RITAM I INTONACIJA U RAZVOJU SRPSKOG STIHA (Novica Petković)

- Raskid V. Ilića sa našim romantizmom u izvesnom je smislu i vraćanje na poeziju i stih s kojim je raniji romantizam raskinuo, tj. vraćanje na (pseudo)klasicizam – oponašanje antičkih stihovnih oblika. Kod Ilića je prvi put u srpskom stihu oslobođena obična, tzv. nemarkirana sintaksa (u romantizmu je ona bila markirana po svome poreklu kao folklorno- pesnička).- Razvoj je išao od V. Ilića ka Dučiću. Od Ilića je Dučić preuzeo 11-erac, ali će ga brzo napustiti u korist 12-erca – francuskog aleksandrinca. Rakić će ga dovesti do ritmičkog savršenstva. U jednome Dučić i Rakić nisu izneverili Ilića: kao što je on polazio od stranih klasičnih antičkih, a i ruskih uzora, tako su i oni polazili od stranih, francuskih uzora. Ali u poznoj Dučićevoj Lirici (1943), pesnik se vraća domaćim stihovanim oblicima što je imalo dalekosežne posledice na ritmičkom planu. - U vreme našeg simbolizma dominantni su bili 11-erac i 12-erac. Za Rakića i Dučića uzor je bio francuski stih koji je silabičan, pa je, recimo, u aleksandrincu – osim broja slogova (12) i mesta cezure (^) – obavezan jedino položaj naglaska na poslednjem slogu stiha i prvog polustiha – silabičko načelo. Bilo je potrebno izraditi složeniju, a elastičniju sintaksu J. Dučić, M. Rakić kod nas za rešavanje tog problema imaju ključnu ulogu. Sintaksa pre i posle njih nije ista. Oni su prvi pesnici kod nas koji složeni rečenični period s lakoćom vode iz strofe u strofu duž cele pesme. Oni, s jedne strane, nigde ne ruše konstruktivne granice stihova i strofa, a s druge strane nisu narušeni normalni sintaksički odnosi. - Programsko isticanje muzike i muzičkih kvaliteta u srpskom je simbolizmu praktično podstaklo da se u ritmu stiha uveća udeo sintaksičke intonacije. Dučić i Rakić su sistem raznolikih opkoračenja pretvorili u moćno oruđe pomoću koga pesnik postiže osobito ritmičko dejstvo. Kod našeg usmenog stiha opkoračenju je pripadalo najniže mesto.- Naporedo sa osamostaljivanjem sintaksičko-intonacionog niza, raste značaj i obaveznost rime i rimovanja. Nikad kod nas rima nije bila regularnija, pravilnija i zvučnija, a to neće biti ni kasnije (pesma KONDIR (5): svaki stih se rimuje sa svakim). Rakićeva rima je krajnje istančana; tako se govorni niz može slobodno prevoditi. Najbolje opkoračenje je u pesmi BOŽUR(108).- Dučić: U osnovi se njegov postupak svodi na sledeće: zadnjom granicom stiha seče govorni niz tačno ispred one reči koja iza sebe ima jaču sintaksičku pauzu ili intonacioni prelom pa tu reč smešta na početak narednog stiha. Takva reč dospeva između dve pauze ili dva preloma: s prednje strane stihovni, a sa zadnje sintaksički. Na ovoj reči se seče ili ukršta metrički i sintaksički niz.