVOTA

Predavanj e VI - 4. maj 1924. godine 82

Proucavanje kanne vredno sarno kada se preliva u moralni zivot. Covek nema veliku sposobnost da se odvoj i od sebe i da se da drugome. Duhovni napori su prozeti opasnoscu od pojacanog egoinna. Kannicko poravnanje innedu smrti i novog rodenja. Kanna baca unapred svoju senku iIi svoju svetlost. Prakticne vezbe za gledanje kanne. Uklanjanjem sputa fizickog coveka, impulsi Satuma, Sunca i Meseca postaju iza njega vidljivi.

Predavane VII - 9. maj 1924. godine 96

Postepeno opaianje kanne postignuto kroz unutrasnju delatnost duse. Pocetak staze saznanja je prozimanje beskrajno mudrim ustrojstvom sveta, zatim bi trebalo da se ceka. Uvid u karmicke veze moze da se podstice zivim zamisljanjem necega sto je dozivljeno tokom dana; tokom noci astralno telo oblikuje sliku u spoljasnjem eteru koji je prozima sopstvenom supstaneom; ova slika se dalje razraduje tokom drugog i teceg dana i noci posredstvom eterskog tela i zatim se prima u fizicko telo, produhovljena i oblikovana. Duhovni napor je bitan ako hocemo da se volja preobrazi u uvid. U prucavanju karme mora da vlada razboritost glave i srca.

P re(

Kar odn u fi p on ljas ,

ena s istI

Unl zan b or; Ij uc na ] zen

Cite Pos alnl Fro sty, kar: sku

IZC

Pre

Zer obI zivi Je s Je ~ SUI

vra

Predavanje VIII - 10. nlaj 1924. godine 110

Kannicke veze u odnosu 'prema fizickoln. Proucavanja kanne u odnosu na fizicki oblik, fizionolniju i spoljasne objave coveka II fizickoln svetu. Izvesne vrste karaktera upueuju na odredeno ponasanje u prethodnoln zelnaljskom zivotu. Materija je spoIjasnje ispoljavanje duhovno-dusevnog. Ljudski oblik i mogucnost kretanja su slika duhovnog sveta. Glava, ritn1icki sisteln, sistem razmene materija i udova u struji karn1ickog razvoja.

Predavanje IX - 11. maj 1924. godine 126

Unutrasnja konfiguracija kanne. Oblikovanje kanne je povezano sa iskonskim ucitelj ima covecanstva cij e j e sada mesto boravka Mesec. Magijska moe ovih Mesecevih biea. Slike Uudskih dela u "negativu". J aki utisci zivota u dusevnom svetu na povratnom putu posle smrti. U oblasti Mesecevih biea , slike zenlaljskih dozivljaj a ispunjavaju se kosmickom supstancom. Citanje zapisa sveta u svetlu deset Aristotelovih pojmova. Posmatranje povratnog putovanja posle smrti dye individualnosti: prototipa Stradera u Misterijskim dramama i Jakoba Frohsamera. Preobrazaj covekovog biea posle smrti u sferi stvamosti potpuno drugacijoj od zemaljske stvarnosti. Seme kanne i "negativi" upisani u kosmicki eter se primaju u zemaljsku volju kada se covek vraea u inkamaciju.

IZGRADIVANJE KARME POSLE SMRTI

Predavanje X - 16. maj 1924. godine 140

Zemaljski svet i nezemaljski svet sasvim drugacije deluju u oblikovanju karme. Prelaz od zivota sa Mesecevim bieima na zivot sa visiln hijerarhijama. Put kroz planetarne sfere. Ono sto je sustinski ljudsko proizlazi iz Suncevog postojanja; zemaljsko je SaIno slika. Losa kanna se ostavlja pre no sto covek ude u Suncevo postojanje i ponovo se nalazi u Mesecevoj sferi na povratku iz kosn1ickog postoj anj a. HOlnunkul iz Geteovog Fausta.

Predavanje VIn - 10. n1aj 1924. godine 110

Kannicke veze u odnosu prelna fizickoln. Proucavanja kanne u odnosu na fizicki oblik, fizionolnjju i spoljasne objave coveka u fizickoln svetu. Izvesne vrste karaktera upucuju na odredeno ponasanje u prethodnoln zelnaljskom zivotu. Materija je spoljasnje ispoljavanje duhovno-dusevnog. Ljudski oblik i mogucnost kretanja su slika duhovnog sveta. Glava, ritlnicki sistem, sistem razmene materija i udova u struji karmickog razvoja.

Predavanje IX - 11. maj 1924. godine . 126

Unutrasnja konfiguracija kanne. Oblikovanje kanne je povezano sa iskonskim uciteljima covecanstva cije je sada Inesto boravka Mesec. Magij ska moe ovih Mesecevih bica. Slike Ijudskih dela u "negativu". J aki utisci zivota u dusevnom svetu na povratnom putu posle smrti. U oblasti Mesecevih bica slike zen1aljskih dozivljaja ispunjavaju se kosmickom supstancom. Citanje zapisa sveta u svetlu deset Aristotelovih pojmova. Posmatranje povratnog putovanja posle smrti dye individualnosti: prototipa Stradera u Misterijsiain dramalna i lakoba Frohsamera. Preobrazaj covekovog bica posle smrti u sferi stvamosti potpuno drugacijoj od zemaljske stvarnosti. Seme karme i "negativi" upisani u kosmicki eter se primaju u zemaljsku volju kada se covek vraca u inkamaciju.

IZGRADIVANJE KARME POSLE SMRTI

Predavanje X - 16. maj 1924. godine 140

Zemaljski svet i nezemaljski svet sasvim drugacije deluju u oblikovanju karme. Prelaz od zivota sa Meseceviln bicima na zivot sa visiln hijerarhijama. Put kroz planetarne sfere. Ono sto je sustinski ljudsko proizlazi iz Suncevog postojanja; zemaljsko je smllO slika. Losa kanna se ostavlja pre no sto covek ude u Suncevo postojanje i ponovo se nalazi u Mesecevoj sferi na povratku iz kosn1ickog postojanja. Hon1unkul iz Geteovog Fausta.

Sklonost ka zdravlju nastaje u SunCeVOnl postojanju; sklonost ka bolesti se prouzrokuje u oblasti ispod Suncevog postojanja. U svetu Druge hijerarhije, prirodni zakoni nenlaju vrednost. U oblasti Prve hijerarhije, duhovni zakoni se preobraiavaju u fizicke.

Predavanje XI - 18. maj 1924. godine 154

Bi6a duhovnog sveta i uloga koju ona igraju u Ijudskoj karmi. Covekove veze sa bi6ima carstva prirode i sa visim hijerarhijama duhovnih bi6a. Kamicki zahtevi i karmicka ispunjenja. Bezrodenost i besmrtnost. Savremena pamet i njena nesposobnost za davanje potpore u kasnijin1 zivotnim godinama. Konkretna stvarnost covekovog odnosa prema visim hij erarhijama.

Predavanje XII - 29. maj 1924. godine 169

Uticaj i hijerarhija i odrazi planetarnih bi6a u ljudskom zivotu. Imaginativna i inspirativna spoznaja. Zivot posle smrti u planetamim sferama. Razradivanje karme u zajednici sa visim duhovnim bi6ima. Volter, Elifas Levi. Viktor Igo.

Predavanje XIII - 30. maj 1924. godine 181

Razumevanje karmickih veza zavisi od uvida u one sto se dogada u svetu iza covekove obicne svesti, prema tome od natculne spoznaje. Pregled zivotnog tabloa. U imaginativnom i inspirativnom saznanju covek jos uvek ostaje u fizickom telu. Fizicko telo kao nosilac duhovnih bi6a. Karmu oblikuju bogovi koji deluju u coveku. Sloboda se stice kroz razvoj duse svesti Ljudska sudbina stvar bogova. Mirno prihvatanje 'Sudbine podstice snazne duhovne impulse. Prizori iz Misterijskih drama Rudolfa Stajnera.

KC

IN]

P re

Du nat, sve

Pre

OS( Dul opa ukl d02 mlS

spa nan

m al

Pre

Gn vez

pnf slic Sun hije .

mlS

hUe Coy rito. sve1

KOSMICKI OBLIK KARME I POSMATRANJE INDIVIDUALNIH KARMICKIH VEZA

Predavanje XIV - 4. jun 1924. godine 192

Duhovska misao kao osecajna osnova pojlna kanne. Opazanje natculnog u koslnosu. Plavetnilo neba, konfiguraeija zvezdanog svetla, duhovno Jastvo.

Predavanje XV - 22. jun 1924. godine 206

Osecaj odgovornosti u odnosu na saopstenja iz duhovnog sveta. Duhovna nauka i pisanje biografija. Kako i gde vise gledanje opaza kannu koja radi u zivotu coveka? Dela dana se preslazu, uklapaju u karmu tokom spavanja. Tokom spavanja covek ima dozivljaje secanja sopstvenih zivota na Zemlji. 1za kosmickih misli zive hijerarhije isto kao sto nase bice zivi iza nasih spomen-misli. Karma se nalazi u "delovima" kosmosa koji su nam odredile hijerarhije koje posmatraju nase prethodne zemaljske zivote.

Predavanje XVI - 27. jun 1924. godine 218

Grupe ljudskih dusa povezane kannom. Dogadaji prirode u vezi sa karmom covecanstva. Uticaj kanne na spoljasnju prirodu u vulkanskim erupeijama, zemljotresima, poplavama i slicnim pojavama. Rad bica Druge hijerarhije iza Sunea i kroz Sunee. "Ponocno Sunee". 1z sveta Druge hijerarhije Treca hijerarhija radi na nama tokom spavanja kroz tragove nasih misli ostavljenih u eterskom telu. U tkanje i delovanje Druge hijerarhije ulazi Prva hijerarhija. Ove dye hijerarhije se bave covekovim astralnim tel om i Ja. Slika inieijaeije u obredu i ritualu. "Pravi ritual nastaje kao kopija dogadanja u duhovnom svetu".

Predavanje XVII - 29. jun 1924. godine 230

Poslnatranje karnle sa stanovista istorije sveta. Drustveni sistelni stvarani pod uticajeln materijalistickog Inisljenja. Elelnentarni i civilizacijski dogadaji. Arilnanski i luciferski uticaji ulnesani u dela bogova stvorena za Ijude. Razlika u karmickiln posledicanla usled prirodnih katastrofa i civilizacij skih katastrofa. Meseceve snage zaostale u Zemlj i pokrenute i koriscene od strane arimanskih sila. Prirodne katastrofe vode do unosenja zemaljskog elementa u duhovne svetove. Karmicke posledice prirodnih katastrofa i katastrofa proizvedenih civilizacijom su pojacanje intelektualnih sposobnosti i volje u sledecem zemaljskom zivotu. Kroz zabludelosti civilizacije luciferski element je posle smrti prenosen u duhovni svet, delujuci u svetu kao tama, od cega Ariman ima koristi. Zemljotresi, vulkanske erupcije itd. Dobri bogovi vracaj u ljudske sudbine na pravi put. Sudbina [judi je protkana sudbinom bogova. Znanje 0 karmi je sveto tlo duha gde mi posezemo za rukama bogova.

***

san

kOf

san

ski. Tre mn( svaJ okn ink: rodt ose<

prec nas

neol sam

nekc delu dec

znan

bio I masi Evre Karl Istok ska ~

I Han

Domah, 6. april 1924. godine

NastavieelTIO sa naSilTI ~roucavanjem katme. Pokazao sam yam kako dusevni ilTIpulsi ljudi deluju i kako se sire, takoreei, od jednog zemaljskog zivota na drugi, tako sto ljudi sami prenose plodove ranije epohe u kasniju.

Ovakva jedna misao se ne sme prihvatiti sarno teoretski. Ona bi trebalo da ovlada samim vasim srcem i dusom. Trebalo bi da oseeamo da smo svi mi koji smo sada ovde, vee mnogo puta bili prisutni u zemaljskom postojanju i da smo u svakom zivotu primili kulturu i civilizaciju koja nas je tada okruzivala. Mi smo je uneli u nase duse i preneli u sledeeu inkarnaciju, posle duhovnog rada na njoj izmedu smrti i novog rodenja. Sarno ako na ovaj nacin gledamo unazad mi se stvamo oseeamo kao deo covecanstva.

Da bismo mogli da to osetimo, da bismo u narednim predavanjima mogli da predemo najos intimnija pitanja koja ce nas uveriti u stvame posledice karmickih veza, nasao sam da je neophodno da iznesem konkretne primere. Ovim primerima sam pokusao da yam pokazem kako posledice onoga sto je neko doziveo u proslim vremenima postoje i nastavljaju da deluju u sadasnjost, jer sve ono sto je dostigao i doziveo postaje deo njegove karme.

Govorio sam, na primer, 0 Harunu al Rasidu,l tom znamenitom sledbeniku Muhameda iz vm i IX veka, koji je bio predstavnik jedne izvanredne kulture koja je daleko nadmasivala sve sto se moglo tada naei u Evropi. Kultura koja je u Evropi postojala' u to vreme - a to j e bilo vreme vladavine Karla Velikog - bila j e izuzetno primitivna, dok se tame na Istoku, na dvoru Haruna al Rasida sakupilo sve ono sto je azijska kultura, koju je Evropa oplodila, mogla da stvori. Plodovi

I Harun al Rasid, 766-809. Bagdadski kalif.

1 1

grcke kulture i drevne orijentalne kulture nalazili su se u gotov svakoj oblasti zivota i znanja. Arhitektura, astronomija (u obliku u kakvOlTI se upraznjavala u to doba), filosofija, misticizaITI, razne umetnosti, geografija, poezija - sve ove grane kulture cvetale su na dvoru Haruna al Rasida.

Harun al Rasid je oko sebe okupio sve najbolje 5to je u Aziji postojalo u to vreme. Uglavnom su to bili ljudi koji su bili obucavani i obrazovani u skolama inicijacije. Dozvolite mi da pomenern jednu od ovih licnosti sa dvora Haruna al Rasida. (Orijent je takode dostigao sopstveni Srednji vek.) Ova licnost je mogla da primi, na jedan pre svega intelektualan naciD, cudesno bogatstvo duha koje je bilo preneseno u njegovo vreme iz dalekih, proslih vremena. U jednon1 mnogo ranijem periodu on je bio posvecenik.

Dakle, kao sto san1 yam rekao, lako je moglo da se dogodi da se licnost koja je bila posvecena u prethodnom vremenu ne pojavi kao takva u sledecoj inkamaciji, zato sto je primorana da se prilagodi telu koje joj stoji na raspolaganju i prilikama u obrazovanju toga vremena. Ipak, ona u sebi nosi sve ono sto je stekla i dozivela tokom svog zivota kao posvecenik.

U slucaju Garibaldija,2 videli smo kako je, postavSt neka vrsta vizionara u svom zivotu volje, predajuci se okolnostima neposredne sadasnj ice, proziveo sve ono sto je nekada bio kao irski posvecenik. Videli smo da je, dok je ucestvovao u dnevnim dogadajima, u sebi nosio impulse koji su imali sasvim drugacija svojstva od onih koje bi neki obican covek mogao da stekne u svom vaspitanju i okruzenju. U Garibaldiju je jos uvek bio delatan impuls njegove irske inicijacije - bio je tu odmab ispod povrsine. I kada biGaribaldija zadesio neki udarac sudbine iIi posebno iskustvo, izbilo bi u njemu, U obliku

jmagjnacija~ sve ono sto je sa sobom nosio iz svog zivota irsk posvecenika.

2 Duzepe Garibaldi (Giuseppe Garibaldi), 1807-1882. Rodoljub i borae 11 ujedinjenje Italije i njeno oslobodenje od strane vladavine.

12

11101

greke kulture i drevne orijentalne kulture nalazili su se u gotovo svakoj oblasti zivota i znanja. Arhitektura, astronolTIija (u obliku u kakvOlTI se upraznjavala u to doba), fi ~osofija, mistiCiZalTI, razne umetnosti, geografija, poezija - sve ove grane kuhure cvetale su na dvoru Haruna al Rasida.

Harun al Rasid je oko sebe okupio sve najbolje sto je u Aziji postojalo u to vreme. Uglavnom su to bili ljudi koji su bili obueavani i obrazovani u skolalna inicijacije. Dozvolite mt da pomenem jednu od ovih lienosti sa dvora Haruna al Rasida. (Orijent je takode dostigao sopstveni Srednji vek.) Ova lienost je mogla da primi, na jedan pre svega intelektualan naein, eudesno bogatstvo duha koje je bilo preneseno u njegovo vreme iz dalekih, proslih vremena. U jednom mnogo ranijem periodu on je bio posvecenik.

Dakle, kao sto sam yam rekao, lako je moglo da se dogodi da se lienost koja je bila posvecena u prethodnom vren1enu ne pojavi kao takva u sledecoj inkarnaciji, zato sto je primorana da se prilagodi telu koje joj stoji na raspolaganju i prilikama u obrazovanju toga vremena. Ipak, ona u sebi nosi sve ono sto je stekla i dozivela tokom svog zivota kao posvecenik.

U slueaju Garibaldija,2 videli smo kako je, postavsi neka vrsta vizionara u svom zivotu volje, predajuci se okolnostima neposredne sadasnjice, proziveo sve ono sto je nekada bio kao irski posvecenik. Videli smo da je, dok je ueestvovao u dnevnim dogadajima, u sebi nosio impulse koji su imali sasvin1 drugaeija svojstva od onih koje bi neki obiean eovek mogao da stekne u svom vaspitanju i okruzenju. U Garibaldiju je jos uvek bio delatan impuls njegove irske inicijacije - bio je tu odmah ispod povrsine. I kada bi Garibaldija zadesio neki udarac sudbine iIi posebno iskustvo, izbilo bi u njemu, u obliku

jmagjI1acjja~ sve ono sto je sa sobom nosio iz svog zivota irskog posvecenika.

2 Duzepe Garibaldi (Giuseppe Garibaldi), 1807-1882. Rodoljub i borae za ujedinjenje Italije i njeno oslobodenje od strane vladavine.

12

pos

koji' .

1111p ziv( al F pen nes( kult nos1 dvo:

kasr Je pl daljc sto :l mne

Ven ono

pOJa

aZIJ~ dela misl

Han je bi se u

reka raskl Bejk nau~

3 Fral cata,

Tako je oduvek bilo, a tako je j danas. Covek J110Ze bitj posveeenik u izvesnoj epohi, ali posto u nekoj kasnijoj epohi mora da koristi telo koje nije sposobno da prilni sve impulse koji zive u njegovoj dusi, on ne izgleda kao posveeenik. Ipak, impuls inieijaeije deluje u njegovoln radu iIi u odnosilna u zivotu. Tako je bilo i sa licnoseu koja je zivela na dvoru Haruna al Rasida. On je nekada bio posveeenik na vrlo visokom ' stepenu. Citav sa.drzaj svoje ranije inieijaeije nije mogao da prenese u spolja vidljivi oblik, ali je ipak blistao u toj orijentalnoj kulturi VIn i IX veka. Bio je organizator, takoreei, svih delatnosti, nauka i umetnosti, koje su proucavane i upraznjavane na dvoru Haruna al Rasida.

Vee smo govorili 0 tome kakav je bio put kojim je u kasnijim vremenima prolazila licnost Haruna al Rasida. Kada je prosao kroz dveri smrti u njem u je ostala potreba da prenosi dalje na zap ad arabizan1 koji se vee sirio u tom praveu. I, kao sto znate, Harun al Rasid, cije je polje interesovanja obuhvatalo mnoge umetnosti i naoke, reiilkarnirao se kao lord Bejkon od Verulama,3 cuveni refonnator modeme filosofIje i nauke. Sve one sto je bilo u okviru interesovanja Haruna al Rasida opet se pojavilo, na zapadnjacki nacin, u Bejkonu.

Duhovni put vodio je Bejkona iz Bagdada, njegovog azijskog doma, do Engleske, a odatle se Bejkonovo naucno dele prosirilo Evropom vecom silinom nego sto se to inace- . misli.

Nakon sto su prosli kroz dveri smrti, ove dye licnosti, Harun al Rasid i njegov veliki savetnik - izuzetna licnost koja je bila visoki posvecenik u ranijim vremenima - razdvojile su se u cilju nastavljanja zajednickog dela. Kao sto sam yam rekao, sam Ramn al Rasid, koj i je nekada uzivao veliku moe i raskos, izabrao je put koji vodi ka Engleskoj, gde je kao lord Bejkon od Verulama, obavio sve one sto znamo da jeste za nauku, za podrucje saznanja uopste. Druga dusa, dusa coveka

3 Fransis Bejkon (Francis Bacon), 1561-1626, cuvar Velikog drzavnog pecata, lord kancelar, baron od Verulama.

13

ttAn.ttfJ. ilL I\.~D l1.(k~ u~ rU;""~7A.lL(.,..A 1 1J4~ ~O-C.O ~ ~.cV) ~ l.u\ ~c/) I t~ IMkAflI...t(tU\ U- l? 1.,. . LL 1.(r..J) tJ.(M SultQil / t Z{/Vi:-O.!\: ~

r>~1A. (t H.ft.ll",jI1 ,tJ4.lillfo-/f!Vl k"t!40~ ~ Fi.tJ.Cl~!lr~ 4k1.l l.o"- 1>~~-() ti l ?- 0 c~hS:Cc.cz. ~ PtlM..O~ I" '11.' ~L S ~ '"..

.'l..t ~ /,

J.. ~ko~ to\-t~v.\ CdD :l '-'- q ( J)Jtt.W ~JUJ1 ro~oc.t-t({._ HAf\.t.tM t'll- It't"l'j)~ i'\lU ~~ tl~ t;IQ 'J~l.. l U.f !J)1L(.">;:I'-\I1:A:~ ( g'\[)~(o.({S/Yt"'0>~ !If'l... vC&.(.(c:i',.{"c-J.S1\J1i

1'1.2. ll~~TI-I IH7J , eM" /-(0 5"n.. ~ ('; ').,.. PIU)~ "f'-.G" 'f)( >If. I~c..~~r-t, ~It~ u. It T:;L' I u.ro \I~t..(l.(.. hl..rc:.... ' G,..-.4lk \ 't, ..n~c. t\(/ ({OV'",a.{or,"," f)~t.tft:.,D flk'1 tlt~ei.. f,.'2.-?lc.tJtlll .

Ovde vidite poredana tri zenlaljska zivota od znacaja; salno proucavanjeln znacajnij ih inkarnacija Inoze se nauciti kako da se prouce one lnanje vazne i da konacno pocne da se shvata sopstvena karIna. - Tri znacajne inkarnacije slede jedna drugu. Prvo, vidilno onu istu individualnost koja se kasnije pojavljuje kao Amos Komenski daleko u Aziji. Vidimo ga kako u starim misterijama prima svu mudrost koju je posedovala Azija u davnim vrelnenima; vidimo ga kako to prenosi u sledecu inkarnaciju ziveci na dvoru Haruna al Rasida, kako tame postaje veliki organizator i administrator svega onoga sto je cvetalo pod pokrovitelj stvom i zastitom Haruna al Rasida. Zatim se ponovo pojavljuje, ovoga puta iduci, takoreci, u susret Bejkonu, koj i je reinkamirani Harun al Rasid. On ga srece u evropskoj kulturi gde deluju impulsi, koje su obojica podstakla.

Ono sto sada govorim, dragi moji prijatelji, od velikog je znacaja. Ukoliko proucite pisma koja su napisana i koja grade, takoreci, put od Bejkona prema Komenskom - prirodno, da oni to rade na zamrsen nacin, kao sto je slucaj i sa danasnjim pismima! - ako proucite pisma koja su razmenjivali bejkonovci, odnosno ljudi koj i slede bejkonovsku kulturu i sledbenici skole Komenskog, m udrosti Komenskog, moci cete da raspoznate u pisanju i odgovorima na ova pisma, onaj isti dogadaj koji sam skicirao.

Pisma koja su putovala od zapada prema istoku i od istoka prema zapadu predstavljaju zivo slivanje dveju dusa koje se srecu na ovakav nacin, nakon sto su same polozile temelje za svoj susret onda kada su na istoku zajedno radile tokom VIII i IX veka. Sada se ponovo spajaju, da bi opet zajednicki radile. Ovog puta one deluju sa suprotnih strana, ali nista manje skladno.

Ovo je nacin na koji bi istorija trebalo da se proucava da bi se stekao uvid u delovanje ljudskih snaga i uloge koje one . .

IgraJU u nJoJ. Uzm imo sada drugi slucaj. Dogodilo se da sam zbog

izvesnih okolnosti obratio paznju na odredene dogadaje koji su se odigrali na podrucju koje bismo danas nazvali severoistokoln

15

moei da objasnim mnoge stvari koje su kod zivotinje slicne biljci, ali nikada neeu moei da objasnim ono sto se javlja u zivotinji kao kretanje i oseeaj.

Pretpostavimo da posmatram neku zivotinju 20. juna. Uzroke njenih oseeaja neeu pronaei cak ni ako toga dana istrazujem sve prostore Z emlje i izvan Zemlje. A neeu ih naei ni u maju, ni u aprilu...

Moderna nauka cak i oseea da je to tako. Stoga objasnjava nesto sto se najmanje moze tako objasniti, recju "nasledivanje". To je "nasledno". To dolazi od predaka. -Naravno da ne objasnjava sve na taj nacin (to bi bilo previse groteskno), ali za mnogo toga kaze da je to jednostavno "nasledno".

Sta to znaci? U krajnjoj liniji pojam nasleda svodi se na sledeee: sve ono sto nalazimo kod zivotinje, svi njeni mnogostruki oblici, potencijalno su sadrzani u zametku u majci zivotinji. To je say trud moderne nauke. Ona proucava vola spolja u svim njegovim mnogobrojnim oblicima, a onda kaze: vo nastaje iz zametka. Tu su vee prisutne sile koje kada potpuno sazru i razviju se, daju vola. Prema tome, zametak je izuzetno komplikovana tvorevina. Morala bi zaista biti izuzetno komplikovana, ta klica-jajasce kod vola, jer bi u njoj moralo da se sadrzi sve ono sto sabija i oblikuje, prevree i obree i deluje tako da majusna klica postane vo sa svim onim sto ide uz njega.

Medutim, mozete prevrtati i obrtati (a postoje mnoge teorije - teorija evolucije, teorija epigeneze itd.) ali, kako god da okreeete, u sustini morate da zamislite zametak, jajasce, kao nesto izuzetno komplikovano. A tamo gde se sve svodi na molekule, koji bi trebalo da budu izuzetno komplikovano sacinjeni od atoma, tu su ljudi skloni da klicu predstave kao neki kompleksni molekul. Ali se ovo, dragi moji prijatelji, ne slaze cak ni sa fizickim posmatranjem.

Postavlja se pitanje: da Ii je zametak stvarno molekul, odnosno vrlo komplikovan organizam? Njegov neobiean 16

lAt\ \JL'~~ II.. fIl..ttKtAJ.jl'J).,t i'll/lo bOO~/) i,dV>,U 6ft V11,...IU!)1 II1-tf'f('U1 . ILl) t!J#{ )~ .. . .. l.CVl,..tI.l.~" '1'-\l.tc) (),..t '~t~,i.. ~~ 1 (\...>:01> tJ ~ t.') ~ t !I,.l.u".., .tfl ~"If. I 1.0\11\'11 Ll..A..,-.... I'A"'71v ~l1l,vcl\ !1hI>" 'k-V)HI!).

i(. I1U III ,,~.w, '" -\, . n . I.A.JI", "'"o'l.\ I"II\I\.Ul,"" 'l.. t..~ f:'t(h(eH. ~~'HS ~ , bhfO,.cO Ubi ..... 1. 1'i INIA",.U stvari, posednik koj i je bio .s n svoj e ilnb ine, oj i

je od gospodara velikog imanja postao klnet, Inanje-vise rob,

ispunio je ostatak svog zivota - onoliko koliko nije bio prisiljen

da posveti radu - kovanjeln planova za povratak svoje ilnovine.

Mrzeo je coveka koji mu je to sve oteo.

Vidite, kada su te dye licnosti prosle kroz dveri smrti, ucestvovale su u svemu sto se moglo doziveti od tog vremena u duhovnom svetu izmedu smrti i novog rodenja i opet su se vratile u XIX veku. Covek koji je izgubio svoj dom i unovinu i koji je postao neka vrsta roba, pojavio se kao Karl arKs,7 osnivac modernog socij alizma a covek koj i mu je oteo imanJe pojavio se kao njegov prijatelj E nge.ls.S Dela koja su ih dovela u sukob preobraZena su tokom dugog putovanja izmedu smrti i novog rodenja u teznju i nagon da izravnaju i poprave sve one sto su jedan drugom ucinili.

Procitajte sarno sta se dogadalo izmedu Marksa i EngeIsa, obratite paznju na Marksov narociti duhovni sklop i prisetite se u isto vreme onoga sto sam yam rekao 0 odnosu ove dye licnosti u VIn i IX veku i videcete da ce nova svetlost obasjati svaku recenicu koju su Marks i Engels napisali. Necete pasti u iskusenje da sarno apstraktno kazete: ova stvar je u istoriji odredena ovim uzrokom, ona druga nekirn drugim uzrokom. Pre cete videti 'ljude koji na takav nacin prenose proslost u drugo doba i mada to izgleda sasvim drugacije, tu nesumnjivo postoji odredena slicnost.

A sta se drugo moglo ocekivati? Kada su se u VIn i IX ~u Ijuai' oKupljaii ,!1oc.u oko vatre u .sumi,.4rug~9.ije sp govofili nego sto je to bio obicaj u XIX veku, kada je ziveo Hegel,

~ . . ',MOf"

kada su se stvari dijalektic~i res~vale. Pokusajte, ~pak, da zamishte sumu u severoistocnoj Francuskoj u IX veku. Tu sede za

-' - ,... _ IOf ... -. - . - ,

verenici, sipajuci ~Ietve, psuJuci n~ jeziku toga doba. Prevedite

7 Karl Marks (Karl Marx), 1818-1883. Teoreticar socijalizma i jedan od

pokretaca internacionalnog radnickog pokreta.

8 Fridrih Engels (Friedrich Engels), 1820-1895. Uz Karla Marksa jedan od

najznacajnij ih teoreticara socijalizma.

17

l

i

to na lnatelnati

Pored toga Hausner je ilTIaO izvanredne brkove - u mojoj autobiografiji niSalTI hteo da lllaziin u sve ove detalje ~

~ i on je ilnao obicaj qa sve sto kaze proprati, takoreci, svojill1 brkovilTIa, tako da su njegovi brkovi izvodili neku vrstu euritml e onih reci kojilna bi zasipao svoje protiY-nike!

Bila je to ZanilTIljiva slika. Zamislite to ovako: krajnja Ievica, levica, centar, ceski klub (kako se nazivao), a onda krajnja desnica, poljski klub. Tu se nalazio Hausner, a tamo krajnje leva njegovi protivnici. Tamo su svi oni bili.

Zanimlj ivo je da je Hausner sto se tice okupacije Bosne, bio na austrljskoj strani i dobijao je gromoglasne aplauze od levice. a a je, kasnije, govorio 0 izgradnji Arlberske pruge, najzesce protivljenje je dolazilo sa iste strane, od krajnje levice. Situacija je ostala takva u vezi sa svim sto je on kasnije gOVOflO.

Mnoga upozorenja i predvidanja Ota Hausnera iz sedatndesetih i osamdesetih su se, medutim, obistinila. Ovih dana bismo cesto mogli da se osvrnemo na ono sto je nekada govorio Oto Hausner.

No, u skoro svakom Hausnerovom govoru pojavijivala se izvesna stvar koja me je, izmedu ostalih, ne tako znacajnih detalja iz njegovog zivota, privlacila da istrazim tok njegove kanne. Oto Hausner skoro da nije nikada drzao govor a da ne bi

" izrekao, kao uzgred, neku vrstu hvalospeva Svajcarskoj. Ne-ere stano je postavljao Svajcarsku za ugled Austriji. Kako se u Svajcarskoj tri nacije dobro slaZu, kako je njihov odnos primeran; on je hteo da se trinaest nacija u Austriji ugledaju na Svajcarsku i da zajednicki zive u istoj federalnoj slozi kao te tri nacije u Svajcarskoj. Stalno bi se vracao na tu temu. To je bilo sasvim neobicno.

U Hausnerovim govorima bilo je ironije, humora, 10

"

gike - ne bas uvek, ali vrlo cesto - i hvalospev Svajcarskoj. Bilo je sasvim jasno da je ovaj hvalospev nastao iz cistog osecanja simpatije i da ga je taj osecaj cvrsto drZao. On je zeleo da te stvari kaZe. Stavise, on je znao kako da svoj govor sroci tako da se niko ozbiIjno ne uvredi iIi naljuti, izuzev grupe nemackih Iiberala levicara.

19

Bilo je vrlo Zanilllljivo pOS111atrati kako bi, nakon sto bi neki neillacki levicar-liberal zavrsio svoj govor, Oto Hausner ustao da IllU odgovori i kako lle bi ni za trenutak skrenuo pogled svoga oka sa lllonoklolll sa levog krila dok bi sipao neverovatnu bujieu grdnji i poruga po njillla. Bilo je medu njima vaznih i uglednih ljudi, ali on nikoga nije stedeo. No uvek je postojala sirina u svemu sto bi rekao jer je on bio jedan od najobrazovanijih clanova austrijskog Rajhstaga.

Karma takvog jednog coveka moze stvamo da pobudi interesovanje. Krenuo sam od njegove strasti za neprestanim ponavljanjem hvalospeva Svajearskoj i od cinjeniee da je j~om u govoru, koji je posle toga stampan u vidu brosure Nemci i nemacko carstvo~ sabrao beznacajno, ali opet u isto vreme genijalno, sve ono sto bi se moglo reci u korlstNemaea, a protiv nemackog earstva. Taj govor, koj i je odrzao ranih osamdesetih, bio je velicanstveno prorocki i u njemu je, takorec i, sravnio sa zemljom nemacko earstvo, govoreci mnoge ostre stvari na njegov racun, nazivajuci ga upropastiteljem i unistitelj em pravog bica i prirode Nemaea. To je bila druga stvar - ta neobicna "ljubeca mrznja", ako tako mogu da kazem i "mrzeca ljubav" za Nemee i za nemacko earstvo.

Treca stvar u Hausnerovim govorima, bilo je izuzetno interesovanje za Arlberski tunel ili plan 0 izgradnji zeleznicke pruge od Austrije do Svajearske, kako bi se na taj nacin Srednja Evropa povezala sa Zapadnom. Naravno da je on i ovde uneo svoje s1avopojke Svajearskoj, zato sto je ta zeleznicka pruga trebalo da vodi do Svajearske. Medutim, kada je govorio 0 ovoj zeleznickoj pruzi - iako je njegov govor bilo jako zabiberen, mada na delikatan nacin - ilnao se osecaj: ovaj covek sve to zasniva na teznjama i sklonostima koje je morao steci na nekakay izuzetan nacin u prethodnom zivotu.

U to vreme su svi govorili 0 ogromnoj koristi koju ce evropska eivilizaeija imati od saveza Nemacke i Austrije. U isto to vren1e Hausner je izlagao u austrijskom parlamentu svoju ideju 0 Arlberskoj zeleznickoj pruzi. On je izlagao ideju - a prirodno je da su i ostali trubili 0 tOIlle - da Arlberska zeleznicka

prug. Aust delu, Aust teski da in u At PricE odlic da pI

Hau~ Galu grupl da u' prosi nasn

g enT nae

VH p ron: z etnc

p rem k oja ziv01 meta zastl narol .Imac vrerr-hrise-na d o.\'c

10 Sv. ban),

L

20

pruga n10ra da se gradi, zato sto drzava kakvon1 je zan1isljao Austrjju, koja ujedinjuje trinaest naroda po svajcarskolll InOdelu, n10ra in1ati izbor svojih saveznika; kada joj to odgovara Austrija ilna Nelnacku, a onda ona takode Inora da in1a strateski put od Srednje Evrope na Zapad, tako da kad zazeli moze da ima Francusku kao saveznicu. Prirodno, kada se u to vreme u Austriji iznosilo takvo misljenje, dobijao se jasan odgovor! Prica se da je Hausner bio dobro izriban! Medutiln, bio je to odlican govor, dobro zabiberen i ostar. A i taj govor, molim vas da primetite, ukazivao je na Zapad.

Povezuj uci ove tri stvari, otkrio sam da je licnost Ota Hausnera lutala Evropom od Zapada ka Istoku u vreme kada su Galus i Kolumbanus lO putovali u istom pravcu. On je krenuo sa grupom Ijudi koja je, podstaknuta irskim posvecenjem, zelela da uvede hriscanstvo u te oblasti. Zajednicki cilj im je bio da prosire hriscanstvo na Istok. Na tom putu, negde u okolini danasnjeg Alzasa, on je bio izuzetno privucen ostacima drevnog germanskog paganizma, secanj ilna na stare bogove, starim nacinom bogosluzenja, likovima i kipovima bogova koje je tu pronasao, a i u Nemackoj i Svajcarskoj. Sve je to na njega izuzetno duboko uticalo.

Posle toga se u njemu, s jedne strane, razvila ljubav prema nemackom bicu a, s druge strane, razvila se protivsila, koja je dolazila iz osecaja da je otisao predaleko u tom proslom zivotu. On je pretrpeo mocnu unutrasnju promenu, unutrasnju metamorfozu i to se pokaza10 u svestranim stanovistilna koja je zastupao u kasnijoj inkarnaciji. Mogao je da prica 0 nemackom narodu i kulturi i 0 nemackom Ca(SNuJ .

obuzetost SvajcarSk0J11, stoga njegova obuzetost izgradnjon1 zeleznieke pruge u p ravcu Svajcarske. Cak i njegov spoljasnji izgled nije odavao Poljaka. San1 Hausner je neprestano ponavljao da on uopste nije fiziekiln poreklom Poljak, vee salno kulturom i vaspitanjem, da njegovim venama teee nelnaeka krv. On je iz svog prethodnog zivota doneo teznju da gleda prema oblasti u kojoj je jednom bio, dok je pratio sv. Kolum sn banusa i sv. Galusa odluean da siri hriscanstvo, ali gde ga je 0\ umesto toga osvojila stara nemacka religija i kultura. I tako se da dogodilo da se on potrudio, takoreci, da se ponovo rodi u po pr rodici koja je imala vrlo malo poljske krvi, daleko od zemlje u ke kojoj je ziveo u svom prethodnom zivotu, daleko od nj e, ali oc opet eeznjivo gledajuci na nju. to

To su primeri, dragi moji prijatelji, koje sam danas sa sa varna zeleo da razmotrim, da bih yam pokazao kako je cudan i cil neobican put karmickog razvoja. U sledecem predavanju osvr Ni nucemo se na naein na koji se dobro i zlo razvijaju kroz cove d a kove inkarnacije i kroz tok istorije. Proucavajuci na ovaj nacin vaznije i znacajnije primere koje srecemo u istorij i, moci cemo da osvetlimo odnose koji pripadaju svakodnevnijem zivotu.

de zi

is1 ze

D bi pI 01 0< kl A tr; st g(

22

Domah, 12. april 1924. godine

Bice malo teze nastaviti od onog istog mesta na kome smo stali u poslednjem predavanju dosad, zato sto su danas ovde mnogi prijatelji koji su tek dosli. Opet, mala je mogucnost da ponovo krenemo od pocetka, zato sto mnoge stvari koje prethodna predavanja sadrze moraju da se upotpune. Prijatelji koji su tek dosli morace da prihvate objasnjenje da ako se neka od nasih danasnjih posmatranja pokazu teskim za razumevanje, to je zato sto su povezana - unutrasnje, mada ne i spoljasnje sa prethodnim predavanjima. Za Uskrs cemo odrzati poseban ciklus, ali danas moram da nastavim sa onim sto smo zapoceli. Nismo ocekivali tolike prijatelje u ovo vreme, mada moramo da kazemo da smo srecni sto su dosli.

Dakle, govorili smo 0 odredenim karmickim vezama ne zato da bismo otkrili nesto senzacionalno u nizu zemaljskih zivota koje smo proucavali, vee da bismo korak po korak dosli do zaista konkretnog razumevanja sudbinskih veza u Ijudskom zivotu.

Opisivao sam uzastopne zemaljske zivote odredenih istorijskih licnosti da bih prikazao ideju 0 delovanju jednog zemaljskog zivota na sledeci - a to nije laka stvar.

Stalno se mora isticati da je od Bozicnog zasedanja u Dornahu, antroposofski pokret krenuo novim pravcem. 0 tome bih zeleo da kaZem nekoliko uvodnih reci. Vi znate, dragi moji prijateIji, da se od 1918. godine tezilo razlicitim stvarima u okviru Antroposofskog drustva. Poreklo tih teznji je sasvim odredeno. Kada je osnovano Antroposofsko drustvo, podstaknuti dubokim okultnim impuisom, zapitali smo se: da Ii ce Antroposofsko drustvo nastaviti da se razvija uz pon10c unutrasnje snage koju je u svojim cianovima do tada steklo? Postojao je sarno jedan nacin da se to proveri. Do tada sam ja, kao generalni sekretar, vodio nemacki ogranak, u cijem je obliku

23

I

'

antroposofski pokret postojao u okviru Teosofskog drustva. Sada je za lnene jedini nacin bio da vise ne upravljatTI Antroposofskiln drustv0111, vee da nadgleda111 kako ee se Drustvo razvijati iz sopstvenih snaga.

Vidite, dragi moji prijatelji, to je nesto sto se sasvim razlikuje od onoga sto bi se dogodilo da sam vee u vreme Bozienog zasedanja rekao da eu preuzeti vodstvo Drustva. Antroposofsko drustvo koje bih ja vodio, prirodno, bilo bi potpuno drugacije nego kada bi ga neko drugi vodio. Stavise, iz izvesnih dubljih razloga, Drustvo bi bilo vodeno bolje kada ga ja ne bih administrativno vodio. Mnoge stvari su mogle da se dogode da su govorila Ijudska srca - stvari koje su, u istinu, ostale neuradene iIi koje su cak i uradene, vrlo cesto uz otpor antroposofa.

Naravno, za vreme rata nismo imali prilike da nase snage razvijemo u svim pravcima. ~ako se dogodilo daje posle 1918. godine, stanje koje je prevladavalo islo na ruku onima koji su zeleli da rade ovo iii ono. Da sam tada rekao: "Ne, te stvari se neee raditi", onda bi se danas reklo: "Da se ovo iii ono dopustilo, mnogi poduhvati bi danas cvetali."

Upravo iz tog razloga su vode okultnih pokreta uvek imale obicaj da dopuste onima koji nesto zele da urade da to probaju i da vide sta iz toga moze da proizade, tako da mogu da se uvere iz samih cinjenica. Sarno tako mogu da se steknu uverenja. A tako je moralo biti i u nasem slucaju.

No, to je dovelo do toga da se od 1918. godine prema nasem pokretu toliko razvilo neprijateljstvo da je dovelo do sadasnjeg stanja stvari. Tako mi je, na primer, postalo nemoguee da drzim javna predavanja u Nemackoj.

Danas ove cinjenice nikako ne bi smele da budu skrivene od antroposofskog pokreta. Sa njima moramo jasno da se suocimo. Sve dok su okolnosti u koj ima radimo nejasne, neeemo napredovati. -

Kao sto znate na razne nacine se eksperin1entisalo u zelj i da se bude "stvarno naucan" - da tako kazemo. Sasvim razumljivo, sa stanovista karaktera onih kojih se to tice! Naravno

da pa. ka stv on

to! da

me

dn: rna

ele koj iii tili ca1 del ne~ tak pre iIi

.

ruJ sty

na~ ras

o t V ii

ras

nee

p ro

II V

24

da naucnici, koji su takode deo naseg Drustva, zele da postupaju naucno. Ali bas to uznenlirava nase protivnike. Kada iITI kaZeITIo: "Kao naucnici nlozemo da dokazenlo ovu iIi onu stvar" , oni istupe sa svim, takozvanim, naucnim tvrdnjama, a onda se, naravno, razjare. Ne bi trebalo da se zavaraValTIO sto se toga tice. Nista vise ne uznelTIirava nase protivnike od cinjenice da nasi clanovi govore 0 istim stvarima kao i oni, i to na isti nacin sarno - kao sto t i nasi clanovi cesto kazu - "sa malo antroposofije u tome". Bas zbog toga imamo toliko protivnika.

Takode, mi izuzetno gresimo ako gajimo iluziju da mozemo da pridobijemo sledbenike razlicitih religijskih zajednica govoreci iste iIi slicne stvari kao i oni, sarno opet "sa malo antroposofij e u tome" .

No sada, od Bozicnog zasedanja, jedan potpuno novi element mora da ude u sve sto se radi na polju antroposofije. Vi koji posmatrate nacin na koji se antroposofija predstavlja ovde iii onako kako je predstavljena u Pragu, pa u Stutgartu, primetili ste da impulsi koji sada deluju pokrecu nesto potpuno novo, cak i u odnosu na nase protivnike. Ako pokusavamo da budemo "naucni" u uobicajenom smislu te reci - kao sto su, na nesrecu, mnogi nasi clanovi pokusali - onda pretpostavljamo, takoreci, da je moguce uci sa njima u raspravu. Ali uzmite predavanja koja se sada odrzavaju ovde iIi predavanja iz Praga iIi neka predavanja iz Stutgarta - mozete Ii uopste da poverujete da bi moglo biti rasprave sa nasim protivnicima 0 ovim stvarima? Ocigledno je da ne mozemo da raspravljamo sa nasim protivnicima 0 ovim stvarima. Na primer, mozemo Ii da raspravljamo sa bilo kojim predstavnikom danasnje civilizacije o tome da se Muavijina dusa ponovo javlja u dusi Vudrou Vilsona?ll

Mi ne bi trebalo da ulazimo u bilo kakvu diskusiju iIi raspravu sa nasim pfotivnicima. Ako se u to upustimo to nas nece nikuda odvesti. Moramo da shvatimo da, sto se tice nasih prottvnika, stvari moraju da se svedu sarno na pobijanje kleveta,

II Vidi Knjigu I, predavanje X.

25

1

neistina i lazi. Ne Sn1elTIO da podlegnemo iluziji da se 0 OVilTI stvarilTIa moze raspravljati. One Inoraju da se sire sopstvenOlTI snagoln; 0 nj in1a ne SIne da se prosuduje puten1 dijalektike.

Kroz stay antroposofskog pokreta, kakav je od proslog Boziea, ovo ce se mozda sve vise shvatati, a i nase clanstvo ee to uvideti . Prema tOln e, antroposofsk i pokret ee zauzeti sledeci stay: neee se vise voditi briga ni 0 cemu drugom izuzev 0 onom sto zahteva sam duhovni svet.

Sa ovog stanovista sam pred vas postavio razlicita posmatranja karme. Oni koji su ovde prisustvovali iIi koj i su culi moje poslednje predavanje u Stutgartu, setiee se da sam pokusao da poka.zem kako su individualnosti koje su zivele u VIII i IX veku na dvoru Haruna al Rasida u Aziji i koje su nastavHe da se razvijaju posle smrti u razlicitim pravcima, odigrale odredene uloge u svojim novim inkarnacijama. U vreme Tridesetogodisnjeg rata (i malo pre toga) nalazimo, s jedne strane, individualnost Haruna al Rasida reinkarniranog u Englezu Bejkonu od Verulama, a s druge strane, velikog organizatora na dvoru Haruna al Rasida - koji tu nije ziveo kao posveeenik, vee kao reinkarnacija posveeenika - ponovo inkarniranog kao Amosa Komenskog, cije se polje delovanja nalazilo u Srednj oj Evropi. Iz ove dye struje mnogo toga se slilo u duhovni zivot novije civilizacije. Tako je u tom duhovnom delu

~ - savremene civBizacije Bliski Istok - kakav je. bio u vreme odmah posle Muhameda - ponovo ziv~o, s jedne strane kroz inkarniranog Haruna al Rasida, Bejkona od Verulama, a s druge strane kroz Amosa Komenskog, koji je bio njegov veliki savetnik.

U danasnjern predavanju zeleo bih da naglasirn sledeee: Ijudski razvoj se ne odvija sarno na Zernlji, vee i onda kada se covek nalazi izmedu srnrti i novog rodenja. Bejkon kao i Amos Kornenski, nakon sto su ucvrstili arabizarn u Evropi, takoreei, sa dye suprotne strane, ponovo su urnrli i presli u zivot izmedu srnrti i novog rodenja. Tu su boravili sa rnnogirn dusama koje su sisle zatiln na Zemlju posle njihovog vrernena. Dakle, Bejkon i Amos KOlnenski su posle svoje srnrti u XVII

26

S( A

.

dl rc dl OJ

o

Sl

U 0 '

k~ ze

N IT.

II:

II:

st 0 ] tr de m

tc

sl v(

(;\l\ Su..

k e,6. ')\.(.01{ (k~tLLt.H I'll n.~ Ih) , f1.kos, \.

,

*$~)-(~ ~'l:. u."T"' ....GVl~ ~" l'i tJ." ~cz.j)lA-c:>d4. \ i~lt...Ip'.,t..J\, d",lul J!,o\ Q"cz..k~p, l ') I'tu..oWI. f., tn.t>l. ~ D)~ I.. ~\:) t~ u.. H -t V' ..-lA . ......, , It- () W"'C. ~"-l ( lA.. "9 Ib~~ Otte-II\..I'\ -r'lO ~~ tVt~f.) .... M'i.. t:;>1r-O~~ L... IV'\H.L ":"~ ~ ~eOfll.ll!~A iov~1C I

do prave istine. Jer istina je u ton1e da je u vren1e kada su e 'kon Sekspir, Jakob Ben1e 12 i jos jedna osoba radili na Zelnlji, postojao posveeenik koji je stvarno govorio kroz svu cetvoricu. Stoga nj ihova slicnost, jer se zapravo sve svodi najedan izvor. Naravno, ovi ljudi koji se raspravljaju i svadaju, ne raspravljaju se 0 posveeeniku koji stoji iza svega toga, posebno zato sto se ovaj posveeenik - kao i rnnogi rnoderni posveenici - prikazuje u istorij i kao prilicno neugodna osoba. Ali on nije bio sarno to. On je bio licnost iz koje je proizlazila izuzetna snaga i kome stvarno treba da zahvalimo za Bejkonove filosofske radove, bas kao i za Sekspirove drame i za dela Jakoba Bemea, a takode i za radove jezuite Jakoba Baldea.13

Ako ovo imamo u vidu, onda moramo da vidimo u Bejkonu, na podrucju filosofije, pokretaca ogromne struje koja daleko seze u vremena posle njega.

Od svega j e najinteresantnije posmatrati sta moze da postane od duse koja je prozivela dva veka u zivotu izvan Zemlje, pod uticajem umrlog Bejkona. Moramo da obratimo paznju na nacin na koji je sam Bejkon ziveo posle smrti. Za nase proucavanje covekove istorije bilo bi, u stvari, vaZnije da posmatramo ljude, ne sarno do casa njihove sn1rti, vee i u njihovom zivotu posle smrti, kako nastavljaju da rade i deluju na one duse koje ee se posle toga spustiti na Zemlju. To se posebno odnosi na one cija su duhovna dostignuea velika.

Nema sumnje da ove stvari mogu donekle da budu sokantne za ljude sadasnjice. Tako se, na primer, seeam - ako smem da napravim digresiju - da sam nekom prilikom stajao na ulazu u zeleznicku stanicu u malom nemackom univerzitetskom gradu sa dobro poznatim doktorom 14 koj i se mnogo zanimao za okultizam. Oko nas je bilo mnogo ljudi. Ubrzo se zagrejao za svoju temu i iz tog odusevljenja mi je vrlo glasno

12 Jakob Berne (Jakob Bohme), 1575-1624. Nemacki mistik.

\J Jakob Balde (Jakob Balde), 1604-1668. Nemacki dramaticar,jezuita.

Pisao na latinskom.

14 Emil Siegel (Emil Schlegel), 1852-1935. Doktor homeopat.

, r

r ( n

E n

rc s;

ZJ

0 : n;

kc Iv rc tr V) zr

O~ n~

h< ra

sI= kr

m sll

Skl

28

15

rekao, tako da su I11nogi oko nas 1110gli da cuju: "Poklonieu vain biografiju Roberta Blull1a,15 ali to je biografija koja pocinje sa njegovon1 Slnrell." To je izgovoreno tako glasno, da se moglo videti iznenadenje na licima onih koji su stajali oko nas! Covek ne moze tek tako da kaze danasnjim ljudima: "Poklonieu yam biografiju coveka koja pocinje posle njegove smrti".

No, izuzev te dvotomne biografske knjige 0 Robertu Blumu, . koja ne pocinje od njegovog rodenja, vee od slnrti malo je uradeno na takvim biografijama. One obicno pocinju sa rodenjem i zavrsavaju se smreu; nema mnogo dela koja pocinju sa covekovom smreu.

Ipak, ono sto covek radi posle svoje smrti izuzetno je znacajno za stvarna zbivanja u svetu, posebno kada rezultate onoga sto je radio na Zemlji prenosi - prevedeno na duhovno na duse koje onda silaze posle njega. Ne mozemo da razumemo doba koje sledi neko drugo, ako ne posmatramo ovu stranu zivota.

Mene je posebno zanimalo da poslnatrmn one licnosti koje su bile u Bejkonovom okruzenju posle njegove smrti. Medu njima su bile licnosti koje su se kasnije rodile kao prirodnjaci, ali b ilo je i onih koje su postale istoricari. Ako posmatramo uticaj umrlog Bejkona na te duse, vidimo kako se ona vrsta materijalizma kakav je on utemeljio na Zemlji - on priznaje san10 istrazivanje culnog sveta jer, kao sto znate, sve ostalo je slnatrao "idolom" - prenesena u duhovno, preokreee u neku vrstu radikalizma. I tako su zaista, u samom sredistu duhovnog sveta, te duse primile impulse sa kojima su nastavile da rade na takav nacin, da posle njihovog rodenja, nakon sto su se spustile na Zemlju, ne pridaju znacaja bilo cemu sto nije konkretna cinjenica proverena culirna.

Sada eu govoriti u nesto pristupacnijem obliku, ali vas molim da ne uzimate moje reci bas doslovno, zato sto bi u tom slucaju bilo vrlo lako reei: "To je smesno!" Medu ovim dusama

15 Robet Blum (Robert Blum), 1807-1848. Poslanik za Lajpcig u Narodnoj skupstini .

29

*lkUv-ltLj'iI'i:.1.vlH/

L~IIt)PeLP f~'" (Lf\J.l,\A.\, Clle:. ;)~ r \'i..&'f't\u ' t J'lhl1.lI;t.. H .!> Of.! :)~ Pl6~ 1'qJ)'U.J--;;"'" r-t" ~1\~lH'. 'l.l"fI\.)~LtIH !)~\w'kCi#-l It'/)\ , " "l~ 4 /\ '

hVi~v\"ol \ b bl\41 ~~';)\" ~ til lD~ t..H tL{LlS ~ ~ i ~ t M. . \ \!) ~ -;) E. blo Pc'J)~ t,l.U c.~1l-- \ 1\1.\ ltll.)/(. /'I )",-C '\ C" \,}"""J) ~\ r--- IIV"I ' 1'\ \/l\.l..b'OtA..o !f\..C.~ I l>t...su . "'" c"OVO'J\. I j)1"~t..;,..u.:. t fLti..t. , 01 ~ t9 ~v..~ 1'V\ \.(..tn I 1:1'1 K t-Il t?HIOtll~, ' tOIl(M.1 1.

c

* u. \,\ , \)~t,.1AA.t 1'\1,,0 ')~ jV(!~n.tltl r''Z.ta.tll. I-\m'C.Jl. C) t.t '")'i., ~ ly)p4u-,,""'l fi1 .. ~~I\V"fJ.}1t &10 l"lrt...~. 0",.,. ,,1l...01tt-4Al-"rU')"\ L"~~ ~~ .!'~~t'-''' '11 Fl~U.\ l.c..ob f'f1iIL.!((.1:> #1. bas kao sto sn10 l1auc iIi da raZUITIenl0 111noge stvari uzil11ajuci U obzir ponovne zivote na Zelnlj i. U prilnerilna koje sanl nedavno postavio pred vas, pOlnatrali SI110 to cudesno delovanje od jedne inkarnacije do druge. Kao sto saln rekao, dajem ove primere da biste Inogli da razITIotrite na koji nacin covek moze da razlnislja 0 sopstvenoj karmi. Pre 110 sto se zadrzimo na nacinu na koji dobro iIi zlo - bolest iIi nesto slicno - deluju od jedne inkarnacije do druge, moramo prvo da naUCiITIO da sagledamo kako one sto se kasnije pojavljuje u duhovnom zivotu civilizacije, deluje od jedne inkamacije do druge.

Moram da priznam, dragi moji prijatelji, da je za mene jedna od najzanimljivijih licnosti u novijem duhovnom zivotu, u odnosu na njegovu kannu, bio Konrad Ferd inand Maje 18 Svako ko ga Q.oblize posmatra videce da njegovi najbolji rado i zavise od neobicne cinJenice, naime da je u citavoj njegovoj konstituciji postojala neka vrsta teznje Ja i astralnog tela da pobe nu iz fizickog i eterskog tela.

Kod Konrada FerdinaI?-da Majera javljaju se stanja bolesti, koja se skoro granice sa poremecenoscu uma. Ovo bolesno stanje sarno izraZava, u nesto ekstremnijem obliku, one sto je u zametku uvek bilo prisutno u njemu. Njegovo dusevnoduhovno tezi izlasku, odnosno drzi se fizickog i eterskog sarno vrlo slabom niti. U takvom stanju - kada se dusa i duh sarno vrlo labavo drZe fizickog i eterskog - javljaju se njegova najlepsa dela, mislim najlepsa njegova veca dela, a i neke od njegovih kracih pesama. Za Majerove najlepse pesme moze se cak reci da su nastale dok je bio delimicno izvan tela. Izmedu cetiri clana njegovog bica vladao je neobican odnos. Zaista je velika razlika izmedu takve licnosti i prosecnog coveka danasnjice. Kod prosecnog coveka ovog materijalistickog doba, obicno nalazimo vrlo cvrstu i jasnu vezu dusevno-duhovnog sa fizickim i eterskim. Dusevno-duhovno je duboko u fizickom i eterskom, sasvim je unutra. A li to nije bilo tako kod Konrada

18 Konrad Ferdinand Majer (Conrad Ferdinand Meyer), 1825- J898 . Svajcarski pesnik.

Fer VI1C

Je dul FeI sec Ka on

ne~ CU( VIr

kO' to Fe ve:

rat po

di ~ do Ita

nd ko ne

ne

o~ is1

da da kr K , pc sn d(;

32

*' hJl':JVt. ;)2- ~t~ 1,c.ttc.It-(L'"'t~ t.t'N) V.

~ ","'-bilk ol

*' k-t7 cz..n, LL t-kb W) ()':) I AJ. ~ f-( 1" CC-~ I r It 1I"":-~.,-vA. ~ r S,dC ec ~ t.t..t 1 f'cfV'. ~ S 'j" t.vv-t~ IU; Ci:. /LV! cc.. vt.. I.tftjT.,l) (\ ~ "Ii . '"Hn.J-t C,l M- () 'N> tt k-t '-l to ~~~..'r1.-l \ U"c I'f! P 'i. ~?l ~l' 1~'\>1.-~':'N.t Wh.t~'t.L"1L \.uA-~~

*~''''\M \l'1\.vIVtt. ~ c, .. ()til-")'U (l-It::'i'A. ~~ ~L ~IO IAl~1 tl..~ LvN> ~tI ~l":ll'. 'IJ..,.,r}, bld-lovr..Ht1 t N.T"'i...lfL~~A\\ tIJ)U~'

roman Konrada Ferdinanda Majera. PoslTIatrajuci Majera u oVOj~inkarnaciji, zaista nelTImTIO objasnjenje za njegovu cudnovatost, ako ne lTIOZen10 da UdelTIO u njegovu kanTIu. Zaista mOralTI skepticno da kaZelTI, jer nema podesnih reci, da zavidilTI IjudilTIa koji ga lakomisleno "raZUlTIeju". Dok nisam saznao za njegove inkarnacije, sve sto sam razumeo bilo je to da ga ne razun1em. Ta cudesna savrsenost forme, to unutarnje uzivanje u fonTIi, ta cistota forme, sva snaga i moe koja zivi u Jirg Jenacu~ taj neobicni licni i zivotni kvalitet u Svecu - treba biti mnogo povrsan pa misliti da se sve ovo razume. Pogledajte Majerovu divnu formu - u njoj ima jasnih linija, skoro strogih, ona je kao naslikana, a opet i nije. Tu zive mozaici Ravene. U Svecu zivi istorija koju je ova individualnost sarna prozivela, ali ju je prekrila dusevna izmaglica, a iz te izmaglice ona opet izranja u drugolTI obliku.

Trebalo bi znati: sve sto zivi u njegovom romanu 0 Graubindenu, u Jjrg Jenacu, prihvaceno je srcem i dusom zene, d5k u pokretackoj sili koja zivi u tom romanu, ponovo zivi junacina iz Tridesetogodisnjeg rata. Taj covek je bio, kao sto sam rekao, filister, ali je bio i junacina. I tako, sve ono sto a01azi iz prethodnih dozivljavanja na Zemlji, ozivljava ponovo na neobican nacin u Konradu Ferdinadu Majeru Sarno tada pocinjemo da ga razumemo. Sada mozemo sebi da kazemo: u starim vremenima Ijude nije bilo sramota da govore 0 duhovirna koj i se spustaju na Zemlju iIi 0 zemaljskim ljudima koji nastavljaju da deluju iz duhovnih svetova. Sve to mora ponovo da dode iIi covek nece prevazici svoj sadasnji pogled na svet, pogled zemaljskog crva. Bez obzira sta sve sadrzi prirodnonaucno shvatanje sveta, ono predstavlja pogled na svet sa stanovista zemaIjskog crva. Ljudi zive na Zemlji kao da ih sarno ZemIja zanima, kao da nije istina da citav kosmos deluje na zemaljsko i da ozivIjava u coveku. Kao da nije istina da ranije epohe istorije nastavIjaju da zive, bas kao sto i n1i sami prenosimo ono sto smo ranije doziveli U kasnija vren1ena.

NeCelTIO razumeti kanTIu ako 0 zemaljskilTI inkarnacijama govorilTIO SalTIO teoretski. RaZUlTIeti karmu je osecati u

37

srcu sve sto Inozenlo da osecanlo kada vidilno da se ono sto je postojalo pre rnnogo vrernena preliva u kasnije epohe u duse saInih Ijudi. Onda kada pocinjenlo da sagledavalTIO kako kanna eluJe, ljudski zivot dobija sasvirn novi sadrzaj. Mi same sebe

osecamo sasvim drugacije u ljudskorn zivotu. Takav duh kakav je Konrad Ferdinand Majer, oseca

svoje prethodne zemaljske zivote kao osnovni ton u svorn bicu, kao prigusen zvuk koji dalek'o odjekuje. Mi razulnemo ono sto se javlja u njemu sarno kada razvijemo razumevanje za taj osnovni ton. Napredak covecanstva u duhovnorn zivotu zavisice od njegove sposobnosti da se odnosi prema zivotu na ova nacin, da posmatra detaljno sta se kroz same Ijude preliva iz*Rrethodne epoh~ svetskog razvoja u kasni e epohe. Onda cemo

prestati da ITa budalasti nacin psihoanaliticara objasnjavamo tajanstvenost duse, tako sto govorimo 0 "skrivenim dusevni;n podrucjima" i slicno. Jer sve se moze pripisati onome sto je "skriveno". Mi cemo traziti prave uzroke. U nekom pogiedu, bez sumnje, psihoanaliticari rade prilicno dobro, ali ovaj posao nas podseca na pricu 0 tome kako je neko cuo da se 1749. godine nekom plemicu rodio sin. Kasnije se taj sin pokazao vrlo nadarenim . Sve do danasnjeg dana mozemo u Frankfurtu da pokazujemo mesto na kome se rodio covek koji je kasnije postao Volfgang Gete. "Izvrsimo iskopavanja zemlje i videcemo, blagodareci tome, odakle je potekao njegov talenat". Ponekad me rad psihoanaliticara podseca na to. Oni kopaju po zemaljskom podrucju duse, po skrivenim podrucjima koja su prvo sami izmislili svojim pretpostavkama, dok bi u stvamosti trebalo gledati u prethodne zivote na Zemlji i zivote izmedu srnrti i novog rodenja. Onda, ako tako radimo, pocecemo zaista da razumevamo ljudske duse. Duse ljudi su prebogate sadrZa.jem da bismo mogli da razumemo nj ihov sadrzaj sarno iz jednog jedinog zemaIjskog zivota.

***

38

pc SU

Cl Sl p(

fl S2

C( pc lie

v : ta s, -t2 C' b d Ii J' n

s

s z

d

11

Domah, 23. april 1924. godine

Zeleo bih da tokom ovih nekoliko dana dodam jos ponesto na temu karmickih veza posebno onim prijateljima koji su dosli da prisustvuju Uskrsnjem kursu,22 a koji nisu mnogo culi 0 onom sto je receno u nedavnim predavanjima. Oni koji su bili prisutni na predavanjima pre Uskrsa primetiee neka ponavljanja, ali okolnosti to cine neizbeznim.

Posebno sam naglasio cinjenicu da proucavanje istorijskog rnzvoja covecanstva mora da vodi do proucavanja samog coveka. Svi nasi napori su usmereni ka postavljanju ~ov~ka u srediste naseg proucavanja sveta. Na taj nacin se postizu dye stvari: prvo, sarno na ovaj nacin moze da se proucava svet onakav kakav on jeste, zato sto je sve ono sto covek vidi oko sebe u prirodi sarno deo - odnosno, da sve to daje, takoreei, . sarno jednu sliku, a ogranicenj e proucavanja sveta sarno na ovo podrucje prirode je isto kao i proucavanje biljke tako sto se proucava sarno koren, list i stablo, a zanemaruje cvet i plod. Takvim proucavanjem se nikada ne otkriva citava biljka. Zarnislite biee koje se uvek rada u odredeno doba godine, prozivljava zivot tokom perioda u kome biljka raste do lista i ne dalje, i umire pre no sto biljka procveta i ponovo se javlja sarno onda kada nastanu koren i lisee. Takvo biee neee nikada nista saznati 0 citavoj biljci; smatraee biljku necim sto ima sarno koren i lisee.

Materijalisticko misljenje danasnjice dovelo je sebe u slican polozaj sto se tice svog pristupa svetu. Ono razmatra sarno prostu zivotnu osnovu, a ne i ono 5tO nice iz sveukupnosti zernaljskog razvijanja i zernaljskog postojanja - nairne, samog

22 Uskrsnji kurs, odrzan od 21. do 25. aprila 1924. godine, za doktore i studente medicine. (Meditativna posmatranja i uputstva za produbljivanje umetnosti lecenja, GA 316).

39

,

i

coveka. Pravi pristup 1110ra da bude proucavanje prirode u njenoj punoj velicini, ali na takav nacin da sn10 sve vrelne kc svesni da ona Inora nuzl10 da stvara coveka iz sebe. Onda celno sa videti coveka kao mikrokosn10s koji on zapravo jeste, kao skup kc svega sto nalazimo u sirinama kosmosa.

Medutim, cim pocnemo da proucavamo istoriju sa va ovog stanovista, ne mozemo vise da smatramo coveka neciln du sto proistice iz istorijskih snaga, da ga posmatramo kao jedin pe stveno, zasebno biee. Moramo da uzmemo u obzir cinjenicu da fO on prolazi kroz razlicite zeInaljske zivote. Sarna ova cinjenica postavlja coveka u srediste nasih proucavanja, ali ovoga puta u bi! njegovom sveukupnom bieu, kao individualnost. To je jedna vr stvar koja nam je dostupna kada na ovaj nacin posmatramo Vfl prirodu i istoriju. 1m

Druga je da sarno postavljanje coveka u srediste pro*" ucavanjav odi ka smernosti, ka skromnosti. Nedostatak smer

lju tih*~i nije nista drugo nego nedostatak znanja. Opsezno pozna Ta

vanje coveka i njegove veze sa dogadajima u svetu i istoriji, ne sigumo da neee dovesti do precenjivanja, vee ee uputiti coveka un da samog sebe objektivno posmatra. Upravo onda kada covek

.J... ne poznaje sebe, u njemu se javljaju ona oseeanja koja imaju na ~ svoj izvor u nepoznatim podrucjima njegovog biea. Pocinju da fec se oseeaju instinktivna, emocionalna kretanja. Upravo ova sti instinktivna, emocionalna kretanja, ukorenjena u podsvesti, M dovode do neskromnosti i oholosti. S druge strane, kada se lie svest prosiri u ona podrucja u kojima covek pocinje sebe da st( poznaje i gde zna da u nizu istorijskih dogadaja pripada ci st< tavom sirokom svetu - onda se, jednostavno zbog jednog o unutrasnjeg zakona, u njemu javlja smernost. Prepoznavanje bi svog fiesta u sveopstem postojanju neumitno izaziva smemost, dl a ne oholost. Svako iskreno proucavanje koje neguje antropo ve sofija ima svoju eticku stranu, nosi sobom eticki impulse Ci

Za razIiku od savremenog materijalizma, antroposofija sv .nas neee odvesti do shvatanja zivota u kome su etika i mora l vr~ sarno nesto spoljasnje. Eti a i moral se javljaju kao podstaknuti.-.l.. m

/\ . im utra, iz svakog pravog antroposofskog proucavanja. c~ 40

Sada bih zeleo da van1 iznesen1 konkretne prin1ere na kojin1a celno videti kako su plodove ranijih istorijskih epoha smni Jjudi prenosili u kasnije epohe. IZl1zetno zanimljiv prilner koj i celno sada razlnotriti, vodi nas do Svajcarske.

Vidimo coveka koji je ziveo oko sto godina pre osnivanja hriscanstva - prenosim yam one sto se moze otkriti duhovno-naucnim istrazivanjem. Dakle, u ovom istorijskom periodu nalazimo licnost koja je bila neka vrsta nadzomika robova u juznoj Evropi.

Osecanja koja danas ta rec odmah u nama izaziva, ne biste smeli da dovedete u vezu sa nadzornikom robova tih vremena. Robovlasnistvo je bilo uobicajena stvar u starim vremenima i u vremenu 0 kome govorim uglavnom je vec imalo umereniji oblik. Nadzornici su obicno bili obrazovani ljudi, a i robovi, koji su cesto bili upuceni u knjizevnost i nauku tih vremena, mogli su cak biti ucitelji vaznih uglednih licnosti. Tako vidite, moramo steci ispravnije videnje ropstva - naravno, ne branimo ropstvo ni najmanje - kada posmatramo ovaj vid uredenja zivota u starim vremenima.

Nalazimo, dakle, coveka cije je zanimanje bilo da nadzire robove i da odreduje njihove zadatke. On je bio izvanredno dobar covek, blag i ljubazan i kad god je bio u mogucnosti da radi po svom, cinio je sve da olaksa zivot robovima. Medutim, sam je bio potcinjen jednoj neotesanoj i surovoj licnosti. Taj covek je, kako bismo mi danas rekli, bio njegov staresina. Taj njegov staresina je bio odgovoran za mnogo toga sto je izazivalo gnev i mrznju medu robovima. Kada je licnost o kojoj govorim - nadzomik robova - prosao kroz dveri smrti, bio je okruzen, u vremenu izmedu smrtj i novog rodenja, onim dusama koje je nadzirao, ali je isto tako bio vrlo snaino povezan sa onim covekom koji je bio njegov staresina. Vidite, cinjenica da je on, kao nadzomik robova, bio primoran da slusa svog pretpostavljenog ~ a kako ga je u skladu sa obicajima toga vrelnena uvek slusao, mada cesto nerado - ta cinjenica je utemeljila duboku karmicku vezu medu njima. Ali duboki karmicki odnos je takode utelneljen izmedu njega i robova na osnovu

41

I

,

veza koje su u fiZiCkOlTI svetu postojale, posto je u lTInogilTI pogledilTIa on bio i njihov ucitelj.

MoraITIo, dakle, da zamislitTIo kako se izmedu slurti i novog rodenja razvijao dalj i zivot iZlTIedu ovih individualnosti o kojima govorim.

Onda se, negde oko IX veka, licnost koja je bila nadzornik robova ponovo rodila u Srednjoj Evropi, ali ovoga puta kao zena i, zbog kannicke veze, kao supruga svog bivseg pretpostavljenog, koji se reinkarnirao kao muskarac. Ovo dvoje fue u bracnoj vezi kojaje kannicko poravnanje za vezu koja se zasnovala davno u prvom veku pre osnivanja hriscanstva, kada su ziveli kao potcinjeni i pretpostavljeni. Pretpostavljeni zivi ovog puta u IX veku, u Srednjoj Evropi, u jednoj zajednici gde su zitelj i vrlo tesno povezani jedni s drugima. On je neka vrsta opstinskog cinovnika u toj zajednici, ali je svacij i sluga i dolazi pod svaciji udar.

IstraZujuci dalje citavu stvar, nalazimo da su clanovi ove prilicno velike zajednice, robovi kojima su izdavane naredbe na onaj nacin na koji sam yam opisao. Staresina je sada postao, takoreci, sluga svima i morao je da prode kroz kannicko izravnanje mnogih stvari koje je, pomocu nadzornika, brutalno nametao ovim ljudima.

Supruga ovog coveka (reinkarnirani nadzornik), trpi nekom vrston1 tihog podnosenja, stalno nezadovoljnog staresinu u njegovoj novoj inkamaciji, tako da i ovde mozemo detaljno da sledimo ispunjavanje kannicke sudbine.

No, vidimo da se ova karma ni u kom slucaju nije potpuno izravnala. Sarno je jedan deo izravnan, naime kannicki odnos izmedu nadzornika robova i njegovog pretpostavljenog. To je prozivljeno i uglavnom se zavrsilo u srednjovekovnoj inkarnaciji u IX veku, jer je supruga oduzila ono sto j e njena dusa dozivela zahvaljujuci brutalnosti coveka koj i je jednom bio njen pretpostavljeni, a sada njen muzo

Ova zena, reinkarnacija bivseg nadzornika robova, ponovo se rodila. Ono sto se sada desava je da se veliki broj dusa koje su nekada bili robovi, a zatim okupljeni u velikoj zajednici

42

~ \J l ( D1>'1 "i'l..N

-i} 1.,",

st, 0\

se

PE sp kc st(

da sa~ sk

pn sta inl po kn

vo

Kc

ko ga stil sto .lzn na~ l,,0 t-\ .. ~ () HIi N HA ~ t;1 fl..l\-! - It-l tA.I'< 1\.1-{ \ Ml-t 1'2.- Lt P0 ~Il-6~ ~~ fb/O rNtAAM4I,\."t.( u. Cf,('?t>tl'. ... I.A..'\ t!.t O )~ 'L"ZAI'I. ~ i~!{A lktr""t> l~ r~ l't.'t,rL", I)I~ ~. N "'~};-OII.N'I(, l fo~il\ 1JVt~) IloboV)q , - jfV7,t.f~JINt{ JJ. Nu.,t-aOr.....i'ltt>

- tih dusa u cijoj je sudbini ova individualnost dva puta ucestvovala - ponovo javlja u deci, cijeg se vaspitanja prihvatila ova individualnost u novoj inkarnaciji. U ovoj inkarnacij i ona se javlja kao Pestaloci 3 Vidimo kako u XVIII i XIX veku Pestalocijeva neverovatna blagost, njegovo odusevljenje vaspitanjeln, postaje karmicko ispunjenje u odnosu na ljude sa kojima je vee dva puta bio u vezi - kannicko ispunjenje onoga sto se propatilo i dozivelo u ranijim inkarnacijama.

Ono sto nam se pokazuje u pojedinim licnostima moze da nam bude jasno i pregledno sarno onda kada mozemo da sagledamo sadasnji zemaljski zivot u odnosu na ranije zemaljske zivote.

U coveku se pokazuju osobine koje ne poticu sarno iz prethodne inkarnacije, vee cesto i iz jedne pre te iIi cak jos starije. Vidimo kako ono sto je posejano, takoreei, u jednoj inkarnaciji deluje kroz izvesnu unutamju, duhovnu nuznost posto covek ne prolazi sarno kroz zemaljske zivote, vee takode kroz zivote izmedu smrti i novog rodenja.

Stirn u vezi, proucavanje zivota 0 kome sam vee govorio onima koji su bili u Dornahu pre Uskrsa, a to je zivot Konrada Ferdinanda Majera, posebno je znacajno i zanimljivo.

Konrad Ferdinand Majer predstavlja zagonetku za one koji proucavaju unutarnji vid njegovog zivota, a u isto vreme ga postuju kao pesnika. Toliko je cudesna harmonija forme i stila u njegovim pesmama da ne n10zemo a da ne ka.zemo: ono sto zivi u Konradu Ferdinandu Majeru uvek nesto malo lebdi iznad zemaljskog u pogledu stila, a takode i u pogledu citavog nacina misljenja i oseeanja. Ukoliko utonemo u njegovo stvaralastvo videeemo kako je on prozet duhovno-dusevnim koje je uvek na ivici da se otrgne iz njegovog fizickog tela. Proucite, njegove bolje pesme i pesme u prozi i reei eete: evo stvaralastva koje neprestano hoee da se otrgne od veze sa fizickim telom. Kao sto znate, dok je bio inkarniran kao Konrad Ferdinand

23 lohan Hajnrih Pestaloci (Johann Heinrich Pestalozzi), 1746-1827.

Svajcarski pedagog i teoreticar.

43

Majer, njegova kob bila je da zapada u patoloska stanja kada bi nel

se dusevl1o-duhovno odvajalo do toliko visokog stepenaod da

~ fizickog tela, toliko da je nastajalo ludilo, iIi u SVakOlTI slucaju pa:

stanje slicno ludilu. Opet, cudnovata stvar je da su njegovi naj 011

lepsi radovi nastajali tokom period a kada bi dusevno-duhovno da

sarno slabo bilo povezano sa fiziekim telom. tor

Dalje, kada pokusavatno da istrazujemo karmieke veze po koje teku kroz zivot Konrada Ferdinada Majera, zapadamo na dn neki naein u pometnju. Ne mozemo odmah da pronademo vezu. Vodeni smo prvo do Vl veka n.e. a onda opet odbaeeni u eaj XIX vek, u Konrad Ferdinand Majer inkarnaciju. Same stvari sal koje posmatramo nas dovode u zabludu. Hteo bih da shvatite pn kolike su teskoee u pravoj potrazi za saznanjem u ovoj oblasti. un Ako se zadovoljavate fantazijom, onda je naravno lako, j er sm onda mozete da uskladite stvari onako kako yam se svida. Za za] onoga ko se ne zadovoljava fantazijom, vee istrazuje sve do on one taeke na kojoj moze da se osloni na to da ga sposobnosti in1 sopstvene duse neee prevariti - za njega to nije laka stvar, ve: posebno onda kada istraiuje ove stvari u vezi sa individualno -r seu onoliko slozenom koliko je to bio Konrad Ferdinand Majer. sli ~ U istrazivanju karmiekih veza kroz izvestan broj zemaljskih OS! zivota nije od velike pomoei posmatranje posebno istaknutih stvari. Ono sto yam najvise pada u oei kod eoveka, ono sto Me odmah primetite kod njega iIi naueite 0 njemu u istoriji - to sm uglavnom proizlazi iz njegovog zemaIjskog okruzenja. Covek po kakav se javlja pred nama proizvod je zemaIjskog okruzenja do veee mere nego sto se to generalno prihvata. On kroz obrazo 1m vanje unosi u sebe sve ono sto zivi u njegovom zemaIjskom u l okruzenju. Finije, intimnije crte eoveka, koje se uzimaju sasvim str konkretno, to je ono sto nas vodi, kroz zivot izmedu smrti i ko novog rodenja, do prethodnih zivota na ZemIji. os1

VI~U ovim istrazivanj ima moze biti vaznije da se primete neki covekovi pokreti iIi navike, od onoga sto je mozda po na stigao kao sIavna Iienost. Ponasanje osobe iii naein na koji vaIn kn uvek na isti naein odgovara - ne toliko sta odgovara, vee kako odgovara - da Ii, na primer, uvek prvo porice iIi se sarno, kada do

44

nelna druge, slaze, iIi opet da Ii se dobrodusno hvalise, i tako dalje - to su crte koje su vazne i ako na nj ih dobro obratilno paznju one postaju srediste naseg poslnatranja , i dosta toga otkrivaju. Primetimo, na prilner, nacin na koj i covek pruza ruku da uzme nesto; nacinimo objektivnu sliku toga i radimo na tOlne u stilu umetnika i naposletku nalazimo da to nije sarno pokret koji poslnatramo, vee se oko tog pokreta oblikuje lik drugog coveka.

Moze se dogoditi sledeee. Postoje ljudi koji imaju obicaj, recimo, da nesto rade rukama na izvestan nacin. Poznavao sam ljude koji jednostavno nista nisu mogli da pocnu a da ne prekrste ruke. Ako zamislimo sasvim realno ovaj pokret, ali sa unutarnjim, umetnickim oseeajem, tako da to pred nama stoji sasvim plasticno, onda vise ne obraeamo paznju na coveka koji zapravo cini taj pokret. Ali pokret ne ostaje onakav kakav je jer on prerasta u drugi oblik koji ukazuje na nesto u prethodnoj inkarnaciji iIi u onoj pre teo Mozda se sada taj pokret koristi u vezi sa necim sto uopste nije postojalo u prethodnoj inkamaciji - recimo da se pokret koristi prilikom uzimanja knjige iIi neceg slicnog. Ipak, za ovakve pokrete i navike moramo da imamo oseeaj ako hoeemo da idemo pravim putem.

Sada, u slucaju licnosti kakva je Konrad Ferdinand Majer, znacajna tacka je bila teznja da se, dok stvara svoje pesme, dusevno-duhovno ne drzi cvrsto fizickog tela. Tu imamo polaziste, ali nas to u isto vreme moze odvesti na stranputicu.

Vraeamo se, kao sto sam yam rekao, u VI vek nase ere. Imamo oseeaj da on tu pripada. Nalazimo licnost koja je zivela u Italiji i koja je vodila neku vrstu dvostrukog zivota. S jedne strane bio je posveeen umetnosti koja je kasnije skoro nestala, a koja je u to vreme bila na vrhuncu; sarno u onom sto je preostalo od mozaika jos uvek mozemo da sagledamo ovu tada visoko razvijenu umetnost. Dakle, individualnost na koju prvo nailazimo zivela je u ovakvom umetnickom miljeu u Italiji, krajem V i pocetkom VI veka. Prvo nam se to javlja.

Ali sada se citava slika zamracuje i opet smo odbaceni do Konrada Ferdinanda Majera. Tama koja zamracuje sliku

45

*~b fVJ~/#.(1.'"'l. H.tnU il\ll.O a.,-.I..(. ~ . \ntJ'i:.l4t I!.tQ")\. ilV'-~..( ll'J\ ':)~ V-t\"(l~NI "-""~I,..\k. . P.,l\ 1.. n.IO \ e>bCd'l-IIVI(T\ coveka iz VI veka, sada baca sen u na sliku Konrada Ferdinanda Majera u XIX i lni SIno primorani da vrlo pazljivo pogledan10 sta Konrad FerdiI)and Majer radi u XIX veku.

Nasu paznju onda privlaci cinjenica da njegova pripovetka Svetacgovori 0 Tomasu 'Beketu, kancelaru Henrija II, engleskog kralja. ,Osecamo da je to od izuzetnog znacaja. Takode osecamo da nas utisak koji smo stekli iz ranij e inkarnacije gura prema tom odredenom delu Konrada Ferdinanda Majera, a onda smo opet odbaceni u VI vek za sta ne mozemo da nademo nikakvo objasnjenje. Tako smo bacani od jedne do druge inkarnacije, od one problematicne u VI veku do Konrad Ferdinand Majer inkarnacije - sve dok nam ne sine da je prica 0 Tomasu Beketu, kakva je ispricana u istoriji, dosla Konradu Ferdinandu Majeru zahvaljuj uci izvesnoj slicnosti sa dozivljajem koji je sam doziveo u VI veku, kada je iz Italije otisao u Englesku kao clan katolicke misije koju je poslao papa Grgur. Tu nalazimo drugi v id prirode Konrada Ferdinanda Majera u njegovoj prethodnoj inkarnaciji. S jedne strane imamo odusevljenog obozavaoca umetnosti, umetnosti mozaika. Otuda njegova nadarenost za formu, u svim njenim vidovima. S druge strane, medutim, on je odusevljeni zastupnik katolicizma, zato je i bio u toj misiji. Clanovi ove misij e osnovali su grad Kenterberi, gde je onda ustanovljena Kenterberijska biskupija.

Ovu individualnost, koja je kasnije zivela u XIX veku kao Konrad Ferdinand Majer, ubio je jedan anglosaksonski poglavar, u okolnostima koje su bile izuzetno zanimljive. Ima tu neceg od pravnih kleveta i domisljatosti, mada jos uvek grube, u dogadajima povezanim sa tadasnjim ubistvom.

Vi vrlo dobro znate, dragi moj i prijatelj i, kako cak i u obicnom ZIVOtU ostaje sa varna odjek necega. Mozda ste jedoom culi neko ime, a da niste obratili posebnu painju na to, ali yam se kasnije javlja citav niz asocijacija kada se to ime pomene. Slicno tome, zbog posebnih okolnosti odnosa ovog coveka sa onim sto ce kasnije postati' Kenterberijska biskupij a grad Kenterberi, kao sto sam rekao, osnovala je katolicka misija ciji je on bio clan - ovi dozivUaj i su nastavili da zive,

u t

ist na

zli pn Sal tel ko on

Xl pr. od me

ko .

19t sk m]

do prl

zi, no Sl ze

Tr Sr bi1 tlj ce

ko Sv

46

istinski da zive, u zvuku illlena Kenterberi. U Konrad Ferd inand Majer inkarnaciji zvuk tog ilnena - Kenterberi - ponovo je oziveo i asocijacijoln ideja njegova paZnja je usmerena na Tomasa Beketa, biskupa Kenterberija koji je ubijen pod Henrijem Plantadzenetonl. U poeetku je Tomas Beket bio miljenik Henrija II, ali je kasnije ubijen, po njegovom nalogu, zato sto nije hteo da se slozi sa izvesnim kraljevim predlozima.

Ove dye sudbine, sliene u nekom pogledu, a opet razlieite u drugom, dovele su do toga da Konrad Ferdinand Majer prenese, takoreci, u potpuno druge likove iz istorije, ono sto je sam doziveo u inkarnaciji u VI veku - sto j e doziveo u svom telu, daleko od svoje tadasnje rodne zemlje. Sarno pomislite koliko je sve ovo zanimljivo! Jednom kada smo ovo shvatili onda vise ne lutamo iZlnedu dye inkarnacije. A onda, kako je u XIX veku Konrad Ferdinand Majer imao neku vrstu dvojne prirode, vidimo kako se njegovo dusevno-duhovno lako odvaja od fizieko-telesnog. Posto ima tu dvojnu prirodu on zamenjuje mesta, odnosno pravi dozivljaj j e zamenjen drugim dozivljajem koji je u neku ruku sliean, bas kao sto se slike eesto menjaju igrom Ijudske maste. Covekova obiena masta tokom zemaljskog zivota slobodno stvara i moze da menja sliku. Tokonl mnogih zemaljskih zivota moze se dogoditi da neki istorijski dogadaj, koji je povezan sa dotienom osobom sarno kao slika, preuzme mesto stvarnog dogadaja.

Dalje, ova individualnost eiji je dozivljaj u ranijem zivotu nastavljao da deluje kroz dva zivota izmedu smrti i novog rodenja i koji se onda javio u priei 0 Tomasu Beketu, Svetac-, ta individualnost je imala izmedu ta dva, jos jedan zemaljski zivot, kao zena u vreme Tridesetogodisnjeg rata. Treba sarno da obratimo paznju na haos koji je vladao eitavom Srednjom Evropom tokom Tridesetogodisnjeg rata i nece nam biti tesko da razull1emo osecanja i osecaje jedne nezne i osetljive zene koja zivi u sredistu tog haosa kao supruga ogranicenog eoveka, filistra i cepidlake. Zamoren od zivota u zemlji koja ce kasnije postati Nemaeka, prebegao je u Graubinden u Svajcarskoj, gde je brigu 0 kuci i domacinstvu prepustio svojoj

47

:

/zeni, dok je saln provodio vrelne u zlovoljno111 javasluku. Megova zena je Inedutinl, imala prilike da poslnatra mnoge stvari. Siri istorijski vidik, a i neobicne lokalne prilike u Graubindenu delovale su na njenu dusu. Iskustva kroz kojaje prosla, iskustva koja su bila obojena njenim zivotom sa uskogrudim muzem, ponovo su utonula u osnovu ove individualnosti i nastavila da zive izmedu smrti i novog zivota. Iskustva zene iz vremena Tridesetogodisnjeg rata su imaginativno prenesena u pripovetku Konrada Ferdinanda Majera Jirg Jenac.

Tako u dusi Konrada Ferdinanda Majera nalazimo nesto sto je sastavljeno od pojedinosti proslih inkamacija. Kao piscu, Konradu Ferdinandu Majeru izgleda da je sopstvena individualnost sarna sebi dovoljna, zato sto je on umetnik sa vrlo odredenim i jasnitn karakteristikama. U stvari, upravo to izaziva zabunu, zato sto je nasa paznja odmah usmerena u suprotnom smeru od ovih cvrstih karakteristika, na nepouzdanu, dvostruku prirodu coveka.

Oni koji mogu da vide sarno Konrada Ferdinanda Majera, pesnika, cuvenog tvorca svih tih dela, neee nikada doznati nista 0 njegovim ranijim zivotima. Moramo kroz pesnika da vidimo coveka, a onda se, u pozadini slike, javljaju likovi ranijih inkamacija.

Ma koliko to izgledalo neobicno savremenom coveku, jedini nacin na koji ljudski zivot moze da se razume u njegovim dubljim vidovima, jeste da usmerimo nase proucavanje toka svetskih dogadaja na posmatranja samog coveka u istoriji. A covek ne moze da se posmatra kao da pripada sarno jednom dobu, kao da zivi sarno u jednom zemalj skom zivotu. Posmatrajuei coveka, moramo da shvatimo kako individualnost prolazi od jednog zemaljskog zivota do drugog i kako u intervalima izmedu smrti i novog rodenja preobraZava ono, sto se uglavnom odigravalo u podsvesnom podrucju zemaljskog zivota, ali je ipak povezano sa oblikovanjem sudbine. Jer oblikovanje sudbine se ne odvija u jasnoj svesti intelekta, vee u onom sto se odvija u podsvesti.

*\)u.t,.,s.-.\( ,-- ~ t-\ L,,"~ .ob 1

~, L-/\

tOl

hr sk na .

1 g sn sir go HI da

PI] Ta

dv se

ud zv,

po pa He Gr

za

24 F 25 1 go( 26 1

eel ud(l Bel gO\ a nJ

48

~(a..b .(..-0 ~(t.tf't ~~t.. l,L..w7'IO ')~ ~HIt~\n~N \f~C , ~It'-C> 1'" I"-t N-I-l'- 1.1l1.'~ I lJ.

'

,

VI

'* \)ft~~)14 OJ\'A;'t'Mi\ lh...I"'t?~ k.t~t')l) t-t~I-l.r\.,tH ~. P(),~ &-J> /'(.4..1.~(,I!TFIU~ \ !),Jl)~ ';)~ s. A JOb~11. ~_b.1 u ~L II

' .-". . '-" 11. I "%-< ('::'~ ... r" I I'-oi - ~ ,.... - ..

, .t:k"n"'l>~ t1-1't(lkC fL.A. fIt-! "-10 r{ 'fU.Sc:tI~ ~ i- )'Lli..-t~~~r ,...~r-J.{ TV'\CAT - - k-.o\-~ 1""",4;..f 7) I" 'Tn"~1 T q" Ib 10 ., I "kC. (I ~~(71~It"TI\..l)A ')-!. 1M ft Ii! t) I'\Lt.-'b I'n..tt',..t.o lJ'i...-~~

*'1\:.JV-4.1t.... c.. Il.l M. ? l.. ( ,Ha.J\' ~.,..e.t~ "" 6 ~'fit.(uS 01. ~I-l-o f.J...l.A.u hI\ J.(~~ 'e f; . ... G /I..( ok ....or c"'~ 't' I ~;t. r! H. ~~cN\..{ ~NII C.. 4.. 1 ~/C.~ -;-rn L ~".. ,,,. 4. j..,l'W).l't , l'aC(,.&J~ ~(S't'17 nJr t;;~c>x., -Ht.... KkM CA-t", ..t ....S ......~~ ..~Ut~""

.najbrze sto je lllogao, a onda kasnije procitavsi sve sto je n10gao Je da pronade od istog pisca - bila knjiga Znacajni predstavnici sti Jjud}8 od lnersona. On je odlllah prihvatio taj stil, Slnesta je GI preveo dva eseja iz te knjige, razvio je duboko postovanje za po autora i nije se smirio dok ga nije upoznao.

Ovaj covek koji je tek sada pronasao sebe, koji je po go prvi put pronasao stil koji mu odgovara diveci se drugom - taj pn reinkarnirani Plinije Mladi i vojvotkinja Beatriks, nije niko Sv drugi do Herman Grim,29 a u Emersonu nalazimo reinkarniranog Tacita, reinkarniranu vojvotkinju Matildu. to

Kada posmatramo divljenje Hermana Grima prema on Emersonu, kada se prisetilno nacina na koji Herman Grim srece sli Emersona, nalazimo odnos Plinija Mladeg prema Tacitu . U pr, svakoj recenici koju posle ovoga pise Hennan Grim, vidimo ne odnos izmedu Plinija Mladeg i Tacita. Vidimo divljenje koje je on Plinije M ladi gajio prema Tacita i jos vise, vidimo kako pot up puni sklad i razumevanje medu njima ponovo izbija u divljenju us: koje Herman Grim pokazuje prema Emersonu. pn

Sada po prvi put shvatamo u cemu se sastoji velicina hi l Emersonovog stila, vidimo da one sto je Tacit iznosio na svoj nJ~ naCln, opet iznosi Emerson na svoj poseban nacin. Kako radi HE Emerson? Oni koj i su poznavali En1ersona otkrili su nam m~ njegov nacin rada. U njegovoj sobi nalazi se nekoliko stolica i stc stolova. Otvorene knjige leze svuda i Emerson seta unaokolo.

.Povremeno procita nesto zapisano, potpuno ga usvaja i iz toga Jec gradi svoje izvanredne, epigramske recenice. Tako je on radio. m( Ovde imate potpunu sliku Tacitovog zivota! Tacit putuje, svuda mE posmatra zivot; Emerson posmatra zivot u knjigama. To sve u, ponovo ozivljava! dal

A onda se kod Hermana Grima javlja nesavladiva pn zudnja da upozna Emersona. Sudbina ga vodi do Znacajnih hn predstavnika Ijudi i on odmah zna: ovako moram da pisem, ovo

28 RaifValdo Emerson (Ralph Waldo Emerson), 1803-1882. godine. "Representative Men". lik 29 Herman Grim (Herman Grimm), 1828-1901. godine. na

52

je_ lnoj pravi stil. Kao sto satn rekao, on je prinlio akadenlski stil pisanja od svog strica lakoba Grilna i svog oca Vilhehna Grilna, ali ga sada napusta. Suabina ga podstice da prihvati potpuno drugaciji stil.

U delilna Hemlana Grilna vidilno koliko su siroka njegova istorijska interesovanja. On ima unutarnji dusevni odnos prema Nemackoj zajedno sa dubokim zanimanjeln za Italiju. Sve se ovo izrazava u njegoviln delima.

Sve ovo pokazuje kako se izraZava sudbina. A kako se to moze sagledati? Vidite, mora prvo da se stekne utisak, a onda se sve oko toga kristalise. Dakfe, prvo treba da zamislimo sliku Hermana Grima kako otvara Emersonove Znacajne predstavnlke ljudi Herman Grim je imao obicaj da cita na neobican nacin. Procitao bi odlomak i odmah bi se odlnicao od onoga sto je procitao. Bio je to pokret kao da usisava ono sto je upravo procitao, recenicu po recenicu. A bas ovaj unutarnji gest uSlsavanja recenice za recenicoln omogueio mi je da pronadeln prethodnu inkarnaciju Hennana Grima. U slucaju Emersona bilo je to koracanje tamo-amo ispred otvorenih knjiga, kao i njegov donekle krut, rim ski stav, kako ga je po prvi put video Herman Grim kada su se sreli u Italiji - bili su to utisci koji su me odveli od Emersona do Tacita. Plasticnost opazanja je ono sto je neophodno za sagledavanje oVlh stvari.

Vidite, dragi moji prijatelji, ovde sam yam opisao jos jedan primer koji nam ukazuje da nase proucavanje istorije * mora da se produbi. Ovo produbljivanje hi moralo da'se pojavi if medu nama vee kao posledica teznje koja bi trebalo da prevlada * u Antroposofskom drustvu posle Bozienog osnivackog zase- .J.. danja. Ubuduee moramo hrabro i smelo da napredujemo u Ir proucavanju ovih obimni~ duhovnih odnosa, moramo imati ~ hrabrosti da zaista dospemo do posmatranja duhovnih veza. Za ovo ee nam biti potrebna, pre svega, duboka ozbiljnost. Nas zajednicki antroposofski zivot mora biti ispunjen ozbiljnoseu.

Ova ozbiljnost ee rasti u Antroposofskom drustvu ukoliko oni koji stvarno zele da urade nesto u njemu obrate paZnju na sadrzaj lista koj i se salje svake nedelje u sve antroposofske

53

,

1

krugove kao dodatak naSelTI nedeljniku GeteanUln. Tu je opisana kako treba postaviti stvari u ograncima u saglasnosti sa BozicnilTI zasedanjelTI, ono sto bi trebalo da se radi na sastancilna clanova, kako da se izlazu stvari, kako da se proucavaju. List bi trebalo da d,} sliku onoga sto se medu nama desava. On nosi naslov: "Sta se desava u Antroposofskom drustvu" i njegov cilj je da u citavo Drustvo unese zajednicko misljenje, da prosiri zajednicko raspolozenje na hiljade antroposofa gde god da suo Kada zivimo u takvoj atmosferi, kada razumemo sta znaci mogucnost da citavo nase misJjenje bude podstaknuto "Vodecim stavovima" i kada razumemo kako ce na taj nacin Geteanum zaista stvarno biti postavljen u srediste kroz inici~ jativu ezoternog Predsednistva - stalno naglasavam da moramo

da radimo sa Predsednistvom ciji je zadatak da uvede ezoterni t impuls - kada ovo POtPUDO razumemo onda ce ono sto sada*' tece kroz antroposofski pokret nastaviti da deluje na pravi na

cin. Antroposofski pokret i Antroposofsko drustvo moraju da ~ postanu jedno. Antroposofsko drustvo mora potpuno da usvoji

stvar antroposofije. Moze se reci da kada jednom ovo zajednistvo, ovo1

*

zajednicko misljenje postane delatna stvarnost, onda ce biti u stanju da postane nosilac svestranog, dalekoseznog duhovnog znanja. Ozivece snaga u Antroposofskom drustvu koja stvarno i treba da postoji u njemu, jer se ovom novom civilizacijskom razvoju mora dati mocan uzlet da ne bi potpuno propao.

Ono sto je receno 0 zivotima ove iIi one licnosti moze u pocetku izgledati neobicno, ali ako pogledate poblize razvojni ~ put Ijudi 0 kojima smo govorili s tim u vezi, videcete da je sveIt ovo sto je receno zasnovano na stvamosti, videcete da mozemo da gledamo u tkanje zivota bogova i ljudi kada na ovaj nacin duhovnim okom pokusamo da shvatimo duhovne sileo

To je, rlragi moji prijatelji, ono sto hocu da polozim u vasa srca i duse. Ukoliko ponesete sa sobom ovo osecanje, onda ce ovo Uskrsnje zasedanje biti kao ozivljavanje Bozicnog zasedanja, jer ako ce Bozicno zasedanje da deluje kako treba, onda sve sto je iz njega proizaslo mora da bude sredstvo za obnovu, za ozivljavanje bas kao daje opet tu, medu nama.

se

de an or

an ot K~ Bl 0" T, De .

Ip; za ra

to hr

54

Mnoge stvari proizlaze iz Bozicnog zasedanja, stalno '* ~se obnavljajuci. Neka se iz njega razviju lnnoge stvari kroz

delatnost hrabrih dusa, dusa koje su neustrasivi predstavnici * antroposofije. Ukoliko nasi sastanci ohrabre duse antroposofa, * onda ce se one sto je potrebno Drustvu razviti kao tela za * antroposofsku dusu: hrabro iznosenje otkrica duha u svet, * otkrica dostojnih doba svetlosti koje sada svice posle svrsetka *" Kali-Juge, jer su ove objave neophodne za dalji razvoj coveka. ;t Budemo Ii svesni ovoga moci cerno hrabro da radimo. Neka * ova hrabrost bude ojacana svakim sastankom koji odrzirno. * Tako ce i biti ako ozbiljno uzmerno stvari koje mogu izgledati *" neobicne i lude onima cije mis1jenje danas prevladava. A li ipak, cesto se desava da se vazece misljenje u jednom periodu ;t zameni istom onom stvari koja se pre toga suzbijala. Neka raspoznavanje prave prirode istorije i njena povezanost sa tokom zivota ljudi, dft hrabrost za antroposofsku delatnost hrabrost koja je bitna za dalj i napredak ljudske civilizacije.

***-* ~~ .~lt, Qj9(!)Cj :k.

55

Domah, 26. april \ 924. godine

Posmatranja koja zadiru u ljudsku karmu moraju da se uzmu sa dubokom ozbiljnose , moraju da budu usvojena dusom, jer nije SalTIO saznanje 0 nekoj odredenoj karmickoj vezi ono sto je vazno, vee takvo proucavanje treba da ozivi citavo covekovo biee, omogueavajuei mu da pronade svoj pravac u zivotu.

Ovakva proucavanja neee nikada doneti ploda ako vode do jos veee ravnodusnosti prema ljudima nego sto je to inace slucaj; doneee ploda sarno ukoliko podstaknu jos dublju ljubav i razumevanje nego sto je to moguee kada se u obzir uzmu sarno uti sci jednog zivota.

Svako ko pregleda citav niz epoha u evolucij i covecanstva, shvata da se tokom istorije mnogo toga promenilo u citavom covekovom nacinu misljenja i oseeanja, u svim nje

\goyim pogledima na svet i zivot. Naravno, covek je manje zainteresovan za proslost, nego za buduenost, za koju tek treba da se poloze temelji. Ali svako ko dovoljno jasno razume koliko su se ljudske duse promenile tokom zemaljske evolucije, neee ustuknuti da i sam prode kroz promenu u dusi koja ee ga odvesti do proucavanja, .ne sarno jednog zemaljskog zivota nekog pojedinca, vee citavog niza zemaljskih zivota, onoliko koliko je to moguee.

Mislim da primeri izneseni u poslednjem predavanju -Konrad Ferdinand Majer, Pestaloci i drugi - mogu da nam p6kazu kako se razumevanje za licnost, ljubav za tu licno~t, moze uveeati kada se ovaj poslednji zemaljski zivot pregleda na osnovu drugih zivota iz kojihje proistekao.

A sada, da bi nasa proucavanja zaista bila plodonosna, zelim da se vratim na pitanje na koje sam, kao sto mnogi prisutni znaju, vee skretao paZnju. U duhovnoj nauci smo cesto pominjali kako su u starim vremenima postojali posveeenici koji

su va

pI nl

kc pr du vc .

SJ( po al i st( sv

st< ka pr zi, od krc od

na sh pre fil

ob u~ va

ta1 Nc ku ka

'

ne

st\ po

56

su bili vidoviti, licnosti koje su lTIogle da prenose, da saopsta-* vaju tajne duhovnog sveta. Iz ovoga, SaSVilTI prirodno, proistice ! pitanje: gde su danas ovi posveeenici? Da Ii su se i oni reinkar-~ nirali?

U odgovoru na ovo pitanje, neophodno je ukazati na to koliko mnogo moze sadasnji zelTIaljski zivot da se razlikuje od prethodnog u pogledu znanja, a i u odnosu na