Rganska Poljoprivredna Proizvodnja-brošura Za Farmere

8/18/2019 Rganska Poljoprivredna Proizvodnja-brošura Za Farmere

1/107


2/107

VISOKA POLJOPRIVREDNA ŠKOLA STRUKOVNIHSTUDIJA ŠABAC

Organska

poljoprivredna proizvodnja

brošura za farmere


3/107

Izdavanje brošure je finansirano iz sredstava Tempus projekta:516964- TEMPUS-1-2011-1-NL-TEMPUS-JPHES, pod

nazivom:“Edukacija profesora u oblasti ekološke proizvodnje iupravljanja” “Education of Teachers in the field of Ecological FoodProduction and Management (EDUECO)”

Ovaj projekat je finansiran uz podršku Evropske komisije. Ova publikacija odražava samo stavove autora i Komisija se nemože smatrati odgovornom za bilo kakvu upotrebu informacijasadržanih u publikaciji.

This project has been funded with support from the European

Commission. This publication reflects the views only of the

author, and the Commission cannot be held responsible for any

use which may be made of the information contained therein.


4/107

SADRŽAJ

REČ UREDNIKA ...................................................................... 1 UVOD ........................................................................................ 2

1. SERTIFIKACIJA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI ........... 9

2. ORGANSKA BILJNA PROIZVODNJA ............................ 19

2.1 BIOAGROTEHNIČKE MERE U ORGANSKOJ

PROIZVODNJI .................................................................... 19

2.2 ĐUBRIVA U ORGANSKOJ POLJOPRIVREDI ......... 30

2.3 REPRODUKCIONI MATERIJAL U BILJNOJ

PROIZVODNJI .................................................................... 43

2.4 ZAŠTITA BILJA U ORGANSKOJ

PROIZVODNJI .................................................................... 47

3. ORGANSKA STOČARSKA PROIZVODNJA .................. 58

3.1 OSNOVNI PRINCIPI ORGANSKE STOČARSKE

PROIZVODNJE ................................................................... 58

3.2 ORGANSKA PROIZVODNJA U GOVEDARSTVU .. 61

3.3 ORGANSKA PROIZVODNJA U SVINJARSTVU ..... 65

3.4 SISTEMI GAJENJA U ORGANSKOJ ŽIVINARSKOJ

PROIZVODNJI .................................................................... 70

3.5 SISTEMI GAJENJA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI

OVACA I KOZA ................................................................. 80

4. AGROBIZNIS U ORGANSKOJ PROIZVODNJI .............. 90


5/107

Urednik:

Vera Rašković

Autori:

dr Milisav Mitrović, profesor strukovnih studijadr Lana Đukanović, predavač strukovnih studijadr Vera Rašković, profesor strukovnih studijadr Vera Milošević, profesor strukovnih studijadr Radenko Stepić, profesor strukovnih studijadr Miroljub Milić, profesor strukovnih studijadr Jovica Nikolovski, profesor strukovnih studija

dr Saša Spasojević, predavač strukovnih studija

Lektura:

Zorica Dimitrijević Tunguz

Izdavač :

Visoka poljoprivredna škola strukovnih studija Šabac, 2015.

Štampa:

Poljoprivredno-veterinarska škola sa domom učenika “Svilajnac”, Svilajnac.


6/107

~ 1 ~

REČ UREDNIKA

Ova brošura je nastala kao rezultat rada profesora, predavača isaradnika, zaposlenih u Visokoj poljoprivrednoj školi strukovnih studija Šabac, kao i partnera iz Republike Srbije uokviru evropskog projekta Tempus

1. Tokom druge polovine

2014. godine i početkom 2015. godine ova brošura je pripremljena i štampana uz finansiranje iz sredstava Tempus projekta. Tekstove su napisali profesori i predavači strukovnihstudija, učesnici projekta, svaki iz svoje oblasti.

Brošura je namenjena poljoprivrednim proizvođačima,farmerima, koji planiraju da se počnu baviti organskom(ekološkom) proizvodnjom hrane. Srbija je poznata po zdravomzemljištu i malim posedima, što je idealno za ekološku

proizvodnju. Edukacija zainteresovanih za ovu oblast se

nameće kao najveći prioritet, pa se, shodno tome, štampanje jedne ovakve brošure javlja kao preka potreba. U njoj su predstavljena znanja koje su potrebna za otpočinjanje irazvijanje organske proizvodnje hrane. Tekstovi u brošuri

pokrivaju oblasti iz ratarstva, povrtarstva, voćarstva, stočarstva i agrobiznisa.

Brošura je tako koncipirana i napisana da bude lako razumljivai dostupna budućim proizvođačima organske hrane.

dr Vera Rašković

1 516964 – TEMPUS-1-2011-1-NL-TEMPUS-JPHES, Education of Teachers in the field ofEcological Food Production and Management (EDUECO). Учесници: Универзитет Едуконс,Агрономски факултет у Чачку, две средње пољопривредне школе (Свилајнац и Шабац) и

Висока пољопривредна школа струковних студија Шабац. Пројекат је званично добијен2011. године, а у њему учествује 17 партнера из земаља Западног Балкана и ЕУ.


7/107

~ 2 ~

UVOD

Ili šta je to organska poljoprivreda i zašto se bavitiorganskom poljoprivrednom proizvodnjom?

dr VeraRašković, profesor strukovnih studija

Poljoprivredna proizvodnja je veoma značajan činilac ukupnesrpske privrede, na šta ukazuje i činjenica da učešće

poljoprivrede u ukupnom bruto proizvodu je u zadnjih petgodina između 8,5-10%. Prema popisu iz 2012. godine 41%ukupnog stanovništa živi u ruralnim području, a veličina

prosečnog poljoprivrednog gazdinstva (PG) je oko 4 hektara, profesionalnog PG je 10,6 hektara i ovo je jedina grana naše privrede kod koje ostvarujemo suficit.

Kao vodeća privredna grana, ona je ujedno i najveći zagađivač

životne sredine. Šovljanski R., Lazić S. (1991) ukazuju dauprkos nezamenljivoj ulozi poljoprivrede, ona primenom

neodgovarajućih metoda i mera (posebno primena hemije, teške mehanizacije), doprinosi nepovoljnim promenama u zemljištu,vodi, vazduhu, biološkoj raznovrsnosti i po zdravlje ljudi. Uskaspecijalizovanost u kovencijalnoj poljoprivredi na manji broj

gajenih rasa domaćih životinja i sorti biljaka ima za posledicugubitak genetičkog diverziteta. Struktura zemljišta u kome već odavno nema unosa organskih đubriva i usled dugotrajneupotrebe teške mehaizacije znatno je degradirana. Nikakonismo zaboravili da upotreba mineralih đubriva i pesticida je

povećala prinos sada možemo slobodno reći industijske poljoprivrede, ali koju cenu plaćamo? Azot se ispira i dolazi dozagađenja podzemnih voda. Dugogodišnja upotreba pesticidedovodi do njihove akumulacije u zemljištu, na 1/3 od 1700


8/107

~ 3 ~

uzoraka utvrđeno je prisustvo atrazina u zemljištu.(M.Živković, 2009)

Iako ne verujemo u staru indijsku poslovicu da zemlju ne

nasleđujemo od naših roditelja već je posuđujemo od naše dece, postoji više razloga zašto je proizvodnja zdravstveno bezbednehrane komparativna prednost srpskog agrara. U zemlji sa

velikim brojem nezaposlenih, usitnjenim posedima nedovoljno

inteziviranom poljoprivrednom proizvodnjom, sa prinosima

gotovo kod svih kultura daleko nižim od svetskog proseka,šansu na svetskom tržištu poljoprivrednih proizvoda treba tražiti

i u organskoj proizvodnji.

Definicija organske proizvodnje

Kod nas je opšte prihvaćen termin organska proizvodnja iako jeon najmanje prihvatljiv u odnosu na sinonime u svetu kao što suekološka ili biološka proizvodnja. Opšte je poznato da u

procesu fotosinteze biljke prevode neorganski oblik materija u

organski, tako da ne postoji neorganska proizvodnja hrane.

Uprkos činjenici da organska proizvodnja i organski proizvodi postaju sve popularniji, postavlja se na izgled jednostavno

pitanje:

Da li znamo šta se podrazumeva pod pojmom organska

poljoprivreda?

Najčešći odgovor koji bi verovatno usledio je da je to poljoprivreda bez „hemije“ ( bez upotrebe mineralnih đubriva i pesticida) ili takođe često se misli da postoji jednakost između organske poljoprivrede i tradicionalnog načina proizvodnje.

Postoji mnogo definicija organske poljoprivrede, a jednu nudi i

FAO (agencija Organizacije ujedinjenih nacija za ishranu i

poljoprivredu), gde se kaže da je: „Organska poljoprivreda


9/107

~ 4 ~

integralan proizvodni sistem visokokvalitetne hrane koji je

zasnovan na najboljim ekološkim praksama, koji je društveno prihvatljiv i ekonomski profitabilan“.

Prema Zakonu o organskoj poljoprivredi objavljenom u

Službenom glasniku RS br. 30/10:

Organska proizvodnja je proizvodnja poljoprivrednih i drugih

proizvoda koja se zasniva na primeni metoda organske

proizvodnje u svim fazama proizvodnje, a koja isključuje

upotrebu genetički modifikovanih organizama i proizvoda koji

se sastoje ili su dobijeni od genetički modifikovanih organizama

kao i upotrebu jonizujućih zračenja.

Organski proizvod može biti i rezulat prikupljanja kao što sušumski plodovi i lekovito bilje sa područja koja su podzaštitom.

Prerađen proizvod može dobiti oznaku organski ako je 95%sirovine proizvedeno po principima organske proizvodnje što jetakođe zakonom regulisano.

Čemu teži organska poljoprivreda?

• Organska proizvodnja treba da održava i poboljšava zdravlje zemljišta, vode, biljaka i životinja i održava ravnotežu među njima, da uspostavi stabilan i zdrav

sistem.• Doprinosi visokom nivou biološke raznolikosti;

• Treba da obezbedi visokosvesnu upotrebu energije i prirodnih resursa, kao što su voda, zemljište, organskematerije i vazduh.

• Da ima za cilj proizvodnju visokokvalitetnih proizvoda.


10/107

~ 5 ~

• Treba da obezbedi zadovoljenje potrošača za proizvodima koji su proizvedeni u procesima koji ne

štete životnoj sredini, zdravlju ljudi, zdravlju biljaka ilizdravlju životinja.

Zastupljenost organske poljoprivrede u svetu i Republici

Srbiji

Pored činjenice da je organska proizvodnja u svetu zastupljenana oko 1% od ukupnih površina, ohrabruje činjenica da

povećana tražnja uslovljava povećanje organske proizvodnje. U

2003. godini promet organskih proizvoda bio je oko 11milijardi evra, dok 2012. godine gotovo se upetostručio i iznosioko 59 milijardi evra. Trend povećanja površina pod organskom

proizvodnjom je konstantan i prema podacima GIZ-a ( Nemačka organizacija za tehničku saradnju), danas se organska

proizvodnja odvija na 37,2 miliona hektara i njom se bavi oko

1,8 miliona proizvođača. U Republici Srbiji postoje povoljniklimatski uslovi za razvoj organske proizvodnje. U izveštaju

Ministarstva poljoprivrede, još 2002.godine, utvrđeno je da oko75% uzorkovanih površina pogodno je za organsku poljoprivredu slika 1.

Iako nijedna zemlja ne bi trebalo da se hvali velikom stopom

nezaposlenosti, Srbija, nažalost, spada u tu grupu i organska poljoprivreda je šansa za upošljavanje stanovništva jer traži veliko angažovanje radne snage. Za manje farmere, zbog veće cene organskih proizvoda, možda

je bavljenje organskom proizvodnjom mogućnost da se oduprukonkurenciji velikih farmera i opstanu kao proizvođači. Prema

poslednjim istaraživanjima o stanju organske poljoprivrede koju je objavio GIZ i Serbia organica u Srbiji se ova proizvodnja

obavlja na oko 7500 hektara, (tabela 1).


11/107

~ 6 ~

slika br. 1


12/107

~ 7 ~

Tabela br.1: Organska biljna proizvodnja2

Stočarska organska proizvodnja pokazuje tendenciju rasta(tabela 2) posebno proizvodnja sitne stoke i živine.

Tabela br.2: Pregled organske stočarske proizvodnje (doseptembra 2013)

2

2 Аутори: Марија Калентић, ГИЗ Београд Емилија Стефановић,

ГИЗ Београд Ивана Симић, Serbia Organica Beograd, Ulrich Maerz,

AFC, Bonn, јануар, 2014. године


13/107

~ 8 ~

Pored činjenice da postoji veliki potencijal za razvoj organske proizvodnje u našoj zemlji najveći problemi sa kojima sesuočavaju individualni poljoprivredni proizvođači u R. Srbiji susledeći:

nema organizovanog otkupa poljoprivrednih proizvoda;

ponuda je nedovoljna za izlazak na strano tržište;

nude se pre svega primarni, a ne finalni proizvodi, čime se ostvaruje i manji profit;

veliko je učešće rada što poskupljuje proizvodnju,ukoliko bi i mali poljoprivredni proizvođači biliudruženi, mogli bi da koriste zajedničku mehanizacijunamenjenu za organsku proizvodnju;

u periodu konverzije veća su ulaganja, a proizvod se nemože prodavati po višoj ceni kao organski.

Evidentna je nedovoljna edukovanost o različitosti u tehnologijiorganske od konvencionalne proizvodnje.

Projektom EDUECO i ovom brošurom će se pokušati da se damali doprinos u edukaciji farmera u ovoj oblasti, od kojih

započinje proces organske proizvodnje.


14/107

~ 9 ~

1. SERTIFIKACIJA U ORGANSKOJ

PROIZVODNJI

dr Milisav Mitrović, profesor strukovnih studija

Uslovi za zasnivanje organske proizvodnje

Uslovi za zasnivanje organske proizvodnje moraju se poštovati

prema zahtevima koji su zakonom uređeni. Zemljište mora bitidobro, plodno, odgovarajućeg lokaliteta, nezakorovljeno,očišćeno od krčevina i panjeva. Posebno su pogodna zemljišta

pored vodotokova reka koje nisu zagađene otpadnim vodama.Takođe su zahvalni lokaliteti okruženi šumskim pojasom. Visoknivo podzemnih voda koje su zadovoljavajućeg kvaliteta takođe su zahvalne za organsku proizvodnju. Pored zemlje, vode

vazduh je takođe faktor koji u mnogome saučestvuje u uspešnoj

organskoj proizvodnji. Zasnivanje organske proizvodnje ne bitrebalo vršiti u lokalitetima gde su izduvni gasovi dosta

prisutni (prisutnost termoelektrana, topionica, fabrika sa štetnim hemijskim materijama).

Pre nego što se počne sa organskom proizvodnjom, treba da se prikupe sve informacije o tome šta je potrebno za uspešno bavljenje organskom proizvodnjom i donese odluka o njenom

početku. Ministarstvo poljoprivrede je postavilo organsku proizvodnju kao jedan od prioriteta poljoprivrede kao strateške privredne grane. U okviru Nacionalnog akcionog plana razvoja

organske proizvodnje u Srbiji do 2017. godine, postavljen je

kao krajnji cilj povećanje površina obradivog zemljišta uključenih u organsku proizvodnju kako sertifikovanog, tako i u

periodu konverzije. U skladu sa tim, proizvođači imaju punu podršku Ministarstva u vidu subvencija za organsku


15/107

~ 10 ~

proizvodnju i sertifikaciju organske proizvodnje. Organska

proizvodnja predstavlja šansu za srpske proizvođače nainostranom tržištu jer sertifikovani proizvodi dostižu nekoliko

puta veću cenu nego kod nas. Tržište je ogromno, a potražnja jesve veća. Planiranje organske proizvodnje uz adekvatneinformacije sa tržišta, osnova su uspešnog poslovanja.Sertifikovana organska proizvodnja, njeni primamljivi

proizvodi i predstavljanje kupcima, put su do ekonomske dobiti

i unapređenja kvaliteta života.

Po donošenju odluke o započinjanju organske proizvodnje

proizvođač često ima dosta nedoumica: kako započeti, kome seobratiti, šta je potrebno znati. Neophodno je znanje osnovnoguvodnog seminara o organskoj proizvodnji gde se proizvođač upoznaje sa principima, standardima organske proizvodnje i

zakonskom regulativom. Zatim se stiču osnovna znanja o biljnoj organskoj proizvodnji, načinu suzbijanja štetočina ikorova, stočarskoj organskoj proizvodnji, skladištenju, preradi itransportu. Nacionalna asocijacija organizuje za zaintresovane

proizvođače seminare od početnog do višeg nivoa, a obukuvode naši eminentni stručnjaci. Pored ovih proizvođači moguda se na specijalističkim seminarima upoznaju saorganizovanjem farme, tržištem, marketingom i plasmanom

proizvoda. Ulaskom u organsku proizvodnju proizvođač trebada se informiše koje su to kontrolne organizacije ovlašćene utekućoj godini za bavljenje poslovima kontrole i sertifikacije.

Kontrola u organskoj proizvodnji obuhvata punu fizičku kontrolu i kontrolu dokumentacije proizvođača. Kontrola mora

biti objektivna, nepristrasna, profesionalna, dosledna. Prilikom

kontrole mogu se uzeti uzorci radi utvrđivanja prisustva proizvoda čije korišćenje nije dozvoljeno u organskoj proizvodnji. Nakon kontrole, pišu se pisani izveštaji koje potpisuju ovlašćene kontrolne organizacije. U slučaju dakontrolna organizacija utvrdi teže nepravilnosti u načinu obavljanja organske proizvodnje koje se ne mogu ispraviti,


16/107

~ 11 ~

ovlašćena kontrolna organizacija proizvođaču određuje merususpenzije, i o tome obaveštava Ministarstvo poljoprivrede,trgovine, šumarstva i vodoprivrede. Kontrolnim organizacijamanije dopušteno da daju savete koji su u vezi sa samomtehnologijom organske proizvodnje. Inspektor na terenu

(kontrolor), obilazi proizvođače jednom, a po potrebi i više putagodišnje. Isti kontrolor ne može da vrši kontrolu jednog

proizvoda duže od tri godine za redom. Poželjno je preciznovođenje dokumentacije (dobro je imati knjigu polja prilagođenu organskoj proizvodnji), tokom svih faza u procesu proizvodnje.

Moguće su nenajavljene stručne kontrole tokom godine.

Period konverzije može se skratiti uz dozvolu nadležnog ministarstva, kada proizvodne parcele pripadaju područjima koja su pod merama programa iz oblasti zaštite životne sredine,i ako se primenom tih mera garantuje da se na tim parcelama

nisu koristila sredstva koja nisu dozvoljena u organskoj

proizvodnji. Isto se prihvata, kada su proizvodne parcele bile

deo prirodne ili poljoprivredne oblasti koja nije tretirana

sredstvima koja nisu dozvoljena u organskoj proizvodnji u toku prethodnog perioda od najmanje 3 godine, ako zato postoje

jasni dokazi (potvrda nadležne savetodavne službe). Periodkonverzije je najmanje 2 godine kod jednogodišnjih biljnihvrsta, pašnjaka i višegodišnjeg krmnog bilja, dok je tri godinekod višegodišnjih biljnih vrsta (pre prve berbe organskog

proizvoda).

Knjiga polja

Knjiga polja je prateći dokument u organskoj proizvodnji hrane.Jasno su prikazani podaci objekta (zemljište, tip, katastarska

parcela, površina, potez), vrsta proizvodnje (povrtarstvo,ratarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo). Za vreme zasnivanja,

prikaz svih operacija od setve, sadnje, mera nege do završetka vegetacije (vađenje i berba). U toku godine najmanje se vrše

dva vizuelna pregleda, od strane ovlašćenih organizacija


17/107

~ 12 ~

(kontrolora). Nakon završetka vegetacije pravi se zapisnik oispravnosti proizvoda, koji je osnova za dobijanje sertifikata i

nakon toga stvara se mogućnost stavljanja proizvoda u promet.

Sertifikacija u organskoj proizvodnji hrane

Proizvodnja organske hrane u Republici Srbiji regulisana je

zakonom o organskoj proizvodnji (Službeni glasnik RepublikeSrbije br. 30/10 od 07.05.2010, a stupio na snagu 01.01.2011)

Sistem kontrole organskih proizvoda u Srbiji je uspostavljen po

ugledu i propisan je regulativom EU.

Opšti pojmovi:

- Organska proizvodnja

- Organski proizvod

- Biodinamička proizvodnja- Demeter

- Konvencionalna (uobičajena proizvodnja)

Nadležne državne institucije

Odsek za organsku proizvodnju, kompetentno telo

(Ministarstvo)

Kontrola i sertifikacija

Inspekcija – stručna kontrolaSertifikacija je postupak na osnovu koga ovlašćena kontrolnaorganizacija izdaje pismeno uverenje (sertifikat) kojim

potvrđuje da je organski proizvod proizveden u skladu sazakonom o organskoj proizvodnji.

Inspektor iz kontrolne organizacije je kontrolor na terenu.

Sertifikat je pismeno uverenje koje izdaje ovlašćena kontrolna organizacija kojim potvrđuje da je organski


18/107

~ 13 ~

proizvod proizveden u skladu sa Zakonom o organskoj

proizvodnji. Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva ivodoprivrede svake godine ovlašćuje kontrolne organizacije iobjavljuje njihov spisak početkom godine. Proizvođač treba da

planira svoje aktivnosti u zavisnosti od tržišta na koje želi da plasira svoje proizvode. Kontrolne organizacije daju sertifikat

kojim se potvrđuje da je proizvod dobijen u skladu sa zakonomRepublike Srbije.

Prelazni period – Period konverzije je vremenski period potreban za prelazak sa konvencionalne na organsku

proizvodnju.

Savetodavci su osobe koje vas savetuju u vezi sa praktičnom primenom metode u organskoj proizvodnji.

Konsultanti su eksperti za organsku proizvodnju koji su se

dokazali dugogodišnjim naučno-istraživačkim radom i praksom.

Jasno su definisani centri za organsku proizvodnju.

Kako do sertifikovanog organskog proizvoda:

1. odluka da se započne sa organskom proizvodnjom;2. pohađanje obuke iz organske proizvodnje;3. ulazak u organsku proizvodnju.

Procedura je sledeća:

1. informisanje o ovlašćenim kontrolnim organizacijamaza tekuću godinu;

2. uspostavljanje kontakata sa kontrolnom organizacijom;

3. podnošenje prijave uključivanje u organsku proizvodnjukoju vam dostavlja odabrana kontrolna organizacija;


19/107

~ 14 ~

4. zaključivanje ugovora između proizvođača i kontrolneorganizacije;

5. početak procesa konverzije počinje da teče od dana potpisivanja ugovora;

6. podnošenje zahteva za izdavanje sertifikata po mestu perioda konverzije.

Sertifikat važi godinu dana.

Sadržaj sertifikata:- broj sertifikata;

- naziv, sedište i broj koda ovlašćene organizacije;- naziv, adresa ili sedište proizvođača i delatnost koju

obavlja;

- vrstu organskog proizvoda i njegovu potencijalnu

količinu za godinu dana;- period važenja serifikata;- datum kontrole;

- datum i mesto izdavanja, kao i pečat ovlašćene

organizacije i potpis ovlašćenog lica u organizaciji.

Kako do sertifikovanog organskog proizvoda?

Paralelna proizvodnja

Na jednom gazdinstvu je moguće gajiti konvencionalnu poljoprivrednu proizvodnju, samo da se vodi odvojena

evidencija organske i konvencionalne proizvodnje. Sorte i

životinje moraju biti različitih vrsta.Grupna sertifikacija se sprovodi tako što organizator

proizvodnje sklapa ugovor o saradnji sa drugim proizvođačima - kooperantima.

Domaći sertifikovani proizvod obeležava se sa oznakom„ORGANSKI PROIZVOD“ nacionalnim znakom i logomovlašćene kontrolne organizacije.


20/107

~ 15 ~

Pakovanje, skladištnje, transport, promet, prerada, izvoz, uvozorganskih proizvoda obavljaju se u skladu sa zakonskim

odredbama vezano za organsku proizvodnju,

Svaki proizvođač je dužan da, prilikom stavljanja u promet,organski proizvod poseduje važeći sertifikat ovlašćene kontrolne organizacije.

Slika br.2: Nacionalni znak


21/107

~ 16 ~

Ovlašćene kontrolne organizacije

Kontrolne organizacije, članovi Nacionalne asocija-cije, kojiimaju ovlašćenje od Ministarstva poljoprivrede, šumarstva ivodoprivrede za kontrolu i sertifikaciju organske proizvodnje u

2014. godini su:

CONTROL UNION DANUBE

Bul Mihajla Pupina 21, 11000 Beograd;

tel: 011 2139 541, 011 3149 918

e mail: [email protected]

[email protected] www.controlunion.com

ORGANIC CONTROL SYSTEM

Trg Cara Jovana Nenada 98, 24000 Subotica

tel: 024 521 130

e-mail: [email protected]

www.organica.rs

ECOCERT BALKAN DOO BEOGRAD

Glavna 13M/III ,11080 Beograd

tel: 011 2198 352


www.ecocert.rs

SUOLO E SALUTE BALKAN

Bulevar. Kralja Aleksandra 98, 11000 Beogradtel: 011 2451-377


www.suolo-e-salute-balkan.ls.rs

http://www.control-union-danube.ls.rs/rs/http://www.control-union-danube.ls.rs/rs/http://www.organica.rs/http://www.organica.rs/http://www.ecocert.rs/http://www.ecocert.rs/mailto:[email protected]:[email protected]:[email protected]://www.suolo-e-salute-balkan.ls.rs/rs/http://www.suolo-e-salute-balkan.ls.rs/rs/mailto:[email protected]://www.ecocert.rs/http://www.organica.rs/http://www.control-union-danube.ls.rs/rs/


22/107

~ 17 ~

LITERATURA:

1. Lind, K., Lafer, G., Schloffer, K., Innerhofer, G.,

andMeister, H. (2003): Organic Fruit Growing. CABI

Publishing.

2. Pesticide Action Network Europe (2007): State of the

art of Integrated Crop management and organic systems

in Europe, withparticular reference to pest management.

3. Zakon o organskoj proizvodnji („Službeni glasnik RS“, broj 30/10).

4. Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj

proizvodnji i metodama organske proizvodnje(„Službeni glasnik RS“, broj 48/11).5. http://www.dnrl.gov.rs/organska.html?menu_id=104


23/107

~ 18 ~

Prilog br. 1: Obrazac


24/107

~ 19 ~

2. ORGANSKA BILJNA PROIZVODNJA

dr Lana Đukanović, predavač strukovnih studija1

dr Vera Milošević, profesor strukovnih studija2 dr Vera Rašković, profesor strukovnih studija3

dr Milisav Mitrović, profesor strukovnih studija4

dr Radenko Stepić, profesor strukovnih studija5

2.1 BIOAGROTEH NIČKE MERE U ORGANSKOJ

PROIZVODNJI1

Eko koridori

U organskoj proizvodnji, počev od prelaznog perioda,neophodno je uspostavljanje "eko-koridora". Eko-koridori se

primenjuju kao bioagrotehnička mera. Predstavljaju pojasevesačinjene od biološki aktivnih biljaka (biljke prijatelji), koji

okružuju ili presecaju poljoprivredne površine. Postavljaju se uvidu traka širine 1-2m, sa mešanom jednogodišnjih ivišegodišnjih aromatičnih i drugih korisnih biljka ili samoniklihvrsta. Seju se (sade) na svakih 50-100 metara širine parcele jer

je to domet delovanja predatora.

Najbolje je da su eko-koridori stalno cvetajući zbog privlačenja insekata i da su u pravcu duže strane polja, odnosno da su

podignuti tako da omoguće nesmetani rad u polju. Odmešavine jednogodišnjih biljnih vrsta koriste se: mirođija,neven, bulka, kadifica, dragoljub, facelija, heljda, kamilica i dr,

a od dvogodišnjih i višegodišnjih vrsta: cvetajući i samoniklilukovi, maslačak , anis, morač, korijander, hajdučka trava,odoljen, deteline i dr. Eko-koridori se nazivaju i cvetni pojasevi.

Eko-koridori obezbeđuju stanište za korisne insekte, ptice ačesto su to i biljne vrste koje privlače prouzrokovače štetočina i


25/107

~ 20 ~

bolesti, a što je najvažnije povećavaju biodiverzitet i doprinoseuravnoteženju odnosa u sredini. Uloga eko-koridora uorganskoj biljnoj proizvodnji može biti višestruka: očuvanje

biodiverziteta, biokontrola štetnih organizama, razdvajanjeorganske proizvodnje od konvencionalne i proizvodnja sirovina

za tržište.

Eko-koridori kao zelenišno đubrivo apsorbuju hranljivematerije i kasnijim zaoravanjem vraćaju u zemljište. Fiksirajuazot u zemljištu i smanjuju potrebu za azotnim đubrivima.Stvaraju hlad za biljke nižeg sprata rasta koje su osetljive na

direktnu sunčevu svetlost. Štite manje otporne biljke od vetra iniskih temperatura i pružaju prirodnu potporu za biljke penjačice. Eko-koridori se zasnivaju tako da ne smetajusprovođenju ostalih agrotehničkih mera.

Organska demo-polja mogu poslužiti za vršenje vrednovanja biljnih vrsta koje ulaze u sastav eko-koridora i praćenje njihovefunkcije u procesu biokontrole.


26/107

~ 21 ~

Slika br.3: Eko-koridor sa moračem (foto: Ugrenović)

Slika br.4: Cvetni pojas sa mešavinom bilja(foto: Ugrenović)


27/107

~ 22 ~

Slika br.5: Cvetni pojas sa buvačem (foto: Flicker )

Slika br.6: Cvetni pojas na imanju Mamužić (foto: Klještanović)

Plodored

Osnov organske poljoprivrede predstavlja plodored. Plodoredi

imaju ogroman značaj i predstavljaju ključnu agrotehničku meru. Važnost plodoreda posmatra se sa aspekta: bilansa azota,suzbijanja korova, obezbeđenja stočne hrane i učestvovanja ustabilizaciji aktivnih materija. Plodoredu su podređeni sistemi


28/107

~ 23 ~

obrade zemljišta i primena đubriva. Plodored kao sistem biljne proizvodnje zajedno sa drugim agrotehničkim meramaostvaruje cilj – očuvanje živog zemljišta kao osnove organske

proizvodnje.

Dok se u konvencionalnoj proizvodnji primenjuje slobodna

plodosmena u organskoj proizvodnji se primenjuje čvrst plodored i to ratarski, ratarsko-povrtarski i ratarsko-krmno-

povrtarski. Odgovar ajućim plodoredom trebalo bi da seobezbedi ne samo održavanje već i povećanje zemljišne

plodnosti na duži rok. U strukturi plodoreda krmne i

leguminozne biljke zauzimaju 30 – 50 % površina što doprinosi čvršćoj vezi između ratarstva i stočarstva. U ovakvim plodoredima sa visokim udelom trava i leguminoza teži se da sene hrani biljka već zemljište, jer se tako obogaćuje zemljište organskom materijom i popravlja mu se struktura.

Plodored se ostvaruje pomoću odgovarajućeg sastava useva,odnosa površina pod usevima, plodosmene, poljosmene i

odmora zemljišta. Plodoredna pravila zahtevaju naizmenično smenjivanje: useva dubokohodnog korena (lucerka) sa usevima plitkohodnog korena (žita), leguminoznih biljaka sa biljkamakoje su veliki potrošači azota, useva koji razvijaju veću

biomasu korena sa usevima koji formiraju manju biomasu,

velikih potrošača vode sa manjim potrošačima. Useve koji poseduju prirodne hemijske toksine treba iskoristiti u preventivi

nastanka korova, bolesti i štetočina.


29/107

~ 24 ~

Slika br.7: Plodored u Nitri (Slovačka) u sistemu organske proizvodnje

Plodosmena jednog ratarsko-stočarsko-povrtarskog plodoredamože da izgleda ovako:

1. lucerka

2.

lucerka

3. lucerka

4. paradajz ili paprika

5. lukovičasto ili krtolasto povrće 6. pšenica, raž, tritikale7. mahunarke

8. kukuruz

9.

ječam Kod plodoreda je veoma bitno znati koje biljke su dobri susedi

a koje nisu. Dobri susedi su:

- beli luk sa paradajzom, cveklom, mrkvom i pasuljem;

- blitva sa rotkvom, rotkvicom, mrkvom i boranijom;

- crni luk sa belim lukom i krastavcem;

-

krompir sa spanaćem, kelerabom i boranijom;


30/107

~ 25 ~

- paradajz sa spanaćem, celerom, rotkvicom, rotkvom isalatom.

Loši susedi su:

- krastavac sa rotkvom i rotkvicom;

- krompir sa paradajzom, celerom, cveklom i graškom;- praziluk sa pasuljem, cveklom, graškom i boranijom;- crni luk sa boranijom i pasuljem;

- paradajz sa krompirom i graškom.

Združeni usevi

Združivanje useva u ratarstvu pruža velike mogućnosti kako u pogledu ishrane ljudi, tako i u pogledu ishrane stoke. Gajenjem

združenih useva povećava se biološka raznovrsnost useva, atime i efikasnost plodoreda. Kod združivanja useva najvažniji je

pravilan izbor useva koji će se združivati. Najvažnije je da utakvoj zajednici vrste odgovaraju jedna drugoj odnosno da ne

dođe do negativnih efekata, da jedna vrsta uguši drugu.

Kombinovanje vrsta zavisi od osobina zemljišta na gazdinstvukao i od cilja koji se želi postići takvim načinom gajenja. Akose želi poboljšati struktura zemljišta, onda jedan od useva bitrebao biti poboljšivač zemljišne strukture (smeša trava sleguminozama, proso, slačica, uljana repica, lan, sudanska travai dr). Međutim, ako je cilj povećanje zaliha azota za naredniusev onda je poželjno učešće azotofiksatora (deteline, lucerke,grahorice, graška, pasulja ili soje).

Prednost ovog sistema nije samo u povećanju prinosa po jedinici površine. Naprotiv, ovaj način gajenja je pre svegaekološki, racionalan (zahteva nešto niža ulaganja) i doprinosizaštiti i očuvanju prirodnih resursa. Glavni problem u organskoj

proizvodnji su korovi, bolesti i štetočine. Ovaj način gajenjauseva doprinosi smanjenju šteta od korova, bolesti i štetočina.


31/107

~ 26 ~

Združeni usevi smanjuju rizik jer ako jedan usev strada uslednapada bolesti ili štetočina, drugi usev će to na neki način nadoknaditi.

Za združivanje u ratarstvu postoje različiti kriterijumi. U praksi je moguće koristiti više različitih kombinacija. Najčešće sekombinuju usevi sa različitim životnim potrebama; biljke sadubokim korenovim sistemom sa biljkama koje imaju slabije

razvijen koren; biljke sa različitom razvijenošću listova; biljkesa uspravnim i visokim stablom sa biljkama koje imaju puzavo i

nisko stablo, itd.

Kombinacija žita ili trava i leguminoza su se pokazale kaonajbolje u ratarstvu u korišćenju osnovnih resursa (vode,hraniva, svetlosti, toplote i sl). Leguminoze povoljno deluju na

zemljište i na drugi usev prvenstveno zbog azotofiksacije, dokžita smanjuju poleganje leguminoza čineći im oslonac za

penjanje. Osim toga, vegetacioni periodi žita i leguminoza surazličite dužine, što skraćuje period konkurencije i vertikalni

raspored listova povoljno deluje na korišćenje svetlosti. Povoljna kombinacija u ratarstvu je i kukuruz-tikve ukojoj tikve svojim lišćem brzo prekriju površinu, te sprečavaju

preveliko isparavanje vode iz zemljišta i nicanje korova.

Osim kombinovanja dve ili više vrsta biljaka, u organskoj poljoprivredi je prisutno i združivanje različitih sorti jedne istevrste. Različite sorte ne samo da imaju različite potrebe u

hranivima, vodi, svetlosti, nego i imaju različitu otpornost na bolesti i štetočine. Navedene činjenice doprinose boljemkorišćenju najvažnijih resursa, veću otpornost na stresove i

patogene, pa samim tim i većim prinosima u ovakvom gajenju,u odnosu na gajenje pojedinačnih sorti.

Pri odabiranju različitih sorti važno je odabrati sorte kojeujednačeno sazrevaju. Postoje različiti načini združivanja, što

pre svega zavisi od cilja združenog gajenja. Ako setva pada


32/107

~ 27 ~

istovremeno pomeša se seme, vodeći računa o proporcionalnojzastupljenosti koja može obezbediti najveću produkciju. Kao

primer, može se navesti združeno gajenje žita ( pšenice i raži, jarog ovsa i ječma). Žita i leguminoze u združenom usevu semogu sejati zajedno, a i žetva im je zajednička, ako je cilj

proizvodnja stočne hrane. Primeri su združeni usevi kukuruza isoje, ovsa i stočnog graška, ovsa i grahorice. Postoje i združeni usevi žita i leguminoza čija setva i žetva (berba) su odvojeni,kao što su združeni usevi jarog ječma i crvene deteline,kukuruza i tikava, kukuruza i pasulja, kukuruza i stočne repe,

pšenice i kima, itd.

Dva ili više useva se mogu gajiti istovremeno u zajedničkim redovima, dakle nisu odvojeni ni vremenski ni prostorno.

Postoji, međutim, i način združivanja u kome usevi nisuvremenski odvojeni, a prostorno jesu, odnosno svaka vrsta se

seje u svoj - poseban red. Na kraju, važno je pomenuti da seusevi mogu združivati i u tzv. trakama što podrazumeva da suusevi udaljeni jedni od drugih, s tim da su dovoljno blizu da

mogu uticati jedan na drugi.

Širenje združenog gajenja na većim proizvodnim površinama jeograničeno iz više razloga. Naime, mehanizacija je uglavnom

prilagođena za jednu vrstu na jednoj površini, ne postoje sorte ihibridi namenjeni združenom gajenju i sredstva za zaštitu

bolesti i štetočina mogu odgovarati jednoj, a vrlo teško obemavrstama u zajednici.

Obrada zemljišta

Zemljište je potrebno obrađivati lakim oruđima da bi se što manje remetio životni prostor zemljišnih organizama. Zbogtoga je očuvanje biološke aktivnosti jedan od glavnih zadatakaorganskog proizvođača.


33/107

~ 28 ~

Obrada zemljišta bi trebala po pravilu da bude redukovana, ali primenjuje se u zavisnosti od biljne vrste ona obrada, koja uz

korišćenje mašina, neće pogoršati karakteristike zemljišta, već će uvek poboljšati plodnost. Zato u organskoj poljoprivredi ne

bi trebalo da se primenjuje duboka obrada prevrtanjem plastice,

već da se koriste plugovi sa podrivačima radi rastresanjazemljišta.

Organska proizvodnja zahteva zamenu konvencionalnih sorti

organskim sortama, za to je potrebno imati organsko seme.

Seme se smatra organskim ako je proizvedeno metodama

organske proizvodnje, odnosno najmanje tri godine održavano iumnožavano metodama organske proizvodnje.

Materijal za reprodukciju koji nije proizveden metodama

organske proizvodnje može se primenjivati ako nema na tržištu materijala proizvedenog za reprodukciju. Tehnologija i tehnika

proizvodnje organskog semena je nedovoljno razrađena.Zabrana korišćenja sintetičkih sredstava za tretiranje semena

organsko seme stavlja u kategoriju koja često ne ispunjavanorme kvaliteta.

Uopšteno se može reći da ponuda organskih sorti i organskogsemena ne prati u punoj meri ekspanziju organske proizvodnje.

Novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo je među retkimustanovama u zemlji koja nudi širok izbor organskog i

konvencionalnog, ali netretiranog sertifikovanog sortnogsemena ratarskog, povrtarskog i krmnog bilja, a Institut za

povrtarstvo Smederevska Palanka nudi asortimane organskog

sertifikovanog semena povrtarskih vrsta.


34/107

~ 29 ~

LITERATURA:

1. Grupa autora (2008): Organska poljoprivreda, Institut za

ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad

2.

P. Sekulić, S. Šeremešić, D. Milošev: Biološke osnoveorganske proizvodnje, str. 123-132

3. M. Malešević, T. Jaćimović, M. Babić, D. Latinović:Upravljanje proizvodnjom ratarskih kultura, str.133-167

4. Đ. Glamočlija, S. Janković, R. Pivić (2012): Alternativnažita, Institut za zemljište Beograd


35/107

~ 30 ~

2.2 ĐUBRIVA U ORGANSKOJ POLJOPRIVREDI 2,3

Organska đubriva

Osnovno pravilo organske poljoprivrede je koristiti inpute u

proizvodnji koji se mogu proizvesti na samoj farmi. To pravilo

je posebno primenljivo kada je reč o organskim đubrivima. Najznačajnija organska đubriva koja se mogu koristiti uekološkoj poljoprivredi i proizvesti na gazdinstvu su: stajnjak,kompost, glistenjak i zelenišno đubrivo.

Za uspešnu organsku proizvodnju treba da postoji ravnoteža između organske biljne i stočarske proizvodnje. Za 1 hektar biljne proizvodnje potrebno je jedan do dva uslovna grla.

Stajnjak je smeša ekskremenata domaćih životinja i prostirke i predstavlja jedno kompleksno đubrivo koje sadrži sveneophodne makro i mikroelemente, koji nakon procesa

mineralizacije prelaze u pristupačni oblik za ishranu biljaka.

Upotrebom stajnjaka, povećava se sadržaj organske materije, poboljšava se vodni i vazdušni kapacitet zemljišta kao imikrobiološka aktivnost. Kvalitet stajnjaka zavisi od vrstedomaćih životinja i načina čuvanja, tab.3.

Konjski i ovčiji stajnjak sadrži veći procenat suve materije, pasu topliji i kao takvi pogodniji su za primenu na vlažnim iteškim zemljištima. Nasuprot njima, goveđi i svinjski stajnjak

sadrže više vode, kiseliji su, sporo se razlažu, pa su pogodniji zalaka i peskovita zemljišta.


36/107

~ 31 ~

Tabela 3: Vrste stajnjaka

VRSTE

STAJNJAKA

UKUPAN

AZOT

Dostupan

prve godineR 2O5 K 2O

Svinjski svež 45 3.6 4 3.6Goveđi, bez slame 9.5 5.4 6.3 10.4Goveđi sa slamom 9.5 4.9 8 11.8Kravlji 4 2.7 1.8 4.5

Ovčiji, sa slamom 6.3 3.2 4 11.3Živinski, bezotpadaka

15 12.7 21.7 15.4

ivinski saotpacima25.4 19 20.4 15.4

Konjski, bez slame 6.3 2.7 1.8 6.3

Može se koristiti svež, poluzgoreli i zgoreli stajnjak. Zgoreli ilikompostirani stajnjak ima prednost u odnosu na prva dva jer u

nezgorelom stajnjaku se može naći seme korova, izazivači bolesti i štetočina, a takođe, mogu biti prisutni patogeni

mikroorganizmi, kao Echerichia coli ili Salmonella štetni pozdravlje ljudi. Zbog navedenog, u organskoj proizvodnji

potrebno je pravilno kompostirati stajnjak koji mora biti iz

organske proizvodnje. Postupak je sledeći: svež stajnjak se ređa sloj po sloj u humku trapezastog oblika i na kraju se prekriva

slamom ili zemljom. U prvim nedeljama kompostiranja

temperatura će biti oko 700S što je dovoljno da se uništi semekorova i većine patogena. Period za dobijanje zgorelogstajnjaka je od 3-6 meseci, zavisi od prisustva kiseonika, kod

manje sabijene humke je brža mineralizacija.

U zavisnosti od biljne vrste i plodnosti zemljišta po ha trebauneti od 15-20 t zgorelog stajnjaka, što u proseku znači 80-100kg N, 40-50 kg P2O5 i K 2O ali vreme iskorišćenja je 3-4 godine.

Dinamika iskorišćavanja stajnjaka po godinama zavisi od tipazemljišta. U prvoj godini iskoristi se 40 -60%, u drugoj 30-35%,


37/107

~ 32 ~

u trećoj 10-20%, dok u četvrtoj godini stajnjaka je zaiskorišćenje od 5-10% ostalo samo na težim zemljištima, a na

peskovitim više nema dejstva. Zbog toga se preporučuje upotreba stajnjaka na lakim zemljištima svake 2-3, a na težim svake 3-4 godine.

Kada se ne raspolaže dovoljnom količinom stajnjaka, on semože kod širokoredih kultura primeniti u redove ili u kućice kod vrežastih kultura, čime se postiže znatna ušteda u stajnjakuod 30-70%. Kod nejednakog đubrenja zemljišta posledice će

biti vidljive u narednoj godini po nejednakom razvoju biljaka.

Kompost

Kompost nastaje u procesu mikrobiološke razgradnje organskematerije. Za kompostiranje mogu se koristiti različite materijeorganskog porekla koje se mogu naći u svakom domaćinstvu, a

posebno na farmi kao što su žetveni ostaci, usitnjeno granje,životinjska dlaka, perje, ljuska jaja, pepeo. Ne preporučuju se za

kompostiranje meso, ostaci kuvane hrane jer privlače glodare, pse i mačke, korovske biljke sa semenom, bolesne biljke, listoraha i duvana zbog otrova koji sadrže, kao i otpaci koji sadrže hemikalije. Kompostiranje se može obaviti tokom cele godine.Kvalitet komposta zavisi od vrste organske materije,

temperature, kiseonika i njene usitnjenosti. Način na koji će seobaviti kompostiranje zavisi od količine organske materije sakojom se raspolaže.

Ukoliko se raspolaže manjom količinom organske materije čak i u gradskoj sredini, kompostiranje se može se obaviti uspecijalnim posudama komposterima koji mogu stajati i na

terasi. Na našem tržištu ponuda speacijalnih kompostera gotovoda i ne postoji, umesto njih mogu da posluže metalna ili

plastična burad, koja moraju da budu otvorena na dnu i da postoji drenažni sloj. Zbog lakšeg provetravanja na njima mora

da postoji nekoliko otvora.


38/107

~ 33 ~

Slika br.8: Različiti načini kompostiranja

U manjim seoskim domaćinstvima sa okućnicom, zakompostiranje se koristi ograđen prostor daskom, žicom iliciglom od 3-4 m

2.

Kada je reč o profesionalnim farmama koje raspolažu većom količinom biomaterijala kompostiranje se obavlja na većim

površinama. Teren na kom će se formirati humka zakompostiranje treba da je propustan za vodu. Bilo bi poželjno

da je blago nagnut, da se voda ne zadržava. Da nije izložen


39/107

~ 34 ~

direktno uticaju sunca i vetra kako bi se sprečilo isušivanje organske materije.

Postupak kompostiranja, bez obzira na količinu organskematerije, je sličan. Prvo se skine sloj zemlje gde se poređa drenažni sloj koji može biti od slame, kukuruzovine, granja,lišća i sl. Zatim se ređa sloj organskog otpada 15-20cm, pa slojzemlje debljine do 5 cm i tako neizmenično do visine od 1-1,5m. Cela masa se ne sabija ili blago sabija, mora biti umereno

vlažna neutralne reakcije, pa se po potrebi zaliva i dodaje kreč.Kompostiranje traje od 3-12 meseci. Proces kompostiranja se

može ubrzati upotrebom mikrobioloških preparata. Proces jezavršen kada se dobije kompost koji je jednoličan, mrvičast, laki tamno smeđ. Kvalitetan kompost mora da ima optimalanodnos C:N a to je između 25-30:1. Ukoliko sadrži visok sadržaj ugljenika kompost je suv, žut i kabast, a sa visokim sadržajem azota je zelen i vlažan.

Kompost u proseku sadrži od 0,35-0,5% N; 0,2% P2O5 i 0,25-

0,6% K 2O; pH vrednost mu je od 6-7,8 i ima manje od 50%vlage.

Kompost se koristi kao organsko đubrivo za malčovanje zemlišta i proizvodnju supstrata.

Glistenjak

Specifična vrsta komposta je glistenjak. Samo na plodnomzemljištu se nalaze gliste, tako da njihovo prisustvo je indikator plodnosti i nezagađenosti zemljišta. Gliste su značajni prerađivači otpada i organske materije, od čega se dobijavisokokvalitetno organsko đubrivo bogato makro imikroelementima.

Glistenjak i proizvodnja glista ne zahteva skupu opremu i

veliku angažovanost, ali se ne sme dopustiti i potpuna nebriga.


40/107

~ 35 ~

Legla glista se mogu proizvoditi u svakom domaćinstvu, stimšto im treba obezbediti optimalne uslove za rast i razviće.

Gliste zahtevaju visoku vlažnost, nešto manju od 80%, (kada sestisne materijal, voda treba da se cedi u kapljicama). Preobilna

vlažnost takođe im ne odgovara, jer tada napuštaju leglo u potrazi za povoljnijim uslovima. Bitan faktor u gajenju i

razmnožavanju glista je temperatura i pH vrednost materijala.Optimalna temperatura je oko 20

0C, a pH vrednost od 6,5-7,5.

Ukoliko je reakcija suviše kisela dodaje se kreč, a ukoliko jealkalna dodaje se treset ili papir. U povoljnim uslovima leglo

glista se svakih 100 dana udvostruči.Kao podloga u proizvodnji glistenjaka koristi se stajnjak od svih

vrsta domaćih životinjna, karton, stari papir, lišće, piljevinamladi treset, slama i otpaci iz poljoprivrede.

Glistenjak sadrži visok procenat organske materije i do 55%, približno 2% N; 1,2% P2O5 i 1,3% K 2O. Kao osnovno organsko

đubrivo koristi se u količini, u zavisnosti od biljne vrste i plodnosti zemljišta, od 0,2-5 kg/m2. Upotrebljava se i za proizvodnju supstrata, meša se zemljom u odnosu 1:6 sasiromašnom, odnosno 1:10 sa plodnom. Dobijeni supstrat može

biti podloga u proizvodnji rasada ili u bilo kom obliku

proizvodnje u zaštićenom prostoru.

Zelenišno đubrivo

Veoma jednostavan i efikasan način da se zemljište obogatiorganskom masom predstavlja zelenišno đubrenje tj. zaoravanjezelene mase. Sideracija ili zelenišno đubrenje je namenska

proizvodnja organske materije u cilju poboljšanja osobinazemljišta, dok zaoravanje samoniklih biljaka to nije. Zazelenišno đubrivo mogu se gajiti kulture koje brzo rastu izaoravaju se nakon 40-100 dana ili ostaju kao zeleni malč.

Najčešće se gaje, za ovu svrhu, leguminozne biljke koje


41/107

~ 36 ~

zahvajujući simbiozi sa kvržičnim bakterijama vrše azotofiksaciju atmosferskog azota i obogaćuju zemljište ovimelementom. Kao zelenišno đubrivo od leguminozanajzastupljenije su crvena detelina, grahorica, stočni grašak ,lupine, ređe lucerka, a od neleguminoznih facelija, uljna repica,suncokret, heljda, raž, ječam i neke trave kao npr. ljuljevi. Istotako i zelena masa koja ostaje nakon žetve može da posluži kaozelenišno đubrivo, na primer, nakon berbe kupusa, vađenja šećerne repe, berbe graška i dr. Kulture koje se gaje u ovu svrhumogu biti predkulture, međukulture i naknadne kulture, a moguse usejavati između redova glavne gajene kulture.

U odnosu na druga organska đubriva zelenišno đubrivo ima prednost jer je jeftinija njegova upotreba, nema transportnih

troškova donošenja na parcelu za razliku od primene svihdrugih organskih đubriva i manji utrošak radne snage.

Efekat primene organskih đubriva zavisi i od klimatskihkarakteristika regiona. Najveći je gde je prosečna godišnja

količina padavina iznad 700 m, a prosečna godišnja temperaturaiznad 70 C. Zelenišno đubrivo, koje daje prosečan prinos 20-30tzelene mase po hektaru, obogaćuje zemljište istom količinom humusa i N kao 8-12 t/ha zgorelog stajnjaka. Iskustvom iz

prakse je potvrđeno da najbolji efekat sideracija ima ako sekombinuje sa drugim organskim i mineralnim đubrivima.


42/107

~ 37 ~

Slika br.9: Zaoravanje zelene mase

Organska komercijalna đubriva

Da bi se obezbedila dovoljna količina stajnjaka, treba da se gajiu skladu sa organskim principima, 1 do 2 uslovna grla po

jednom hektaru.

Nažalost, u R. Srbiji, stočni fond je inače u opadanju, a kada jereč o organskoj proizvodnji, prema istraživanjima GIZ-a iSerbia Organic-a, tek svako drugo gazdinstvo koje se bavi

organskom biljnom proizvodnjom ima i stočarsku. Zbog toga, proizvođači moraju koristiti organska komercijalna đubriva, čija je primena dozvoljena.


43/107

~ 38 ~

Slika br.10: Organska komercijalna đubriva

Prednosti organskih komercijalnih đubriva, u odnosu na đubriva proizvedena na farmi, su u tome što je lakša njihova upotreba, potrebne su znatno manje količine, ne sadrže seme korova i nemogu se u njima naći štetni mikroorganizmi kao što su

Echerichia coli ili Salmonella, dobro i brzo se rastvaraju…

Glavni nedostatak je što dodatno značajno poskupljuju proizvodnju, koja može da dovede u pitanje ekonomsku

isplativost primene ovih đubriva.


44/107

~ 39 ~

Neka od komercijalnih organskih đubriva koja su našla svoju primenu kod proizvođača su Siforga, Royal fertor, Guanito (6N- 15P2O5 - 3K 2O), Duetto....

Važna napomena prilikom korišćenja komercijalnih đubriva, proizvođači su obavezni da sačuvaju račun o nabavci koji će pokazati u slučaju kontrole.

Mineralna đubriva

Bazična đubriva u organskoj poljoprivredi su đubriva organskog porekla, dok su mineralna i mikrobiološka samodopuna koja se upotrebljavaju u zavisnosti od plodnostizemljišta i potreba biljne vrste.

Jedna od pogrešnih pretpostavki, kada je reč o organskoj poljoprivredi, je da nije dozvoljena upotreba mineralnih

đubriva. Sva mineralna đubriva koja su prirodnog porekla, kaošto su koštano brašno i đubriva koja se dobijaju mlevenjemrude, mogu se koristiti.

Izvor kalijuma predstavlja drveni pepeo, zatim kalijum sulfat

(K 2SO4), magnezijum Mg se može koristiti u obliku MgCa3, ukarbonatnom obliku dostupan je i Ca, fosfor se dobija iz

Tomasovog brašna i ptičijeg guana.

Mikrobiološka đubriva

Ova vrsta đubriva zbog svog značajne koristi dobila su široku primenu i u konvencionalnoj proizvodnji, a njihova prednost u

organskoj proizvodnji je brojna kao što je: brža mineralizacija, brži rast i razviće, bolje ukorenjavanje, lakše podnošenje nepovoljnih ekoloških uslova, dugoročno posmatrano

povećanje ukupne plodnosti zemljišta.


45/107

~ 40 ~

Korišćenjem mikrobioloških đubriva povećava se brojnostmikroorganizama koji podstiču brzu mineralizaciju organskematerije, postiže se da hranljivi elementi budu u pristupačnom obliku koji biljka može da usvoji. Najčešće komponentemikrobioloških đubriva su sledeći sojevi bakterija Azotobacter ,

Azospirillum, Bacillus, Pseudomonas i dr.

Upotreba bakterija za inokulaciju (zaražavanje) semena kojeimaju sposobnost azotofiksacije, tj. usvajanje atmosferskog

azota, postala je obavezna kod gajenja mahunarki. U simbiozi

sa mahunarkama kvržične bakterije mogu u da doprinesu da se

zemljište obogati i do 150 kg/ha sa N.Pojedine bakterije imaju sposobnost sinteze hormona rasta

(auksina i giberlina), čime se podstiče i ubrzava rast biljke.

Većom produkcijom organske mase, pre svega u zoni korena ivećom mikrobiološkom aktivnosti povećava se ukupna

plodnost, što se odražava pozitivno na prinos biljaka i u

budućem periodu.Danas na tržištu imamo široku paletu ponude mikrobioloških đubriva, različitih komercijalnih naziva kao što su: Nitragin,Slavol, Bioplug, Ekobooster, Biofor....

Mikrobiološka đubriva treba upotrebiti u skladu sa preporukomproizvođača, što može započeti tretiranjem semena

ili primenom tokom vegetacije folijarno ili fertirigacijom.


46/107

~ 41 ~

Slika br.11: Mikrobiološka đubriva


47/107

~ 42 ~

LITERATURA:

1. Đurovka, M (2010): Zelenišno đubrenje, Savremeni povrtar br 18, str 42-43

2.

Govedarica, M. Jarak, M: Mikrobiologija zeml jišta.Poljoprivredni fakultet Novi Sad, 1995.

3. Jarak, M., Milošević, N., Milić, V., Mrkovački, N.,Đurić, S. i Marinković, J. (2005): Mikrobiološka aktivnost – pokazatelj plodnosti i degradacije zemljišta.Ekonomika poljoprivrede, 52(4), 483-493.

4. Molnar, I. (1995): Opšte ratarstvo. Feljton, Novi Sad.

5.

Rees, L. (2005): Making the most of farm waste. SoilAssociation technical guides.

6. Ubavić, M. i Bogdanović, D. (1995): Agrohemija.Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.

7. http://psss.rs/

8. www.agroinfotel.net/index.php

9. http://poljoinfo.com/-Kojadjubriva-koristiti-u-

organskoj-proizvodnji

10. Grupa autora, Organska poljoprivreda Tom I (2008), Institut zaratarstvo i povrtarstvo Novi Sad

11. Grupa autora, Organska poljoprivreda Tom II (2008), Institut za

ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad

12. Lazić Branka (2011), Organsko povrtarsto, Zadužbina Andrejević, Beograd

http://psss.rs/http://www.agroinfotel.net/index.phphttp://www.agroinfotel.net/index.phphttp://psss.rs/


48/107

~ 43 ~

2.3 REPRODUKCIONI MATERIJAL U BILJNOJ

PROIZVODNJI 3,4

Izbor vrste i sorte

Izbor vrste i sorte treba da bude prilagođen agroekološkim uslovima sredine (temperature, padavine, vetrova, nadmorske

visine, opasnosti od mraza, tipa zemljišta, mogućnosti navodnjavanja).

Na primer, u povrtarskoj proizvodnji toploljubive vrste se ne

gaje u brdsko planinskim krajevima, na teškim i zbijenimzemljištima ne mogu se gajiti korenasto krtolaste biljke, dokkisela zemljišta nisu pogodna za vrste iz familije mahunarki kaošto su pasulj, grašak , bob, vigna.

Kada je reč o izboru sorte najbolje bi bilo da se gaje autohtonesorte koje su se prilagodile ekološkim uslovima na području gde se tradicionalno gaje.

U voćarstvu i vinogradarstvu je veoma značajno odabratilokacije za zasnivanje višegodišnjih zasada u organskoj

proizvodnji. Posebno su pogodna plodna, nezabarena, blago

nagnuta zemljišta, provetrena, okružena šumskim pojasom. Uokviru voćnih vrsta postoje pogodnosti izborom sorti koje

poseduju tolerantnost na bolesti. U grupu jabučaste vrste voća, postoje sorte jabuka tolerantne na čađavu krastavost ploda(sorte: prima, prisila, šejovsejanac, budimka, kablarka, topaz,revina). Kod koštičavih da su tolerantne na rđu i šupljikavost lista (sorte: čačanska lepotica, čačanska najbolja, prezenta,

jojo). Jagodastu vrstu voća u organskoj proizvodnji predstavljaju jagoda, malina, ribizla. Kod jezgraste voćne vrsteorah i leska su veoma pogodni za ovu proizvodnjujer ove

voćne vrste imaju dosta zahvalnu negu i zaštitu.


49/107

~ 44 ~

Seme i sadni materijal

U periodu konverzije proizvođači mogu da koriste hemijskinetretirano seme iz konvencionalne proizvodnje. Ovo je

olakšavajuća okolnost jer organsko seme je skuplje odkonvencionalnog, a u periodu konverzije proizvod ne može bitisertifikovan kao organski i kao takav prodavati po višim cenama.

Kada je proizvodnja sertifikovana kao organska moramo se

pridržavati zakona o organskoj poljoprivredi (Službeni glasnik br. 30/10, član 16) koji kaže sledeće:

• Reproduktivni materijal za biljnu i stočarsku proizvodnju koji se koristi u organskoj proizvodnji mora

da bude proizveden metodama organske proizvodnje.

• IzuzetnoSEME IZ KONVENCIONALNE PROIZVODNJE KOJE

NIJE TRETIRANO SREDSTVIMA ZA ZAŠTITU BILJA

MOŽE SE KORISTITI AKO:• nema semena na tržištu;• koristi se za naučno istraživački rad;• autohtona sorta.

Jedno od osnovih načela organske poljoprivrede je da nemaupotrebe GMO semena. Ponuda organskog semena u Republici

Srbiji je daleko bolja nego što je bila jer do 2009. godine na

našem tržištu nije bilo sertifikovanog organskog semena. Dotada su proizvođači organske hrane koristili konvecionalnonetretirano seme ili seme iz lokalnih populacija. Danas seme

povrtarskih kultura na našem tržištu nudi: Institut za povrtarstvou Smederevskoj Palanci i Institu za ratarstvo i povrtarstvo Novi

Sad. Veliku ponudu organskog semena koje se uvozi iz

inostranstva ima distributerska kuća “Arum” iz Beograda.


50/107

~ 45 ~

Pri nabavci organskog semena iz inostranstva treba biti obazriv

jer se u proizvodnji može koristiti samo seme koje je na našim sortnim listama da bi proizvodnja prema našem zakonu bila

prihvaćena kao organska.

Proizvođači i sami mogu da proizvedu seme po organskim principima koje će koristiti za dalju reprodukciju, ali tu proizvodnju moraju da prijave kontrolnim kućama godinu dana pre.

Proizvodnja sadnog materijala se obavlja po programu koji je u

skladu sa zakonskom regulativom organske proizvodnje. Rastila

se zasnivaju na zemljištima koja su oslobođena prisustvaherbicida i drugih zemljišnih štetočina. Takođe, uporedo sezasnivaju matičnjaci vegetativno-generativnih podloga imatičnjaci za proizvodnju kalem- grančica takođe negovanih uskladu sa merama ove prozvodnje.

Nakon toga, sadnice se mogu proizvoditi za zasnivanje

voćnjaka i vinograda po programu organske proizvodnje.Rasadničari takođe proizvodnju sadnica za organsku prozvodnju prijavljuju inspekcijskim službama Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kako bi nakonsprovedenih kontrola dobili sertifikat o njihovoj zdravstvenoj i

sortnoj ispravnosti, kao i da su sadnice proizvedene za organsku

proizvodnju.


51/107

~ 46 ~

LITERATURA:

1. Zdravković Jasmina, Mijatović Mirjana, Pavlović Nenad , Ugrinović Milan, Adžić Slađana, (2012); Prvikoraci ka organskoj proizvodnji povrća; Institut za

povrtarstvo doo, Smederevska Palanka

2. Lazić Branka (2011),Organsko povrtarsto, Zadužbina Andrejević, Beograd

3. Ognjenović Snežana (2004), Organska bašta,Samostalno izdanje, Beograd

4. Milenković, S., Lukić, M. (2008): Autohtone i

novostvorene sorte jabuke u organskoj proizvodnji.Drugi Simpozijum „Zdravo-organic“, Selenča, 26-27.Sept. Zbornik radova. Poljoprivreda

5. www.sepa.sr.gov.yu

6. www.serbiaorganica.info

7. www.zelenamreza.org/

8. www.mpt.gov.rs

http://www.sepa.sr.gov.yu/http://www.serbiaorganica.info/http://www.zelenamreza.org/http://www.mpt.gov.rs/http://www.mpt.gov.rs/http://www.zelenamreza.org/http://www.serbiaorganica.info/http://www.sepa.sr.gov.yu/


52/107

~ 47 ~

2.4 ZAŠTITA BILJA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI 5

Organska proizvodnja danas u svetu zauzima sve veće površine

i dobija ekonomski značaj u smislu ostvarenja profita za proizvođače koji se bave ovom delatnošću.

Jedan važan segment organske proizvodnje jeste i zaštita od prouzrokovača bolesti, štetnih insekata, korova i drugih bioloških agenasa. S obzirom da je organska proizvodnjazasnovana na minimalnoj primeni pesticida što u svakomslučaju otežava zaštitu gajenih biljaka. Zato se traže alternativne

metode koje će zameniti primenu hemijskih sredstava i očuvati osnovni princip ove proizvodnje, a to je potpuno odsustvo

pesticida, teških metala i drugih agenasa koji mogu uticati na biološku ispravnost hrane.

Organska proizvodnja traži dosta znanja, umešnosti, upornosti idiscipline od strane proizvođača koji reše da se bave istom.Uspeh u ovoj proizvodnji u svakom slučaju zavisi od efikasne

zaštite od prouzrokovača bolesti, štetnih insekata, korova idrugih štetočina koje u povoljnim uslovima mogu potpunougroziti proizvodnju.

Najznačajnije mere koje se mogu primeniti u organskoj proizvodnji za zaštitu useva od raznih bioloških agenasa su:agrotehničke mere, mehaničke, fizičke, biološke i delimično hemijske mere borbe kao i gajenje otpornih sorti.

Agrotehničke mere

Agrotehničke mere se primenjuju u smislu stvaranja povoljnihuslova za uspešnu biljnu proizvodnju. Stvarajući optimalneuslove za gajenje biljaka čovek doprinosi njihovom bržem i

boljem razvoju te efikasnijem korišćenju uslova vegetacionesredine. U agrotehničke mere spadaju: obrada zemljišta,đubrenje, setva, nega useva i plodored.


53/107

~ 48 ~

Obrada zemljišta

Obrada zemljišta u organskoj proizvodnji ima veliki značaj.Sa jedne strane se vrši efikasno suzbijanje korova, zatimzaoravanjem žetvenih ostataka se znatno smanjuje infekcionimaterijal, a takođe i redukcija štetne entomofaune zemljišta. Sadruge strane stvaraju se povoljni uslovi za brži razvoj gajenih

biljaka. Često postoje dileme da li primenjivati redukovanu iliklasičnu osnovnu obradu u organskoj proizvodnji. Sa aspektazaštite bilja klasična osnovna obrada i priprema zemljišta nemaju alternativu. Većim brojem oranja znatno se doprinosi

smanjenju brojnosti i pokrovnosti korovskih vrsta, inokuluma ilarvi štetnih insekata i drugih bioloških agenasa.

Plodored

Plodored kao sistem vremenske i prostorne smene useva,

predstavlja veoma značajnu meru u suzbijanju korova naoranicama. Mnoge korovske biljke prilagođene su određenim

usevima pa u monokulturi imaju najbolje uslove za svojrazvoj. Takođe, gajene biljke koje pripadaju istim familijamaimaju slične bolesti. Zato treba izbegavati da na isto mesto dođu kulture iz te familije (na primer posle krastavca, dinje i

lubenice). Gajene biljke iste familije treba da dođu u plodoredunakon 4-5 godina. Pravilnom primenom plodoreda znatno se

smanjuje mogućnost širenja prouzrokovača bolesti u organskoj proizvodnji. U voćarstvu i vinogradarstvu plodored treba

poštovati prilikom zasnivanja zasada. Na istim površinama zasadi voćaka i vinove loze se mogu ponovo podizati tek nakon5-6 godina. Najbolji predusevi su okopavine i strna žita nakojima vinova loza i voćnjaci nisu podizani više godina.

Đubrenje

Đubrenje u organskoj proizvodnji predstavlja važnu meru u

cilju povećanja prinosa i zaštite od prouzrokovača biljnih


54/107

~ 49 ~

bolesti, štetnih insekata i korova. U organskoj proizvodnjimoraju se koristiti đubriva iz organske stočarske proizvodnje.To se prvenstveno odnosi na stajnjak koji je dobro zgoreo u

kome su semena korova izgubila klijavost. Prekomerno

đubrenje azotnim i organskim đubrivima utiče na preteranu bujnost biljaka koje su osetljive na prouzrokovače bolesti, asluže kao povoljna hrana za štetne insekte. Mora se uspostaviti

povoljan balans između azotnih, fosfornih i kalijumovihđubriva kako bi se izbegle štetne posledice povećanja bujnostigajenih biljaka.

Setva

Setva zdravog i sertifikovanog semena i sadnog materijala

proizvedenog u renomiranim semenskim kućama i rasadnicimaspecijalizovanim za organsku proizvodnju doprineće uspešnosti ove proizvodnje. Vreme, gustina i dubina setve i sadnje imaju

veliki uticaj na stanje zakorovljenosti i zdravstveno stanje

useva. Što je usev ranije posejan i sa većim sklopom njegova

potreba za hranom, vodom, svetlošću i životnim prostorom jeveća. Takvi usevi izbegavaju pojavu prouzrokovača bolesti,štetnih insekata i korova. U principu, sitnije seme zbog energijeklijanja se seje na manju, a krupnije na veću dubinu.

Nega useva

Negom useva stvaraju se povoljni uslovi za rast i razviće

gajenih biljaka. Od mera nege se primenjuju: drljanje, plevljenje, valjanje, prašenje, okopavanje i navodnjavanje.Drljanje ima velike efekte u suzbijanju korova jer drljače mehanički uništavaju korove u početnim fazama njihovograzvića. Plevljenjem, okopavanjem i međurednim kultiviranjemširokorednih useva, efikasno se uništavaju korovske biljke.

Navodnjavanjem se povećava efekat dejstva đubriva i drugihagrotehničkih mera i time stvaraju bolji uslovi ne samo za

gajene biljke nego i za korove. Primenom malčovanja u


55/107

~ 50 ~

ratarstvu, povrtarstvu, voćarstvu i vinogradarstvu u kombinacijisa sistemima za navodnjavanje kap po kap, može se delimično rešiti suzbijanje korova. Upotrebom različitih prirodnih iveštačkih materijala za pokrivanje zemljišta sa namerom da seizostavi okopavanje može se znatno smanjiti, odnosnoonemogućiti nicanje korova.

Gajenje otpornih sorti

Gajenje otpornih sorti je najsigurniji i najuspešniji sistemzaštite od prouzrokovača bolesti i štetnih insekata. Processtvaranja neke sorte otporne na određene biološke agense traje u

proseku od 5-7 godina. Nakon uvođenja otpornih sorti u proizvodnju, njihovo gajenje se višestruko isplati. Danas postojiveći broj sorti u povrtarstvu i ratarstvu koje su našle primenu uorganskoj proizvodnji.

U stvaranju otpornih sorti protiv prouzrokovača bolesti znatnose više uradilo nego kod štetnih insekata gde je selekcija mnogo

komplikovanija i teža.Danas u vinogradarstvu postoje sorte nastale ukrštanjem evropske sa američkom lozom pri čemu su dobijeni hibridi kojisu otporni na kriptogamne bolesti, pepelnicu i plamenjaču. Unašoj zemlji postoje hibridi: panonija, morava, petka, bačka,ljana, moldova, bianis, terez, lasta, karmen, petra, rubinka i

druge koje su otporne na navedene bolesti.

Organska proizvodnja voća se uglavnom zasniva na domaćim autohtonim sortama koje su manje osetljive na prouzrokovače

bolesti od stranih. Kod jabuka su značajne: kolačara, budimka,šumatovk a, kožara, senabija a od savremenih: prima, prisila,topaz, revina i rovada.

Osim jabuke postoji veći broj sorti drugih voćnih vrsta, posebno

kajsije, šljive, ranih sorti trešanja, oraha, drena i džanarika koje


56/107

~ 51 ~

se mogu uspešno gajiti u organskoj proizvodnji naročito nanešto višim terenima bez bilo kakve upotrebe pesticida.

Mehaničko-fizičke mere

Mehaničko-fizičke mere u organskoj proizvodnji imaju podjednako važan značaj kao agrotehničke i biološke u zaštiti od prouzrokovača bolesti, štetnih insekata i korova.

U mehaničke mere spada sakupljanje insekata (krompirivazlatica, repine i druge pipe), lovljenje istih ( pomoću lovnihkanala okolo polja, zatim korišćenje lovnih posuda sa melasom,svetlosnih i obojenih lovki, raznih sprava i mašina),izlovljavanje glodara pomoću klopki, primena vizuelnih izvučnih efekata u cilju zastrašivanja i rasterivanja ptica,razređivanje velikih kolonija gačaca, prekrivanje usevasintetičkom paučinom radi zaštite u vreme sazrevanja zrnastihkultura, regulacija brojnosti razne divljači putem njihovogodstrela, korišćenje vatre protiv štetnih insekata, spaljivanjem

biljnih ostataka posle žetve, odnosno berbe, rezidbe voćaka,čišćenja semenske robe, sečenje i odstranjivanje obolelih granavoćaka, uklanjanje mumificiranih plodova voćaka (šljiva,trešnja, višnja, jabuka) i sakupljanje opalog lišća voćaka.

Poslednjih godina sa uspehom se sprovodi program razvoja

ekoloških mašina (uređaja za uništavanje štetočina bez primene pesticida) koji se uklapa u koncept integralne zaštite u

organskoj proizvodnji. U Nemačkoj se proizvode uređaji zasakupljanje štetočina (krompirove zlatice) primenomaspiratora.

Fizičke mere u organskoj proizvodnji se zasnivaju na korišćenju plamena, pregrejane vodene pare, natapanje vrelom vodom,

upotrebom elek trične energije i mikrotalasnog zračenja.


57/107

~ 52 ~

Uništavanje korova vatrom vrši se u usevima retkog sklopa iotpornih na toplotu. Postoje i posebno konstruisani uređaji (plameni kultivatori) koji različite izvore energije (nafta, plin)koriste za dobijanje plamena kojim se korov direktno uništava.Od delovanja plamena usevi se zaštićuju posebnim štitnicima.Spaljivanje se može koristiti i na površinama bez useva(spaljivanje ostataka posle berbe; strnjišta) kao i nanepoljoprivrednim površinama (kanali, međe, putevi).

Vruća vodena para se koristi uglavnom u staklenicima i plastenicima za dezinfekciju zemljišta. Pomoću vrele vode ili

vodene pare vrši se sterilizacija zemljišta, tom prilikom dolazido uništavanja semena korova, štetnih insekata i prouzrokovača bolesti.

Primena električne energije zasniva se na prolasku struje kroz biljke, što uzrokuje zagrevanje i razaranje biljnog tkiva. UEngleskoj su konstruisane posebne mašine (1 i 1,5KW) koje seupotrebljavaju za ovu svrhu.

Mikrotalasno zračenje se takođe više eksperimentalno nego praktično koristi za suzbijanje korova. Smatra se da će seenergija elektromagnetnog mikrotalasnog zračenja koristiti i zasterilizaciju zemljišta u staklenicima od prouzrokovača bolesti ištetnih insekata.

Biološke mere

Biološke mere se sve češće koriste u suzbijanju bioloških agenasa. Na globalnom planu postignuti su dobri rezultati

(suzbijanje gubara u Americi), dok je njihov značaj naindividualnom planu znatno manji. Kod bioloških mera semogu koristiti paraziti i predatori koji za ishranu koriste štetne insekte i druge biološke agense ili se pojavljuju kao parazitiekonomski značajnih štetočina i prouzrokovača bolesti. Poznato

je da bubamara koristi vaši za ishranu, bogomoljka može u toku


58/107

~ 53 ~

dana da pojede 20-30 stenica. Postoje i mnogi drugi korisni

predatori među koje spadaju i ptice, koje mogu imati velikiznačaj u organskoj proizvodnji. Dovoljno je reći da jedna

bubamara može da pojede do 100 vašiju. Zato se korisni insektimoraju štititi jer su izuzetno značajni čovekovi prijatelji uorganskoj proizvodnji.

Paraziti za razliku od predatora žive na račun drugihorganizama živeći na njima ili u njima. Ima dosta primera kojidaju veliki značaj regulaciji štetnih insekata od strane parazita.Često je veliki problem uskladiti ciklus života parazita i

predatora i štetnih insekata. Takođe, veliku teškoću predstavlja isam transport ovih korisnih insekata, odgajenih u veštačkim uslovima. Suština primene parazita i predatora u praktične svrhei prednost organske proizvodnje jeste taj što nema primene

pesticida, pa se odnosi regulišu zakonima prirode, što je sasvimdovoljno da se nesmetano razvijaju ovi korisni organizmi.

Biološki pesticidi

Danas u svetu postoji veliki broj bioloških pesticida koji sunašli primenu u praksi. Svi biološki ili bio-pesticidi koji sekoriste za suzbijanje gljiva, bakterija, virusa i drugih biolških agenasa su za životnu sredinu potpuno bezbedni. Međutim,imaju i nekih mana zbog kojih često izostaju željeni rezultati.Mala mogućnost primene ovih bio-pesticida na velikim

površinama, manja efikasnost, mogućnost mutacija, pojava

varijabilnosti, su samo od nekih teškoća u njihovoj upotrebi.

U našoj zemlji su registrovani preparati na bazi bakterije BacillusThuringiensis var. Tenebrionis koji se koriste za

suzbijanje gusenica i larvi tvrdokrilaca (D-STOP, Z-STOP).


59/107

~ 54 ~

Prirodni pesticidi

Prirodni pesticidi su uglavnom insekticidi koji se dobijaju

ekstrakcijom iz biljaka koje se nalaze u prirodnim staništima ilise namenski gaje. Jedan od najznačajnijih prirodnih insekticida

je piretrin. Piretrin koji se dobija ekstrakcijom iz cveta

dalmatinskog buhača. Piretrin je slabo toksičan za ljude imože se koristiti za suzbijanje većeg broja insekata. Pomehanizmu delovanja ima kontaktno i digestivno delovanje.

Ima visoku inicijalnu toksičnost i manju perzistentnost.

Pored piretrina u primeni se nalaze još i rotenon, nikotinazadiretrin i neki drugi insekticidi koji se dobijaju od biljaka

koje se nalaze u prirodi.

Nikotin je insekticid koji se dobija iz duvana i nema veći značaj za primenu u organskoj proizvodnji zbog neprijatnog mirisa

koji se prenosi na plodove gajenih biljaka.

Biotehnička sredstva

U najznačajnija biotehnička sredstva spadaju: atraktanti,repelenti, regulatori rasta, inertna prašiva, biljna ulja,sapuni, bakar, sumpor, biljni fungicidi, mehanički postupci.

Atraktanti su jedinjenja različitog porekla koja kodinsekata privlače jedinke suprotnog pola. Seksualneatraktante ili feromone stvaraju insekti tokom parenja za

privlačenje jedinki suprotnog pola. Danas postoje sintetički feromoni koji služe za praćenje i suzbijanje nekih najvažnijih štetnih insekata. U biljnoj proizvodnji (voćarstvo,vinogradarstvo, povrtarstvo, ratarstvo) primenom feromona

može se znatno smanjiti populacija lisnih i podgrizajućih sovicau povrtarstvu, tripsa, biljnih vašiju i dr.


60/107

~ 55 ~

Atraktanti kao hrana se mogu koristiti za privlačenje puževa,zatim tripsa, a vrlo često to mogu biti i lovne biljke. Nekeštetočine se radije hrane na jednim nego na nekim drugim

biljkama. Ova osobina nekih štetočina se može koristiti tako što se uz gajene biljke gaje i one koje su privlačnije za neke od

bioloških agenasa.

Repelenti su sredstva koja odbijaju štetočine od gajenihbiljaka. Repelenti mogu odbijati određene štetočine mirisom,zatim izlučevinama biljaka, raznim zvučnim ili svetlosnimsignalima. Paradajz posađen zajedno sa kupusom štiti ovu

povrtarsku biljku od kupusara ili kupusne muve. Crni luk posađen između redova mrkve štiti mrkvu od mrkvine muve inematoda. Ren gajen pored krompira odbija krompirovu zlaticu.

Dragoljub posejan među povrtarskim biljkama odbija beluleptirastu vaš, a služi i kao privlačna biljka za biljne vaši. Osimdragoljuba se mogu koristiti u zaštiti povrća neven, kadifica,nana i bosiljak. Ekstrakt belog luka ima i insekticidno svojstvo

pa se kao takav koristi kao repelentno sredstvo za biljne vaši

(belu leptirastu vaš), tripse i neke grinje. Ekstrakt semena ljute paprike kapsicin koristi se kao repelent za sisare koji nanoseštetu povrću i voću kao što su zečevi (mladi voćnjaci,kupusnjače). Zvučni efekti se često koriste za odbijanje ptica užitaricama, bostanu i drugom povrću.

Regulatori razvoja insekata se često mogu koristiti uorganskoj proizvodnji kao sredstva koja inhibiraju proces

presvlačenja insekata. Po prestanku presvlačenja larve neuzimaju hranu i ubrzo uginu. Od preparata se mogu koristiti

nomolt (Tefiubenzuron) za suzbijanje krompirove zlatice,

jabukovog smotavca, kruškine buve, lisnih minera, grožđanog moljca i larvi gusenica u šumarstvu. Takođe se lufenuron (preparat Match 050) može koristiti za suzbijanje krompirovezlatice, jabučnog smotavca, raznih savijača i grožđanog moljca.U grupu ovih insekticida spada i preparat insegar koji se dosta


61/107

~ 56 ~

koristi u voćarstvu za suzbijanje lisnih minera i jabučnog smotavca.

Inertna prašiva u svom sastavu imaju amorfne silikate kojiapsorbuju vosak sa površine tela insekata ili imaju čestice koje su oštre i mehanički oštećuju kutikulu insekata. Obično

je to diatomejska zemlja koja se koristi u povrtarstvu za

suzbijanje različitih vrsta gusenica. U slične svrhe se može koristiti gips ili pepeo za suzbijanje puževa.

Biljna ulja se mogu koristiti za suzbijanje nekih štetnih insekata i prouzrokovača bolesti. Biljna ulja od soje ili uljanerepice se mogu koristiti za suzbijanje pepelnice kod jednog

broja ratarskih i ukrasnih biljaka, odnosno jaja nekih štetnih insekata.

Sapuni se koriste za suzbijanje biljnih vaši, bele leptirastevaši i nekih vrsta grinja. Naročito je interesantan kalijumovsapun koji se često dodaje piretroidima biljnog porekla radi

poboljšanja efikasnosti istih.

Soda bikarbona se može koristiti preventivno protiv nekihprouzrokovača bolesti. Priprema se na taj način što se na 5litara vode doda po 2-3 kašičice sode bikarbone i biljnog ulja.

Bakarna jedinjenja (bakar oksihlorid i bakar hidroksid)

predstavljaju jedinu direktnu meru za suzbijanje većeg broja

patogena u biljnoj proizvodnji (povrtarstvu, ratarstvu,voćarstvu). Ograničavajući faktori za primenu bakarnih jedinjenja su što se u voćarstvu mogu koristiti u toku mirovanjavegetacije i što mogu biti fitotoksične za neke gajene biljke. Sobzirom da bakar spada u teške metale, u bližoj i daljoj

budućnosti, treba očekivati njihovu smanjenu primenu ilizabranu daljeg korišćenja. Osim bakarnih jedinjenja koja služe za suzbijanje prouzrokovača plamenjače, dozvoljena je i

primena elementarnog sumpora kao efikasnog fungicida za


62/107

~ 57 ~

suzbijanje pepelnice. Primena sumpora je vezana za visinu

dnevne temperature, tako da ga ne treba primenjivati ako ona

prelazi 22-230C jer može biti fitotoksičan za gajenu kulturu.

LITERATURA:

1. Keserović, Z., Gvozdenović,D., Grgurević, V.,Živanović,M. (1999): Proizvodnja voća na malim

površinama, Savez učeničkih zadruga Srbije, Beograd,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

2. Kišpatić, J., Maceljski, M. (1989): Zaštita voćaka od bolesti, štetnika i korova, Nakladni zavod Znanje,Zagreb.

3. Kojić, M., Janjić, V., Stepić, R. (1996): Korovi injihovo suzbijanje, Birografika, Subotica.

4. Zdravković, Jasminka, Mijatović, Mirjana, Pavlović, N.,Ugrinović, M., Adžić, S.(2012): Prvi koraci kaorganskoj proizvodnji povrća, Institut za povrtarstvodoo, Smederevska Palanka, Ministarstvo poljoprivrede,

trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije,Beograd.5. Avramov, L. (1975): Praktično vinogradarstvo, Nolit,

Beograd.

6. Čamprag, D. (2000): Integralna zaštita ratarskih kulturaod štetočina, Despin studio Stanišić, Bačka Palanka,Poljoprivredni fakultet, Institut za zaštitu bilja i životne sredine „ Dr Pavle Vukasović“, Novi Sad.

7. Janjić, V. (2005): Fitofarmacija, Društvo za zaštitu biljaSrbije, Beograd-Banja Luka.

8. Keserović, Z., Korać, Nada, Radanović, D., Berenji, J.,Đorđević, Snežana, Maširević S., Dragović, S. Nikolić,R., Radojević, V. (2008): Organska poljoprivreda,Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.

9. Nakalamić, A. (2001): Opšte vinogradarstvo,Poljoprivredni fakultet, Beograd- Zemun.


63/107

~ 58 ~

3. ORGANSKA STOČARSKA PROIZVODNJAdr Jovica Nikolovski, profesor strukovnih studija

1

dr Miroljub Milić, profesor strukovnih studija2

3.1 OSNOVNI PRINCIPI ORGANSKE STOČARSKE PROIZVODNJE 1

Organska ( biološka, ekološka) proizvodnja zasniva se na principima agroekologije. Konkretnije, organska proizvodnja je

deo održive tehnologije poljoprivredne proizvodnje u kojoj

Rganska Poljoprivredna Proizvodnja-brošura Za Farmere

Documents

Transcript of Rganska Poljoprivredna Proizvodnja-brošura Za Farmere