Restoran - Igor Manic 3313-2012

FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA - BEOGRAD

IZRADA STUDIJE OPRAVDANOSTI

Otvaranje restorana “La Storia”

PREDMET: Upravljanje investicionim projektima MENTOR: Dragan Bjelica STUDENT: Igor Manić 3313/2012

Beograd, 2013.

Master studije – predmet: Upravljanje investicionim projektima

IZRADA STUDIJE OPRAVDANOSTI UVOD

OCENA RAZVOJNIH MOGUĆNOSTI INVESTITORA

ANALIZA TRŽIŠTA

TEHNOLOŠKI PROJEKAT

GRAĐEVINSKI PROJEKAT

PROJEKAT INSTALACIJA

ANALIZA LOKACIJE

ANALIZA EKOLOGIJE

PROJEKAT ORGANIZACIJE

ANALIZA KADROVA

POTREBNA INVESTICIONA SREDSTVA

IZVORI FINANSIRANJA

OBRAČUN UKUPNOG PRIHODA

OBRAČUN MATERIJALNIH TROŠKOVA

OBRAČUN AMORTIZACIJE

OBRAČUN ZARADA

BILANS USPEHA PROJEKTA

FINANSIJSKI TOK PROJEKTA

EKONOMSKI TOK PROJEKTA

DRUŠTVENI TOK PROJEKTA

PLAN PRILIVA I ODLIVA

FINANSIJSKA OCENA PROJEKTA

NACIONALNA OCENA PROJEKTA

OCENA PROJEKTA U USLOVIMA NEIZVESNOSTI

TERMINSKI PLAN REALIZACIJE INVESTICIJE


1. UVOD

Poslovna koncepcija i biznis

(Kada je preduzeće formirano ili

kada će biti formirano, specifičnosti u vezi njegovih

proizvoda, usluga ili tehnologije, vlasništvo, itd.)

Društvo La Storia je društvo sa ograničenom odgovornošću koje se

formira sa početkom radova na projektu 1.4.2013. Ovo društvo sadrži

jedan objekat u Bulevaru kralja Aleksandra 255, u Beogradu. Ovaj italijanski restoran biće prepoznatljiv po svojim jedinstvenim pastama i

vinima koja neće moći da se nađu na drugim mestima u Beogradu. S obzirom da investitori odlučili da kupe objekat biće potrebna velika

materijalna ulaganja.

Šanse i strategija

(Sumirati mogućnosti, zašto ih treba iskoristiti i polaznu

strategiju kako ih iskoristiti)

Izuzetno dobra lokacija na kojoj će se nalaziti restoran kao i

nepostojanje dobrih italijanskih restorana na teritoriji Beograda su stvari koje nam daju zeleno svetlo u realizaciji projekta. Takođe, poznato je da

ljudi na našem prostoru vole italijansku hranu.

Iako postoje drugi restorani koji nisu italijanski ipak će nam predstavljati konkurenciju. S obzirom na kvalitet menadžmenta i iskustvo u

ugostiteljstvu (jedan od investitora drži restoran u Rimu) društvo La Storia poseduje prednosti koje mora i da iskoristi.

Ciljevi i povezanost sa drugim dokumentima

(Opisati osnovne ciljeve investiranja, povezanost sa

razvojnim planovima

Investitora; navesti osnovne rezultate predstudije

opravdanosti)

Opšti cilj: Postati lider na tržištu ugostiteljstva u narednih 2 godine

Planirani rezultati:

Stavljanje objekta u funkciju do 21.6.2013.

Rast mušterija od 15% u 2014. u odnosu na 2013.

Povraćaj ulaganja u naredne godinu dana

Ciljno tržište i projekcije

(Identifikovati i kratko objasniti oblast poslovanja i tržište,

prioritetne grupe potrošača,

kako će proizvodi ili usluge biti pozicionirani, kako će se osvojiti

tržište...)

Društvo La Storia je svoje potrošače podelila u 3 grupe:

1. Poslovni ljudi - Poslovne ljude možemo svrstati u više

kategorija. Tako da se ovde misli pre svega na mlade ljude koji

rade u blizini našeg restorana, koji upravo ovde mogu da

iskoriste svoju pauzu za ručak (napominjem da mogu ručati za

čak i manje od 500din).

2. Ljubitelji vina - Ovo se odnosi na sve one ljude koji su veliki

obžavaoci italijanskih vina, a složićemo se nema mnogo mesta u

gradu na kome mogu da ih uživaju. To takođe mogu biti

poslovni ljudi ali i mnogi drugi koji vole da uživaju u

jedinstvenim ukusima pravih italijanskih vina.

3. Ljudi iz inostranstva - Sve veći broj turista i poslovnih ljudi

godišnje posećuje Beograd. Prema istraživanjima Turističke

organizacije Srbije, stopa rasta je oko 5% na godišnjem nivou.

Očekuje se da godišnja stopa rasta korisnika usluga našeg

restorana, ovog segmenta, bude 20%.

U početku poslovanja planiramo da osvojimo tržište nižim cenama u

odnosu na glavnu konkurenciju i akcenat stavljamo na najbolju moguću

uslugu. Generalno mislimo da ugostitelji kod nas nisu svesni koliku ulogu

ima dobra usluga u privlačenju kupaca.

Konkurentske prednosti

(Ukazati na najznačajnije konkurentske prednosti)

Isustvo u ugostiteljstvu, najbolja usluga, niže cene, lokacija na kojoj se

nalazi restoran.

Lokacija Bulevar kralja Aleksandra 255, Zvezdara, 11000 Beograd.

Ukupna ulaganja 30141658

Izvori finansiranja Vlastita sredstva

60%


2. OCENA RAZVOJNIH MOGUĆNOSTI INVESTITORA 2.1. Opšte informacije o Investitoru Identifikacioni podaci

1. Naziv investitora Ugostiteljsko preduzeće La Storia d.o.o., Beograd

2. Ime i prezime direktora Igor Manić

3. Godina osnivanja 2013.

4. Adresa (opština, ulica) Bulevar kralja Aleksandra 255, Zvezdara

5. Vrsta (oblik) svojine Društvo sa ograničenom odgovornošću

6. Matični broj / PIB 120291230

7. Osnovna delatnost Ugostiteljstvo. Usluživanje hrane i pića.

9. Poslovna banka Banka Intesa

Vrsta i struktura vlasništva

Red.

br.

Vlasnici (vlasnik) Učešće u vlasništvu

1. 2.

Igor Manić Miloš Amati

50% 50%

UKUPNO: 100%

Krediti 40%

Početak investicije 1.04.2013.

Završetak investicije 21.6.2013.

Ekon. vek projekta 50 godina

Finansijski pokazatelji:

Kriterijum neto sadašnje vredosti iznosi 204,029,773.93 Kriterijum interne stope rentabilnosti 20,86%, Rok povrata investicije je 0,816 godina

Prema sva tri pokazatelja investicija je opravdana.

Menadžment tim

(Sumirati relevantna znanja i ekspertize vodećeg menadžera i

ključnih članova tima)

Projektni tim čine sledeći članovi:

- Direktor – Igor Manić - Glavni menadžer – Miloš Amati

- Glavni projektant i arhitekta – Nikola Mitrović

Zaključak Projekat otvaranja restorana La Storia je opravdan. Pokazaće svoje konkurentske prednosti na trižištu putem nižih cena i stavljanja akcenta

na izuzetnu uslugu. Takođe biće jedan od malo kvalitetnih italijanskih

restorana na teritoriji Beograda.


2.2. Postojeća tehničko-tehnološka osnova Osnovni podaci o građevinskim i infrastrukturnim objektima

Nabrojati i opisati

građevinske i

infrastrukturne objekte

Osnovni građevinski objekti preduzeća La Storia d.o.o. su:

1. Objekat restorana, Bulevar kralja Aleksandra 255, 11000 Beograd.

2. Predstavništvo firme, Ulica Njegoševa 31, 11000 Beograd.

2.3. Pozicija na postojećim tržištima - Restoran još uvek nije otvoren.

2.4. Raspoloživi ljudski resursi i organizaciona struktura Raspoloživi ljudski resursi

BROJ I KVALIFIKACIONA STRUKTURA ZAPOSLENIH NA PROJEKTU

Pokazatelji Broj zaposlenih Prosečna neto plata u

din

1. Ukupan broj zaposlenih radnika 16

2. Broj rukovodećih radnika 2 75000

3. Kvalifikaciona struktura zaposlenih radnika

VS 6 70000

VSS 3 75000

VKV

SSS 9 40000

KV 1 35000

PKV

NKV

Ukupan broj zaposlenih na projektu 19 62 000

Ključno menadžment osoblje

Ime i prezime Reference

Igor Manić

Generalni direktor

Miloš Amati Glavni menadžer

Ostali ključni članovi

Ime i prezime Reference

Nikola Mitrović Projektant i arhitekta


Organizaciona struktura

3.1. Finansijsko stanje i rezultati Ugostiteljski objekat La Storia jos nije počeo da radi tako da nema prethodne finansijske rezultate. S

obzirom da planira da radi po ugledu Miloševog restorana La Storia u Rimu, daćemo pregled finansijskih

rezultata tog restorana u proteklih par godina.

* Uzet kredit početkom 2010 godine, uzeto je 150 000 evra, na 3 godine sa kamatom od 7%. Kredit je

isplaćen na kraju 2012.

Generalni direktor

Menadžer restorana

Glavni kuvar

Kuvari

Glavni barmen

Konobari

La Storia

Red.

br.

STAVKE/ god. 2010 % 2011 % 2012 %

1. Ukupni prihodi 301.404 100 314.978 100 289.779 100

2. Ukupni rashodi 147.168 100 152.178 100 156.300 100

2.1. Direktni materijalni troškovi 65.551 44.5 68.475 45 70.045 45

2.2. Amortizacija 6.773 4.5 6.773 4.5 6.773 4.3

2.3. Troškovi zarade 12.587 8.5 13.552 9 13.104 8.3

2.5. Finansijski troškovi* 57.157 39 57.157 37.5 57.157 36.6

2.6. Ostali troškovi 5.100 3.5 6.221 4 9.221 5.8

2.7. Dobit pre oporezivanja 154.236 100 162.800 100 133.479 100

2.8. Porez (21%) 32.389 34.188 28.030

3. Neto dobit 121.846 100 128.612 100 105.449 100


2.6. Konačna ocena razvojnih mogućnosti investitora

Na osnovu svih gornjih

analiza i dobijenih rezultata, napisati

sumarne zaključke i ocene o stanju i

osposobljenosti

Investitora da realizuje planiranu investiciju.

Na osnovu izvršenih analiza možemo utvrditi da La Storia ima sve potrebno

za uspešnu realizaciju ovog projekta, iskustvo, finansijsku i kadrvosku

sposobnost. Postojanje slabe konkurencije i dobre lokacije na kojoj će se

nalaziti ovaj ugostiteljski objekat predstavljaju prednosti I zeleno svetlo za

realizaciju.

Usled svega navedenog smatra se da će projekat izgradnje novog objekta

ima potencijal i da će biti isplativ.

Većina finanjsijkih pokazatelja ukazuje na opravdanost investicije:

ENSV>0, NSV>0, ISR=20,86, ROI=147,832,306.05, r=11,5%,

DNSV>41,71%.

Učešće u finasiranju projekta: 60% sopstvena sredstava; 40% kredit od banke Intesa. Kredit se uzima na 10 godina.

Red.

br. ELEMENTI

2010 2011 2012

1. Dugoročni izvori

1.1. Sopstveni izvori 121.846 128.612 105.449

1.2. Dugoročne obaveze

2. Imobilizacija

2.1. Dugorocni plasmani

2.2. Osnovna sredstva 22.950 11.200 15.050

3. Neto obrtni fond (1-2) 98896 117.412 90.399

4. Zalihe 3000 2000 2000

5. Pokrivenost zaliha dugoročnim izvorima (3:4)

3,03 1,70 2,21

6. Višak ili manjak dugoročnih izvora (3-4)

95.896 115.412 88.399




ANALIZA TRŽIŠTA




ANALIZA LOKACIJE

ANALIZA EKOLOGIJE


ANALIZA KADROVA


IZVORI FINANSIRANJA



OBRAČUN AMORTIZACIJA

OBRAČUN ZARADA











3. Analiza tržišta

3.1. Opis poduhvata/proizvoda/usluge

Opisati osnovne tržišne

karakteristike proizvoda/usluge koji su

predmet projekta

Menadžment tim italijanskog restorana “La Storia” krenuo je sa

realizacijom svog projekta u ulici Bulevara Kralja Aleksandra 255 koja predstavlja veoma atraktivnu i prometnu lokaciju. Lokal u kom će biti

restoran je površine 100m² sa jako dobrim rasporedom prostorija.

Ova atraktivna lokacija predstavlja jednu od najprometnijih ulica u gradu

Beogradu kojom dnevno prodje čak preko 90 000 automobila. Veliku prednost u odnosu na druge, pored najvišeg kvaliteta usluge i hrane,

restoranu daje i postojanje parking za posetioce koji je pored svega I besplatan. Pored restorana se nalazi i veliki broj banaka i drugih poslovnih

objekata, tako de će restoran La Storia biti idealan da zaposleni iskoriste

svoju pauzu za ručak.

Definisati granice tržišta (da li je proizvod

namenjen lokalnom, regionalnom ili

globalnom tržištu)

Ugostiteljski objekat „La Storia” je namenjen domaćim i stranim klijentima koji žele da osete pravi ukus italijanske kuhinje i ugodnu atmosferu. Ipak, akcenat je na domacim klijentima.

Spremnost za tržište Veoma bitna stavka je da u blizini lokacije na kojoj se nalazi resotran La Storia nema drugih kvalifikovanih restorana koji mogu da mu

predstavljaju konkurenciju. Tokom istraživanja tržišta izvršena je anketa u bankama u blizini mesta na kojem će se nalaziti restoran gde se čak 70%

ljudi složilo da u blizini nema dobrog restorana kako bi iskoristili svoju pauzu za ručak.

Takođe, treba reći da u Beogradu generalno ima malo (dobrih) italijanskih restorana koji će našem restoranu predstavljati konkurenciju.

Konkurentske prednosti Konkurentske sposobnosti se ogledaju kroz kvalitetne kadrove i kuvare dovedene iz Italije, menadžment osoblje sa iskustvom u ugostiteljstvu,

cenovnu konkurentnost, dobra lokacija, usluga na najvišem nivou,

prijatna atmosfera.

3.2. Marketing plan

3.2.1 Profil kupaca/potrošača

Razmotriti ko su potrošači za postojeće ili nove proizvode ili usluge. Zahteve potencijalnih potrošača treba klasifikovati pomoću relativno homogenih grupa imajući u vidu postojeće identifikovane karkteristike (odnosno pomoću glavnih tržišnih segmenata).

Restoran La Storia omogući će zadovoljavanje potreba i želja velikom broju ljubitelja italijanske kuhinje i italijanskih vina, pri čemu su tri glavna segmenta:


1. Poslovni ljudi.

Poslovne ljude možemo svrstati u više kategorija. Tako da se ovde misli pre svega na mlade ljude koji rade u blizini našeg restorana, koji upravo ovde mogu da iskoriste svoju pauzu za ručak (napominjem da mogu ručati za čak i manje od 500din), ili da posle umornog i napornog dana dođu upravo u naš lokal da se opuste. Takođe nam je cilj da naš restoran bude mesto na kome je moguće održavati neke malo manje formalne sastanke ali i mesto gde će poslovni ljudi dolaziti sa porodicama da se opuste i uživaju u prijatnoj atmosferi i našim specijalitetima.

2. Ljubitelji vina

Ovo se odnosi na sve one ljude koji su veliki obžavaoci italijanskih vina, a složićemo se nema mnogo mesta u gradu na kome mogu da ih uživaju. To takođe mogu biti poslovni ljudi ali i mnogi drugi koji vole da uživaju u jedinstvenim ukusima pravih italijanskih vina.

3. Ljudi iz inostranstva

Sve veći broj turista i poslovnih ljudi godišnje posećuje Beograd. Prema istraživanjima Turističke organizacije Srbije, stopa rasta je oko 5% na godišnjem nivou. Očekuje se da godišnja stopa rasta korisnika usluga našeg restorana, ovog segmenta, bude 20%. Boljim vezama sa lokalnim hotelima obezbediće se prenošenje informacija od usta do usta o kavlitetnoj hrani i usluzi koje restoran nudi. Još jedan od načina je i kreiranje web stranice na kojoj bi putnici mogli da nađu sve informacije vezane za rad našeg restorana.

Prikazati ko su glavni kupci proizvoda ili usluga na svakom tržišnom segmentu (uključujući domaće i inostrano tržište).

Glavni klijenti našeg restorana će biti poslovni ljudi, jer se od njih očekuje da budu najčešći gosti našeg restorana u vreme ručka. Klijenti sa malo manjom frekvencijom dolazaka su ljubitelji vina koji će dolaziti da se opuste i uživaju u ukusu najboljih italijanskih vina. Ljudi iz inostranstva su svakako rastuća kategorija u Beogradu ali uglavnom vole da dođu leti zbog noćnog života koji Beograd nudi.

Opisati potrošačeve procese kupovine, uključujući osnove na kojima oni donose odluke (tj. cena, kvalitet, vreme, način isporuke, obuka, servis, lični kontakt ili prestiž) i zašto mogu promeniti postojeće odluke o kupovini.

Glavni faktori koji utiču na naše goste:

1. cena

2. ljubaznost osoblja

3. kvalitet hrane

4. brzina usluge

5. udobnost i atmosfera

6. lokacija

7. i sl.

Usluga je, naravno, uz kvalitet hrane najbitnija za formiranje cene, a u suštini ta tri parametra su i najvažnija za kupca. Na današnjem tržištu i u današnjim uslovima cena je na prvom mestu,


i to je faktor na koji će prvo obratiti pažnju. Ipak, nisu imuni na kvalitet hrane i ljubaznost osoblja.

Naznačiti ponude, ugovore ili pisma o namerama sa kojima raspolažete. Ukazati koliko brzo će vaši proizvodi ili usluge biti prihvaćeni na tržištu.

Očekujemo rast prodaje u 2015 za 15% u odnosu na 2014. i isto tako i rast prodaje u 2016. Za 15% u odnosu na 2015. Godinu. Tada ćemo već postići impozantno tržišno učešće pa se u 2017. Godini očekuje rast od sada manjih 5%.

Broj gostiju po

danima

Prosečna

zarada po

gostu

Ukupan

prihod po

danima

Ponedeljak 185

716

132460

Utorak 205 146780

Sreda 220 157520

Četvratak 198 141768

Petak 290 207640

Subota 295 211220

Nedelja 230 164610

Ukupan planirani

nedeljni prihod

1161998

Ukupan planirani

godišnji prihod

60429800

Planirani prihod nakon prve godine poslovanja iznosi 60429800 dinara.

Godina Broj gostiju po godinama

Ukupna prodaja po godinama

2014 84396 60429800

2015 97055.4 69494270

2016 111613.71 79918411

2017 117194.40 83914331

3.2.2 Profil grane/poslovnog okruženja

Navesti osnovne

karakteristike strukture grane

Na teritoriji Beograda postoji veliki broj restorana i fast food-ova. S druge

strane ima veoma malo lokala koji se mogu pohvaliti da su za kratko vreme pokupili simpatije kupaca i postali prepoznatljivi. Izuzev nekoliko poznatih

lokala koji konstatno dobro rade i imaju svoje klijente i svojom reputacijom privlače nove, ostali restorani su uglavnom kratkog veka trajanja.

Može se reći da postoji konkurencija između malog broja dobrih restorana

sa najvećim tržišnim učešćem (Franš, Madera, Kalemegdanska terasa...) dok su ostali tržišni učesnici zanemarljivi.

Zaključak je da ugostiteljstvo u Srbiji nije dovoljno razvijeno s ozirom na potencijal.


Koliki je obim

proizvodnje u grani,

stepen iskorišćenosti kapaciteta, i sl.

Godišnji promet u ugostiteljstvu u tekućim cenama (u hiljadama RSD) je po

godinama:

2009 – 52583535 2010 – 55002378

2011 – 58219574 (izvor: Republički zavod za statistiku)

Promet u ugostiteljstvu, u tekućim cenama (godišnji), predstavlja ukupno

ostvareni promet (pravnih lica i preduzetnika) za određenu godinu. Promet

u ugostiteljstvu predstavlja knjigovodstveno obračunatu vrednost izvršenih

ugostiteljskih usluga (smeštaj, hrana, pića) i drugih usluga koje se

uobičajeno obavljaju u ugostiteljstvu (prevoz gostiju i prtljaga, uslužene

zanatske delatnosti, prodaja duvana, predmeta za uspomenu, novina i dr.).

U vrednost izvršenih usluga uklučen je i porez na promet, PDV.

Godišnji indeksi prometa u ugostiteljstvu, u tekućim cenama su izračunati

kao odnosi ukupnog godišnjeg prometa (pravnih lica i preduzetnika) prema

odgovarajućoj vrednosti bazne godine. 2009 – 139,7

2010 – 146,1

2011 – 154,7

Godišnji indeksi prometa u ugostiteljstvu, u stalnim cenama su izračunati

deflacioniranjem ukupnog godišnjeg indeksa prometa u tekućim cenama

odgovarajućim indeksom cena ugostiteljskih usluga.

2009 – 88,8 2010 – 88,3

2011 – 89,7

PEST analiza uticaja okruženja

POLITIČKI FAKTORI:

- Pravilnik o zaštiti od požara ugostiteljskih objekata - Poštovanje Evropskog standarda za restorane (EURS) - Zakon o zdravstvenoj ispravnosti namirnica - Prikupljanje dozvola za konzumiranje alkoholnih pića - Zakon o zaštiti potrošača

EKONOMSKI FAKTORI:

- Plantežna sposobnost Beograđana - Porez na dobit u republici Srbiji - Situacija na evropskom tržištu - Konkurencija u Beogradu (Franš, Madera, Kalemegdanska terasa..)


SOCIJALNI FAKTORI:

- Zivotni stil ljudi u Beogradu - Sve brži tempo života - Uspostavljanje imidža restorana - Nedovoljno jaka srednja klasa - Nizak nivo obrazovanja stanovnika Beograda - Povećanje plantežne sposobnosti građana

TEHNOLOŠKI FAKTORI:

- Razvoj tehnologije koja se koristi u ugostiteljstvu - Konkurentski tehnološki razvoj - Dostupnost kvalitetne opreme na tržištu Srbije - Jako skupo održavanje opreme - Nedostopnost rezervnih delova za opremu na teritoriji Srbije

3.2.3. Profil konkurencije Glavni konkurenti

Vrsta

konkurencije

Godišnja

prodaja

(broj gostiju)

Strategija

cena

Kanali

distribucije

Glavne snage/ slabosti

Franš

116058 Inznad

kokurencije

Proizvođač -

kupac

Duga tradicija, komfor, kvalitetna hrana, mesto za

parking, visoka cena

Madera

74751 U nivou

konkurencije Proizvođač -

kupac

Duga tradicija, komfor, mesto

za parking, lokacija, nedovoljno dobra usluga

Sheher

55448 U nivou

konkurencije

Proizvođač -

kupac

Komfor, kvalitetna hrana, nema tradiciju, nepostojanje mesta za

parking, neljubazna usluga

Kalemegdanska terasa

77244

Iznad nivoa konkurencije

Proizvođač - kupac

Duga tradicija, lokacija,

atmosfera, mesto za parking,

prelep pogled, visoke cene

Ukupno

323501

Slika 3: Analiza tržišne konkurencije i tržišnog učešća (podaci iz 2012. godine)

25%

16%

12%

17%

30%

Tržišno učešće

Franš Madera Sheher Kalemegdanska terasa Ostali


3.2.4 SWOT analiza

SNAGE:

- Posedovanje kuvara sa velikim iskustvom i specijaliste za italijanska jela - Jaka finansijska potpora koja omogućava sprovođenje ideja - Iskustvo u oblasti ugostiteljstva (posedovanje restorana u Italiji) - Menadžeri sa iskustvom i kontatkima koji će olakšati promociju restorana - Niže cene od konkurentskih restoran u našj klasi - Nove vrste pizza i pasta koja se ne mogu naći u nekom drugom Beogradskom restoranu

SLABOSTI:

- Jak imidž konkurenata na tržištu (Franš, Madera, Kalemegdanska terasa...) - Nedovoljno istraženo tržište - Nedovoljna novčana moć Beograđana

ŠANSE:

- Vrlo malo kvalitetnih italijanskih restorana na teritoriji Beograda - U Srbiji generalno ljudi vole italijansku hranu - Dobra lokacija na kojoj se nalazi restoran - Parking koji poseduje naš restoran - Nepostojanje restorana u neposredoj blizini

PRETNJE:

- Nizak životni standard u Srbiji - Ljudi nisu naviknuti da jedu u restoranima jer smatraju da je to skupo (iako ne mora da bude) - Potencijalni konkurenti


3.3. Formulisanje strategije konkurentnosti

3.3.1 Cenovna strategija Na tržištu ugostiteljstva postoji umerena konkurentnost. Medjutim La Storia ima takvu poslovnu strategiju koja mu uz kvalitetan kadar (kuvari iz inostranstva sa iskustvom), korišćenje savremenih tehnologija i akcenat na dobroj usluzi obezbedjuje opstanak, konkurentnost i razvoj na tržištu. La Storia će u prvih godinu dana držati niže cene od konkurencije u cilju brže penetracije i osvajanja tržišta.

3.3.2 Pozicioniranje Restoran La Storia planira da se pozicionira odžavanjem odgovarajućih cena prilagodljivih širim kategorijama stanovništva. Što se tiče promocije organizovaćemo gala otvaranje na koje ćemo uglavnom pozvati veliki broj prijatelja i poznanika iz višeg sloja stanovništva. Biće odštampan i veliki broj plakata, kao i plaćena reklama na sajtu www.restorani.rs i drugim sličnim sajtovima.

3.3.3 Plan prodaje

R.

br

Proizvod Proda

jna cena

din/ko

m

Obim proizvodnje i prodaje

Po godinama (din)

Prva godina

Druga godina

Treća godina

Četvrta godina

1 2 4 5 6 7 8

1.

Pizza

-Capriciosa

-Quatrostigaone

-Quatroformaggi

-Ostale

520

550

550

520*

6229

6537

4900

3000

7163

7517

5635

3450

8237

8645

6480

3967

8650

9077

6804

4166

2.

Pasti

-Penne al Arrabbiata

-Taljatele Carbonara

-Amatriciana

-Ostale

450

500

530

500*

4100

5200

5129

3294

4715

5980

5898

3788

5422

6877

6783

4356

5693

7221

7122

4574

3. Vina(Belo, Ružičasto, Crveno, Penušavo)

1700 2500 2875 3306

3472

http://www.restorani.rs/


4.

Specijalitet kuće

-Zapečena pasta sa pršutom i vrganjima

-Biftek Taljata

1100

1200

3504

2404

4029

2764

4634

3179

4866

3338

5. Ostala jela 600* 14769 16984 19532 20509

6. Pića i ostali napici 150* 61211 70392 80952 84999

7. Deserti 250* 35211 40492 46567 48895

Ukupno 157988 181686 208939 219386

*U obzir su uzimane prosečne cene naručivanih proizvoda

Struktura najvećih kupaca

Naziv kupca % učešća

1. Poslovni ljudi 65%

2. Ljubitelji vina 11%

3. Ljudi sa porodicama 15%

4. Ostali 9%

U K U P N O 100%

3.4 Plan nabavke

Ukupna vrednost potrebnih nabavki

R.br. Materijal Jed.

Mere(kom,l,kg) Cena

Potrebna ukupna količina

materijala

Ukupni trošak

za materijal

1 2 3 4 5 6 = 4 x 5

1. Boja za

unutrašnje zidove kom 2000 4 8000

2. Ulazna vrata kom 20000 1 20000

3. Prozor kom 15000 5 75000

4. Šank kom 350000 1 350000

5. Sto kom 5000 15 75000

6. Stolica kom 1200 70 84000

7. Barska stolica kom 1500 5 7500


8. Luster kom 2500 5 12500

9. Gipsani ukras i prateće lajsne

kom 2000 6 12000

10. Frižider kom 11000 3 33000

11. Plazma televizor kom 30000 2 60000

12. Mašina za pranje

sudova kom 40000 2 80000

13. Zamrzivač kom 140000 1 140000

14. Vinski frižider kom 100000 1 100000

15. Aparat za kafu kom 200000 1 200000

16. Šporet sa gasnom

rernom kom 230000 1 230000

17. Mešalica za testo kom 85000 1 85000

18. Pizza peć kom 200000 1 200000

19. Friteza kom 36000 1 36000

20. Zidni sušač ruku kom 20000 1 20000

21. Wc solja kom 5000 1 5000

22. Pločice M2 800 30 24000

23. Prekidači kom 200 10 2000

24. Klima uredjaj kom 35000 2 70000

25. Tenda kom 60000 1 60000

26. Tanjiri kom 50 100 5000

27. Čaša kom 35 100 3500

28. Escajg kom 100 100 10000

Ukupno *2007500

* plus kupovina samog lokala koji košta 250.000 evra odnosno 27925000 dinara.


Kriterijumi selekcije dobavljača

Kriterijum Ocena od 1-5

Opis

Cena 5 Cena dobavljača, bilo to izvodjača ili dobavljača materijala igra veoma važnu ulogu u realizaciji investicije, zbog toga što čini veliki deo novčanih

sredstava potrebnih za izgradnju objekta.

Kvalitet 5 Kvalitet je jedan od najvažnijih kriterijuma, i predstavlja jednu od glavnih

konkurentskih prednosti investitora.

Isporuka 4 Isporuka prevashodno gradjevinskog materijala, je važna sa aspekta da

svi materijali moraju stizati u traženo vreme, na traženom mestu, u

željnenom stanju i dogovorenoj.

Tehnologija 4 Investitor teži upotrebi modernih tehnologija i materijala, sa ciljem da na

taj način u bućnosti obezbedi održvost, konkurentnost i razvoj na tržištu. U skladu sa tim bira opremu i dobavljače materijala koji mogu to da mu

obezbede.

Rokovi 5 U svakom projektu rokovi imaju veoma važnu ulogu, i svaki dan

prekoračenja tih rokova može bitno da ugrozi investitora, bilo da je u pitanju kašnjenje otvaranja zbog isporuke materijala, nedostatka

finansijskih sredstava i dr.

Struktura dobavljača

Naziv dobavljača Materijal % učešća

Metro Cash and Carry d.o.o., Srbija čaše, tanjiri, escajg 100

Tehnomanija d.o.o., Beograd klima uredjaji, plazma tv 100

Contesa d.o.o., Beograd

Frižider, Mašina za pranje sudova,

Zamrzivač, Vinski frižider, Aparat za kafu, Šporet sa gasnom rernom,

Mešalica za testo, Pizza peć,

Friteza, Zidni sušač ruku

100

Itim d.o.o, Beograd Pločice, Wc šolja, prekidači 100

Union Drvo d.o.o., Beograd Sto, Stolica, Barska stolica, luster 100

Portal Gips d.o.o., Beograd Gipsani ukras i prateće lajsne 100

Dima company Boja za unutrašnje zidove 100

Talaris d.o.o., Beograd Vrata, Prozori, Sank 100

Lukić rolet d.o.o., Beograd Tenda 100


3.5. Plan distribucije

Proizvođač - potrošač

3.6. Plan promotivnih aktivnosti

Oblik reklamiranja Cena

(din)

Broj ponavljanja Ukupno (din)

Baneri na sajtovima 2500 mesečno 12 meseci 30.000

Štampanje letaka 10 2000 komada 20.000

Oglašavanje u novinama 40.000

mesečno 12 meseci 480.000

UKUPNO 530 000




ANALIZA TRŽIŠTA




ANALIZA LOKACIJE

ANALIZA EKOLOGIJE


ANALIZA KADROVA


IZVORI FINANSIRANJA




OBRAČUN ZARADA











TEHNOLOŠKI PROJEKAT 4.2. Izbor tehnologije Navesti koja su sva

tehnološka rešenja

raspoloživa; obrazložiti zašto i kako je načinjen

izbor tehnološke alternative

Za upravljanje restoranom je potrebna savremena oprema i tehnološki

uređaji.

Tehnologija koja je neophodna u periodu rada restorana je:

Mašina za pranje sudova – Neophodna u svakom restoranu, izbor

načinjen odnosom između cene i kvaliteta. Vinski frižider – potreban dobar i kvalitetan kako bi čuvao vino na odgovarajućoj temperaturi. S obzirom da smo restoran koji stavlja

akcenat na ukusna italijanska vina ovo nije stvar na kojoj želimo da štedimo. Aparat za kafu – Poznato je da ljudi vole da popiju kafu posle ručka. Takođe jedna od stvari na kojima nismo gledali da uštedimo. Izabran

aparat koji već koristimo u restoranu u Italiji i koji je dao odlične

rezultate. Šporet sa gasnom rernom – Oprema koju već koristimo u Rimu.

Izabrana na osnovu iskustva. Mešalica za testo – Potrebna dobra mašina kako bi pravili najbolje

moguće paste i specijalitete od testa. Kupljena ista koju koristimo u

Italiji, pokazala dobre rezultate. Pizza peć – Potrebna pizza peć karakteristična dobrom italijanskom

restoranu. Istu firmu pizza peći koristimo u restoranu u Rimu, samo smo kupili noviji model. Kvalitet i iskustvo u korišćenju je presudio u odnosu

na konklurenciju. Friteza - Izabrana na osnovu niže cene u odnosu na konkurentne. Zamrzivač - Izabrana na osnovu niže cene u odnosu na konkurentne.

Frižider - Izabrana na osnovu niže cene u odnosu na konkurentne. Klima uređaji - Izabrana na osnovu niže cene u odnosu na

konkurentne.


4.3. Tehnološka oprema Načiniti listu (najbolje u vidu posebne tabele) opreme koju treba nabaviti za potrebe programa. Ukoliko se je spisak opreme preobiman (ovo zavisi od karakteristika tehnologije) onda se sugeriše da

se oprema grupiše prema odgovarajućim kriterijumima (proizvodna, pomoćna, energetska, kancelarijska, i sl.

Popis potrebnih osnovnih sredstava za rad i njihove osnovne karakteristike - snaga, potrošnja,...

tehnlologija Ukupna snaga Kapacitet Garancija

Pizza peć 8.4 W 4+4 (Ø 28cm) 12 meseci

Mešalica za testo 750 W 18 Kg (54Kg/h) 12 meseci

Vinski frižider 100W 36 flaša 0,7l 12 meseci

Zamrzivač 583 W 700l 12 meseci

Frižider 564W 700l 12 meseci

Aparat za kafu 3500/4500 W 12 l 12 meseci

Šporet sa gasnom rernom

22,2 kW / 19092 kcal

1/1 GN konvekcijska 12 meseci

Friteza 2000 W 4 lit. 12 meseci

Klima 2520 W 3200 W 18 meseci

Mašina za pranje

sudova

2800 W 6l 12 meseci

Tehnički kapacitet proizvodnje pojedinih proizvoda

R.br. Proizvod/

Usluga Jed. mere

Maksimalni kapacitet

Planirani obim proizvodnje

Prva

godina

Druga

godina

Treća

godina

1 2 3 4 5 6 7

1. Capriciosa kom - 6229 7163 8237

2. Quatrostigaone kom - 6537 7517 8645

3. Penne al Arrabbiata kom - 4100 4715 5422

4. Biftek Taljata kom - 2404 2764 3179

5. Zapečena pasta sa

pršutom i vrganjima kom - 3504 4029 4866


4.4. Tehnološki proces


Normativi i materijalni bilansi Tabelarno prikazati sve inpute (materijale, usluge i dr.) neophodne za realizaciju planiranih aktivnosti.

MATERIJALNI BILANS

Jed.

Mere(kom,l,kg)

Potrebna ukupna

količina materijala

1 2 3 5

1. Utrošak direktnih inputa

1.1. Boja za unutrašnje zidove kom 4

1.2 Ulazna vrata kom 1

1.3. Prozor kom 5

1.4. Šank kom 1

1.5. Sto kom 15

1.6. Stolica kom 70

1.7. Barska stolica kom 5

1.8. Luster kom 5

1.9. Gipsani ukras i prateće lajsne kom 6

1.10. Frižider kom 3

1.11. Plazma televizor kom 2

1.12. Mašina za pranje sudova kom 2

1.13. Zamrzivač kom 1

1.14. Vinski frižider kom 1

1.15. Aparat za kafu kom 1

1.16. Šporet sa gasnom rernom kom 1

1.17. Mešalica za testo kom 1

1.18. Pizza peć kom 1

1.19. Friteza kom 1

1.20. Zidni sušač ruku kom 1

1.21. Wc solja kom 1

1.22. Pločice M2 30

1.23. Prekidači kom 10

1.24. Klima uredjaj kom 2

1.25. Tenda kom 1

1.26. Tanjiri kom 100

1.27. Čaša kom 100

1.28. Escajg kom 100

2. Troškovi tekućeg održavanja - -


3. Troškovi investicionog

održavanja - -

4. Ostali materijalni troškovi - -

UKUPNO - -

Normativi utroška materijala i energije po jedinici proizvoda/usluge

R.br. Sirovina,

ambalaža ili

energent

Jed.

Mere(kom,l,kg) Cena

Utrošak materijala za

proizvodnju

Trošak

materijala za proizvodnju

jedne jedinice proizvoda

1 2 3 4 5 6 = 4 x 5

1. Boja za

unutrašnje zidove kom 2000 4 8000

2. Ulazna vrata kom 20000 1 20000

3. Prozor kom 15000 5 75000

4. Šank kom 350000 1 350000

5. Sto kom 5000 15 75000

6. Stolica kom 1200 70 84000

7. Barska stolica kom 1500 5 7500

8. Luster kom 2500 5 12500

9. Gipsani ukras i prateće lajsne

kom 2000 6 12000

10. Frižider kom 11000 3 33000

11. Plazma televizor kom 30000 2 60000

12. Mašina za pranje

sudova kom 40000 2 80000

13. Zamrzivač kom 140000 1 140000

14. Vinski frižider kom 100000 1 100000

15. Aparat za kafu kom 200000 1 200000

16. Šporet sa gasnom

rernom kom 230000 1 230000

17. Mešalica za testo kom 85000 1 85000

18. Pizza peć kom 200000 1 200000

19. Friteza kom 36000 1 36000

20. Zidni sušač ruku kom 20000 1 20000

21. Wc solja kom 5000 1 5000

22. Pločice M2 800 30 24000

23. Prekidači kom 200 10 2000

24. Klima uredjaj kom 35000 2 70000

25. Tenda kom 60000 1 60000

26. Tanjir kom 50 100 5000


27. Čaša kom 35 100 3500

28. Escajg kom 100 100 10000

Ukupno *2007500

* plus kupovina samog lokala koji košta 250.000 evra odnosno 27925000 dinara.

4.6. Proizvodni radnici Navesti podatke u vezi sa planiranom radnom snagom, pre svega ukupan broj i kvalifikaciona

struktura, prema donjoj tabeli.

Broj i struktura potrebne radne snage

R.br. Radno mesto

Kvalifikacija (VS,

VSS, VKV, SSS, KV, NKV, PKV)

Broj radnika

1 2 3 4

1. Direktor projekta VSS 1

2. Arhitekta VSS 1

3. Menadžer restorana VSS 1

4. Glavni kuvar VS 2

5. Kuvari VS 4

6. Barmeni SSS 2

7. Konobari SSS 4

8. Vodoinstalater SSS 1

9. Moler SSS 1

10. Električar SSS 1

11. Pomoćni radnik KV 1

UKUPAN BROJ ZAPOSLENIH RADNIKA 19




ANALIZA TRŽIŠTA




ANALIZA LOKACIJE

ANALIZA EKOLOGIJE


ANALIZA KADROVA


IZVORI FINANSIRANJA




OBRAČUN ZARADA











Prikazati

ukratko idejno rešenje

investicionih objekata

(grafički prikaz

objekata, mesto

priključaka instalacija,

premer i predračun

građevinskih

radova.

Restoran La Storia će imati raspored prikazan na slici.

Lokacija objekta: ul. Bulevaru kralja Aleksandra 255, Beograd, opština Zvezdara

Investitor: Preduzeće „La Storia“ d.o.o. Površina:105 m2 + bašta restorana

Troškovi radne snage potrebne za njegovu izgradnju i uređivanje: (kupovina

lokala) 27925000 + (projektant) 100000 + krečenje i uređivanje 100000 = 30025000

Režisjki troškovi (Projektna dokumentacija, stručni kadrovi, organizacija i sl): 72000 din

Ukupni troškovi: 29.997.000,00 din

Popis potebnih osnovnih objekata i njihove dimenzije

R.br. Objekat Postoji Karakteristike

1 2 3

1. Restoran Da Sala za ručavanje, kuhinja, muški i ženski toalet


6. Projekat instalacija Prikazati idejna

rešenja svih

instalacija (elektro,

hidro i termo-

izolacije,

instalacije za gas,

telefonske; takođe

prikazati predračune

potrebnih

radova

Voda

Struja Sijalice

Prekidači

Tv Antenski priključak S Priključak za šporet

F Priključak za frižider

Elektroinstalacije: 62.654,00 din Instalacije za vodovod i kanalizaciju: 55.067,00 din

Grejanje: 45.000,00 din

UKUPNO: 162.721,00 din


7. Analiza lokacije Analizirati MAKRO-

lokaciju (naročito, razvijenost šireg

područja, prisustvo konkurenata, prirodni

uslovi, raspoloživa radna snaga u regionu,

sirovinska baza. itd.).

Beograd je glavni i najveći grad Srbije. Jedan je od najstarijih gradova

u Evropi, prvi put se spominje kao praistorijska Vinča 4800. pne. Naselili su ga Kelti u 3. veku, pre nego što je postao rimsko naselje Singidunum.

Slovensko ime Beligrad (forma Beograd) je prvi put zabeležena u 878. nove ere. Glavni grad Srbije je od 1403. godine i bio je prestonica raznih

Južnoslovenskih država od 1918 pa do 2003, kao i Srbije i Crne Gore od 2003. do 2006. Grad leži na ušću Save u Dunav u centralnom delu

Srbije, gde se Panonska nizija spaja sa Balkanskim poluostrvom.

Broj stanovnika u Beogradu, po popisu stanovništva iz 2002, je 1.576.124. Najveći je grad na teritoriji bivše Jugoslavije i po broju

stanovnika četvrti u jugoistočnoj Evropi posle Istambula, Atine i Bukurešta. Grad Beograd ima status posebne teritorijalne jedinice u

Srbiji, sa svojom gradskom vladom. Zauzima preko 3,6% teritorije

Republike Srbije, a u njemu živi 21% ukupnog broj Srba (ne uključujući Kosovo i Metohiju). Beograd je, takođe ekonomski centar Srbije, i glavni

grad srpske kulture, obrazovanja i nauke. Podeljen je u 17 opština, deset sa gradskim statusom i 7 sa prigradskim

statusom. Prigradske opštine imaju nešto veći nivo opštinske vlasti, većinom u gradnji, planiranju grada i javnim nabavkama. Svaka opstina

ima svog predsednika, svoje opstinske institucije i svaka zauzima

znacajno mesto u istoriji ovog prostora. Većina opština se nalaze južno od Dunava i Save, u Šumadijskom regionu. Tri opštine (Zemun, Novi

Beograd i Surčin) se nalaze sa severne strane Save, tačnije u Sremu, dok se opština Palilula nalazi na obe strane Dunava, u Šumadiji i Banatu.

Na slici koja sledi je prikazan prostorni raspored Begradskih opština.

Beogradske opštine


Analizirati MIKRO-

lokaciju (blizina i raspoloživost

komunikacija, energetski prilključci,

telekomunikacije,

geomehanička svojstva tla, itd.)

Zvezdara

Restoran La Storia se otvara na opštini Zvezdara, smešten izmedju u jednoj od majdužih ulica u Beogradu, Bulevaru kralja Aleksandra.

Zvezdara se nalazi jugoistočno od centra Beograda. U užem smislu, Zvezdara kao kraj obuhvata područja oko Zvezdarske šume, uključujući

Zvezdaru II (vidi dole). Graniči se sa

krajevima Bogoslovija i Karaburma na severu i Ćalijama na severoistoku (sve u opštini Palilula); Mirijevo na istoku (staro i novo), Mali Mokri

Lug na jugoistoku, Cvetko i Konjarnik na jugu, Lion na jugozapadu i Bulbulder na zapadu (sve u opštini Zvezdara)

Zvezdara je mesto gde se susreću raznovrsni prizori, kulturno-istorijski spomenici i ambijentalne celine koje u sebi nose poseban pečat ljudi koji

ovde rade, žive i odrastaju.

Pružajući se na teritoriji od 3165 hektara i sa preko 132.000 stanovnika, Zvezdara obuhvata delove gradskog jezgra, kombinovanog od starih

naseobina i mnogobrojnih savremenih stambenih celina, ali i korpus prigradskih naselja koja se protežu duž starog kragujevačkog druma.

U skladu sa savremenim tendencijama društvenog razvoja, proces

decentralizacije nadležnosti na regionalne i lokalne nivoe stvara novi oblik odgovorne lokalne vlasti koja promoviše i podržava socio-

ekonomski razvoj svoje teritorije, podstičući efikasnije korišćenje raspoloživih resursa sopstvene teritorije, tj. njenih ljudskih, finansijskih,

tehničkih i prirodnih kapaciteta. Zvezdara je opština privlačna za investitore zbog velike površine neizgrađenog zemljišta.

Urbanistička slika Zvezdare poslednjih nekoliko godina bila je u znaku

rekonstrukcije ulica i vodovodne mreže, gasifikacije, izgradnje sportskih terena i igrališta za decu, asfaltiranja puteva i slično. Svi planovi su

upravljani u cilju očuvanja ambijentalne celine i kulturnog nasleđa Zvezdare, ali i ujedno takvi da opštini omoguće uslove za zaštitu i

unapređenje životne sredine, modernizaciju i napredak.

Opština Zvezdara zauzima skoro čitav istočni deo urbanog dela Beograda. Graniči se sa opštinama: Palilula na severozapadu, severu i

severoistoku, Grocka na istoku i jugoistoku, Voždovac na jugu i jugozapadu i Vračar na zapadu.

Prednosti i mane opštine Zvezdara

Prednosti koje opštini Zvezdara osiguravaju konkurentsku poziciju i koje njeno područje čine privlačnim za život i rad, sa aspekta

ugostiteljstva:

dobar geografski položaj

mali broj ugostiteljskih objekata

dobra očuvanost prirode i šuma – ekološki kapaciteti

potencijal za komercijalne delatnosti, ljudski i kadrovski

potencijal.

Najveći problemi sa kojima se ugostiteljstvo na Zvezdari danas

suočava odnose se na:

nizak nivo i dotrajalost postojeće arhitekture

nerešeno odlaganje otpada – problem nekoliko divljih deponija

na Zvezdari nedostatak kulturnih sadržaja poput pozorišta i slično

ugroženost arheoloških i kulturno-istorijskih objekata

neuređenost objekata na povoljnim lokacijama

Na osnovu navedenih trendova i uslova, može se zaključiti da je oblast


ugostiteljstva na Zvezdari suočena sa brojnim izazovima koji su

determinisali trenutnu situaciju. U prethodnom periodu je izostala adekvatna institucionalna, tehnološka, legislativna i finansijska podrška

ugostiteljstvu i nisu bile uvažavane specifičnosti i potencijali koje bi trebalo iskoristiti za dalji razvoj opštine u ovoj sferi.

8. Analiza ekologije

Opisati moguće

dejstvo planirane

investicije na ekologiju (čvrsti

otpad, tečni otpad) i šta se planira da se

otkloni eventiualna

negativna dejstva.

U toku eksploatacije projekta neophodno je poštovati i primenjivati ekološke regulative koje su propisane od strane Ministarstarstva za zaštitu životne sredine. Odvoz smeća: Pored restorana postaviće se kontejnerski punkt odgovarajućeg kapaciteta gde će se vršiti organizovano odnošenje đubreta na deponiju koja je na udaljenosti 10km od objekta. Što se tiče tečnog otpada, bice izgradjen savremen sistem kanalizacija.

9. Projekat organizacije Prikazati organizaciju poslovanja Investitora

nakon planiranih

ulaganja (načiniti organizacionu šemu sa

upravljačkom strukturom i

povezanost sa ostalim organizacijama)

Generalni direktor

Menadžer restorana

Glavni kuvar

Kuvari

Barmen

Konobari

La Storia


10. Analiza kadrova

Navesti pregled

potrebnih radnika prema kvalifikacionoj

strukturi, objasniti način obezbeđenja

potrebnih kadrova, posebno menadžera i

visokostručnih

kadrova; opisati plan razvoja kadrova

(specijalizacije, treninzi, posebne

obuke); ukoliko će

investicija stvoriti višak radnika među

postojećim zaposlenima, objasniti

načine njihove prekvalifikacije,

socijalni program, i sl.

Projektni tim čine:

- Generalni direktor i Menadžer restorana koji su ujedno i investitori

- Arhitekta

Angažovati izvođača radova sa neophodnim kadrovima:

- 1 Električar za uvođenje strujnih izolacija - 1 Moler da okreči objekat

- 1 Vodinstalater za uvođenje vode - 1 Pomoćni radnik

Zaposleni u objektu nakon u fazi eksplatacije projekta:

Generalni direktor

Menadžer retorana

Glavni kuvar

Kuvari

Barmeni

Konobari

Pomoćni radnik

Povezanost kadrova u pripremanju objekta:

Generalni direktor

Menadžer restorana

Moler Vodoinstalater Električar

Arhitekta

Pomoćni

radnik




ANALIZA TRŽIŠTA




ANALIZA LOKACIJE

ANALIZA EKOLOGIJE


ANALIZA KADROVA


IZVORI FINANSIRANJA




OBRAČUN ZARADA











11. POTREBNA INVESTICIONA SREDSTVA 11.1. Investicije u osnovna sredstva R. br. Naziv Opis i osnovne karakteristike Vrednost

1. Građevinski objekti 27925000

1.1. Lokal Objekat od 90 kvadrata u ulici Bulevar kralja Aleksandra 255.

27925000

2. Oprema 1890000

3.1. Nameštaj (3.-9.) Neophodni nameštaj za osposobljavanje objekta 636000

3.2. Tehnička oprema(10.-

20.,23.)

Oprema neophodna za kako bi restoran

funkcionisao 1254000

UKUPNO 29815000

Investicije u materijale

R. br. Vrsta investicije Vrednost

(din)

1. Gradjevinski materijali

1.1 Boja za unutrašnje zidove 8000

1.2 Ulazna vratra 20000

1.3 Wc šolja 5000

1.4 Pločice 24000

1.5 Prekidači 2000

UKUPNO 59.000,00

11.2. Investicije u obrtna sredstva

R. br. Vrsta investicije God.

vrednost

Dani

vezivanja

1. Obrtna sredstva

1.1 Deterdženti 5200 01.06

1.2 Krpe 3000 01.06.

1.3 Sapun 2100 01.06.

1.4 Tolet papir 10000 01.06.

1.5 Tanjir 1000 01.06.

1.6 Čaša 1200 01.06.

1.7 Escajg 500 01.06.

2. Izvori iz tekućeg

poslovanja

2.1. Dobavljači

2.2. Amortizacija

2.3. Obaveze iz dohotka

(1-2) Potrebna obrtna sredstva

23000


11.3. Ukupno investiciono ulaganje

R. br. Ukupno ulaganje Iznos Iznos [%]

1 2 3 4

1. Osnovna sredstva 29874000 99,9%

2. Obrtna sredstva 23000 0.01%

Ukupno 29897000 100%

12. IZVORI FINANSIRANJA

12.1. Izvori finansiranja R. br. STAVKE IZNOS Iznos [%]

1. Vlastita sredstva 17998799 60%

2. Krediti 11998201 40%

UKUPNO 29997000 100%

12.2. Obaveze prema izvorima

KREDITI Iznos Rok otplate Kamatna

stopa

Godisnja

kamata

1. Kredita 1 11998201 10 12% 2123491

UKUPNO


STAVKE Jed. mere

PLASMAN

1. god. 2. god. 3. god.

1. Pizza kom 20666 23765 27329

2. Pasta Kom 17723 20381 23438

3. Ostala hrana Kom 20677 23687 27240

4. Vina kom 2500 2875 3307

5. Piće Kom 61211 70392 80950

6. Ostalo Kom 35211 40492 46566

UKUPNO 60429800 69494270 79918411

13. OBRAČUN MATERIJALNIH TROŠKOVA Jedinica

mere

Godišnja

količina

Cena po

jedinici

Ukupno

1. Utrošak direktnih inputa

1.1 Deterdženti 0.75L 20 260,00 5200

1.2. Krpe kom 15 200,00 3000

1.3. Sapun litar 20 105,00 2100


1.4. Tolet papir kom 100 100,00 10000

1.5. Tanjir kom 20 50,00 1000

1.6 Čaša Kom 35 35,00 1200

1.7. Escajg kom 5 100,00 500

2. Troškovi električne energije kwh 120000

3. Troškovi tekućeg održavanja 20000

4. Troškovi marketinga 530000

UKUPNO 693000

14. OBRAČUN AMORTIZACIJE Struktura osnovnih sredstava Nabavna

vrednost

Stopa

amortizacije

Godišnji iznos

amortizacije

1. Građevinski objekti 27925000 3% 837750

2. Tehnička oprema 1254000 20% 250800 3. Nameštaj 636000 15% 95400

UKUPNO 1183950

15. OBRAČUN ZARADA Za vreme eksplatacije projekta:

R.br. Radno mesto Kvalifi-kacija

Broj radnika

Mesečna neto zarada po radniku

Bruto mesečna zarada po radniku

Bruto zarada za više

radnika za pola godine

1 2 3 4 5 6 = 5 x 1,73 7 = 4 x 6 x

6m

1. Generalni direktor VSS 1 75000 129750 778500

2. Glavni menadžer VSS 1 75000 129750 778500

3. Glavni kuvar VS 2 70000 121100 1453200

4. Kuvar VS 4 60000 103800 2491200

5. Barmen SSS 2 40000 69200 830400

6. Konobar SSS 4 40000 69200 1660800

Ukupno 7992600

Za vreme izgradnje objekta:

R.br. Radno mesto Kvalifi-kacija

Broj radnika

Dnevna zarada po radniku

Bruto mesečna zarada po radniku

Broj

radnih dana

Bruto zarada za

više radnika

1 2 3 4 5 6 = 5 x

1,73 7 8 = 4 x 6 x

7

1. Generalni direktor VSS 1 3500 6055 10

60550

2. Glavni menadžer VSS 1 3500 6055 10 60550


3. Arhitekta VSS 1 3500 6055 10 60550

4. Moler SSS 1 1850 3200 10 32000

5. Vodoinstalater SSS 1 1850 3200 2 7200

6. Pomoćni radnik KV 1 1600 2768 6 16608

7. Električar SSS 1 1850 3200 2 7200

Ukupno 244658




ANALIZA TRŽIŠTA

TEHNOLOŠK PROJEKAT



ANALIZA LOKACIJE

ANALIZA EKOLOGIJE


ANALIZA KADROVA


IZVORI FINANSIRANJA




OBRAČUN ZARADA











17. BILANS USPEHA R. br.

STAVKE/ god.

1. god. 2. god. 3. god. 4.god. 5. god.

1. Ukupni

prihod

0 60429800 69494270 79918411 79918411

2. Ukupni

rashodi 30141658 11993041

11993041

11993041

11993041

2.1. Direktni

materijalni troškovi

29897000 693000 693000 693000 693000

2.2. Amortizacija - 1183950 1183950 1183950 1183950

2.3. Troškovi zarade

244658 7992600 7992600 7992600 7992600

2.4. Nematerijalni

troškovi

- - - - -

2.5. Finansijski troškovi

- 2123491 2123491 2123491 2123491

2.6. Ostali troškovi - - - - -

3. Dobit pre oporezivanja

(1-2)

-30141658 48436759

57501229

67925370

67925370

4. Porez na dobit (20%)

0 9687352

11500245.8

13585074

13585074

5. Dobit posle

oporezivanje -30141658 38749407

46000983

54340296

54340296

18. FINANSIJSKI TOK R. br.

STAVKE/ god.

1. god. 2. god. 3. god. 4.god. 5. god.

1. Prilivi 30141658 60429800 69494270 79918411 79918411

1.1. Ukupni

prihod

- 60429800 69494270 79918411 79918411

1.2. Izvori

finansiranja 30141658 - - - -

1.3. Ostatak vrednosti

- - - - -

2. Odlivi 30141658 20496443 22309337 24394165 24394165 2.1. Ukupna

ulaganja 29874000

- - - -

2.2. Direktni materijalni

troškovi

23000 693000 693000 693000 693000

2.3. Troskovi

zarada 244658 7992600 7992600 7992600 7992600

2.4. Nematerijalni troškovi

- - - - -

2.5. Obaveze

prema izvorima

finansiranja

-

2123491 2123491 2123491 2123491


2.6. Porez na

dobit

- 9687352

11500245.8

13585074

13585074

2.7. Ostali troškovi

- - - - -

3. Neto efekti

(1-2)

0 39933357 47184933 55524246 55524246

19. EKONOMSKI TOK R.

br.

STAVKE/

god. 1. god. 2. god. 3. god. 4.god. 5. god.

1. Prilivi 0 60429800 69494270 79918411 79918411

1.1. Ukupni prihod

- 60429800 69494270 79918411 79918411

1.2. Ostatak

vrednosti

- - - - -

2. Odlivi 30141658 19812736 21543585 23536523 22270674 2.1. Ukupna

ulaganja 29874000

- - - -


troškovi

23000 693000 693000 693000 693000

2.3. Troškovi zarada

244658 7992600 7992600 7992600 7992600

2.4. Troškovi

kamata

- 1439784 1357739 1265849 1162932

2.5. Porez na

dobit

- 9687352

11500245.8

13585074

13585074

2.6. Ostali

troškovi

- - - -

3. Neto

efekti

(1-2)

-30141658 40617064 47950685 56381888 57647737

20. DRUŠTVENI TOK R.

br.

STAVKE/

god. 1. god. 2. god. 3. god. 4.god. 5. god.

1. Prilivi 0 60429800 69494270 79918411 79918411

1.1. Ukupni

prihod

- 60429800 69494270 79918411 79918411

1.2. Ostatak vrednosti

- - - - -

2. Odlivi 30038420 6752784 6670739 6578849 5313000 2.1. Ukupna

ulaganja 29874000

- - - -


troškovi

23000 693000 693000 693000 693000

2.3. Neto

troškovi

zarada

141420 4620000 4620000 4620000 4620000


2.4. Troškovi

kamata

- 1439784 1357739 1265849 1162932

2.5. Ostali troškovi

- - - - -

3. Neto efekti

(1-2)

-30038420 53677016 62823531 73339562 74605411

Godišnje kamate

Godina Glavnica Anuitet Kamata (12%)

Otplata

1 11998201 2123491 1439784 683707

2 11314494 2123491 1357739 765751.7

3 10548742 2123491 1265849 857641.9

4 9691100 2123491 1162932 960559

5 8730541 2123491 1047665 1075826

6 7654715 2123491 918565.8 1204925

7 6449790 2123491 773974.8 1349516

8 5100274 2123491 612032.9 1511458

9 3588816 2123491 430657.9 1692833

10 1895983 2123491 227517.9 1895973

Ukupno 11998201

21. PLAN PRILIVA I ODLIVA (CASH FLOW)

R. br.

Vrsta priliva i odliva Godina veka projekta

1. god. 2. god. 3. god. 4.god 5. god.

1. Ukupni prilivi 30141658 60429800 69494270 79918411 79918411

1.1. Proizvodi/Usluge - 60429800 69494270 79918411 79918411

1.2. Sopstvena sredstva 17998799 - - - -

1.3. Kredit 11998201 - - - -

2. Odlivi 30141658 20496443 22309337 24394165 24394165

2.1. Ukupna ulaganja 29874000 - - - -


troškovi

23000 693000 693000 693000 693000

2.3. Troskovi zarada 244658 7992600 7992600 7992600 7992600

2.4. Nematerijalni troškovi - - - - -

2.5. Obaveze prema izvorima

finansiranja

- 2123491 2123491 2123491 2123491

2.6. Porez na dobit - 9687352

11500245.8

13585074

13585074

2.7. Ostali troškovi - - - - -

3. Novčani tok 0 39933357 47184933 55524246 55524246

4. Početno stanje 0 0 39933357 87118290 142642536

5. Krajnje stanje 0 39933357 87118290 142642536 198166782


22. FINANSIJSKA OCENA

22.1. Statička ocena

POKAZATELJI

Rentabilnost Neto dobit / Ukupne investicije - U prboj godini imamo gubitak

Reproduktivnost (Neto dobit + Amortizacija) / Ukupne investicije

- U prvoj godini imamo gubitak

Ekonomičnost Utrošena sredstva / Ukupan prihod 30141658/604298

00=0.49

Stepen uspešnosti projekta kroz

odnos uloženih

sredstava i ostavrenih

prihoda.

Kratkoročna likvidnost Kratkoročna potraživanja / Kratkoročne obaveze

- Ne postoje kratkoročna potraživanja i obaveze

Stepen dugoročne zaduženosti

(Dugoročni krediti + Ostala dugoročna pozajmljena sredstva) / Ukupna pasiva

11998201/299970

00=0.4 Kredit predstavlja 40% ukupnih ulaganja

Pokriće uvoza izvozom Vrednost uvoza / Vrednost izvoza - U projektu ne postoje

vrednosti uvoza i izvoza

Stepen izvozne orijentacije

Vrednost izvoza / Ukupan prihod - U projektu ne postoji vrednost izvoza

Dohodak po zaposlenom

Dohodak (bruto dobit + bruto zarade) / Ukupan broj zaposlenih

- U prvoj godini imamo gubitke

Kapitalna opremljenost radnog mesta

Ukupne investicije / Broj zaposlenih u smeni sa najvećom popunjenošću radnih mesta

30141658/7=

4305951

Iznos investicije po radnom mestu

Kvalifikaciona struktura zaposlenih

Broj zaposlenih sa visokom stručnom spremom / Ukupan broj zaposlenih

2/14=14% Pokazuje udeo zaposlenih sa visokom stručnom spremom


22.2. Dinamička ocena

22.2.1. WACC (Weighted Average Cost Of Capital) E/V – učešće sopstvenog kapitala

D/V – učešće pozamljenog kapitala βi - mera za merenje sistemskog (eksternog) rizika Rf - bezrizična stopa E(Rm) – očekivani tržišni prinosi Rd – trošak pozajmice T – porez na dobit E/V=0,6 D/V=0,4 βi = 1,13 Rf =7% E(Rm) =12% Rd =12% T=20%

RE= Rf + βi*(E(Rm)-Rf) RE=7+1,13*(12-7)=12,65 WACC=E/V*RE+D/V*RD (1-T)

WACC=0.1143~11,5% Kompanija bi trebalo da koristi svoj ponderisani prosecni trosak kapitala 11,5% kao diskontnu stopu za procenu kapitalne investicije.

22.2.2. Neto sadašnja vrednost NSV=-30141658/(1+0.115)1+40617064/(1+0.115)2 +

47950685/(1+0.115)3+56381888/(1+0.115)4+57647737/(1+0.115)5+48039780.8/(1+0.

115)6+45752172.2/(1+0.115)7+43573497.4/(1+0.115)8+39975685.6/(1+0.115)9+42374226.8/(1+0.115)10 = 204,029,773.93

NSV=204,029,773.93>0, Investicija opravdana.

Godina Neto priliv

Diskontovani neto

priliv 11.5%

1 -30141658 -27,032,877.13

2 40617064 32,670,726.54

3 47950685 34,591,565.21

4 56381888 36,478,766.53


5 57647737 33,450,909.21

6 48039780.8 25,000,679.53

7 45752172.2 21,354,413.43

8 43573497.4 18,239,943.14

9 39975685.6 15,007,975.60

10 42374226.8 14,267,671.87

UKUPNO 204,029,773.93

22.2.3. Očekivana neto sadašnja vrednost ENSV=p1*NSV1+p2*NSV2

p1= 0,6, verovatnoća da će diskontni faktor biti 0,1. p2= 0,4, verovatnoća da će diskontni faktor biti 0,16. NSV1= 220,710,023

NSV2= 98,837,043.82 ENSV= 171960831>0

Očekivana neto sadašnja vrednost je veća od nule, što znači da je investicija opravdana.

22.2.4. Interna stopa prinosa

Godina Neto priliv

Diskontovani neto

priliv 10% Diskontovani neto priliv 16%

1 -30141658 -27,401,507.27 -23,304,204.42

2 40617064 33,567,821.49 24,279,671.92

3 47950685 36,026,059.35 22,161,351.69

4 56381888 38,509,588.14 20,146,898.02

5 57647737 35,794,709.13 15,926,413.25

6 48039780.8 27,117,203.89 10,261,335.27

7 45752172.2 23,478,098.60 7,555,822.07

8 43573497.4 20,327,358.10 5,563,646.99

9 39975685.6 16,953,593.08 3,946,391.91

10 42374226.8 16,337,098.78 12,299,717.13

UKUPNO 220,710,023 98,837,043

ISR=i1+NSV1*(i2-i1)/(NSV1-NSV2) ISR=20,86%, što je veće od kamatne stope koja važi na tržištu, što znači da je investicija prema ovom pokazatelju opravdana.


22.2.5. Vreme povraćaja investicije

i=11,5%

r=0,816 godina.

Vreme povraćaja investicije, odnosno period za koji će se vratiti uložena sredstva iznosi 0,816 godina, odnosno 9 meseci i 24 dana

22.2.6. Indeks profitabilnosti IP=SV prihoda od investicija / sv. ukupnih investicija IP=327269051/30141658

IP= 10,85>1 Indeks profitabilnosti je veći od jedinice, što ukazuje da je investicija opravdana.

22.2.7. ROI (Return On Investment) ROI=(E-I)/I ROI=(327269051-30141658)/ 30141658= 9.86

Obzirom da je ROI veći od 1 investicija je opravdana.

23. NACIONALNA OCENA 23.1. Društvena neto sadašnja vrednost

Godina

Neto efekti iz

drustv. Toka

Diskontovani neto priliv

11,5%

1 -30038420 -26,940,287.00

2 53677016 43,175,624.69

3 62823531 45,320,818.03

4 73339562 47,450,286.87

5 74605411 38,825,863.46

UKUPNO 147,832,306.05

DNSV=147,832,306.05>0

Društvena neto sadašnja vrednost je veća od nule, što znači da je investicija opravdana.


23.2. Ekonomska stopa prinosa

Godina

Neto priliv iz drustv.

Toka

Diskontovani neto

efekti 10% Diskontovani neto priliv 16%

1 -30038420 -27,307,654.55 -25,895,189.66

2 53677016 44,361,170.25 39,890,766.94

3 62823531 47,200,248.69 40,248,377.21

4 73339562 50,091,907.66 40,504,787.22

5 74605411 46,324,090.51 35,520,607.20

UKUPNO 160,669,762.55 130,269,348.92

ISR=i1+NSV1*(i2-i1)/(NSV1-NSV2)

DISR= 41,71%

Drustvena interna stopa rentabilnosti je viša od društvene diskontne stope, što znači da je investicija opravdana.




ANALIZA TRŽIŠTA

TEHNOLOŠK PROJEKAT



ANALIZA LOKACIJE

ANALIZA EKOLOGIJE


ANALIZA KADROVA


IZVORI FINANSIRANJA




OBRAČUN ZARADA











24. OCENA PROJEKTA U USLOVIMA NEIZVESNOSTI

24.1. Kritična tačka rentabilnosti Kritična (prelomna) tačka proizvodnje(korišćenja kapaciteta)

Prosečna cena proizvoda iznosi: 365.43 dinara.

Ukupna investicija iznosi 30141658 dinara.

KTP=30141658/365.43*din=82482.71352 proizvoda

Treba da prodamo 82482.71 proizvoda kako bi dosli na nulu.


24. 2. Analiza osetljivosti U sledeće dve tabele radjena je analiza osetljivosti, koja podrazumeva promenu vrednosti ulaznih parametara: diskotne stope, prihoda od investicije i materijalnih troškova, kao i analizu uticaja njihove izmenjene vrednosti na vrednost ključnog dinamičkog kriterijuma za ocenu investicionih projekata neto sadašnje vrednosti- NSV. U sledećoj tabeli prikazan je uticaj promene vrednosti diskontne stope i promene veličine prihoda investicije na vrednost kriterijuma NSV.

P i

0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5

6% 145573465 174688158 203802851 232917544 262032237 265453981 320261623 349376316 378491009 407605702 436720395

7% 138946235 166735482 194524729 222313976 250103223 253769109 305681716 333470963 361260210 389049457 416838704

8% 132726991 159272389 185817787 212363185 238908583 242781024 291999379 318544777 345090176 371635574 398180972

9% 126884554 152261465 177638376 203015287 228392198 232437879 279146020 304522930 329899841 355276752 380653663

10% 121390512 145668614 169946717 194224819 218502922 222692316 267059127 291337229 315615331 339893434 364171536

11% 116218940 139462728 162706516 185950303 209194091 213501027 255681667 278925455 302169243 325413031 348656819

12% 111346158 133615389 155884621 178153852 200423084 204824373 244961547 267230779 289500010 311769242 334038473

13% 106750514 128100616 149450719 170800822 192150925 196626023 234851130 256201233 277551336 298901438 320251541

14% 102412186 122894624 143377061 163859498 184341935 188872653 225306810 245789247 266271684 286754122 307236559

15% 98313012 117975614 137638216 157300819 176963421 181533660 216288626 235951228 255613830 275276433 294939035

16% 94436327 113323592 132210857 151098123 169985388 173716421 207759919 226647184 245534449 264421715 283308980

17% 90766830 108920196 127073562 145226928 163380294 166235809 199687026 217840392 235993758 254147124 272300490

P - faktor pomene prihoda investicije i – diskontna stopa


Grafički prikaz ocene projekta u uslovima neizvesnosti - dinamički pristup - analiza osetljivosti

NSV(P) NSV(i)

0.00

500,000,000.00

1,000,000,000.00

1,500,000,000.00

2,000,000,000.00

2,500,000,000.00

3,000,000,000.00

3,500,000,000.00

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

1,5

1,4

1,3

1,2

1,1

1

0,9

0,8

0,7

0,6 0

50000000

100000000

150000000

200000000

250000000

300000000

350000000

400000000

450000000

500000000

0% 5% 10% 15% 20%

0,5

0,6

0,7

0,8

0,9

1

1,1

1,2

1,3

1,4


U sledećoj tabeli prikazan je uticaj promene veličine materijalnih troškova (veličinne investicionih ulaganja) i promene veličine prihoda investicije na vrednost kriterijuma NSV.

P T

0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5

0,75 87705791 109301880 130897970 152494060 174090150 195686239 217282329 238878419 260474509 282070598 303666688

0,80 86354147 107950237 129546326 151142416 172738506 194334595 215930685 237526775 259122865 280718954 302315044

0,85 85002503 106598593 128194682 149790772 171386862 192982952 214579041 236175131 257771221 279367311 300963400

0,90 83650859 105246949 126843039 148439128 170035218 191631308 213227397 234823487 256419577 278015667 299611756

0,95 82299215 103895305 125491395 147087484 168683574 190279664 211875754 233471843 255067933 276664023 298260113

1,00 80947571 102543661 124139751 145735841 167331930 188928020 210524110 232120199 253716289 275312379 296908469

1,05 79595928 101192017 122788107 144384197 165980286 187576376 209172466 230768556 252364645 273960735 295556825

1,10 78244284 99840373 121436463 143032553 164628643 186224732 207820822 229416912 251013002 272609091 294205181

1,15 76892640 98488730 120084819 141680909 163276999 184873088 206469178 228065268 249661358 271257447 292853537

1,20 75540996 97137086 118733175 140329265 161925355 183521445 205117534 226713624 248309714 269905804 291501893

P - faktor pomene prihoda investicije T – faktor promene, investicionih ulaganja, koji se izražava kroz promenu cene materijala


Grafički prikaz ocene projekta u uslovima neizvesnosti - dinamički pristup - analiza osetljivosti

NSV(P) NSV(T)

0

50000000

100000000

150000000

200000000

250000000

300000000

350000000

0.5 0.6 0.7 0.7 0.9 1 1.1 1.2 1.3 1.4 1.5

0.75

0.80

0.85

0.90

0.95

1.00

1.05

1.10

1.15

1.20 0

50000000

100000000

150000000

200000000

250000000

300000000

350000000

0.75 0.80 0.85 0.90 0.95 1.00 1.05 1.10 1.15 1.20

0.5

0.6

0.7

0.7

0.9

1

1.1

1.2

1.3

1.4


25. TERMINSKI PLAN REALIZACIJE INVESTICIJE

Restoran - Igor Manic 3313-2012

Documents

Transcript of Restoran - Igor Manic 3313-2012