KUĆA RITFELD-ŠREDERMILETIĆ DUŠAN

Herit Ritfeld Trus Šreder-Šreder

PROJEKTANTI

TRUS ŠREDER

+ Naručilac i koprojektant kuće

+ Ćerka vlasnika fabrike tekstila

+ Pristalica modernih tendencija u najširem smislu

+ Truus Schröder-Schräder

+ Još pre smrti supruga je 1921. angažovala Ritfelda da preuredi njenu sobu u staroj kući

MODERNIZAM KAO SREDSTVO MANIFESTOVANJA SELFA

KUĆA DOKTORA I KUĆA NJEGOVOG VOZAČA

HODNIK

Na najistaknutijem zidu su se, umesto slika, našla dva telefona (u vreme kada je i jedan telefon u kući bio retkost), strujomer i tabla sa 9 osigurača, iako su se koristila samo 3.

BAUHAUS

Desau, Nemačka

“Umetnost je samo zamena za životnu lepotu koja je još nedostupna. Umetnost će nestajati srazmerno postizanju životne ravnoteže.”

Pit Mondrijan

LOKACIJA

KUĆA ŠREDERKUĆA ŠREDER

VILA HENNY KRAJ UTREHTA

ROBERT VAN’T HOF, 1916

ZONENFELD KUĆA, ROTERDAM

Brinkman & Van der Vlugt, 1933.

LOKACIJA NA OBODU GRADA OMOGUĆILA JE:

+ Širok pogled na okolnu prirodu

+ Prisniju vezu sa njom+ Relativizaciju podele na enterijer i ekserijer (utisak njihovog prožimanja)

<- prozor na uglu

NAJAMNE STAMBENE ZGRADE GOSPOĐE ŠREDER NAJAMNE STAMBENE ZGRADE GOSPOĐE ŠREDER

KUKUĆA ŠREDERĆA ŠREDER

NAJAMNE STAMBENE NAJAMNE STAMBENE ZGRADE GOSPOĐE ZGRADE GOSPOĐE ŠREDER ŠREDER

(PROJEKTOVAO (PROJEKTOVAO RITFELD)RITFELD)

TRENUTNO STANJE

OSNOVA

OSNOVA PRIZEMLJA

+ manje revolucionarna od osnove sprata+ sputana lokalnim građevinskim zakonima+ nepromenjiv raspored zidomva+ sadrži: kuhinju, garažu (kasnije pretvorenu u Ritfeldov atelje) i dve sobe koje imaju zasebne ulaze spolja, lava-boe, dovode za gas i priključke na uređaj za kuvanje jer su u daljoj perspektivi namenjene za izdavanje+ uz pomoć prozora pri vrhu zidova prostorija ostvareno je vizelno protezanje tavanice van granica soba (koje je donekle narušeno različitim bojama plafona različitih soba), tako da iako su one privatne, nisu potpuno izolo-vane jedna od druge.

+ jedinstven, otvoren prostor na spratu

+ promenjiv prostor sa pomičnim pregradnim zidovima

OSNOVA SPRATA

+ tome teži većina avangardnih arhitekata, naročito Rajt i Le Korbizije

+ početkom XX veka dolazi do “de-mokratizacije privatnosti”, koja tada postaje dostupna i srednjoj klasi, u skladu sa čim dolazi i do specijaliza-cije životnog prostora. Više se ne radi u prostorijama u kojima se živi, cela porodica više ne živi u jednoj prostoriji.

OSNOVA SPRATA

+ otelotvorenje Ritfeldovog i gospođinog uverenja da kuća nije nepromenivo biće, već nešto što se tokom života stalno menja+ jedinstven, neprekinut prostor koji se pomoću teleskopskih i harmonika pregrada može organizovati na sedam različitih načina+ kupatilo, toalet i mala spavaća soba gdje. Šreder su jedini delovi koji se ne mogu u potpunosti otvoriti+ građevinskim propisi Utrehta koji to nisu dozvoljavali, nadmudreni su preimenova-njem prvog sprata u tavan

OSNOVA SPRATA

+ ovakav tip promenjive osnove se javlja i ranije, recimo kod Paviljona Secesije u Beču, ali se retkokoristio u rezidencijalnoj arhitekturi.+ Ritfeld je kasnije ovaj sistem prostorne organizacije koristio za neke svoje arhitek-tonske eksperimente kao što su “jezgra” kuća za kolektivno stanovanje sa prefabriko-vanim jedinicama koje sadrže centralizovane servise: stepenište, kuhinju, toalet i kupatilo. Na ova jezgra mogle su se, zavisno od potreba stanara, dodavati sobe sa različitim kombinacijama njihove prostorne organizacije

KONSTRUKCIJA

Skeletna konstrukcija izrađena pomoću čeličnihnosača I profila, dok su zidovi, koji nemaju nose-ću funkciju, od omalterisane opeke.Ritfeld je želeo da upotrebi betonske ploče, ali jeodustao od toga jer bi njihova izrada za samo jednu običnu kuću bila skupa i neekonomična.Zidovi su omalterisani u sivo i belo, što stvara uti-sak da je kuća sazidana od armiranog betona, aline postoji dokaz u prilog tome da je ovo namer-no smišljena obmana.

KA PLASTIČNOJ ARHITEKTURI, TEO VAN DUZBURH, 1924

7. Nova arhitektura ne poseduje jedinstven pasivan faktor. Ona je prevazišla otvor (u zidu). Svojom otvorenošću prozor igra aktivnu ulogu nasuprot zatvorenosti zidnih površina. Nigde zaista otvor ili procep ne zauzimaju istaknuto meto u projektu; sve je strogo određeno kontrastima...

8. Plan zgrade. Nova arhitektura je otvorila zidove i na taj način završila sa podelom na unutrašnjost i spoljašnjost. Sami zidovi više nisu noseći; oni samo obezbeđuju tačke oslonca. Rezultat je nov, otvoren plan zgrade potpuno drugačiji od tradicional-nog, s obzirom da se unutrašnjost i spoljašnjost sada međusobno prožimaju.

7. Nova arhitektura je otvorena. Celokupna struktura kuće sastoji se od prostora koji je podeljen u saglasnosti sa različitim funkcionalnim zahtevima. Ova podela se vrši podeonim površinama (u enterijeru) i zaštitnim površinama (spolja). Prva od ovih sredstava, koja dele različite funkcionalne prostore, mogu biti pomična, što će reći da se podeone površne (nekada unutršnji zidovi) mogu zameniti pomičnim prelaz-nim površinama ili panelima (isti metod može biti upotrebljen za vrata)....

FORMA

11. Nova arhitektura je antikubična, što će reći da ona ne pokušava da zamrzne različito funkcionalno organizovane celine u jednu zatvorenu kocku. Ona radije centrifugalno izbacuje funkcionalne prostorne ćelije (baš kao i ravni prepusta, volumene balkona i tako dalje) iz središta te kocke...

FASADE

12. Simetrija i ponavljanje. Nova arhitektura ukida jednolično ponavljanje i krutu jednakost dve polovine – odraz u ogledalu, simetriju... Umesto simetrije, nova arhitektura nudi uravnoteženi odnos nejednakih delova... Jednakost ovih delova zasniva se na ravnoteži njihovih različitosti, ne na njihovoj sličnosti. Štaviše, vova arhitektura tretira prednji, zadnji, levi, gornji, donji izgled kao jednako vredne delove

FASADE

13. Nasuprot frontalizmu, koji svoje poreklo ima u rigidnom, statičnom načinu života, nova arhitektura pruža plastično bogatstvo svestranog razvoja u prostoru i vremenu.

BOJA

14. Boja. Nova arhitektura raskinula je sa slikarstvom kao izdvojenim i imaginarnim izrazom harmonije, manje kao prikazom, više kao obojenom površinom. Nova arhitektura dopušta organsku upotrebu boje kao neposredan način izražavanja svojih odnosa u prostoru i vremenu. Bez boje ovi odnosi su nevidljivi. Ravnoteža organskih odnosa postaje vidljiva jedino upotrebom boje...

15. Nova arhitektura je antidekorativna. Boja (a ovo je nešto što bi onaj ko nestručno koristi boju morao da shvati) nije dekorativni deo arhitekture već njen organski izražajni medijum.

UNUTRAŠNJA OPREMA

RITFELDOV ELEMENTARISTIČKI NAMEŠTAJ

UGRAĐENI NAMEŠTAJ

+ projektovao Van de Hrunekan, zajedno sa gospođom Šreder+ gotovo svaki komad nameštaja je multifunkcionalan, tako da su funkcije koje taj, do poslednjeg milimetra iskorišćen prostor, može da primi “udvostručene”+ obilje tehničkih uređaja koji smanjuju kućne poslove (lift za hranu, primitivni interfon...)+ sve je namerno urađeno jeftino i često sasvim grubo, jer je gospođa Šreder svojsocijalni status iskazivala modernošću, a ne luksuzom

16. ARHITEKTURA KAO SINTEZA NEOPLASTICIZMA

Građenje je deo nove arhitekture koja, kombinujući sve umetnosti u njihovom elementarnom vidu, otkriva njihovu pravu prirodu.

Preduslov za ovakvu arhitekturu jeste sposobnost razmišljanja u 4 dimenzije – a to zapravo znači da arhitekte neoplasticima, među koje ubarajam i slikare, moraju da grade u novom području prostora i vremena.

Kako nova arhitektura ne dopušta primenu likovnih akcenata (slika i skulptura u vidu posebnih elemenata), od samog početka jasno je da je njena svrha stvara-nje harmonične celine korišćenjem svih neophodnih sredstava. Na taj način, svaki arhitektonski element doprinosi ostvarenju cilja na praktičnim i logičnim osnovama maksimalne plastične izražajnosti, bez bilo kakvog zanemarivanja funkcionalnih zahteva.

KA PLASTIČNOJ ARHITEKTURI, TEO VAN DUZBURH, 1924

1. Oblik. Eliminisanje čitavog koncepta oblika kao koncepta nepromenjivosti neophodno je za razvoj arhitekture i umetnosti kao celine. Umesto upotrebe ranijih stilova kao modela i nihovog oponašanja, problem arhitekture mora biti iznova postavljen

2. Nova arhitektura je elementarna, što će reći da se ona razvija iz elemenata gradnje u najši-rem smislu. Ovi elemnti – kao što su funkcija, masa, površina, vreme, prostor, svetlost, boja, materijal i tako dalje – plastični su.

3. Nova arhitektura je ekonomična, što će reći da se ona razvija na osnovu tačno određenih praktičnih zahteva, koji se nalaze u okviru jasnih postavki arhitektonskog programa.

4. Nova arhitektura je funkcionalna, što će reći da se ona razvija na osnovu tačno određenih praktičnih zahteva, koji se nalaze u okviru jasnih postavki arhitektonskog programa.

5. Nova arhitektura nema oblik, a opet je tačno definisana, što će reći da ne pripada ni jednoj nepromenjivoj estetskoj kategoriji. Ona ne poseduje kalupe (kakve koriste poslastičari) po koji-ma stvara funkcionalne površine koje izlaze izvan praktičnih, životnih zahteva.U poređenju sa ranijim stilovima novi arhitektonski meti oblikovanja ne znaju za zatvoreni tip, ne znaju za osnovini tip...

6. Nova arhitektura je pokazala da je koncept monumentalnosti nezavisan od stvarnih di-menzija (s obzirom da se reč “monumentalno “istrošila, zamenjuje se rečju “plastično”). Ona pokazuje da je sve zasnovano na međuodnosima.

ČETVRTA DIMENZIJA?

+ Duzburh: “10. Prostor i vreme. Nova arhitektura uzima u obzir ne samo prostor već i vreme kao posebnu veličinu. Putem jedinstva prostora i vremena arhitektonska spoljašnjost zadobiće novo i potpuno plastično obličje (četvorodimenzionalna plastična obličja)”.

“9. ... Dvodimenzionalna prostorna kompozicija učvršćena jednom zauvek definisanim planom osnove zgrade biće zamenjena preciznim proračunom konstrukcije – proračunom kojim su nosive mogućnosti zgrade svedene na najjednostavnije ali najjače take oslonca. Za tu svrhu euklidska matematika više neće biti od koristi – međutim, uz pomoć proračuna koji nije euklid-ski i koji uzima u obzir četiri dimenzije, sve će biti veoma jednostavno.”

“11. ... Koristeći ova sredstva, visinu, širinu, dubinu i vreme (to jest zamišljenu četvorodimenzio-nalnu celinu) približava se (arhitektura) potpuno plastičnom izrazu u otvorenim prostorima. Na ovaj način arhitektura dobija u neku ruku plutajuću dimenziju ili, drugim rečima, ona deluje nasuprot gravitacionim silama prirode”

“16. ... Preduslov za ovakvu arhitekturu jeste sposobnost razmišljanja u 4 dimenzije – a to za-pravo znači da arhitekte plasticizma, među koje ubrajam i slikare, moraju da grade u novom području vremena i prostora”.

14. ... Zadatak modernog slikara sastoji se u tome da uz pomoć boje stvori harmoničnucelinu u novom četvorodimenzionalnom području prostor-vreme a ne površinu u dve dimenzije...”

Kvadrat (2D) Kocka (3D) Teserakt (4D)

ZAKLJUČAK

Kuća Ritfeld-Šreder predstavlja otelotvorenje gotovo svih principa De Stajla, ali takođe uključuje i ideje koje su razvile nezavisno od pokreta. Poseban kvalitet predstavlja i činjenica da je i pored proživanja otvore-nih i zatvorenih prostora zadržala karakter privatne kuće, za razliku od mnogih modernističkih rezidencija (naročito Le Korbizijeovih) čiji ente-rijeri više deluju kao javni prostori.