BIBLIOTEKA NACELA DEMOKRATIJE

Urednik: VUCINA V ASOVI(

Za izdavaca ZARKO RADONJJC

ROBERT DAL

DEMOKRATIJA v

I NJENI KRITICARI Preveo s engleskog dr DURICA KRSTIC

CID PODGORICA

1999

Naslov originala: Robert A. Dahl

DE\10CRACY AND ITS CRITICS Yale University Press

:'\iew Haven and London !Y89

Copyright ~ CID 1999.

Oqjavljivanje knjige pomogli

Fond za otvoreno drustvo FOND for an Open Society OSI Center for Publishing Development

Predgovor

DALOVA POLIARHICNO-DEMOKRA TSKA

GRAMATIKA Prosudivanje i predstavljanje naucnog stvaralastva Roberta Dala je ko-

liko intcrcsantan i zahvalan toliko i nczahvalan posao. Zalnalan utoliko ~to sc gotovo cela naucna aktivnost ovog autora krccc u podrucju politickc na-uke odnosno politike i koncentrise na i oko kompleksa demokratijc. Kon-centrisana na jednom relativno ogranicenom prostoru. misao postajc laksc uhvatljiva i laksc prepoznatljiva.

No, istovrcmeno, razmatranje Dalovog dela je visestruko tesko i noa-hvalno. Prvo, zbog toga sto je proslo vremc ne samo velikih drzavnika. 'L'L' i velikih mislilaca i velikih sinteza odnosno poduhvata. Novije vreme izgkda ne daje velike prilike, a s tim ni vclike drzavnike ni velike misliocc l poredenju sa portretima velikih drzavnika iii mislioca ranijeg vremena pPr-tret jednog savremenog, ma koliko vrsnog i umnog. analiticara moze izgk-dati stur i oskudan.

Drugi razlog nezahvalnosti prosudivanja naucnog stvaralastva ovog au-tora stoji u okolnosti da nema neke celovitije studijc iii pogleda na njcgovo delo. Cudno je, donekle i paradoksalno, da delo autora koji verovatno spada u naJVIse citirane i ,ekploatisane'" au tore u oblasti demokratske teorijc I jos uvek nije postalo predmet neke celovitije posebne naucne studije. Ova okol-nost Cini slozenijim i rizicnijim pokusaje makar i grubog predstavljanja a kamo li neke celovitije analize i prosudivanja njcgovog dela. Nase pretenzijc su ovom prilikom relativno ogranicene i usmerene vise na ukazi\anje iii ublazavanje nego na punije ispravljanje ove manjkavosti pa i ,nepravdc" savremene politicke nauke posebno teorije dcmokratije.

I Prema rezultatima opsd:nog istrazivanja kojc su -;pnll'cli Ciudin i Klingcman. Dal ~pada u sam vrh odnosno medu tri ,intcg:ratora profesije i najvise citirana autora u d1sC1plini politicke nauke i odgovaraJucim (njihovim) poddisciplinama. R. L. Cioodin - H. D Klin-gemann. Political Science: The Discipline. U kn1izi: R. R. Cioodin - H. D. Klingemann. t\ New Handbook of Political Science, Oxford University Press. Oxford. !997. p . .:'h--13. l n1zu slucajeva nisu samo citiranc iii pomenute neke znacajnije Dalovc 1dcje. \ ec su korisccn1 nJego\ 1 koncepti i mctodi u empirijskim istrazivanjima 1 mcrcnJu demokraticnostJ nthnknih sistema iii institucija. Vidi K. Bollen ... Political Democracy: Conceptual and Mcao.urcmenl Traps". Studies 111 Comparative International Development. 25. 1490. 7-24: M C

Trece, razlicito tumacenje i prosudivanje Dalovog naucnog prntlla 1 stvaralastva kod razlicitih autora mogu vise da zbunJuju ncgo da hudu (ld pomoci onome ko se usudi da radi na nekoj iole celovllijoj slici Dalm og dela. Jedni, u mnogo vecem broju, smatraju i isticu. posredno iii ncpu~rcdno. da je rec o empirijskom2 odnosno bihejvioristickom:l. a drugi o normati\ i-stickom teoreticaru4 odnosno neonormativistiS; Neki ce ga poimati kao .. pa-radigmaticnog proceduralnog demokratu"n i konstitucionalistu iii tcord1cara koji je zastupnik institucionalno-proceduralnog pristupa"' odnosno ko1i ddl-nise demokratiju ,ll cisto procedura\110111 smis\u"X. a drugi kao visprcnog sociologa vlasti, odnosno ,jednog od najdovitljivijih analiticara 1 kriticara vlasti i demokratije"ali llJY:'i 10 W. A. Galston ... Liberal Virtues"". American Political Science Review. Vol X2. No.

4. I YRR II G. Von Der Muhll, .. Robert A. Dahl and the Study of Contemporary Democracy.

Amer. Pol. Science Review. 1977, No. 3 12 J. Plamcnac. Democracy and Ilusion. London. 1973.

6

nosno sematskog konvencionalnog pozitiv1stcll, iii jednog sofisticiranog li-berala i optimistickog uticajnog apologctel-1. Mnogi ga tretiraju kao zastup-nika liberalne predstavnicke demokratije. a neki kao pristalicu kapitalistickog modela15. I medu najpoznatijim imenima savremene socijalne i politicke mi-sli ima onih koji ce. poput funkcionalisticki smirenog Parsonsal6. koristiti i drzati Dalove radove u svom prostorno veoma oskudnom harvardskom ka-binetu, kao sto ima i onih. uglavnom iz kruga pripadnika radikalnije kriticke teorije, koji ce se poput Markuzea. na pomen Dalovog imena odnosit1 kao prema neznancul7.

U celini, moglo bi se reci da je bilo i ima onih koji ne znaJu za Roberta Dala. Ali malo je onih. ako ih uopste ima. koji sc bave demokrat-skom teorijom a da nisu culi za ovog autora. Medu onima koji su citali njegove radove ima onih koji ga ne prihvataju odnosno kritikuju. ali gotovo da nema onih koji ne cene njegove tcorijskc i empirijskc analize odnosno konsideracije o demokratiji . .ledan od kompetentnijih analiticara savremcnc politicke scene i politickih sistema. Zan Blonde! smatra da je Robert Dal ponudio najsistematicniji pokusaj u definisanju i operacionalizaciji liberalnc demokratije.1 X Cak i tako ostar kriticar Dalovc teorije kakav je Dzon Pla-mcnac priznaje da je nesto saznao od Dala.

Cetvrto. iako predstavlja posebnu drustvenu i naucnu oblast. politika i politicka nauka su cvrsto povezane i isprepletene brojnim nitima s drugim oblastima zivota i nauke, te ih je tesko cak i analiticki razdvajati. Dalu jc to jasno i on nastoji da iskoristi dostignuca drugih narocito granicnih oblasti. posebno sociologije, ekonomije i psihologije u analizi i eksplikaciji odrede-nih aspekata politickih pojava i procesa. Fascinira lakoca s kojom Dal koristi i prevodi ideje i rezultate istrazivanja drugih naucnih oblasti na politicki relevantan jezik. Pri tome, naravno. nije lako prosuditi da li se i koliko sc Dal kompetentno i nepristrasno sluzi rezultatima drugih naucnih disciplina. Da bi se to adekvatno prosudilo mora se imati odredeno znanje iz tih obla-sti. U suprotnom, ostaje da se veruje autoru na rec iii da se pomalo sum-njicavo pretpostavlja da bi i on, kao i mnogi drugi autori. mogao da koristi

13 Prikaz Dalove .. Modeme politicke analize ... APSR. No. I. 197R. 14 M. Lerner. The New Socialist Revolution. New York. llJ73. J. Cornford ... The

Political Theory of Scarcity ... In P. Laslett ct all.. Philosophy. Politics and Society. Oxford. 1972. p. 40.

15 M. Christiansen - H. Rommetvclt. Parliaments and OriganiLcd Interests in Den-mark and Norway. Paper for XVII IPSA World Congress. Scul. 17-21 August 1997.

16 Prilikom razgovora sa Talkotom Parsonsom novembra J97o. zapa1io sam da u \ itrinama njegovog skromnog Harvardskog kabincta slOJC ncke Dalove knjige.

17 U razgovoru sa Herbertom Markuzeom u njegovom kabmetu na Filozofskom fa-kultetu u San Dicgu 1976. na jcdno od mojih pitanJa. sta misli o konccpclp 1 1dcpma Roberta Dala Markuze je odgovorio da mu to niJc poznato.

18 J. Blonde!. Comparative Government. Lniverslly Pres-,. Cambndgc. 1lJ9' !' _.-

7

razna sredstva. pored ostalog i druge naucnc discipline. kako b1 j1llJal'au podrsku svojim idejama ili nalazima.

Peto, Dal predstavlja vise od pukog pripadnika iii zastupnika JCdne teorijsko-metodoloskc orijentacije. Njcgova dcla i misao izrazav aJu dobnm delom ukupno stanje politicke misli i politicke naukc jcdnog vremena 1 Jed-nog prostora. Na njegovom naucno-istrazivackom ataru se demonstriraJu. su-sticu, ukrstaju, komuniciraju i kompitiraju mnogi stari i novi. tradicJOnalnl i modemi, empirijski i normativni, maksimalisticki 1 dcskriptivn1 pravc1 1 struje politickog misljenja i istra.Z:ivanja. Dal bcz prcdrasuda izrazava 1 rc-tlektuje, pa u odredenoj meri i koristi ova razlicita gledanja. U stvari. njegO\ rad i stvaralastvo su vise jedna skola u kojoj se dcmonstriraju i praktikuiu razlicita glcdanja nego jedna struja politicke misli. Fleksihilan i otvoren pn-stup analizi i tumacenju pojava doprineli su da DaiO\a misao prel:ivi kako promene aktuelnog politickog ambijenta tako i povrcmena stanja idcolosk1 pregrejane intelektualne atmosfere u kojoj sc pomracuju i l1 znatno smanj uj u mogucnosti ne samo kritickog uma vee i elementarnog zdravog rasudivanja. Pri tome, dakako, nijc jednostavno utvrditi sta JC u S\ emu tome rcpctitivno i interpretativno, a sta je Dalovo odnosno inovativno iii urrginalno.

Scsto. proucavanje i prosudivanjc Dalovc politickc misli sc komplikuje okolnoscu sto on, kako rece jedan kriticar. postavlja .,suv ise mnogo pitania na suvise mnogo nacina da bi se mogla praviti validna gcneralizacija"'. Sto-ga. svako nastojanje iii zelja da sc da .,odredena celovita ocena njegovog doprinosa nasem razumevanju demokratije predstavlja beznadezan posao''IY. Razmatranje i prosudivanje Dalovog stvaralastva. smatra ovaj autor. moze se izraziti samo kontekstuelno.

Najzad, i ako bi svi vee pomenuti problemi i tdkocc bili prevladani. i kad bi se ponudila cvrsta osnova interpretacije i valorizacije Dalovog stv a-ralastva, ostaje veliko pitanje kako u prezentaciji njegovog dela sacuvati dina-micnost, dijalogicnost. metaforicnost i elegenaciju njegove misli i kazivanJa.

Uz to, cini se neophodno istaci jos dve napomene. Prvo. ovdc cemo pokusati da na nesto celovitiji nacin predstavimo nekc Dalovc osnovnc idejc 1 to tako sto ce se sastojci pojedinih tcma i ideja, koji su izlagani u raz-licitim periodima i delima, sa brojnim varijacijama pa i rnutacijama. suhli-mirati iii agregirati u relativno ,jedinstvene" tokove misli. dilemc i rescnja koja su prepoznatljiva i uporediva s drugim tokovima politickog misljenja. Po ~cbi je razumljivo da ovakva interpretacija i prczentacija zahteva prilicno v diku rcdukciju ideja i stoga nosi, kao i svaka druga redukcija. izv est an rizik simplifikacije i opasnost da se prenebregnu ideje koje su mozda zna-l'aJlllJe od onih koje ulaze u fokus nase paznje. Rizik se povecava utoliko sto je Dalova misao vise empiricna i eklekticna i stoga naginje odnosno

I'! G. Yon Der Muhll. ,Robert Dahl and the Study of Conlcmporarv Dcmocran . ..\mer. Pol. Sc1encc Review. No. I. 19n.

trazi, kako Mul rece, da bude predstavijena hronoloski. na parcad iii kon-tekstuclno. Drugo, posto jc licno 'anuni n::rzitetsko iskust\ o imalo znatnog uticaja na Dalovo stvaralastvo. smatrali smo da makar i kratak uvid u to iskustvo moze biti od pomoci da sc laksc i adckvatnijc razumc Dalcl\ a demokratska misao.

Imajuci sve to u vidu, autor ovih redova cc, uprkos mnogih upoLOrc-nja, pokusati da, koliko je to mogucc. bcz vrcmenskih i kontckstuclnJh .. ogranicenja" predstavi i vrcdnuje, u kracim crtama. osnov ni iIi noscc1 dco Dalovih politickih i demokratskih analiza i rcmin1scencip. Rad cc hiti or-ganizovan u cetiri osnovna dela: Prvi ce sc odnositi na uslovc I detcrmlllantc Dalovog stvaralastva: Drug1 se ticc n_1cgovog filozofsko-polltickog odno~no teorijsko-mctodoloskog okvira i. u sklopu toga, opstcg hvatanjc politikc 1 politickog sistema: Treci dco tretira DaiO\ o poimanjc 1 brusenje dcmokratiJC Najzad, u cetvrtom dclu sledi samo nckoliko rcfcrenci il1 sazctaka u dumc-tima Dalovog dela.

I. INTELEKTUALNI LIK I OPSTI FAKTORI-USLOVI FORMIRANJA DALOVE POLITJCKE

I DEMOKRATSKE TEORIJE I samo ovlas pogled na Dalovo naucno stvaralastvo osta\ lja sna/'an

utisak o njegovom naucnom liku. Dal spada u rctkc naucnc poslcnikc ko11 je gotovo dva prosecna radna veka, od 1940. kad je dobio Ph. D. na Jclskom univerzitetu i time pokazao svoje istrazivacke sklonosti pa svc do danasnJ 1 h dana, uz manji prekid tokom Drugog svetskog rata (od 1940-1945. radi u saveznoj drzavnoj administraciji i vojsci ). provco na jednom. Jelskom unl-\ crzitetu. Blizu dvadesetak knjiga i preko sedamdeset clanaka-studija. 'cci broj prestiznih nagrada, pocasne profcsurc mnogih univcrziteta. clanstvo u akademijama iii upravama naucnih asocijacija i vrhunska rcferentnost njego-vih ideja-radova u politickoj literaturi predstavljaju imprcsivan rczultat mog naucnog pregaoca cija naucna aktivnost, vitalnost i pronicljivost nc jcnjavaJu ni posle penzionisanja ( 1986) pa ni sredinom njegovc devcte dcccmjc (rod en 1915. u Ajovi).

Kao sto je u svojoj dugoj naucnoj karijcri ostao vczan za Jclski uni-vezitet, tako je Dal bio veran analizi politickih proccsa. Rodno mesto njc-govog naucnog i istrazivackog interesa bila jc i ostala problematika demo-kratije. Filozofsko-politicko sidro ovog demokratskog traganja. nc rctko i splavarenja, bez obzira na izvesne oscilacije. jc liberalno-pluralisticka dcmo-kratska pozicija sa jakim socijalnim nabojem i senzibi litctom odnosno ono sto bi se moglo nazvati liberalno-pluralisticka socijal-demokratska pozicija. Stice se utisak da bi Dal, ako bi to bilo moguce. jos jedan ljudski vck proveo na is tom odnosno svom pol itickom i demokratskom ,.rudokopu" c qc su naslage, cini se, neiscrpne.

l)

Na pitanje sta je sve uslovilo iii uticalo na Dalovu politicku misao niJe lako odgovoriti. Iz njegovih radova. kao i iz manje iii vise parcijalnih referenci koje se mogu naci kod drugih autora o Dalu. to nije jcdnostavno i savim pouzdano iii celovitije saznati. Nacelno. moglo bi se reci da su determinirajuci uticaji dolazili iz cetiri vrste izvora: Pno. iz licnog iskust\ a van univerziteta: drugo. iz sireg socijalno-politickog i ideoloskog kontcksta: trece, iz uzeg i sireg univerzitetskog i akademskog okruzenja: cetvrto. 1/ Dalovih prirodnih intelektualnih predispozicija.

Kad je rec o licnom van-univcrzitetskom iskustvu. valja istaci bar tn momenta. Prvo. treba pomenuti iskustvo iz decackih boljc rcci mladalackll1 dana. Ziveci u svojim formativnim godinama u malim mestima. prvo u uglavnom agrikulturnoj dr.Zavici Ajovi u ncposrednom farmerskom okruzc-nju, a zatim, posle svoje desete godine. u jos manjcm mestu lcdene Aljaskc oivicenom sa tri strane planinskim vencima i sa cctvrtc morsknn prostran-stvom i lukom naseljenom velikim delom radnickom populacijom, Dal jc imao prilike da iz neposredne blizinc i u bliskosti odnosa koje nuzno stvara mala sredina, posmatra i upozna stvarni svet :livota. poscbno tegobc radnic-kog Zivota i karakterne osobine !judi. Okolnost da je zivco u porodici lckara ciju su kucu iii ordinaciju posecivali brojni pacijenti kao i potreba odnosno navika da se zajedno sa drugim ljudima posebno omladinom i svojim vrsnja-cima manuelno radi tokom celog lctnjeg skolskog raspusta na dokovima i zeleznici, Dal je stekao simpatije prema radnim ljudima i saosecao s njima zbog njihovih ne retko oskudnih uslova. Ta rano stecena saosecanja nisu ga napustala tokom celog zivota. Upravo u ovom mladalackom iskustvu trcba traziti deo korena Dalove motivacije i interesovanja za probleme ekonomskc demokratije. radnicke svojine i kontrole.

Drugi faktor koji je mogao uticati na karakter i ostrinu Dalovog mi-sljenja i pristupa treba traziti u okolnosti da je u ranim danima svog zrclog doba bio u prilici da zaviri u lavirinte politickc moci i vidi ,nevidljivi" svet arcana politike. Pre univerzitetske karijere Dal je radio u saveznoj dr-.Zavnoj administraciji u Yasingtonu, uglavnom na analizi ekonomskih i radnih odnosa, i imao prilike da iznutra vidi i oseti. s jednc strane, slozenost i zamrscnost, a s druge strane, ovozemaljsku realisticku prirodu vlasti i tokova odnosno kanala politickog odlucivanja. Mozda neke reziduc njegovog bihcj-\ ioristickog pristupa treba traziti upravo u ovoj profcsionalnoj mogucnosti i prilici da realisticki gleda na vlast i dozivljava je kao odnose medu ljudi-ma-pojedincima, bez deifikacije i mistifikacije. ali i bcz ignorancije i prcZJra.

Okolnosti pozicioniranja u centralnom vasingtonskom dclu americkog politickog .,levijatana"' i rada na pretezno ekonomskoj problematici. poscbno u \ ladinom birou za ekonomsku mobilizaciju za ratnc potrebe, pruzali su Yanrednu priliku ovom mladom i nadarenom formalno administrativnom po-slcniku izuzetno ostog oka i naostrenih ambicija da uoci i analizira znacaj pojedinih determinanti posebno znacaj ekonomije za politiku kao i dometc

10

i ogranicenosti centralnih i politickih poduhvata poscbno ccntralistickog pla-niranja. U ovoj okolnosti. cini se. trcba traziti dco razloga La Dalovo na-glasavanje. u razlicitim vidovima. znacaja ckonomskih pretpostavki i sire decentralizacije za efektivnost i razvoj politike i dcmokratije. Pored toga. ovakvo politicko-administrativno namestenjc pru:Zalo jc sansu Dalu da iznutra posmatra. dozivljava i prozivljava dcfilovanjc i ponasanjc razlicitih profila i eksponata ljudskog karaktera posebno onog najaktivnijeg dela politickog kora koji je jcdan cuveni politicki mislilac nazvao svetom lavma i lisica. Ovo iskustvo je verovatno pobudilo kasniji interes Dala za traganje i sa-znanjc nekih psiholoskih i antropoloskih osnova covekmog ponasanja i llJI-hovo ukljucivanje u osnovno tkivo njegovog analitickog i cksplikativnog mo-dela. Kad je kasnije dosao u priliku da sc sretne sa zivim izvorima odnosnn autorima razlicitih psiholoskih i antropoloskih eksplikacija iii njihmim dc-lima. Dal je tacno znao sta mu i zasto svc to treba i sta od svcga toga treba da odabere i stavi u svoj istrazivacko-eksplikativni pogon.

Trecc. iskustvo iz Drugog svetskog rata i borba na frontu po alpskim gudurama sumornih jcsenjih i zimskih dana krajcm I 944. i pocctkom I 94:'. pruzili su jos jcdnu tako upecatljivu priliku Dalu da uoci bolje reci pot\Tdi mogucnosti i znacaj solidarnosti kao i bistrinu i imentivnost obicnih !judi kojima okolnosti ne dozvoljavaju da te svojc mogucnosti ni izraze a bmoli dalje razvijaju. U ovoj ravni realnosti Dal cc kasnije naci vazan oslonac 7~1 neke pretpostavkc i mogucnosti dcmokratskog konstituisanja i raz\ oja

Druga grupa faktora koji su uticali na oblikovanje Dalovc tcorijskc 1 politicke pozicije treba traziti u horizontu socijalno-politickih uslova 1 lbi-vanja novijeg vrcmena. Tu valja imati u vidu bar dve okolnosti . .!edna -;c ticc planetarnog kontcksta, a druga je vczana za ideolosko-politicki milje zapadnog sveta posebno SAD.

Kad je rec o sirem medunarodnom i socijalno-politickom kontckstu i uslovima, ne trcba zaboraviti da je Dalova generacija ucesnik iii svcdok. a katkad i jedno i drugo, velikih uglavnom kriznih zbivanja i promena koje su sc desavale tokom ovog veka. Tu pre svega. treba pomenuti bar cetiri taha dogadaja-dogadanja: Prvo, veliku ckonomsku krizu 1929. odnosno dcpresiju sa New Deal-om tokom 1930-tih; Drugo, pojavu totalitarnih porcdaka i Drugi svctski rat; Trece, hladni rat i blokovskc podclc: Cctvrto, naucno-tehnolosku iii post-industrijsku odnosno elektronicnu i informaticku revoluciju.

Nije na odmet istaci da su godinc New Dcala i vremc izvcsnog polcta pa i ocekivanja da se promenama u javnoj politici mozc obczbediti brzi drustveni i demokratski razvoj. Rad u javnoj odnosno drzavnoj administraciji postao jc atraktivna profesija za mnogc pa i za Dala, koji JC zeleo da posle zavrsetka skolskih obaveza profesionalno radi u vasingtonskoj admtnJstrati\-noj metropoli. Povremeno angazovanje u saveznoj administraciji JOS \ tsc jc utvrdivalo ave asptract.Je.

II

S druge strane, to jc decenija vclike unutrasnje i spoljnc najezdc to-talitarne posasti koja se u obliku fasizma odnosno nacional-socijalizma 1 staljinizma sirila i nadvijala Evropom i Azijom i prctila da zatrc trag s\a-kom humanistickom i demokratskom razvoju covecanstva. Ovc okolnosti su jos vise podsticale Dalovu zabrinutost za demokratiju i uvcrenje da primar-nim vrednostima demokratije, dcmokratskc s\obodc i humanizma trcba pod-rediti ekonomski sistem, bez obzira da li jc on kapitalisticki iii socijalisticki ili nesto trecc. Ova rana animacija dcmokratskom problcmatikom ostala JC primarna i trajna Dalova preokupacija.

lsto tako, valja imati na umu da su pedcsetc godinc vrcme vclikc kom-peticije dva bloka-sistema bolje reci hladnog rata i makartistickc oprcsiJC.

Svi ovi dogadaji ili zbivanja su snazno uticali na polittckc mtslJOce i analiticare da svoja posmatranja i istrazivanja usmcre '1sc na nonjc vrcmc i realnu stranu stvari. lJ traganju za ideJnim odnosno tcorijskim osloncima, mnogima je vrlo brzo postalo jasno da u istrazivanju savremcnog rcalnog svcta nc mogu biti od vece koristi same tradicionalnc tcorijske rcminisccn-cije. Suoccna s brojnim novim pojavama i ograniccnim analiticko-cksplika-tivnim mogucnostima tradicionalnc politickc naukc. ccla jcdnu rrilicno siroka skupina politickih istrazivaca se okrece novim uglavnom cmpirijskim prav-cima istrazivanja i tumacenja. lJ sklopu toga opsteg otpora tradicionalnim metodima udaraju sc temelji novog bihcjvioristickog rristupa u izucavanju politickih pojava.

Sto se tice treceg izvestaja dalovih idcja, odnosno uticaja koji su do-Iazili iz univerzitetske odnosno akademske sredine, tesko jc preciznijc rcci koji su sve to autori, deJa iii struje inspirisali ovog politickog mislioca i istrazivaca. Uticaji su dolazili iz brojnih izvora odnosno autora i dcla siro-kog istorijskog i teorijskog raspona. Pored velikih imena iz istorije drustvcnc i politicke misli poput Platona, Aristotela, Makijavclija. Hohsa, Rusoa, Smita (Adama), Dzona S. Mila, Bentama, Marksa, Tokvil,ja, Viijema Dzcmsa, Kar-Ia Popera. Ycbera i drugih, na Dala su, cini sc, poseban uticaj imali prag-matisticka filozofija, pluralisticka politicka tcorija i bihcjvioristicko-kratolo-sko poimanje politikc.

U ovom sklopu okolnosti treba prvo pomcnuti uticaj pragmatistickc l!ldividualisticko-utilitarne filozofije i metodologije. Siru i dublju filozofsku poscbno gnoscolosku osnovu Dalove pragmatskc i eklekticke mctodologijc c111i Dzemsov, Pirsov i Djuiev (Pirs i Djui su bili pod uticajem Dzemsa) pragmatizam, Bentamov i Milov utilitarizam i individualizam, Poperov an-tlutopizam i Pareto-Moskina real-politicka pozicija.

Rodena i domicilirana najvecim delom u anglosaksonskom svctu, prag-matisticka filozofija, narocito u izdanju Yiljcma Dzemsa, zamisljala jc svct kao p\uralisticki a ne kao monolitni odnosno monisticki univerzum i otvarala iii pritvrdivala put ,radikalnom empirizmu'" u socijalnim i politickim istra-zivanjima. Pod snaznim dejstvom pragmatizma i radikalnog empirizma. stva-

!2

ran je i razvijan i klasicni pluralizam 1 ncopluralizam; prvi jc bio vist.: fi-lozofsko-politicki, a drugi vise istrazivacki usmeren.

Interes za pluralisticku politicku stru_1u misljenja iii nacin gledanja pro-buden je kod Dala jos u studentskim danima kad mu jc doslo do ruku Digijevo .. Pravo u modernoj drzavi' (Law in the Modern State. prevcdcna na engleski 1919) i pregovor za tu knjigu koji je napisao jedan od na_ipo-znatijih pluralistickih autora Harold Laski. Kasnije je O\a pocetna plurali-sticka animacija pritvrdena i produbljena tokom slusanja Cokcr-o\ og kursa .. 0 novijoj politickoj misli" ( 1936-37). koji je inace iZ\oden prcma niegO\ OJ knjizi istoimenog naslova objavljenoj 1934. Deo CokcrO\og kursa 1 knjigc pod naslovom .,Pluralisticki atak na drzavnu suvcrenost ... a ko1i obuhvata uglavnom klasicne pluraliste J. N. Figisa, H. Laskia i A. D. Lindseja, najvisc je inspirisao Dala. Ovaj kontakt sa plurai!stickim tokom misljcnja cc \Ciikim dclom oznaciti pa i imenovati stazu kojom ce se krctati Dalova intcrprctaci_1a demokratske politikc.

Tokom studentskih dana. takocte. Dal je imao pril1kc da se upozna sa raznim strujama levc odnosno soeijalistickc misli. Vee pomcnuti Cokcrm kurs sadrzavao je de love posvecene Marksu i ortodoksnim marksistima. cv o-lucionim socijalistima. sindikalistima. gild-socijalistima. anarhistima i hi1sti-ma. Od brojnih tokova misli Dalu su najvise bile interesantne one koje su nastojale da povezu socijalisticki ekonomski sistem i dcmokratsk i politick 1 sistem. Ovaj izvor inspiraeija je mogao biti utoliko jaci i uverljiviji sto su mnogi pripadniei vee pomenutog pluralistickog toka misli bili prosocijali-sticki odnosno socijaldemokratski orijentisani. Uz to. i vise od toga. idcjc ovih autora su potvrdivale neka ranije stcccna Dalova osecanja i saznania i pomogle Dalovom uocavanju sire teorijske i empirijskc relevancijc socijalnc probtematike, a. donekte, i mogucnosti teorijskc prerade i artikulisanja svoje vee pomenute socijalne osetljivosti.

Najzad. valja imati u vidu snazan uticaj koji je na Dala imao bihejvio-risticki pristup i tok politickog misljenja boljc reci istrazivanja. koji jc bio popularan i moderan u velikom delu intelektualne zajednice u SAD tokom pedesetih godina. Ne ulazeci dublje u razloge snazcnja i sirenja ovog pravca zasad je dovoljno istaci da je rec o metodu istrazivanja iii. kako kaze Eulau. o .,analizi politickog ponasanja. koja jc prvenstveno zainteresovana za dcterm-inisanje konsekvenci individualnog politickog ponasanja na funkcionisanje po-litickih institucija.20 Drugim recima, individualni a ne kolektivni aktcri poput drzave i drugih politickih institucija postaju osnovni predmct istrazivanja.

Bihejviorizam je. moglo bi se reci. rezultat dHJstrukih. socijalno-poli-tickih i kulturnih, uslova i okolnosti. S jedne stranc, on jc ccdo pragmati-sticke i pozitivisticke filozofije, sociologijc i politike. kl)je JC. s drugc stranc.

20 H. Eulau ... Political Beha\ ior ... Encyclopedia of the: Social Science. \,d. 12 f rc'c Press. New York. 19M\.

porodeno i oblikovano u posebnim klimatskim i socijalnim uslovima. U kon-trapoziciji spekulativnom i teleoloskim utopistickim i kritickim vizijama. ko-je su inspirisale nezadovoljstvo postojecim stanjem, pa i. implicite iii eks-plicite, pozivale na re\olucije, razvijani su smerovi istrazivanja koji su, po-put bihejviorizma, u fokus paznje stavljali realne odnose medu ljudima i ponasanje pojedinca, pre svega, njegovu slobodu izbora i uticaja u procesu politickog odlucivanja.

Empirijske i pozitivisticke implikacije pragmatizma bile su upotrebljivc u odrcdenim istorijskim uslovima i ideolosko-politickoj atmosferi kako za vladajuci politicki i ekonomski poredak i njihovc nosecc snagc tako i za veliki deo intelektualne zajednice. Jos jednom treba podsetiti da su pcdesctc godine bile vrcme velike kompeticije dva bloka sistema bolje reci hladnog rata i makartistickog !ova na ideoloskc vcstice u komc sc mogao proglasit1 komunistickim diverzantom ili idcoloski nepodobnim i krivim svaki onaj ko jc pokazivao i najmanje znakc zelje za iolc radikalnijim promcnama. Nc treba zanemariti ni znatan uticaj makartizma na akademsku srcdinu21 i stva-ranje odnosno oblikovanje bihejviorizma22. U ovakvoj atmosfcri i na strani vladajucih snaga i poretka, radili su punom parom nc samo razni opresiu11 drzavni mehanizmi, vee i odgovarajuci idcoloski aparati preobuccni u odoru raznih filozofsko ili teorijsko-politickih i metodoloskih orijentacija. Vladaju-ca struktura je tada smatrala da se pragmatisticka filozotija. obucena u em-pirijsko-pozitivisticko i bihejvioristicko ruho. sasvim dobro uklapa u njene ideolosko politicke potrebe i vizije. Stoga je jedan od vodecih americkih politickih sociologa odnosno politikologa, David Iston. mogao ustvrditi da bihejvioristicke nauke treba da zahvale pored ostalog i konzervativnoj klimi koja je bila sumnjicava na sve sto je podsecalo na socijalizam. I Kristijan Bej (Bay) tvrdi da je uticaj bihejviorizma na politiku konzervativan i anti-politican.23 Bihejviorizam je nacin koji su izmislili univerzitetski profesori za zaobilazenje opasnog predmeta politike bcz postizanja naukc.2-1 Mnogi bihejvioristi (Key) ukljucujuci i Dala pokazuju u svojim radovima prccutno vrednosne pretpostavke koje se ogledaju u tome da je americka demokratija najbolji sistem vladavine. Pluralisticka demokratija je, nastavlja Bay, u od-redenim zemljama cesto zastitni mehanizam (protective shield) za interese srednjih i visih klasa. Stavise, bihejvioristi ccsto pretpostavljaju da je sta-bilnost najvazniji drustveni cilj. To je prcokupacija sa pscudoponasanjem.=''

21 P. F. Lazarsfeld - W. Thielens. The Academic Mind: Soc1al Scientists 111 a Time of Crisis. The Free Press. Glencoe. Ill. I 95R.

22 D. Easton. ,Political Science in the United State'i: Past and Presenr. International Political Science Review. No. 1. 1 9R5. p. 139. I 40.

1965.

14

23 C. Bay. ,Politics and Pscudopolitics", American Political Science Re\iew. Marcil.

24 A. Cobban. ,The Decline of Political Thcor; ... Political Science Quarterly. 1953. 25 C Bay. Op. cit.

Otuda i nije neshvatljivo zasto je iz najuzih centara politicke i eko-nomske moci podstican razvoj bihejvioristickog pristupa i brizljivo gradena i stimulirana institucionalna infrastruktura koja bi hila u stanju da nosi ovu novu i obecavajucu metodologiju.

Ovo novo istrazivacko podrucje bila je delom znacajna ideoloska utvr-da postojeceg poretka, a delom ,rajski vrt'' za talentovane i ambicioznc istrazivace. Zbog vee pomenutih razloga i okolnosti, bihejviorizam je bila velika sansa za brojne apopologetski iii komformisticki nastrojene naucnc poslenike, kakvih u svako vreme i u svakoj zemlji ima u izdasnom broju. No, isto tako, treba reci da je bihejviorizam bio i veliko iskusenjc i prilika za one druge ambiciozne naucne pregaoce, manje iii 'ise. pceg moralnog korena i sastava. Za ovu drugu vrstu naucnih poslenika on je mogao biti dvostruko cak i trostruko upotrebljiv i atrakti\an. Pno. zato sto je pruzao okvir i mogucnost da se bude liberan u americkom smislu i istovremeno neutralan pa i nade izvcstan zaklon iii samostalnost kako prema levici tako i prema desnici. Hacker misli da je bihejviorizam pruzao pogodan nacin izbegavanja pritiska javnog oglasavanja iii prosudivanja. Posto jc .. liberal u svojoj politici, ali bojazljiv u svojoj licnosti. bihcjviorist je bio spreman da uroni u bihejvioristicku struju, jer onaj koji se ne eksponira mnogo ne mo?c biti napadnut (,who has not stuck his neck out cannot be attacked"). I kad dovodi u pitanje dominantne vrednosti, on to cesto cini u tehnickom zargonu i pred ogranicenim auditorijumom".26 Drugo, zbog toga sto je ovaj novi pre svega metodo\oski pravac pruzao vanredne uslove i mogucnosti da oni am-biciozniji istrazivaci razviju iii oprobaju svoje stvaralacko-inovativne sklo-nosti i svoje analiticko istrazivacko umece.

Atraktivnost bihejvioristickog kao hegemonog pristupa tokom pedcsctih i pocetkom sezdesetih godina je bi\a pojacana i cinjenicom sto je on oku-pljao ne mali broj poznatih imena, sto je nasao siroku primenu na univer-zitetu u nizu disciplina i sto je podsticao interdisciplinarnu saradnju i uza-Jamno koriscenje naucnih rezultata razlicitih naucnih oblasti. Olaksana ko-munikacija dostignuca iz razlicitih disciplina omogucila je i politickoj nauci da koristi mnoge vee uhodane istrazivacke tehnike drugih disciplina, posebno survey metode, intervjue i tehnike merenja i da ih kroz izdasnu primenu i dalje razvija.

Univerzitet je postao povoljno ogledno dobro i oranica za nove bihej-viorsticke zasade i uzgoj cele jedne nove generacije istrazivaca. Epicentar ovog novog istrazivackog talasa i pokreta postaje Cikago odnosno ,Cikaska skola politicke nauke". Kasnije se ova orijentacija i njena institucionalna

26 A. Hacker. .,Political Behavior and Political BchaYior. Pulitical Studic,. 1\,p I. 1959. p. 40.

27 R. Seidelman - E. J. Harphman. Disenchanted Realists. Political SctCilL"c' allll the American Crisis, 1884-1984. State University of NC\\ York Press. A lban:v. \4Xi-

I:'

mreza siri27 bilo ulaskom u druge univerzitctskc srcdinc IIi st\ aranjcm si ri h intcr-univerzitetskih i van-univerzitetskih punktma za podrsku i raznlJ hi-hejviorizma.

Sve ove okolnosti. kao i dolazak Lasvela na .Jelski umvcrzitct posh: rasturanja Cikaske skole, imali su uticaja na razvoj jcdnog hroja politickih teoreticara i istrazivaca ukljucujuci tu i Dala.

No, iako se prikljucuje bihejvioristickom pokretu i postajc jedan nd njegovih videnijih izvodaca. Dal jc zadrZ:ao samostalnost i. u odrcdcnom smislu. originalnost svog pristupa. To se moZ:e vidcti i iz dvc okolnosti. Pno. iz cinjenice da ni on. kao ni neki drugi autori. poput Istona i Heinz Eulau-a. koji su nosili i gajili sire teorijske pretcnzijc i motive. i napisali mozda najboljc radove o bihejviorizmu. nisu pripadali ll\0111 uzcm i u iz-\ esnom smislu institucinalizovanom jczgru bihejviorizma.

Drugo, Dal nije shvatio bihcjviorizam kao iskljuci\ u hcgemonisticku kontrapoziciju odnosno alternativu ili zamcnu za druge discipline i pristupt' izucavanju politickih pojava. On ne misli da usvajanjcm hihcjviorizma trcha negirati valjanost koriscenja drugih nchihejvioristickih pristupa. U tome Dal nijc bio sam. :vlnogi autori su stajali negdc izmedu trad1cionalizma i bihcj-vwnzma.

Ako je tacno ono sto neki autori u no\ ijc vremc naglasavaju da JC bihejviorizam samo na kracoj stazi uspeo i to zbog uspesne samo-promocijc. ali na duzoj stazi krahirao. jer obecanja koja je dao nisu mogla biti ispu-njena2K, treba reci da to nijc u vecoj mcri pogodilo Dala. Dal jc neostecen preZ:iveo ncuspeh bihejviorizma na duzoj stazi. I vise od toga. Preziveli su neki elementi bihejvioristickog pristupa u Dalovim kasnijim istrazivanjima. Uz to. bihejviorizam je u neku ruku pomogao Dalu da uoci i ,oscti'" znacaj i potrebu poznavanja nekih drugih disciplina i istra:Zivackih tchnika. pre sve-ga matematike i statistike za analizu politickih procesa. Usmcrenost na is-trazivanje politickog ponasanja trazila jc vccu empirijsku cgzaktnost, prcci-znije termine i kvantifikaciju, pa i izvesni formalizam u postupku istrazwa-nja. Boravak u Centru za vise studije u bihejvioristickim naukama (Center for Advanced Study in the Behavioral Sciences) u Palo Altu 1955-56. dan jc priliku Dalu da upozna jcdan broj vidcnijih imena iz oblasti filozofije naukc i matematike, kojc su bile pre svega zaintcrcsovanc i konccntrisanc na teoriju merenja. matcmaticke ekonomijc, tcorije igara i teorije socijalnog izbora i stccc odredena znanJa iz tih oblasti. I ovlas pogled na jedno od

~X T. Ball. .. American Political Scicnc~ 111 Its Postwar Political Contcx". 111 .1. F

najpoznatijih Dalovih dela29 lako otkri\ a znatan uticaj pa i 1zvcsnu zancsc-nost metodom i argumentacijom poznatog predstavnika teorijc socijalnog iz-bora i svog poznanika Keneta Aroua.11l.

Isto tako. cini se da je bihcjviorizam. pored drugih faktora. naravno. pobudio ili jos vise podstakao intercs Dala za psiholoskc, antropoloskc i socioloske aspekte politickc stvarnosti i procesa. Metodoloski individualizam koji je stajao u osnovi bihejviorizma sam po sebi jc naginjao i bio prakti-kovan u psiholoskim i antropoloskim analizama i Dal jc intcligcntno i \Csto koristio, bolje reci inkorporirao, neka dostignuca i rczultatc O\ih nauka u svoje politicke analize i interpretacije.

Po sebi je razumljivo da je ovakva prilicno siroko razapeta-rasplinuta metodologija trazila iii pretpostavljala i odrcdcnc uporisne tackc kojc l;c omoguciti posebnu politicku supstancijalnost i integralnost politickog istra-zi\anja. Takve uporisne i organizirajucc tackc s\ojih 1strazivanja najvccim delom Dal nalazi u Veberovim i Lasvelovim razmatranjima i kategorijama \ lasti i uticaja.

Najzad, cetvrti determinirajuci faktor u Dalovom naucnom raz\ oju i oblikovanju bilo je ono sto je on doneo na svct svojim rodcnjcm odnosno prirodne intelektualne predispozicije. Prirodni dar ovog \ odcccg sanemenog politickog teoreticara i istrazivaca omogucio je da se brizljivo biraju. prc-raduju i koordiniraju na odredeni nacin sv1 oni prcthodno pomenuti t~tkt(Jri i agregiraju u jedan siri i unutar sebe diferencirani eklekticki pristup u in-terpretaciji politickih procesa i mogucnosti razvoja i funkcionisanja demo-kratije. Cini se da treba zahvaliti najvise upravo tim prirodnim predispozi-cijama sto je Dal bio i ostao. neka nam budc dopusteno da kazcmo. bil1CJ-viorista sa zadrskom. On je dobro video i snagu i ogranicenosti bihcJvion-stickog pristupa. Uvid u njegove brojne radove pokazuJe da izvcsna ponc-senost teorijom igara i teorijom socijalnog izbora. koje su se obilato sluZilc. a u nckim varijantama pomalo i kindurile. matematikom i statistikom. koja jc bila prisutna u ranijim radovima nestaje u njegovim kasnijim delima. Dal JC ocigledno postao pomalo skeptican u pogledu eksplikativnih mogucnosti tih teorija. To je, cini se, i jedan od razloga zasto je on kasnije cesce i rade koristio druge pristupe. U stvari. Dal je bihejviorizam shvatio kao jcdan veliki protest tradicionalnoj politickoj nauci i pristup koji otvara mogucnosti za istrazivanje i interpretaciju samo nekih slojeva iii aspekata. a ne i cclc slozene politicke realnosti i tokova razvoja. Stoga jc on mogao da tako indikativno i simbolicno izrazi svoj odnos prema bihejYiorizmu naslo-, om studije31: . Bihejvioristicki pristup u politickoj nauci: Epitaf za spomcnik uspesnom protestu".

31 R. A. Dahl. .. The Behavioral Approach in Political Sca::m:c: Epitaph for a Monu-ment to a Successful Protest". American Polittcal Sctcncc Rc\ ie\\. Vul. 55. l\o. -l Ike 1. 1961.

17

II. SKICA DALOVOG METODOLOSKO-TEORIJSKOG REFERENTNOG OKVIRA

Ceo ovaj sklop uslova i okolnosti doveo jc Dala do odgovarajucc fi-lozofsko-politickc odnosno mctodolosko-teorijskc pozicijc i rcJtinga koji ga svrstavaju u najpoznatija imena savremcne politickc literature. Na p1tanjc kakva je to politicka misao posebno metodologija i tcorija nijc jednosta\'IW odgovoriti. Na kakvu epistemolosku osnovu nalczc iii pocl\a Dalma poli-ticka misao? Da li je to parcijalna odnosno fragmentarna iii cclovita i kon-zistentna teorija politike i demokratijc? Je li rcc o normati\noj iii cmpirij-skoj, maksimalistickoj iii deskriptivnoj teoriji'? lma li Dal uopstc tcoriju po-litike? Da li njegova demokratska tcorija prcdstavlja opstu iii posebnu tconju demokratije odnosno teoriju poliarhicnog modcla demnkratijc") Puni.Ji odgo-' or na ova pitanja trazi, dakako, svestranu i produbljcnu analizu njcgO\ ih radova. Nase pretenzijc su, kako je vee receno, ograniccnc utoliko ;to -.;u usmcrene na posmatranje i prosudivanje samo nckih bitnih slojeva. karakte-ristika i domasaja njegove politicke posebno dcmokratske misli. t: ovom delu, kako to i sam naslov upucuje, bice reci samo o nckim epistcmoloskim odnosno metodolosko-teorijskim premisama, pristupima i konceptima. Nasto-jacc se, pri tome, da i ovaj osvrt bude sto vise u funkciji narcdnog dcla koji je posvecen demokratiji, polazeci od pretpostavke da je i sam Dal pre-dana radio na mnogim metodolosko-teorijskim pitanjima kao prctpoiJu J!1 osmatrackoj tacki sa koje je moguce bolje razumeti i osvctliti slozeni, efek-tivni iii potencijalni, svet-proces demokratije i demokratizacije u savremenim uslovima.

Inspiracije i sastojke za svoje teorijske, metodoloske i konccptuoloske konsideracije i empirijske nalaze, Dal je, kako je vee pokazano, iZ\Iacio iz razlicitih izvora. Kao sto je koristio razlicite izvore, Dal je tako i demon-strirao, probao i praktikovao svoje znanje i analiticki um odnosno umece na razlicitim podrucjima politicke i demokratske teorije i zivota. Dalova naucna produkcija pokriva cetiri osnovna tematska kruga: Jedan sadrZ:1 sira teorijska i metodoloska pitanja politicke nauke i politike'2: Drugi Je pos\c-cen teorijskim i empirijskim problemima demokratije'\ Treci obraduje po-

32 Ovde bi se mogli ubrojiti samo neki od radm a: Politics. h:unOI111C' and Wei t~m.: (Sa C. E. Lindblom-om). New York, Harper and Rm1. 195:;: l-v1,ltkrn Political \nal:sh. Engle-wood Cliffs. 1\.1. Prentice Hall Inc. 1963: ,The Concept of Plmcr'". Behav1oral Sc1cncc. 2 (July), \957: ,The Science of Politics: New and Old". \Vorld Po lilies. VII. :\pr. 195:': .. Business and Politics: A Critical Appraisal of Political Science". 111 SuCial Sc1cncc R,'se

jedine komplekse ili segmente politikc iii dcmokratijc'-+: Cct\Ttt sc ticc pro-blematike americkog politickog sistcma-zi\ ota3s i komparati\ nog politickn~ kontcksta. Ovo razvrstavanje. dakako. valja shvatiti uslmno . .JCr sc u Daio-vim radovima preplicu teorijska i mctodoloska. normattvna i cmpirijska. komparativna i nacionalno-monografska. istorijska i aktucina ravan i prohlc-mi tc je. stoga. tesko vezati pojcdinc njcgm c rado\ c ~amo ;a jcdnu l 1bla~t ili vrstu analizc.

u pola \Cka S\Og naucnog St\araiast\a Dal jc \ i~c prnhlcmatitmau. raLlagao. produhljivao. testirao i argumcnto\ an nckc 'i\ njc osnm nc ll'mc 1 tcze ()dnosno prctpostavke ncgo sto ih jc sirio ili ll\odio !10\C. Pitanja \itv Pres-.. llJX:'. ,\ Preface 1

Kad je rec o epistemolosko-aksioloskoj potki. koja '~likim dclom prcd-odreduje iii implicira neke bitne pozicije Dalove teorije i m~todologij~. valja razlikovati dva dela iii dve ravni: jedna jc doncklc proz~ta ps1holoskim pn-mesama, a druga je, cini se cistija. i vise argumcntati\ na. U obcma Dal stoji i funkcionise kao antiutopista. antiholist i antit~lcologist.

Znacajan i u neku ruku preliminarni dco Dalm~ filozofij~ odnosno epistemologije cini svcst iii stav. pa i osecanje. da jc ljudsko znanjc. kan i mnoge druge .. stvari'", ograniceno i relativno. Svcst o ogranicenosti znanja sasvim logicno vodi i ogranicenim naucnim prctenzijama. Stoga Dal i ncma aspiracije da daje neku integralnu teoriju politike iii dcmokratijc koja bi -.;adr-zala sve znanje. Stavise, on se pomalo podsmcva onima koji smatraJu da jc moguce pokupiti sve znanje u jednoj knjizi, kao i onima koji mislc da j~ S\C SIO jc znacajno vee receno U velikim radovima proslosti i da protckom \T~lll~na ti radovi, kao i staro vino. postaju sve bolji. On izricito 1stice melanholicnu cinjenicu .,da niko nikad nije bio dovoljno mudar da doprincs~ vise ncgo malo parce (,.a small fraction'') o onome sto jc poznato u politici" 1h.

Dal nema ni nameru da kaze sve ono sto drugi tr~ba da znaju o politici. Njegova prevashodna tc.lnja jc da opremi javne poslcnik~ i zaintc-resovane subjekte sa malim brojem osnovnih. starih i novih. konc~pata. tdcja i analitickih sredstava, kako bi sa vise kompetencije mogli da razum~ju i obavljaju odredene analiticke poslove u sferi politike. U skladu s tim. moglo bi se rcci da je Dal vise orijentisan prema razradi i pruzanju analitickih sredstava koja pomazu u trazenju odgovora na intcligentan nacin ncgo prema davanju gotovih odgovora.37

U nesto cistijoj epistemoloskoj ravni posmatrano. Dal je najq:cim de-1om empiricar iii cmpirijski teoreticar i istrazivac odnosno biheJviorist okrc-nut vise analizi sveta zivota.

Iz ove vizure-rakursa nauka se shvata uglavnom kao skup propuzicija koje treba da budu testirane pomocu logickog korisccnja empirijskc C\ tdcn-cije.3X Ovaj siri stav vazi i za politiku odnosno naucnost u politici ... Kadgod. kaze Dal. studenti politike skrupulozno tcstiraju njihovc generalizacijc i tc-orije naspram cinjenica iskustva pomocu pedantnih opservacija. klasitikacijc i mcrenja, tada je politicka analiza naucna u njenom pristupu. U meri u kojoj taj pristup omogucava testirane propozicije znatnije opstosti. politicka analiza se mozc smatrati naucnom u njenim rczultatima".

Pragmatska antiutopisticka pozicija Dala oglcda sc u njcgovoj primar-noj zainteresovanosti i usmerenosti na promisljanje i istrazivanje mogucih i realnih stanja drustveno-politickih procesa. Drugim recima. njega nc interc-SU.JC bilo kakvo idealno stanje drustva pa prema tome ni bilo kakav idcalni

20

3o R. A. Dahl. Modem Political Analysis. Englewood Cliffs. !\cw .Jersey. 190."l. p. \'I I. J7 R. A. Dahl. Modem Political Analysis. Op. cit. p. 2 38 R. A. Dahl, Politics. Economics and Welfare. Op. cit. p. XIV.

model demokratije. Stoga njegov1 napori nisu usmercni ni na trazenjc od-nosno projektovanje sistema koji bi posrcdovao izmedu trcbanja i hivanja odnosno izmedu onoga sto .. treba" da dode i onoga sto jestc. I kad bi hio moguc u stvarnosti, takav sistem, po misljenju ovog autora. ne bi mogao da hude prcdmet politickih nauka ... Nauka, kazc on, nc moze da stvara most prcko jaza izmedu ,jcste'" i . .treba'" .39

Ako zeli i hoce da bude racionalno, a ono to mora ako jc n1zv ijcno i modcrno. drustvo nc moze odnosno nc sme biti utopisticko niti plan1rati na duzi rok. Poput Popera, Dal misli da treba birati samo ona rcscnja iii alternative kojc su u sadasnjosti iii bliskc, jer jc buducnost ncprcdvidljiva. Utopizam i holizam su neracionalni iii antiracionalni. ncliberalni odnosno neslobodarski i monisticki odnosno jednodimenzionalni. U odhranu ovc po-zicije Dal poteze citavu bateriju argumenata.

Utopizam je pre svega neracionalan. Treba imati u vidu da pojcdinac ne moze predvidati svoje aktivnosti i odnose na duze vrcme i sto jc naj-\aznije ni !judi sami ne znaju sta hoce, vee to otkrivaju ziveci i radcci. Dal cak tvrdi da je planiranje duze od godinu dana 11crclijabii11o. Stoga sc nc treba za11ositi ni velikim ciljevima 11i veiikim promc11ama polazcci od pretpostavke da ce 0110 sto jc zamisije11o biti i ostvarc11o. Ovakav optimizam je. popcrovski receno, a11titeza racio11al11e kaikuiacije4o. Racionalna drustvcna akcija ,ne zahteva ni jed an predaleki ci lj (overriding purpose): nasuprot to-me, ona obicno zahteva brizljivo promisijanje potencijaino iii stvarno kon-fliktnih akcija usmerenih na razlicite svrhe".-

nisu postignuti ncgo tako cc-;to izglcdaju ncdosti/ni. i. prostijc rcccno. llJSLI vrcdni postizanja".42

Drugu ve!iku manjkavost utopisticko-tc!co!oskc ho!Istickc pozicqe od-nosno idealnih projekata Dal nalazi u brojnim cak 1 li7Ickim ograniccnjima (fisical constraints) slobodc. inicijat1ve i slozenog psiholnskug sklupa cmcka. Postojanje ideala implicira monizam i neprirodno oki-cL~l' !jude. koji su fak-ticki multivrednosno orijentisana bica, samo na jcdnu stranu. Ociglcdno JC da u ovoj poziciji Dal polazi od DzemsO\ og pluralisti(:kug univcrzuma-1; u kome postoji \ise. a ne samo jedna vrednost ... Raciona!na socqalna akcll1k.

L P Dutton and Co. 1971. ( Pluralisticki untvcrzum JC publrko\ an pn 1 put Jl)OlJ. a Radikalnr cmpirici1am llJ 12.)

44 R. '\. Dahl. Politics. Economics and \\ell'arc Op. cit. p _\()() 4:' R. A. Dahi-Ch.Lindblom. Politics. Economics and Wcltim:. Op. crt. p 41.

T1

hvatljiviji princtp za opredeljenje. Pre svakog izbora co,ek odmerava njc-govu korisnost i prema tome se opredeljuje. Samo ako za nesto dobije vise nego sto ga to kosta iii ako dohici prevazilaze cene (,.if you gain more than is your cost if gains exceed your cost'"). covek preduzima odredenu politicku akciju iii politicko ponasanje. Samo ako .. dobici pre\azilaze cenu za \as jc racionalno da participirate".-t6 Drugim rccima. resenje il1 .. racionalno procenji-vanje je obicno stvar kalkulisanja oko toga koliko je ncko spreman da zr-tvuje odredcne ciljeve da bi postigao neke druge ciijen' u punijoj meri."'r

Liberalna a delimicno i utilitarna pozicija Dala. nnplicite iii cksplicite. dolazi do izrazaja na vise mcsta i u vise njegm ih dela. Pre svega. valja zapaziti da Dal stalno drzi na oku pojedinca i mogucnost njego\og izbora. :-vlogucnost slobode i licnog izbora pojedinca su 0110 sto cini jedno drustvo i njcgovc gradanc slobodnim i demokratskim. To su. drugim recima. osobine po kojima se moze prosudivati da li jc i koliko je jcdno drustvo demokratsko.

Iz ovako ontoloski. epistemoloski i eticki bolje reci pluralisticki. prag-matski i utilitarno rasciscenog i pripremljenog pretpolja Dal ulazi u zamr-senu sferu politike. On je vee prethodnim postupcima sklonio tcskc Za\ esc holistickih i utopisticko-teleoloskih iluzija i tako prozracio i spustio politiku na tlo real nih odnosa. Politika nije delatnost na ostvarenju nckih \ isokih 1 dalekih ciljeva odnosno nekog apstraktnog opsteg dobra. vee aktivnost koja radi na i sa konkretnim ljudskim i drust\cnim .. materijalom"'. Vrednosti 1 ciljevi kojima se inspirisu i vode ljudske aktivnosti i ponasanja ne dolazc iz buducnosti iii transempirijskih vizija vee iz rcalnih intcresa i preferctll"l !judi. Ovdc Dal. mozda delimicno i s novom argumentacijom, sledi vel; utabanu liniju radikalnog odvajanja nove politicke nauke od tradicionalnc politicke misl i.

Ideja opsteg interesa iii javnog dobra. kao necega sto bi stajalo kao posebno i odvojivo odnosno odvojeno i iznad pojedinacnih interesa, tako sc rastvara i nestaje .. u svetoj vodici" individualnih intcrc~a. Zajcdnicki intcrcs drustva, ukoliko ga uopste ima, je nesto sto se javlja kao cfckt iz slobodno premapostavljenih iii suprotstavljenih pojedinacnih intcresa.

Sudbinu javnog in teresa dozi v ]java istovremeno i katcgorija drza\ c. Po-sto ncma nekog unapred fiksiranog javnog interesa iii javnog dobra, ncma potrebe ni za drzavom koja bi imala zadatak da stiti to javno dobro i. prema svom nahodenju, preduzima mere u cilju iii pod izgovorom zastitc javnog dobra. Zadatak drzavc je vise da pruza okvir za slobodnu utakmicu pojedi-nacnih intcresa. U stvari, drzava se transfonnisc u skup funkcija iii sluzbi (government) vladanja odnosno upravljanja koje se vrse iii ispunjavaju od konkretnih osoba.4X Neke osobe ih pojacavaju. a nekc ih slabe.

46 R. A. Dahl. A tier the Re\olution. or. cit. r 45. 47 R. A. Dahi-Ch. Lindblom. PolitJC,. Economics and \Vel Lire. or Cit. p . ~7 .tx R. A. Dahl, Modem Political -'\nJI\sis. or Cit. p. II.

Tako je Dal, u ovim pretezno bihcjvioristickim poduhvatima. prilicno radikalno rascinio i defunkcionalizovao javni intercs i drzavu kao nosccc kategorije ranijc politicke teorije. U indeksima pojmova mnogih Dalovih knjiga (..Politika. ekonomija i blagostanje'" ... Prcdgo\or dcmokratskoj tcoriji", .. Poliarhija'' ... ) nema odrednice drzave. Umesto drzavc kao rcgulativni mc-hanizmi sc javljaju intcresi, kompeticija i kategorija moci. !shod slobodnc utakmice interesa i zahteva zavisi velikim delom od raspodele moci izmcdu pojedinih subjekata u drustvu i politici.

Tako moe predstavlja centralnu kategoriju Dalove politicke teorije. l: odredivanju mesta i karaktera moci on slcdi tradiciju koja ide. donckle od Aristotela, a narocito od Vebera i Lasvcla. Njemu je poscbno interesantan Las vel, jer on vise od mnogih drugih proteze kategonju moci odnosno 'Jasti i van politicke zone odnosno na biznis organizacijc. sindikate. privatne aso-cijacije itd. ,Politicki sistem je, kaze Dal. bilo koji stalni sistcrn (an:r per-sistent pattern) ljudskih odnosa koji ukljucuje. u znatnoj mcri \last (power). \ ladanje (rule) iii autoritet".-+9 Posto se politika i politicki sistcrn dcfimsu putem vlasti, sasvim je logicno zakljuciti da pristup i odredivanjc vlasti vclikim dclom odreduje i pristup i karakterizaciju politikc i politickog sistema. Stoga je odredivanje vlasti kljuc za razumcvanje Dalovog poimanja politike. I vise od toga. Dalovo poimanje i definisanje vlasti, svojom jasnoeom i eksplikati\-noscu, dobro ilustruje ne samo jedno poimanje vlasti odnosno moci. kojc bi se moglo nazvati kratoloskim, vee i jedan pristup analizi politike koj1 slo\ i kao bihejviorizam. Nije stoga slucajno sto je Dalovo odrcdcnje ,Jasti. iako nije novo, privuklo paznju tako poznatih imena kakvo je Talkot Parsons.

Dalovo shvatanje vlasti odnosno moci je liberalno-individualisticko i personalisticko. Vlast nije neka supstanca ili nesto sto bi u koncentrisanom i gustom stanju iii kao ,.homogeni kvantum" bilo uskladistcno u pojmovima dr:Zave i javnog interesa, vee nesto sto ima razne izvore uticaja i nosiocc-aktere u cijim se interakcijama odvijaju politicki proccsi i stvaraju oblici politickih sistema. U svemu tome valja praviti razliku izmcdu efcktivnog vrsenja vlasti-moci iii vlasti u funkciji i njene potencijalne baze odnosno izvora kao sto su bogatstvo, znanje. oruzje infonnacija itd.5o Smisao. inten-cija i pretpostavka ovog razlikovanja stvarnc efcktivnc od potencijalne \Jasti. iako obe uticu na buducu vlast,51 jestc da pokaze da efcktivnost izvora politicke moci zavisi od individualnog nacina korisccnja moci odnosno od subjektivnog intcresa. vdtine i morala doticne individuc. Drugim rccima. moguce jc da covek koji ima odredene izvore moci. kao sto su bogatstvo. a da nema politicku moe odnosno uticaj. Vlast jc strogo personalizovana i nalazi se u odnosima izmedu individua. Ona, u stvari, predstavlja sposobnost jedne individue da utice na ponasanje druge individuc. bez obzira na to da

24

49 R. A. Dahl, Modern Political Analysis. Op. cil. p. 6. 50 R. A. DahL The Concept of Power. Behavioral Science. No 2. (.July) 1957. p. 20~. 51 R. A. Dahl, Modern Political Analysis. Op. c11. p. 47. 49.

li ta druga individua na to pristajc iii nc.'2 0\aho poiman1c vlasti jc pogodan tcren za demonstraciju bihejvioristickog pristupa. Nijc jasno da li je i u kolikoj meri opsta bihejvioristicka klima pedesctih godina uticala na Dalovo poimanjc vlasti, a koliko su ga stvama istrazivanja jedne od nosccih kategorija politikc i politickog sistema odvela u neku vrstu bihejvtorizma.

U svakom slucaju, Dal pokazuje vanrcdnu invcntiv nost i vcliko umccc boljc reci pravo majstorstvo u analizi politickog ponasanja, raspodclc tzvora moci, medusobnih uticaja u procesu politickog odlucivanja, politickc cvalu-acije, karaktera i kvaliteta odluka. Iz mog prilicno dugog 1 zamasnog Da-lovog, manjc iii vise. bihcjvioristickog slaloma moglo bt sc zaki.Jul:iti da .JC njcgova politicka teorija najvecim delom pragmatsko-cmpiristicka. bihcj\in-risticko pa i pozitivisticka ,stateless" tcori_13. U lO.J cminjsko-kratolo~koj hi-hejvioristickoj politickoj teorizaciji i metodologizaciji ncma mcsta za drza\ lL javni intcres. javni prostor u sircm smislu i prirodna pr;n a. To su, dakako. suvisc krupne i osetljive tacke politickc istorije i tconjc da bi ostalc ncza-pazene iii nekomentarisane. Stoga nije cudno sto sc oglasio nc mali broJ tcoreticara i istrazivaca koji imaJU razlicita iii suprotna misljenja od Dala o mnogim pitanjima. U toj ravni Dalu se stavljaju najccsl;C slcdeec zamerke.

Prvo, Dal je empirijski teorcticar koji ostaje u honzontu postojeccg U njegovim radovima nema norrnativnog horizonta. apcla iii vrcdnusti kn11 transcendiraju postojece stanjc. Pitanjc javno dcfinisanih Hcdnosti, kako pn mecuje Mul, je potcenjeno bez argumcntacije iii rcdueirano na formulu Zd ostvarenje privatnih preferenci. Dalovi politicki akteri slcduju fiksiranc ct-ljeve koji deriviraju iz njihove personalne krivuljc korisnosti.'3

Drugo, Dal se suvise krece u prizemnoj stcri fakata i ponasanja. a zanemaruje konstitucionalnu i institucionalnu ravan politike. Drugim recima. bihejvioristicki pristup gubi iz vida uticaj koji imaju institucionalni i kon-stitucionalni okviri na tekuce politicko ponasanje i dogadaje: ko participira. koji se problemi potezu odnosno stavljaju na dncvni red, kakvi su rczultati politickih konflikata odnosno ko ima koristi od tih rezultata.

0 politici se ne moze govoriti kao o ,politickoj igri" (,game of po-litics") zato sto u politici, za razliku od futbala. pobedilacka strana mozc biti u poziciji cia menja pravila da bi ih prilagodila scbi i dcfavorizovala svoje oponente. Ako ponasanje grupa i individua, kaze Njutn, konstituisu reci politicke vlasti, tada institucijc, ustavna pravila i strukture fonniraju gramatiku koja odlucuje kako reCi treba da hudu korisccne i od koga".'i.\

52 Dal predlaze pet takvih indikatora odno'ino mcrila ili dimt:n7ija: l. Broj )Judi koj1 se kontrolisu: 2. Obim u komc se modific1ra ponasan)e. 3. Otpor ( >uhiekti\na ccna pm ole) O\ crcome; 4. V crovatnoca privolc (com pi iancc ): 5. Obnn akata prcma knj im trcha da sc kontrola ohavlja. R. Dahl. Concept of Power. Op. cit.

53 G. Von Dcr Muhl, ,Robert A. Dahl and the Stud\ of Contemporary Dcnwcrac\"'. Op. cit.

54 K. Newton, .,The Language and the Grammar of Political Power"'. A Comment on Polsby. Political Studies, Vol. XXV!!. 1\io 4. 1979.

25 ,

Trcce, jednom broju kriticara ne izgleda uvcrljivo Dalovo individuali-sticko-personalisticko poimanje vlasti. Svesti slozenu katcgoriju vlasti na trc-nutan personalni odnos i tretirati jednu incijativu od A kao dovoljan uslov da determinise rcakciju od B znaci, po misljenju Wag:nera. skrenuti paznju od mnogih drugih uslova koji mogu biti prisutni pre ncgo pojedini akt pocnc proizvoditi poslcdicc. Dal se jednostavno ne osvrce na tc druge i1vore (kao sto su detcrminante onih rcakcija B. hijcrarhijski opstiji nivoi kontrolc i slol:eni skup kooperativnih aranzmana) knit ohczhcduju soctjalnt kontckst u kome individua A modifikujc ponasanjc 8. Uocm anje tth urgent111h .worsta-\ a m ih mcduzavisnih konteksta sporazuma i kolahoracip .ic ono sto razlt-kujc predmet politikologa od istrazivaca interpcrsonalnih odnosa.'" Posma-tranje vlasti kao strogo personalizovanog odnosa izdvojcnog iz jcdnog sircg gcneralnog odnosa vlasti guhi mnogc znacajnc analitickc mog:ucnosti i mozc da vodi u pog:rcsne zakljucke. Shvatanjc vlasti kao mtcrpersonalnog odnosa dominacije i potcinjcnosti odnosno kao zero-sum jc nulog 1 za Parsonsovu kritiku Dala. Ipak. nismo sigurni da altcrnativa koju Parsons nudi predstavlja mnogo boljc resenje.56

Dal jc svaku kritiku ili komcntarisanje njeg:ovih radnva u?imao ozhili-no i na veliki dco toga odgovarao veoma azurno. Imaju li se u vidu Dalmt radovi i odgovori na kritiku kao i sama ta kritika. mog:lu hi sc ukratko reci skdcce. Prvo, pada u oci da, kao i u mnog:im drug:im ~lucajevima. dobar deo kritike nije bezrazlozan. Sasvim je prirodno da nekc Dalove ideje i interpretacijc, o kojima je bilo prethodno reci. izazivaju reakcije i kontra-pozicije. Isto tako, ni Dalu nisu strane neke protivrecnosti iii nedoreccnosti upravo u ovom opstijem teorijsko-metodoloskom dclu. o cemu ce kasnijc hiti nesto vise reci. Drugo, neke primedbc i zamerkc na racun Dala potiC:-u iz suprotnih filozofskih iii ideoloskih ishodista i stoga mogu izglcdati kao prihvatlj ive odnosno opravdane ili kao ncprih\ atlj ive i neopravdane zavisno od toga iz kog ugla kriticari gledaju na njcg:ovo delo.

Najzad, postoje i one primedbe kojc proisticu iz nckih terminoloskih ncjasnoca iii iz nekih drugih izvorista koja su vezana za metodologiju au-tora. Naimc, Dal je analiticar koji nastoji da svoju mctu i;:dvoji i namcsti tako da moze sto boljc da vidi 0110 sto ga u tom trcnutku najvise zanima iii sto je stavio sebi u zadatak da istrazujc. Ova preokupacija iii konccntra-cija na analizu pojedinih slojcva iii usiO\a politickog procesa moze. iz jcdnc sire perspektive. da izg:leda kao izraz jcdnostranosti iii fragmentarnosti ana-lizc. Pri tome, citalac ne zna da je nmoge aspekte odredcnc tcme autor \ ec prcthodno obradivao i da u datom radu ima u vidu odnosno namcra\ a da analizira samo odredene aspekte ili stranc sl\ari. Ovakva vrsta ncsporazuma

55 R. H. Wagner ... The Concept of Power and the Study n! Politte;,". u Political Po11 cr: A Reader in Theory and Research.

5(, T. Parsons. On the Concept of Political Power. Proceeding> nf the: Amcncan Pht-losophtcal Societv. jun 1463.

26

JC manje verovatna ako se 1maju u \idu i sama Dalon upozoJTnJa i ub-zivanja na nckc osobinc njegovog istrazi\ anja. Punije iii .. komplctno'" ohja-snjenje tako slozcnih stvari kao sto Sll politika. v\ast iii slic111 poj1110\ I jC. po Dalu. cnormno ambiciozan zadatak. Tab i poduln all su rctki i ugla\ nom iznad odnosno van ambicija samog autora. Zato .. u mcuu\ rcmcnu". kal-..o on kazc. vazno je specifikovati koji su efekt1 (aspckti V. \'asov1c) u ful-..usu date eksplanatorne teorijc a koji nisu. Dobar dco konfuzije i kontnl\(.'1/! nastajc kad se razliciti analiticari fokusiraju na razlicite karikc u lanL"LI \ last1 1 uzrocnosti (causation) bez jasnog spccJtikovanja knjc efcktc l:clc da ohJasnc: 1 dobar dco kriticizma sumnjivog znacaja proizvcdcn jc od kriticara koji su sma-tral i da se istrazivac fokusirao na .. pogrcsnc" kari kc-\ c;c L.l111b') i I 1 n IJC prul:io .. kompletno objasnjenje'.'~

Ako se svc to ima u vidu. onda bi sc moglo I'CL;i slcdccc: ako 11I.JC holist. tclcolog i utopista. Dal nijc ni suv1 pragmata po7iti\ista kn1i od dr-\ eta ne vidi sumu. 0 tome svcdoci \ ise momcnata od kojih ccmo O\ de izneti samo nckc.

Prvo. da Dal nije suvoparni empirist-po7iti\ ist mo7c sc vidcti i; njc-govc rasprave 0 OdllOSU fakata j Hednosti boljc l'Cci 0 odnosu St\al'llOSilliJ i vrednosnih sudova kao i o tome da li politicka nauka mozc biti ncutralna Dal ulazi u raspravu o ovom teskom i slozcnom pitanju Hlo optT/Iltl ' putcm ozivljavanp i interprctacijc spora izmcdu cmpirista i transcmptl'l~la Posle krace i suptilnc analizc pro i kontra-argumcnatacijc 0\ a dva glcdanp Dal izvodi nekoliko zakljucaka. Pno. izmedu 0\ ih dYCju suprotsta\ ljc1nh struja. kazc on, ima nc samo razlika, vee i znatnih slicnosti. Po scb1 ,,. razumljivo da Hednosti. intercsi i samosvojnost (curiosit!') istrazivaca uti(u na njegov izbor temc odno:-;no onoga sto on smatra intcrcsantnim. vazn1111 i \ rednim. Pored toga, nemogucc je uspostaviti vazecc i rclc\antne kntcn-Jumc (of importance and relevance) potpuno iz empirijskog znanja. Sn: cm-pirijske nauke logicki pocivaju na pretpostavci da one same ne mugu hiti ustanovljene metodom empirijskih nauka. Recimo. naprimcr. da svc cmpi-rijske nauke uzimaju stav da jc univerza rcgularna iii zakonita pre ncgo kompletno slucajna (random).

Drugo, Dal je dosta rano poceo da se hladi prcma tcorijama socijalnog odnosno javnog izbora i teoriji igara koje su u ncku ruku i dobrim de\om prcdstavljale sastavni dco bihejvioristickog pristupa i cntuzijazma. Tokom zadnjih decenija (pre sezdesctihL priznaje sam Dal. matcmaticari. logicari i drugi zeleli su da raZ\iju kriterije .. racionalnog' iii .. najboljih" (,.bl'st") od-luka za ncizvcsnu situaciju. koristeci matematickc modele dl'riviranc 1z d\ c \ isc nove i povezanc vrstc matcmatike. tl'orijc igara i -,tatistickih odluka . .. Nazalost. mcdutim. kaze Dal. sto su clcgantnijc i uverljivije matcmatit:kc

57 R. A. Dahl ... Poller" lntcrnaflunal Enc\c'IPpcdJa pf the Suc1al Science:.. \ nl. I~. 196X. p. 412.

27

fonnulacije, sto se one vise primcnJUlll na krajnje prostu ljudsku situaciJu, utoliko manje izgledaju rclcvantne za kompleksni problem realnog zi\Ota. I suprotno tome, kad matcmaticari pokusaju da se uhvate u kostac sa v coma slozenim odlukama, oni nalaze da je nuzno uvoditi sve \ isc i vise prctpo-stavki koje pocivaju na zdravom razumu (common sense). intuiciji iii sop-stvcnim licnim vrednostima. Za najvcci broj kljucnih odluka. matematicki modeli su pokazali do sada malu vrednost."5~

Uz svc to, naravno, valja imati u vidu da jc dohar dco problema 1 nesporazuma manje iii vise tenninoloskc iii scmiotickc prirode. Na nckc od njih Dal ukazujc razlozno i jasno. Isto tako. Dalu se cini da su. nc rctko. ncslaganja manja oko logickih nego oko psiholoskih problema: Drugim rc-cnml, manjc jc vazno to da li su fakt i Hcdnost logtcki razlucivi (distin-guishable) ncgo to da li su oni psiholoski scparahilni u poiiilckim st\arima."1 Na kraju, rezimirajuci. Dal istice: .. Sasvim izvcsno. tcorct1car koji pokusava da razvije neutralno i objektivno cmpirijsko objasnjen1c politikc nc mora biti indiferentan prema vrednostima."hO I u svom glavnom i najnm iJCill dclu Dal dajc i nasiroko obrazlaze potvrdan odgmor na pitanJc: ,.Mogu li oha. normativni i empirijski aspekti biti kombiml\ani u jcdnu (single) tcorijsku perspekti vu. "61

Na osno\u toga, moglo bi se reci da Almond ima. dobrim dclom. pravo kad konstatuje da su Dalovi radO\ i .. primer kako normativna i cmpi-rijska politicka teorija mogu da medusobno obogacuju jcdna dntgu".(,~ Ka-zemo da Almond ima delimicno pravo stoga sto se ipak cini da Dal. kao i mnogi drugi, nije sasvim uspeo da izide na kraj s ovim \elikim i slozenim pitanjem. I on je u ovim raspravama, pored lucidnih opscrvacija. katkad i neodreden i cirkularan. U impresivnoj problcmatizaciji, koja se nc rctko od-vija u dopadljivom okretanju problema i pelivanskom prebacivanju sa nnfo-losko-aksioloskog na psiholoski i gnoseoloski odnos mctodoloskn-tclmicki teren analizc. izmice puniji odgovor na pitanjc postavljcno u naslovu: Da li politicka analiza moze da bude neutralna.

lzbor i sortiranje pro i kontra-argumcntacijc empiristicke i transcmpi-risticke teorije, kao i niz drugih mesta, pokazuju da Dal izgleda ima sim-patije za empirijsku teoriju, ali i razume\ anjc za transempirijsku teoriju. Dalu je bliza empirijska tcorija, ali ne moze da zaobide normativnu teoriju. lsto tako. Dal ceni dostignuca klasicne politickc misli. ali. uz to, smatra da ona nije dovoljna za analizu i objasnjenje istorijski sasvim novih pojava i

:i~ R. A. Dahl, 5'1 R. A. Dahl. hO R. A. Dahl. 61 R. A. Dahl.

Modern Political Modern Political Modern Political Democracy and

Analysis. Analysis. Analysis.

Its Critics.

Op. cit. p. 97. Op. cit. p. 104. Op. Cit. p. 106. Op. Cit. p. 6.

h2 CJ. A. Almond ... Political Science The llistor: of the Dt'ictplmc." L" knpn R. f-.. C!ooding - H. D. Klingcmann. A New Handbook of Political Science. Oxford lnt\crsttv Pres>. Oxford. 1'197. p. 74. tMislto JC na Dalmu "nJigu novu i naj\ccu. llJX'I)

procesa. Ako nije tradicionalist, Dal nije ni postmodernist. a JOS manje po-modarski analiticar savremene politickc scene. Pored toga, Dal koristi naiz-menicno, funkcionlno iii komplementarno razlicitc empirijskc pristupe od kulturoloskog, prcko socioloskog do proccduralno-institucionalnog.('' Stoga je on. po samo-kazivanju pristalica eklektickog odnosno kumulatimog pri-stupa u proucavanju politikc i demokratijc.h-1

Na tragu ovog razlikovanja transempirijske odnosno normativm: 1 cm-pirijske ravni, Dal pravi razliku izmedu normativnog iii idcalnog i emplrq-skog modela demokratije. Da bi ovu razliku jasnijc naglasio i artikulisan nn empirijskom pojmu-modelu dcmokratije dajc imc poliarhija. Najvcci dco svoje intelektualne energije i paznjc Dal posvccujc upraHl krciranju i afirm-aciji poliarhijskog modela dcmokratije.

Ill. DALOVA TEORIZACIJA DEMOKRA TIJE Posto je prcthodno izvrsio temcljnc tcorijsko-mctodoloskc priprcmc 1

nacelno odredio opste politicko polje i pristup analizi politickih procc~a. Dal se usmerava na odredivanje i dizajniranjc demokratijc posebno poliarhicnc demokratije kao ccntralnu i zarisnu ,tacku" cclog svog intclcktualnog ang

americkih pluralista, posebno grupnc tcorijc, i korporativista. Kao sto sc mozc videti, mcdu zvanicama su nc samo pripadnici razlicitih strup, vc( 1 mislioci odnosno istrazivaci cijc ideje odnosno nalazi tnLlg_u posluziti il1 su posluzili bilo kao izvor Dalovih inspiracija iii kao predmct njegovih krillckih opservaclJa.

U ovoj odabranoj grupaciji mislilaca i istrazivaca ncma prijatclja 1 nc-prijatclja. Dalu nije s\ojst\cna dvovalentna .. crno-bcla" logika odhaci\anj:l jcdnih. a prihvatanja drugih. Pri tome. maj autor sc ne rannccc i nc kokcllra s voj om bencvo lentnoscu odnosno skrupul07noscu prema nc1 stom is ljcn i c i ma On ceni iii prilnata ideju odnosno misao ko_ia mu se cini razluzna i nosi\a. bez obzira s kojc strane dolazi. U tome znacajnu ulogu igra llJCgo\ napm da poziciju i svog ncistomisljcnika ucini sto jc mog.ucc -;istcmallcni.JOill 1 kohcrcntnijom. a nc slabijom. Katkad se l'ini da mnogc idcjc il1 ..,tano\lst;J postaju jasnija i dopadljivija u DalmoJ intcrprcUlciJi nego u ongin:liu.

Posto jc u prcthodnim izlaganjima ncsto rcccno () iL\ orima udnosnu autonma koji su inspirisali fonniranjc Dalo\ og opstcg il1 osnm nog pnstup:1 odnosno metodologijc. ovde cc biti \ ise rcci o autorima odnosno glcdanjima na kojima jc ili nasuprot kojih jc Dal gradio, ra;.r\ijan 1 dsplicir~w ~\oiL' ana]ize i konsidcraCiJC 0 dcmokrati_ji. U 0\0ill krugu /\

Ovde ce, daklc. biti reci. i to \ isc tclcgrafski. samo o nck1m od t1h kako ncdemokratskih tako i demokratski11 tcorija odno~no modcla: L ohm1 prvih bicc reci o platonisticko-tclcoloskom. clitistickom 1 anarh1st1ckom. a u okviru drugih. o populistickom odnosno partlcipaclonom, konsociacionom. medisonovskom. interesno-grupnom i korporativ1stickom modclu.

a. Poliarhija i nedemokratske teorije Vee je delimicno receno da jednu od Dalovih opscsi\nih tacaka-mct~l.

slicno Poperu, predstavlja Platonova filozofska i politicka po7iciJa 1 \ i11p U polemici s Platonom Dal se fakticki ohracuna\ a ponaj\ isc s njcgu' im utopisticko-idealistickim poimanjem politikc kan dr:la\ c filozofa-star~Itclja Dalu je Platonova koncepcija drzavc intercsantna ZJtO sto prcdsta\ lja \coma reprezentativan primerak odnosno uzor jednog nacina misljcnja i projckta koji tvrdokorno istorijski i filozofsko-teorijski prctraj~l\ aju, u nesto modifi-kovanim varijantama, od Konfucija prcko Lcnjina i Lukaca do sa\remcnog meksickog marksiste Addfo Sannchcz \'asqueza ( 1477). I niJc rcc samu n pukom prezivljavanju i trajanju, \'CC i 0 cinjcnici da ta idcja. L1 celom S\(llll dugom i jos uvek aktuclnom trajanju, prcdstavlja najjaccg kompctitora dc-mokratskoj viziji politickog organizmanja i .!wota.

Tri mcsta u Platonovom projektu skrecu Dalovu poscbnu paznju: Pn

Uz bok sa platonistickom nedemokratskom vizijom politike, po ~VO.Joj atraktivnosti za Dala, stoji elitisticka teorija sa s\ojim videnim predstami-cima Vilfredom Paretom, Getanom Moskom i Robertom Mihelsom. Oala posebno privlacc dvc ideje elitista: Prvo, stav da je v ladavina elite nesto neizbeino u drustvenim i politickim odnosima: Drugo, konstatacip da jc elitisticka vlada nuzno neodgovorna (necessarily irresponsible) odnosno da elite nisu odgovorne narodu i da je istinski izbor izmcdu altcrnati\a ncmo-guc. S obzirom na ovu elitisticku ncminO\ nost, dcmokratija JC kao rcalni sistem vladavine nemoguca i stoga ona mozc biti, iii najcescc jcstc. samo mit iii ,politicka formula'", kojima sc odredcne elite sluzc da bi masama stvorili uvcrenje da ucestvuju iii uticu na proces vlada\ ine-politicko odluci-\anje. Demokratija, kako recc Moska, sluzi da bi elita pomocu naroda iza-brala sebe. Slicno misljcnje ima i Mihcls. Na osnovu analizc politickih or-ganizacija iii prakse nemacke Socijaldemokratskc partijc. on dolazi do za-kljucka o postojanju .,gvozdenog zakona oligarhije'".

Vee jc reccno da je Dal u svemu tome video izazov i sansu da u kontrapoziciji elitistima razvije svoj koncept poliarhije. No, u prihvatanju ovog izazova i svestan sve ozbiljnosti .. proti\nika", Dal u svom pohodu na njega nc ide sam. On trazi svoje saveznike i oslonce. Od njih valja posebno pomenuti Jozefa Sumpctera. Sumpeter je Dalu intercsantan iz dva razloga: Prvo, zbog toga sto jc trazio jedan relativno noviji pristup demokratiji: Dru-go. zato sto je u tim traganjima realista.

Analizirajuci i shvatajuci ozbiljno kako elitisticke teze tako i Sumpe-terovu hrabrost da neke znacajne elitisticke sastojke inkorporira u konccpt demokratije, Dal dolazi do modela demokratije kao vladavinc manjina. llu-zorno je verovati da vecina koja je velikim delom apaticna i ignorantska i pri visokoj autonomiji onih koji su vee izabrani. moze da vlada u tekucoj politici. S druge strane, vladavina manjina je realna i moze biti poluga koja ce aktivirati vecinu iii drzati otvorenom mogucnost aktiviranja vecine. Dal. pri tome, ne prihvata Sumpeterovo razdvajanje izbora lidcra od izbora po-litika odnosno njegovu tvrdnju da gradani biraju liderc a ne vrstu politikc i da politicka kompeticija garantuje samo izbor izmedu I idcra a ne i izmcdu politika. Ta pretpostavka je. kaze DaL pogre5na i Sumpetcr je nije dokazao niti je moze dokazati.

Naporedo s tim manje iii vise teorijskim tokom misljcnja, Dal preu-zima odgovarajuca empirijska istrazivanja. Dalovi nalazi. po kojima Je po-liticki uticaj nejcdnako distribuiran. dolaze u sukob sa hipotezom da u sva-kom politickom sistemu postoji vladajuca elita.h5

Na osnovu ovih teorijskih i empirijskih istrazivanja i nasuprot konceptu .. gvozdenog zakona oligarhijc" kao kicmc elitisticke teorije, Dal istice kon-tradclujuci zakon reciprociteta. U celom poretku nema Jasnog centra dom1-

(15 R. A. Dahl. Modem Political Analysi>. Op. c1t. p. 17.

32

nantnog uticaja. Ncma nijednc grupc jcdinstvcnih lidera koji poseduju do-voljno uticaja da nametnu svoju soluciJU. Stoga sc mozc reci da se kao alternativa elitistickom sistemu javlja poliarhija. U ovim :111alizama. Dal sc fakticki obracunava ne samo s elitistima. vee i sa marksistima i jcdnirn delom kriticke teorije. U pluralistickim sistemima politicki stratum je daleko od toga da bude zatvorena iii staticka grupa. On ne konstituise homogenu klasu sa jasno definisanim klasnim interesom. vee je lako probojan od mno-gih drugih subjekata i grupa.

U sustini. Dal opovrgava elitisticko i klasno gledanje da u lihcralnoJ demokratiji postoji jedna vladajuca elita ili klasa s ohzirom da svako 1111

i prosudujuci odnosno pretpostavljajuci na osnovu utilitarnog pnncipa da bt ~c time vise izgubilo nego dobilo, drzava izgleda opravdana.

Treba reci da je ovo jcdno od retkih mcsta na komc se Dal pnscca. pa i zastupa, drzavu. Na osnovu uvida u njcgovo cclokupno dclo moglo bi sc rcci i sledece: Da nije ovog Dalovog osvrta na anarhizam ( i nekih pasaza de !a .,Dcmokratija i njeni kriticari"), citalac bi mogao steci uttsak o nJcmu kau zestokom zastupniku .,stateless"' teorije. S ovim .,anarhistickim"" ckskursom po-staje jasn~ie da Dal nije ni etatist ni anti-statist ili anarhist pa ni zastupntk minimalne drzave Nozikovog kova. On Jl' za umcrcnu i dcmokratsku drza\ u cija sc aktivnost ne moze mcriti na kasicicc i koja jc pod Jakim uticajcm endogcnih i egzogenih drustvenih faktora. Uz svc to. mora sc ipak rcci d

rodnu suverenost i trecc, vccinsku vladavinu odnosno vccinsko pravilo vla-davine (majority rule).

Sasvim u svom dijaloskom stilu, Dal !Stice tri vrste primedaba popu-listickoj teoriji demokratije: tehnicke, etickc i cmpiri_1skc. Mora se rcci da ove stranice spadaju u najbolje dclove Dalovog rada. Posebnu paznju za-vreduju anatomsko scciranje i osvetljavanjc unutrasnjosti. implikacija i knn-tradikcija vccinskog principa i narodne suvercnosti. Nc moze se ovom pn-likom ulaziti u svc one tokove misli i zapazanja koja su izncta u P\'Om delu Dalovog rada. Zato ccmo potsetiti samo na nekc ud njih.

U nesto siroj eksplikaciji. Dal prvo zamera populustickoJ tcoriji zhog njenog nastojanja da se realizuju odrcdcnc vrcdnosti na racun drugih \Tcd-nosti koje mogu biti znacajnije od onih prvih Pored toga. Dal uka;ujc i na odreclene unutrasnjc teskoce, paradokse i corsokakc principa narodnc su-vercnosti i vccinskc v ladavine, a prcko toga i na ncmngucnost da -.c na osnovu tih principa resavaju odrecleni problemi odno"no kontlikti. Tu su 1 mesta na kojima Dal koristi i dcmonstrira svoju upuccnost u nckc drugc oblasti iii discipline poput psihologijc, antropologijc pa donckle i matcmatike posehno tcorije socijalnog izbora. Dal je cini sc prvi koristio tcoriju SOCI-jalnog izbora posebno Arouov paradoksh' u analizi unutrasnje slo7cnostJ 1 protivrecnosti \CCinskc dcmokratije.6X

Vecinski princip nc pruza rescnje z

tremnog subkulturnog pluralizma uzimaju se, na osnovu Liphartovih analiza konsocijacije, Svajcarska, Belgija, Austrija i Holandija.

Stice se utisak da delovi posveceni konsocijaciji spadaju u nesto tanje stranice Dalovog stvaranja. Dal jc, izglcda, zauzet i posvccen prcthodnim dubinskim analizama teskih pitanja politike i dcmokratije. stigao prilicno zamoren i iscrpljen do konsocijacije. Malo je dijaloskih partija kroz i prcko kojih Dal prelazi taka brzo i. reklo bi se, tako neupitno kao sto su one vezane za konsocijaciju. On se neuobicajeno i na njemu ne bas svoJstven nacin isuvise oslanja na analize i kazivanja Lipharta koji je veliki deo svojih istrazivanja posvetio konsocijaciji. No. ipak ovom i kad miruje ncmirnom analiticaru mnogo stosta u vezi s konsocijacijom nije jasno i tako lako re-sivo i to svoje osecanje izrazava na lapidaran nacin jcdnom rezcrvom ko.J3 se oglcda u stavu da konsocijacija, u stvari, izrazava sukob iii .iedno ml resenja sukoba ali ne prcdstavlja apsolutno iii sasvim zadovoljavajuci odgo-vor. ,Ne verujem, kaze on, da se (u toj sferi - V. Vasovic) ikada mogu dobiti zadovoljavajuci odgovori".70

Ostaju bar dva pitanja otvorcna kad je rec o Dalovom odnosu prema konsocijaciji: Prvo, da li je konsocijacija nacin da poliarhija prcz.ivi u uslo-vima ekstremnog subkulturnog pluralizma i prema tome neka vrsta privrc-mcne tvorevine iii je ona trajan i stabilan sistem politickc organizacijc u odredenim multikulruralnim uslovima; Drugo, nisu jasnc razmerc nezadovolj-stva Dala sa postojecim odgovorima na tako teska pitanja pa ni sa konso-cijacionim odgovorom. Posmatrano iz perspektivne uspesnosti konsocijacio-nog modela u odredcnim uslovima, kako to Dal konstatuje na jednom mcstu, nije jasno koliko je to uspesno. Moze li sc danas govoriti o konsocijaciji u Holandiji iii u Austriji'? Po malo je i cudno kako Dalu nije palo u oko Liphartovo pomeranje u analizama konsocijacije sa razvijenog na ncrazvijeni svet u novije vreme.

Iako su, nesumnjivo. pomogli da se mnogi slojevi ovog slozcnog od-nosa bolje osvetle i artikulisu, pa delimicno i adekvatnije resavaju. Dalova ostrina oka i uma nisu bili dovoljni da bitnijc ,.ugroze"" ili poremete tvrdokorno odolevanje ovog problema i vremenu i pameti. Mada ukazujc na brojne tdkoce i paradoksalnosti vccinskog principa, Dal mu se ipak povrcmeno vraca poput poluvernika koji se priscca boga samo iii uglavnom kad .,zagusti". DalO\ o insistiranje na postojanju bazicnog konsensusa kao prctpostavci demokratije od-nosno poliarhije nije nista drugo do, iako vise posredno, drzanje ruke iii salu-tiranje vecinskom principu. U celini gledano, i pored uocavanja velikog pro-blema odnosa veCine i manjine, i pored odbacivanja uprosccnih modcla popu-listicke demokratije pa i apriornog vecinskog pravila i postovanja problema i prava manjina, Dal je ostao u krajnoj instanci pristalica da tako kazcmo ko-ngovanog veCinskog modela demokratije. Iako se u svojim analizama i cks-

70 R. A. Dal, Dileme pluralisticke demokratije, Op. ctt. p. 129.

36

plikacijama okrece razlicitim stranama da bi sto bolje video i osvetlio pro-blem. a u nekim razmatranjima pokazuje i izvesne simpatije prema konso-cijaciji, Dalov poliarhicni model se razlikuje od modela konsocijacije. Ukrat-ko, Dalova poliarhicna demokratija nije prvenstvcno model demokratije ve-tirajuceg pluralizma koji stoji u samoj spici odnosno jezgru konsocijacijc. Konsocijacija je. cini se, u Dalovoj vizuri vise vid prezivljavanja poliarhije u odrcdenim uslovima nego stalni i regularni oblik njene egzistencije.

Mora se reci da i neke druge stvari nisu sasvim jasnc u vezi s popu-listickom demokratijom. Jasno je, naravno. da nije rec ni o jcdnom konkret-nom modelu nekog autora iii konkretnog sistema. Ali nije jasno kaka\ jc odnos ovog modela i participacionog modela demokratije. Nama se cini da iako nisu identicna. ova dva modela ipak znatno konvergiraju i imaju vise dodirnih tacaka. Ne ulazeci dublje u ove odnose. treba rcci bar dve stvari iii dva utiska. Prvo, Dal koristi teoriju-model populisticke demokratije kao okvir za raspravu nekih zaista kljucnih problema demokratije uopste. Drugo. on govori o participaciji na dva nivoa. Na jednom nivou rec jc o partici-pacionoj teoriji iii globalnom modelu demokratije, a na drugom o partici-paciji kao politickom sastojku iii strani procesa odlucivanja. Dojmljena u ovom prvom smislu, participaciona demokratija. izgleda. ima prilicno slic-nosti iii zajednickog sa populistickom demokratijom.

Bez obzira na ove ncodredenosti iii nedorecenosti. participaciona de-mokratija zaokuplja Dalovu paznju u prilicnoj meri i stoga zasluzujc da sc i na ovom mestu nesto kaze o njoj odnosno o Dalovim rcferencama na nju. Svoj odnos prema participacionoj teoriji demokratije kao globalnom modelu demokratije Dal eksplicira u polemici s Rusoom. Dal, naravno. nije slucajno odabrao Rusoa. Nama se cini da postoje bar dva razloga za to. Prvo. zato sto je Ruso. po kazivanju samog Dala, najbolji zastupnik participacione de-mokratije i sto on daje jcdnu od najobmanjujucih utopija poslc Platonove republike.71 Drugo, stoga sto je Ruso u ovom slucaju, kao i Platon u pret-hodnom, mogao da veoma dobro posluzi Dalu da uhvati i odrzava visinu i atraktivnost svoje rasprave o nekim velikim problemima dcmokratije.

Veliko i moderno drustvo, po misljcnju Data, mora da racuna i sa delegiranim autoritetom odnosno predstavnickim organima iii sa nepartieipa-cionim i administrativnim formama upravljanja, uz napomenu da u demo-kratskom sistemu to mora biti pod kontrolom naroda ... Tvrditi da dcmokra-tija uvek zahtcva primarnu (neposrednu V. V.) demokratiju, kaze on. per-fektna je strategija da se spreci veliki broj !judi da upravljaju sobom na efektivan nacin"'.72 Insistirati na ncposrednoj iii participacionoj demokratiji kao iskljucivoj forrni demokratije znaci osuditi narod na nemoc.:< U kasni-

71 R. A. Dahl, Atier the Revolution. p. go "' R. A. Dahl, After the Revolution. Op. cit. p. 97. 73 R. A. Dahl, After the Revolution. Op. cit. p. 88.

,...,

''

jim radovima. Dal daje nesto drukciju intonaciju probkmatici participacijc 0 ccmu ee nesto kasnije biti vise reci.

Drugo mesto iz Dalovog prednjeg plana u raspra\ I1anju razlicitih de-mokratskih projekata zauzima Medisonov model demokratiJe. On predsta\ Ija sistem organizacije vlasti koji je usmeren na ostvarenje prirodnih pra\ a 1 zasnovan na principu podele odnosno kontrole i ra\note?e vlasti.

Dal visoko ceni MedisonO\ projekt demokratijc. narocito nekc n.Jcgovc ideje. Njemu su posehno privlacne idcje oko podclc 1 ra\lloteze vlastt kao i priznavanJC realnosti kontlikata i nastojanje da se politicka organizacija drustva prilagodi toj cinjenici. No. isto tako. Dal ukazuJc i na ncke tanjc stranc Medisonovog poimanja demokratijc. DaL u stvan. tsticc tn klima\c tackc 1\1edisonovskc tcorije demokratije. Jcdna sc ticc prirodnih prava. druga JC \ ezana za ustavni princip podele i rm notc/e vlasti. a tree a se odnosi na IL\ csnu pristrasnost tog koncepta-modela.

Sto sc tice prirocinih prav

2. Poimanje i brusenje poliarhicne demokratije Posto je prosao kroz gustu sumu razlicitih. kako antidcmokratskih iii

nedemokratskih tako i demokrabi

izabranih funkcionera (elected officials) treba da sc sprovodc. Osmo JC ras-clanjcno u tri mogucnosti-situacije. U pnoj sve odlukc u mcduiZhornorn periodu su subordinirane iii izvrsnc u odnosu na one koje su izrazcnc u toku izbora, drugim recima, izbori su, u odredcnom SJTIJslu. kontrolni. Druga situacija je vczana za mogucnost da su nove odlukc u mectuizbornom pcn-odu upravljane sa prethodnih sedam usiO\a. dclujuci. mcdutim. pod razlici-tim institucionalnim okolnostima. U trecoj situaciji mogucc su obc prcthodne mogucnosti (sve ove mogucnosti su karakteristicne u mcduizhornoj !~vi). -q

Pomcnute karakteristike sc mogu gradirati ( iznad 0.5 na skali hi hila poliarhija) i stoga predstavljaju istovremeno i mcrila poliarhicnosti i demo-kraticnosti jednog sistema koji mogu biti korisccni u komparativne svrhc. i to za svaku organizaciju pocev od drzavc pa prcko gradma do bilo kojc druge asocijacijc. Vazno jc, takodc. istaci da sc gonia granica poliarhijc poklapa sa demokratijom i da ona nije nikad postignuta. a vcrovatno nccc ni u buducnosti. Ono sto se obicno razume pod savrcmcnim razvijenim de-mokratijama bili bi sistemi koji stoje na visim podeocima skale poliarliicno-sti. Lako je uociti da su, pored mogucnosti i prava licnog izbora izlozena i sledeca dva osnovna elementa poliarhijc: prvo, pravo i mogucnost otvorc-nog i javnog suprotstavljanja n~jvisoj vlasti i pravo pluralistickog politickog organizovanja u borbi za ostvarivanje svojih intercsa. koje sc izrazava u postojanju visepartijskog sistema: drugo, princip koji nijc ni vccinski ni nevecinski. vee neka vrsta korigovanog reZ:imskog principa koji bi bio prozct pravom manjimi ne samo da se bore za svoje stavovc i postanu vecina. vee i da ostvaruju svoje zahteve kad jc sigurno da nemaju izgleda da postanu vecina. ,.Ni vccinski, ni nevecinski modcli", kazc DaL .. nc mogu, sami za sebe osigurati donosenje pravednih kolektivnih odluka. Uprkos argumcntima svojih pristalica, ni vccinsko pravilo ni razni nevecinski aranzmani ne mogu se prihvatiti kao ncizbezno najbolji sistem za dolazcnjc do kolcktivnih od-luka u demokratskoj zemlji."~O Po njcmu, u stvari. nema pra\ila kojim hi sc odredilo kako se moraju donositi kolektivne odlukc. Sud o tom pravilu treba doneti tek pose! pazljive procene mnogih pitanja i okolnosti o kojim a se odlucuje. To je moguce jedino u jednom demokratskom proccsu. Pri tome. vazno je imati u vidu, da dcmokratski proccs nijc ni .. samo proccs'". a ni ,.samo formalan". To je u sustini znacajna vrsta distributivne privrcdc. Njime se regulise raspodela kljucnih resursa moci i vlasti i time uticc na raspodclu svih ostalih bitnih resursa.

Kao sto se vidi, poliarhija se pojavljuje kao jcdina i optimalna mo-gucnost upravljanja i kontrole vrhova odlucivanja u uslovima modernog i razvijenog drustva. koje, po prirodi stvari, racta i dobrim delom zivi u vc-

'9 R. A. Dahl. A Prcfac~ to Democratic Theory. Op. c1t. p. X..f. l! osnovi. Jsto\ctn.:. odnosno slicnc karakteristJkc poliarhijc isticu sc i ramjc u .. Politics. Fconomics and WcltPn.: i kasniJc u .. Democraty and lh Critics". op. cit. p. 221.

~o R. A. Dahl. Dcmocraty and Its Critics. up. cit. p 156.

40

likim organizacijama i hijerarhijama. Ona jc. u stvari. nacin i mogucnost da sc hijerarhija ogranici i kontrolise spolja a nc iznutra. U njoj posto_1i plu-ralizam elita iii hijerarhija, njihova kompetitivnost i mogucnost slohodnog izbora lidera od strane ne-lidera. Poliarhija je vise usmerena na kPnrdinaciju nego na represiju. Ona. u stvari. obezbeduje licni izhor i odgovarajm~i stepcn podudamosti izmedu preferenci gradana i odluka vlade. Polazna pozicija JC. kako je vee istaknuto. utilitama. Osnovni kritcrijum po komc licni izhor deluic je racionalni samo-interes.x I Posto je svako svestan da ne mozc insistirati i-.-kljucivo na svojoj alternativi, jcr i drugi imaju pravo na taj princip. postoj1 opsta saglasnost da odlukc moraju biti sacinjene na taka\ nacin da "c d1 jcdnaka tezina licnom izboru svakoga.

3. Poliarhija i ekonomska demokratija Jedno od najznacajnijih. najinteresantnijih i najsuptiln(Jih mcsta. zada-

taka i teskoca Dalovog stvaranja predstavlja. cini sc. odnos poliarhijc i eko-nomske demokratije. Da je ceo problem vanredno slol:en i tezak i za tahog analiticara kakav je Dal. pokazuje i cinjenica da on o o\ im velicinama go-\Ori najvecim delom kao o dva odvojcna entiteta. a nc kao o delo\ima iii elementima u sklopu jednog sireg integralnog modela politickog sistema. Ma koliko odlucno i uverljivo, Dal uglavnom fragmcntarno. povrcmcno i u sklo-pu sirih polemika i konfrontacija. raspravlja probleme ckonomske dcmokra-tije. Cini se i da je protekom vremena i u zrelijem dobu Dalovog stvaranja problematika ekonomske demokratije dobijala znacajnijc mesto. Stavisc. mo-glo bi se reci da je u kasnije vreme i upravo na podrucju ekonomske dc-mokratije, Dalova politicka misao donekle radikalizovana.X2

Dalova briga i vezanost za ekonomsku demokratiju proistice iz njcgovc osnovne polazne pozicije i preokupcija vezanih za politicku jednakost. On smatra da .. slohoda" u jednom korporativno-kapitalistickom sistcmu odnosno korporativno-kapitalisticka ekonomska sloboda doprinosi povecanju politickc nejednakosti. Korporativno-kapitalisticki shvacena i praktikovana ekonomska slohoda moze uticati negativno na politicku slobodu u dvostrukom smislu. Prvo, tako sto ona stvara velike razlike u bogatstvu. vcstini i statusu odno-sno u .. zivotnim sansama" (..life chances"). koje dovodc do vclikih politickih nejednakosti. favorizovanja jcdnih a defavorizovanja drugih u politickom procesu. kako na globalnom tako i na lokalnom nivou. Drugi efckat tako shvacene ekonomske slobode osiromasuje participacionc potcncijalc i vcstinu radnickc klase ... Stoga se. kaze DaL moramo boriti da smanjimo nepovoljnc efekte na demokratiju i politicku jednakost koji sc javljaju u situacijama

X I R. A. Dahl. After the Rcn,Jution. 1\cw Ha\cn. 1975 ( 19701. p. 12. x: Za Dalovo g]edanic na ckonom,ku dcmokratiiu vtdi: Attn the Rcvolutton' Authont\

111 a Ciood Soctety. Ne~\' Ha~ en. Yale L"nt\ cr'il' Pn:'' 1.970: A Prcl~H:c to Fconomtc Dcn11 >LT~ll"'. Rcrkcley. Univcrsitv of Caltfomta Pres,. 19XS: Dt:mocracy and Its Crlttv.;, Op cit.

-+l

kad ekonomska sloboda proizvodi veliku ncjcdnakost u d1stribuciji iz\ ora i tako. dircktno i indin:ktno. i vlastixJ.

Ovim iskorakom u polje ekonomskog podsistcma. Dal. rcklo hi sc. prosiruje pa donekle i mcnja konccpt poliarhijc. Razvijanje ekOiwmskc dcmokratije i mogucnosti ucesca radnih !judi u ckonomskoj sfcri odnosno ekonomskim organizacijama nema za cilj samo da prosiri iIi ojaca nj ihO\ c gradanske sposobnosti za ucescc u procesu odlucivanja u ohiru politic-kog sistema u uzem smislu. Vise od toga. Dal jcdnostavno prosiru.Jc iii protczc poredak repr