Roger Dalet - Sacuvajte Sami Svoje Zdravlje i Lepotu Prostim Pritiskom Svojih Prstiju

r. d a l e t

sauvajte sarrti svoje zdravlje i lepotu prostim pritiskom prsta

M E D I C I N A Z A S V A K O G

Za MEDICINSKU KNJIGU

Direktor Izdavakog OOUR-a: M ilut in Gavrilovi Glavni i odgovomi urednik: M ile M edic

Urcdnik: Jovana Jerem i

Tehniki urednik: Ljifjana Jevti Lektor: Jovana Jerem iKorektori: D obrinka M ikainovi i O livera Popovi Korice: M ilica Gabor

Tira: 2500 primeraka

YU ISBN 86-311-0028-5

Mcdicinska knjiga Beograd-Zagreb, 1987.

iampa: Siamparija Bakar - Bor

ROGF.R DALET

SAUVAJTE SAMI SVOJE ZDRAVLJE I LEPOTU PROSTIM PRITISKOM PRSTAIII, pretampano izdanje

MEDICINSKA KNJIGABEOGRAD - ZAGREB

N aslov original*

SA U V EG A R D P Z V O U S -M tM E VOTRE S A N T t ET VOTRE BEAUTfc PAR SIM PLE PRESSION D U N D O IG T

par

Dr. RO G ER DA LET

O PER A M U N D I. Pari, 1979.Sva p riv a prcium pavanja. prevocnja ili prcradivwya,

u celmi ili u v>du izvoda. u bilo koin obliku, pridrtana za sve zenljc ISBN 2 71120328X

PREVELA:

N EV EN K A PETKOVI

R EC EN ZEN TI:

Prof. d r sci. M ILISAV N IK O LI Prim, d r SLAVIA N IK O LI

S adra jStrana

U vod ..................................................................................................................... 1Zdravlje je l e p o ta ......................................................................................... 2K ako da primenjujemo m etod? ............................................................ 4

LICE 7

K ako da sauvamo mJadalake crte i ka ko da pokuam o da ihponovo steknem o ......................................................................................... 9Im ale . . . bubuljice ------............................................................................ 11Im aie . . . m itesere ......................................................................................... 15Im ate . . . proirene kapilare ................................................................. 18Im ate . . . ride, tamne ili bele mrlje na k o i i ............................... 21Suvife ste b le d i . . . i/i vam j e ten sivkast .................................... 24/m a te . . . prolazno c rven ilo ..................................................................... 28Koa lica vam j e . . . suviie masna ili suvie s u v a ...................... 32K ako da spreimo i izle iim o b o r e ....................................................... 36/m ate . . . bore na elu ............................................................................... 38O drtavajte i jaa jte obrve ...................................................................... 41/m ate . . . bore na nosu .......................................................................... 45K ako ouvati i ojaati obraze. K ako spreiti njihovo opustanje . . 49Im ate . . . bore oko usta i usana ....................................................... 53I m a t e . . . bore o ko oiju i kesice pod o im a ............................... 58

NEGA KOSE 67

U vod ..................................................................................................................... 69K ako da spreiim o i usporimo . . . opadanje k o s e ........................... 71/m ate . . . sedu k o s u .................................................................................... 77Kosa vam j e . . . suviie m asna ili suviie s u v a .................................... 79

VRAT. RAME I RUKA 81

K ako odravati i sauvati v r a t .............................................................. 83Kako sa u va ti. . . ramena i ruku ....................................................... 86

VII

Sa k a 91

Kako da sauvate . . . a k e ...................................................................... 93VaSi prsti su . . . deformisani ....................................................... .. 96Kako da nam nokti budu lep i................................................................. 98Ne grickajte nokie .................................................................................... 101

GRUDI 103

Sauvajte zdravlje i lepotu vaih g r u d i ...*..................................... 105

CELULIT1S 109

Kako da spreite . . . kako da smanjite celulitis na kukovima.zadnjici, na butinama i kolenima .............................................. I l l

NOGE I STOP A LA 119

Sauvajie noge, izbegnite proirene vene i oloke ...................... 121Sauvajte zdrava stopala, izbegnite iuljeve i otvrdlu k o i u ----- 129

k iCm en i stu b 133

Kako da sauvate . . . kim u ................................................................. 135

TRBUH I TRBUSNI MlSlI 143

Kako da zatitite trbuh i sauvate trbuine miie ...................... 145Uklonite nabore na trbuhu i s tr ije ....................................................... 151

V1SINA I TEINA 155

Kako da se u t i i e . . . na rastenje ...................................................... 157Kako da utiemo . . . na teiinu ........................................................... 160Kako da utiemo n a . . . pravu g o jaznost ....................................... 163Kako da se borimo protiv . . . mravosti ........................................ 169

NEGA K02E

KAKO DA SACUVAMO K02U I UClNIMO JE LEPOM 171

Uvod u negu k o t e ......................................................................................... 173Izbegnite i leite mrlje i osipe na svom telu ............................... 174Leite bradavice i izrata je ...................................................................... 178Izbegnite i leiite ozebline ...................................................................... 184Izbegnite i leite suvine dlake ............................................................ 185Iz prolosti. . . u buducnost ................................................................. 187K o ta . . . i ta se nalazi ispod n je ....................................................... 191Zakljuak ....................................................................................................... 198

VIII

UvodU knjizi Ublaite sami svoj bol prostim pritiskom

prsta opisali smo m etodu koja omoguuje da se pomocu kratkotrajnog pritiska na precizno odreene tacke koje odgovaraju pojedinim organima ili delovima tela po- stigne veoma brz, esto trenutni nestanak bola ill drugih tegoba koje truju na svakodnevni ivot, i sve to 1 bez najmanjeg pribegavanja nekom leku, ili esto nekoris- nom a ponekad i opasnom hemijskom proizvodu.

Ova metoda nema samo blagotvorno dejstvo u vidu olakanja ve deluje i preventivno, u smislu odrza- nia, pa ak i vraanja u harmoninu ivotnu ravnoteu.

Jednom rei, u pitanju je uvanje naeg zdravlja.Danas se medicina, to je sasvim prirodno, sve

vie bavi prevencijom iako esto i ne zna kako da tu preventivu ostvari. Ova knjiga dopnnece stvaranjutog cilja.

Zdravlje je lepotaJedno bez drugog ne moe postojati, jer se me-

usobno uslovljavaju. Lako e nas u to ubediti dva prim era:

Sauvati lepotu lica ne znai samo sauvati sveinu koe ve i ovrsnuti njenu miinu podlogu bez koje se oputaju crte i urezuju bore.

Izbei gubljenje straha, trbui pedesetih godina, znai u isti mah skinuti salo koje se taloi, ispraviti povijeni kimeni stub, boriti se protiv nadutosti elu- ca, itd.

Sve ovo moemo postii jednostavnim pritiskom prsta na odreene take, posebnih osobina zbog njihove povezanosti sa delovima tela koje treba stimulisati.

Ipak, u ovoj knjizi, za sve to se odnosi na zdravlje i lepotu, primena metode akupresure bie malo drukija.

Kada je u pitanju otklanjanje bola, trajanje primene ovog metoda zaista je lako utvrditi, jer prestajemo da pritiskujemo taku iin bol prestane.

U ovoj knjizi, naprotiv, poto nam je cilj zatita, dakle da spreimo ili izleimo hronine poremeaje, ne treba da oekujemo trenutne rezultate.

Jednostavnim pritiskom prsta neemo postii da bubuljice, kao magijom, nestanu ili da se na oigled

2

ispravi kimeni stub. U ovim sluajevima strpljenje vredi vie od snage. Odgovarajue take treba stimulisati bez preteranog napora, ali redovno. Najbolje je da ovo pritiskivanje obavljamo 23 puta dnevno npr. tokom jutarnje ili veemje toalete, i to po 23 minuta.

Bie vrlo korisno da se uz ovo stimulisanje obavljaju vebe ili pokreti na koje emo vam na odgovarajuem mestu ukazati. Rezultat e biti bri i bolji.

Prema tome, ako hrabro podnesete tu blagu pri- silu od nekoliko minuta, obradovaete se kada, kroz izvesno vreme, vidite da su vam se bore ublaile, deformacije iezle ili, jo bolje, spreiete i samo na- stajanje ovih nedaa.

To je svrha ove knjige. Bie potpuno ostvarena kada budete postigli ono radi ega je i napisana: sauvajte ta dva nerazdruiva elementa, vae zdravlje i vau lepotu.

Kako da primenjujemo metod?

Metod akupresure je vrlo jednostavan. Najpre treba dobro odrediti taku koju treba stimulisati. Kada ste je odredili pomou slika i crtea kojima je ova knjiga ilustrovana bie vam potrebno i dovoljno da na tu taku stavite prst, da je njime pritisnite i da je masirate krunim pokretima.

Za to vam takode moe posluiti kakav manji predmet, naprstak, kapica nalivpera itd.

Metod je isti kao i onaj opisan u mojoj prethodnoj knjizi (Ublaite sami svoj bol prostim pritiskom prsta)*, koja se bavi ublaavanjem bolova. Medutim treba imati na umu dve izmene:

Za ublaavanje bola pritisak treba da bude jak, a za ove svrhe, naprotiv, treba da bude blag, naroito kada je u pitanju lice.

Uz to, trajanje masae zavisi od trajanja bola: im on nestane s masaom se moe naglo prckinuti, s tim da se s njom nastavi ako se bol povrati. Suprotno tome, u okviru ouvanja zdravlja vano je imati na umu da se rezultati ne postiu odmah.

* Ovu knjigu takode je izdala Mcdicinska knjiga.

4

Nuno je, dakle, da se masira dosta dugo otprilike 25 minuta i da se postupak ponavlja svakog dana, ak u odredenim sluajevima (npr., pri leenju celulitisa) i vie puta dnevno.

Ova masaa, uostalom, ima tu prednost to je udruena s odredenim poloajima ili pokretima miia. Tanije pojedinosti o svemu ovom daemo vam na sledeim strankama.

Nesumnjivo ete se zauditi kada uvidite da odre- dene take slue za leenje vie vrsta poremeaja. To je samo zato to one odgovaraju tim delovima tela i to njihova masaa donosi olakanje u razliitim tegobama koje nas pogadaju.

Kako da sauvamo mladalake crte i kako da pokuamo da ih ponovo steknemo

Nae lice je naa najvanija posetnica. Na lieu se Oita naa linost, individualnost. N a lieu nam se izra- ava i uzbuenje i oseanja drukije reeno, sve ono to predstavlja nae kontakte sa drutvom.

Meutim, ono je izloeno vremenskim promenamai ozledama daleko vie od ostalog tela. Dakle, briga0 licu je najvanija, ako se javi potreba, a svakako treba sauvati taj tako dragoceni kapital.

Nipoto ne treba bolesti lica smatrati beznaajnim. U prvom delu ove knjige baviemo se istinskim

fx)lestima. U drugom delu govoriemo o nizu nepravil- nosli kojc se teko podnose i koje napadaju jedrinu1 boju koe, kao i njenu strukturu. U stvari, ma koliko

9

da je koni om ota vaan, treba povesti rauna i o miinoj podlozi koja odrava oblik lica. Odravanje te miine podloge nije opisano u delima iz dermato- logije. M eutim, njeno slabljenje povlai za sobom bore, otomboljene obraze, itd.

Dakle, razmotriemo te razliite elemente i misliti na njihovu negu i uvanje, to se ostvaruje zahvaljujui masai i razliitim takam a koje im odgovaraju.

Imate . . . bubuljice

Iako izazivaju oajanje u mnogih mladih ljudi oba pola, bubuljice nisu samo mladalake: ponekad mogu da se odravaju itavog ivota. One se javljaju na licuii vidu niza gnojnih bubuljica i ostavljaju nezgodne posledice, naroito u uzrastu kada je koketerija na vrhuncu.

Postoje razne vrste bubuljica: mogu da se javljaju pojedinano na licu i nisu neki naroit problem. A postoji i druga vrsta, koja prekrije celo lice osipom sa zagnojenim vrhovima. Najmunije su nesumnjivo krup- ne tuberkuloidne akne u vidu pravih ireva, koje predstavljaju neugodnost za oveka ne samo u svakodnev- nom ivotu nego i u sredini u kojoj radi.

Postoje take koje, kada se redovno masiraju, donose sutinsko poboljanje. O tim takama, koje imaju viestruke uticaje, esto emo govoriti. Jedna od njih se nalazi na aci, druga na runom, trea na nonom zglobu.

11

I'aka koja se nalazi na runom zglobu vana je taka za tretman glave. Odreujemo je u nivou zleba bice tako to obuhvatimo jednom rukom drugu i okrene- mo je; kaiprst poka- zuje taku za pritisak.

12

Druga taka se nalazi na nadlanici, u upljini i/medu palca i kaipr- sta, blie kaiprstu, tano u udubljenju pri osnovi izboine kosti koja vodi ka prstu.

13

Trea taka se nalazi na spoljnjem lanku noge, za prst irine iznad vrha lanka. Stalna masaa ovih taaka u toku nekoliko minuta, 2 3 puta dnevno, dovodi, malo-pomalo, do poboljanja. Moemo, uostalom, upranjavati korienje napo- rednog trctmana.

Imate . . . mitesere

Pre pojave bubuljica javljaju se miteseri. Miteseri su sasvim mala, beliasta ili cm kasta uzdignua. Kada pritisnemo osnovu takvog uzdignua, iz njega izlazi prava bela ili ukasta zmijica. Neki misle da su to crvi koe. Nisu to crvi, ve hrpice masnoe koje se nagomilavaju pri korenu dlaka i malja iz raznih razloga, od kojih je najvaniji uticaj hormona na lezde.

Ta masnoa je podlona infekciji, a od inficiranih mitesera nastaju bubuljice. O tkuda miteseri? Od pre- tcrane reakcije znojnih lezda na muki hormon, kada sc preterano lui u mladia, ak i u devojaka, u doba puberteta.

Miteseri mogu da se odre itav ivot i da ih prati jako proirenje pora na koi. Ovako nastaje ro- avo lice, pomalo slino meseevom reljefu, koje nikad ne izgleda lepo.

15

Postoji taka ijim se masiranjem ublaavaju miteseri.

Ta se taka nalazi na gomjem delu lea, s obe strane kinienog stuba. Lako emo je nai. Na sredini lea lako moemo odrediti ispupenje na prljenovima (kima).

Poto smo odredili ispupenje koje pri dnu potiljka ini poslednji vratni prljen, sputamo se brojei prva tri ispupenja lednih prljenova. Taka se nalazi na dva poprena prsta (>d (reeg prljena, s jedne i sa druge strane kimenog stuba.

16

Najbolje emo iskoristiti ove take masirajui ih redovuo s obe strane 23 minuta ujutro i uvee.

2 Safuvajie a m i ivo>e zdravlje 17

Imate . . . proirene kapilare

Proireni kapilari se nauno zovu acne rosacea. Lice je proarano sitnim venicama, naroito po obrazima i nosu. Ponekad diskretni, te venice se mogu na- mnoiti i tako lice poruni. To crvenilo je bolest. Pogreno se pripisuje sklonosti ka piu; meutim, nesrenici koji ga imaju, esto piju samo vodu.

Crvenilo treba leiti. U tome e nam pomoi dve take.

Ove dve take se nalaze u nivou podlaktice i naroito su efikasne.

18

Prva taka se nalazi na unutranjoj strani podlaktice, tano na pola duine lakatne kosti koja polazi od malog prsta. Na njenoj ivici se nalazi malo udubljenje koje tre- ha snano masirati.

Druga taka se nalazi izmedu dve kosti, na prednjoj strani podlaktice, pored bice, druga kost prema palcu, na tri prsta iznad spoljnjeg nabora runog lanka.

Te take je dobro masirati 23 puta dnevno u toku 23 minuta.

20

Imate . . . ride, tamne ili bele mrlje na koi

jo jedna nevolja esto napada lice: mrlje Te mrlje mogu biti ride, erne ili bele. Ride se zovu mlaeL U veini sluajeva oni ne znae bolest. All ponekad S a da su suvie brojni na vrlo svetloj ko.i tada ie ta pojava isuvie upadljiva.

Sledei stepen su tamne mrlje koje dolaze sa go-dinama. Zovu ih, prilino neprikladno, s^ e k a prijav- Cina. To su pege koje se javljaju na licu, boje be e kafe, smede ili crnkaste; lice je kao zamrljano isprskano. S ovim mrljama treba biti oprezan; mog se nekim povodom, pretvoriti u rak koe.

Ponekad se smea pigmentacija proiruje kao mask (npr. maska u drugom stanju) koja se u ve.m s uajeva povue posle porodaja. All treba dobro znati da^ je /bog sve ee upotrebe pilule ea i ta maska drugog stanja, struno nazvanu hloazma, i da se ona ne mozc ukloniti). Te mrlje treba energino leiti, ako je moguce,odmah po njihovom nastanku.

Nasuprot pigmentaciji moe doi do depigme . ie Tada je u pitanju jedna bolest opteg kraktera koja se lokalizuje na licu i zove se vitiligo. Uzrok te bolesti,

21

posebno neprijatne kada napadne lice, jo nije taricr poznat. O vitiligu emo govoriti u drugom poglavlju, kad bude rei o optim porcmeajima na koi.

U svim sluajevima koji se odnose na lice, bilo da je re o smedim ili cmkastim mrljama, ili, naprotiv, o depigmentaciji, dejstvuje jedna taka.

I poslednja neugodnost: ensko lice moe da narui preterana maljavost, suvine dlaice. To je veoma ne- prijatno u estetskom pogledu. Tim problemom pozabaviemo se u jednom od sledeih poglavlja, kada bude reo preteranoj maljavosti uopte (v. str. 185).

22

l a se taka nalazi na gor- njoj strani srednjeg prsta. Kada savijemo prst u sredini, u prvom zglavku, taka se nalazi tano na sredini tog zglavka. Treba je svakog dana snano masirati s obe strane. Videemo kako e se |xremeaji na koi posle izvesnog vremena ublaiti.

Suvie ste b led i. . . ili vam je ten sivkast

Lice moe da bude suvie bledo. Za nekoga je takvo lice, m odrikasto ili zemljane boje, prava muka.

Ponekad se deava da ten bude doslovno siv: to, npr. biva pri oporavljanju od neke zarazne bolesti, ili ako je bolesnik uzimao izvesne lekove, uglavnom ivine soli ili soli srebra.

Ali blcdilo moe da bude i uroeno. Tada je, naroi- to u ovom sluaju, masaa odreenih taaka od velikog znaaja. Postoje tri takve take:

24

IVva je smetena na kraju pregiba runog zglavka na nit's tu gde se pipa puls.

25

Druga se nalazi na spoljanjoj strani potkolenice, usred miine mase, etiri prsta iznad sredine linije koja spaja pregib kolena sa spoljnjim nonim lankom.

26

l'rea taka se takode nala/i na spoljnjoj strani potko- Unicc, na tri poprena prsta i/nad nonog zglavka. Ma- sirajte je snano i redovno.

Sve ove take treba masirati |h> nekoliko minuta, 23 pula dnevno.

Imate . . . prolazno crvenilo

Ve smo govorili o proirenim kapilarima (kupero- za), stalnom crvenilu lica. U ovom poglavlju baviemo se prolaznim crvenilom. Nije retkost da nam u svako- dnevnom ivotu koa pocrveni, npr. posle preobilne gozbe, a u osetljivih osoba i posle sasvim obinog obeda.

Postoji jedna taka koja brzo donosi olakanjc:

28

Tu taku moemo diskretno masirati i na taj nain izazvati povlaenje crvenila lica. Nalazi se u sredini dorzalnog nabora u pregibu stopala. Dovoljno ju je energino masirati u toku nekoliko minuta.

Crvenilo se moe javiti i od uzbuenja, u bojalji- vih osoba, onih koje imaju tremu ili se nadu u ne- prijatnoj situaciji.

Postoje dve take koje moemo masirati isto tako diskretno i koje zaista brzo deluju na crvenilo:

Prva taka se nalazi na grudima, u drugom medurebar- nom prostoru, s desne strane, na 3 prsta ispod sredine klju- njae. M asirajte je snano dok ne postignete smirenje: crvenilo tada nestaje veoma brzo.

30

Druga taka se nalazi na runom zglobu, na njegovoj prednjoj strani, na mestu gde se pips puls. Ta je tacka ve bila pomenuta prilikom leenja bubuljica (akne): pogle- dati isto poglavlje, str. 11.

Pravilna masaa, diskretno primenjena, za 23 minuta treba da dovede do brzog poboljanja.

Koa lica vam je . . . suvie masna ili suvie suva

I stanje koe lica moe biti izvor ne samo estet- skih neprijatnosti (nikada nije prijatno lice koje se sija) ve i medicinskih. Masna koa se veoma lako inficira, na njoj najlake nastaju bubuljice, liajevi, na njoj se najdue odravaju oiljci, itd.

Logino bi bilo da se masnoj koi pretpostavi suvai tako esto iskreno misle oni koji imaju suvu kou.

Sasvim pogreno! Zna se da i suva koa, u stvari, ima svoja luenja, ak i obilnija nego druge vrste koe. Ali ove izluevine su isuvie tene i isparavaju pre nego to prekriju kou i zatite je.

Pomou odredenih taaka treba da utiemo na kva- litet luenja.

32

Postoje dve take za masnu i jedna za suvu kou.

Prva taka za masnu kou nalazi se na nadlanici, u pro- stoni izmeu palca i kaipr- sta, uz kost koja vodi do kai- prsta i zove se druga meta- karpalna kost (v. sliku i crte s opisom u poglavlju koje se bavi leenjem bubuljica, str. 11). Na spoju glavice i dueg dela kosti oseamo malo bolno mesto taku koju treba vrlo esto masirati.

3 S tfuvajte m i svojc zdravlje

Druga taka za masnu kou nalazi se na u- nutranjoj strani potkolenice, na 3 poprcna prsta iznad nonog lanka.Ovu taku masirajte sa- vesno nekoliko puta dnevno. Ako svakodne- vno obavijate ovu malu vebu, videete kako vam, malo-pomalo, ko- a postaje manje masna, postaje normalnija. Taka koja se odnosi na one sa suvom koom deluje na mnogobrojne nedostatke lica, a posebno u sluaju suve koe.

T a taka se nalazi na naboru u pregibu podia kt ice sa nadlakticom, na njegovom spoljnjem kraju.

35

Kako da spreimo i izleimo bore

Za ouvanje oblika lica, izbegavanje oputanja, te boram a urezane geografije, valja se stalno truditi ukoliko elimo da sauvamo svoje zdravlje, to e rei lepotu.

Zategnutost crta lica ne zavisi od stanja koe ve od miia koji su joj podloga.

Moemo nabrojati tano 17 glavnih miia lica. Zahvaljujui njima nastaje mimika, promene izraza lica; pomou njih uspostavlja se kontakt s okolinom i oni esto, bolje nego rei, izraavaju nae misli i oseanja.

Negovanje ovih miia, redovno, bar jedanput dnevno, treba da bude sastavni deo ulepavanja lica, isto toliko koliko i minkanje, za enu, ili upotreba losiona posle brijanja, za mukarca.

Nega ovih miia omoguuje nam da sauvamo svu ljupkost izraza lica, da izbegnemo kasniju pojavu bora ili oputanja. Kada se bore i oputenost pojave, ova nega jc takoe nain da se zaustave, pa ak i suzbiju.

Ovaj postupak u isti mah i lei i spreava.Pada u oi injenica da se bore na ljudskom lieu

uvek javljaju na istim mestima. ak i ime nose prema

36

posebnom mestu i tipu izraza koji ih prouzrokuje (videti shemu).

Prema tome, svi oni koji ele izbei bore ili koji ele da ih lee onda kada je proces ve zapoeo mogu primeniti isti nain leenja.

Pozabavimo se zajedno ovom terapijom.U Kineza se svaka nega lica kombinuje s izna-

laenjem jedne ili vie taaka i pokreta. Ove dve stvari su nerazdruive. Pribei emo, dakle, u isti mah i pokretima lica i masai taaka koju vrimo pomou prsta.

Prouavaemo lice deo po deo, odozgo nadole, poev od ela, obrva, nosa, potom obraza (i njihovih deformacija: podvaljka). Zavriemo najvanijim delom itavog lica: negom oiju i njihove okoline.

37

Imate . . . bore na elu

elo je u najveoj meri pokretljivo: svi koji ga posmatraju, bilo da su estetiari bilo vajari, dobro to znaju. Odista se na elu vrlo brzo utiskuje skup horizontalnih, medusobno paralelnih bora, izmeu obrva i korena kose. Zovu ih bore mislioca , pomalo ironino, a moda i zato to onaj ko razmilja obino digne obrve. Taj se pokret na kraju neumoljivo uree u eone miie.

38

Postoji veoma vana taka koja omoguuje da se te bore lee ili spree. Ona se nalazi nasred ela, s jedne i druge strane sredinje linije, na dva poprena prsta iznad sredine obrve.

39

Vrite, dakle, pred ogle- dalom malu vebu: dii- te obrve vie puta, snano masirajui ovu taku. Tu simultanu vebu pokretanja ela i masa- e taaka treba uvek da pridruite jutarnjoj i veernjoj toaleti, svaki put u trajanju po 23 minuta.

Odravajte i jaajte obrve

Obrve omeuju prostor izmedu oiju, ela i korena nosa, nazvan meduobrvni prostor. U taj se prostor urezuju dvc ili tri dubokc bore, dve ili tri znaajne bore bore gneva . Nazivamo ih tako jer se onaj ko se mrti csto sprema da plane ili grdi. A neki ih nazivaju i boram a pustolova" jer su, izgleda, posebno urezanc na elu pustolova. Bilo kako bilo, postoje dve lake kojc su posebno znaajne za taj deo.

41

Prva taka se nalazi na unutranjem kraju svake obrve, u malom bolnom udubljenju koje se moe, na tom mestu, napipati prstom.

42

Druga taka se nalazi na izboenju medu obrvama koje se naziva povije.

Snano masirajte ove tri take, obe na obrvama i centralnu taku, a za to vreme obrve povremeno oputajte i nabirajte.

43

Ovo je izvrstan metod za jaanje tog dela jer ove bore nisu lepe; one daju lieu tvrd izraz, a sem toga su esto i nesimetricne.

Uvek naglaavamo: vaoj ju- tamjoj ili veemjoj toaleti pridru/ite pokrete i masa- u taaka u toku 23 minuta.

44

Imate . . . bore na nosu

Na samom nosu nema bora. Za uzvrat, s obe strane nosa poinje ona velika bora (ve opisana u optem prikazu bora) koja se ponekad sputa do bradc. Zovu je ratnika bora jer se ee javlja u vojnih lica ili ljudi koji su navikli da zapovedaju.

Postoji odredena kretnja nabiranja nosa koja od- gada ili ublaava pojavu te bore.

45

Pokuajmo da naberemo nos privlaei vrh nosa ka korenu i propratimo taj pokret masaom triju taaka: srednje i dveju bonih.

Srednju taku smo ve naveli u poglavlju koje govori o obrvama: to je taka koja se nala/i pod povijama, tj. pri korenu nosa ispod male izboine eone kosti koja se nalazi na tom mestu (v. str. 41).

46

Druge dve take se nalaze s jedne i druge strane nozdrva, na pola prsta prema spoljnjoj strani. Masirajte te take redovno i u isto vreme u vie navrata nabirajte nos.

I na nozdrvama mogu postojati neestetske deformacije. Mogu biti suvie rairene ili suvie stisnute, to u prvom sluaju daje lieu malo spljoten izgled, a u drugom suvie strog, ponekad ak i zao izraz. Postoji vrlo jednostavan pokret koji i jednu i drugu deformaciju veoma dobro ublaava.

47

lo je naizmenino irenje i skupljanje nozdrva. Tom pokretu pridruujemo masazu take koja se nalazi upravo na sastavu nozdrva sa gornjom usnom (znai na spoljnjoj strani nozdrva) sa desne i leve strane. M asirajte te take 23 minuta ujutro i uvee.

Kako ouvati i ojaati obraze Kako spreiti njihovo oputanje

U ovom poglavlju pozabaviemo se obrazima. Obrazi su bitni za odravanje izraza i vrstine lica. U mladosti obrazi su glatki, zategnuti i elastini, ali se u njih tokom godina urezuju bore. Ve smo opisali jednu takvu, ratniku boru (pomenutu u spisku bora).

Iza ove bore urezuje se druga, od jabuice do gornje vilice. Ponekad je zovu lunam a; zaista daje lieu izgled mcseca.

Postoje dve take vane za otklanjanje deformacija na obrazima: te su take od bitnog znaaja kada se obraz opusti i kada izgubi svoju vrstinu, kada nastupi tzv. otomboljcnost. Takvi otomboljeni obrazi posebno su nccstetski, naroito kada se javljaju u gojaznih ljudi.

4 $ A K U \ A ) W y m i SVHiJC / i l l 4V I j c

49

Prva taka se nalazi neposredno pod jabuicom, u u- dubljenju. Pritlsak na nju izaziva mali bol, jer se na tom mestu nalazi osetljiv nerv. Masirajte 23 minuta, ujutro i uvee.

50

Druga taka se nalazi neposredno ispod ugla koji obra- zuje donja vilica, sasvim maio ispred njega. I tu se pri pri- tisku osea sasvim odreden bol. Potrebno je snano masirati oba obraza uz neprekidno naizmenino naduvavanje i iz- duvavanje obraza: ovo miie na obrazima ojaava i ini ih vrSim. M asirajte u toku 23 minuta, ujutro i uvee.

4*51

Ova veba moe da se smenjujc s drugom, vconia jed- nostavnom vebom: osmehom. Osmehom se podi/.u miii obraza, usled ega se uva eljena vrstina. Ali da bi taj pokret bio potpuno cfikasan, potrebno je smeiti se zat- vorenih usta. inite to jutrom i s veeri.

52

Imate . . . bore oko usta i usana

Najpre cmo govoriti o ustima uopte. Potom emo se pozabaviti jednom pa drugom usnom.

Pre svega, prouimo pokrete i take koje se odnose na usta pri njihovom otvaranju.

Postoje dva pokreta koja se mogu u vie mahova |H)iiavljati:Prvi |H)kret se sastoji u tome to ete usta otvarati i zatvarati u obliku etvorougla, a to postiete razdvajajuei jrdnu usnu od druge.

53

Drugi pokret izaziva maksimalno skupljanje usana. Taj polo/aj je nazvan kokoja zadnjica a sastoji se u do krajnosti izrazitom puenju usana.

Na ova dva pokreta nadovezuje se masaa dveju taaka.

Prva taka se nalazi na pola poprenog prsta upolje od ugla usana, s jedne i druge strane.

54

Druga taeka se nalazi iznad gornje usnc, na pola puta izmcdu mesta na komc ne- staju krilo nosa i reljef te usnc.Ove dve take treba masirati s dva prsta svake ruke. Ovom emo vebom postii povoljne promene na koi oko usta. Pozabavimo se, ovom prilikom, dvema borama koje se vremenom formiraju bo- no od usta: jedna je priljub- Ijena uz usnu, a druga se nalazi malo dalje od prve. Ova druga je ve smo to videli nazvana ratnieka. Ovde je opisan nain na koji moemo da delujemo na nju od njenog gomjeg dela do zavretka.

55

Za donju usnu vriemo isti pokrct usnom, skupljanjem i potiskivanjem, otprilikc kao pri govoru. U isti mah potrebno je masirati taku koja se nalazi u suhlabijalnoj rupi- ci, tj. neposredno ispod donje usne.Svi ovi pokreti i sva ova masa- a treba da se vre najmanje dva, a ako je moguno i vie puta dnevno.

56

Ako hoemo da se zasebno bavimo jednom i drugom usnom, moraemo dopuniti ve/bu sa dva pokreta i dve ra/lifite take.

/.a gomju usnu sluiemo se |H>kretom kojim emo je sku- piti, a potom, naprotiv, razvu- i emo je nanie, pridruu- jui tome masau take koja se nalazi na pola puta izmedu srcdnje nosne pregrade i relje- fa gomje usne.Ila se tu nalazi bora koja esto nastaje u starijih osoba, a zovu je bora krezubih, zato to je imaju osobe bez zuba ili one sa rdavo name- ^tenom vetakom vilicom.

57

Imate . . . bore oko oiju i kesice pod oima

Naem lieu oi daju izraz koji se menja zavisno od utisaka koje prim am o: u radosti se ire, razrogae se od zaprepaenja ili straha; zavisno od naeg du- evnog stanja, blistaju ili se gase.

Postoje pokreti i take koje se odnose posebno na oi.

I ovde se neke koje se u celini odnose na oi, a druge se bave svim onim to je oko oiju, tj. gornji i donji kapci, kao i spoljnji uglovi oiju.

58

Osnovna taka pomou koje dejstvujemo i na bolesno i na zdravo oko nalazi se u unutranjem uglu oka, i/nad malog ispupenja preko koga

teku suze.

Siia/no masirajmo tu taku fiksirajui pogled kao da u daljini gledamo liniju zami- Ijenog horizonta.

INmikk u te take negovaete o|>tu evrstinu oka, kao i njegov sjaj; u stvari, pomou te take delujemo na venjau i ro/njau i poveavamo sjaj samog oka.

59

A sada sc pozabavimo svakim kapkom posebno. Postoje dve take preko kojih delujemo posebno na gornji kapak i spreavamo nabiranje koje tu izaziva jedna bora i ini kapak mlitavim.

Priliskujmo dve take za gornji kapak:

Prvu taku smo ve pomenuli; nalazi se na unutranjem kraju obrve, u uduMjenju koje je bolno na pritisak.

60

Druga taka se nalazi tano nasred obrve, u- srcd dlaka same obrve. Masirajte snano ove dve take 23 minuta, a u isto vreme trepite kapkom. Postiete jaanje kapka, to e ga spreiti da se opusti i omlitavi.

Pozabavimo se dvema takama donjeg kapka:

Prva taka se nalazi nasred dooje ivice one duplje i ovog puta u malom udubljenju tano ispod zenice kada oko gleda pravo pre- da se.

Masirajte redovno 23 minuta.

62

Druga taka se nalazi na jedan popreni prst od prve ka spoljnjem uglu oka.

C )vi* dve take su veliki isce- lltelji tako runih i nepri- jatnih tekih kapaka i kesa. ( hw lee i bore, esto veoma hrojne, na donjoj ivici oka, i najzad, pomau oima s prevelikim podonjacima (seksualna bora koja nastaje posle preterivanja u sek- su).

63

I spoljni ugao oka iziskuje paljivo ispitivanjc. Na njemu se pojavljuju one mnogobrojne sitne bore koje nazivaju guja noga, a koje su osobito rune jer ponekad i mlado lice ine starijim.

Dve su take vane:

Prva taka se nalazi neposredno iznad spoljnjeg kraja one duplje.

64

I >rugu taka se nalazi u mposrednoj blizini H|Miljnjeg kraja obrve, u miilom ulegnuu koje M* prstom lako napipa uu kosti.Ovi* dve take paljivo masirajte i u isto vre- iih trepite kao to smo to ve ranije objasnili.

11 veini sluajeva se laire guSje noge nee IHijaviti ili e se, ako so st* ve pojavile, ubla- llti.

Sve ove pokrete i masa/c treba vrSiti ujutro i uvee. Mi uije zabranjeno ni upranjavati ih tokom nekoliko

iiiiniita i preko dana.

' W u v a j t c sam i sv o jc zd rav ljc

6 5

Nega hose

I / vod

Irirodna kruna glave, kosa je na neki nain i I-iiiod.in okvir lica. Ovo objanjava zato je u svim

n mrmma kosa bila predmet stalne nege i u mukaracai ii Jena.

St a je, u stvari, kosa? Naravno, to su dlake, ali |Mt .i l>ne vrste. Pre svega, one su duboko usadene u

koja prckriva lobanju i naziva se kosmati deo.< >n< niu iz dugog korena koji je u dodiru sa konim ikivom a mesto njihovog nastanka je neka vrsta po-

postaje suva i lomljiva, a ako sebuma ima previse, postaje masna.

O tuda je razumljivo da posredstvom akupunkturnih taaka, menjajui te razliite faktore, postiemo korisne efekte u odravanju i uvanju kose. Kosa je odraz organizma. Lepa kosa podrazumeva dobro opte zdravlje.

U ljudi je broj vlasi velik. Smatra se da ih pro- seno na glavi ima sto hiljada. Njihov vek je uglavnom 4 5 godina. Potom se obnavljaju. Faza rastenja je vrlo duga i traje otprilike cetiri godine; u nauci je zovu anagena faza. I najzad, dlaka je pred opadanjem ; koren se postepeno die i nova e dlaka, u normalnim pri- likama, izrasti pored nje.

Razumljivo, kosa je u svakog razliita, po gustini, po izgledu (prava ili kovrdava kosa), po debljini dlake (za takvu kosu kau kao konjska griva) i po finoi.

Sve se ovo mora uzeti u obzir.Dva odista patoloka poremeaja su, s jedne strane,

opadanje kose i promena boje kose koja nastupa s godinama, s druge strane. Ova pojava zove se latinski canities.

Pozabaviemo se, dakle, s ova dva problcma jer su veoma vana i inc jednu od osnovnih taaka estetske terapije. Deo te terapije obavlja se i pritiskom.

70

Kako da spreimo i usporimo . . . opadanje kose

Kosa moe da opada bilo mcstimino bilo u celini. M siimino opadanje, ili opadanje po zonama, moe mi .i l i taznc uzroke: traumatizme, opekotine, udare, uzi- in.inic nckih lekova, X-zrake i zraenje kobalt-bombom,

i i .i /no bolesti (groznice) ili oboljcnja izazvana parazi- liiun

Posebno treba pomenuti i na vai, koje se sada I'.novo javljaju u velikoj meri, naroito u naim ko- liiina.

71

Vrlo esto nastaje takvo opadanje kose i o njemu emo vie govoriti, opadanje koje se javlja ili u potpuno okruglom ili ovalnom obliku a koje se zove kosopasica, ogoljenost. U najgorem sluaju sav kosmati deo koe je potpuno ogoljcn; tada je u pitanju strana kosopasica koja izaziva elavost. Danas se smatra da je uzrok tog oboljenja isto nervni, ak psihiki. Kao dokaz slui to do nje csto dolazi u roku od nekoliko asova, ak minuta posle kakve strane vesti, oka ili oseaja straha.

Postoje posebne take za leenje ove kosopasice.

Ove take su:

prvo, take koje se nalaze na liniji pregiba runog zgloba prema napred;

1. Mestimino opadanje kose kosopasica

72

drugo, glavna taka koja se nalazi na drugom MiMfiiicbarnom prostoru desno u liniji bradavice. Ove MfUr Ircba redom masirati 23 minuta na dan.

73

2. elavost

Najee se vida potpuno gubljenje kose. Svakako, to opadanje moe da bude samo privremeno; kosa moe da opada delimino ili u celosti kao posledica neke bolesti, posle velikog zamora ili poroaja. Ali, potpuno opadanje kose najee je elavost, i to tzv. muka elavost. Ali neka ta re muka ne zavarava, jer u nae vreme zaista sve ee ova vrsta potpunog, esto nepovratnog opadanja kose moe pogoditi i enu, naroito ako uzima pilulu. Kao to se vidi, ovaj problem mui oba pola.

Mnoge nae sugradane elavost pogaa vcoma rano (ponekad izmedu 15. i 20. godine). Ta clavost se javlja na alosno poVlaenim mestima: bilo kao u uglovima slepoonica, koji se sve vise produbljuju, bilo kao tonzura, razredivanje na temenu. Najpre se javljaju tri ogoljena prostora koja se na kraju spajaju i obrazuju muku elavost, nazvanu hipokratska zato to je H ipokrat, otae medicine, u tome predstavljao velian- stveni primer. U tom sluaju ostaje samo venae kose. Ova konstatacija je osnova za m odem u terapiju tran- splantacije kose: dlake uzete sa pcrifernog dela presa- duju se na centralni deo i one e se ubudue, bez problema, tu odrati.

Naravno, pre nego to preduzmemo tu munu in- tervenciju treba da okuamo blae metode leenja. Ove metode su efikasne pod uslovom da se redovno prime- njuju. Za leenje kose postoje dve bitne take:

74

Prva taka se nala/.i u nivou pregiba noge, pozadi na butini, na sredini samog tog nabora.

Druga taka se nalazi na potkolenici. Smetena je za itavu aku ispod kraja gor- njeg dela linjae, onog malog ispupenja koje nazivamo glava lisnjae, usred spoljnje miine mase noge (linjaa je ona dugaka i tanka kost na spoljnjoj strani potkolenice a koja se gore u kolenu zavrava malim ispupenjem).

75

Masirajui veoma redovno ove dve take, moemo imati sreu da zadrimo ili ak potpuno zaustavimo razvoj muke elavosti.

76

Imate . . . sedu kosu

Kosa koja sedi u ljudi kao, uostalom, i u /ivotinja (nauni termin je canities) predstavlja znak .i.ii nja. Uzrok je promena hemijske strukture dlake, Kli gubi pigment, znai svoju obojenost. esto je u 'ink naslcdni faktor (svi znamo za ljude koji su potpu- ii" .cli u tridesetoj godini, a nasuprot tome, ima staraca i| i kosa nije nimalo osedela).

Spoljni faktori takode imaju uea u toj pojavi;I in i ii sluaju kosopasice, uzbuenje, fiziki ili psihiki \ mogu da izazovu ubrzan proces sedenja (esto se

i'ii. .1 o osobama koje su potpuno oscdele za jcdnu lliii )

77

Ova pojava moe da se za- ustavi pomou onih istih taaka koje se koriste za elavost: prva je u sredini nabora u pregibu kolena a druga na spoljnoj strani potkolenice.

78

Kosa vam je . . . suvie rnasna ili suvie suva

Pored opadanja kose ili drugih raznih promena na In mi moe da oboli i sama koa obrasla kosom. I I poicmcaji deluju na stanje same kose. est pore- iiir. a| |c seboreja. ta je seboreja? Preterano luenje huina, inae normalnog podmazivaa glave.

1. 1 1 sebum moe da bude suvie gust: tada je koa i-MI kosom masna, ostaje na prstima, na elju i stvara I Mint Sebum moe da bude i suvie suv: i tada se 'bum lui u prevelikoj koliini, ali poto je suvie n*liik suSi se i stvara perut pranjavog izgleda.

< )va neugodnost koja odmah posle adolescenijeI m podjednako oba pola moe da se ukloni pri-II .kom na dve take:

Prva taka se nalazi na runom zglobu na mestu mu koine se pipa puls, a ve smo je pomenuli vie puta h Mr. 12).

79

Druga taka se nalazi na nadlanici, u uglu druge metakarpalne kosti, one kosti koja se produava u kaiprst.

M asirajte ove dve take 23 puta dnevno po nekoliko minuta.

Vrat, rame i ruka

\imi svojc /dfjvlfc

Kako odravati i sauvati vrat

I stctski nedostaci vrata mogu da budu povezani m bolcstima koje napadaju organe koje se u njemu iiiiIii/ c, a posebno titastu lezdu.

Kao posledica poremeaja u radu titaste lezde i>i v 11.i sc guavost. Guavost zahteva sloeno leenje, fnk i hirurko, i prem a tome ne ulazi u okvir ove kl^igc.

Ali, najee, estetski poremeaj na vratu izaziva *| *ii*Minjc koe uzrokujui, kao i na licu, rune bore.

I )a bismo njih ublaili, esto m oram o intervenisatiii pirdelu potiljka, poto je tome uzrok kimeni stub; vu|im deformacijama nastalim zbog godina ili artroze k*;.i so na vratu doslovno zbrka. (U jednom od sle- *1.. ili |x>glavlja videemo kako treba postupati sa kime- iiiin stubom, v. str. 135).

A Sto se naih bora tie, kombinacija vebi i m ail.-- moe da dovede do poboljanja stanja.

83

Da bismo ojaali miie vrata, dobro je vriti krune pokrete glavom u jednom pa u drugom pravcu. Glavu treba okretati kao da je ona velika kugla postavljena na vrhu tela.

U isto vreme treba masirati dve take tokom 23 minuta, i to 23 puta dnevno. Prva taka se nalazi pozadi na laktu, na onom delu koji zaboli kada se udarimo.

84

ugji tufka se nalazi iznad Mjutujafr. u dnu onih du- Im.MIi ndubljcnja koja se vide I niKuvili osoba.

X5

Kako sauvati. . . ramena i ruku

Gornji delovi miica esto su gojazni u osoba oba pola.

Ta lokalizovana gojaznost je celulit miice. On se manifestuje nagomilavanjem sala na gornjem delu miice i na samom ramenu.

Za miicu i rame primenjujemo na postupak na etiri take:

86

i )d |>rvc dve take jedna se iiulu/i ispred a druga nepo- im luo i/.a zg|oba, iznad gla- u miine kosti, u onom /uobljcnju koje o/naava vrh iiMdlaktice.

87

Druge dve take se nalaze s jedne i s druge strane preseka trouglastog miia koji ocrtava zaobljenost ramena. Na njegovom donjem delu primeujemo neku vrstu slova V ; treba redovno masirati bas ta dva kraja V. Posle izvesnog vremena zapaziemo da nam miica i rame postaju vitkiji.

88

II ii/nun' sc da su poeljni * |Mikrc(i i vebe pogodni

in/vijanje miia i mogu pridrue masai ta-

koje smo naveli.

Kako da sauvate . . . sake

Osetljiv deo tela u kome se sjedinjuju snaga i lhuh a pokreta, aka je deo koji posle lica najbolje /i.Java osobenost ljudskog bia.

Njome emo se pozabaviti u tri poglavlja kojaulrdc:

Sakaprstinokti

aka moe biti debcla ili suvie iroka. Ova deli imucija ponekad postoji jo od rodenja. Sem toga,........ da bude povezana s pojavom nekih oboljenja,I-.nek ad vrlo tekih, kao to su, npr., oboljenja hipo- h /r (akromegalija) ili u vezi s pluima. Te bolesti ii. .padaju u na delokrug.

Nasuprot tome, ako je deformacija sake posledica......nalskog oboljenja, na nju se moe uticati preko I v laOke:

93

Prva taka se nalazi na gor- njoj strani runog zgloba, na mestu spajanja dveju kosti i na dva poprena prsta iznad nabora dorzalnog pregiba.

Druga faka se nalazi na njegovom unutranjem kraju, kod malog prsta, malo ispred istog nabora runog zgloba.

Masirajte ove dve take po nekoliko minuta, 23 puta dnevno.

95

Vai prsti su . . . deformisani

I prsti mogu da budu deformisani. Ova deformacija je skoro uvek u vezi s reumatizmom, bilo da je u pitanju degenerativni reumatizam, manje ili vie kao posledica starosti (to je artroza) ili da je re o obo- ljenju s ozbiljnijim posledicama (reumatizam sa zapa- Ijenjem, kao to je poliartritis, od koga esto obolevaju mlade ene).

Artroza je najei uzrok. Ona poinje bolnim oti- canjem zglobova, a onda sc pojavljujc neka vrsta okotalih i tvrdih loptica koje se zovu kvrgc; u tom trenutku, najee, iezava bol, ali ostaje deformacija.

Bol u prstima moe se smanjiti pritiskivanjem na razne takc.

96

Ove take se nalaze na liniji pregiba drugog zglavka na prstu prema prvom, na spoljnjoj strani prstiju a u sredini tog nabora.

Masaa taaka se obavlja po utvrdenom redu, uvek is- tom kod Kineza: poinje se na domalom prstu, potom se prclazi na kaiprst pa na srednji i mali prst. Poslednji na red dolazi palac.

Ove take masiraemo u vie navrata i uvek istim redom.

Musaa u toku od nekoliko minuta treba da se ponavlja2 3 puta dnevno. Ako su prsti veoma deformisani reu- niati/mom, masaa treba da traje due (masaa od fetvrt asa se preporuuje da bi se prst razmrdao).

s .i\ iivajtc sa m i svo jc /dravl>e97

Kako da nam nokti budu lepi

Nokti su predmet stalne nege, naroito u ena, ali i mukaraca.

M oram o znati da sve to se spolja upotrebljava (posebno lak za nokte) slui samo za prikrivanje onog to nije lepo. K ao i dlaka, nokat izrasta iz unutra- njosti tela preko korena; prema tome, treba upranjavati unutranju negu. U okviru toga prouiemo tri posebna elementa.

N a noktima, u stvari, mogu nastati tri vrste prom ena:

1. Poremecaji oblika noktijuNajee se nokat deformie, dobije ispupen oblik,

slian staklu na satu; to je uglavnom znak plune bolesti ili malokrvnosti. Ako, naprotiv, nokat ima udub- ljen oblik, onda je u pitanju nasledni poremeaj i ne moe se bogzna ta uiniti.

Na noktu se takode mogu pojaviti brazde, bilo upravno na osu prsta, ali najee uzduno, tj. u pravcu prsta.

2. Poremecaji vrstine noktaN okat omeka i esto se pri ivicama odvaja. Ova

deformacija ima razliite uzroke. Cest uzrok je jedna gljivica ili mikoza, ili neka varijanta bolesti koe (v.

9 8

poglavlje o koi na str. 171) koji moe da je zahvali u celini psorijaze.

3. Poremecaji boje noktaNa noktu se ponekad pojavljuju beliaste zone.

One mogu da se pojave u paralelnim ili upravnim slojevima u odnosu na pravac prsta. Znak su ozbiljnih bolesti ili trovanja, bilo spoljnog porekla (arsenik) bilo unutranjeg (poveana ureja, eer, itd.).

Ali najee su u pitanju male bele take pod naunim imenom leukonihija. To su ba one bele take koje se prikrivaju lakom za nokte.

Dve take veoma dobro utiu na sve poremeaje na noktima izuzev, kao to smo ve rekli, naslednih.

Prva taka se nalazi u visini nabora na pregibu potkolenice i bedra, ali sasvim na njegovom unutranjem kraju, ak malo ispred njega.

7*9 9

Druga taka je neposredno u nivou spoljanjeg skonog zgloba, na pola poprenog prsta od njegovog vrfaa. Akft masiramo te take po nekoliko minuta ujutro i uve- e, jednu za drugom, moda neemo videti da ve nastale bele mrlje iezavaju, ali e- mo spreiti pojavu novih.

d

Ne grickajte nokte

Runa navika grickanja noktiju, koja se ponekad, na alost roditelja, javlja u dece, esto se odrava i u kasnijim godinama.

Ova mana moe dobro da Vam zasmeta u drutvu.Nokti se deformiu. Koa ispod njih, liena svog

prirodnog oklopa, nadrauje se, razjeda, ak inficira. Moe li se uticati na ove grickae? Da, i za to postoji icdna taka.

101

Ta taka se nalazi na unutranjem kraju pregiba potkolenice i bedra.

Postoji jo jedna taka, neposredno iza lakta, iznad kosti koja se zove olekranon, sasvim na kraju savijenog lakta.

102

Grudi

Sauvajte zdravlje i lepotu vaih grudi

Na grudima, najlepem ukrasu ene, mogu nastati dve vrste deformacija:

deformacije dojki u celini deformacije njenog zavrnog dela, vrha dojke

ili bradavice.

1. Dojka u celini: mogu da se jave dve suprotne vrste deformacija: nerazvijenost, ili naprotiv, preko- mcmo velike dojke.

Suvie male dojke u ena uglavnom su posledica izvesnih poremeaja u luenju lezda.

Ti poremeaji mogu da postoje i kod suvie velikih dojki, ali je ei uzrok prekomema masa sala, zbog ega se one oputaju. Za neke ene to je prava muka. U torn sluaju ne pomae nikakva gimnastika jer dojka nije obuhvaena miinom masom. Miii se nalaze samo pozadi dojki, tano navrh rebara. lezda se nalazi ispod same koe i ako otea, nita je ne podrava.

2. BradavicaNa vrhu dojke nalazi se bradavica, uglavnom sklad-

nog oblika, s malim ispupenjem u sredini. Bradavica

105

moe da se uvue unutra, kao da ju je sama masa dojke povukla u dubinu. To se zove umbilikacija bradavice.

Postoje dve vrlo efikasnc take za sve poremecaje kod dojki, kako u sluaju suvie velikih tako i sasvim nerazvijenih dojki, a takode i u sluaju umbilikacije bradavice.

Prva taka se nalazi u visini butine, na prednjoj strani, na pet poprenih prstiju iznad spoljnjeg ugla aice na kolenu.

106

Druga taka se nalazi na spoljnjoj ivici podlaktice, na tri poprena prsta ispod nabora u pregibu lakta.

Zapamtimo da se ove dve take koriste kod svih poremeaja dojke; razume se, govorimo o dobroudnim poreme- ajima, tj., bolnim grudima, mastozania ili za- paljcnjima dojki koja se esto u mladih ena javljaju pred menstruaciju.Potrebno je, svakako, konsultovaii lekara o prirodi takve bolesti.

Masirajte ove take vie puta na dan, svaki put po nekoliko minuta.

Celulitis

Kako da spreite . . . kako da smanjite celulitis na kukovima, zadnjici, na butinama i kolenima

Kada govorimo o kukovima, zadnjici, butinama, pomiljamo na neto to u ljudskom rodu, u enskog pola, izaziva uas: celulitis.

ta je celulitis?To je kona infiltracija koja deformie uglavnom

enske oblike stvarajui neku vrstu nejednakih otoka prepunih ulegriua i ispupenja a ponekad i sa mreom proirenih vena koje ih jo snanije istiu.

Pri takvom izgledu koe moe se govoriti o celulitisu. Kada kou stisnemo izmedu palca i ostalih prstiju, ukazuju se grudvice (pomorandina kora); ovo nije celulitis i moe da se javi i na sasvim normalnoj i zdravoj koi. Celulitis, naprotiv, sainjavaju masne naslage ispod koe na ve nabrojanim delovima tela.

To su zaista masne naslage, a ne, kao to se dugo mislilo, voda koja se zadrava u telu.

I l l

Ovo dokazuju sve histoloke pretrage vrene u tom delu tela. U pitanju je masna naslaga, potpuno ista kao one to se mogu nai u ostalim delovima tela.

Posebno svojstvo ove masti je to se ona ne topi ako se tako moe rei. Pacijent moe da dri strogu kuru za mravljenje koja e izazvati topljenje naslaga na svim ostalim delovima tela, pa ak i mii- ima, a celulitis e ostati netaknut. I poneke vrlo mrave osobe deformisane su celulitisom u predelu kukova.

Celulitis je, dakle, masno tkivo, normalno masno tkivo, ali podredeno specijalnim fiziolokim procesima. Izgled.i da su oni nasledni i ak da su u vezi sa enskiin seksualnim hromosomima (poto su u stvari jedino ene pogoene celulitisom).

Celulitis moe da se ogranii na jednu sasvim malu diskretnu deformaciju, ali moe zahvatiti i celu karlicu. Tada ova deformacija dobija nelepo ali prikladno ime jahae pantalone.

U leenju celulitisa redovno stimulisanje izvesnih taaka dovodi do poboljanja situacije. Svakako treba koristiti uobiajene take za gojaznost, ali im je potrebno prikljuiti posebne take koje odgovaraju obolelim delovima tela.

Medu ovim posebnim takama prouiemo redom one koje se odnose n a :

zadnjicu kukove butine koleno (jer je i koleno podlono celulitisu).

Tu je u pitanju unutranji deo kolena, ispod zgloba, dole na bedru a gore na potkolenici.

1. Celulitis zadnjiceTake koje mogu da donesu poboljanje u celuli

tisu zadnjice nalaze se na sakrumu, kosti kojom se zavrava kimeni stub, i porcdane su u dva reda:

112

Prvi red laaka nalazi se na dva poprena prsta od sre- diSne linije iznad mara.

Kako se na gomjoj slici vidi, masaa se vr5i pomou tri prsta. Prstima se snano masira svaka od ovih taaka. Tu vebu treba ponoviti vise puta na dan.

Drugi red taaka se nalazi na etiri poprena prsta od sredine linije, koja je, kao i kod prvog reda, iznad mara.

Masaa svake take opet se vri snano pomou tri prsta ruke. Tu vebu ponoviemo vie puta na dan.

8 Sauvajte sam i jv o je zdravljc

113

2. Celulitis kukaU visini gornjcg dela butinc nalazi sc taka iza

zgloba kuka. To su, uostalom, one istc take posredstvom kojih se dcluje na bolove u kuku.

Da bismo nali taku sa obe strane tela, dovoljno je sta- viti palac na najvii deo kar- line kosti, na ilijani greben. Na etiri ostala razmak- nuta prsta nanie nalazi se bitna taka koju treba snano i vie puta dnevno masirati.

114

3. Celulitis butineU nivou same butine take sc nalazc sa njenc

prcdnje i zadnje strane.

Prednja taka se nalazi za celu aku ispod ilijanog grebena (najvii deo karlinih kostiju). Stavi se nadlanica uz ilijani greben i obarajui aku odredi se taka koja se nalazi malo iznad sredine butine.

8*115

Taka sa zadnje strane nalazi se na sredini butine.

M asirajte ove dve take prstima obeju ruku.

4. Celulitis kolenaZa koleno postojc dve take.

Prva taka se nalazi na unutranjoj strani potkolenice, ispod zgloba kolena, u uglu koji ine glava i telo cevanice.

117

Druga taka se nalazi iznad spoljnog ugla aice na tri poprena prsta na vertikali koja prolazi ivicom te kosti.

118

Noge i stopala

Sauvajte noge, izbegnite proirene vene i otoke

Sada smo stigli do nogu i njihovih poscbnih pore- mcaja. Pozabavili smo se problcmom cclulitisa. Napada Ii on i noge? U stvari, ne. Ponekad moe da se javi i/vesno zadebljanje, ali ono se razlikuje od slinog koje izaziva celulitis.

Poev od dela noge neposredno ispod kolcna, celulitisa vie nema. Poremecaji na nogama su neposredno vczani za krvne sudove koji kroz njih prolaze. Moe tia se kae da itava lepota nogu zavisi od dobre cirkulacije. O kakvoj cirkulaciji je re? U samim nogama, kao i u celom telu, postoje tri vrste cirkulacije: arterij- ska, vcnska i limfna cirkulacija. Svakako, te tri cirkulacije su vrlo razliite u svojim funkcijama: arterija dovodi krv na periferiju uda; vena korienu krv odvodi ka srcu, a limfni sudovi pumpaju tenost koja se nalazi ii prostorima izmeu glavnih sudova.

Njihovi poremeaji imaju razliita obeleja. Na primer, arteritis se razlikuje od flebitisa. Sada se, medutim, zna da se ova tri sistema kombinuju jedan sa drugim, prepliu stvarajui u donjim udovima pravo

121

cirkulatorno jedinstvo. Prouiemo razliite tegobe cirkulacije koje ulaze u okvir naseg naina leenja.

1. Proirene veneSvi znamo za proirene vene. Prvo se pojavljuju

u oblifcu malih ljubiastih pruga na butini i potkolenici. Potom se, malo-pomalo, primeuje kako se venski sudovi Sire, pretvaraju u prave glave meduze, i to od stopala do korena butine. To je najoigledniji poremeaj cirkulacije i privlai najveu panju.

2. Debele nogeLimfna cirkulacija, mada manjc vidljiva, nema

zato manje vanu ulogu. Limfni sistem, da se slikovito izrazimo, ima ulogu istaa koji prikuplja zagubljene ostatke da bi osigurao potpuno ienje organizma. Tako se u nekih osoba, na primer, posle infekcija tropskim parazitima kao to su filarije, vrlo retkih u naem podneblju, ali naroito usled naslcdnih poremeaja, javljaju proirenje i slabo proticanje kroz limfnc sudove. Posledica toga su vrlo debele noge, oboljenje koje se naziva elefantijaza zato to noge lice na slonovske. Izraen u manjoj meri, kao edemi, tj. otoci, naduvenost koja se javlja iznad ili ispod skonog zgloba, ovaj poremeaj esto je u vezi sa insuficijencijom limfnog sistema.

I pored sve razliitosti, sudovi u nogama ine cirkulatorno jedinstvo. Ovo je nedavno otkriveno kada su primetili da krv prelazi bilo direktno iz arteriole u vcnulu (tj. iz male arterije u venu kroz ono to nazivaju Sant) bilo kroz itavu mreu malih sudova debljine koji proimaju tkivo i zovu se kapilari.

ta se deava kada postoji smetnja u cirkulaciji? Zaepljeni su antovi, tj. dircktni prolazi, kratki spojevi izmedu arterije i vene. Kapilari su tada prcplavljcni krvlju. Ta krv e se nagomilati na periferiji i nee moi da otie kroz normalne vene. Te vene e se, dakle, iriti. Njihovi zalisci, tj. jedna vrsta malih prepreka

122

u obliku golubijeg gnezda, ija je svrha da zadravaju krv i spree je da ponovo side u nogu, ti e zalisci, dakle, postati beskorisni. Prostor izmedu krvnih sudova bie preplavljen. Limfni sudovi nee vie uspevati da pumpaju ovu krv. Celokupna cirkulatorna funkcija noge bie poremeena.

3. Teke nogeSvi dobro znamo, a ene naroito, za simptome koji

ukazuju na poremeaj u venskoj cirkulaciji. U prvo vreme, noge bole; predvec su teke, kao da su stegnute u mengele. Ovo pogada naroito osobe koje radestojei.

Nasledni faktor ima vanu ulogu u pojavi proi- rcnih vena. Ali se isto tako u nekih ena moe zapaziti Citav niz cirkulatornih poremeaja posle porodaja ili neke hirurske intervencije. Svuda bi trebalo zabraniti grejanje kroz pod, jer je ono banalni uzronik oticanja nogu.

4. OtokVremenom se otok vise i ne povlai. Zglobovi,

koji su oticali tokom dana, ali i splanjavali uvee (naroito ako se noge uzdignu), ostaju stalno natecni.

Tada se javljaju sitne proirene vene, tanke kao dlake, o kojima smo ve govorili. Zatim se pojavljuju debele proirene vene i tada mogu nastati sve vrste komplikacija: varikozni irevi (tj. rane koje ne zarastajui u/asno su bolne; csto izazivaju egzem svud okolo), inrke ili ukastc mrlje koje rue nogu (one pokazuju da krv koja je prola kroz potkono tkivo nije mogla (I.i se rcsorbuje, a ostavila je za sobom svoju pigmenta- ciju, hemoglobin koji boji kou), povrinski flebitisi koji se zovu periflebitisi ili paraflebitisima (oni komplikuju stanje u nogama i, konano, koa se infiltrira, skuplja sc, krv ne protie normalno, tenost zastaje: stvaraju c prave dokolenice koje obavijaju noge i oncmogua-

\aju svaku cirkulatornu funkciju u njima).

123

Tri vane take mogu da. lee estetske poremeaje noge: edeme, teke noge, priirene kapilare, proirene vene, itd.

Prva taka se nalazi na gornjem delu stopala, u prostoru koji odvaja palac od drugog nonog prsta, vie gore, dakle na sastavu dveju kosti.

124

Druga taka se nalazi na nuboru dorzalnog pregiba stopala, uz unutranji skoni /glob.

125

Trecu taku nalazimo na sledei nain: stavimo dlan na aicu savijenog kolena. Isprueni vrh srednjeg prsta ukazuje na taku koja se nalazi na prednjoj strani butine.

Ove take treba da masiramo redovno, vi- Se puta na dan, u toku 23 minuta. Isto tako treba vie puta dnevno obavljati i vebe, koje emo kasnije opisati. Naroito dobri rezultati postiu se kada su noge umorne posle dugog dana provedenog u stojeem stavu.

126

Takva nega omoguuje da se sauva lepota nogui da se ponovo uspostavi kada se ve pojave neki poremeaji koji utiu i na zdravlje i na lepotu.

Ako je uloga srca u arterijskoj cirkulaciji da alje kiv ka periferiji, srcc koje vraa tenost i vensku krv nalazi sc u nogama, u stopalima. Tu nalazimo pravi sunder pun krvi koju pokreti vraaju ka srcu i koji m i nazvali Lcarov taban po imenu onoga koji ga je opisao. Miii u listovima takode predstavljaju pravo muskulatorno srce za vensku krv. I zato, kao i kad je posredi lice, vebe i masaa primenjeni zajedno omogu-i ie da se pobolja stanje cirkulacije donjih udova, a u isto vreme i lepota noge.

Od till vebi, dve su naroito zanimljive. Prva, vrlo jed- nostavna, obavlja se ispruzenih nogu. Naglo se podie vrh stopala ka nozi vrei male pokrete (kao da se vozi bicikl); ti pokreti isteruju krv iz zavrnog dela stopala.

127

Druga veba se sastoji u tome to ispruene noge naglo savijete, izdiui vazduh kada su na trbuhu a duboko udisui kada ih ponovo ispru/ite.Uz ove dve vane vebe treba obavljati i masa/u taaka. Take treba energino pritiskati i postiie se veliki uspeh.

Sauvajte zdrava stopala, izbegnite uljeve i otvrdlu kou

Jadne nae n o g e ! . . . Kako se samo deformiu! Naravno, ponekad su te deformacije posledica nesrenih sluajcva ili reumatskih oboljenja, ali uglavnom u izve- nim godinama dolazi do mehanikog deformisanja

/.i koje smo sami krivi. Setite se samo mode potpetica lankih skoro kao igla! ene su hodale nataknute na te iK.lc 7 8 cm visoke, stopala potpuno nagnutog napredii sam vrh cipele, zatvoren, trouglast, koji je primo- mvao nogu da se zgrci. Ako sc takva cipela nosila K.oclinama, vremenom bi morala da nastane deformacija, koja se vise nije mogla ispraviti.

Najea deformacija je ona pri kojoj se noni pa lac i mali prst prebace preko tri ostala prsta i obra/uju poremeaj koji se zovc, u sluaju palca, hallus valgus, a u sluaju petog prsta varus, tj. jedan je ok- u-nut upolje a drugi unutra. Na kraju ti prsti sasvim lie

spoljnoj strani. To su normalne take oslonca tela. Ako je noga bila stisnuta u cipele o kakvim smo govorili, ne samo da prsti prelaze jedan preko drugog ve se prednji dco stopala izboi. I tako, umesto da sc oslanjamo na dva kraja stopala, oslanjamo se na njcgov srednji deo.

Tu postoji itav deo koji nije predvien da se na njemu hoda a zbog cipcla trpi itavu teinu tela: ovo izaziva bol i pojavu mnogih uljeva na mestima gde dolazi do nenormalnog trenja sa cipelom, usled ega poloaj stopala postaje jo gori i ono se koi. U stopalu ima isto toliko zglobova kao i u aci. Umesto da se njima ncprestano sluimo, kao to inimo sa svim zglobovima ake i prstiju, jadne nae noge zarobljavamo po itav dan. Razumeemo, dakle, to se one vrlo brzo ukoce u ravom poloaju. Svi mali zglobovi koji se vise ne upotrebljavaju na kraju se ukoe kao to se ukoe ruka ili noga u gipsu.

Da bismo izbegli muenje posle etrdesete, treba da obavljamo odreen broj vebi i masiramo odreen broj taaka.

Pre svega treba uvek se vraamo na ono o emu smo govorili kod lica i nogu kretati stopalima. Moemo to raditi na praktian nain, to ee hodajui bosih nogu, ali to nije dovoljno. Treba vrlo snano mobilisati none prste, ak i ako pri tom oseamo bol, i to obavljati svako vee na sledei nain:

Vucite sami ili neka vam drugi vuku none prste dok se ne uje pucketanje. Zatim treba da savijamo ili do maksimuma pregibamo prste, jer su ukoeni u izdig- nutom poloaju.Potom isto tako pregibamo zglobove na sredini stopala. Pri tom pregibanju trudimo se da i oni zapueketaju.

130

A potom treba da ovoj aktivnoj i pasivnoj mobi- li/nciji pridruimo masau izvesnog broja taaka.

Vrlo je korisno, najpre, masirati dve take koje se nalaze pri osnovi svakog nonog prsta; treba ih masirati jednu za drugom i pregibati u isto vreme (videti ranije).Ovo je naroito korisno za palac.

131

Postoji jo jedna taka koja se nalazi na prednjoj strani stopala, na pola njegove duine i irine a koja e biti vrlo korisna za mobilizaci- ju stopala uopte. Primenjujuci obe ove metode po nekoliko minuta dnevno moemo izbei deformacije prstiju i uljeve koji ih prate.

Odravanje stopala u stvari jc isto to i odiavanje statike celog tela, koja u osnovi zavisi od tri elem enta: stopala, koja su centar ravnotee, kimenog stuba. pozadi, i trbunog miinog pojasa, koji se nalazi napred. Ova dva elementa bie predmet sledeeg poglavlja.

132

Kimeni f

Kako da sauvate k imu

Specijalisti za kimu trebalo bi odlaziti na kontrolu kao Sto se odlazi zubaru: najmanje jednom godinje. 11 meduvremenu, zahvaljujui kombinaciji vebi i masae laaka (kao i kod drugih delova tela), sami moemo

uuvati ravnoteu svog kimenog stuba.

I. Kimeni stub u celini:/ a ispravljanje kimenog stuba nisu toliko potrebne

iknvne vebe, ve vie stav, dranje koje treba dausvojimo.

135

da bismo se borili protiv oputanja u predelu krsta, preporuuje se da unete etvoronoke izdiut lea; da bismo se borili protiv krivljenja kime unapred, koje se naziva lordoza led- nog dela, potrebno je to vie se istezati ili se veati; za vratni deo kime za- bacite glavu unazad, vrei stalno krune pokrete vra- tom.Dobro je ove vebe vriti dva puta dnevno i svaki put uiniti desetak pokreta.

136

Nuvcli smo pokret koji u prilinoj meri utiu na .v.tki deo kimenog stuba.

A njima treba pridruiti masau bilo lokalnih, bilo imLiIjcnih taaka.

Najpogodnije take, koje su nedavno otkrili Kinezi, nalaze si* s jedne i sa druge strane kime, tik uz nju, pri osnovi kotanih izboenja i na svim vanim mestima: na potiljku, Icdima, na slabinama. Stisnemo (ili nam neko stisne) kifmeni stub sa dva prsta, pa ga snano masiramo.< >va masaa se moe vriti nekoliko minuta ili je moemo pridruiti poloajima ili stavovima o kojima smo ranije govorili.

137

Ali isto tako postoje i take na rastojanju koje variraju prema razliitim delovima kimenog stuba.

2. Potiljak

Za potiljak: glavna taka se nalazi sa strane na aci u produetku malog prsta. Savijmo ga da bi se urezala linija glave a u njenom produetku nailazimo na m etakarpalnu kost, koju odmah osetimo. Postoji kotano izboenje na mestu sastava tela i glave kosti: ba se tu nalazi ta taka.

138

Predeo slabina

Ukaimo na dve take bitne za predeo krsta.

Prva taka se nalazi na sredini nabora u pregibu kolena.

Druga taka se nalazi na lobanji, u kosi: na dva poprena prsta od sredinje linije nailazimo na av dveju kostiju lobanje, eone i te- mene. Ovu taku nalazimo na tri poprena prsta unazad od korena kose. Masirajte sa one strane koja vas boli.

Dobro je posvetiti 23 minuta toj masai i ponavljati je 23 puta dnevno. Ako se ba te take redovno masiraju, spreavaju se deformacije kime, naroito stalni bolovi u njoj.

140

Nikad se ne moe preterati s naglaavanjem ove imnc istine: za potpuno telesno zdravlje potrebno je la kima uvek bude u redu. Ponovimo: neophodno je In sc paljivo ispitaju nai kimeni prljenovi, jedan /.i drugim i, u isto vreme, oni koji spajaju veliku koNi kojom se kima u donjem delu zavrava (sacrum)

I kostima karlice (drukije reeno sakroilijani Hbovi). Od sakroilijanih zglobova o kojima se u

Trbuh trbuni miii

Kako da zatitite trbuh i sauvate trbune miie

IJ veini sluajeva uzrok nevolja s trbuhom je prcterivanje: previe sala, previe koe. Suviak sala je nbifno muko obeleje; moe to da bude trbui koji i/u/iva oajanje u mukarca ve oko etrdesete, a moe i ngromna deformisana masa koja pada na butine. U > ne koa brzo uvene, zbrka se, omlitavi, naroito posle vise porodaja.

Pozabaviemo se sa dva problema: problemom potkonog tkiva i problemom same koe.

Problem potkonog tkiva: oigledno je da izbae- nost trbuha (napred izbaen trbuh) ini siluetu posebno iii/nom. Razmotriemo usled ega ona nastaje. Uglav- iioin postoje tri uzroka, koja se esto prepliu.

1. Prva nastaje zbog deformacije kimcnog stuba (posebno krsnog predela), tj. kifoze koja izbacuje trbuh imprcd. Suvie se esto zaboravlja kako, da bi se od- .iianio trbuh, treba poeti sa ispravljanjcm poloaja lcda (u vezi s tim vratimo se na poglavlje koje se bavi kimom).

2. Drugi razlog je crevnog porekla: trbuni organi, pmii vazduha, naduveni, puni gasova, zaobljuju trbuh n.i neprijatan nain. Jasno je da naduvenost zahteva

lu Vkuvjjic vimi svcjc /d n v ljc145

paljivo i medicinsko prouavanje. Da bi se nadutost izleila, treba razjasniti njeno poreklo.

Ali je ipak istina da se ova naduvenost moe ublaiti preko izvesnih taaka na prost i precizan nain. Po- stoje dve takve take:

Prva taka se nalazi na unutranjoj strani stopala, pri- blino na polovini njegove duine, na zglobu palca, koji osetimo pod prstom na tom mestu.

146

Ihuga taka se nalazi na .|Hljasnjoj strani podlaktice, i ,nii(> na njenoj sredini, na l>ola puta izmedu nabora na /f.lohu sake i onog kod lakta.

3. Ako je pravo salo u pitanju, tada treba pribei, ^ a o i inae, udruivanju mobilizacije miia i masae tuCaka.

in*147

Za jaanje trbunih miia, tj. mobilisanje miia trbuha, postoje mnogi gimnastiki pokreti koje svi gimnastiari i kineziterapeuti dobro znaju.

Prikazaemo jedan, sasvim jednostavan, poto za njega nije potreban nikakav pribor a moe da se izvodi u svakom trenutku.

Dovoljno je da kod kue sednete na pod i stavite prste ruku s jedne i s druge strane dovratka, da vrsto prislo- nite stopala na neku uvrSenu povrinu ili neki teak deo nametaja i da onda snano i u vie navrata zgrite trbuh. To e vam pomoi da ojaate trfoune miie isto tako dobro kao i bilo koji drugi, manje jednostavan metod. Desetak uzastopnih pokreta jednom nevno dovoljni su za potrebno odravanje miia.

148

A u pogledu taaka, postoje dve i obe se nalaze na ntopalu.

I'rva taka se nalazi pri oMiovi drugog nonog prsta, iiu lMKxnoj strani tog prsta okrenuta upolje.

149

Druga taka se nalazi u prostoru koji razdvaja dva poslednja nona prsta, u uglu koji unazad produava etvrti meduprsni prostor. Masirajte te take 23 minuta 12 puta dnevno.

LJklonite nabore na Irbuhu i strije

Ako je koa rastegnuta ili naruena strijama, i tada |Mstoji nain da se na nju deluje.

Sta su strije? Rado se pripisuju preteranom pro- .urnju trbuha (bilo kao posledica trudnoe, bilo kao posledica preterane gojaznosti). U stvari, izgleda da stri- i\ koje mogu da budu plave, crvene ili beliaste, iza- /ivaju poremecaji izvesnih lezda dakle, da su uzroci

Prva taka se nalazi na nozi, na njenoj unutamjoj strani (to Je, uostalom, vana gi- nekoloka taka), pozadi ce- vanicc, na aku iznad unutranjeg skonog zgloba, u maloj udubini koja se na tom mestu moe savreno osetiti.

Druga taka se nalazi iznad ilijanog grebena, na sredinoj liniji tela, na dva poprena prsta iznad tog grebena. Masirajte redovno te take 45 minuta 23 puta dnevno. Moete se nadati da e koa vaeg trbuha postati vrsta i glatka.

153

Visina i teina

Kako da se utie . . . na rastenje

Postoji li dete ili adolescent koji, posmatrajui sc u ogledalu, nije rekao: Samo da mi je jo koji santimetar!

Nije u pitanju samo koketerija, jer poremeaj u lastenju moe da ima mnoge uzroke. Neki sluajevii danas izmiu saznanju nauke. To se uglavnom odnosi na prave kepece, u kojih su uzrok nasledni poremeaji.

U ostalim sluajevima zaustavljanje rastenja je vczano za ozbiljne poremeaje vanih funkcija u orga- m /mu: tako srane mane ili bubrene bolesti, zatim ncke vrste zapaljenjskog reumatizma, poremeaji u ishra-iii spreavaju dete da raste.

Na sreu, najee je u pitanju samo zadocnjenjei i sazrevanju, kao da se asovnik formiranja na neki nain zaustavio. U tom sluaju nae take pokazuju svoju svrsishodnost. A nasuprot tome, svakako mnogo icdc, moe da bude potrebno zakoiti rastenje dece koja pokazuju tendenciju da postanu dinovi.

Zapaziemo da su i u jednom i u drugom sluajui i pitanju iste take. Odista, kineske take mogu da utiu na istu funkciju u dva suprotna smisla reguliui tu funkciju.

Postoje dve take posredstvom kojih delujemo na isti nain:

157

Prva taka se nalazi pod no2nim palcem, malo pozadi od mesta njegovog urastanja u stopalo.

158

Druga taka se nalazi s unut- ranje strane lista noge, na polovini njegove visine. Masirajte i jednu i drugu taku svaki dan da biste pokuali da postignete eljenu izznenu u odnosu na rast. Svakako se mogu upotrebiti i druge metode, ali su ove take uvek od koristi.

159

Kako da utiemo . . . na teinu

Moda najvaniji problem i velika opsesija savremenog oveka jeste problem teine a pre svega preterane teine.

Gojaznost, debljina ma kako je nazivali prava je bolest, moe se ak rei prava psihoza savremenog doba. Ako je neko suvie debeo, ako stekne nekoliko suvinih kilograma, nesrean je, oajava . . .

Postoji i prolazna gojaznost, koja se pojavi i nestane. Najpoznatija je naduvenost u ena, naduvenost koja nailazi periodino uglavnom pred menstruaciju otuda i naziv premenstrualni sindrom. Povlaenje te naduvenosti, po zavretku menstruacije, na alost, nije uvek potpuno i esto je nedovoljno.

Postoje li kakve mogunosti za akciju preko naih taaka? Odmah emo videti.

160

Im a taka se nalazi u naboru mfnog zgloba, na njegovom s|M>ljnem kraju, tano u linijiIMilsa.

II Savtivajtc sam i svojc zdravljc

Druga taka se nalazi na unutranjoj strani stopala, iza skonog zgloba, na sredini gomje ivice one kosti koja se zove petna kost.Redovnim masiranjem te dve take postie se smanjenje teine, koje se, uostalom, iz- raava poveeanjem diureze, tj. poveanim izluivanjcm mokrae.

162

Kako da utiemo na . . . pravu gojaznost

Na alost, postoji stalna gojaznost, esto kao po- .leclica konstitucije, trajna gojaznost suvie debelih l|iuli.

lakva gojaznost predstavlja veliki problem i treba da /nam o da je akupunktura samo jedan deo njenoglocnja.

Ipak, treba sve preduzeti da bi se gojaznom oveku (tomoglo da omravi i ne treba zanemariti ni nae Lu ke. One su prirodan, nekodljiv nain i lako sekoriste.

n*163

Gojaznost nije samo estetski problem. Ona je, sama po sebi, ozbiljna bolest. Poznate su komplikacije koje se javljaju sa venama: proirene vene, rane na nozi; komplikacije u vezi sa zglobovima, kimom i donjim udovima: deformisanje kolena, sputanje skonog zgloba i stopala; naroito su znaajne komplikacije u sistemu cirkulacije krvnih sudova i srca: zna se da su srane nezgode, kao to su infarkt ili modani udari praeni paralizom ei u gojaznih no u ostalih ljudi.

Postoji skoro ustaljen odnos izmedu smrtnosti i gojaznosti, sa vrlo brzim porastom prve zbog samo nekoliko suvinih kilograma: ovu pravilnost su, uostalom, tano odredila amerika osiguravajua drutva, koja zahtevaju dodatne uplate od ljudi ija je teina vea od normalne.

Tokom poslednjih godina napredovalo se u saznanju o poreklu gojaznosti. Zapaeno je, na primer, da je ona vrlo esto naslednog karaktera; ve na rodenju dete je deblje od normalnog deteta (pravo naslede) i ta debljina je esto udruena sa dijabetesom; isto tako postoji gojaznost kao posledica rdavih navika u ishrani: prehranjivano dete imae tendenciju da se i dalje suvie hrani i postae i ostae gojazno.

Isto se tako zna da u stanju uznemirenosti nastajei odrava se gojaznost. Svi sreemo u svojoj okolini ene ili mukarce koji neprestano neto grickaju i im ih zadesi neka neprijatnost ili im je dosadno otvaraju friider i gutaju sve to im dode pod ruku.

Gojaznost ima i endokrini oblik moe biti u vezi sa lezdama. Gojaznost nije posledica poremecaja u lezdama (osim nekoliko posebnih sluajeva), kao to se to vrlo dugo mislilo; ali ona vrlo esto u ena izaziva nepravilan rad lezda, to ima za posledicu poremeaje lezda, koje prate i poremecaji u menstru- aciji, i ponekad ak izaziva i neplodnost.

164

/b o g toga su kontraceptivne pilule okrivljavane, ponekad s pravom, kao uzrok gojaznosti.

Sto se vie prouava gojaznost, sve se vie uvida

Prva taka se nalazi na unutranjem kraju nabora na pregibu runog zgloba, na strani malog prsta, tano na njegovom sastavu sa akom, na maloj iljastoj kosti koja se tu nalazi i zove se grakasta kost.

1 6 6

Drags t a f k m ora je veoma vana nalazi se na spoljnoj strani noge: dovoljno je napipati linjau (mala kost, tanka i duga) na njenom spo- Ijanjem kraju; taj zavretak je ovalnog oblika i tvrd. Ta- ku ete nai na jedan prst prema napred.

167

Ova taka, uostalom, ima opte dejstvo na itav orga- nizam. T reba je redovno masirati svakog dana, 23 puta dnevno u toku najmanje 5 minuta.Trea taka se nalazi na vrhu poslednjeg rebra, dakle ve na leima, zato to Je po- slednje rebro pokretljivo. Ma- sirajte Je takoe vie puta dnevno.Ove take pruaju izvanrednu pomo u gubljenju teine.

168

Kako da se borimo protiv . . . mravosti

Misliti o teini ne znai samo misliti o gojaznosti. ( uvanje zdravlja i lepote se isto tako odnosi na leenjeii suprotnom pravcu, tj. na leenje mravosti.

Pre svega treba saznati razlog te mravosti i znati *l.i li taj nedostatak nije posledica sluaja.

Moe se, u stvari, oslabiti zbog bolesti, ponekad posle poroaja (mada se najee dogada obrnuto). I rcba, dakle, leiti uzrok slabljenja.

Postoji i tzv. konstituciona mravost, nazvana i .lenika, zato to pacijent nije nimalo bolestan i ne n.eea nikakve tegobe. Ovakva mravost je ponekad loliko preterana da takav ovek lii na skelet koji lioda.

I zato je dobro poznavati taku koja, uglavnom, omoguuje da se stekne nekoliko stotina gram a vie, iiKo ne i nekoliko kilograma.

169

Ta se taka nalazi na sre- dinjoj liniji trbuha, tano na dva poprena prsta pod pup- kom. Treba je masirati svakog dana. Tako emo postii bolju asimilaciju a prema tome i porast u teini.

Nega koeKako

da sauvamo kou i uinimo

je lepom

Uvod u negu koe

Koa, omota koji prekriva celo vae telo, ujedno I i tkivo ijim posredstvom akupunktura deluje.

Zato se njeni poremecaji i bolesti najpovoljnije mo- K.u ispravljati i leiti delovanjem akupunkture.

Veoma je veliki broj bolesti koje napadaju koni omota.

Zato ne treba da se udimo to se veliki broj oboljenja na koi pominje u drugim poglavljima (posebno u onome koje se odnosi na lice ili se bavi trbuhom).

I)a bi se razmotrila sva oboljenja koe, trebalo bi ii.ipisati pravu raspravu o dcrmatologiji, to nije zadatak ove knjige.

U ovoj knjizi pribeleiemo neke deformacije, neke m.ilformacije koje mogu zadavati pravu muku onima koji od njih pate. Prouiemo kako im pri tome naa masaa moe pomoi.

173

Izbegnite i leite mrlje i osipe na svom telu

1. VitiligoKada smo prouavali lice, videli smo da koa

moe biti naruena bilo crnim, bilo sivim mrljama, starakom prljavtinom, itd. Ponekad, naprotiv, te mrlje mogu biti suvie bele, suvie mlene boje (mrlje izazvane depigmentacijom): to je vitiligo.

U prvom, kao i u drugom sluaju, nema etiologije, tj. ne zna se pravo poreklo oboljenja. Nema dakle ni leenja u pravom smislu. Zato se treba koristiti jednom vrlo tano odredenom akupunkturnom takom pogod- nom da unekoliko ublai te nevolje, koju treba redovno masirati.

174

la se taka nalazi sa Komje strane srednjeg prsta na ruci, u visini njegovog prvog lanka ii u sredini nabora na pregibu.

Masirajte tu taku to je eSe mogue, 34 l>iita dnevno, svaki put |m nekoliko minuta.

2. Osipi, crvene mrljeKao suprotnost vitiligu mogu se pojaviti crvene

mrlje: to su osipi. Ti osipi mogu biti raznovrsni. Mogu da budu dobroudni i prolazni, kao u deijim bolestima praenim osipom. Drugi su u vezi s alergijama, tj. pre- osetljivou, i mogu da budu prolazni kao to je najee urtikarija ili, naprotiv, na nesreu stalni, kao to je egzem, koji se ljuti, vlai i od koga se dugo pati.

Ovde se necmo baviti problemima koji ulaze u okvir opte medicine.

Psorijaza se javlja u obliku crvenih krastavih ploicai ponekad one prekrivaju celo telo i smetaju bolesniku da izlazi, da se svue, ide na plau itd.

Psorijaza zahteva neprekidno i ozbiljno leenje. Ipak jc mogue pokuati da se bar malo ublai zahvaljujui dvema takam a:

Prva taka je najznaajnija taka za bolesti koe, a nalazi se na sredini nabora pozadi kolena.

176

Druga taka se nalazi na dor- /alnoj strani podlaktice, npravo njenoj sredini.

I . ' W u v j j t c v im i \ \ o j c /d ra v l jc177

Leite bradavice i izrataje

Osim mrlja, kou moe da snae jo jedna neugodnost. Ta se nevolja ogleda u sitnim nenormalnipi ispupenjima raznih vrsta: to su tumori. Ali neka vas ta re tumor nc uplai. Iako se ona uopteno shvata kao sinonim za rak, ovde nema ni pomena o tomc. To su jednostavno sitni dobroudni tumori koji deformiu kou inei je ponekad vrlo runom i daju joj neist izgled.

178

Od tih tum ora zadraemo se na dva osetljiva na n.r'.u tcrapiju. To su, s jedne strane molluscumi, *.iina izboenja koe koja vise skoro svuda po telu, a s Imgc strane bradavice.

Svi poznajemo bradavice. One se javljaju u razli-< itim oblicima: postoje pre svega obine bradavice koje rastu na bilo kom mestu na koi a posebno na mkama, po prstima (pojavljuju se u obliku male kraste

i/boenjima po povrini).

Najbolnija je bradavica koja se javlja na tabanu; " h i je urasla u kou stopala. Toliko ometa hod da iVsto dovede do pogrene dijagnoze: pomilja se na n umatizam u stopalu a u pitanju su bradavice.

Pri leenju bradavica na tabanu obino se pribe- inva hirurkim metodama (a oni ponekad nanose vie t ie nego sama bolest koju treba leiti). Tako se desi

In se ne odstrani dovoljno tkiva i bradavica ponovo i/iiiste ili se, pak, suvie skine i tada nastaje rana, li/lica, koja zbog hodanja, naravno, ne moe lako lit /araste.

Na nadlanici su bradavice obino pljosnate, manje upadljivc, ali isto tako ne manje rune. Moe ih biti mnogo i tada smctaju i tetne su.

I na kraju, u okolini genitalnog aparata mogu se nil i venerike bradavice, koje su esto vrlo brojne i Im - na karfiol, a odaju krajnje neprijatan miris.

Itilo da su u pitanju molluscumi ili bradavice no ;.to se uglavnom ne zna u pitanju su zarazne l'olrtli iji je uzrok virus.

Naroito se lako zaraava na mestima gde ima vla-I- kao Sto su bazeni za kupanje. Potreban im je loK

Na taj teren, dakle, treba dcjstvovati. A to moemo da uradimo zahvaljujui akupunkturnim takama.

Prva taka se nalazi na trbuhu, na sredinoj liniji, a na polovini razdaljine izmedu stidne kosti i pupka.

180

Druga taka se nalazi na srednjem prstu ruke, na pregibu prvog i drugog lanka.

Mesto pritiskivanja se menja zavisno od mesta gde se izrasline nalaze: u visini Sake ili predclu stopala.

181

Pomenutim takama treba dodati jo dve:

Prva, koja se odnosi na bradavice na ruci, nalazi se na spoljnoj ivici podlaktice, na etiri prsta ispod kraja pregiba lakta.

Druga taka, koja se odnosi na bradavice nogu, nalazi se na spoljnoj strani potkolenice, na dva poprena prsta iznad sredine linije koja spaja koleno i skoni zglob, i inalo ispred kosti u samom miiu.

Masirajte ove dve take vie puta na dan, snano, tokom23 minuta.

Izbegnite i leite ozebline

Mlad svet i dccu moe da zadesi jo jedna nevolja u vezi sa koom, koja je prolazna i vise bolna nego runa to su ozebline.

Ozebline su samo mali poremeaj u perifernoj cirkulaciji koji stvara neku vrstu raspuklina na kra- jevima prstiju ruku ili nogu, a koje su vrlo bolne.

Preko jedne take mocmo uticati na njih:

Ta taka se nalazi na nadlanici, na domalom prstu, pri njegovoj osnovi, skoro na mestu gde se spaja koa do- malog i malog prsta.

184

Izbegnite i leite suvine dlake

Na koi mogu izrasti suvine dlake. Te dlake zah- icvaju redovno uklanjanje. N arano su rune u ena ii i tom sluaju dobijaju neke muke oblike: na primer, pojavljuju se brkovi, ili dlake na dojkam a oko bradavica. ili na butinama, trbuhu, po nogama.

Na trbuhu ta dlakavost ima vid muke dlakavosti,i i obliku romba, umesto da bude na enski nain, kao uougao. Drukije reeno, stidne dlake dopiru do pupka.

Bitna taka preko koje se lei preterana maljavost ista je kao i taka za akne:

185

Ta taka se nalazi na unutra&ijoj strani ranog zgloba. Nalazimo je kad ukrstimo Sake kao to smo ve naveli u sluaju akni u predelu pulsa; kaiprst poka- zuje potrebnu taku.

Iz prolosti . . u budunost

Akupunktura je sada toliko rairena na Zapadu da vcinu saznanja na kojima poiva ta svojevrsna medicina dobro poznajemo.

Mi emo je, dakle, samo rezimirati. Nasuprot tome, vise emo se baviti skoranjim radovima izvre- nim i u Kini i na Zapadu da bi se tano utvrdio nain dcjstva igala, pronali novi metodi stimulacije i, najzad i najvie, da bi se znalo kako i na ta se utie.

Poeci akupunkture potiu iz najstarijih vrcmcna. Ni sami Kinezi ne mogu tano da joj odrede poetak 1/ sledeeg razloga; oko 500 godine pre nove ere u Kini jc vladao car po imenu Hoang-ti koji je narcdio da se unite svi spisi koji su postojali pre njegovog dolaska na vlast. Sve je trebalo da bude potinjeno njemu, od /.cmljoradnje do moralnih propisa i od medicine do slavnog Velikog zida, koji je podignut po njegovoj naredbi. Razumljivo da su posle njegove smrti neki naunici koji su ga nadiveli pokuali da ponovo napi- 'ii, po seanju, unitena dela. Jasno da su pri tom nastala isputanja, ponavljanja, greke. Medutim, akupunktura je postojala pre tog stranog vladara. Nadene mi zlatne i srebm e igle u grobovima prineva i prin- t cza koji su iveli 1500 godina pre nove ere.

187

Ali nikada ncemo saznati kada je tano poela primena akupunkture; a bilo bi tako uzbudljivo pratiti pokuaje od samog poetka, svakako i lutanja i neu- spehe, pa onda uspehe tih briljivih i strpljivih posm at- raa kakvi su Kinezi.

Bilo kako bilo, prema dokumentima koje posedu- jemo akupunktura se odrala blizu dvadeset vekova i ostala netaknuta, na cvrsto utvrdenim osnovama i utoliko postojanija to je bila sjedinjena sa kineskom filozofijom. Da se upoznamo s njenim bitnim princi- pima.

Za Kineze vasiona je celina u kojoj su kao to e Ajntajn vekovima kasnije dokazati materija i energija dva aspekta iste realnosti. Ili, tanije, vitalna snaga koja ih odrava Tao iri se i rasprostire kroz celu vasionu, iji smo mi mali deo u stalnoj povezanosti sa celinom. A sam taj Tao pojavljuje se u dva oblika ili tanije u dva razliita lica jedne iste istine: to su dva lica koja su dobila ime Jin i Jang. Jin i Jang se medusobno smenjuju i proimaju, u pitanju su dve strane iste istine kao to su dan i no, voda i led itd.

Ljudsko bie je potpuno natopljeno ovom energi- jom , iji su izvori mnogobrojni, spoljanji i unutranji: vazduh koji udiemo, hrana koju uzimamo, ali isto tako i psihika energija i seksualni nagon koji iz nas izbijaju. T a ivotna snaga napaja sve nae organe, kao i svaki santimetar nae koe. Ona lake protie kroz pojedina mesta. Ta mesta povezana s naim organima predstavljaju se u obliku linija koje prekrivaju kou u vidu kvadrata, linija koje na Zapadu zovu meridijani. Du ovih meridijana energija protie tokom celog ivota. U najveoj koliini ona se sakuplja u akupunktum im takama pravim voritima tog ivotnog sistema. Jasno nam je stoga da zastoj, poremeaj ovog pravilnog proticanja izaziva nered a ubrzo zatim i bolest; ali jasno nam je i da delovanje na tim

188

mestima moe da izazove povoljne posledice du te mree i organa koji su tom mreom obuhvaeni.

Tradicija nas ui koje take treba ubadati da bismo ojaali, tj. stimulisali odgovarajue organe a na kojim takama, naprotiv, treba primeniti isti postupak da se bol razie, tj. smiri.

Sasvim je razumljivo da je ta udna medicina, kada je osvojila Zapad, doekana skepticizmom i sle- ganjem ramena klasinih lekara jer je remetila utvrdene naune osnove na kojima je njihov duh dremao.

Zapadnom lekaru izmedu 1930. i 1960. god. bila je potrebna prava hrabrost da ler pacijente pomou ove metode. U tome su ga ohrabrivali brzina i efikasnost samog postupka, izvanredni postignuti rezultati, entu- /ijazam ponekad preteran njegovih bolesnika. Ali /a svoje kolege, a jo vie fakultetske profesore, bio je na granici arlatanstva i zloupotrebe poverenja.

A onda su, s vremena na vreme, iz Kine stizale /auujue vesti: govorilo se o hirurkim operacijama bez anestezije zahvaljujui upotrebi akupunkture, o leenju koje je izvan granica moi savremene medicine, kao to je leenje urodene gluvoe (drugim reima glu- vonemih). Smenjivali su se filmovi, televizijski prilozi, studijska putovanja, donosei neoborive dokaze i au- lentina dokumenta.

Malo-pomalo, na Zapadu je poeo da se kruni zid nerazumevanja i neprijateljstva, ne potpuno i ne ba dovoljno, ali napredak je postignut. Najzad se mogao ozbiljno prouavati ovaj metod da bi se prodrlo u nje- govc tajne, razumeli mehanizmi i poveala efikasnost.

Istovremeno, u Kini su uinili ogroman napor da hi progovorili zajednikim jezikom i samim tim uspo- stavili most izmedu dve medicine za najvee dobro bolesnika. Tako je doktor ang-Hsiang-Tung iz Insti- luta za fiziologiju u angaju nedavno napisao: Svaki put kada je nas posetio neki zapadni lekar izrazio je ra/liito miljenjc o naoj medicini. Jedni, skeptici,

189

nisu imali poverenja u nju jer su joj nedostajale naune osnove. Drugi su je, naprotiv, slepo prihvatali, odbi- jajui i najmanju izmenu u starim dogmama. Oba ova stava su nepravilna. A mi bismo mogli da dodam o: Istina je na pola puta.

Ne znai nepotovanje prema tradicionalnom ue- nju koje nam prua itavo blago zapaanja, injenica i naina primene ako elimo da postavimo akupunkturu na precizne naune osnove koje zadovoljavaju nau radoznalost a-u iste vreme omoguuju produbljavanje i usavravanje m etoda i dozvoljavaju nam da nazremo itavu novu fiziologiju naeg organizma.

Preduzeta su brojna istraivanja kako u Kini tako i na Zapadu, posebno u Francuskoj, vedskoj, SAD i u Kanadi. Ona su dala znaajne rezultate za neobino kratko vreme, rezultate koji su dobili svoje mesto u krajnje pedantnom istraivanju naSeg vremena rasvet- ljavajui izvesna gledita a u zamenu za to i akupunktura njih rasvetljava.

Izloili smo sutinu tih rezultata objanjavajui velikim delom nain dejstva akupunkture i drugih vrsta stimulisanja u naoj prethodnoj knjizi Ublaite svoj bol prostim pritiskom prsta i pozivamo itaoca da se upo- zna s njom.

Ovde emo dati samo rezime onoga to je reeno, vie podvlaei nova otkria objavljenim u toku protekle godine, jer u ovoj

Roger Dalet - Sacuvajte Sami Svoje Zdravlje i Lepotu Prostim Pritiskom Svojih Prstiju

Documents

Transcript of Roger Dalet - Sacuvajte Sami Svoje Zdravlje i Lepotu Prostim Pritiskom Svojih Prstiju