SUBOTA - NEDELJA, 4 - 5 .

D unav je na keltskom reka, voda.Predanje kazuje da iz Ahilovog iz-vora te~e tre}i deo Dunava, nazvan

Istar po bo`anstvu voda, vladarki nad ljudi-ma. Otac istorije, Herodot plovio je Duna-vom koji se tada zvao Istros. Njegovim vo-dama, u avanturi potrage za zlatnim runombrodio je Jason sa Argonautima, pribele`ilisu pesnici i istori~ari starog doba. Niko me-|utim nije zapisao, kada je prvi talas Panon-skog mora po~eo da dubi masive izme|uBalkana i Karpata, otvaraju}i Gvozdena vra-ta i stvaraju}i time najtajanstvenije mestona svetu, dana{nji \erdap. Ovom ~udu pri-rode koje pleni milenijumima Persijanci na-denu{e ime Girdap ili vrtlog, a rimski vojni-ci i robovi po naredbi imperatora Trajanaproseko{e put kroz |erdapsko stenje, tadaekonomski i strate{ki zna~ajan za velikoRimsko carstvo. Da svedo~e vekovima o ve-likom podvigu Rimljana, ostado{e Trajano-va tabla i ostaci Trajanovog mosta. I vidljivii nevidljivi znaci ve~itog sklada i borbe ~o-veka i prirode od po~etka sveta prisutni su idanas u \erdapu. Lova~ko-sakuplja~ka za-jednica, potom i prvi zemljoradnici i sto~ariza sobom na Lepenskom viru ostavi{e i mo-numentalnu skulpturu ribolikih bo`anstava.Vrlo povoljni uslovi za `ivot bili su razlogstalnog prisustva ~oveka o ~emu osim Le-penskog vira govore arheolo{ki lokalitetipoput Dijane, Goluba~kog grada, ostatakarimskog limesa i raznovrsnih kastela, brojnikulturno-istorijski spomenici i o~uvani pri-merci narodnog graditeljstva.

Potvr|eno je nebrojeno puta da susretsa Gvozdenim vratima i rasko{no bogatomizvanrednim primercima flore i faune, ne-taknutom prirodom NP \erdap osna`ujeum, a istra`ivanje najve}eg arheolo{kogmuzeja u prirodi Evrope obnavlja duh. ̂ eti-ri predivne klisure, dva kanjona neverovat-ne lepote, nesvakida{nji pogled sa strmih li-tica visokih do 800 metara iznad mo}nogDunava, tri prostrane re~ne kotline, stolet-ne {ume sa ~udesnim ̀ ivotinjskim svetom -sve je to \erdap. \erdap ~uva mnoge tajne,~uda prirode i rasko{ne vrednosti, pravi jeraj za avanturiste, ljubitelje prirode, ribolov-ce... U dunavskim dubinama kriju se velikiprimerci soma i smu|a, u gustim {umamadivlja~ poput jelena, srne, divljeg vepra, ze-ca, a u nedostupnim visina ~istog neba or-lovi i sokolovi. NP \erdap je najbrojnije sta-ni{te risa u Srbiji, koji je veoma redak u Evro-pi, ovde raste oko 1.100 biljnih vrsta, a naro-~ito su zna~ajne one ~ija se brojnost u Evro-pi znatno smanjila: me~ija leska, koprivi},orah, jorgovan, medunac, zelenika...

U NP \erdap mo`e se do}i bilo kad to-kom godine. Svako godi{nje doba ima svo-je ~ari. Uz obilazak atraktivnih vidikovaca,{etnju pe{a~kim stazama, posetu Vizitor-skom centru, najve}i nacionalni park u Srbi-

ji upoznaje se i kroz Goluba~ki grad, Le-penski vir, Trajanovu tablu i Dijanu, gosto-primstvo ljudi koji su `ivot vezali uz Du-nav. Uspomene sa \erdapa dugo ostaju use}anju. Ovi trenuci su „poja~ani“ jedin-stvenim tradicionalnim |erdapskim spe-cijalitetima, serviranim u o~uvanom pri-rodnom ambijentu ili toplini rusti~nog se-oskog doma}instva, pa je ukus \erdapasigurno razlog vi{e za |erdapsku avantu-ru. U turisti~ku avanturu pove{}e vas ljudiiz JP NP \erdap kojima je dr`ava poverilana ~uvanje i upravljanje ovo za{ti}enopodru~je.

- Turizam predstavlja veliki izazov, ali irazvojnu {ansu NP \erdap. Iako postoji{ansa da postane vode}i izvor prihoda,ipak mora jo{ da se radi na osna`ivanjurazvoja turizma koji bi doneo dobrobitekonomiji i dru{tvu tokom ~itave godine.Vidljivo je i nesporno da su prirodne vred-nosti te koje privla~e najve}i broj turista,pa ipak neplanski razvoj turizma mo`e dadovede do o{te}enja i gubitka vrednostiod kojih turisti~ka industrija i zavisi. PremaStrategiji razvoja odr`ivog turizma u NP\erdap, ovo podru~je treba da postanejedna od vode}ih turisti~kih destinacijaprepoznatljiva po kvalitetu - obja{njavajuu Slu`bi marketinga JP NP \erdap.

Da ovo nisu samo planovi na papiru ida se radi, potvr|uju i priznanja kojima sunagra|eni rezultati i trud koji ljudi iz ovogpreduze}a ula`u u promociju prirodne ikulturne ba{tine i njeno stavljanje u funk-ciju turizma, a time i razvoja podru~ja. NP\erdap je 2010, na Me|unarodnom saj-mu turizma u Beogradu progla{en za naj-bolju doma}u destinaciju i dobio Turisti~-ki cvet, najve}e priznanje Turisti~ke orga-nizacije Srbije. Iste godine SACEN ga jeproglasio i za {ampiona ekolo{kog turi-zma jugoisto~ne Evrope.

Uz saradnju sa turisti~kim organizacija-ma Golupca i Kladova, pripremljen je ipro{le godine {tampan turisti~ki vodi~ NP\erdap (^udesna prirodna i kulturna ba-{tina) na srpskom jeziku, namenjen pr-venstveno ljudima van podru~ja \erdapakoji `ele da posete ovo podru~je i borave unjemu. Ove godine, bi}e izdato dopunjenoizdanje na srpskom, engleskom i nema~-kom jeziku koje }e, veruju u Slu`bi marke-tinga, dobro do}i sve brojnijim inostranimturistima.

Uz verovanje da u \erdapu sva ~ula u`i-vaju, a da je kao tradicionalni element kul-turnog nasle|a, gastronomija glavna turi-sti~ka aktivnost u smislu da ishrana doprino-si potpunom kvalitetu odmora i komplet-nog turisti~kog do`ivljaja sredine, krenula jei pri~a Ukus \erdapa. Zajedno sa Zavodomza prou~avanje kulturnog razvitka i uz finan-sijsku podr{ku Ministarstva ekonomije i re-

gionalnog razvoja, realizovan je projekatUkus \erdapa - Tradicionalna kuhinja NP\erdap. Knjiga istog imena promovisana jenedavno u TOS u Beogradu, a o~ekivanja suda }e ona pomo}i razvoju odr`ivog turizmai stvaranju unikatnog turisti~kog proizvodaNP \erdap, unapre|enju turisti~ke ponudekroz promociju tradicionalnog na~ina ishra-ne i animiranja i uklju~ivanja mladih u daljustrategiju razvoja i promocije turisti~ke de-stinacije NP \erdap.

Ako je Ukus \erdapa namenjen starijojpopulaciji, za edukaciju najmla|ih o vred-nostima za{ti}enih prirodnih dobra i izgra-|ivanje njihovog pozitivnog odnosa pre-ma parku kao garantu njegovog odr`ivograzvoja, koja je tako|e i jedan od elemena-ta povelje odr`ivog turizma u za{ti}enimprirodnim dobrima (European Charter forSustainable Tourism in Protected Areas),kao kreativan i jedinstven poduhvat izra-|en je set edukativnih igara - Igra memo-rije, Slagalice NP \erdap i ̂ ove~e ne ljuti seu NP \erdap. Kad je o suvenirima re~, pro-

{le godine je sproveden javni konkurs zaizbor turisti~kog suvenira NP \erdap. Odpristiglih radova izabrana je trodelna raz-glednica zanimljivog tehni~kog re{enja samotivima istorijskih znamenitosti \erdapasa stilizovanom mapom, koja }e se na}i uponudi suvenira.

Poslednje dve godine redizajnirana je imodernizovana veb prezentacija u skladusa zahtevima savremenih veb posetilaca.Osmi{ljena je da svojim dizajnom, poruka-ma, fotografijama i virtuelnom {etnjomodslika iskustvo koje posetioci mogu do-`iveti u ovoj atraktivnoj turisti~koj destina-ciji. Ura|en je i promotivno turisti~ki filmna srpskom i engleskom jeziku ~ija je pro-jekcija sastavni deo obilaska Vizitorskogcentra NP \erdap u Donjem Milanovcu.Ne treba presko~iti i audio CD Zvuci priro-de, na kome je osim muziciranja na tradici-onalnim instrumentima ovog kraja, pribe-le`ena i simfonija prirode, koji bi ove go-dine trebalo da nakon srpske dobije en-glesku verziju.\

erda

p - r

aj z

a av

antu

riste

, lju

bite

lje p

rirod

e,rib

olov

ce

S U B O TA - N E D E L J A , 2 4 - 2 5 . m a r t 2 0 1 2 , b r o j 5 2 9 0 - 5 2 9 1 , g o d i n a X V, c e n a 5 0 d i n , 3 0 d e n , 1 . 5 0 K M , 0 , 7 E U R ( C G ) , 9 k u n a , 1 , 2 E U R ( G R ) www.danas. rs

Veli~anstveno je stajati na obali Dunava...Veli~anstveno je stajati na obali Dunava...

AKCIJA

AKCIJA

1.000 POKLONA 1.000 ČITALACAza

Subota 24. martDonji Milanovac, od 09h, ispred zgrade JP NP Derdap

Kladovo, od 13h, ispred Doma omladine

Nacionalni park \erdap, koji se prostire na desnoj obali Dunava, pored ogromnogprostranstva od 640 kvadratnih kilometara u sebi sadr`i i povr{inu od oko 55 kvadratnih kilometara srpske akvatorije \erdapskog jezera, idu}i odsrednjovekovne tvr|ave Goluba~ki grad, pasve do Diane Karata{, rimskog utvr|enja iz prvog veka nove ere, ~ime ~ini i granicu od 100 kilometara prema Republici Rumuniji.

Nacionalni park

ÐERDAPFlavijeve legije - prvi turistiPrema pisanim tragovima po~eci turizma na prostoru \erdapa datiraju jo{ iz IV veka na{e ere. Zabele`e-no je naime da je rimski vojskovo|a Flavije odmarao svoje legije u kastrumu Taliata (dana{nji Donji Mi-lanovac), kao i da je ~etiri dana odmora u \erdapu, zbog specifi~ne klime, ru`e vetrova i svega onoga {toovaj prostor poseduje, bilo delotvornije nego 30 dana odmora na nekom drugom mestu.

Golubac

SUBOTA - NEDELJA, 24 - 25. MART 2012. | DANASNacionalni park ÐerdapIINPS 02a

Sr|an Stefanovi}, direktor Javnog preduze}a Nacionalni park „\erdap“

@iveti na ovom prostoru je privilegijaU prkos ra{irenom uverenju da

biti javno preduze}e, pa jo{nacionalni park, zna~i sigur-

ne plate, bud`etske infuzije, da ni{tane nedostaje... to ba{ i nije tako. UEvropi jeste, ali u Srbiji ne, pa zaposle-ni u ovom preduze}u, kao uostalom iostali upravlja~i za{ti}enih podru~ja uSrbiji sami moraju da zarade svojeplate. Iz bud`eta se ne dobijaju sred-stva, ako se izuzmu projekti, ali NP\erdap kao javno preduze}e na kon-kursima nema prednosti i u istoj jepoziciji kao i svi drugi koji konkuri{uza projektna sredstva. Bez obzira nasve to, dobra organizacija posla, pra-}enje tr`i{nih trendova, doma}inskoupravljanje doprineli su da JP NP \er-dap postane jedno od stabilnijih pred-uze}a, firma u kojoj je privilegija radi-ti zbog mnogo ~ega. Gotovo svako od74 zaposlenih na svom stolu ima pre-nosni ra~unar nove generacije, obno-vljen je vozni park kupovinom novihterenskih vozila, oprema i alati za rad,uniforme se redovno obnavljaju, radise na sticanju novih znanja i ve{tinakroz radionice i seminare.

- Privilegija, jer su isplate plata re-dovne, bez zaka{njenja, jer su stvoreniuslovi za nesmetan rad, zato {to zapo-sleni imaju priliku da rade ono za {ta suse {kolovali i time doprinesu o~uvanjuprirodnih vrednosti, na odgovaraju}ina~in sa~uvaju prirodnu i kulturno ba-{tinu za budu}e generacije {to je pomeni jedan od najzna~ajnijih ciljevapreduze}a - ka`e za Danas direktor JPNP \erdap, Sr|an Stefanovi} koji jepre tri godine do{ao na ~elo ovog pred-uze}a. Zamenio je Komercijalnu ban-ku za „divljinu“ i entuzijazmom i ener-gijom mladog ~oveka, sa 35 godinanajmla|i je me|u direktorima srpskihnacionalnih parkova, doneo „sve`ukrv“. Mo`da neuobi~ajeno za ve}inudirektora, ali od samog starta Stefano-vi} je zajedno sa svojim radnicima u~e-

stvovao u akcijama O~istimo Srbiju, ga-{enju po`ara, ~i{}enju snega...

- Postoje dani, ~ak i nedelje kad nepostoji radno vreme, vikend, a nekadni godi{nji odmor, kao {to je bilo pro{lejeseni kad smo danono}no gasili {um-ski po`ar. Svaki posao ima svoje lepe iru`ne strane, a koliko je ne{to dobro ililo{e prosu|ujemo sami. Kao mlad ~o-vek trudim se da unesem {to vi{e mla-dala~ke energije, da se odre|ene stvarire{avaju na br`i, jednostavniji na~in.Zadovoljan sam jer sam sebe na{ao uovom poslu i jer sam zajedno sa ljudi-ma sa kojima radim ve}inu ideja uspeoda realizujem - ka`e Stefanovi} ne kri-ju}i zadovoljstvo {to su za proteklih ne-koliko godina {tampani Eko bukvarNP \erdap, pa \erdapska bojanka,Ukus \erdapa - Tradicionalna kuhinjaNP \erdap, zatim turisti~ki vodi~ NP\erdap, prvi takve vrste koji sadr`i svepotrebne informacije za turiste koji seupute u ovaj nacionalni park, audio CDZvuci prirode na kome je u zvu~nomizdanju kroz ogla{avanje ̀ ivotinja i pti-ca prikazan najve}i nacionalni park uSrbiji. Tu su i slagalice, igre memorije ine ljuti se ~ove~e, edukativne igrice ko-je su kratko vreme po izdavanju ve}osvojile {kolarce, ali i one starije.

- @eleli smo da u eri kompjutera, aj-podova, tablet ra~unara, android tele-

fona koji ipak otu|uju ljude, ovim edu-kativnim igricama pomognemo deci daotkriju radost zajedni~ke igre i da dru-`e}i se u~e o prirodi, kulturi i zna~ajunjihove za{tite. Ponosan sam i {to smouspeli da najve}i broj smetli{ta na pod-ru~ju \erdapa trajno izbri{emo sa kar-te. Na podru~ju op{tine Majdanpek,kad je u pitanju za{ti}eno podru~je,smetli{ta vi{e nema, a ovog prole}a ta-ko }e biti i sa op{tinama Kladovo i Go-lubac - dodaje Stefanovi} navode}i da

su uz pomo} Ministarstva `ivotne sre-dine, rudarstva i prostornog planiranjai Fonda za za{titu ̀ ivotne sredine naju-gro`enijim naseljima na podru~ju par-ka donirali ~etrdesetak kontejnera i istotoliko ̀ i~anih korpi za plasti~nu amba-la`u. Uskoro }e i presa za baliranje petambala`e biti donirana JKP Donji Mi-lanovac, a jedinice za sortiranje otpadaosnovnim {kolama u Dobri, Tekiji i Do-njem Milanovcu, kako bi osnovci naprakti~an na~in u svojim {kolama nau-~ili zna~aj sortiranja otpada.

Kontejneri i `i~ane korpe samo sudeo donacija kojima JP NP \erdap po-ma`e korisnicima podru~ja. U prote-kle tri godine ta vrsta davanja uve}anaje ~etiri puta i na pomo} ovog predu-ze}a mogli su da ra~unaju mesne za-jednice, obrazovne i zdravstvene usta-nove, sportski klubovi, kulturnoumetni~ka dru{tva, udru`enja gra|a-

na, organizatori tradicionalnih ma-

nifestacija, svi oni koji su svojim aktiv-nostima pomagali i doprineli prezen-taciji i popularizaciji \erdapa.

- Odazivali smo se i humanitarnimakcijama, a sve {to radimo na polju sa-radnje sa korisnicima u cilju je uspo-stavljanja {to ~vr{}e i kvalitetnije sa-radnje NP \erdap sa stanovni{tvomjer niti mo`emo mi bez njih, niti onibez nas. Upu}eni smo jedni na druge idok god ne budemo shvatili da nam jejedina i najbolja mogu}nost zajedni~ki`ivot, dok god mislimo da smo suprot-stavljene strane ne mo`emo o~ekivatiprosperitet - obja{njava Stefanovi},smatraju}i da saradnja sa lokalnimstanovni{tvom mo`e i treba da budejo{ bolja na obostranu korist i zado-voljstvo. Problema ima, ali se oni mo-gu prevazi}i. Oni pre svega proizilazeiz ube|enja da sve ovo {to imamo napodru~ju nacionalnog parka mo`emoda koristimo kako to kome padne napamet, a u pitanju je dr`avna svojinakoja je poverena na upravljanje ovomjavnom preduze}u, ka`e sagovornikDanasa. Ilustruje to primerom da ivan podru~ja NP \erdap va`e zakonio {umama, divlja~i i lovstvu, o odr`i-vom kori{}enju ribljeg fonda, dakle nemo`ete da se~ete {umu kako vam pad-ne na pamet ili idete u lov, ve} morateda po{tujete zakonom nalo`enu pro-ceduru i pravila kojima se reguli{eoblast lovstva, ribarstva i {umarstva.Identi~ni zakoni, naravno, va`e u na-cionalnom parku i van njega.

- Ove godine }emo u funkciju odr-`ivog turizma staviti najve}i i najlep{irezervat prirode Veliki i Mali [trbac saTrajanovom tablom, prostor zbog ko-ga ~itav nacionalni park nosi ime \er-dap. Ovo }e omogu}iti Prostorni planpodru~ja posebne namene NP \erdap~ije se usvajanje o~ekuje ovog prole}au Vladi Srbije. Ure|enjem ulaznih ka-pija, pe{a~kih staza, vidikovaca, i vizi-torskog centra na Plo~ama, posetioci}e imati privilegiju da na legalan na~inbudu u srcu \erdapa. Ono {to je godi-nama bilo zabranjeno, pod velom taj-ni ~uvano od znati`eljnika mi otvara-mo nadaju}i se da }e to pomo}i razvo-ju lokalne sredine jer turistima koji do-|u u obilazak Plo~a potrebni su i sme-{taj i hrana, razonoda, suveniri... zna-~i bi}e posla za loklano stanovni{tvo -smatra Stefanovi} kome su ure|enjePlo~a, kompletno opremanje vizitor-skog centra u Donjem Milanovcu iobele`avanje podru~ja odgovaraju-}om signalizacijom najzna~ajnije ak-tivnosti tokom 2012.

Otvaranjem kapija vizitorskih cen-tara na Plo~ama i u Donjem Milanov-cu, naravno, misli se na vreme po zavr-{etku svih predvi|enih poslova, JP NP\erdap ima}e mogu}nost da turistimapru`i nezaboravan do`ivljaj \erdapa,da ih na svakom koraku informi{e obogatstvu prirode i kulture, ̀ ivom sve-tu sa kojim }e se sresti. U me|uvreme-nu razmenom zaposlenih sa sli~nimza{ti}enim podru~jima, kao {to su Ska-darsko jezero u Crnoj Gori, Kopa~kiRit i U~ka u Hrvatskoj, Donau Auen uAustriji, bi}e upore|ana znanja i isku-stva i usvojeni primeri dobre praksekoji se mogu koristiti na \erdapu. To-me u prilog ide i kurs engleskog jezikaza zaposlene u preduze}u.

“Ho}emo da se u budu}nosti bar malo pribli`imo NP „Plitvi~ka jezera“ koji godi{nje ima 970 hiljadaposetilaca. Uspostavljanjem saradnje mo`emo dosta da nau~imo o kori{}enju prirodnih resursa u funkciji turizma. S obzirom da ne postoji jezi~kabarijera, saradnja sa kolegama iz biv{ih jugoslovenskih republika je prirodna

SUBOTA - NEDELJA, 24 - 25. MART 2012. | DANAS Nacionalni park Ðerdap IIINPS 02a

V eli~anstveno je stajati na oba-li Dunava..., zapisao je davno,u vreme velikog rimskog car-

stva, Plinije Mla|i (Plin. Ep. XVI 2),rimski istori~ar. A tako je ~ini se i da-nas, kad pod kosim zracima kasnogsunca, bez obzira na godi{nje doba,Dunav posmatrate u \erdapu. Du-nav i \erdap celina su koja te{ko dabilo koga mo`e ostaviti ravnodu-{nim. Odu{evljenje bogatstvom pri-rodne raznolikosti, ali i strahopo{to-vanje pred silama Majke prirode ko-ja je tvorac, krajnje su ta~ke na skalikojima se meri ono {to \erdap izazi-va kod ljudi.

Po~etak \erdapa, preciznije Naci-onalnog parka \erdap koji je progla-{en 1974, ozna~ava Goluba~ki grad.

Kroz relativno dobro o~uvanu sred-njovekovnu tvr|avu prolazi put kojitik uz obalu Dunava vodi dalje, ka is-toku. Nije ni moglo druga~ije, kad jeput u pitanju, po{to je mo}ni Dunavovde prosekao planine ju`nih Karpa-ta i sebi pored svih drugih, pridodaoepitet najdu`e i najstarije vodene pro-bojnice u Evropi. Kraj ili po~etak, za-visi sa koje strane ulazite u najve}i na-cionalni park u Srbiji, ozna~ava jo{jedna pa`nje vredna gra|evina - Dia-na, letnja rezidencija rimskog impe-ratora Trajana. A izme|u Goluba~ketvr|ave i Diane smestio se najve}i pri-rodnja~ki i arheolo{ki muzej u priro-di Evrope. Dovoljno za avanturu i sa-svim druga~iji do`ivljaj jer ~ini se danema trenutka istorije da ovde, u \er-dapu nije bilo ~oveka koji mu se divio.

A kako i ne bi, jer tu je Dunav, naj-tajanstvenija reka Evrope. Autenti~ansvet uzbudljivih prirodnih lepota, ~u-vara tragova najstarijih civilizacija,svedok zastra{uju}ih sukoba mnogihcarstava za prevlast nad Evropom.

Herodot ga pominje u svojoj istoriji, aJason i Argonauti mo`da i danas tra-gaju}i za zlatnim runom brode njego-vim plavim talasima. Lepenski Vir,uspomena stara osam hiljada godina,kolevka Evrope. Legenda ka`e da jenaselje Lepenski Vir osnovao jedanod Nojevih sinova posle potopa. ZaLepencima ostale trapezoidne osnovegra|evina i skulpture ribolikih glavakoje pripadaju jednoj od najstarijih ci-vilizacija u Evropi. \erdapu nije odo-leo ni Trajan, a kao uspomena na nje-ga ostala je Trajanova tabla koja sve-do~i o nesvakida{njim graditetljskimpoduhvatima starih Rimljana, Traja-novom putu uklesanom u |erdapskestene (na `alost ostade pod vodama\erdapskog jezera) i Trajanovom

mostu kojim je 105. godine p.n.e. da-maski graditelj Apolodor premostioDunav. Tu je i Miro~ planina sa kojeponiru vode prema Dunavu, i kojakrije tajanstvo podzemnih ponora ipe}ina jo{ uvek neistra`enih do kraja.Miro~, planina Kraljevi}a Marka, sakoje se mo`e dodirnuti nebo.

Voze}i se \erdapskom magistra-lom, ~etvorto~ka{ima ili dvoto~ka-

{em, mo`ete da pratite kako se mo}-na vodena snaga, kod Golupca razli-vena poput mora da se rumunskastrana tek nazire, nedugo zatim ste-{njena stenama, provla~i kroz klisu-re. Rumunska i srpska obala najbli`esu u Malom Kazanu gde su se jednadrugoj pribli`ile na samo 150 meta-ra, pa vam se ~ini da drugu obalu mo-`ete dobaciti kamenom. Tu u |er-dapskim kazanima najve}a je izme-rena re~na dubina u Evropi, ka`u i vi-{e od 93 metra. I to je jedno od mestagde ostajete bez daha pri pomisli nasnagu kojom su negda{nje Panonskomore i Dunav, kada su se razmakliJu`ni Karpati, sebi prokr~ili put pre-ma Crnom moru. Onda i legenda obiblijskom potopu izgleda verovatno.

Povratak u vreme dana{nje kadaje mo}ni Dunav zauzdan branom, asnaga vode upregnuta u turbine ge-neratora struje ~eka vas kod |erdap-ske elektrane. Spustite li se tu ili naHajdu~koj vodenici, kod Tekije, Le-penskog Vira ili bilo gde drugde po-sle putovanja kroz istoriju na obaluvelike reke, razume}ete Plinija Stari-jeg i njegovu pre mnogo vekova zabe-le`enu re~enicu...

O ovom blagu - istorijskim spo-menicima i prirodi koju smo ipak sa-mo pozajmili od svojih potomaka, ane nasledili od svojih predaka, ve}dvadeset tri godine brine Javno pred-uze}e NP \erdap Donji Milanovac.Uz brigu o prirodnim i kulturnimvrednostima NP \erdap, koji je od1974. pod za{titom dr`ave, ljudi izovog preduze}a spremni su da deoovog nemerljivog blaga podele sa po-setiocima. Naravno uz po{tovanjesvih pravila koje nala`e briga o najve-}em, a po mnogima i najlep{em na-cionalnom parku u Srbiji.

Magnum est stare in Danuvii ripa

Dunav je najtajanstvenijareka Evrope, autenti~ansvet uzbudljivih prirodnihlepota, ~uvara tragovanajstarijih civilizacija,svedok zastra{uju}ih sukoba mnogih carstavaza prevlast nad Evropom

“

Na{a je ideja i `elja da mnogo vi{e nego dosad uti~emo na razvoj podru~ja i smanjenje odliva stanovni{tva: Sr|an Stefanovi}

- @elja nam je da se u budu}nostibar malo pribli`imo NP Plitvi~ka jeze-ra koji godi{nje ima 970 hiljada poseti-laca. Uspostavljanjem saradnje mo`e-mo dosta da nau~imo o kori{}enju pri-rodnih resursa u funkciji turizma. Sobzirom da ne postoji jezi~ka barijera,saradnja sa kolegama iz biv{ih jugoslo-venskih republika je prirodna. Ne mo-`emo da se po`alimo ni na saradnju uokviru Europark federacije, Karpatskei Dunavske mre`e za{ti}enih podru~ja,gde su odu{evljeni na{om spemno{}uza savladavanje novog, modernog na-~ina rada, kori{}enja savremenih me-toda - komentari{e me|unarodnu sa-radnju prvi ~ovek JP NP \erdap kojiotkriva i spremnost da se preduze}ena konkretan na~in uklju~i u borbu zasmanjenje odliva stanovni{tva. Naime,uprkos raspolo`ivim prirodnim resur-sima, isto~na Srbija i NP \erdap kaonjen deo predstavljaju nerazvijeni deoSrbije koji se suo~ava sa ozbiljnim od-livom stanovni{tva. Rezultati posled-njeg popisa pokazuju smanjenje brojastanovnika do ~ak 21 odsto koliko jezabele`eno u op{tini Majdanpek.

- Na{a je ideja i ̀ elja da mnogo vi{e

nego dosad uti~emo na razvoj podru~-ja i smanjenje odliva stanovni{tva.@elimo da jedan deo naknada kojeostvarujemo po osnovu kori{}enja za-{ti}enog podru~ja usmerimo u razvojpodru~ja kao podsticajna sredstva,prevashodno kao pomo} sto~arskojproizvodnji za uzgoj autohtonih vrsta- mangulice, bu{e, balkanske koze, au-tohtonih vrsta ovaca koriste}i kao po-zitivan primer projekat PP Kopa~ki Ritkoji je vratio podolsko gove~e na pro-stor Baranje. Pomo} }e bit namenjenai onima koji se opredele za organskuproizvodnju hrane, zatim za preraduribe, lekovitog bilja, o~uvanje tradici-onalnih zanata, nematerijane ba{tine,ruralni turizam, a re{ili su da ostanuna podru~ju NP \erdap - izri~it je Sr-|an Stefanovi}.

Ovi planovi treba da pomognu po-ve}anju zaposlenosti u loklanoj zajed-nici, zaustavljanju depopulacije pod-ru~ja podizanjem njegove atraktivno-sti posredstvom razvoja turizma, po-tvr|uju}i opredeljenje ljudi iz JP NP\erdap da prakti~nim primerima i ak-cijama doka`u da je ̀ ivot u NP \erdapprivilegija.

Nacionalni park ÐerdapV

NPS 02aNacionalni park ÐerdapIV SUBOTA - NEDELJA, 24 - 25. MART 2012. | DANAS

P odru~je NP \erdap prvi put pro-gla{eno je za nacionalni park1974, kada je Skup{tina SR Srbije

na sednici Ve}a udru`enog rada, 14. ju-na usvojila Zakon o Nacionalnom parku\erdap. NP \erdap poveren je na upra-vljanje JP NP \erdap Donji Milanovac.Po~etak rada preduze}a datira iz 1989,kad se zvalo Preduze}e za za{titu i razvojNP \erdap, osnovano da obavlja poslo-ve za{tite kulturnih dobara, prirodnih idrugih znamenitosti na podru~ju NP\erdap. Zakonom o nacionalnim parko-vima (1993) Preduze}e za za{titu i raz-voj postaje JP NP \erdap - obja{njavapomo}nica direktora za zajedni~ke po-slove Nevenka Jevri}.

- Ovo preduze}e posve}eno je u pot-punosti efikasnom i kvalitetnom ispu-njenju ciljeva i obaveza koje proizilaze izZakona o za{titi prirode i drugih propi-sa i op{tih akata o za{titi prirode i pri-rodnih i kulturnih dobara. Ativnosti naza{titi i unapre|enju ukupnih vrednostiparka obavljaju se u skladu sa standra-dima i principima odr`ivog razvoja, savisokim stepenom kvaliteta, uz stalnaunapre|ivanja i omogu}uju ispunjenjesvih zahteva i potreba korisnika i zapo-slenih - dodaje sagovornica Danasa.

- Vizija nam je da budemo stabilno irazvojno preduze}e koje reaguje na zah-teve korisnika i njihove potrebe za uslu-gama koje pru`amo. Tako|e, da konti-nuirano opravdavamo i podi`emo ugledi autoritet najvi{e kvalitetom usluga, ka-ko bi se o~uvala i negovala priroda, pri-rodne i kulturne vrednosti, ja~ala tr`i{napozicija i istovremeno {titili interesi {iredru{tvene zajednice - isti~e ona ubraja-ju}i u vizije preduze}a da se u uslugamaprepoznaje i potvr|uje ulo`eno znanje,energija i kreativnost.

U razgovoru sa Nevenkom Jevri}, ko-ja je ina~e bezmalo od osnivanja u ovompreduze}u, saznajemo da je njegovaosnovna delatnost za{tita, o~uvanje iunapre|enje prirodnih i radom stvore-nih vrednosti podru~ja parka i da kaooblik specifi~ne delatnosti ne predstavljakonkurenciju u poslovnom okru`enju.Delatnosti iz oblasti {umarstva, lovstva,ribarstva kao sporedne delatnosti ovogpreduze}a su u funkciji osnovne delat-nosti, odnosno, kao mera za{tite i una-pre|enja biodiverziteta.

Pomo}nik direktora za za{titu i raz-voj, Ninoslav Jovanovi}, obja{njava da uokviru {umarstva preduze}e obavlja po-slove za{tite, o~uvanja i unapre|enjaprostora i potencijala radi trajnog obez-be|ivanja {to racionalnijeg kori{}enjanjegovih ukupnih vrednosti, a time i `i-votne sredine u celini.

- Jedna od mera je proizvodnja drvnemase koja je u funkciji o~uvanja, za{titei odr`ivog kori{}enja. NP \erdap ostva-ruje prihod prodajom drvnih sortime-nata na panju uz nadzor stru~nih licaNP \erdap, kao i prodajom gotovih drv-nih sortimenata anga`ovanjem predu-ze}a i radnji registrovanih za te poslove -ka`e Jovanovi}, dodaju}i da se prihodostvaruje i od naplate naknada za pri-vredni i rekreativni ribolov, kao i od na-plata ~lanarina lova~kim udru`enjima,od komercijalnog lova za doma}e i stra-ne kupce, a da je iznos naknada ostao napro{logodi{njem nivou.

Iako sve deluje lako, u praksi briga ovi{e od 63 hiljada hektara {ume, vode,biljnog i `ivotinjskog sveta te kulturno-istorijskim spomenicima nije ni malojednostavna. Treba to na pravi na~inplanirati i uskla|ivati sa ̀ ivotom. Zato je

izrada Plana upravljanja za period 2011-2020 za zaposlene u JP NP \erdap bioozbiljan i va`an zadatak jer je ovaj doku-ment va`an alat za obavljanje svih zako-nom predvi|enih funkcija upravlja~aza{ti}enog podru~ja. Klju~na odrednicadesetogodi{njeg Plana upravljanja, ob-ja{njavaju nam ljudi iz menad`mentapreduze}a, jeste nastavak o~uvanja za-{ti}enog podru~ja posredstvom seta in-strumenata kojima se obezbe|uje po{to-vanje pravila unutra{njeg reda odnosnoutvr|enih re`ima za{tite. Paralelna i ne

manja zna~ajna namera ovog planskogdokumenta je da se stvore uslovi za rea-lizaciju projekta koji poma`u ekolo{kefunkcije za{ti}enog podru~ja i ja~anjeatributa njegove biolo{ke raznovrsnosti,o~uvanje geonasle|a, lepote i raznoliko-sti predela i posebno o~uvanje `ivotnesredine uz naglasak na merama i rado-vima kroz koje treba re{iti najzna~ajnijeekolo{ke probleme i sanirati posledicetih problema. Odrednica da je NP \er-dap najve}i prirodnja~ki i arheolo{kimuzej u prirodi Evrope umnogome uti-~e na aktivnosti unutar parka.

- Na osnovu propisa iz oblasti za{titeprirode, kao i me|unarodnih konvenci-ja i programa, prirodne vrednosti NP\erdap stekle su za{titni status. \erdapje me|unarodno zna~ajno podru~je zaptice (Important Bird Areas) ustanovlje-no po programu Birdlife International

pod imenom \erdap, koje obuhvataprostor nacionalnog parka sa 170 zabe-le`enih i oko 200 pretpostavljenih vrstaptica. \erdap je i me|unarodno zna~aj-no biljno podru~je (Important Plan Are-as) na osnovu programa Plantlife Inter-national, kao i odabrano podru~je zadnevne leptire (Primee Butterfly Areas),zatim Emerald podru~je identifikovanopod imenom NP \erdap kao deo mre`epodru~ja zna~ajnih sa stanovi{ta prime-ne Konvencije o o~uvanju evropske divljeflore i faune i prirodnih stani{ta u Srbiji.IBA i Emerald podru~ja predstavljajuokosnicu evropske ekolo{ke mre`e NA-TURA 2000 u kojoj se primenjuju klju~-na akta EU u oblasti za{tite prirode - na-braja Jovanovi}, dodaju}i da zasad NP\erdap predstavlja jedino podru~je pri-mene Okvirne konvencije o za{titi i odr-`ivom razvoju Karpata u Srbiji, da je\erdap jedno od osam podru~ja u Srbi-ji koja su planirana za ustanovljavanjerezervata biosfere po programu UNE-

SCO ^ovek i biosfera, i da se ovaj nacio-nalni park nalazi na preliminarnoj listidobara koje je Srbija predlo`ila za upis uUNESCO listu dobara svetske ba{tine naosnovu Konvencije o za{titi svetske kul-turne i prirodne ba{tine.

Dovoljno razloga za ponos, ali i mno-go vi{e obaveza da se prirodna i kultur-na ba{tina na adekvatan na~in za{titi,o~uva i unapredi za sada{njost, ali i bu-du}nost. Zato se posebno vodilo ra~unakod odre|ivanja dugoro~nih ciljeva za-{tite, o~uvanja i unapre|enja, ka`e Ne-venka Jevri}.

- Kako bi odgovorili zahtevima kojedr`ava stavlja pred nas kao upravlja~aza{ti}enim podru~jem, ali i kako bi od-govorili onoj ljudskoj obavezi o~uvanjaprirode za generacije koje }e do}i poslenas, potrudi}emo se da do 2020. izvr{i-mo reorganizaciju JP NP \erdap uvo|e-njem nove sistematizacije uz konstant-nu edukaciju svih zaposlenih, a imamoi razvijen plan upravljanja posetiocima isavremeno opremljenu ~uvarsku slu`bui uspostavljen savremen sistem za{titeod {umskih po`ara. NP \erdap }e do2020. realizovati plan reintrodukcije be-loglavog supa i |erdapske lale, imati efi-kasni monitoring Pore~ke reke i realizo-van projekat pobolj{anja genetske struk-

ture divokozje divlja~i na Velikom i Ma-lom [trpcu. U navedenom periodu NP\erdap }e izgraditi savremene centre zaposetioce u Donjem Milanovcu, Tekiji iDobri, kao i kontrolno-informativnepunktove na primarnim i sekundarnimulazima. Cilj nam je da do 2020. raspo-la`emo sistemom za komunikaciju,imamo u~estvovanje javnosti i edukaci-ju stanovni{tva i da realizujemo strate-giju razvoja turizma, ekoturizma, raspo-la`emo organizovanim i ure|enim turi-sti~kim i rekreativnim prostorima, uzuklju~ivanje lokalnog stanovni{tva u na-{e aktivnosti - nabraja Jevri}eva.

Kona~nu re~ o Planu upravljanja - uJP NP \erdap o~ekuju da }e ona biti po-zitivna i brza - da}e nadle`ni i onda }ekrenuti i realizacija postavljenih zadata-ka i ciljeva. Radi}e to 74 zaposlenih, gdetre}inu ~ini visokoobrazovani kadar.Ra~una se da }e u skorije vreme bitiomogu}eno i novo zapo{ljavanje, premasistematizaciji ima 119 radnih mesta uovom preduze}u, {to }e doprineti jo{kvalitetnijem obavljanju poslova i onomosnovnom cilju - o~uvanje, za{tita i una-pre|enje prirodnih vrednosti i retkosti ikutlurno-istorijskig nasle|a i njihovonamensko kori{}enje na principimaodr`ivog razvoja.

Kao najve}i nacionalni park uEvropi, sa povr{inom koja je jed-naka zbiru povr{ina nacionalnih

parkova Fru{ka gora, Kopaonik i Tarasabrana sa povr{inom specijalnog rezer-vata prirode Uvac, \erdap vrvi od svojihspecifi~nosti. Pre svega, neophodno je to-liku povr{inu ovog za{ti}enog podru~jasa~uvati, odbraniti i prezentovati na naj-bolji mogu}i na~in. U tome u~estvuju svizaposleni, dok se slu`ba ~uvara za{ti}e-nog podru~ja stara da se o~uva unutra-{nji red, u skladu sa propisima koji treti-raju za{titu prirode, za{titu i odr`ivo ko-ri{}enje ribljeg fonda, {uma, divlja~i, ali ispre~i nedozvoljena divlja gradnja,uskladi kretanje posetilaca i drugo. Jed-na od nezahvalnih uloga je i sankcionisa-nje prekr{ilaca, odnosno podno{enje pri-java - ka`e rukovodilac Slu`be nadzoraJP NP \erdap Nenad Radakovi}, ilustru-ju}i to podatkom da je tokom pro{le go-dine podneto desetine prijava za nezako-nit ribolov, bespravnu gradnju, nepo{to-

vanje pravila unutra{njeg reda. Tokom2011. sru{eno je devet bespravno podig-nutih objekata u prvom stepenu za{tite itokom redovnih kontrola zaplenjena ne-dozvoljena sredstva za ribolov.

- „Univerzalna slu`ba“, pored nave-denih poslova nadzora, zadu`ena je dareaguje i u situacijama u slu~aju nastan-ka {umskih po`ara, odnosno po`ara uprirodi. Ne treba zaboraviti da je vi{e odsedam hiljada hektara povr{ina privat-nih {uma, da su naj~e{}e paljevine i uprivatnim livadama, da se radi o stara~-kim doma}instvima, koji na taj na~inpoku{avaju da „otparlo`e“ svoje livade,a da se stihija kasnije pro{iri i otme nji-hovoj kontroli - govori Radakovi}, prise-}aju}i se da je pro{le godine prvi po`arevidentiran 25. marta, a poslednji 3. de-cembra. Od marta do decembra zapo-sleni u JP NP \erdap gasili su ravno 27po`ara kako u dr`avnim, tako i u privat-nim {umama u ovom za{ti}enom pod-ru~ju. Zahvaljuju}i pravovremenim re-akcijama zaposlenih u JP NP \erdap ko-ji su i danju i no}u gasili vatru, pro{logo-di{njim po`arima nisu bile obuhva}enevelike povr{ine, mada se {tete, direktnei indirektne, nikako ne mogu smatratimalim.

Iako srazmerno imaju najmanji broj~uvara po povr{ini, upravo preko kori-{}enja najsavremenije opreme i ure|ajauz konstantnu edukaciju, ovaj nedosta-tak u JP NP \erdap se efikasno prevazi-lazi. Uz upotrebu adekvatnih plovila, te-renskih vozila, mopeda, digitalnih ka-mera, dvogleda za osmatranje u svimuslovima vidljivosti, GPS-ure|aja, per-manentno se radi na daljem osavreme-njavanju. Ove godine, kako saznajemo,u planu je postavljanje tzv. Inteligentnogprotivpo`arnog sistema, koji }e se reali-zovati upravo preko IPA projekta u ko-me su u~estvovali zaposleni u JP NP\erdap. Na ovaj na~in bi}e omogu}ena imaksimalna za{tita i prevencija od po-`ara, ka`e Radakovi}.

N acionalni park \erdap aktivnije ~lan Dunavske mre`e za{ti-}enih podru~ja, ~iji su glavni

zadaci saradnja, koordinacija, konsul-tacije i ja~anje veza me|u za{ti}enimpodru~jima na Dunavu. Dunavskamre`a osnovana je sa ciljem pobolj{a-nja za{tite prirode, pobolj{anja upra-vljanja, razmene i promocije stru~nihiskustava u upravljanju za{ti}enimpodru~jem, unapre|ivanja znanja ostatusu, ekonomskim i socijalnim uti-cajima u upravljanju za{ti}enim pod-ru~jima na Dunavu, akcije prevencije,redukcije i kontrole zaga|enja u slivuDunava, razvoja svesti o me|unarod-nom zna~aju reke Dunav i promocijeodr`ivog razvoja. Partnerstvo u Du-navskoj mre`i omogu}ilo nam je u~e-{}e u izradi Akcionog plana za orla be-lorepana, koji je podr`ao Savet Evrope.

NP \erdap ~lan je porodice evrop-skih parkova u okviru Europark federa-cije. To omogu}ava stalno stru~no usa-vr{avanje zaposlenih, u~estvovanje uradionicama, seminarima, u Juniorrend`er programu, razmenu znanja iinformacija, pra}enje evropskih tren-dova u za{titi prirode i ̀ ivotne sredine.Zahvaljuju}i ~lanstvu u Europark fede-raciji, rend`er JP NP \erdap i dvoje de-ce koja `ive na podru~ju parka, u~e-stvovali su pro{le godine u radu Kam-pa mladih rend`era. Tema tog kampabila je Mladi rend`eri i priroda, savr{e-na i zdrava kombinacija. U~esnici suimali priliku da upoznaju prirodne ikulturne vrednosti holandskih nacio-nalnih parkova, s obzirom da je Holan-

dija bila doma}in kampa. Ove godinedoma}in }e biti NP Triglav u Sloveniji.

Posebno smo ponosni na to {to je JPNP \erdap Donji Milanovac, od 28. ju-na do 1. jula 2011, bo doma}in 7. sa-stanka Europark ~arter mre`e. Temaskupa koji se odvijao na \erdapu bio jeodr`ivi turizam u za{ti}enim podru~ji-ma - Izgradnja mostova i potraga za re-{enjima. Ova mre`a obuhvata 78 za{ti-}enih podru~ja, a umre`avanje, razme-na znanja i iskustava glavni su ciljeviosnivanja ^artera. Re~ je o prvoj kon-ferenciji Europark federacije ne samo uSrbiji ve} i u jugoisto~noj Evropi. Sku-pu je prisustvovalo oko 200 u~esnika izzemalja ~lanica Europark federacije.

NP \erdap jedan je od ~lanova Kar-patske mre`e za{ti}enih podru~ja, koju~ine za{ti}ena podru~ja iz ^e{ke, Slo-va~ke, Ma|arske, Poljske, Ukrajine i

Rumunije, a zahvaljuju}i NP \erdap iSrbija je deo porodice karpatskih par-kova. Cilj osnivanja ove mre`e jeste za-{tita i odr`ivo kori{}enje Karpata.

Posebnu saradnju imamo sa ru-munskim Parkom prirode Portile de Fi-er u cilju integralne za{tite i promovisa-nja prirodnih vrednosti i retkosti na obestrane Dunava. Aktivno saradjujemo isa za{ti}enim podru~jima u regionu,NP Skadarsko jezero, Parkom prirodeKopa~ki Rit, NP Donau Auen. Sa ovimza{ti}enim podru~jima imamo potpisa-ne sporazume o saradnji koji namomogu}avaju razmenu znanja i isku-stava, razmenu informacija i stru~nja-ka, oranizaciju studijskih putovanja,kao i realizaciju zajedni~kih projekata.

Pomo}nici direktora Javnog preduze}a Nacionalni park „\erdap“ Nevenka Jevri} i Ninoslav Jovanovi}o upravljanju ovim podru~jem

Najve}i evropski prirodnja~ki i arheolo{ki muzej u prirodi

U dva sektoraU JP NP \erdap zaposleno je 74 radnika koji rade u dva sektora - sektor zajedni~kih poslova i sek-tor za{tite i razvoja. Kadrovski je preduze}e, u pogledu broja radnih mesta, prema Pravilniku o si-stematizaciji ve}im delom popunjeno - od 119 izvr{ilaca popunjena su 74 radna mesta, pri ~emuje 25 zaposlenih ima visoku, a 42 srednju stru~nu spremu, i sedam je nekvalifikovanih radnika.Kad je u pitanju zastupljenost ̀ ena, ne`niji pol ~ini ~etvrtinu zaposlenih, a u menad`mentu pred-uze}a zastupljene su sa 40 odsto.

NP „\erdap“ }e do 2020. realizovati plan reintrodukcijebeloglavog supa i |erdapske lale, imati efikasni monitoring Pore~ke reke i realizovan projekat pobolj{anjagenetske strukture divokozje divlja~i na Velikom i Malom [trpcu. U navedenom periodu NP „\erdap“ }e izgraditi savremene centre za posetioce u Donjem Milanovcu, Tekiji i Dobri, kao i kontrolno-informativnepunktove na primarnim i sekundarnim ulazima

“

JP NP „\erdap“ u potpunosti je posve}eno efikasnom i kvalitetnom ispunje-nju ciljeva i obaveza koje proizilaze iz Zakona o za{titi prirode i drugih propisa

i op{tih akata o za{titi prirode i prirodnih i kulturnih dobara: Nevenka Jevri}

JP NP „\erdap“ nalazi se na preliminarnoj listi dobara koje je Srbija predlo`ilaza upis u UNESCO listu dobara svetske ba{tine: Ninoslav Jovanovi}

Postavljanjem „inteligentnog protivpo`arnog sistema“ bi}e od ove godine, omogu}ena i maksimalna za{tita i prevencija od po`ara

Marija Milenkovi} Srbulovi}, rukovoditeljka Slu`be za{tite i razvoja JP NP „\erdap“ o me|unarodnoj saradnji

Izgradnja mostova ipotraga za re{enjima

Crvene liste biljnog i `ivotinjskog svetaKao deo Karpatske mre`e za{ti}enih podru~ja, NP \erdap naredna 34 meseca realizo-va}e projekat Bioregio Carpathians - Integrated management of biological and landsca-pe diversity for sustainable regional development and ecological connectivity in the Car-pathians, ~ija je vrednost 200 hiljada evra. Ugovor o realizaciji projekta potpisan je u fe-bruaru, JP NP \erdap je partner, a vode}i partner u projektu je R.N-P. Romsilva-Admini-stratia National Piatra Caraiului RA iz Rumunije. Projekat se realizuje u okviru programapredpristupnih fondova EU, programa jugoisto~na Evropa koji finansira EU. Tokom tra-janja projekta bi}e ustanovljen zajedni~ki model pra}enja stanja i za{tite Karpata, jednogod najve}ih biodiverziteta u Evropi, a kao rezultat zajedni~kog rada osam evropskih ze-malja bi}e dobijena baza podataka odnosno crvene liste biljnog i `ivotinjskog sveta, li-sta invazivnih vrsta, lista stani{ta. Pored razmene znanja, iskustva i primera dobre prak-se sa za{ti}enim podru~jima u EU, JP NP \erdap }e kroz realizaciju ovog zna~ajnog me-|unarodnog projekta dobiti i odre|enu savremenu opremu koju }e koristiti u svako-dnevnim aktivnostima na za{titi prirode - ka`e Milica Adamovi} iz projektnog tima.

^uvari prirode Nacionalnog parka „\erdap“

Zahvaljuju}i pravovremenim reakcijamazaposlenih u JP NP „\erdap“ koji su i danju i no}u gasili vatru, pro{logodi{njim po`arima nisu bile obuhva}ene velike povr{ine, mada se {tete, direktne i indirektne, nikako ne mogu smatrati malim

“

SUBOTA - NEDELJA, 24 - 25. MART 2012. | DANASNacionalni park ÐerdapVINPS 02a

Od praistorijedo danasP odru~je \erdapa bilo je vrlo bogato ribom od praistorije do danas. Naj-

poznatije neolitsko ribarsko naselje je Lepenski Vir kod sela Boljetin.To naselje je u kontinuitetu, zahvaljuju}i bogatstvu ribljeg fonda, na

istoj lokaciji bitisalo vi{e od jednog milenijuma. Iz najstarijeg perioda datira-ju skulpture posve}ene bo`anstvima u liku ribe. Treba tako|e naglasiti da su`itelji Lepenskog vira poznavali vreme seobe jeseterskih vrsta riba koje su tudolazile na mre{}enje i na osnovu toga organizovali ̀ ivotni ciklus ~itavog na-selja. Od praistorije do danas promenilo se dosta toga, od alata za ulov ribedo same tehnike, ali ostalo je i dalje da je \erdap mesto na kome se dolazi podobar ulov - ka`e Goran @iki}, rukovodilac Slu`be za ribarstvo JP NP \erdapkoje je korisnik ribarskog podru~ja \erdap. Ovo ribarsko podru~je obuhva-ta ribolovne vode reke Dunav i to desne obale do dr`avne granice sa Rumu-nijom, sa rekama, potocima, njihovim u{}ima i njihovim povremenim plav-nim povr{inama, re~nim rukavcima i drugim vodama u kojima ̀ ive ribe, a ugranicama nacionalnog parka. Najve}i deo predstavlja akumulaciju hidroe-lektrane \edrap I koja je nastala 1971. u du`ini od oko 100 kilometara, po-vr{ine oko 5.500 hektara od Goluba~kog Grada do ostrva Golul.

Dugo godina ~itav ovajkraj `iveo je od ribolova.Po~etkom 20. veka poredrazvijene prerade ribe, pro-izvodio se i nadaleko ~uve-ni kavijar. I sada armija re-kreativnih ribolovaca kaohodo~asnici dolazi na \er-dap sa prvim znacima le-pog vremena u lov na smu-|a, tu su tokom celog leta uribolovu na soma i belu ri-bu, pa do poznih mrazevau ribolovu na {tuku i kapi-talnog {arana.

- To veliko vodeno pro-stranstvo uto~i{te je mnogobrojnih vrsta riba. U vodama, na prostoru parka`ivi oko 60 vrsta riba. Pored strogo za{ti}enih vrsta (veliki i mali vretenar, li-njak, zlatni kara{, ~ikov), tu se mogu na}i i poznate autohtone vrsta riba me-|u kojima su som, smu|, {aran, deverika, bucov, mrena, {tuka, grge~, klen,poto~na mrena, ali i introdukovane vrste riba koje su tu na{le pogodno stani-{te za dalji ̀ ivot i razmno`avanje kao {to su sivi i beli tolstolobik, amur, babu-{ka, ameri~ki somi}, amurski ~ebo~ok i amurski spava~ - ka` @iki} koji doda-je i podatak da je u poslednjih nekoliko godina vi{e privrednih ribara uloviloprimerke soma te`eg od 100 kilograma, a ma{tu raspaljuju ribarske pri~e daje ne tako davno ulovljen som od oko pola tone du`i od pet metara.

Pregra|ivanje Dunava izazvalo je veliko variranje vodostaja, veliki usporvode i promene u reljefu samog dna. Jedan od najva`nijih negativnih efeka-ta izgradnje brane hidroelektrene \erdap I jeste prekid migracionih putevaanadromnih jesetrovki - morune, dunavske jesetre, pastruge i sima - koje susvake prole}i i jeseni odlazile u uzvodne sekcije Dunava radi mresta, a nekipodaci govore da su stizali ~ak do Austrije i Ma|arske. Tako|e je u podru~juakumulacije i uzvodno od nje znatno smanjena vodena povr{ina pogodna zamrest jesetarskih vrsta riba, uklju~uju}i i rezidentnu ke~igu, dok variranjevode hidroakumulacije usled potreba proizvodnje elektri~ne energije negativ-no uti~e na mrest i rano razvi}e ve}ine vrsta riba ekosistema Dunava, poka-zuju istra`ivanja beogradskog Biolo{kog fakulteta.

Milenijumima se u vodamaDunava ogledaju {umskaprostranstva - zelena plu}a

\erdapa. Du ̀oko sto kilometara desneobale Dunava, od Goluba~kog Gradado Diane Karata{ NP \erdap obuhvatauzani i {umoviti brdsko-planinski po-jas {irine dva do osam kilometara kojiide od 50 do 800 metara visine. U \er-dapu se nalazi vi{e od 50 tipova {um-skih zajednica od kojih su 35 reliktne,koje ulaze u {est razvojnih vegetacijskihserija, {to je jedinstven slu~aj u Evropi.Budu}i da su {umski eko sistemi najva-`niji resursi u NP \erdap, njima se ka-ko saznajemo u Slu`bi za gazdovanje{umama, posve}uje du`na pa`nja.

- \erdapska klisura predstavlja tipi~-ni refugijum tercijarne flore i reliktnevegetacije, zahvaljuju}i specifi~nostimareljefa, geolo{ke podloge, zemlji{ta idrugih faktora. [ume i {umske zajedni-ce NP \erdapobuhvataju 45.244 hekta-ra od ukupno 63.608 hektara na kolikose prostire ovaj park. Tu je zabele`enooko 900 vrsta vaskularne flore, od ~egavi{e od 40 vrsta drve}a me|u kojima iveliki broj retkih, ugro`enih, reliktnih iendemi~nih vrsta - ka`e rukovodilacSlu`bi za gazdovanje {umama, EsadZorni}, nabrajaju}i pri tom me~iju le-sku, orah, koprivi}, maklen, grabi}, me-dunac, ruj, tisu kao reliktne vrste \erda-pa. Me|u endemi~nim vrstama su jor-govan, pan~i}ev maklen, gorski javor,beli jasen, planinski brest, divlja tre{nja,divlja kru{ka, divlja jabuka, brekinja, ja-rebika, zova, dren... Jedan od koraka uo~uvanju eko sistema NP \erdap je iformiranje rasadnika u kome bi se presvega proizvodile sadnice hrasta, me~i-je leske, oraha, brekinje, jarebike, tise,srebrnolisne lipe, crnog jasena, sladuna,divlje tre{nje, maklena, ruja.

- S obzirom da JP NP \erdap nemau svom vlasni{tvu rasadnik, krajempro{le godine potpisan je ugovor sa In-stitutom za {umarstvo iz Beograda orealizaciji projekta semenskih objeka-ta i projektovanja rasadnika u NP \er-dap koji }e biti realizovan tokom ovegodine. Projekat je osmi{ljen na taj na-~in da se u okviru njega defini{u i iz-dvoje semenski objekti i da se izvr{iprojektovanje rasadnika. Projekat }ebiti podeljen u dve nezavisne celine:projektovanje rasadnika i izdvajanjesemenskih sastojina - ka`e Zorni}.

Dodatno obja{njenje je da }e se-menske sastojine biti izdvajane imaju-}i u vidu zna~aj i potencijal {uma u NP\erdap i vode}i ra~una o njihovoj sta-bilnosti. Jedan od ciljeva je njihovousmereno kori{}enje kao izvora repro-duktivnih organa za potrebe privred-nog {umarstva, odnosno NP \erdap.Svaka faza ovog projekta bi}e u sagla-snosti sa Zakonom o {umama, Zako-nom o za{titi prirode i Zakonom o{umskom reproduktivnom materijalu.

- Postoje brojni razlozi za{to je po-treba za za{titom geneti~kih resursadrve}a tako zna~ajna i za{to tako brzopostaje toliko kriti~na. Svaka akcija ko-ja redukuje {ume ili uni{tava deo {um-

skih populacija, mo`e dovesti do ne`e-ljenih i opasnih posledica. Postojemnogi destruktivni ~inioci, na primer,insekti, bolesti, se~e ogrevnog drveta,ra{~i{}avanja parcela za poljoprivredu,{irenje gradova, po`ari, oluje i drugeprirodne katastrofe, koji se na`alost ~e-sto javljaju integralno. Rasadnik morau potpunosti da obezbedi zadovolje-njenje svih potreba za sadnim materi-jalom NP \erdap. Njegovim osniva-njem omogu}i}e se proizvodnja sadni-ca od semena koje vodi poreklo iz se-menskih objekata u NP \erdap, {to }edovesti do o~uvanja genofonda vrsta ipopulacija u okviru parka, a ujedno }e

se onemogu}iti uno{enje alohtonih vr-sta. Tako|e, stres nakon presadnje sad-nica iz rasadnika na teren koji }e se po-{umljavati bi}e sveden na najmanjumogu}u meru usled smanjenih putnihdistanci i malih stani{nih razlika na re-laciji rasadnik-teren - obja{njavaju po-trebu formiranja rasadnika u NP \er-dap {umarski in`enjeri Dragan Kragulji Milanko Maksimovi}, rukovodiocirevira Donji Milanovac i Tekija.

Pred stru~njacima JP NP \erdapnalazi se realizacija jo{ jednog nau~noistra`iva~kog projekta - Drvenaste vr-ste NP \erdap koji je zami{ljen kaoprogram istra`ivanja drvenastih vrstana teritoriji ovog parka. Taj }e projekatsadr`ati osnovne podatke o NP \er-dap, sa posebnim osvrtom na stepeneza{tite, geolo{ko-pedolo{ka i klimat-ska obele`ja, opis uslova stani{ta, opisreliktnih i endemi~nih biljnih vrsta.

- Realizacijom projekta Drvenastevrste NP \erdap bi}e utvr|eno detalj-no stanje {umskih zajednica, njihovsintaksomatski status - klasa, red, sve-

za, podsveza, zatim opis reliktnih i en-demi~nih biljnih vrsta - taksonomskistatus, rasprostranje, ekolo{ke karak-teristike, kao i postoje}e opasnosti iproblemi za{tite {uma. O~ekivani re-zultati su i doprinos inicijativi za svr-stavanje NP \erdap pod visoko po-kroviteljstvo UNESKO u kategoriji Re-zervata biosvere, izdavanje ilustrovanestru~ne monografije na srpskom i en-gleskom jeziku, popularizacija NP\erdap u medijima, kori{}enje rezul-tata pri izradi propagandnog materija-la, kori{}enje rezultata projekta za iz-radu programa edukacije i razvoja tu-rizma - obja{njava Zorni}.

U Slu`bi za gazdovanje {umama JPNP \erdap isti~u da najve}i nacional-ni park u Srbiji predstavlja mestoogromnog prirodnog bogatstva i veli-kog broja specifi~nih i retkih {umskihzajednica i vrsta i da je jako va`na bio-diverzitetska ta~ka Srbije.

- S obzirom da NP \erdap predsta-vlja podru~je izra`enog i karakteristi~-nog diverziteta sa nizom reliktnih, en-demi~nih, ugro`enih i retkih biljnihzajednica, mora se u pravcu njegoveplanske za{tite i o~uvanja biodiverzi-teta sagledati i utvrditi realno stanje ~i-me bi se konkretno predstavile njenevrednosti i zna~aj. Streme}i tom ciljuu svom svakodnevnom radu koristi-mo savremene pristupe i metode kakobi realno sagledali stanje. Zato smopredvideli da ove godine u radu kori-stimo kompjuterizovane pre~nice. Re~je o oja~anim, fleksibilnim pre~nicamasposobnim za programiranje, sa mno-go razli~itih konfiguracija za sve potre-be terenskog kompjutera - ka`u u Slu-`bi za gazdovanje {umama.

Od praistorije do danas promenilo se dosta toga, od alata za ulov ribe do same tehnike, ali ostalo je i dalje da je \erdap mesto na kome se dolazi po dobar ulov

“

Najve}i nacionalni park u Srbiji predstavlja mestoogromnog prirodnog bogatstva i velikog broja specifi~nih i retkih {umskih zajednica i vrstai jako je va`na biodiverzitetska ta~ka Srbije

“

\erdapska klisura predstavlja tipi~ni refugijum tercijarne flore i reliktne vegetacije, zahvaljuju}i specifi~nostima reljefa, geolo{ke podloge, zemlji{ta i drugih faktora: Esad Zorni}

Zelena plu}a\erdapa

Kao {to `ivi svet prirode ne po-znaje iscrtane granice, a nega-tivni uticaji bez obzira gde na

isti na~in ugro`avaju planetu, tako je zauspe{nu za{titu i o~uvanje prirode onaneophodna. Znaju}i to u JP NP \erdapu poslednje tri godine intenzivirali susaradnju sa fah kolegama u zemlji iinostranstvu, razmenjuju}i iskustava iznanja u oblasti za{tite prirode i prime-ne savremenih me|unarodnih princi-pa i standarda u strategiji za{tite priro-de Srbije. Dunavska mre`a za{ti}enihpodru~ja i nacionalni parkovi Crne Go-re primeri su koji potvr|uju da za{titaprirode govori univerzalni jezik.

U cilju podsticanja saradnje na po-lju za{tite prirode i budu}eg razvoja, umaju pro{le godine potpisan je Spora-

zum o saradnji NP Skadarsko jezero saNP \erdap, koji je prvu prakti~nu rea-lizaciju imao ve} u septembru 2011,posetom nadzornika NP \erdap Naci-onalnom parku Skadarsko jezero, ka-da su nadzornici razmenili iskustva napolju za{tite prirodnih resursa i istakliprobleme sa kojima se suo~avaju to-kom rada na terenu.

- Sporazumom }e se unaprijeditirazmjena iskustava u upravljanjuovim za{ti}enim podru~jima, kao i sa-radnja na polju za{tite tradicionalnih ikulturno-istorijskih vrijednosti. Mo-gu}i vidovi saradnje se u budu}nostimogu ostvariti na polju razvoja odr`i-

vog turizma u za{ti}enim podru~jima,organizovanja radionica, seminara,edukacije zaposlenih, podizanja nivoaekolo{ke svijesti na lokalnom i regio-nalnom nivou, kao i razvoja i imple-mentacije zajedni~kih projekata - ka-`e direktor nacionalnih parkova CrneGore Zoran Mrdak, nagla{avaju}i da}e se ove godine saradnja nastavitikroz razmenu iskustava na polju pro-mocije, edukacije i marketinga.

DANUBEPARKS - Danube RiverNetwork of Protected Areas - Dunav-ska mre`a za{ti}enih podru~ja ovaplo-}uje sintagmu - Dunav reka saradnje.Iz Dunavske mre`e proiza{la je platfor-

ma za transnacionalnu saradnju nacio-nalnih parkova, rezervata biosfere iparkova prirode du` Dunava na poljuupravljanja stani{tima, restauraciji re-ke, za{titi dunavskih zna~ajnih vrstakao npr. dunavske jesetarske vrste kaoi turizma u prirodi. Zahvaljuju}i ~lan-stvu u Dunavskoj mre`i uspostavljena

je i bli`a saradnja izme|u NP \erdap iaustrijskog Donau-Auen nacionalnogparka, koji se nalazi izme|u Be~a i Bra-tislave, koja uklju~uje transfer znanja,studijske posete, programe monitorin-ga i razvoj zajedni~kih projekata.

- Cenim entuzijazam kolega iz NP\erdap i njihov rad u cilju za{tite. Od sa-mog po~etka na{e saradnje, oni igrajuaktivnu ulogu u aktivnostima brojnihprojekata i zna~ajno doprinose ja~anjuuloge Dunavskih parkova. Definitivno,inputi na{ih kolega sa \erdapa doprine-li su {irenju na{eg horizonta upravljanjaza{ti}enih podru~ja - prokomentarisaoje dosada{nju saradnju biolog u NP Do-

nau-Auen i menad`er projekta Danu-beparks, Georg Frank, istu~u}i da ̀ ivo-tinje i biljke ne poznaju dr`avne grani-ce, kao i da su pograni~ne aktivnosti bit-ne, a naro~ito na Dunavu kao „najme-|unarodnije“ reke na svetu.

- NP \erdap bi mogao delovati kaoregionalni model pograni~ne saradnje,ali tako|e i za povezivanje Dunava sakarpatskim bioregionom - naglasio jeGeorg Frank govore}i o svojim o~eki-vanjima vezanim za budu}e korake sa-radnje, izraziv{i verovanje da }e sarad-nja i aktivnosti doprineti da ove viso-ke prirodne vrednosti lokalno stanov-ni{tvo prepozna na pravi na~in i da senajzad stvore ekonomske vrednostikoje i proizilaze iz za{tite.

Upravlja~i NP \erdap uspe{no sara-|uju sa kolegama iz preostala ~etiri na-cionalna parka u Srbiji, aktivni su uAsocijaciji nacionalnih parkova i za{ti-}enih podru~ja u Srbiji. Zajedno sa Za-vodom za za{titu prirode Srbije realizu-ju niz nau~noistra`iva~kih projekata,potpisan je sporazum o saradnji sa Par-kom prirode Kopa~ki Rit u Hrvatskoj,sara|uje se sa Europark federacijom,kolegama sa druge strane Dunava u ru-munskom parku Portile de Fier. Sve tou cilju usvajanja me|unarodnih tren-dova moderne za{tite `ivotne sredine iobrazovanja i njihovog uskla|ivanja sapotrebama i zahtevima u Srbiji.

Radionice, seminari, studijskaputovanja u za{ti}ena podru~-ja starog kontinenta omogu}i-

li su zaposlenima u JP NP \erdap dase na licu mesta uvere u zna~aj eduka-cije koja predstavlja jedan od sto`eramoderne za{tite prirode i ̀ ivotne sre-dine. U Slu`bi za{tite i razvoja isti~uda edukacija predstavlja sredstvo za-{tite samog nacionalnog parka jer seposredstvom edukacije o biolo{kim ikulturnim vrednostima uti~e na svesti pona{anje kako lokalnog stanovni-{tva, tako i posetioca i javnosti, {to in-direktno doprinosi o~uvanju prirode.

- Nacionalni parkovi bi trebalo dabudu podstreka~i {irenja ekolo{kesvesti. Potrebno je edukovati ljude oprirodnim i kulturnim vrednostimaza{ti}enog podru~ja na {to raznovr-sniji i zanimljiviji na~in kako bi sepobudio interes za njegovo o~uva-nje. [to su ljudi vi{e upoznati sa pro-blemima za{tite prirode i `ivotnesredine, ima}e vi{e razumevanja iinteresovanja za njihovo re{avanje -ka`e Marija Milenkovi} Srbulovi}.

U praksi, edukativne aktivnostikoje sprovodi JP NP \erdap usmere-ne su ka lokalnom stanovni{tvu, presvega mla|oj populaciji, ali i poseti-ocima jer osim upoznavanja sa pri-rodnim i kulturnim vrednostima ko-je su ina~e ovo podru~je stavile podza{titu dr`ave, edukacija podrazu-meva i razloge za{tite i odr`ivi razvoj.

- Raznoliko{}u edukativnih me-toda, radionica, stru~nim vo|enjem,

predavanjima, radio i TV emisijamaprilago|enim razli~itim ciljnim gru-pama, ̀ elimo da {iroj javnosti u~ini-mo dostupnim informacije o pri-rodnim procesima, kulturnoj ba{ti-ni, flori i fauni, da stvorimo ose}ajpo{tovanja prema prirodi, razvije-mo ose}aj odgovornosti, ali i uka`e-mo na pretnje koje mogu naru{itiprirodnu ravnote`u - dodaje Milen-kovi} Srbulovi}, navode}i da sarad-njom i edukacijom lokalnog stanov-ni{tva, NP \erdap dobija aktivnepartnere u o~uvanju ovog za{ti}e-nog podru~ja za budu}e generacije.

- JP NP \erdap specifi~no je posvojoj svrsi osnivanja i po funkcioni-sanju, budu}i da ve}i deo poslova ko-ji se obavlja u okviru preduze}a, spa-da u poverene poslove, po nalogu iovla{}enju osniva~a. Radi se o poslo-vima iz oblasti za{tite prirode i o~uva-nja prirodnih i kulturnih vrednosti,koje preduze}e obavlja kao upravlja~za{ti}enim podru~jem, a u ime i za ra-~un osniva~a - Republike Srbije. Ma-nji deo poslova je izvornog karakterai odnosi se uglavnom na realizacijusopstvenih projekata iz oblasti o~uva-nja prirodnih i kulturnih vrednosti, fi-nansiranih kako sopstvenim sredstvi-ma ili sufinansirani sa saradnicima uprojektima - obja{njava rukovoditelj-ka slu`be za pravne i op{te posloveSvetlana Coki}.

- Preduze}e uglavnom nailazi narazumevanje lokalnog stavnovni-{tva, u pogledu realizacije poslova iz

oblasti poverenih ovla{}enja, jer jeprocedura za ostvarivanje njihovihzahteva strogo propisana zvani~nimzakonskim i podzakonskim aktima,ali se povremeno ipak javlja potrebada se odluka upravlja~a po bilo komzahtevu mora dodatno obrazlo`iti ilise mora dati njeno pojednostavljenotuma~enje. Zaposleni u preduze}usu svesni da stanovnici u naseljimana kojima se prostire NP \erdap ni-su uvek u mogu}nosti da shvatezna~aj i smisao pojedinih institutakoji se moraju primeniti, kao i to daje preduze}e ograni~eno u smisluslobode dono{enja odluka u pojedi-nim slu~ajevima - ka`e Coki}.

Ona dodaje da se rad preduze}aiz perspektive saradnje sa osniva-~em mo`e opisati kao dobar, ali da itu postoje problemi koji ometajufunkcionisanje u onoj meri koliko idruge upravlja~e za{ti}enim pod-ru~jima, i ina~e druge organe i orga-nizacije koji posluju pod okriljemdr`ave. Uglavnom se radi o me|u-sobnoj neusagla{enosti va`e}ih za-kona, neusagla{enosti zakona sa nji-hovim prate}im podzakonskim ak-tima ili odsustvu podzakonskih aka-ta kojima treba da se reguli{e nepo-sredna primena zakona u konkret-nim slu~ajevima, ka`e Svetlana Co-ki}. Stoga su u JP NP \erdap, mo`ese re}i, nestrpljivi po jednom veomava`nom pitanju, dono{enju naja-vljenog zakona o NP \erdap koji }eza preduze}e biti „alfa i omega”.

Tokom vi{e decenija, saradnja izme|u JPNP \erdap i Zavoda za za{titu prirode Sr-bije razvijana je razli~itim intenzitetom i

tempom, ali u proteklom periodu u~injen jezna~ajni pomak, {to je izra`eno i brojnim za-jedni~kim aktivnostima. Saradnja se u prote-klom periodu odvijala u okviru poslova na za-{titi prirodnih vrednosti i resursa, ja~anju sve-sti i upoznavanju naj{ire javnosti sa prirodnimlepotama i zna~ajem parka, kao i na ja~anjupraksi u za{titi primenom me|unarodnih is-kustava i standarda. Tokom protekle godinebilo je brojnih aktivnosti u ovim aspektima.- Zavod za za{titu prirode Srbije izradio jestru~nu osnovu za dono{enje zakona o NP\erdap i time dao svoj stru~ni doprinos una-pre|enju normativne osnove za{tite parka. Uokviru aktivnosti JP NP \erdap na evidentira-nju i valorizaciji prirodnih vrednosti ovog do-bra od najvi{eg zna~aja, Zavod je uklju~en istru~no je rukovodio istra`ivanjima u okviruprojekta o stanju i za{titi prioritetnih vrsta pti-ca na podru~ju parka, kao i stanja i za{tite sle-pih mi{eva \erdapa. Realizovana istra`ivanjasu prakti~no prva ovakve vrste u Srbiji, izve-dena u skladu sa me|unarodnim standardi-ma, odnosno, Direktivom o pticama i Direkti-vom o stani{tima EU. Dobijeni rezultati bi}epublikovani u jedinstvenim monografijamakoje }e biti od izuzetnog nau~nog, stru~nog izna~aja za promovisanje prirodnih vrednostiparka - ka`e direktor Zavoda za za{titu priro-de Srbije Nenad Stavretovi}.On isti~e i da se JP NP \erdap u poslednjemperiodu naro~ito anga`ovalo na edukaciji naj-{ire javnosti o prirodi parka i zna~aju njegoveza{tite. Posebna pa`nja poklonjena je naj-mla|im uzrastima, a ovo anga`ovanje pra}e-no je izdavanjem niza uspe{nih kreativnih pu-blikacija i materijala namenjenog edukaciji

najmla|ih o vrednostima prirodnih dobara ipromociji \erdapa, u ~ijoj izradi je i Zavod daosvoj stru~ni doprinos...- Nacionalni parkovi o~uvani su delovi prirodeposebnih vrednosti i odlika, koje je dr`ava sta-vila pod za{titu. U Srbiji ima pet nacionalnihparkova - Fru{ka gora je prva progla{ena naci-onalnim parkom, dok je [ar-planina najmla|a,od 1986. godine. Pod za{titom dr`ave jo{ suplanine Kopaonik i Tara, kao i \erdap, koji sepru`a na 100 kilometara obale Dunava. Svi na-cionalni parkovi Srbije u~lanjeni su u evropskufederaciju, a od 2010. imaju i svoju asocijaciju.Sedi{te je u Beogradu, a ima stru~nu pomo}Ministarstva za{tite `ivotne sredine i prostor-nog planiranja - ka`e predsednik asocijacijeDobrivoje Antoni}, direktor NP Fru{ka Gora.- Pet nacionalnih parkova, koliko ih ima u Sr-biji, krunisalo je dugogodi{nju uspe{nu sarad-nju osnivanjem Asocijacije, kao udru`enja ko-je }e re{avati statusna, prakti~na pitanja ve-zana za funkcionisanje nacionalnih parkova-isti~e Antoni}.U skladu sa programskim ciljevima koji podra-zumevaju ja~anje sistema upravljanja nacio-nalnim parkovima, za{ti}enim predelima, spo-menicima, rezervatima i parkovima prirodekroz zajedni~ko stvaranje uslova za uspe{nije~uvanje, odr`avanje i obnavljanje njihovihvrednosti, ali i re{avanje glavnih pitanja upra-vljanja nacionalnim parkovima i za{ti}enimpodru~jima u oblasti struke, organizacije i teh-ni~kog opremanja, Asocijacija nacionalnih par-kova i za{ti}enih podru~ja u Srbiji obezbedila jevrednu tehni~ku opremu, kao i terensko voziloza JP NP \erdap Donji Milanovac. Dobijenaoprema koristi se u funkciji za{ti}enih podru~-ja u oblasti nau~nog i obrazovnog rada, prika-zivanja vrednosti za{ti}enih podru~ja i promo-cije prirodne i kulturne ba{tine NP \erdap.

Nacionalni park „\erdap“ mogao bi delovati kao regionalnimodel pograni~ne saradnje, ali tako|e i zapovezivanje Dunava sakarpatskim bioregionom

“

Edukacija i zakonski okvir - sredstvaza{tite samog nacionalnog parka

Priroda ne zna za granice

Saradnja, klju~ uspeha

POSEBNO IZDANJE LISTA DANAS POSVE]ENO NACIONALNOM PARKU \ERDAP Urednik Dragan Sto{i}; Tekstovi Jelena Bujdi} Kre~kovi}; Fotografije: Arhiva JP NP „\erdap“

(autori Jaroslav Pap, Dragan Bosni}, Ivan Radojkovi}, Darimir Banda...); Prelom Slobodan Srem~evi}.

Nacionalni park Ðerdap Danas

SUBOTA - NEDELJA, 24 - 25. MART 2012. | DANAS Nacionalni park Ðerdap VIINPS 02a