Pitanja za prozu:

Kako Todorov odreuje pojmove udnog i udnovatog?

Kada kao objanjenje prie prihvatimo racionalizaciju, ona se premeta iz domena fantastinog u domen udnog, a ako ostavljamo mogunost da stvarnost modifikujemo, u domen udesnog. Meutim, oni se stapaju sa fantastinim, koje je uvek u promeni i nestajanju, pa tako postoje prelazi (pored istih oblika Todorov nalazi jo fantastino udno i fantastino udesno). isto udesno je u sebi koherentno, ne dolazi do iznenaenja (bajka), isto udno je ono koje pie o iskustvu ljudskih granica (Po, Dostojevski), koje ostaje u razumu koliko u iskustvu, ali znamo da i u iskustvu ima neobjanjivih stvari. Fantastino udno racionalno objanjava stvari na kraju (neubedljivo sa stanovita unutranje koherentnosti), a fantastino udesno to ne ini, pa samim tim kao da predlae da ga prihvatimo. udesno postoji u mnogo vrsta: nauno udesno (SciFi), instrumentalno udesno (letei ilim helikopter), hiperbolino, egzotino

Kako Frojd odreuje pojam udnog (Unheimlich)?

Frojd smatra da udno, koje kod njega zapravo znai nelagodno, nastaje kao posledica nejasnog seanja na neko arhetipsko ljudsko iskustvo. Heimlich je od Heim (srodno eng. rei home), to oznaava dom, odnosno okrilje poznatog, a uopteno i sve to je vezano za arhetipe animistikog pogleda na svet, biva na neki nain preoblikovano u jednu zastraujuu sliku, onda je to Unheimlich. npr.: kastracija je iskonski ljudski strah koji se preoblikuje u motiv kopanja oiju, a oseanje koje prati asociranje kopanja oiju Unheimlich.Heimlich ima 3 osnovna znaenja: 1) ono to pripada domu 2) prirodno 3) blisko, prijateljsko. Oigledno je da je Unheimlich suprotnost od ovog prvog znaenja. meutim, znaenje domaeg tj. vezanog za dom postepeno se transformie u znaenje ono to je skriveno od pogleda drugi. eling Unheimlich odreuje kao neprijatno, nelagodno oseanje pre razotkrivanjem neeg to je trebalo da ostane skriveno. Tako Unheimlich postaje sinonimno sa Heimlich u znaenju skriveno, intimno. Sfera (un)heimlich je vezana za ono to je duboko animistikog, arhetipsko tj. sa tri iskonska ljudska straha: smrt, repetitivne radnje koja volja ne kontrolie, kastracija. Ovi strahovi bivaju nekako semantiki preoblikovani, a oseanje koje izazivaju jeste oseanje nelagodne zaudnosti.

Kako Todorov odreuje fantastino?

Todorov kae da fantastino zaprema vreme neizvesnosti ono postoji u procepu izmeu udnog i udesnog. Prestaje da postoji onog trenutka kada se odabere odreeno objanjenje. Potpuna vera ili nevera nisu fantastika, potrebno je dvostruko tumaenje dogaaja implicitnog itaoca. Ako italac zna da tekst (npr. pesmu) ne treba tumaiti doslovno, ve alegorijski, tu takoe nestaje fantastinog. Fantastino poiva na dvosmislenosti, nestabilnosti nekih faktora u okviru teksta stvarnog i prividnog, stvarnog i imaginarnog, koje se u tekstu razliito mogu motivisati.Kajzerovo shvatanje grotesknog:

Za Kajzera, u grotesknom svetu glavno je neto neprijateljsko, strano i neljudsko. Groteskno to je svet koji je postao stran. Kajzer trai onaj opti, mrani, strani, zastraujui ton grotesknog sveta ali ba ovaj ton potpuno je stran srednjovekovnoj i renesansnoj grotesci (on eventualno vai za romantizam). Groteska oslobaa od svih oblika ljudske neminovnosti ona je svrgava kao relativnu i ogranienu. U grotesknom svetu se svaki ID svrgava i preobraa u smeno strailo. U romantiarskoj grotesci priroda groteske (koja je istovetna za grotesku u celini) je oslabljena, osiromaena i izmenjen joj je smisao. Ali, osnovni motivi sa oiglednim karnevalskim poreklom su ouvani. To seanje na monu celinu iji su delovi nekada bili, uvaju dela Sterna i Hofmana. U stvari, svaka groteska otvara mogunost sasvim novog sveta, drugog poretka u svetu, drugaijeg ustrojstva ivota. Ona predstavlja povratak zlatnog Saturnovog veka na zemlju, ivu mogunost za njegov povratak. Postojei svet postaje stran, ali zato to otvara mogunost istinski bliskog sveta, sveta zlatnog veka, karnevalske istine. ovek se vraa samom sebi. Postojei svet se rui da bi se preporodio i obnovio. Povezanost svega postojeeg je u grotesci uvek vesela i uvek proeta radou smeha, ak i kad su taj smeh i veselje reducirani do minimuma (kao u romantizmu). Kod Kajzera nema mesta za materijalno-telesni princip: u grotesci nije re o strahu od smrti, ve o strahu od ivota tu je sadrana suprotnost izmeu ivota i smrti, koja je grotesci, u stvari, strana.

Na koji nain se faustovski motiv varira u ,,udnovatoj povesti Petera lemila?

Postoji faustovski motiv ugovora sa avolom, u tekstu se javlja sama pojava neastivog, avo ima osobine i karakter, deonice dijaloga, postoji odnos tog avola i glavnog junaka lemila. Isto kao i u tematskom krugu o Faustu, glavni junak je eljan neeg to mu samo natprirodna sila moe pruiti, to onda ima nepredviene posledice. Senka je jedan stepen due. Prvo, avo je svestan da je lemil dobra dua, neko ko duu nee lako prodati, za razliku od onih kapitalista (i Toma Dona), za koje sam avo kae da se uopte nisu opirali tome da mu prodaju due, zato nije ni bilo potrebno da im trai senke (oni svi imaju svoju senku). Senka ime veze sa duom i u magijskoj svesti. U magiji mnogih naroda senka je fizika forma due zgaziti na neiju senku znai magijski ga ubiti. Dakle, prodati senku, znai skoro i prodati duu. Nakon svega, dolazi do ponovnog usvrhovljenja glavnog junaka, u posveenosti pravim i ispravnim stavovima o ivotu tu je faustovsko iskustvo iskorieno sasvim faustovski, kao podloga drukijoj vrsti znanja, utoliko dubljoj jer je teko steeno.Meutim, itava Povest Petra lemila nudi mnogobrojne mogunosti interpretacije. Alegorijski metod otkriva itav ugovor sa avolom i prodavanje senke za kesu zlata kao realnu linost u realnom ambijentu. Brutalno pojavljivanje moi novca kao osnovni faktor drutva. U nainu na koji avo barata svojim udesnim moima vidi se proizvoaka i multiplikativna mo novca kao idealnog i univerzalnog sredstva za reprodukciju dobara.Senka je po jednom tumaenju simbol za sve mogue kompromise i poputanja individue pod pritiscima drutva. A romantiarski odgovor ne kompromis i lani mir, ali ni puko vagabundanje, ve prkosni odlazak u drutveno korisnoj ali i individualno usamljenoj naunoj aktivnosti; izmama od 7 milja osvojiti svet saznanja, nauke, duhovni svet intelekta jste u samom svom korenu faustovska potraga za znanjem.

Odlike bajke u udnovatoj povesti Petra lemila ?

lemil, je junak u pravom smislu te rei. Ono to ga deklarie kao junaka umetnike bajke jesu pustolovine, velika potraga za izgubljenom senkom. Na toj potrazi susree se s nadnaravnim neprijateljem, nailazi na zgode i nezgode. Jasno su razdvojene strane dobra i zla. Postoji dragana kojoj se udvara. lemil se koristi udesnim predmetima (kesa, izme) i pojavama. prolazi kroz faze unutranjeg raspadanja linosti, iji je vrhunac svest o potpunoj odbaenosti i naputenosti.

Kako su u Hofmanovim pripovetkama fantastino i svakodnevno stavljeni u odnos?

Svakodnevno je plitko, interesno, prikladno, smeje se svemu to ne razume, ne poznaje fantastiku, i prema Hofmanovim intencijama pretenduje na fiziku realnost (Rim, Drezden, ulice, ljudi). S druge strane, fantastino se ispoljava kao drugi deo svakodnevnog svakodnevni predmeti se transformiu (drvee, pei, kvake od vrata), ljudi se transformiu (sam Anselmo). Pokazuje se da u istoj svakodnevici obitavaju entiteti (salamander, vetica, fantastine biljke, predmeti i ivotinje, itd.) koji kre osnovne zakonitosti ustanovljene realnosti (kao da poseduju sopstvenu realnost). Postupak automatizacije tih promena u Anselmu je postupak pribliavanja prirodi. Ako se ima u vidu mitska pozadina upa, to je postupak pribliavanja ka pesnitvu. U Brambili se svakodnevno bukvalno mea sa fantastinim, i to tako da se nikada sasvim ne zna ta je ta. Akcenat je ipak na dualitetu individualne percepcije, te isti dogaaj ili radnja mogu imati vie doivljaja, pa tako i znaenja, dok je u upu to tek naknadno objanjeno. Hofmanov postupak u oba sluaja postavlja pitanje ta je sama stvarnost, jer u oba fikcionalna sveta postoji superimponirana instanca sa kvalitativnom razlikom.

Funkcija umetnute mitske prie u ,,Princezi Brambili i ,,Zlatnom upu.

Dijalog Fosforusa i princeze, povest Salamandera i Serpentine, nisu nita do etioloke pripovesti. Osnovna svrha mitske pozadine u upu je da podastre tematsko-motivske okosnice za celokupnu radnju. Atlantida, izgubljeno kraljevstvo, jeste mesto gde obitavaju sauesnici u viem ivotu, ivotu u sadejstvu s prirodom. Ljudi su izgubili tu mo, pa tako i Atlantidu, a jedino jo pesnike due na to mogu pretendovati mitski prolog i epilog su jedini elementi koji zapravo povezuju delove pripovetke i stvaraju njene najdublje opozicije dobra i zla. Na slian nain povest o kralju i kraljici u Brambili podastire jednu mogunost raanja komedije i kominog, kao leka od sete i vrsti dobroudnog ogledanja u samome sebi. I ovo kraljevstvo je podruje neposredne umetnosti, ovog puta umetnosti kao ogledanja i spoznaje sebe, u prenesenom smislu pesnitva, olienog u duhu teatra. Mitska pria je i ovde kontrastirana realnom svetu, i tek se na samom kraju otkriva kao drukiji samo u kvalitativnom smislu, jer prua validne poente i paralele koje mogu da se shvate kao alegorije. U oba sluaja je re o motivacijskom i smisaonom opravdavanju sadrine.

Na kojim sve nivoima ima dvojnitva u Brambili i emu slue?

Dvojnitva u Brambili ine okosnicu celovitosti pripovetke. Paralele se mogu povui na nekoliko nivoa. Na ravni junaka postoji veza izmeu arobnjaka (eljonati-Rufijamonte), kao osoba koji imaju potpun uvid u stvari, kojima nita nije fantastino, jer prepoznaju unutranju prirodu zbivanja. Veze izmeu junaka oslikavaju i linije princ-glumac i princeza-valja. Na poetikom planu su u pripoveci protivstavljeni duh tragikog i duh humora, pa se na taj nain zadire i u problematiku alegorije kao umetnikog sredstva, izvorita iskrenog tragikog patosa i humoristinih situacija. Na emotivnom nivou postoji razvojna linija karaktera, te njihov hod od samoljublja ka spoznaji sopstva i drugosti, to je neophodno da bi se spojili. Konano, metapoetika ravan prua paralelu izmeu mitskog izvora i glume kao mogunosti spoznaje i uslova za sreu, jer oba podrazumevaju poniranje u sebe, ogledanje sopstva mada je humor tu naelno vredniji, jer proizvodi dobroudne reakcije kada u odrazu vidimo neto to nam se ne dopada.

Funkcije fantastike u Zlatnom upu?

Fantastino je u upu uvek dato relaciono kao otklon, kontrast od ljudske svakodnevice. Anselmova perspektiva je rascepljena, ona je realno-diskurzivna i fantazmagorijska (kasnije objanjena kao poetska!). Fantastika predstavlja ono odroeno, drugost za koju je ovek slep. Pojave, meutim, nisu natprirodne ve upravo vii (najbolji ili najgori) deo prirodnih sila. Problem ludila, egaenja i straha se u kontekstu celine pokazuje samo kao problem razuma suoenog s nepoznatim, problem krive percepcije. Fantastika je jedan od instrumenata suoavanja s viom potencijom oveka kada svoju potenciju ostvari, Anselm gotovo da postaje ljudski salamander, seli se u Atlantidu, pa fantastino za njega postaje svakodnevno i razumljivo. Pripovetka zapravo prikazuje taj hod, fantastika je tu osnovno orue.

U ,,Mermernom kipu se figuriu dva tipa enskog, opiite ih i naznaite njihovu funkciju u odnosu na glavnog junaka.

U pitanju je neko sveprisutno sanjarsko duevno raspoloenje, tu nema filozofske i religijske rastrzanosti jednog Brentana. Sve je u atmosferi nekog snovienja u prirodi. Svi opisi, sva uvstva prirode boje, mirisi, zvuci, pokreti, muzika odraz psiholokog stanja glavnog junaka Florija. Rokokoovski timung, koji podrazumeva uivljavajuu a ne refleksivnu poeziju, prenosi se na atmosferu sree i zadovoljstva, prijatne povrnosti, neke vrste pomalo rajskog eskapizma u prirodu gde cvrkuu slavuji, pije se penuavo vino, peva se i svira o ljubavi (sa mnogo lirskih delova), posvuda su prekrasne ene, sa svojom stidljivou, senzualnou, zagonetnou. Natprirodno se u priu uvodi posredno. Fantastian svet otvara se pred oima Florija, iji romantini zanos i udnja proima sve kao tropska groznica. On kao da ivi samo u svojoj uobrazilji, u neprolaznim zanosima. To preterano, neuravnoteeno sanjalatvo raa fantastine vizije, koje prete Floriju da se u njima izgubi. Njegova poremeena logika stvara natprirodno koje potie iz 2 izvora: prvi se vezuje za mitsko mitsko vreme dopire do naeg vremena, i u trenucima postoje paralelno. Tako je mogue da oivi Venerina statua iz udnje za zemaljskim slastima. Ovaj sukob je potka cele pripovetke, jer je koliko fiziki, toliko i metaforiki, odnosno simboliki. Vreme i prostor fikcionalnog sveta izgleda da oslikavaju razmeu doba, kada antiko jo ne odumire, a kada hrianstvo jo ne vlada neprikosnoveno. Na junaka sve vreme utie zavodljiva paganska lepota i udesni, neshvatljivi status boginje. Misli su mu njom obuzete, i ona kao da rukovodi svim postupcima. To je i poenta. Florio saznaje: ovek je sam kriv za svoje fatalne fantazmagorije u nalaenju sredine izmeu realnog i natprirodnog, u mirenju sa natprirodnim, lei spasenje, koje Florio i doivljava. Drugi izvor natprirodnog je u Florijevoj veri u pandeterminizam: i Florio, kao i junaci Hofmana, Nervala..., osea pretapanje likova, pretapanje oblika postojanja jedan u drugi. Sve ene sa maskama na balu u zamku, slivaju se u njegovoj svesti u jednu u njegov ideal ene, iji prauzor se vidi u Venerinoj statui (to pretapanje je tipino za Nervala). Nasuprot kipu stoji figura smerne devojke, koja je junaku samo intrigantna, ali ga ne oarava. Svet je dominantno hrianski, i navodi ga na pravi put, naroito preko mentorskih figura koje ga prate. Meutim, dokle god se sukob ne rei na spoljanjem planu, ne moe se razreiti ni na unutranjem tek kada se ispostavi da antika lepota sve i da je bila onakva kakvom je on zamiljao sad predstavlja poast na svetu, tek kada se njegov imaginativni, simboliki svet urui, on moe da se reformie prema hrianskom svetonazoru.

Ukratko naznaite razliite varijacije teme prometejstva u ,,Frankentajnu.

Frankentajn je naunik koji je od smrti ukrao ivot kao to Prometej ukrao vatru. On je groteskna hipertrofija titana. Sam Frankentajn, kao i titan, ispata zbog svog hibrisa i prekoraenja granica, ali na drugaiji nain. Sva dela umetnosti dolaze od Prometeja a Viktor Frankentajn svom biu ne daje ni ime. Naunik ne brine o svojoj tvorevini, njegovo sagreenje tu je viestruko, od stvaranja, preko naputanja, do odbijanja da mu stvori druga - zato on viestruko i pati, gubei enu, brata, i sopstveni ivot. Zbog svega ovoga je podnaslov Moderni Prometej vrlo umestan.

Kamo su u ,,Frankentajnu razmetene rodne odlike mukog i enskog?

S jedne strane postoji jaka linija tradicionalnog prikaza ena: ene kao majke i bia koje brinu za druge, dok su mukarci prikazani kao delatna bia. Meutim, postoji jedna atipina inverzija rodnih uloga: sve ene umiru neprirodnom smru, a mukarac stvara novi ivot. Iz tog ugla se uloga ene tj. pitanje majinstva problematizuje, a osnovna interpretativna mogunost koja odatle proizilazi jeste tumaenje udovinosti Frankentajnovog stvorenja kao udovinosti sveta u kome nema majke.

ta znai Moderni Prometej u podnaslovu Frankentajna?

Prometejski motiv u Frankentajnu inkorporira u sebe i stari i novi mit o Prometeju. Prometej je stvorio ljude od gline - Frankentajn oblikuje i stvara oveka. Prometej se svojim pomaganjem oveanstvu putem davanja vatre i tehnologije ogluio o boanski poredak - isto radi i Frankentajn koji stvara oveka na vetaki nain i remeti kosmiki ustrojen sistem stvaranja (raanja) ivota. I Prometej i Frankentajn su kanjeni - Prometej od strane Zevsa, a Frankentajnu nesreu nanosi udovite samo. Obojica su napustili sopstvene kreacije - Prometej je kanjen, a Frankentajn iz gaenja prema svojoj.

Navesti nekoliko karakteristika bajke u ,,Undini.

U ovoj bajkovitoj povesti dolazi do direktnog susreta natprirodnog i realnog sveta itav zaplet baziran je na njihovim suprotnostima. U svojim grotesknim biima raznim salamandrima, gnomima, umskim ljudima, vodenim duhovima i vilama-undinama, od kojih je jedna i glavni lik vanredno umetniki oblikovan, dao je Fuke fenomenologiju vilinskog sveta. To je vrlo jasno definisan svet, koji je u sutini personifikacija prirode. Tu su duhovi koji neprestano emaniraju iz elementarnog stanja prirode, zato je njihov kontakt sa prirodom tako vrst (Undinino magijsko delovanje na oblake, na oluje..). Neodreenost i nedoslednost u nainu na koji se tretira vreme i prostor, pored karakteristinog poetka i zavretka, junaka i antijunaka, jo su dve figuracije koje Undinu izdvajaju kao bajkovitu pripovest. Pokreta zapleta je brak smrtnika s nadnaravnim biem. Povrh svega, javlja se i udna uma. Ona je najee neko mesto gde se vri najvaniji od ljudskih rituala prelaza sazrevanje, prelazak iz naivnog, dejeg, u zrelo doba. Crna uma je i neka vrsta vrata u natprirodno to je mesto gde natprirodno realno egzistira, ali i gde se vri najdirektniji kontakt ljudi i sveta duhova. ovek, dakle, sazreva, stie pravo na pristup svetu odraslih, sa saznanjem o postojanju neeg izvan realnog sveta, sa saznanjem o neizbenoj antinomiji ova dva sveta, to se ponovo vraa na problem braka.

Koje probleme i pitanja filozofije istorije pokree ,,Mihael Kolhas?

Kolhas pokree pitanje istorijske pravde, opte pravde, sudbine revolucije i validnosti istorijskog suda. Neprestano varirajui splet realistinih i fantastinih motiva, Klajst plete mreu moguih pojmova, reflektujui za itaoce brojne veze sa savremenim politikim zbivanjima. No, mimo toga, on se bavi naelima i principima prema kojima se odvija istorijsko pamenje i beleenje uzroka velikih dogaaja kakvi su drutveno napredovanje ili poeci ratova i sukoba tako pokazujui da velika zbivanja imaju poetke u malim stvarima, a velike posledice u malim dogaajima. Pravda je uvek u funkciji poretka i drutvenog stanja. Kolhas u okvirima tog totaliteta pravde predstavlja individualni bunt. No, Klajst trai naela opte pravde, ona koja e vaiti uvek i svuda, ali sve to nalazi su povesti poput Kolhasove. To je utopijska vizija pravde u svetskim razmerama. Tu nastaje tragina antinomija ivota, u neizbenosti ovde i sada date stvarnosti, i zbog toga - neizbenosti sudara oveka i poretka. Tragedija Kolhasa je u tome to je njegovo idealno racionalno poimanje pravde, jednako iracionalnom, stoga u drutvu neostvarivom. Paralelno sa ovim individualnim buntom odvija se sudar razliitih drutvenih klasa nije sluajno to to je Kolhas sitno buroaski trgovac konjima, koga bitno definie naglaeno realistian motiv gojenja vranaca, simbol za klasni i drutveni zahtev - zahtev za uravnoteenjem interesa, ponovno vraanje prava na privatnu svojinu. Sutinska ideja francuske buroaske revolucije vidi se ovde u minijaturi. Intenzivno stvaranje buroazije tek moe da pone, i to je trenutak neminovne propasti feudalizma. Feudalci, koji nisu uspeli da srue bunt, nalaze pomo u crkvi, za koju je takoe najznaajnije formalno pravo. Luterova satanska sofistika, banalna pria, moralno-religiozna sofistika. Glavni zaplet, ipak, u realistini sie uvodi natprirodno - epizoda sa gatarom Cigankom i ceduljom. Moe se shvatiti i simboliki to to saski knez ne uspeva da sazna poruku sa cedulje (proroanstvo o tome gde je kraj kneeve vladavine): od naroda (simbolino od Kolhasa), a ne od Kneza, zavisi dugovenost njegove vladavine. Sudbina feudalizma je u rukama treeg stalea, novih privrednika, svesnih svoje sopstvenosti; potpuno i pravino oseanje granice svog vlasnitva. No, epizoda sa Cigankom je u potpunosti fantastina. Klajst dugo zadrava panju na tome koliko ona lii na Kolhasovu pokojnu enu Elizabet, koja je i sama umrla zarad ideala pravinosti. Kada Ciganka alje poruku Kolhasu u zatvor, neizvesnost dolazi do vrhunca ona se potpisuje sa tvoja Lizbet. ini se da ona predstavlja neku vrstu izaslanika pokojnice, koja bi i u smrti da istera do kraja svoj utopijski, idealni oseaj pravinosti, no to mesto ostaje otvoreno do kraja.

Mitski sadraj u Aureliji i njegova funkcija?

Mitski sadraj je sveobuhvatan i jedan od centralnih kohezivnih motiva cele pripovetke. Bez njega, ona ne moe da stoji kao celovit tekst. Grubo gledano, u njoj se javljaju dve vrste mitologije prva i donekle tradicionalna je mitologija sna. Ona omoguava nadsvesnu, izvandiskurzivnu, natprirodnu spoznaju koja je vieg reda, na granici izmeu ivota i smrti, i samo je varijacija antikih verovanja o Hipnosu. Arhetip sna je ujedno i izvorite svih ostalih klasinih mitskih motiva: predznaka, simbolike (Sunce, Mesec, zvezde, mantre, himne, napevi, predskazanja), problema vremena, dvostrukosti Druga vrsta mitologije mnogo je kompleksnija i predstavlja amalgam kabalistikih tajni o postanju sveta i venoj borbi izmeu tri zla Eloaha, Svedenborgovih ideja da mrtvi ive dalje meu ivima i da postoji fundamentalna povezanost izmeu ovog sveta i oseajnog sveta, i junakovih potraga za smislom. Njegova percepcija se lomi u treu mitologiju iscrpljuje se u pokuajima da uestvuje u nekoj vrsti genetikog pamenja, da se saobrazi idealu hrianstva, tj. ivotu bez greha, i ivotu u samom stvarnom svetu, te da tako od rasprostrtih paria izgradi linu mitologiju i lini vrednosni sistem. Moe se rei da kompleksna mitska superstruktura motivacijski priprema podlogu za ludilo.