v Rudolf Stajner EZOTERNA POSMATRANJA KARMICKIH VEZA KNJIGAI v Rudolf Staj ner EZOTERNA POSMATRANJA KARMICKIH VEZA KNJIGA l:. N aslov originala Esotherische Betrachtungen karmischer Zusammenhange, Erster Band (Karmic Relationships, Esoteric Studies Vol. 1) Autor: Rudolf Steiner Dornah, 16. februar - 23. mart 1924. Bibliografski broj: GA 235 @ 2003. Beograd Sva prava umnozavanja, stampanja j jzdavanja zadrza va ANTROPOSOFSKIKULTURNI CENTAR Prevod sa engleskog NADA SKONDRIC Saddaj Strana STYARANJE KARMICKIH SILA I predavanje - Dornah, 16. februar 1924. 9 Zakoni i uslovi ljudske sudbine. Razlicite vrste zakona sveta. Uzroci i posledice u nezivoj prirodi i u oblasti zivog. Samostalna priroda mineralnog carstva. Delovanje univerzuma u biljci. Uzrocne sile za oba carstva leze u istovremenosti. Uzrocne sile za zivotinjsko i ljudsko carstvo leze u prenatalnim prilikama, one dolaze iz prethodnih zvezdanih konstalacija. Da bi objasnili zivotinjsku prirodu i astralno u coveku moramo da izademo iz svega sto je u prostoru; moramo da se kreCelTIO u vremenu. Uzroci koji se odnose na coveka kao takvog, moraju se opet traziti na Zemlji; onda dolazimo do prethodnog zivota na Zenllji... II predavanje - Dornah, 17. februar 1924. 25 Razlicita podrucja ljudskog okruzenja. Mineralni svet kao neophodna suprotnost ljudskoj slobodi. Zavisnost coveka, kao bica koje dise, od biljnog sveta, to jest od eterskih sila rasta koje su duboko povezane sa njegovom sudbinom, stvarajuci njegovu "prirodnu karmu" kroz njegov odnos sa biCima Trece hijerarhije. Zadovoljstvo iIi nezadovoljstvo: karma nase unutasnje konstitucije; simpatije i antipatije zavise od sila koje sacinjavaju zivotinjsku atmosferu. Sile koje obrazuju zivotinje uticu na astralno telo, tako da simpatije i antipatije pripadaju sudbini koju donosimo sa soborn iz duhovnog sveta u kome zive bica Druge hijerarhije. Druga komponenta karme se obrazuje iz nase unutrasnje ljudske strukturc, u skladu sa bivsim zivotima na Zemlji. Slozenost delovanja sudbine u ljudskom carstvu. Unutarnja neophodnost u lancu dogadaja, posledica moci Prve hijerarhije. To zivi u nasoj Ja-organizaciji od jednog do drugog zemaljskog zivota. Moralni znacaj izravnanja karmickih dozivljaja mora postati spoljasnje kosmicko delo... III predavanj e - Dornah 23. februar 1924. 42 Karmicka nuznost i sloboda. Ogranicenja ponovljenih zemaljskih zivota. Teorija univerzalne uzrocnosti. Uvid u nasu karmu kao u organsku celinu. Mi smo san1i osnova karme. N auka inicijacije utice na zivot tako sto posmatra prosIe zemaljske zivote. Sloboda je ispunjenje kosmickih zadataka... .tvprefiavanje - Dornah, 24. februar 1924. 57 Stvaranje impulsa karme izmedu smrti i novog rodenja. Ogledanje u drugoj Ijudskoj dusi. Preobrazaj ljubavi u radost. R adost je karmicki rezultat pruzene ljubavi: rezultat ovoga dvoga je onda otvoreno srce prema svetu. Patnja je karmicki rezultat mrznje; u trecem zivotu ovo dvoje vode prema tupom razumevanju sveta. Mogucnost uspostavIj anja ravnoteze putem vaspitanja. Znacaj savremenickog postojanja za ponovljene zemaljske zivote ... V predavanje - Dornah, 1. mart 1924. 72 Unutrasnji i spoljasnji cinioci u celokupnoj covekovoj sudbini. Sklonost zdravlju iIi bolesti. Decije bolesti. Karmicki preobrazaj duhovnih interesovanja u zdravlje i izgled lica. Okoncanje karme i nastajanje karme. Karmicke veze u prijateljstvu... VI predavanje - Dornah, 2. mart 1924. 86 Kako karma ulazi u covekov razvoj. Budnost i spavanje. Predstavljanje i secanje. Siva i bela mozdana masa. U dn uc rit SV tl"(S\ .J1h.P"r-,,:,V , drugacije nego na zivotinje, jer covek ima i druge kvalitete, covek ima dodatne clanove svoga biea. To drugaci.1e utice na njega, jer da nije tako covek bi u sferi slona porastao u slona, sto on ne cini. Stavise, covek se neprestano izdize iz ovih stvari koje deluju na njega, ali on ipak zivi u to.1 atmosferi. Vidite, sve sto postoji u covekovon1 astralnom telu zavisi od atmosfere u kojoj on zivi. I kao sto smo n1alocas rekli da njegova ugodnost i neugodnost, zavise od biljne prirode Zemlje, tako isto ovde mozemo da kazemo da simpatije i antipatije koje se razvijaju u ljudima u zemaljskom zivotu i koje donosimo sa sobom iz prezemaljskog postojanja, zavise od toga kakva je zivotinjska atmosfera. Slon ima surlu i debele, stubaste noge, jelen ima rogove i tako dalje. Ovde posmatramo sile koje grade zivotinje, daju im oblik. Kod coveka se ove sile pokazuju sarno u vidu delovanja na njegovo astralno tela i iz tog delovanja na astralno telo, radaju se simpatije i antipatije koje svako individualno Ijudsko biee donosi sa sobom iz duhovnog sveta. Uocite, dragi moji prijatelji, te simpatije i antipatije. Zapazite koliko nas one vode kroz citav zivot. Svakako, a to je i opravdano u izvesnom smislu, mi ljudi smo odgajani i vaspitavani da prevazidemo nase jake simpatije i antipatije. Ipak one su prisutne. Nekom coveku je simpaticno ovo, nekome ono; neko voli vajarstvo, neko muziku, neko vise voli plave ljude, neko erne. To su jake, radikalne simpatije, ali je citav nas zivot prozet takvim simpatijama i antipatijama. U stvari, njihovo postojanje zavisi od raznih zivotinjskih oblika. Tako, dragi moji prijatelji mozemo da se zapitamo: sta to mi ljudska biea nosimo u sebi, u nasem unutrasnjem bieu, sto odgovara raznim zivotinjskim oblieima koji su izvan nas? Njih ima na stotine, na hiljade oblika. Isto toliko ima i oblika nasih simpatija i antipatija, sarno sto veei deo njih ostaje u nasoj podsveti, nismo ih svesni. * koga Dru! To jj daru osee da s( nlm, na 0 nog koji patij stva] mno vek2 ll)e'E t oj ( cita, korr Eksl zem rarh lZffi Slm dur sto por maJ tije nas uza 32 *0 'L ! (L. CL k. tI,) . .11'}" i.fl..t. "') "\..I , tf) I't"vt /lit. tfJ.. { f( *0 j) K(I-t ILI\ \..M() "I.>Lt Lt." i I II'D (),u" t 0 f.l L.( Nkftn Jt-.f i\Ut L - l"l? fi M "'( S H..D 71) \.t.( , -ttJ L( 1: 11. 0 '" 'j1 j\l,. e.'E.. t nAt b (iN.. 0 , U h-(""eYnp.O I! 11) It i) It \ N't 1')) It \ lui) f..:l . :- . neugodnost. { *Kirioteti , Dinamisi, Eksusiji 2. Simpatije i antipatije. - (, J.. Serafimi, Heruvimi, Troni 3. Dogadaji, dozivljavanja. - \.') IC4lWl ,.:... l' ' J 37 U ovom carstvu deluju biea Prve hijerarhije - Seral j u d ~fi mi, Heruvimi, Troni. Da bi se upravljalo svime sto ovde vrec deluje - svakim ljudskim korakom, svakim dusevnim pozivo kretom - da bi se u svetu time upravljalo, tako da sudbine Impljudi proizadu iz toga, nuzna je veea moe od one koja je potrebna za biljno carstvo, veea moe nego sto je ima hijeda ~ rarhija Andela, Arhandela i Arhaja iIi hijerarhija Eksusija, u s\ Kirioteta i Dinamisa. Potrebna je moe kakvu ima Prva hinJaJjerarhija, najuzvisenija biea: Serafimi, Heruvimi i Troni. mic Ono sto se prozivljava u toj sferi zivi u nasem praTrc yom Ja, u organizaciji naseg Ja i to nastavlja da zivi iz nenor kog ranijeg zemaljskog zivota. zivI Pomislite sarno: zivite u jednom zemaljskom ziskc votu. U tom zemaljskom zivotu radite ovo iIi ono; mozda to radite instinktivno iIi strasno iIi imate jak nagon iIi ste Na mozda 0 tome razmislili - glupo iIi pametno. U svakom pOIslucaju ono sto se dogodilo bilo je u skladu sa nekim imk al pulsom. Ali sada sve ono sto ste na ovakav nacin uradili u lin zemaljskom zivotu vodi nekom rezultatu; cini sreeu iIi neka sreeu drugih ljudi. Onda dolazi zivot izmedu smrti i novog na rodenja. U ton1 zivotu izn1edu sn1rti i novog rodenja, pos--tajete svesni cinjenice: naneo sam stetu drugom coveku, pa na sam manje savrsen nego sto bih bio da mu to nisarn ucinio. ka Moram to da nadoknadim. U varna nastaje poriv da nadode knadite stetu koju ste mu naneli. IIi, ako ste ucinili nekome nesto dobro, nesto sto mu je pomoglo, onda posmatrate ta sta ste uradili i kazete: evo necega sto sluzi kao osnova za u opste dobro, sto mora da vodi ka daljem napretku u svetu. m Sve to mozete da razvijete u sebi. A to yam daje oseeaj IZ' zadovoljstva iIi nezadovoljstva, prema tome kako iz toga k(oblikujete unutrasnje biee vaseg tela u zivotu izmedu smrti zi i novog rodenja. Sve to moze da vas vodi ka simpatijama i ne antipatijama, dok shodno tome gradite i oblikujete vase astralno telo, uz pomoe Eksusija, Dinamisa i Kirioteta. Medutin1, sve ovo yam neee dati moe da preobrazite P u kosmicko delo ono sto je u prethodnon1 zivotu bilo sarno b 38 '* k..,n.lD" , ..... , ''-'\ L. '(.""'1\ J l.\ I to i {VD'i'ft'M \JI\ u,> S tc., i>.g \( .... 0" 1'.\ &ti'6 ... ..U ttcM A, tUI.'"cM" #.(lfU. D0'f.II .. t. . Ijudska cinjenica. Yomogli ste drugom coveku ili ste ga povredili. To mora da dovede do vaseg susreta u sledeeem zivotu na Zemlji i u tom susretu moraeete da pronadete impuls za izravnanje dela. Ono sto u pocetku ima sarno moralni znacaj mora da se preobrazi u spoljasnju cinjenicu - spoljasnji dogadaj u svetu. Da bi se to uradilo potrebna su ona bica koja menjaju iIi preobrazavaju moralna dela u svetska dela, u kosmicka dela. To su biea Prve hijerarhije: Serafimi, Heruvimi, Troni. Oni preobrazavaju ono sto proizilazi iz nas u jednom zemaljskom zivotu u nasa dozivljavanja u sledeeem zivotu. Oni deluju u onome sto je dogadaj, dozivljaj u ljudskorn zivotu. Ovde imamo tri osnovna elementa nase karme. * Nasa unutrasnja konstitucija, nase unutrasnje ljudsko biee * podleze Treeoj hijerarhiji. Nase simpatije i antipatije (koje, f kao sto smo videli, vee postaju u nekom smislu nasa okolina) briga su Druge hijerarhije. A ono sa cim se sreeemo * kao sa nasim stvarnim spoljasnjim zivotom, stvar je Prve, * najuzvisenije hijerarhije bica iznad coveka. * -- Tako posmatramo covekove veze sa svetom i nacin na koji on u njemu ucestvuje i dolazimo do velikog pitanja: kako se iz ova tri elementa razvijaju pojedinosti mnogih dogadaja covekove sudbine? Covek se r:ada od ovakvih iIi onakvih roditelja, u takvom iIi onakvom domu, na izvesnom mestu na Zemlji, u nekom narodu, u nekim datim okolnostima. Ali sve sto mu se dogada pocev od rodenja od izvesnih roditelja, u izvesnoj naciji i na nekom mestu na Zemlji, sto je dat nekom vaspitacu - sve ovo sto tako sudbinski ulazi u njegov zivot, bez obzira sta mi rekli 0 ljudskoj slobodi - na neki nacin je zavisno od ova tri elementa od kojih je sastavljena ljudska sudbina. Otkriee nam se odgovori na sva nasa pojedinacna pitanja, ako krenemo od prave osnove. Zasto neko dobije boginje u svojoj dvadeset petoj godini, prolazeei, mozda, 39 kroz izuzetnu zivotnu opasnost? IIi kako ga neka ruga ako u: spoljasnja bolest iIi dogadaj pogadaju u zivotu? IIi neka st va. : bitna pomoc ove iIi one starije osobe, uticaj ovog ili onog Najzanaroda, ovaj ili onaj niz spoljasnjih okolnosti - kako je sve vise cto uslo u njegov zivot? U svakom slueaju moramo doci do ralno ova tri sastavna dela ljudske sudbine pomocu kojih je eocovekvek postavljen u ukupan sastav svetskih hijerarhija. Sarno na podrueju mineralnog sveta eovek se slobodno krece. Tu cars tv je podrueje njegove slobode. hije. jSarno onda kada postane svestan ovoga, eovek nau Ijud uei da postavlja pitanje slobode na pravi naein. Proeitajte zanskmoju Filosofiju slobode i videccte koliku vaznost pridajem koju Itome da se ne pita 0 slobodi volje. Volja lezi duboko, duumlre::boko u podsvesnom i besmisleno je pitati 0 slobodi volje. postaMozemo da govorimo sarno 0 slobodi misljenja. J a sam to ml prjasno razdvojio u mojoj Filosofiji" slobode. Covek mora da tva n;postane slobodan u svome misljenju, a slobodne misli moi basraju da podstaknu volju - onda je on slobodan. Ali sa svosvoJejim mislima eovek zivi u mineralnom svetu. Sa svim drugim, sa eim zivi u biljnom, zivotinjskom i eisto ljudskom svetu, osecaeovek podleze sudbini. Prcma tome, 0 slobodi mozemo osecaistinski reci: iz oblasti kojima vladaju hijerarhije, eovek premdolazi u onu oblast u kojoj je, u nekom smislu, slobodan gledaod njih - u mineralno carstvo. Tu je njegov red da bude drugislobodan. Ovo mineralno carstvo - to je isto ono carstvo kome je eovek sliean sarno po svom odbaeenom telu, svom lesu kada je prosao kroz dveri smrti. Covek je u svom zemaljskom zivotu nezavisan u onom carstvu koje moze sarno da prouzrokuje njegovo unistenje. Nije eudo da je u njemu slobodan, kada to carstvo nema niSta zajednieko s njim, sem da ga unisti onog easa kad ga se doeepa. Covek prethodno 1110ra da umre i sarno tada - kao les - moze da bude u spoljasnjoj prirodi u carstvu u kome je slobodan. Tako su povezane te stvari. Covek postaje sve stariji i stariji i ako se nista tragieno ne dogodi (i takve karmieke aspekte moramo da naueimo), f-i( NIS,tcO IA. Lo'-X:>Or-l( u 11 \" l,'tu1 ')1..\ \ 1"1 \1- \'A1.{Jl ",flil lr""lu.l Sl\..b.ob,tt-{. * !t.1 1-\ 0 C t.. \ t 'rT *to1,$lJ:>boDrtl \ l?.t t'\ \) IJ... Jot (1.'( llol ( (U1 h t;ll' f'\ l ,Jt-l1\.S. "MI..O M " 1\ \ l f) .Ct \ e---.r 'l.40 *" i' () i" .u \l ll.?J.1 d1 "1t rJ loS Lt.. k, t.I) tA..l) Su- h {.I\IU,.. \1'\.( AL\ Ml:> tI. tr (I-( 'l I'tl'I Lfol. I t AAt l'Vu.. TI.t 0 "i' "". .... l'"I'fol \. (1.1\ c. ,..t 0 tl\ I\tt,,6 H. s (!.O 11'1,.Ls u.u (4. ako umre star, tada njegov les postaje deo mineralnog carstva. Kako stari, tako postepeno dolazi u sferu nezivog. Najzad odlaze svoje tela - odvaja se od njega. Ono nije vise covek - naravno da les nije covek. Pogledajrno rnineralno carstvo: ono nije vise Bog. Bas kao sto les nije vise covek, tako mineralno carstvo nije vise Bog. Sta je ono onda? Bozanstvo je u biljnorn, u zivotinjskorn, u ljudskorn carstvu. Tarno srno nasli bozanstvo u njegove tri hijerarhije. Ali u rnineralnom carstvu nerna bozanstva, kao sto ni u lj udskorn lesu nerna coveka. Mineralno carstvo je les bozanskog. No, iduei dalje uvideeerno cudnovatu cinjenicu koju eu sada sarno naznaciti. Dok covek vremenorn stari, umire i na kraju postaje les, bogovi se podmladuju da bi postali les. Bogovi, nairne, idu drugim putern, putern kojirn mi prolazimo nakon svoje smrti. Stoga je rnineralno carstva najmlade od svih carstava. Ali njega su bogovi izdvojili i bas zbog toga covek moze da zivi u njemu kao u carstvu svoje slobode. Tako su povezane te stvari. Covek uci da sve vise oseca svet kao svoj dorn onda kada nauci da postavi svoja osecanja, svoja misljenja i impulse volje u pravi odnos prema svetu. Stavise, sarno na ovaj nacin on moze da sagleda kako ga je postavila sudbina u svet i u odnos prema drugim Ijudima. *** 41 I I I Dornah, 23. februar 1924. Karma se najbolje razume kada je uporedimo sa drugim impulsom u zivotu coveka - impulsom koji oznacavamo recju sloboda. Postavimo sada sebi pitanje karme, sasvim grubo, ako mogu tako da kazem. Sta to znaci? U Ijudskom zivotu zastupIjeni su uzastopni zemaIjski zivoti. Upoznajuci sami sebe u nekom zemaIjskom zivotu, mozemo da se osvrnemo - u pocetku sarno u mislima - i vidimo kako je ovaj sadasnji zivot ponavijanje izvesnog broja ranijih zemaIjskih zivota. Ovom je prethodio drugi, a tom pak jedan jos raniji zemaIjski zivot i tako daIje, sve dok ne dospemo do doba gde nije moguce govoriti 0 ponovnim zemaIjskim zivotima kao sto 0 njima govorimo u sadasnjoj epohi Zemije. Sto vise idemo unazad, dolazimo do vremena u kome su zivot izmeau roaenja i smrti i zivot izmeau smrti i novog roaenja toliko slicni jedan drugome, da nema vise razlike koja danas postoji izmeau njih. Danas zivimo u nasem zemaIjskom telu izmeau roaenja i smrti tako da se u svakodnevnoj svesti osecamo sasvim odseceni od duhovnog sveta. Iz ove svakodnevne svesti Ijudi govore 0 duhovnom svetu kao 0 "onostranom" svetu. Oni 0 njemu govore kao da sumnjaju u njegovo postojanje iIi ga sasvim poricu. To je zato sto coveka zemaIjski zivot ogranicava na spoljasnji cuini svet i na razum, a razum ne gleda dovoljno daleko da bi opazao sta je povezano sa zemaIjskim postojanjem. Stoga nastaju beskrajne rasprave ciji je koren u "nepoznatom". Bez sumnje ste cesto prisustvovali raspravarna 0 monizmu, duaIizmu i tome slicnom. N aravno da je apsurdno raspravijati 0 ovim prigodnim izrazima. Kada se Ijudi prepiru na ovaj nacin, cesto nam izgIeda kao da su to neki primitivni Ijudi koji nisu nikad culi da postoji vazduh. Nekome ko zna da vazduh postoji i cemu sluzi, nece pasti na par strano' vazdur da je v; sprave cemo u na tak\ . .nJega Jt i a one nIce: u smrti zi ciji, take koju je t bez obzi smrti i r '" zemo n( on nem, tu zivi J smrti i ] smrti ist stran za ] (to jest, sto su nj izmeau : svet koj: v lnace III j po vise dog; rieSe, pn 42 na pamet da govori 0 njemu kao 0 necemu sto je "onostrano", niti ce reci: "Ja sam monista, ja izjavljujem da su vazduh, voda i zemlja jedno. Ti si dualist a zato sto tvrdis da je vazduh nesto sto prevazilazi i zemljano i vodeno". Ove stvari su zaista cista besmislica, kao sto sve rasprave 0 pojmovima to zaista i jesu. Prema tome, mi necerna ulaziti u ove rasprave. Hteo sam samo da upozorim na takve stvari, jer ko ne je vazduh, on za njega jednostavno ne osto'i on 'e "onostran". Sheno tome ;(a one OJI ga JOs ne poznaju2 duhovni svet je "onostran" *" da je on s vuda prisutan bas kao i vazduh. *" a coveka kOjl oznaje ove stvan, uhovnl svet vise ni'e t na ono) stranl, vee ov e" na ovoj strani. To je jednostavno pitanje naseg priznavanja cinje- t nice: u sadasnjoj zemaljskoj eri, covek izmedu rodenja i smrti zivi u svom fizickom telu, u citavoj svojoj organizaciji, tako da mu sama ta organizacija daje takvu svest kroz koju je odsecen od izvesnog sveta uzroka. Ali svet uzroka, bez obzira, deluje na fizicki i zemaljski zivot. Onda, izmedu smrti i novog rodenja, covek zivi u drugom svetu, koji mozemo nazvati duhovnim svetom, za razliku od fizickog. Tu on nema fizicko telo, kakvo mogu da vide ljudska cula. On tu zivi kao duhovno bice. Stavise, u tom zivotu izmedu smrti i novog rodenja svet u kome zivi izmedu rodenja i smrti isto mu je toliko dalek kao sto je duhovni svet dalek i stran za svakodnevnu svest na Zemiji. Mrtvi gledaju dole na fizicki svet bas kao sto zivi (to jest, fizicki zivi), gledaju gore na duhovni svet. Samo sto su njihova osecanja obrnuta, takoreci. U fizickom svetu izmedu rodenja i smrti, covek obicno gleda gore na drugi svet koji bi trebalo da mu ispunjava mhoge stvari kojih inace ima nedovoljno iIi ih uopste nema u ovom svetu. asvim je drugacije izmedu smrti i novog rodenja. U tom * svetu postoji silno izobilje dogada' a. Tamo se uvek daleko "k vise doga a u pore enJu sa onim sto covek moze a pod- -* prema tome on oseca stalnu ceznju za povratkom u 43 zemaljski zivot, koji je sada za njega "onostrani zivot". U fizi drugom delu zivota izmedu smrti i novog rodenja, on ceka su ~ sa velikom ceznjom na prolazak kroz rodenje u novo zemaljsko postojanje. U zemaljskom postojanju covek se zna Aliplasi smrti zbog neizvesnosti u vezi s njom, jer u zivotu na sm; Zemlji vlada velika neizvesnost 0 zivotu posle smrti za obisa j cnu svest. U zivotu izmedu smrti i novog rodenja, sa druge vnl strane, covek je prekomerno siguran u zemaljski zivot. Ta sigurnost ga omamljuje tako da prolazi kroz stanja slicna mel snu i nesvesti, stanja koja ga prozimaju ceznjom da opet dosside na Zemlju. "goOvo su sarno male napomene 0 velikoj razlici koja ziv(sada postoji izmedu zemaljskog zivota i zivota izmedu pensmrti i novog rodenja. Zamislimo, n1edutim, da mozemo p ruda se vratimo, recimo, do egipatskog vremena - od treeeg nIDIdo prvog milenijuma pre hriseanstva. Vratili bismo se tada zun do Ijudi koji smo bili mi sami u prethodnim zivotima na na,I Zemlji. U to vreme, covekova svest tokom njegovog zevaJlmaljskog zivota bila je sasvim drugacija od nase danasnje. dobZaista, svest danasnjih ljudi je brutalno jasna, oni su toliko viSe pametni - ovo ne govorim ironicno - ljudi danasnjice jesu pok pametni, svi ljudi. U poredenju sa ovom uzasno jasnom sveseu, svest ljudi .drevnog egipatskog vremena bila je vise Zlve V ' snolika. Nije zapinjala, kao sto to cini danas nasa, za spodo ~ ljasnje predmete, vee je radije isla svetom bez zapinjanja. m rt Umesto toga bila je ispunjena slikama koje su otkrivale sto: nesto od duhovnog koje se nalazi tu u nasoj okolini. Tada vale je duhovno jos uvek prodiralo u covekov fizicki zivot na Zemlji. kate Reei eete: "Kako je mogao covek sa tom snolikom, JOS] a ne ovako brutalno jasnom danasnjom sveseu, da uradi zivo sva ona ogromna dela koja su ucinjena, na primer, u dreviden nom Egiptu iIi Haldeji?" Ovaj prigovor ne stoji. Sarno se su 0 prisetite kako neki ljudi, u nekim stanjima ludila, ponekad dagrazvijaju izuzetnu fizicku snagu, podizu predmete koje nikada ne bi mogli da podignu pri punoj, jasnoj svesti. Zaista, nlCU 44 J a j j t j .1 ) a i '. ) U 1 ,. a a l, . .1 j fizicka snaga ljudi toga vremena bila je mnogo veea, mada su spolja bili mozda tananije grade od danasnjih ljudi - jer znate, nije uvek deblji eovek jaei, a mrsaviji fizieki slabiji. Ali oni nisu provodili svoje zemaljske dane tako sto su posmatrali svaki detalj svojih fiziekih dela, vee su paralelno sa fizickirn delima tekli dozivljaji u svesti u koju se duhovni svet jos uvek uzdizao. A kada su ljudi toga vremena boravili u zivotu izmedu smrti i novog rodenja, mnogo je zemaljskog zivota dosezalo u "gornji" zivot - ako mogu da upotrebim ree "gornji". Danas je sve teze komunicirati sa onima koji su ~ zivotu izmedu smrti i novog rodenja, jer je i govor poste- ~ peno poprimio takav oblik koji mrtvi vise na razumeju. N a * primer, ubrzo nakon smrti, nase imenice su potpune praz- t nine u pokojnikovom opazanju zemaljskog sveta. On razume sarno jos glagole - nesto pokretno, delatno. Dok nas * na Zemlji, materijalistieki nastrojeni ljudi stalno upozora- t vaju da bi sve trebalo da bude definisano i svaki koncept , dobro ocrtan i odreden jasnom definicijom, mrtvi ne znaju t vise nista 0 definicijama, oni znaju sarno za ono sto je u -,L pokretu, oni ne poznaju ono sto ima obrise i granice. ,.-J )f Stvari su bile drugaeije u stara vremena. Ono sto je zivelo na Zemlji kao govor i naein misljenja, dosezalo je do zivota izmedu smrti i novog rodenja i odzvanjalo je u mrtvima jos dugo nakon smrti. Oni su primali odjek onoga sto su sami doziveli na Zemlji, a do njih je takode dospevalo ono sto se desavalo na Zemlji nakon njihove smrti. Ako idemo jos dalje, do vremena nakon atlantske katastrofe - 8. iIi 9. milenijum pre nase ere - postojala je jos manja razlika izmedu zivota na Zemlji i "onostranog" zivota, ako ga tako mozemo nazvati. Ako od tog doba idemo jos unazad, dolazimo postepeno do vremena kada su ova dva zivota bila sasvim sliena. Tada ne mozemo vise da govorimo 0 ponovnim zemaljskim zivotima. Tako nasi ponovni zemaljski zivoti imaju svoju granietl kako idemo unazad, bas kao sto imaju granicu kada 45 gledamo u buducnost. Ono sto danas zapocinjemo potpuno svesno sa antroposofijom - prodiranje duhovnog sveta u obicnu svest coveka - imace za posledicu da ce u svet u kome covek zivi izn1edu smrti i novog rodenja, prodirati sve vise zemaljski svet, a opet Ijudska svest nece postajati snolika, vee sve jasnija i jasnija. Razlika ce se smanjivati. Dakle, u stvari, nas zivot u ponovnim zemaljskim zivotima prostire se izn1edu dye krajnje granice, proslosti i buducnosti. Izvan ovih granica je jedna drugacija vrsta Ijudskog postojanja gde je besmisleno govoriti 0 ponovnim zemaljskim zivotima, zato sto tu nece vise postojati velika razlika izmedu zemaljskog i duhovnog zivota kakva postoji danas. Iza ovog naseg sadasnjeg zemaljskog zivota, leze jos mnogo drugih - necemo reci bezbroj drugih, jer se oni mogu izbrojati tacnim duhovno-naucnin1 istrazivanjem. Iza ovog naseg sadasnjeg zemaljskog zivota postoje, prema tome, jos mnogi drugi. U tim zemaljskim zivotima imali smo odredene dozivljaje - odnose coveka prema coveku. Delovanja ovih odnosa coveka prema coveku, prozivljavana su u dogadajima kroz koje smo prosli, a njihove posledice dopiru do sadasnjeg zemaljskog zivota, bas kao sto ce se posledice onoga sto radimo u ovom zivotu nastavljati u sledeci zemaljski zivot. Moramo da tragamo u proslim zemaljskim zivotima za uzrocin1a mnogih stvari koje nam sada ulaze u zivot. Na ovom mestu mnogi Ijudi su skloni da kazu: "Ako su sve stvari koje ja prezivljavam uslovljene, uzrokovane, kako onda mogu da budem slobodan?" To je vrlo znacajno pitanje kada ga posmatramo sa te strane, zato sto nam duhovno istrazivanje uvek pokazuje da je nas sledeci zivot uslovljen prethodim zivotima. Ipak, s druge strane, svest 0 slobodi je apsolutno prisutna. Procitajte moju Filosoli/u slobode i videcete: covek se uopste ne moze razumeti ako se ne shvati da je Citav njegov dusevni zivot orijentisan prema slobodi - da tezi ka slobodi. r s S V'c] dl llJ 46 L no l U : u ati ati lti. na LlC:og lljlka .as. )nl rna lali ku. ljaan Sarno ta sloboda mora ispravno da se razume. Bas u mojoj Filosofiji slobode naci cete ideju slobode koju je vrlo vaZl10 shvatiti u njenom pravom smislu. Stvar je u tome da mi slobodu prvo razvijamo u misiJina. Izvor je u mislima. Covek ima neposrednu svest 0 tome da je u svojim mislirna slobodno bice. Mozete da prigovorite: "Sigurno da danas postoje mnogi ljudi koji sumnjaju u cinjenicu slobode?" Tacno, ali to samo dokazuje da je teorijski fanatizam ljudi danasnjice cesto jaci od njihovog stvarnog i neposrednog iskustva. Covek je toliko ispunjen teoretskim idejama, da vise ne veruje ni sopstvenom iskustvu. PosmatrajuCi prirodna zbivanja on dolazi na ideju da sve zavisi od nuznosti, svaka posledica ima svoj uzrok, sve sto postoji ima uzrok. Cak i kada mu dode neka misao za to postoji razlog. U opste se ne misli na ponovne zemaljske zivote, vee se zarnislja da je ono sto izvire iz neke misli prouzrokovano istirn onim sto proistice iz neke masine. Covek samog sebe zaslepljuje kada prihvata tu teoriju 0 sveopstoj uzrocnosti, kako se to naziva, pa ne vidi da u sebi nosi svest 0 slobodi. Sloboda je jednostavno cinjenica koj u dozivljavamo istog casa kada se istinski osvestimo. Irna ljudi koji veruju da je to samo nervni sistem; nervni sistem koji ima svojstvo da iz sebe iscarava misli. U skladu sa ovin1, misli bi bile poput plamena cije gorenje uslovljava gorivo. Nase misli bi bile nuzne posledice i 0 slobodi ne bi bilo ni govora. Medutim, govoreci uopsteno, ovi ljudi protivrece sami sebi. Cesto sam pominjao da sam u mladosti imao prijatelja koji je u izvesnom periodu fanaticno tezio. da misli na "ispravan" materijalisticki nacin. "Kada hodam", govorio je "to su mozdani nervi. Oni sadrze izvesne uzroke cija je posledica moj hod". Povremeno je to dovodilo do dugacke rasprave medu nama, sve dok mu jednom prilikom nisam rekao: "Dobro, ti kazes: ja idem. Zasto ne kazes: moj 47 . mer ali on Pret mozak ide? Ako verujes u svoju teoriju, ne bi trebalo da kazes: ja iden1, ja hvatam i slicno, vee: moj mozak hoda, moj mozak hvata i tako dalje. Zasto onda lazes?" Ovakvi Ijudi su vise teoreticari, ali postoje i prakticari. Ako imaju neku slabost koje bas ne zele da se rese, . oni kazu: "Ne mogu toga da se resim, to mi je u prirodi. To je tu sarno od sebe, nemoean sam protiv toga". Ima mnogo ovakvih. Oni se pozivaju na nepromenljivu uslovljenost sopstvenog biea. Ali oni po pravilu nisu dosledni. Ako se dogodi da pokazu nesto na sta su ponosni, onda se ne pravdaju, vee naprotiv, drago im je da im se malo laska. Tada odustaju od svoje teorije. Slobodno bice coveka je osnovna cinjenica - jedna od onih cinjenica koje se mogu direktno doziveti. To je tako cak i u obicnom zemaljskom zivotu. Postoje mnoge stvari koje radimo u potpunoj slobodi, a koje su ipak takve vrste da bas ne mozemo lako da ih ne uradimo. A opet ne oseeamo da nam je sloboda ugrozena. Pretpostavimo da ste odlucili da sagradite sebi kueu. Izgradnja ee, recimo, trajati godinu dana. Nakon godinu dana poceeete da zivite u njoj. Da Ii eete pomisliti da yam je sloboda ugrozena ako tom prilikom budete morali sebi da kazete: kuea je zavrsena i sada moram da se uselim... moram da zivim u njoj - to je prinuda. Sigurno da neeete oseeati da yam je sloboda ugrozena sarno zato sto ste sagradili sebi kueu. Vidite, cak i u obicnom zivotu te dye stvari stoje jedna do druge. Vi ste se, takoreei, obavezali na nesto, sto je zbog toga postalo zivotna cinjenica cinjenica sa kojom morate da racunate. Sada pomislite na sve ono sto vodi poreklo iz prethodnih zivota na Zemlji, sa cim morate da racunate jer za to morate sebi da zahvalite - bas kao sto i za izgradnju kuee morate sebi da zahvalite. Videno u ovom svetlu, vi neeete oseeati da yam je sloboda ugrozena zato sto yam je sadasnji zivot na Zemlji odreden prethodnim zivotima. hocu ( .n1 na : godinl da im;: zda ce Nesun eemo takav nesto ' ostavi "Ovaj sam pl sloboc teoret: Jam. j morar ogranl ranice veci s1 teolo bodan obave dana. takav dom ' reci ~ vatna sebi svoJU 48 Mozda cete reCi: "Dobro. Sagradicu sebi kucu, ali hocu da ostanen1 slobodan. Ne zelim da me to primorava ni na sta. Ako ne budem hteo da se u nju uselim nakon godinu dana, prodacu je". Dobro - mada moram da kazem da imam sopstveno misljenje 0 ovakvom ponasanju. Mozda ce neko zakljuCiti da ste vi covek koji ne zna sta hoce. Nesumnjivo, moze se uzeti u obzir i ovo glediste, ali necemo sada 0 tome. Pretpostavimo da doticni covek nije takav fanaticni zagrizenik za slobodu da stalno odlucuje da nesto uradi, a onda sarno iz ciste "slobode" odlucuje da to ostavi neuradeno. Za njega bismo ondamogli da kazemo: ,uOvaj covek ncma ni toliko slobode da uradi nesto sto je sam preduzeo. Njega stalno podbada zelja za ovom, nazovi, sIobodom, naprosto je opsednut fanatizmom slobode". Vazno je da se ovakve stvari ne uzimaju na krut, teoretski nacin, vee zivo. Predimo sada na zamrseniji pojam. Ako pripisujemo coveku slobodu, onda je sigurno moramo pripisati i drugim bicima ciju slobodu ne doticu ogranicenja ljudske prirode. Biea visih hijerarhija nisu ogranicena ljudskom prirodom. Kod njih se mora ocekivati veCi stepen slobode. Sada bi neko mogao da postavi cudnu teolosku teoriju - mogao bi da kaze: sigurno da je Bog slobodan. On je na odredeni nacin uredio svet, ipak time se obavezao. On ne moze da menja svetski poredak svakoga dana. Prema tome, ni On nije slobodan. Vidite, necete nikad izbeci zacarani krug ako na takav nacin poredite unutrasnju nuznost karme sa slobodom koja je apsolutna cinjenica nase svesti, jednostavan rezultat posmatranja samog sebe. Uzmimo jos jednom primer izgradnje kuee. Necu da preterujem stirn primerom, ali on jos uvek moze da nam pomogne da ovo razjasnimo. Pretpostavimo da je neka osoba sagradila sebi kueu. Neeu reCi pretpostavimo da sam ja sagradio kucu, jer ja to verovatno nikad neeu uciniti - ali, recimo, da je neko sagradio sebi kucu. Ovom odlukom on, na neki nacin, odreduje svoju buduenost. Kada kuca bude gotova, a s obzirom na 49 . , prethodnu odluku, ne ostaje mu nikakva sloboda sto se tice stanovanja u toj kuci. I mada je on sam odredio granicu svoje slobode, ipak, ocigledno, on je nema. Ali sada, molim vas, pomisIite koIiko mnogo stvari postoji koje mozete slobodno da uradite u kuci koju ste sami podigli. Vi ste cak slobodni da budete pametni iii glupi u toj kuci iii da budete neprijatni iIi dobri prema svojim bliznjima. Slobodni ste da u toj kuci ustajete rano iIi kasno. Mozda ce vas druge okolnosti na to naterati, ali sto se tice kuce, mozete ustajati rano iIi kasno. Slobodni ste da u njoj budete antroposof iIi materijalista. Ukratko, ima bezbroj stvari koje yam stoje na raspolaganju. U jednom ljudskom zivotu, uprkos karmickoj nuznosti, postoje nebrojene stvari koje mozete da cinite, mnogo vise no sto mozete sarno u kuci - bezbroj stvari koje su potpuno i stvarno u domenu vase slobode. Cak ste i ovde slobodni da prigovorite: dobro, in1an1 izvesno podrucje slobode u mom zivotu. Da, postoji izvesno podrucje slobode, a svuda okolo je karmicka nuznost. Mozete da primetite: slobodan sam u izvesnom domenu, ali vrlo brzo dolazin1 do granica svoje slobode. Osecam svuda karmicku nuznost. Kruzim po prostoru moje slobode, ali su granice svuda okolo i svuda nailazim na karmicku neminovnost. -t I I .,::::r ___ - -- ------ , -. f - __ ..::;::?...:?' . r_,;::; 2"- ... *' "-' -; jit' .e-;;: - .,;.- "'- -.,..,--,- 7 ................ , .. z ,.... - --. -- .... . .' ..... - ::?: ?7 Ali, dragi moji prijatelji, kada bi riba tako mislila, bila bi vrlo nesrecna u vodi, jer plivajuci, neprestano dolazi 50 do gnl uzdrz; Pliva 1 jeste yam \l dise p pomls onda upor se nosu 1 zemal Sa tor sto rit ulazi 1 cinje ( rezen noms nJemt: preth< jih sa( gvozd i vidi Bas k; odluk se ciril iIi glu: moze1 no ak tome. da pri svojih do granice vode. Izvan vode ne n10ze da zivi. Stoga se ona uzdrZava od izlaska iz vode. Ne izlazi iz vode, ostaje u njoj. Pliva po vodi i zadovoljava se time da vazduh bude ono sto jeste - vazduh, i da sve sto nije voda bude sta hoee. Uverayam vas da riba nije ni malo nesreena zato sto ne moze da dise pluCima. Ni ne pomislja da bude nesreena. Ali ako ikad pomisli da bude nesreena sto dise skrgama, a ne plueima, onda bi trebalo da ima u rezervi pluea, tako da moze da uporedi kako je ziveti u vodi, a kako na vazduhu. Tada bi se riba u sebi sasvim drugaCije oseeala. Sve bi bilo drugacije. Primenirno ovo poredenje na ljudski zivot, u odnosu na slobodu i karmicku nuznost. Covek u sadasnjem zemaljskom zivotu ima ono sto nazivamo obicnom sveseu. Sa tom sveseu on zivi na podrucju svoje slobode, bas kao sto riba zivi u vodi. Sa ton1 obicnom sveseu on uopste ne ulazi u podrucj e karmicke nuznosti. Sarno onda kada pocinje da vidi duhovni svet (sto je kao kada bi riba in1ala u rezervi pluca) - sarno onda kada on stvarno zivi u duhovnom svetu - sarno tada pocinje da sagledava impulse koji u njemu zive, kao karmicku nuznost. Tada posmatra svoje prethodne zivote na Zemlji i, nalazeei u njima uzroke svojih sadasnjih dozivljavanja, on ne oseea: "Mene prisiljava gvozdena nuZnost, moja sloboda je ugrozena", vee posmatra i vidi kako je on sam izgradio ono sa cim se sada suocava. Bas kao sto covek koji je sebi izgradio kueu, posmatra svoju odluku koja ga je dovela do toga da je izgradi. Tada ee mu se Ciniti da bi bilo rnudrije da se zapita da Ii je bila pametna iJj glupa njegova odluka da sagradi tu kueu? - Bez sumnje mozete da dodete do razlicitih zakljucaka 0 ovom pitanju, no aka zakljucite da je to bila strasna greska, jedino sto 0 tome mozete da kazete je da ste napravili glupost. U zemaljskom zivotu to nije prijatno oseeanje, jer kada se suoCirno sa stvarima koje smo ucinili, mi ne volimo da priznamo da smo bili glupi. Ne volimo da trpimo zbog 'S o)in glupih gresaka. Prizeljkujemo da nismo doneli takve odluke. Ali ovo se odnosi sarno na taj jedan zemaljski zivot, 51 l l jer izmedu gluposti odluke i kazne za tu glupost, mi trpimo nJom ~ tako sto dozivljavamo posledice te gluposti u tom istom ne d o ~ zemaljskom zivotu. Uvek je tako. zakon'Ali izmedu jednog zemaljskog zivota i drugog to ono snije tako, jer se uvek umesaju zivoti izmedu smrti i novog tka, kflrodenja, a oni menjaju mnoge stvari koje se inace ne bi Zemlj'promenile kada bi se zemaljski zivot nastavljao na jednak Sta jenacin. Pretpostavimo da mozete da posmatrate prethodni zivot na Zemlji. U njemu ste uradiIi drugom coveku nesto vota da nesdobro iIi nesto lose. Izmedu tog zemaljskog zivota i ovog bude.sada, postoji zivot izmedu smrti i novog rodenja. U onom moguzivotu morali ste da shvatite da ste bili nesavrseni cineci svoJ n zlo drugom coveku. To umanjuje vasu ljudsku vrednost. covekObogaljuje vasu dusu. Vi morate da popravite to sakacenje kakavduse i odlucujete se da to popravite u novom zemaljskom nos" ~ zivotu. Tako izmedu smrti i novog rodenja usvajate, sloboradeCidnom voljon1, one sto ce izravnati gresku. IIi, ako ste nene bi]kom coveku ucinili nesto dobro, vi sada znate da citav smo 0ljudski zemaljski zivot postoji samo za celo covecanstvo. nJuJe,Vi to jasno vidite izmedu smr'ti i novog rodenja. Ako ste, nigdeprema tome, pomogli drugom coveku, vi shvatate da je on time stekao nesto sto bez vas ne bi mogao da stekne u nedenjelkom ranijem zemaljskom zivotu. A onda se jos vise osecate zemlj;povezanim sa njim u zivotu izmedu smrti i novog rodenja, da jeda biste s njim dalje proziveli one sto ste vi i on zajednicki da akstekli u odnosu na ljudsko savrsenstvo. Vi ga opet trazite u da he novom zemaljskom zivotu, da biste dalje na tome radili, slobobas zbog toga sto ste mu pomogli da postane savrseniji. iz n e ~Kada, prema tome, sa pravim duhovnim uvidom, pocnete da sagledavate karmicku nuznost necete je mrzeti . .1 pOJaiIi pokusati da je izbegnete. Naprotiv, posmatrajuci je, cete Ividecete prirodu onih stvari koje ste uradili u proslosti i zakoIreci cete: ovo sto se desava moralo se desiti iz unutrasnje sledenuznosti, a to isto bi se dogodilo i iz najpotpunije slobode. U stvari, nece nikada moci da se dogodi da vas pravi uvid u vasu karmu ne dovede do toga da budete sa 52 pome Onv: ao to )g bi Ik m :0 Ig n t. e t1 1I. njom zadovoljni. Ako u karmi nastaju stvari koje yam se ne dopadaju, vi biste morali da ih razmotrite prema opstim zakoni tostima sveta. Tada eovek uvida da je ipak bolje ono sto je karmieki uslovljeno, nego poeinjati sve ispoeetka, kao neispisane stranice, sa svakim novim zivotom na Zemlji. Zato sto smo, na kraju, ipak mi sami nasa karma. 5ta je to sto nam dolazi, karmieki, iz nasih prethodnih zivota na Zemlji? To smo mi sami. I besmisleno je predlagati da nesto u nasoj karmi (s kojom je sloboda uvek povezana) bude drugaeije od onoga kakvo je. U organskoj celini ne mogu se kritikovati pojedini delovi. N eko ne mora da voli svoj nos, ali je besmisleno kritikovati nos, jer je nos kakav covek ima moran biti takav, da bi eitav eovek bio onakav kakav jeste. Covek koji kaze: "Hteo bih da imam drugaeiji nos" govori da bi hteo da bude potpuno drugaeiji eovek, a radeCi to on samog sebe brise u mislima - a on to sigurno ne bi hteo. Kako ne mozemo da izbrisemo nasu karmu, mi sma ono sto je nasa karma. Ona ne bi trebalo da nas zbunj uje, jer teee uporedo sa nasim slobodnim delima, ona nigde ne ugrozava dela koje radimo iz slobode. Ovde bih mogao da se posluzim jos jednim poredenjem da bih pojasnio stvar. Kao ljudi mi hodamo. Ali zemlja po kojoj idemo je takode prisutna. Niko ne oseca da je ometen u hodu zato sto je pod njim zemlja. On zna da ako pod njim ne bi bilo zemlje on uopste ne bi mogao da hoda, propadao bi sa svakim korakom. Tako je i sa slabodom. Njoj je potrebno tIo nuznosti. Ona mora iznici iz neke osnove. A ta osnova - to smo u stvari mi sami! Prema tome, ako ispravno shvatite pojam slobode i pojam karme, videcete ih kao potpuno prihvatIjive i necete morati da se plasite detaljnog proueavanja karmiekih zakona. U stvari, u nekim slueajevima doci cete eak do sledeceg zakljueka: Pretpostavimo da je neko inicijacijom stekao znanje pamocu koga moze da posmatra prethodne zivote na Zemlji. On vrlo dobro zna, posmatrajuci svoje prethodne zivote, 53 da mu se ovo iIi one dogodilo kao posledica necega. To je Ali s a ~ doslo s njim u sadasnji zivot. Da to ne zna iz inicijacije, kom,jobjektivna nuznost bi ga nagonila na neke stvari. On bi ih urade]neizbezno uradio. N e bi oseeao da mu je sloboda ugrozena, jer je njegova sloboda u obicnoj svesti sa kojom on se pop . .nikada ne prodire u podrucje gde deluje nuznost - bas kao Ima 1 sto riba nikada ne zalazi u vazduh. Ali kada je inicijacijom p o s v e ~ stekao znanje, on onda vidi kakve su stvari bile u prethosvet i( dnom zivotu na Zemlji i smatra one sa cim se sada suocava da vic zadatkom koji mu je sasvim svesno dodeljen za sadasnji da cit; zivot. A to on i jeste. sadasl Ono sto eu sada da kazem moze yam izgledati pagovlf radoksalno, ali je istinito. U stvari, covek koji ne poseduje misle( inicijacijsko znanje prakticno uvek zna, nekom vrstom to da unutrasnje teznje iIi nagona, sta mu je ciniti. Da, ljudi uvek slobo( znaj u sta moraju da ucine, oni se uvek oseeaju podstaknuti dodel da urade ovo iIi ono. Ali onaj ko ozbiljno krene stazom one s1 nauke 0 inicijaciji postaje drugaciji. Kako se suocava sa isto v razlicitim dozivljajima u zivotu, pocinje da mu se desava vog re nesto neobicno. Kada oseti podstrek da uradi ovo iIi ono, diti Z2 on se odmah isto tako oseti podstaknut da to ne uradi. Nema vise one mutne prisile koja nagoni veeinu ljudi da recno nesto urade. Zaista, na izvesnom nivou inicijacijskog uvida, ako mu nista drugo ne dode umesto toga, covek moze lako proti, sebi da kaze: sada kada sam ovo spoznao - imam 40 godina, slobol recimo - bolje bi bilo da provedem ostatak zivota sasvim svest drugacije. Zasto da brinem? Seseu i necu nista da cinim, nuzne jer nemam odredenog nagona da uradim ovo iIi 0110. proceNemojte misliti, dragi moji prijatelji, da inicijacija gacije nije nesto stvarno. Ljudi 0 ovim stvarima misle na vrlo neneke obican nacin. Svako ko jede peceno pile misliee 0 njemu onda kao 0 necem stvarnom. Veeina ljudi misli da nauka 0 inis aSVlI cijaciji ima sarno teoretsko dejstvo. Ali ona stvarno deluje kao S na zivot i jedna od njenih posledica je i ovo sto sam sada sada 1 pomenuo. Pre no sto je covek iniciran, iz nekog mracnog eete I nagona u njemu jedna stvar mu je uvek bila vaZnija od druge. kueu 54 fa je lCIJe, biih 19ronon ikao IJom cava asnji 1 paduje ;tom Ivek :nuti zorn a sa sava Dno, adi. i da rida, .aka lina, VIm urn, CIJa ne:mu In1luje ada .ge. Ali sada vise voli da sedi i da pusta svet da ide svojim tokom, jer mu se cini da stvarno nije vazno da Ii je neka stvar uradena iIi nije. Ovakav stay moze lako da se pojavi, a on moze da se popravi sarno jednom stvari - nauka 0 inicijaciji, naravno, ima i druge posledice - dakle, ono sto ce spreciti naseg posvecenika da ne ostane sedeci na stolici, pustajuci da svet ide svojim tokom i govoreci: "Svejedno mi je", to je da vidi svoje prethodne zivote na Zemiji. Onda on moze da Cita u svojoj karmi zadatke koje mora da izvrsi u svom sadasnjem zivotu i da svesno radi ono sto mu nalazu njegovi prethodni zivoti. On nece da ostavi nesto neuraoeno, misleCi da mu se jedino tako ne ugrozava sloboda, vec ce to da uradi. DakIe, sasvim obrnuto, on se ne bi osecao slobodnim kada ne bi mogao da ispuni zadatak koji mu je dodeljen njegovim prethodnim zivotima. Sagledavajuci sve ono 5to je doziveo u prethodnilTI zivotima na Zemlji, on u isto vreme postaje svestan svog zivota izmeou smrti i novog rooenja, u kome je video da je mudro i opravdano uraditi zadatke koji su mu ostali iz prosiog zemaIjskog zivota. Tako da ni pre ni posle inicijacije ne postoji protivrecnost izmeou karmicke nuznosti i slobode. Jos jednom, dakIe: ni pre ni posle inicijacije nema protivrecnosti izmeou nuznosti - karmicke nuznosti - i slobode. Pre nje je nema, zato sto covekova svakodnevna svest ostaje u okviru podrucja siobode, dok se karmicka nuznost nastavija izvan ovog podrucja kao svaki prirodni proces. U nema nicega zbog cega bi se osecao druv.. _.,.g'.... 1\.. .... .. . rof , ."':: ' gacIJe od onoga sto mu namece sopstvena nIh Ima neKe _p rotivre-cncisf( "nakon nastupanja 'lnicijacije, jerje on ., ,..,.. ' A_ , .",.. t .... 4IlI " - " '. ,..... ,.-' ..... . o.. .. da Je s:: nJ}?m. Bas kao sto sagradivsi sebi kucu ne biste rekli: cinjenica da sada moram da se u nju uselim ugrozava moju slobodu. Vi cete najverovatnije reci: vrlo je pametno sto sam sagradio kucu u ovom kraju i na ovom mestu, sada cu biti slobodan 55 109 u ovoj kuci! - Slicno tome onaj ' koji 'pomocu nauke 0 inicijaciji posmatra svoje prethodne zivote na Zemlji, zna da ce biti slobodan bas ispunjavajuci zadatak svoje karme useljavajuci se u kucu koju je sagradio za sebe u prethodnim zemaljskim zivotima. Tako, dragi moji prijatelji, zeleo sam da yam objasnim medusobnu usaglasenost slobode i karmicke nuznosti u ljudskom zivotu. Sutra cemo nastaviti zalazeci u pojedinosti karme. *** sa jed stvari lzvesn. ramo 1 .svoJu ~ Razun raza ~ danas) nisu lJ svet, U telo k lzvesn koje ~ biti do m a l j s ~ kao vi i Ja - < lz ce\4 telon cove] ckim eters ckog kom Opstf se to opsti bica J 56 -,. " T Dornah; 2 4 , , ~ febrtlir 1924. t . ,"' ~ I' ~ Danas bih zeleo da yam predstavim razvoj karme sa jednog sireg stanovista, jer cemo sada ulaziti sve vise u stvari koje se mogu predstaviti sarno - da tako kazem izvesnim posebnim pretpostavkama. Da bismo stekli pravi uvid u kretanje karme moramo biti u stanju da zamislimo kako covek sklapa citavu svoju organizaciju spustajuci se iz duhovnog sveta u fizicki. Razumecete da u danasnjem jeziku nema prikladnih izraza za ova zbivanja koja su prakticno nepoznata nasoj danasnjoj civilizacij i. Pren1a tome, izrazi koje koristimo nisu bas tacni. Kada se spustan10 iz duhovnog u fizicki svet, u novi zivot na Zemlji, prvo pripremamo nase fizicko tela kroz struju nasleda. Ovo fizicko tela je povezano u izvesnom smislu, kao sto cemo videti, sa dozivljajima kroz koje prolazimo izmedu smrti i novog rodenja. Za danas ce biti dovoljno da zapamtimo da fizicko tela dobijamo sa zemaljske strane, dok oni clanovi koje mozemo da opisemo kao vise clanove ljudskog bica - etersko telo, astralno telo i fa - dolaze iz duhovnog sveta. Razmotrimo prvo etersko telo. Covek ga prikuplja iz celokupnog svetskog etera, pre no sto se spoji sa fizickim telom koje dobija nasledem. Spajanje dusevno-duhovnog coveka odnosno, Ja, astralnog tela i eterskog tela, sa fizickim ljudskim embrionom, moze da se dogodi tek kada se etersko telo majcinog organizma postepeno povuce iz fizickog zametka. Prema tome, covek se sjedinjuje sa svojom fizickom klicom nakon sto je privukao svoje etersko telo iz opsteg svetskog etera. Kasnije cemo govoriti 0 tome kako se to tacnije dogada. Za sada cemo se uglavnom baviti opstim pitanjima: odakle dolaze pojedini clanovi ljudskog bica koje covek ima u zemaljskom zivotu izmedu rodenja i 57 smrti? Fizicki organizam dolazi, kao sto smo videli, iz struje na pOl nasleda, a eterski organizam je prikupljen iz svetskog etera. porno: Sto se astralnog organizma tice - mozemo zaista da kazemo SI0Se(da on u coveku ostaje potpuno nesvestan iIi podsvestan, t ako I= tokom zemaljskog zivota - on sadrzi sve rezultate njegoduse r vog zivota izmedu smrti i novog rodenja. To je zato sto izmedu smrti i novog rodenja - u skladu sa onim sto je posvelo (tao kroz svoje prethodne zivote na Zemlji - covek ulazi u imatemnogostruke odnose sa drugim ljudskim dusama koje su vot) ptakode u zivotu izmedu smrti i novog rodenja, a i sa duhodalu kvnim bieima viseg kosmickog reda koja se ne spustaju na Zemlju u ljudsko telo, vee zive u duhovnom svetu. tupcir:Sve ono sto covek donosi iz svojih prethodnih zidenja vota na Zemlji - u skladu sa onim sta je bio i sta je radio koje jlnailazi na simpatije iIi antipatije biea koja upoznaje tokom eaj "j, svog prolaska kroz svet izmedu smrti i novog rodenja. sih deZa ljudsku karmu nije sarno od velikog znacaja to kakve ee simpatije i antipatije covek steei kod visih biea, a cka.I:u skladu sa onim sto je ucinio u prethodnom zemaljskom okolirzivotu, vee je od dubokog znacaja to sto on sada dolazi u u skla vezu sa onim ljudskim dusama sa kojima je bio na Zemlji u nekom odnosu. Tu se odigrava cudesno "ogledanje" izZlmo meou njegovog biea i biea onih sa kojima je bio povezan na Zemlji. Pretpostavimo da je imao dobar odnos prema odraz dusi koju sada ponovo sreee izmedu smrti i novog rodenja. znaml Sve ono sto se podrazumeva pod dobrim odnosom zivelo odem je u njemu u prethodnom zivotu iIi zivotima na Zemlji, a razaVi taj dobar odnos ee se sada ogledati u drugoj dusi prilikom vrem, susreta izmedu smrti i novog rooenja. rooen To je zaista tako. Prolazeei kroz zivot izmedu smrti tela. i novog rodenja, covek svuda vidi odraz sebe, kao u oglespustc dalu, u dusama ljudi sa kojin1a je ziveo na Zemlji. Ako je telu n uradio nesto dobro drugom ljudskom bieu, nesto se reflekonnn tuje ka njen1u od te druge duse. Ako je uradio zlo, opet se na Ze nesto reflektuje. Sada covek ima oseeaj - ako mogu da korinam ( stirn rec "oseeaj" sa onim ogranicenjem koje sam pomenuo dusa! 58 na pocetku mojih izlaganja - on ima osecaj: "Ovoj dusi si pomogao. Sve ono sto si dozivljavao pomazuci joj, sve sto si osecao prema ovoj dusi, osecanja koja su te vodila da joj tako pomazes, vracaju ti se iz te duse". To se zaista iz druge duse reflektuje na vas. IIi ste povredili drugu dusu. Ono sto je u varna zivela dok ste je povreaivali, sada se ogled a u varna. Tako imate svoje prethodne zivote (a posebno vas poslednji zivot) pred sobom kao u jednon1 ogromnom, sirokom ogledalu koje je, u stvari, odraz dusa sa kojima ste bili. Imate utisak da sve ono sto je u vezi sa vasim postupcima u zivotu, odlazi od vas. Izmeau smrti i novog rodenja gubite, odnosno odavno ste izgubili osecaj za "ja" koje je bilo vase u zemaljskom telu. Ali sada dobijate osecaj "ja" iz Citavog ovog ogledanja. Vi zivite u odrazima vasih dela u dusama sa kojima ste bili u zemaljskom zivotu. Na Zemlji je vase "ja" bilo, takoreci, kao neka tacka. Izmeau smrti i novog roaenja ono yam se odrazava iz okoline. Taj zivot je prisna zdruzenost sa drugim dusama u skladu sa odnosima koje ste sa njima imali na Zemlji. Sve je to realnost u duhovnom svetu. Kada prolazimo prostorijom u kojoj vise mnoga ogledala, vidimo svoj odraz u svakom od njih, ali - govoreciobicnim jezikom znamo da taj odraz "nije tamo". On ne ostaje kada mi odemo, slika u ogledalu nestaje. Ali ono sto se ovde odrazava u ljudskim dusama, ostaje da postoji. A onda dolazi vreme u poslednjoj trecini zivota izmeau smrti i novog roaenja, kada iz ovih slika u ogledalu oblikujemo astralno telo. Mi sve to skupljamo u nase astralno telo. Kada se spustamo iz duhovnog sveta u fizicki, mi u nasem astralnom telu nosimo sve sto smo ponovo primili u sebe, u skladu sa onim kako su se odraZavala nasa dela u prethodnom zivotu na Zemlji na druge duse izmeau smrti i novog roaenja. To nam daje impulse koji nas privlace iii odbijaju od ljudskih dusa sa koj ima smo ponovo roaeni u fizickom svetu. 59 : '* A- J" ) \..L '2.. iD M/l.1.1 k 0 (A IDLLC,o::. 1 (. N'2.."iCCl) ) t.,.. it. f1 {) f 001:. Ib ","0 ,(.;u.P I '* t1UO ovo/-t f/.(I-(.t!) \lO\,lh.O \ \A. tt.'J klt.,- ft .)to "001'1 .. ( \ ()?V-OIl't..i'I lAM " Vee je moramo razumeti kao impu s u ,, 0 a I I svesni da nema sarno abc d, Vee takode e f g h. Sto ee reei, postoje i sledeei zemaljski zivoti, i one sto razvijamo kao sadrzinu nase duse u ovom zivotu, imaee svoj rezultat i posledicu u sledeeem zivotu. Ako neko hoee da bude posebno glup u svom budueem treeem zemaljskom zivotu, sarno je potrebno da mnogo mrzi u ovom zivotu. Ali i obrnuto je tacno: ako hoee da ima slobodan i otvoren un1 u treeem budueem zivotu, sarno je potrebno da mnogo voli u ovom. Uvid, saznanje 0 karmi, sarno onda stice pravu vrednost kada prodire u nasu volju namenjenu buduenosti, kada igra ulogu u nasoj volji namenjenoj buduenosti. A sada je dosao cas u ljudskom razvoju kada nesvesno vise ne moze na isti nacin da deluje kao pre kada su nase duse prolazile kroz svoje prethodne zivote na Zemlji. Ljudi postaju sve slobodniji i sve svesniji. Od prve treeine XV veka mi sn10 u dobu u kome ljudi postaju sve slobodniji i svesniji. Tako ee za ljude sadasnjeg vremena vee sledeei zemaljski zivot sadrzati mutni oseeaj 0 prethodnim zivotima na Zemlji. Ako danasnji covek pomisli da nije bas mnogo pametan, on to ne pripisuje sebi, vee svojim naslednim osobinama. Pripisuje ih uglavnom svojoj fizickoj prirodi u skladu sa vazeeim teorijama materijalizma. Neee tako biti sa ljudima koji ee se vraeati kao reinkarnacija danasnjih. Oni ee posedovati bar mutno, uznemirujuee oseeanje: ako nisu mnogo pan1etni, to bi morale biti nesto sto je povezano sa oseeanjima mrznje iIi antipatije. Ako danas govorimo 0 pedagogiji Valdorfske skole, prirodno je da uzmemo u obzir danasnju zemaljsku civilizaciju. Mi ne mozemo otvoreno da odgajamo svest 0 prethodnim zivotima, jer ljudi danasnjice nemaju jos oseeaj cak ni mutan oseeaj - 0 svojim ponovnim zemaljskim zivotima. Ipak, poceci ucinjeni metodom Valdorfske skole razvijaee se dalje i ako to bude prihvaeeno, imaee u sledeeim vekovima uticaja na moralno i eticko vaspitanje. Ako je dete )--bt.. kill nenad prethe Pomo( je to n .. . Jima J< biti ne tanje c Onda c iIi radi novog detetu Onda viJe pc mrznjl metiti vana I vise, ci pitanjl videli ..nIJe SVI red. L prevIae t ako gi sarno 1 zaia 0\ rentno karmic pretho one st( siu nes 66 :I)1"'- (Kif I'{ TlA: \ 'b... ., 4.i'!.- tl ..v*t. d . "!.e.G l.. 'k 't>:l J' I. 1).\ /.., ..... I I L l oS v-.t') t.. Tl..l. S'.. t-'\ ...'& u.. ""', (If. ,., t tl.q lA..,.)tJ Vil '-Hit-l A '" 1"-'LDiQ!..'i... nenadareno, aKo Je fupn, znacefno da fe t o povezano sa prethodnim zivotima u kojima je razvilo mnogo mrznje. Pornocu duhovne nauke, pokusacemo da pronademo koga je to nlrzelo.. Jer oni koji su tada bili predmet mrznje, kojima je ucinjeno nesto nadahnuto mrznjom, moraju opet biti negde u detetovoj okolini. U sledecim vekovima vaspitanje ce morati sve odredenije da se postavi u ljudski zivot. Onda Ce morati da se prepozna odakle se reflektuje (ogleda) iii radije, odakle se to renektovalo u zivotu izmedu smrti i novog rodenja, sve sto sada dolazi do izrazaja u takvom detetu, u vidu metamorfoze inteligencije u ovom zivotu. Onda cete kao vaspitac moci da podstaknete dete da razvije posebnu ljubav prema onima prema kojima je osecalo mrZnju u prethodnim zivotima na Zemlji. Uskoro cete primetiti povoljne rezultate ove ljubavi koja je posebno izazvana i upravljena. Razbistriee se detetova inteligencija, sta vise, citavo stanje njegove duse. Uopstene teorije 0 karmi neee nam pomoei u vaspitanju, vee konkretno posmatranje zivota, kako bismo videli gde leze karmicke veze.. Uskoro eete primetiti da nije svejedno sto je sudbina dovela ovu decu bas u isti razred. Ljudi ee prevaziei strasnu ravnodusnost koja danas prevladava u ovim stvarima, kada se "ljudski materijal" tako ga cesto nazivaju - okupljen u razredu, u stvari shvata sarno kao slucajno okupljen, a ne kao da je sudbina povezaia ova Ijudska biea. Ljudi ee prevaziei ovu strasnu indiferentnost i onda ee kao vaspitaci moei da sagledaju cudesne karmicke niti koje se pletu od deteta do deteta, kao rezultat prethodnih zivota. Tada ee se svesno uneti u decji razvoj ono sto moze da stvori izravnanje, jer karma je u tom smisiu nesto sto podleze gvozdenoj nuznosti. Iz ove gvozdene nuznosti nl0zemo da postavimo ovaj niz: Ljubav - radost - otvoreno srce. Antipatija iIi mrznja - patnja - glupost 67 J Ovo su bezuslovne veze. Ali mi se takoae nalazimo i pred bezuslovnom nuznoscu kada posmatramo reku koja teee, pa ipak reke se mogu regulisati, njihov tok se moze promeniti. Slieno tome moguce je regulisati karmieki tok, delovati na njega, uticati na njegov tok. Da, moguce je. Ako, prema tome, primetite da u detinjstvu postoji tendencija prema tuposti i ako sagledate veze, pa ako sada vodite dete tako da razvije u srcu ljubav, ako otkrijete sto je vee danas moguce ljudima koji delikatnije posmatraju zivot - ako otkrijete koja su to druga deca sa kojom je dete karmieki povezano i ako sada navedete dete da ih posebno voli, da im eini nesto iz Ijubavi - onda cete toj antipatiji da stvorite protivtezu u Ijubavi i u sledecem zemaljskom zivotu tupost ce se popraviti. Postoje vaspitaei koji su, takoreci, skolovali sopstveni instinkt i oni eesto instinktivno usmeravaju tupu decu prema razvijanju Ijubavi, te ih tako postepeno odgajaju u inteligentnija i razumnija bica. Sarno kad doaemo do ovakvih stvari onda nas uvid u karmieke veze postaje stvarno koristan u zivotu. Pre no sto dalje nastavimo razmatranja 0 karmiekim pojedinostima, postavicemo jos jedno pitanje pred nase duse. Sta je meni taj eovek - uopsteno govoreci - sa kojin1 znam da sam karmieki povezan? Moram da upotrebim ree koja se danas prilieno podrugljivo koristi: takva osoba je nas "savremenik", ona zivi u isto vreme sa nama na Zemlji. Imajuci ovo na umu, mozete reci: ako si zajedno sa odreaenim Ijudima u zivotu na Zemlji, onda si sa njima bio i u prethodnom zivotu (bar uopsteno govoreci, mada se stvari mogu nesto i poremetiti). A bili ste sa njima i u jos ranijem zivotu. od va gim l ~ mislj, da ga Toje vaJu : eove< zelirn teska canst tako zivot: lZVeS U zer smrti krug( vrem novB zums neop nJe s bio ( on Je zivar a u ~ da n: gOJ s ali d tom< tate sta z saml zivo' 68 *\...') t.(. to \ l,.V".) ( , "(. J -t II "'- }