11

I Z M A T I C E

Avgust 2010. www.serbianmirror.com

SRPSKI JEZIK NA

CRNOGORSKI NA^IN

U

dru`enje Crnogoraca Srbije “Krsta{“

tra`i da se crnogorski jezik uvede u

slu`benu upotrebu u Srbiji, odnosno u

vojvo|anskim op{tinama, gde za to postoje

uslovi. Taj novi jezik jo{ nije za`iveo ni u

Crnoj Gori, nije u{ao u {kole, nema kom-

pjuterskih tastatura, a prema zvani~nim

podatcima, takozvanim crnogorskim

jezikom u matici govori 38,2 %, a srpskim

41,6 odsto gra|ana Crne Gore. To zna~i da

u toj dr`avi vi{e ljudi govori strani jezik,

nego svoj. Ovaj novi jezik dobio je svoj

pravopis, gramatiku i azbuku sa 32 slova,

dva nova slova, meko { i meko `. Me|utim

on se nije “zapatio” u javnom `ivotu, medi-

jima i dr`avnim institucijama, pa mu preti

opasnost da ostane “mrtvo slovo na

papiru”, odnosno “dva nova mrtva slova na

papiru”. Su{tinu pojavljivanja novog jezika

najbolje obja{njavaju ~lanovi tima, koji su

napravili finalnu verziju Pravopisa i re~nika

crnogorskog jezika – “da }e njegovim

ozvani~enjem prestati frustracija koja pos-

toji 150 godina me|u Crnogorcima”.

BLAGO SA DNA

KONTEJNERA

T

avani i podrumi starih beogradskih

ku}a u centru, kriju dragocene zbirke

zaboravljene kulture, koje novi vlasnici, ne

znaju}i bacaju. Tako su nedavno u konte-

jneru pronadjena brojna dokumenta

slikarke Nade`de Petrovi}, me|u kojima i

njena |a~ka knji`ica, svedo~anstva, potvr-

da o zaposlenju i katalog sa izlo`be slika.

Tra`enje dragocenosti u kontejnerima je za

neke unosan posao. Jedan od njih prona{ao

je nov~anicu od 500 evra u ba~enoj kesi

punoj hartije, deset zlatnih zuba od 24

karata i ulje na platnu, koje je jo{ prvog

dana kada ga je prona{ao prodao za 5.000

evra, a vredi duplo vi{e. Na{i muzeji vrlo

malo pla}aju za otkup, pa ve}ina

odba~enih vrednosti odlazi u privatne

zbirke. A kolekcionari starih stvari sakupl-

jaju najrazli~itije stvari od pisama, razgled-

nica, dokumenata, fotografija, ode}e,

igra~aka, filmskih plakata, pa ~ak i kutija

za `ilete. Ka`u da se vrednost jedne civi-

lizacije ogleda po tome {ta je ostavljeno na

kontejneru.

KOZA – POKRETNA

APOTEKA ZA JETRU

I MOZAK

K

ada je pre desetak godina otpu{ten iz

jedne beogradske bolnice sa

uni{tenom jetrom i bez ikakvih {ansi da se

izle~i, Hasibu Nurkovi}u iz Kacelja kod

Novog Pazara, jedan od lekara je savetovao

da proba kozje mleko, kao poslednju {ansu.

Odmah je Hasib kupio tri koze i svakoga

dana pio najmanje litar mleka. Za pola

godine mu je bilo mnogo bolje, a nakon

dve godine lekari su konstatovali ~udo,

jetra je bila kao nova. Ne krije da je

konzumirao alkohol u ve}im koli~inama, i

ka`e da mu je kozje mleko izle~ilo i jetru

i pamet. Hasib je odlu~io da do kraja

`ivota ostane uz ovu pitomu `ivotinju, koja

naziva pokretnom apotekom, otvorio je

farmu i trenutno ih ima oko 150 koza i

jari}a.

NEMAMO NOVCA ZA

ZDRAVU HRANU

U

Srbiji je kupovna mo} konstanto u

padu, a penzije su najni`e u Evropi,

pa ne ~udi {to se sve vi{e kupuju

proizvodi od `itarica, ili {to se umesto

mesa kupuju jeftiniji parizeri i vir{le.

Potro{nja june}eg, tele}eg i gove|eg

mesa u Srbiji lane iznosila svega 4 kg po

glavi stanovnika, dok je u Nema~koj

iznosila 13 kg, a u Francuskoj 26.

Svinjskog mesa potro{eno je 16 kg po

stanovniku, jagnje}eg 1,3, a `ivinskog

17,4 kg. To su pora`avaju}i podaci,

pogotovo kada se ima u vidu da je samo

u Nema~koj svinjskog mesa pro{le

godine potro{eno 56 kg po stanovniku.

Ni{ta bolje, nije ni sa vo}em i povr}em.

Potro{nja vo}a po glavi stanovnika u

2009. godini iznosila 62,1 kg, a povr}a

136,1 kg. To je u odnosu na prosek

potro{nje EU manje za dva do tri puta.

Zabele`en je ~ak i pad potro{nje kravljeg

mleka, i to na 56,5 litara po stanovniku

Srbije. Kako stvari stoje, potro{nja

osnovnih poljoprivrednih proizvoda ove

godine bi}e jo{ gora.

BEOGRAD - JEDNO OD

NAJBOLJIH SVETSKIH

MESTA ZA PROVOD

I

ako se Beograd ne mo`e nazvati lepim

gradom, zbog tragova koje su na njegov-

oj arhitekturi ostavili komunisti~ki re`im i

NATO bombardovanje, to je grad koji

“otvara o~i” i danas predstavlja jedno od

najboljih mesta za `urke na svetu, ocenio

je reporter britanskog lista “Dejli telegraf”

posle posete srpskoj prestonici. “U ~arob-

noj pe{a~koj ‘Knez Mihailovoj’ i kaldr-

misanom boemskom kvartu ‘Skadarlija’,

kao i oko njih, imate {ta da vidite.

Kalemegdanska tvr|ava i park (koji gleda

na u{}e Save i Dunava) tako|e nude pri-

jatne vibracije”, navodi britanski novinar.

Obi{av{i neka od kultnih mesta Beograda,

on je izdvojio crkvu Svetog Marka,

Arhitektonski fakultet, Kalemegdanski park,

kao i kafi}e u Ulici Strahinji}a Bana ili

klub “Andergraund”. U ~lanku se navodi i

da se, u proteklih nekoliko godina,

beogradska omladina proslavila po `urkama

– “a gomila lepih mladih ljudi i celono}ni

`amor sa splavova na Savi i Dunavu to

potvr|uju”.

Rubriku priprema: M. Maljkovi}

Imaju}i u vidu da rok va`enja

paso{a na obrascu SRJ (plavi paso{)

isti~e 31. decembra 2010. godine,

skre}emo pa`nju, da na{i gradjani pri-

likom prvog dolaska u zemlju mogu da

se obrate policijskoj upravi i policijskim

stanicama po mestu svog prebivali{ta

kako bi podneli zahteve za izdavanje bio-

metrijskih paso{a.

Preporu~uju se da se istovremeno

zatra`i i izdavanje novih li~nih karata

iako to nije obavezno.

Navedeni zahtevi smatra}e se

hitnim i re{avati u skra}enoj proceduri. U

cilju podno{enja navedenog zahteva

potrebno je obratiti se {efu odseka za

upravne poslove u policijskim upravama,

odnosno stanicama. Kao dokaz hitnosti

prila`e se va`e}i paso{ na obrascu SRJ i

dozvola boravka u inostranstvu ukoliko

ista nije uneta u paso{.

OBAVE[TENjE U VEZI IZDAVANJA PASO[A U R. SRBIJI

REKLAMIRAJTE SE

U OGLEDALU

773.744.0373

OGLEDALO JE LIST

KOJI NAS POVEZUJE!

D I J A S P O R A

12

N O S T A L G I ^ N E P R I ^ E I Z B R U K L I N A

Avgust 2010.

E

, {to ki{a mo`e da zezne ovaj

ina~e sumorni Bruklin, to ne

mo`e niko. A, ova dana{nja,

nekako mi li~i na depe{u koju

jesen {alje: “dolazim uskoro”.

Ba{ tako, rominjava i te{ko podno{ljiva.

Gurnuo sam neku kasetu u kasetofon i, evo,

sve se nekako uklapa u

tu`ni ambijent. Neko

peva pesmu “Za{to majko

nisi ve~na”... i to me

podseti na moju Desanku,

Deskicu moju, mog

najboljeg druga i prijatel-

ja. ^uvala me je dugo

bez oca, a onda se

pojavio on, moj o~uh

Stevica, i tada po~inje

film koji je trajao do pre

par godina. Zaslu`ili su

oni da i o njima ka`em

koju, pa evo par re~i o

Deski i Stevici. Taj moj

o~uh Steva Leskov~anin

j… nam je mamu. Bio je

nekada, pre onog velikog

rata, bogat, i `iveo rasko{no i bahato, jurio

je kurve i lumpovao do zore. Leskova~ke

prostitutke, kafane i muzi~ari znali su ga

dobro: “Eno ide Stevica”, govorili su, “Bi}e

love i pesme cele no}i.” I bili su u pravu.

Ali, po~e rat, pada{e ameri~ke i

nema~ke bombe po Leskovcu i poru{i{e

magacine i Stevi~ino bogatstvo, a partizani

~im do|o{e pokupi{e ono {to je preostalo.

Skoro na ulici, lepi Steva, koji je uzgred i

lepo pevao i svirao harmoniku, jo{ i li~io

poprili~no na glumca Klerka Gebla, sada bez

prebijene pare, do|e u na{ mali pomoravski

gradi} da radi kao radnik, nosa~, fizikalac.

Rmbao je Stevica i psovao sve `ivo, a

naro~ito sudbinu {to se ovako svirepo

poigrala njime: do ju~e su ga fijakeri vozili

iz kafane, a pleh muzika pratila, dok su mu

sa kolena vriskale leskova~ke prijateljice

no}i, a sada je kupovao cigarete “Drava” na

deset komada, nije bilo ni za celu paklu.

Harmonika, koja mu je jedina ostala od sveg

bogatstva, stajala je u uglu sama~ke sobe i

podse}ala ga na ta vesela i bezbri`na vreme-

na koja su bespovratno pro{la. “Prohujalo sa

vihorom”, mister Klerk Gebl, sigurno bi

ponekad pomislio brijaju}i se ispred ogledala

i {tucuju}i svoje tanke crne br~i}e.

Tu je u fabrici upoznao moju

majku, Desanku, udovicu sa detetom (to dete

sam bio ja), `enu oficira pilota koji je tih

slavnih i nezaboravnih predratnih godina

prvi, sa svojim bratom, tako|e pilotom,

pilotiraju}i tek uvezenim francuskim avioni-

ma, proleteo ispod savskog mosta i ukrasio

naslovne stranice skoro svih tada{njih nov-

ina. Moj otac, na`alost, gine posle rata, a ja

se ra|am ne{to kasnije i ne sti`em ni da ga

vidim, niti da se upoznamo. Ostav{i bez

mu`a, moja majka je na{la posao u istoj

fabrici, pakovala tegle, ~a{e i fla{e, koje bi

kasnije ovaj biv{i bogata{ Stevica

Leskov~anin tovario u neki sanduk od dasa-

ka koje su zvali “trokovi”, i nosio do vago-

na ili skladi{ta, gde se to re|alo i ~ekalo dan

da se proda i ode u neku prodavnicu ili

izveze u Evropu koja se uveliko obnavljala i

ra{~i{}avala od ratnih ru{evina.

Lepa mi je majka bila, najlep{a na

svetu, a svet je bar za mene bio tada taj mali

gradi} sa velikom fabrikom od koje smo i

pored koje smo svi mi `iveli. “Lepa ti je

majka kao glumica Rita Hejvort”, govorio

mi je jedan ~ika Mitke koji je bio ludo

zaljubljen u nju, ali moja majka kako to ide

i obi~no se de{ava u Holivudu zaljubi se u

onog nesre}nog Klerk Gebla, tj. Stevicu

Leskov~anina, propalog bogata{a koji je

nosio pakete i pu{io “Dravu”, i to samo

deset cigareta, za vi{e jadnik nije imao.

Da, tako je do{lo do romanse i {ta

o tome da vam pri~am, te romanse su

uglavnom sli~ne, ja tada nisam sve to

razumeo niti shvatio, bilo mi je lepo da

spavam sa mojom mamom dok napolju besne

te stra{ne pomoravske ko{ave i veje sneg, u

{poretu pucketa vatra i odsjaj plamena igra

po plafonu, ja se pribijam uz nju, moju

maj~icu i mislim: da li su i moji drugari isto

toliko sre}ni kao ja, a onda dolazi on i ja

odlazim na mali kau~ koji je bio u kujni. Pa,

plakao sam ja i poku{avao da no}u odem i

uvu~em se u krevet iz koga sam tako

nepravedno bio izba~en, ali vrata sobe su bila

zaklju~ana, ona leskova~ka propalica sa

tankim br~i}ima i harmonikom uvukao se u

na{ mali stan i spava na mom mestu, plakao

sam i {kripao zubima, ali bio sam klinja i

koga brigaju patnje jednog klinca. Prolazilo je

vreme, godine, Stevica ̀ ive}i u siroma{tvu na

koje se nikako nije navikao, po~eo je da pije,

dolazi kasno no}u, vi~e i bije. Jedne kasne

zimske no}i, dok je padao gust sneg, ja i

moja majka poluobu~eni smo be`ali ispred

pijanog i besnog Stevice kod moje tetka Zage

da tamo na|emo uto~i{te i preno}imo.

“[to ga ne ostavi{“, ~esto sam pitao

moju majku, “hajde da pobegnemo negde”,

predlagao sam, “za{to ga trpi{“, pitao sam.

Moja je majka plakala i govorila: “Mora

ne{to da se trpi sinko, mora neko da se pod-

nosi, nemamo gde, dosadilo mi je da mi no}u

kucaju na vrata,

dobacuju mi kad pro-

lazim, treba neko da

nas {titi, najlak{e je

pobe}i. I bila je, ~ini

mi se, u pravu, i ja

nisam voleo kad bi rad-

nici dobacivali dok sam

i{ao sa majkom, ”ej, je

si l’ imala ne{to no}as,

ako nisi javi se, slu{aj

klinac...“ Bilo je takvih

no}i, a kad bi se

sutradan vratili ku}i,

Stevica bi nas ~ekao

trezan i raspolo`en, uzi-

mao bi harmoniku, svi-

rao i pevao i poku{avao

da i nas raspolo`i.

Nisam tada sve to razumeo, ali ose}ao sam

da i njemu nije lako, ne{to ga je mu~ilo,

ne~eg nije mogao da se oslobodi, neko te{ko

breme je nosio taj Steva Leskov~anin, moj

o~uh, i mi smo zajedno sa njim nosili

to njegovo breme, plakali sa njim i

smejali se, pevali i bili tu`ni, pla{ili

ga se kad je bio pijan i bili ga kad

je bio trezan. Ja sam ~esto, le`e}i

kasno i posmatraju}i mesec sa moga

kau~a u kujni, razmi{ljao za{to je

Stevica takav, {ta ga to mu~i i ne da

mu mira. Da li `ali za izgubljenim

bogatstvom i veselim provodima ili

mu ratne uspomene sa Sremskog

fronta ne daju spokoja. Ponekad bi

pri~ao te svoje uspomene i o tome

kako je dva puta bio u strelja~kom

stroju za likvidaciju folksdoj~era,

uglavnom mladi}a iz banatskih sela.

Pri~ao bi ponekad i da ih sanja no}u

kako ga sre}u i pitaju gde je put za

Nema~ku. ^esto bih ga ~uo kako

{kripi zubima u snu, okre}e se i

psuje. Budio se i pripaljivao cigaretu

sede}i na krevetu i gledaju}i kroz

prozor, sav znojav.

A moja majka bi kao i

obi~no ponavljala istu pri~u, “Mora

ne{to da se trpi, nigde nije slatko,

bolje je imati mu`a nego da mi svaka

baraba dobacuje i lupa no}u na

vrata”. Vremenom i ja sam odustao

od nagovaranja da pobegnemo negde

daleko, ~ak u Ameriku, ~inilo mi se

da je nama Stevica trebao isto kao i

mi njemu. Pa, ima tu mnogo da se

pri~a, ali da skratim, `ivot sa

Stevicom bio je i raj i pakao, kako

kad, zavoleo sam i njega i njegovu har-

moniku, a on nije imao gde i ostao je tu u

na{em malom stanu pored fabrike. Uskoro se

rodila i moja sestrica, koju sam ja iz milo{te

nazvao Ljolja, okrugla i lepa, nosio sam je

po kom{iluku i pokazivao je mojim drugovi-

ma. Dr`e}i je na le|ima tr~ao sam i igrao

loptu sa drugovima, a ona se nije bunila,

gledala je radoznalo svet sa mojih le|a i

verovatno jedva ~ekala da poraste pa da nam

se pridru`i u igri. ^esto sam se pitao, da smo

kojim slu~ajem ja i majka ostavili pijanog,

nesre}nog i ljutog Stevicu, vesela i debeljus-

ka{ta Ljolja nikada ne bi ugledala ovaj lepi

svet, i bio sam zaista sre}an {to nismo.

Starost su proveli mirno i sre}no.

Desanka je umrla pre par godina, a ja sam sti-

gao istog dana iz Njujorka. “Ja ne}u dugo bez

nje”, rekao mi je na sahrani moj oronuli o~uh,

“ne interesuje me `ivot bez nje. Ona mi je

bila sve, odavno bi ja zavr{io pijan u nekom

jarku da nije bilo moje Desanke. Izdr`a}u do

40 dana a onda odoh”. I zaista, umro je i on

po{to joj je dao 40 dana. Tu se film njihovog

`ivota zavr{ava, “Prohujalo sa vihorom”, a

re~i moje majke da ne{to mora da se trpi, i

da je najlak{e pobe}i, ~ini mi se da i mene

dr`e i daju mi snagu da izdr`im kad god mi

`ivot postavi neku prepreku ili me zapla{i.

Neda se D`o Moler

D`o, zvani Moler, farbar izgubljenih nadanja, crta~ duginih mostova preko bujica `ivota, zaljubljenik u sre}ne osmehe slu~ajnih

susreta, ~ovek koji nosi dvogled tra`e}i ljubav na prvi pogled, radnik na opravci mostova izme|u ljudskih srca, obi~an kao vi svi

i gori od toga, neko ko vas voli do neba, golja i bogata{ u isti ~as, i prijatelj va{!

Lakrdija{, pajta{, {to voli proju i sutlija{, i slatko od {umskih jagoda, i divne plave okice jedne Milice, ja, jedan od vas...

Pi{e: D`o Moler

DESANKA I STEVICA

13Avgust 2010. www.serbianmirror.com

a

Pro{lo je skoro dvesta godina od

pojave Male prostonarodne slaveno –

serbske pesnarice, knji`ice kojom je

po~eo presudan prelom u srpskoj kulturi

XIX veka. Poseban zna~aj ove pesnarice je

u tome {to su u njoj zapisane pesme koje

su tada rado pevane, a mnoge od njih su se

zadr`ale na muzi~kom repertoaru do danas.

Opremaju}i u knjigope~atnji Johana [nirera

ovu knji`icu, Vuk Stefanovi} Karad`i} joj

je 25. januara 1814. dodao poslednje

redove, zahvalnost i naravno, posvetu.

Donose}i u ovoj zbirci sto

“@enskih pesama”, Vuk je samo ukazao na

blago kome preti opasnost od zaborava.

Da sakupi i izda pesme prostog

naroda Vuk se odva`io tek kad je video

ruske i nema~ke narodne pesmarice i tako

shvatio da je narodni duh u stvarala{tvu od

posebnog zna~aja. Tako je Vuk prionuo na

posao. Nije bilo nimalo lako, mo`e se ~ak

re}i i vrlo mukotrpno. Siromah, bez sluha,

Vuk je sre}om u ovom zahvatu imao pomo}

svoje ro|ake Savke @ivkovi}. Tako je nji-

hov zajedni~ki trud bio sabran u pesmaricu,

{to je postalo kamen-temeljac na{e lirike.

Savka je donela iz Srbije u Be~

lepotu i zapam}ene pesme, jedino svoje

bogatstvo. Udala se za Stefana @ivkovi}a i

`ivela je potom u Bukure{tu i u Rusiji gde

je i umrla.

Vukov knji`evni kriti~ar i poma-

ga~, Jernej Kopitar, bio je u Be~u o~aran

Savkinom lepotom i umilnim pevanjem.

Zato je sugerisao Vuku da Savkinu sliku

stavi na korice Slaveno - serbske pesnarice,

jer Savka je za njega postala oli~enje srp-

skog narodnog peva~a.

Niti se zna ta~na godina rodjenja,

niti se mo`e pouzdano utvrditi godina smrti

Savke @ivkovi}. Pouzdano je samo njeno

u~e{}e u nastajanju prve Vukove knjige. I

to je dovoljno da zaslu`no pominjemo na{u

zvani~no prvu peva~icu iz naroda.

Na{e dotada{nje muziciranje i sred-

njovekovni notni zapisi nosili su

pe~at crkve i bogoslu`enja,

uko~enost vizan-

tijske muzike,

koja ni sama

nije izvorna.

Tako, Vuk

Karad`i} uz

Savkinu pomo}

obelodanjuje melodije po

kojima sam narod te pesme peva. To je za

ono vreme bilo ne{to sasvim novo.

Zanemariti kanone svetogorskog pojanja i

izneti pred evropsku javnost pesme i

melodije prostog naroda, bilo je vrlo smelo.

Trebalo je da prodje nekoliko

decenija da bi Vuk i Savka na muzi~kom

planu dobili dostojnog nastavlja~a. Bio je

to kompozitor Kornelije Stankovi}. On je

sakupljaju}i pesme po narodu i daju}i im

spremno muzi~ku obradu u svojim prvim

pesmama ponovio i jednu Vukovu pesmu.

Objavljuju}i ih u Srpskom letopisu za

1861. godinu, Kornelije Stankovi} za

pesmu Gru`anka devojka stavlja u zagradi

naznaku da ju je zapisao u [apcu, dakle u

neposrednoj blizini Vukovog rodnog

Tr{i}a, a ta pesma se ve}

na{la 1814. godine

medju prvim Vukovim

p e s m a m a .

Opravdan j e

za taj

ponovljeni

zapis mo`e

se na}i u

podatku da je

Kornelijeva verzija pesme bila za

tri stiha du`a, tako da se mo`e re}i da ta

pesma predstavlja u neku ruku i njihovo

zajedni~ko otkri}e.

U Maloj prostonarodnoj slaveno-

serbskoj pesnarici se pored ove pesme mogu

na}i i jo{ neke danas rado pevane pesme:

Aj, kolika je Jahorina planina, Vi{nji~ica rod

rodila, Oj, devojko du{o moja….

^injenica je da bi neke od tih

pesama koje su Vuk i ljupka peva~ica Savka

zabele`ili ostale sa~uvane od zaborava.

Ipak, najve}i zna~aj pojave

Pesnarice 1814. godine je taj {to je spre~ila

da se narodne lirske, odnosno `enske

pesme kao i na{e narodno stvarala{tvo

zbaci i zaboravi. Njome je po~eo onaj

pobedonosni hod na{e narodne poezije u

kulturnu Evropu. Pravo iz Mocartovog

Be~a, na muzi~kom planu. Na{e su pesme

tako dobile uva`enje i priznanje, jer je po

njima komponovao i sam Johanes Brams.

Pi{e: Aleksandra Maksimovi}

I S T I N E O N A [ I M V E L I K A N I M A

PESME SA^UVANE

OD ZABORAVA

Avgust 2010.14

P R I ^ E I Z D @ E P A

U

svakom gradu u kome sam

boravio putuju}i po svetu,

pronalazio sam neki svoj

kutak i mesto koje je samo

moje. Gradski sat, kafanicu

ili pijacu. Nekako, veliki gradovi li~e jedni

na druge, a mali jo{ vi{e. Ba{ kao da su

identi~ni. Se}am se, kada sam jo{ kao stu-

dent ostavljao studentski dom, sa rancem

na ledjima, kasetofonom, par ~etkica za

slikanje i jednim nedovr{enim platnom,

koliko sam bio tu`an tada. Odlazak iz

Beograda je za mene bio veliki poraz.

Pognute glave silazio sam stepenicama stu-

dentskog doma “Karaburma” i posmatrao

bruco{e koji ~ekaju lift i grak}u. Rekao

sam sebi tada: “Dobro, sada idem, ali

vrati}u se. Vrati}u se u ovaj grad kad tad.

Na velika vrata i preko velikih mostova.”

I tako dan za danom, korak za

korakom, ni{ta se od toga nije desilo. Ni

posle te{kih dvadeset godina u Americi

nisam uspeo da u{tedim ni za garsonjeru na

Novom Beogradu. @eni ne pada na pamet

da se vrati u Srbiju, a kad provezem decu

kroz Beograd prime}uju samo ru`ne stvari.

Zapu{tene fasade sa kojih opada malter,

destruktivne grafite na bukvalno svim stam-

benim zgradama, uske su im ulice i stalno

mi govore da je ~itav grad u raspadanju. I

{ta ja tu vidim {to one ne vide? Uzalud im

dokazujem da je Beograd najlep{i grad na

svetu, ne veruju mi. Jeste Beograd ~udan i

pun suprotnosti.

Evo, na primer, saznao sam da u

Beogradu na Dor}olu `ivi jedan advokat

koji je sebi usred grada sazidao pravi

zamak. Ima olimpijski bazen sa slanom

vodom u dvori{tu i neprestano kupuje

stanove po gradu. Zamislite kojom vrstom

prava se taj ~ovek bavi? Ne mo`ete ni da

sanjate. Nije me|unarodno pravo, a nije ni

uvoz nafte iz Rusije, nego ~ovek zastupa

ratne vojne invalide, koji su u poslednjem

na{em ratu izgubili ruke i noge i vratili se

sa rati{ta osaka}eni. Tako da }e ipak sve to

narod pozlatiti, a u ovom slu~aju i posoliti.

A ulica Knez Mihailova kao i

nekad, blista. [tiklice pucketaju kao kokice,

devoj~ice ko tigrice, nigde kao ovde.

Na{minkane, zategnute, miri{ljave i svaka

od njih i dalje nosi ukradenu garderobu od

tipova koji {aniraju, a bogami imaju i

za{to. Na lepo telo ide i dobra garderoba.

Pitam se koliko to ima garderobe po evrop-

skim buticima i magacinima kad su uspeli

da sve uvaljaju u jednu ulicu. Da li je i{ta

od satova i cipela ostalo Evropljanima?

Pored na{ih profesionalaca i lepih Srpkinja,

ostade Evropa gola.

A na drugoj strani, na kineskoj

pijaci na Novom Beogradu, vidim da su

Kinezi postali ugledni gra|ani zemlje

Srbije. Parkiraju nove mercedese ispred

pijace, pa vi{e ne bi znao da li je to sajam

automobila ili kineska pijaca.

A

Knez Mihailova, skupa kao otro-

vnica. Kafa i kisela nisu badava, a

ako jo{ naru~i{ strano pivo ili neki

viski}, dr`i se za banderu. Zadesilo me je

i otvaranje svetskog prvenstva u fudbalu

tamo, kao i ~asni porazi na{ih Orlova. Ali

ipak i jedan radostan trenutak. Sedeo sam

u kafi}u na uglu Knez Mihailove i Zmaj

Jovine potajno se nadaju}i da }emo pobe-

diti Nemce. Znam kako na{i razmi{ljaju.

Eto, sad kad vi{e ni{ta ne mo`emo da izgu-

bimo, hajde da pobedimo! I tako gledam

utakmicu, pribli`ava se kraj me~a, jo{ koji

minut, ja se ve} uko~ih od neverice da

pobe|ujemo {vabe. Jo{ tri minuta, kad se

sa trga za~u pesma navija~a! Pomozi Bo`e,

pomozi Bo`e! A odmah zatim Srbija,

Srbija i kraj!!! Po~esmo da se ljubimo

izmedu sebe i mi i stranci - turisti. Poljubih

i ono bosonogo Cigan~e, {to tu svaki dan

prosi i poku{ava da mi uvali falsifikovane

Ray Ban nao~are. Pogledah u nebo i rekoh,

hvala ti Bo`e. Odmah sam od one druge

Cigan~ice koja prosi i rentira tu|u bebu

kupio majcu sa srpskim amblemom i tu je

negde zapo~ela fe{ta. Truba~i idu kroz

grad, slavi se i Cer i Kolubara i

Mojkova~ka bitka. Pobedismo Nemce, a

ulica Knez Mihailova je zablistala kao neka

okupana i rumena nevesta sa belim velom

preko sebe. U~ini mi se da vidim neku

svetlost, koju do tada nikada nisam video.

Zaboravio sam i na svoju izlo`bu i na

skulpture u galeriji i rekoh, nema veze

neka sve iznesu, samo da smo mi jednom

pobedili Nemce. Za skulpture }emo lako.

Napravi}u druge. I pro{etah do mermerne

~esme da se malo umijem i napijem hladne

vode. Kad sam bio student pili smo vodu

sa te ~esme i nikom ni{ta nije falilo. Nagoh

se da se umijem. Pored mene momak dr`i

nekog pitona oko vrata i slika se sa turis-

tima, koji dr`e zmiju za rep. Malo ni`e

neki gitarista svira totalni fal{ za si}u, a jo{

malo prema Kalemegdanu stari Ciga sedi i

na nekoj minijaturnoj harmonici svira

“Tamo daleko”. Pored njega sedi Cigan~e i

lupa u improvizovani bubanj.

Kod Kolarca naleteh na grupu

kolega slikara koji sede i pri~aju o velikim

umetni~kim delima. Rekoh, gde ste bra}o,

gde ste junaci, pobedili smo Nemce, hej

ljudi, pobeda! Pogleda{e me onako, k’o da

sam poludeo, a Tucko me upita: “Zar ti

prati{ fudbal, {ta si se napalio?”

Rista me upita, {ta }u da popijem,

pa naru~ih “Jelen pivo” i sedoh sa njima.

Nastavili smo da pri~amo o umetnosti, o

mojoj izlo`bi skulptura, o modernim svet-

skim pravcima. Sa trga je jo{ uvek odjeki-

vala pesma Srbija, Srbija, Srbija!

A

sad ve} davnih osamdesetih, kad se

rekonstruisala Knez Mihailova,

svaki, ba{ svaki dan sam, barem

~etiri puta prolazio tom ulicom `ure}i na

predavanja. Posmatrao sam kako se postavl-

ja jedna po jedna nova bandera, kako se

sla`u mermerne plo~e i kako se ta najlep{a

ulica na svetu jo{ vi{e ulep{ava. Zimi

be`u}i od ko{ave, podignute kragne hitrim

korakom, a na prole}e onako korak po

korak. Koliko me je samo tu devojaka

dr`alo pod ruku i koliko njih sam ja dr`ao

za ruku. Ba{ kao da su sve te sene jo{ uvek

tu na plo~niku. Posmatram prijatelje sa

Akademije pomalo odsutno i ~ujem njihove

glasove i re~i. Oni opet sa istim `arom

diskutuju o Pikasu, Braku, Modiljaniju,

Kandinskom... Ti glasovi se me{aju sa

odjecima koraka i {tiklica i tako re~ po re~,

probudim se iz tog sna i primetim da su svi

moji prijatelji potpuno osedeli. Tek po neka

crna dlaka viri iz njihove kose. Pomislim,

ko zna kako njima ja izgledam i koliko sam

za njih ja ostario? Slu{am pri~e koje su mi

jo{ uvek iste. O~i im sjaje, `eljni umetni~ke

slave prime}ujem da mi na`alost pomalo i

zavide. Slu{am Cigu koji i dalje svira istu

pesmu i gledam u Knez Mihailovu koja se

nije promenila. Nekako mi je li~ila na `enu,

na `ivo bi}e, koje prima sve do|o{e u sebe

i sve izbeglice, sve provincijalce i skitnice,

sve ~ergare i vojnike sa frontova.

K

nez Mihailova ulica uzdi`e, kao

devojka koja se prvi put ljubi.

Knez Mihailova je na{a ulica i

najlep{a je na svetu. Knez Mihailova je kao

neki nebeski svetionik i svetiljka oko koje

lete no}ni leptiri. Ta ulica nas doziva, kao

glasom majke koja doziva dete pred ki{u. U

toj ulici sam pokazao ono {to sam deceni-

jama stvarao i kao da sam se porodio, kao

da je u meni do{lo do pomirenja, kao da su

se sastale dve reke i ponele me niz maticu

u jedno more od mirisa joda i toplog ukusa

slane vode u ustima. Eto, takva je Knez

Mihailova. ^arobna ulica izronila iz

pro{losti, topla i nasmejana. Ulica koja leti

oko nas i okre}e se u srpskom vremenu i

kosmosu kao jedan pe{~ani sat. Pesak od

mese~evog srebra, koji proti~e kroz vreme i

uvek ostaje pesak sa tragovima onih, koji su

oti{li i koji se vra}aju sebi i svojoj mla-

dosti. Ulica se}anja, ulica uzdaha. Ulica

koja svetli u o~ima, koja pali baklje i

raspiruje prole}ne prahove. Ulica kao las-

tavica. To je ta ulica koje nema. To je ta

ulica koja lebdi i sanja, ulica po kojoj

dodirujemo sve one sene koje su tu hodale

jednom. Ulica na kojoj letimo preko leptira

koji izviru iz nje i du{a, koje se vra}aju u

nju. Knez Mihailova ulica.

Pi{e: Boban Ili}

15Avgust 2010. www.serbianmirror.com

B I Z N I S

D O G A \ A J I

Avgust 2010.16

17Avgust 2010. www.serbianmirror.com

B I Z N I S

18 Avgust 2010.

R E P O R T A @ A

T

ragom vesti da je ovog leta u ^ikagu

otvoren frizerski i salon lepote New

Yorkers poznatog frizera, na{eg

zemljaka i prijatelja lista Ogledalo

Gradimira Grade Markovi}a, na{a ekipa

oti{la je da se li~no uveri {ta sve nude svo-

jim mu{terijama i po ~emu se izdvajaju od

drugih. Zatekli smo lep, prostran i renoviran

salon, u kome se sve uredno i ~isto, nalazi

na svom mestu. Svi zaposleni su vrsni majs-

tori svog zanata, koji veoma srda~no

do~ekuju mu{terije, sa pa`njom saslu{aju

njihove `elje, eventuano dodaju poneku sug-

estiju i ~ine sve da zadovolje svaki njihov

zahtev. Dijapazon usluga je, moramo priz-

nati jako bogat. Tu mo`ete na}i sve vrste

kozmeti~kih i frizerskih usluga. Osim

{i{anja, raznih tehnika bojenja kose,

mini-vala, feniranja i sve {to po`elite za

va{u kosu, oni nude i manikir, pedikir, pro-

fesionalno {minkanje, depilaciju voskom,

masa`u, a za one sa problemati~nom ko`om

jednom nedeljno dolazi doktor dermatolog

da vas oslobodi ne`eljenih akni ili da o~isti

va{e lice. U Salonu New Yorkers rade i

najnoviju tehniku “tri viks menikir”, {to

zna~i da garantuju da }e manikir ostati

neo{te}en tri nedelje bez obzira {ta radite po

ku}i, perete sudove ili ribate pod.

Vlasnik salona Grada je

ve} vi{e od tri i po decenije,

koliko dugo `ivi u ^ikagu, cenjen

i omiljen frizer ali i prijatelj

mnogih na{ih sunarodnika. O

Gradinom talentu svedo~e mnoge

zadovoljne mu{terije, vi{e salona

koje je uspe{no vodio, ali i brojne

nagrade. Bio je dva puta prvak

Srbije, prvak Jugoslavije za

u~enike u prvoj godini, a 1973

godine osvojio je prvu nagradu u

oblasti bojenje kose. Ovo je nje-

gov deseti salon lepote, koji je

otvorio, kako ka`e, sa puno entuz-

ijazma i volje, u cilju podizanja

kvaliteta usluga koje nudi. Grada

sa ponosom isti~e, da su njegovi

frizeri uglavnom Italijani, koji su

poznati kao dobri majstori, i dodaje da je

materijal koji se koristi u salonu 50% iz

Italije.

Frizerski zant porodice Markovi} u

Kru{evcu ima dugu tradiciju. Jo{ je Gradin

otac bio frizer pre Drugog svetskog rata, a

posle rata otvorio je dva salona. Tehniku i

ljubav prema tom zanatu, nasledilo je svo

troje dece, dva sina i k}erka. Stariji sin

Gradimir je 1969. zavr{io zanat, a kad se

vratio iz JNA po~eo je da radi za “Eminu”

iz Kikinde i u kru{eva~kom narodnom

pozori{tu kao {minker i vlasuljar. U

pozori{te ga je zaposlio njegov ujak

Miodrag Petrovi} ^kalja, rekao je Grada.

Pogledala sam ga pomalo iznenadjeno i u

neverici, a on mi se nasmejao istim onim

^kaljinim osmehom, koji nas je decenijama

zasmejavao i {armirao sa malog ekrana.

Grada je bio izrazito cenjen i u Srbiji.

Njegove mu{terije su bila i velika imena sa

tada{nje estrade kao {to su Kruna Jankovi},

Lepa Luki}, Nada Obri}, Cune Gojkovi},

Tozovac… Nisu tra`ili ni{ta specijalno, bili

su zadovoljni mojim radom, se}a se Grada.

Tako na primer Cune, koji je bio

model za mu{ka {i{anja u Parizu,

jer je imao divnu kosu, nije se

{i{ao po dva-tri meseca, ~ekao je

da ga Grada li~no o{i{a. Gradin

otac je mladjem sinu predao salon

u Kru{evcu, a sestra radi kao friz-

er na Novom Zelandu. Tradiciju

nastavljaju Gradini mladji bratanac

i sestri~ina. Ovo nije lak posao i

u familiji imamo dovoljno frizera,

rekao je Grada, dodaju}i da su

njegova deca izabrala druge profe-

sije. Njegova k}erka se nakon

zavr{enog fakulteta zaposlila u

japanskoj farmaceutskoj industriji,

a sin je zavr{io prvu godinu poli-

ti~kih nauka.

U Ameriku ga je dovela

ljubav. Suprugu je upozao 4. jula

u Kru{evcu i ka`e da je to bila obostana

ljubav na prvi pogled. Posle deset dana su

se verili, ona se vratila ku}i u ^ikago i

nakon mesec dana Gradi je stigla garancija

i karta. Ka`e da nije nije pogre{io {to je

ovde do{ao i dodaje da je ponosan na 35

godina sre}nog braka. Nakon dve godine

Grada je otvorio svoj prvi frizerski salon.

Jo{ je na po~etku karijere bio uspe{an i

imao je mnogo mu{terija. Ka`e da je odba-

cio oko 40% znanja, koje je iz Srbije doneo,

jer Amerikanci imaju bolju tehnologiju

kojom se {tedi vreme. O svom poslu i

mu{terijama, Grada ka`e: “Volim ovaj

zanat, jer je kretivan i interesantan. Jedna

frizura ne mo`e da odgovara dvema osoba-

ma, svakome treba prilagoditi druga~iji stil i

boju, a to je za mene izazov. Sve moje

mu{terije su zadovoljne, jer se ve}ina njih

koje dodju kod mene prvi put, ponovo

vra}a. Uvek sam napla}ivao svoj rad onako,

kako sam smatrao da je najbolje, nisam i{ao

previsoko sa cenama, davao sam i popust za

one koje dolaze prvi put. Mu{terije bi treba-

lo da slu{aju savet profesionalca, koji

Reporta`a iz frizerskog i salona lepote

MALE TAJNE VELIKOG MAJSTORA

Poznato je da majstori ~uvaju tajne svog zanata, ali Grada nam je otkrio nekoliko

detalja koji mogu znatno da poprave va{ izged i kvalitet kose: “Od kraja aprila do sep-

tembra preporu~uje se svetlija boja kose, a u zimskim mesecima tamnija. Obavezno se

posavetujte sa frizerom, koja boja vam odgovara i farbajte se redovno, jednom

mese~no. Ne upotrebljavam jak hidrogen, jer on o{te}uje dlaku, koristim od 6-8%, a i

bli~ ne treba jak, najbolje od 25-30% sa dodatcima vitamina. Pre bojenja preporu~uje

se regenerator koji se ispere samo 80% kako bi za{titili kosu od eventualnih o{te}enja.”

MALE TAJNE VELIKOG MAJSTORA

Veliki majstor frizure, uvek dobar prijatelj, patriota i dobrotvor koji nesebi~no poma`e maticu, mlade koji tek dodju u ^ikago, kao

i sve srpske organizacije i na{e crkve – bata Grada

Ceo tim salona: frizeri, kozmeti~ari, manikiri...

NEW YORKERS STYLING SALON & SPA,

773.763.9350 i 773.467.9926 6156 W. Higgins Ave u ^ikagu

19Avgust 2010. www.serbianmirror.com

P R I ^ E ^ I T A L A C A

zna estetiku i fizionomiju, koja boja prili~i

`eni sa bledim ili tamnijim tenom. De{ava

se da mu{terija sa dugim vratom i duguljas-

tim licem tra`i kratku frizuju, ka`em im to

vam ne}e stajati, ona i dalje insistira i na

pola {i{anja po~ne da pla~e. Zato ih savetu-

jem, jer ne}u da dozvolim, da zbog neznan-

ja mu{terije izgubim reputaciju. Volim da

radim sa na{im ljudima, medjutim ~esto se

de{ava, ako ne mogu da dodju, nemaju

obi~aj da zovu telefonom i otka`u termin.

Amerikanci su dobre mu{terije, slu{aju svoje

majstore i redovno dolaze za kosu, manikir

obavezno jednom nedeljno, a pedikir jednom

mese~no.”

Grada sebe smatra uspe{nim

~ovekom. Ka`e da su najve}e bogatstvo bro-

jni prijatelji i kumovi, sa kojima je veoma

ponosan. U svoje prijatelje svrstao je i na{

list Ogledalo. “Slavica iz Ogledala je

divna `ena, moj dugogodi{nji prijatelj,

uvek smo lepo saradjivali, a Ogledalo

rado ~itam od prvog broja. Dopisnik

Ogledala Marko Lopu{ina je moj ku}ni

prijatelj, a bi}e moj gost oko nove

godine, kada planira da promovi{e

knjigu “Srbi u Americi,” sa ponosom

isti~e Grada.

U ^ikagu i okolini je poznat

ne samo kao frizer, ve} i kao aktivni

~lan srpskih organizacija. Dobrovoljno

je radio u na{im Crkveno-{kolskim

op{tinama, samo u crkvi na Redwood

Drive radio je 24 godine, bio je jedan

od organizatora Srbijan festa. Sada su

do{li mladji ljudi, ali Grada i dalje nese-

bi~no poma`e. Na Srpskoj bratskoj

pomo}i pomagao je 14 meseci, {to je

bilo jako te{ko, jer je nakon rada u

salonu odlazio na imanje SBP, {to je

vi{e od 70 milja u oba pravca. Pomagao

je i mnogim na{im ljudima, koji su tek

do{li u Ameriku, naj~e{}e kako bi dobili

dozvolu za rad.

Gradina humanost

nema granica, on nije

pomagao samo svoj

narod u Americi, ve} i

one u matici. Samo

jedan primer u nizu

njegovih dobrih dela je

i poklon kru{eva~kom

siroti{tu, od 8.500

dolara.

Veoma je

vezan za svoje Srbe i

ka`e da je na{a najve}a

opasnost nesloga. “@ao

mi je {to nismo slo`ni,

a ima mnogo dobrih

ideja, koje uvek neko

zako~i. Nadam se da su

ljudi pametni i da }e

stati sa nesuglasicama. Potrebno nam je vi{e

tolerancije i po{tovanja i da sve strane

shvate da od svadje nema ni{ta. Treba `rtvo-

vati sebe za organizaciju, koja ne mo`e da

`ivi samo od restorana ili bara, ve} od

~lanstva i donacija. Treba vratiti poverenje

naro~ito mladjih ljudi. Jedan sam od organi-

zatora Sabora srpskog ujedinjenja i imali

smo priliku da ne{to uradimo, medjutim

vlast u Srbiji je korumpirana,” upozorava

Grada. On je dobro upoznat sa dnevno-poli-

ti~kim temama u matici i ima izri~it svav da

je Srbija u Evropi i da nije potrebno da

postane ~lan EU, jer }e izgubiti svoj iden-

titet, kao {to se desilo sa Gr~kom, a {to ~eka

i Italiju, [paniju, Portugal… Tamo ne

mo`ete da radite {to ste i do sada, a mi Srbi

volimo slobodu i nezavisnost, ka`e na{

sagovornik.

Grada je svakako neko ko mo`e da

da dobar savet onima, koji su nedavno iz

Srbije, stigli u Ameriku i evo {ta on ka`e:

“Mladi moraju da rade da bi pre`iveli, ne

treba da biraju poslove, sve do onog momen-

ta kada budu na{li posao koji vole. Neka ne

o~ekuju da }e neko ne{to da im da, jer niko

ni{ta ne daje, i neka se dr`e zakona.

Amerika je bez obzira na njihovu politi~ku

orijentaciju dobra zemlja. Ve}inu onoga {to

sam nau~io u `ivotu, nau~io sam ovde.

Amerikance veoma po{tujem i cenim, a ovde

`ive i drugi narodi od kojih mo`emo mnogo

da nau~imo. Na{ problem je {to ne

poma`emo dovoljno jedni druge, kao na pr.

Poljaci, Nemci, ^esi... Trebalo bi da se

pou~imo njihovim primerom i da odlazimo u

na{e restorane, kod na{ih frizera, doktora…”

I na kraju ovog ineresantog razgov-

ora, da biste ovog leta izgledali negovano,

atraktivno i bili u koraku sa modnim tren-

dovima, nakon svega u {ta smo se li~no uver-

ili, ekipa Ogledala vam toplo preporu~uje

frizerski i salon lepote NEY YORKERS

STYLING SALON & SPA, koji se nalazi na

6156 W. Higgins Ave u ^ikagu, vrsnog mas-

tora svog zanata, humanistu i iskrenog pri-

jatelja Gradimira – Gradu Markovi}a.

Marijana Maljkovi}Iskusni kozmeti~ar Sne`ana

N

a jednom bregu na ivici {umarka

raste Drvo ve} dugo vremena. Lepo

i vito, izraslo je u visokog gorostasa

prelepe kro{nje u obliku nemirnog srca, i

{irokih, duguljastih listova, koji su znali da

lenjo vise, ali opet, veselo lepr{aju na svaki

da{ak vetra. Drvo je bilo druga~ije od drugih

u tom {umarku Bukvi. Nije bilo Bukva, bilo

je neko sasvim nepoznato drvo. Iako je bilo

kao uljez na ivici {umarka Bukovine, gde nije

pripadalo, ose}alo se sre}no. Bilo je trenuta-

ka dodu{e, kada bi Drvo setno gledalo u sve

te naivne Bukve, pitaju}i se za{to je razli~ito,

za{to nije isto kao i oni, jer, iako su izgledali

bledo, dosadno, monotono, opet su bili sre}ni

u svom {umarku. Stalno ga je ti{tilo ose}anje

usamljenosti i nepoverenja, ali je ipak nalazi-

lo snage da zatreperi li{}em i zamahne grana-

ma, kad god bi se neka od Bukvi nagla u

njegovom pravcu, trude}i se da poka`e pris-

nost, koja ionako nije postojala, jer Bukve za

nju nisu znale. Veselo se njihalo kada je

dolazio pastir da napoji stado, svaki dan u

isto vreme, na izvoru koji je bio svega par

metara od Drveta. Drvetov najbolji prijatelj je

bio pas lutalica, koji kao da je ose}ao nje-

govu tugu, obilazio ga svakog dana, i

obi{av{i par krugova i nju{e}i, odlazio dalje,

bez osvrtanja. Iako je to isti pas, i svaki dan

u isto vreme, Drvo se ipak radovalo poseti

istom rado{}u i uzbudjenjem.

Jednoga dana pastir je doneo

mladu Jelu. Zastao i preleteo pogledom preko

reda gorostasa, kao da ih odmerava. Da je

moglo, Drvo bi skakalo od zemlje

poku{avaju}i da privu~e pastirovu pa`nju.

Njihalo se divlje, ma{u}i kro{njom i svojim

velikim duguljastim li{}em, prave}i {um, kao

da je oluja u najve}em jeku. Pastir se zagle-

da malo bolje, klimnu glavom, osmehnu i

krenu prema Drvetu. Iskopao je rupu i polako

podigao Jelu stavljaju}i njeno korenje u

zemlju. Drvo se topilo od miline i lepote,

koja je pukom sre}om, ba{ tu pored njega.

Jela je bila mlada, vita i prelepa. Njena kora

je zra~ila kao najlep{e zvezde u no}i na nebu

bez oblaka. Kao da se stresla od blizine

visokog, lepog delije, koji je uporno

poku{avao da dotakne njenu krhku kro{nju

svojim glomaznim granama. Ose}ao je njenu

blizinu, taj sve` miris neobi~ne meko}e i lep-

ote pome{an sa njenim egzoti~nim mirisima

mladosti. Napokon je uspeo da dotakne jedan

list. Delirijum. Osetilo je Drvo kako vi{e

ni{ta nije va`no, i sve gubi smisao u istom

trenu. Njegov list je blago dodirivao njen list.

To je jedino bilo va`no. ^inilo se da }e se

Drvo raspasti koliko brzo su sokovi strujali

kroz stablo, grane, li{}e. Jela, kao da je oseti-

la to, i dodirnula svojom granom njegovu. Sa

li{}a te grane po~eli su da cure njegovi

sokovi. Nije mogao da se kontroli{e.

Prepustio se toj maloj lepotici, i zaboravio na

sve. Na kom{ije Bukve, na najboljeg prijatel-

ja, koji je uskoro trebao da u~ini svakodnevni

obilazak, na pastira koji je odavno oti{ao

svome stadu. Pomislio je koliko je perfektna

za njega, koliko njena kro{nja pristaje taman

uz njegovu, koliko se sla`u njeni listovi sa

njegovim. Nemogu}e, pa oni su ista vrsta! Da

li je mogu}e da postoji iko na ovom svetu

makar i pribli`no sli~an njemu, a kamoli ovo-

liko, suludo, neverovatno isti? Ta predivna

vrsta koju niko ne prepoznaje, osim tih istih.

Drvo je po`elelo da je ~ovek, da mo`e da

vikne od radosti, da mo`e da se tr~i po liva-

di, valja sa svojim najboljim prijateljem. Ali

bilo je sasvim perfektno u tom trenutku.

Ostatak dana, dvoje su proveli nepomi~ni,

u`ivaju}i jedno u drugom.

Dani su prolazili a Delija i

Lepotica su provodili vreme razmenjuju}i

ne`nost, kakvu svet nije do tada video.

Izve`bao je svoje grane da budu savitljive,

svako jutro bi pokupio rosu sa trave svuda

oko sebe i stavio na njeno li{}e, dok bi se

on divio i mazio njene grane. Ona je

zauzvrat {irila svoje pupoljke u prelepe cve-

tove `ute boje, koji su ga svojim mirisom

opijali i ~inili je da sija kao sunce. @eleli

su samo, da taj ose}aj nikad ne ode, da dani

proteku isto, u u`ivanju te dugo o~ekivane,

istinske ljubavi. Jednoga dana, sevnula je

munja, presekla njeno stablo i ona je osta-

la na zemlji, tek rascvetanih pupoljaka.

Uzalud je Drvo poku{avalo da je podigne i

vrati na mesto, guraju}i njeno be`ivotno

telo po travi mokroj od ki{e, danima, ne

shvataju}i da ne vredi. Posle par dana

odustalo je, nepokretno gledaju}i u ostatke

njegovog `ivota. Sumorno i bezvoljno,

podiglo je to be`ivotno stablo i privilo ga

uz svoje {to je ja~e moglo. Osu{ilo se za

samo par dana, u zagrljaju, koji niko vi{e

ne mo`e razdvojiti.

Napisao: Milano Mikica

Vi pi{ete mi objavljujemo – pri~e na{ih ~italaca

Po{aljite nam i vi svoju pri~u, pesmu...

DELIJA I LEPOTICA

20

V E R A

Avgust 2010.

2. Avgust

SVETI ILIJA

Ilija ([to na jevrejskom

zna`i: snaga Gospodwa),

starozavetni je prorok, naz-

van Tesvi]anin - po gradu Tesvitu, u

kojem je ro\en. Po Svetom pismu,

yiv je uznet na nebo na vatrenim

ko`ijama, koja su vukli ogweni kowi.

Po[to je me\u Judejima vayio za

najstra[nijeg i najmo]nijeg staroza-

vetnog proroka, oni su smatrali da

je Isus Hristos, kada se pojavio -

prorok Ilija. Srpski narod dryi da

je ovaj svetiteq yiv, te stoga oni

koji ga praznuju kao krsno ime ili

ku]nu slavu ne kuvaju za tu priliku

yito.

Svetog Iliju, ili Gromo-

vnika Iliju, narod ubraja kao

najsilovitijeg me\u ogwevitim svec-

ima, pa ga je svetkovao sa najve]im

strahopo[tovawem. Da je ovaj

svetiteq primio mnoga svojstva

starog srpskog, po nekima vrhovnog,

boyanstva, slovenskog boga Peruna,

pokazuju mnogi obi`aji koji prate

wegov dan.

Po narodnom predawu, Sveti

Ilija ne sme da dozna kad mu je

ro\endan, jer u tom slu`aju - tako bi

stra[no zagrmio da bi se nebo pro-

lomilo i zemqa se u sunovrat

stropo[tala, pa mu zato sestre

(Ogwena i Blaga Marija) taje kad je

taj dan.

19. avgust

PREOBRAYEWE

Preobrayewe je praznik

koji ~uva spomen na boyansku slavu

Isusa Hrista i wegova je namera da

o`uva nadu i veru u spasewe. Kao

[to su jevan\elisti zapisali, Isus

Hristos je posledwe godine prebi-

vawa na zemqi, izveo na visoku

galilejsku goru Tavor trojicu

u`enika (apostola Petra,

Jovana i Jakova) i pred

wima se preobrazio, sija-

ju]i kao svetlost, a tu mu

se javi[e zakonodavac

Mojsije i prorok Ilija.

Apostolima je tada rekao

da o ovome nikom ne gov-

ore dok on ne vaskrsne,

yele]i da ih osnayi i da

ne klonu duhom kad bude

stradao.

U srpski narodni

kalendar je Preobrayewe

rano uvr[]eno kao jedan od

takozvanih zapovednih

praznika, ali, u vekovima

ropstva i beyanije daleko

od izvornog, na[ narod je

ovome prazniku dao i

druga, svoja, zna`ewa i

sadryaje.

Po narodnom tu-

ma`ewu, na Preobrayewe

se preobray`avaju i gora i voda -

li[]e po`iwe da yuti, a voda

zahla\uje. I samo nebo se, u gluvo

doba, tri puta preobrayava, ali ko

bi to video, pa jo[ kazao drugima,

poludeo bi.

28. Avgust

VELIKA

GOSPOJINA

U Crkvi se ovaj veliki

praznik naziva Uspewem Presvete

Bogorodice i wime se `uva spomen

na uspewe, [to zna`i: usnu]e (to jest

smrt) Bogorodice. Po biblijskom

predawu, Bogorodica je posle

stradawa Isusovog, proyivela oko 15

godina u Jerusalimu, u ku]i apostola

Jovana Bogoslova, a onda joj je

Arhangel Gavrilo dojavio da ]e za 3

dana biti upokojena. Upokojila se

me\u dvanaestoricom apostola koje

je, po sopstvenoj predsmrtnoj yeqi,

volela da vidi na okupu. Oni su je,

pra]eni mno[tvom hri[]ana, poloy-

ili u grobnicu wenih roditeqa

Svetih Joakima i Ane u

Getsimanskom vrtu.

U narodu se praznik Uspewa

naziva Velika Gospojina (Velika

Gospo\a ili Bogorodica) i slavi se

veoma sve`ano. Osobito je ovog dana

bivalo yivo oko crkava, gde su se

mnogi posle sluybe pri`e[]ivali,

jer se na taj dan zavr[ava gospojins-

ki post, jedan od `etiri najduya

posta u godini.

PRAVOSLAVNI PRAZNICI U AVGUSTU

2. AVGUST - Sveti prorok Ilija - ILINDAN

19. AVGUST - Preobra`ewe Gospodwe

28. AVGUST - Uspenije Presvete Bogorodice - VELIKA GOSPOJINA

PP RR AA VV OO SS LL AA VV QQ EE

1. avgust

Stefan Lazarevi]

i Jevrosinija

Umni vladar u zlosre]no vreme,

ratnik, graditeq i kwiyevnik des-

pot Stefan Lazarevi], upokojio se

napre`ac 1. avgusta po novom (19.

jula po starom kalendaru) 1427.

godine. U crkvi se toga dana pomi-

we i mati mu Milica (mona[ko

ime: Evgenija), koja je pred smrt

(1405) primila veliku shimu,

dobiv[i ime Efrosinija (Jevro-

sinija).