REPUBLIKA E KOsovlls - PEIlYIiJI H KA KOCOBO - REPUBLIC OF KOSOVO

GJYKATA KUSHTETUESE

YCTABHH cyn

CONSTInmnONALCOURT

Pri~tina, dana 24. avgust 2020. god Br. ref.:RK 1609/20

RESENJE 0 NEPRIHVATLJIVOSTI

u

slucajevima br. KI20/20, KI21/20, KI22/20 i KI23/20

Podnosilac

Hazir Hakolli i 3 drugih

Ocena ustavnosti 4 resenja Vrhovnog suda Republike Kosovo, koja su doneta u periodu izmedu 4. septembra 2019. i 18. januara 2020. godine

USTAVNI SUD REPUBLlKE KOSOVO

u sastavu:

Arta Rama-Hajrizi, predsednica Bajram Ljatifi, zamenik predsednika Bekim Sejdiu, sudija Selvete Gerxhaliu-Krasniqi, sudija Gresa Caka-Nimani, sudija Safet Hoxha, sudija Radomir Laban, sudija Remzije Istrefi-Peci, sudija i Nexhmi Rexhepi, sudija

Podnosilac zahteva

1. Zahtev KI20/20 je podneo Hazir Hakolli; zahtev KI21/20 je podneo Xheladin Behramaj; zahtev KI22/20 je podneo Hasan Birinxhiku; i zahtev KI23/20 je podneo Rame Mulaj eu daljem tekstu: podnosioci zahteva).

1

2. Podnosioei zahteva Hazir Hakolli, Xheladin Behramaj i Hasan Birinxhiku prebivaju u opstini Srbica, dok podnosilae zahteva Rame Mulaj prebiva u opstini Istok, a iste pred Ustavnim sudom Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud) po punomocju zastupa Jahir Bejta, direktor Udruzenja "Ngritja e Zerit".

Osporene odluke

3. Podnosioei zahteva osporavaju cetiri (4) resenja Vrhovnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Vrhovni sud), ito:

1. Hazir Hakol1i (Kl20/20) osporava resenje Rev. br. 421/2019 od 4. deeembra 2019. godine;

2. Xheladin Behramaj (Kl21/20) osporava resenje Rev. br. 277/2019 od 10. septembra 2019. godine;

3. Hasan Birinxhiku (Kl22/20) osporava resenje Rev. br. 274/2018 od 4. septembra 2019. godine; i

4. Rame Mulaj (Kl23/2o) osporava resenje Rev. br. 372/2019 od 18. novembra 2019. godine.

Predmetna stvar

4. Predmetna stvar zahteva je oeena ustavnosti osporenih odluka, kojima su navodno povredena prava podnosilaca zahteva zagarantovana Clanom 21. [Opsta nacela], stavom 2. clana 22. [Direktna primena medunarodnih sporazuma i instrumenata], clanom 53. [Tumacenje odredbi ljudskih prava] i Clanom 54. [Sudska zastita prava] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav), kao i Clanom 6. (Pravo na pravicno sudenje) Evropske konvencije za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: EKLJP) i Clanom 15. Univerzalne deklaraeije 0 ljudskim pravima (u daljem tekstu: UDLJP).

Pravniosnov

5. Zahtev je zasnovan na stavu 7. clana 113. [Jurisdikcija i ovlascene strane] Ustava, clanovima 22. [Proeesuiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona 0 Ustavnom sudu Republike Kosovo br. 03/L-121 (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 32. [Podnosenje podnesaka i odgovora] Poslovnika 0 radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2018 (u daljem tekstu: Poslovnik).

Postupak pred Sudom

6. Dana 29. januara 2020. godine, podnosioci su podneli svoje zahteve Sudu.

7. Dana 30. januara 2020. godine, predsedniea Suda je imenovala sudiju Remziju Istrefi-Peci za sudiju izvestioca za slueaj Kl20/20 i Vece za razmatranje, sastavljeno od sudija: Arta Rama-Hajrizi (predsedavajuca), Gresa Caka-Nimani i Safet Hoxha (clanovi).

2

8. Istog dana, u skladu sa stavom (1) pravila 40. (Spajanje i razdvajanje zahteva) Poslovnika, predsednica Suda je nalozila spajanje zahteva K.I21/20, K.I 22/20 i K.I23/20 sa zahtevom K.I20/20.

9. Dana 12. februara 2020. godine, Sud je obavestio podnosioce 0 registraciji i spajanju zahteva. Istog dana, Sud je takode obavestio i Vrhovni sud 0 registraciji zahteva i njihovom spajanju.

10. Dana 1. aprila 2020. godine, Sud je od Osnovnog sud a u Mitrovici, ogranak u Srbici (u daljem tekstu: Osnovni sud u Mitrovici) trazio da dostavi povratnice, koje dokazuju kada su podnosioci zahteva u slucajevima K.I21/20 i K.I22/20, respektivno, primili osporena resenja Vrhovnog suda.

11. Dana 2. juna 2020. godine, Osnovni sud je dostavio Sudu povratnice koje dokazuju da je podnosilac zahteva u slueaju K.I21/20, primio osporeno resenje 2. novembra 2019. godine, dok je podnosilac u slueaju K.I22/20, osporeno resenje primio 10. oktobra 2019. godine.

12. Dana 22. jula 2020. godine, Veee za razmatranje je razmotrilo izvestaj sudije izvestioca i jednoglasno je preporuCilo Sudu neprihvatljivost zahteva.

Pregled cinjenica

13. U periodu izmedu 28. januara 2011. i 26. februara 2018. godine, podnosioci zahteva [K.I20/20, K.I21/20 i K.I22/20] podneli su pojedinacno tuzbe bivsem Opstinskom sudu u Srbici, odnosno Osnovnom sudu u Mitrovici, ogranak u Srbici, dok je podnosilac zahteva [K.I23/20] podneo tuzbu bivsem Opstinskom sudu u Istoku. Svi podnosioci zahteva su svoje tuzbe podneli protiv Vlade Republike Srbije radi naknade materijalne i nematerijalne stete koja im je pricinjena za vreme rata, tokom 1998. i 1999. godine.

14. U periodu od 17. septembra 2013. do 27. marta 2019. godine, Osnovni sud u Mitrovici, ogranak u Srbici (u daljem tekstu: Osnovni sud u Mitrovici) i Osnovni sud u PeCi, ogranak u Istoku (u daljem tekstu: Osnovni sud u Peei) su pojedinacnim resenjima (C. br. 0022/2011; C. br. 175/2011; C. br. 55/2018 i C. br. 186/16) odbacili tuzbe podnosilaca zahteva kao nedozvoljene i oglasili se nenadleznim za odluCivanje.

15. Podnosioci zahteva su ulozili Apelacionom sudu pojedinacne zalbe na gore navedena resenja Osnovnog suda u Mitrovici, odnosno Osnovnog suda u Peei, zbog bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. Podnosioci zahteva su trazili da se odluke osnovnih sudova ukinu, a zahtevi podnosilaca zahteva proglase prihvatljivim.

16. U periodu izmedu 12. aprila i 2. avgusta 2019. godine, Apelacioni sud je pojedinacnim resenjima (Ac. br. 1769/18; Ac. br. 2639/2018; Ac. br. 2100/19 i Ac. br. 528/19) odbio zalbe podnosilaca zahteva i potvrdio resenja Osnovnog suda u Mitrovici, odnosno Osnovnog suda u Peei.

3

17. Svaki od podnosilaca zahteva je pojedinacno podneo zaseban zahtev za reviziju Vrhovnom sudu, navodeCi da postoje bitne povrede odredaba parnicnog postupka. Oni su trazili da se njihovi zahtevi za reviziju usvoje, da se resenja Apelacionog suda i osnovnih sudova ukinu, a njihov predmet vrati osnovnim sudovima na ponovno odlucivanje iIi da se resenje Apelacionog suda preinaCi, tako sto ce se njihova tuzba usvojiti.

18. U svojim zalbama, podnosioci zahteva su takode naveli da postoje i druge odredbe Zakona 0 parnicnom postupku eu daIjem tekstu: ZPP) kojima se ureduje pitanje nadleznosti za njihove predmete. Izmedu ostaIog, prema njihovim navodima, u ovom slueaju je trebalo primeniti odredbu Clana 28. ZPP-a, koja se odnosi na nadleznost sudova u sporovima sa medunarodnim elementom.

19. U periodu izmedu 4. septembra 2019. i 18. januara 2020. godine, Vrhovni sud je pojedinacnim resenjima odbio, kao neosnovan, zahtev za reviziju svakog od podnosilaca. Glavni argumenti Vrhovnog suda u svakoj od ovih odluka bili su otprilike sledeci:

"PolazeCi od takvog stanja stvari, Vrhovni sud Kosovaje nasao da su oba suda, pravicnim i potpunim Cinjenicnim utvrdivanjem, pravicno primenili odredbe parnicnog postupka i materijalnog prava kada su nalazili da domaCi sudovi nemajujurisdikcije da bi odlucili u vezi sa tuibom tuiioca, s toga, kao takvu suje odbaciIi. Osporeno reSenje nije obuhvaceno sa bitnim krsenjima odredbi parnicnog postupka 0 kojima se ovaj sud brine po sluzbenoj duznosti.

[...J

Kao i dva suda i ovaj sud revizije smatra da podneta stvar u tuibi ne spada u nadleznost nekog domaceg suda, iz Cinjenice jer u konkretnom slucaju dolaze do izrazaja norme kolizije Zakona, prema kojim se zasniva nadleznost nekog suda neke druge zemlje. Odredbom iz clana 37.1 ZPP-a, predvideno je da: "Ukoliko zakonom nije utvrdena ekskluzivna mesna nadleznost nekog drugog suda, za procesuiranje pitanja je nadlezan sud opste nadleznosti za optuzenu stranu".

[...J

Kada je rec 0 sporovima sa stranim elementom, domaci sud je nadlezan samo ako ova medunarodna nadleZnost izricito proistice od nekog Medunarodnog sporazuma iIi od samog zakona, kako je definisano clanom 28.3 ZPP-a. Prema tome, iz gore navedenih razloga, ne stoje navodi revizije da se u konkretnom slucaju primenjuju odredbe clana 28 ZPP-a, u koju se poziva tuiilac, a kojom se odreduje nadleZnost nasih sudova u sporovima sa medunarodnim elementom (stranim), ne moze se primeniti u konkretnom slucaju, jer ovde se ne radi ni sa stranim fizickim licima a ni sa stranim pravnim licima, vee sa stranom drZavom, kojom do ovog trenutka, drZava Kosova, u teritoriji koje je prouzrokovana steta, nisu zaklj'uciIi nikakav

4

medunarodni sporazum (bilateralan itd.), za nadleznost domacih sudova za ove vrste sporova.

Takode, u konkretnom slucaju ne stoji ni tvrdnja revizije tuZioca da se u konkretnom slucaju radi 0 mesnoj nadleznosti resavane prema Clanu 47 i Clanu 51 ZPP-a, jer prema proceni ovog suda, oba suda su pravicno procenili da na osnovu odredbe Clana 39.1 i 2. ZPP-a, da bi odlucili u ovom sporu protiv Republike Srbije, opste mesne nadleznosti je sud u teritoriji koje se nalazi sediste Vlade Srbije.

[...]. "

N avodi podnosilaca zahteva

20. Navodi podnosilaca zahteva su identicni, te ih stoga Sud predstavlja kao iste navode.

21. Podnosioci zahteva navode da su odlukama Vrhovnog suda povredena njihova prava zagarantovana Clanovima 21. [Opsta nacela], 22. [Direktna primena medunarodnih sporazuma i instrumenata], 53. [Tumacenje odredbi ljudskih prava] i 54. [Sudska zastita prava] Ustava, kao i Clanom 6. (Pravo na pravicno sudenje) Evropske konvencije za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: EKLJP) i Clanom 15. Univerzalne deklaracije 0 Ijudskim pravima (u daljem tekstu: UDWP).

22. Podnosioci zahteva imaju tri kategorije glavnih navoda: (i) primenu nacela ''per loci" [ratione loci], koje, prema navodima podnosilaca zahteva, podrazumeva da redovni sudovi imaju nadleznost za razmatranje tuzbi na osnovu mesta gde je pricinjena materijalna iIi moralna steta; (ii) obavezu primene medunarodnih standarda za ljudska prava od strane redovnih sudova; (iii) svoje pravo na sudsku zastitu prava i pravo na pristup pravosudu.

23. Podnosioci zahteva se prvo pozivaju na pitanje mesne nadleznosti (odnosno nacelo ''per loci') i tvrde da su redovni sudovi "pogresno primenili vaieci zakon koji se odnosi na mesnu nadleznost Osnovnog suda [...], jer je sud koji je mesno nadlezan za sudenje u pravnim stvarima, uvek onaj sud na cijoj teritorijije izvrsen zlocin, moralna odnosno materijalna steta! Ova deJinicija vazeceg pravnog stava se podudara i sa interesom ostecene strane, nacelom ekonomicnosti u sudskim i upravnim posrupcima, a u skladu je i sa medunarodnim principom - per loci!".

24. Podnosioci zahteva, pozivajuci se na clan 21. stay 2. Ustava, navode da redovni sudovi nisu primenili "napredne medunarodne standarde 0 ljudskim pravima. Jedan od standarda je pruianje mogucnosti ostecenoj strani za pokretanje pitanja naknade moraine i materijalne stete, prouzrokovane kao rezultat direktnog posrupanja od strane srpskih vlasti kao i ne posrupanja vlasti na prevenciji krsenja zakona koje su bile na snazi u vreme kada su se zloCini pocinili, clan 185 ZOO-a (S.L. bivse SFRJ, br. 29/78) i krsenja Medunarodnih Konvencija od strane Republike Srbije protiv albanskog civilnog stanovnistva [.. .j".

5

25. Podnosioci zahteva, pozivajuCi se na Clan 22. Ustava, navode da s obzirom na to da su prava i slobode "garantovana Konvencijama, Medunarodnim sporazumima i Instrumentima, garantovana su ovim Ustavom, i direktno se primenjuju na teritoriji Republike Kosovo i imaju premoc, u slucaju konfiikta, nad svojim zakonskim odredbama i ostalim aktima javnih institucija", shodno tome, ''podnosenje tuibi lokalnim sudovima je podrzano i u medunarodnom principu per loci [. ..J". U nastavku, podnosioci zahteva podvlace "[...J clanom 6. Evropske Konvencije 0 zastiti osnovnih ljudskih prava i sloboda i Univerzalnom deklaracijom 0 Ljudsldm pravima, u tacki 15. je predvideno pravo za jedan pravican sudski postupak [. ..J".

26. Podnosioci zahteva, pozivajuCi se na clan 54. Ustava, takode, izjavljuju da im je ''poricano pravo na sudsku zastitu, pravo na pristup domacem sudstvu, kao i institucionalna garancija 0 zastiti prava gradana [. ..J".

27. U nastavku, podnosioci zahteva se pozivaju na nekoliko primera iz medunarodne prakse u kojima je, prema njihovim navodima, zrtvama Drugog svetskog rata dozvoljeno "da podnesu individualne tuibe domaCim sudovima za naknadu stete koju imje priCinila Nemacka". U tom smislu, oni preciziraju da je u slucajevima Grcke i Italije, pojedincima pruiena mogucnost da potraZuju naknadu za "stetu koju im je priCinila Nemacka tokom Drugog svetskog rata, u skladu sa medunarodnim principom 'per loci'. "

28. Na kraju, podnosioci zahteva traze od Suda ukidanje odluka redovnih sudova.

Oeena prihvatljivosti zahteva

29. Sud ee prvo razmotriti da Ii su zahtevi ispunili uslove prihvatljivosti, koji su propisani Ustavom, dalje precizirani Zakonom i predvideni Poslovnikom.

30. Kao pocetna napomena, Sud primeeuje da su predmetna stvar ovih spojenih zahteva, kao i navodi izneti u ovim zahtevima, slicni sa onima u nizu drugih zahteva 0 kojima je Sud vee odlucio (vidi slueajeve Ustavnog suda KI73/17, KI78/17 i KI85/17, podnosilac Istref Rexhepi i 28 drugih, resenje 0 neprihvatljivosti od 23. oktobra 2017. godine, slueajeve KI97/17, KI99/17, K115/17 i KI121/17, podnosilac Mala Mala, Ali Salihu, Nurije Beka i Xhevat Xhinovci, resenje 0 neprihvatljivosti od 10. januara 2018. godine; slueajeve KI96/18, KI97/18, KI98/18, KI99/18, KIlOO/18, KIlO1/18, KI102/18, KI103/18, KI104/18, KI10S/18, KI106/18, KI107/18, KIl16/18, KIl17/18, KI119/18 i KI128/18, podnosilac Fehmi Hoti i 15 drugih, resenje 0 neprihvatljivosti od 19. februara 2019. godine; slueajeve KI02/19, KI03/19, KI04/19 i KI05/19, podnosilac HaW Mustafa i 3 drugih, resenje 0 neprihvatljivosti od 20. juna 2019. godine, i slueajeve br. KI86/19, KI87/19, KI88/19, KI89/19, KI90/19 i KI91/19, podnosilac Ibrahim Zenuni i petoro drugih, resenje 0 neprihvatljivosti od 16. januara 2020. godine, i sve slueajeve NVO "Ngritja e 2erit"; i vidi, takode, relevantne zakonske odredbe citirane u tim slueajevima).

31. VraeajuCi se na okolnosti konkretnih slucajeva, Sud se poziva na stavove 1. i 7. clana 113. [Jurisdikcija i ovlaseene strane] Ustava, koji propisuju:

6

"1. Ustavni sud odlucuje samo u slucajevima koje su ovlascene strane podnele sudu na zakonit nacin. (...) 7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekrsena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom".

32. Sud se u nastavku poziva na clan 47. [Individualni zahtevi], clan 48. [Tacnost podneska], Clan 49. [Rokovi] i Clan 50. [Povracaj u predaSnje stanje] Zakona, koji propisuju:

Clan 47.

[Individualni zahtevi]

1. "Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraii pravnu zastitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krsi nekijavni organ".

Clan 48. [Tacnost podneska]

"Podnosilac podneskaje duian dajasno naglasi to koja prava i slobode su mu povredena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac zeli da ospori".

Clan 49. [Rokovi]

"Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok pocinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku ... ".

33. Sud se dalje poziva i na Poslovnik, odnosno na stay (2) pravila 39. [Kriterijum o prihvatljivosti], koji propisuje sledece:

"(2) Sud moze smatrati zahtev neprihvatlj"ivim, ako je zahtev ocigledno neosnovan, jer podnosilac zahteva nije dovolj"no dokazao i potkrepio tvrdnju".

34. Sud utvrduje da su svi podnosioci zahteva ovlascene strane, koje osporavaju akt javnog organa, nakon sto su iscrpeli sva pravna sredstva. Podnosioci zahteva su takode naglasili prava i slobode za koje tvrde da su im povredene, u skladu sa Clanom 48. Zakona i podneli su svoje zahteve u skladu sa rokom koji je odreden u clanu 49. Zakona i pravilom 39 (1) (c) Poslovnika.

35. Sud dalje mora da razmotri da Ii je ispunjen uslov prihvatljivosti propisan u pravilu 39 (2) Poslovnika. U tom smislu, Sud podseea da podnosioci zahteva navode da su im redovni sudovi povredili nekoliko prava zaSticena Ustavom, posebno naglasavajuci pravo na sudsku zastitu prava, zagarantovano clanom 54. Ustava.

7

36. S tim u vezi, Sud primecuje da podnosioci zahteva navode da su redovni sudovi pogresno protumacili vazeci zakon, kada su se pozvali na mesnu nadleznost Osnovnog suda. Oni, dalje, tvrde da je sud na Cijoj teritoriji je pricinjena steta nadlezan sud za sudenje u njihovim predmetima. Kao rezultat toga, prema navodima podnosilaca zahteva, uskraceno im je pravo na sudsku zastitu i pristup pravosudu.

37. Sud smatra da se navodi podnosilaca zahteva, u sustini, odnose na tumacenje relevantnih zakonskih odredaba od strane redovnih sudova, a koje ureduju njihovu mesnu nadJeznost, odnosno nadleznost za odJucivanje povodom tuzbi podnosilaca.

38. Sud naglasava svoj stay da pravilno i potpuno utvrdivanje cinjenicnog stanja, isto kao i relevantna zakonska tumacenja, u principu, spadaju u nadJeznost redovnih sudova. Uloga Ustavnog suda je da obezbedi postovanje standarda i prava zagarantovanih Ustavom, i shodno tome, on ne moze postupati kao sud "cetvrtog stepena" (vidi, mutatis mutandis, u vezi sa doktrinom "cetvrtog stepena", slueajeve Ustavnog suda KI86/11, podnosilac zahteva Milaim Berisha, resenje 0 neprihvatljivosti od 5. aprila 2012. godine, stay 33; kao i spojene slucajeve KI73/17, KI78/17 i KI8S/17, podnosilac zahteva Istre! Rexhepi i 28 drugih, resenje 0 neprihvatljivosti od 27. novembra 2017. godine, stavovi 46 i 47).

39. U konkretnom slucaju, Sud primecuje da je Vrhovni sud razmotrio navode podnosilaca u vezi sa tumacenjem koje su Apelacioni sud i Osnovni sud izneli 0 relevantnim zakonskim odredbama koje se odnose na nadleznost za sudenje u predmetima podnosilaca zahteva.

40. Vrhovni sud je prilikom razmatranja navoda podnosilaca zahteva, obrazlozio da su Osnovni sud i Apelacioni sud pravilno primenili odredbe Zakona 0 parnicnom postupku, kada su utvrdili da nisu imali nadJeznost da sude u ovim sudskim predmetima. Iz tog razloga je Vrhovni sud odbacio navode podnosilaca zahteva i obrazlozio da je opsta mesna nadleznost na sudu na cijoj teritoriji se nalazi sediste Skupstine Republike Srbije, a koje se ne nalazi na teritoriji sudova Kosova.

41. Tako je Vrhovni sud u svoJa cetiri (4) resenja, izmedu ostalog, slicno obrazlozio:

"Prema tome, iz gore navedenih razloga, ne stoje navodi revizije da se u konkretnom slucaju primenjuju odredbe clana 28 ZPP-a, u koju se poziva tuZilac, a kojom se odreauje nadleznost nasih sudova u sporovima sa meaunarodnim elementom (stranim), ne moze se primeniti u konkretnom slucaju, jer ovde se ne radi ni sa stranim fizickim licima a ni sa stranim pravnim licima, vee sa stranom drzavom, kojom do ovog trenutka, driava Kosova, u teritoriji koje je prouzrokovana steta, nisu zakljucili nikakav meaunarodni sporazum (bilateralan itd.), za nadleznost domaCih sudova za ove vrste sporova.

8

Takode, u konkretnom slucaju ne stoji ni tvrdnja revizije tuzioca da se u konkretnom slucaju radi 0 mesnoj nadleznosti resavane prema clanu 47 i Clanu 51 ZPP-a, jer prema proceni ovog suda, oba suda su pravicno procenili da na osnovu odredbe Clana 39.1 i 2. ZPP-a, da bi odlucili u ovom sporu protiv Republike Srbije, opste mesne nadleznosti je sud u teritoriji koje se nalazi sediSte Vlade Srbije".

42. Sud smatra da su zakljucci Osnovnog suda, Apelacionog suda i Vrhovnog suda postignuti nakon detaljnog razmatranja svih argumenata i tumacenja koje su predocili podnosioci zahteva. Na taj nacin, podnosiocima je pruzena mogucnost da u svim fazama postupka predoce argumente i pravna tumacenja koja smatraju vaZnim za svoje slueajeve.

43. Shodno tome, Sud zakljucuje da su postupci pred redovnim sudovima, gledano u celosti, bili pravicni i da se ne moze opravdati navod 0 proizvoljnim zakonskim tumacenjima od strane redovnih sudova.

44. U kontekstu navoda podnosilaca zahteva u vezi sa "njihovim pravom na sudsku zastitu i pristup pravosudu", Sud se poziva i na praksu Evropskog suda za Ijudska prava (ESLJP), na koju je dliZan da se poziva u skladu sa Clanom 53. Ustava. Na osnovu poslednje navedenog, Sud takode naglasava i svoju sudsku praksu izgradenu na osnovu sudske prakse ESLJP-a, u kojoj je istakao da postoje proceduralne prepreke koje namece nacelo suverenog imuniteta ddava - kao jedno od osnovnih nacela medunarodnog javnog prava - u odnosu na sudske postupke koji se mogu voditi protiv jedne ddave pred domaCim sudovima druge ddave (vidi spojene slueajeve Ustavnog suda KI96/18, KI97/18, KI98/18, KI99/18, KI100/18, KI101/18, KI102/18, KI103/18, KI104/18, KI105/18, KI106/18, KI107/18, KIl16/18, KIl17/18, KIl19/18 i KI125/18, podnosilac Fehmi Hoti i 15 drugih, citirano iznad, stavovi 58 i 59, vidi, mutatis mutandis, i predmete ESLJP-a koji su citirani u gore navedenom slueaju Ustavnog suda, Jones i drugi protiv Ujedinjenog Kra ljevs tva, predstavke 34356/06 i 40528/06, presuda od 14. januara 2014. godine i AIAdsani protiv Ujedinjenog Kraljevstva, predstavka 35763/97, presuda od 21. novembra 2001. godine).

45. Pored toga, u slueaju AI-Adsani protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ESLJP je argumentovao sledece: "Pravo na pristup sudu moze biti predmet ogranicenja, ako ono ne pripada sustini prava. Takva ogranicenja treba da slede legitiman cilj i da su proporcionalna. Priznanje suverenog imuniteta drzave u gradanskim postupcima sledi legitimni cilj postovanja medunarodnog prava [. . .]. Sto se tice proporcionalnosti, koliko je to moguce, Konvencija treba da se tumaCi u skladu sa drugim pravilima medunarodnog prava, ukljucujuCi i ona koja se odnose na imunitet drzava. Dakle, mere preduzete od drzave koje odraiavaju opsta pravila medunarodnog prava 0 imunitetu drzava, u nacelu, ne mogu da se posmatraju kao neproporcionalno ogranicenje prava na pristup sudu". Takav stay po pitanju tenzije izmedu nacela suverenog imuniteta ddava i prava na pristup pravosudu (sudu) naglasio je i Medunarodni sud pravde (vidi, na primer, slueaj Nemacka protiv Italije; intervencija Grcke, presuda od 3. februara 2012. godine).

9

46. U kontekstu gore navedenih argumenata, Sud smatra da je vazno da istakne cinjenicu da se odluke redovnih sudova Republike Kosovo, u slueajevima podnosilaca zahteva, nisu bavile njihovim pravom da potrazuju naknadu stete, vee sarno mesnom nadleznoseu sudova Kosova za sprovodenje postupka protiv druge ddave.

47. Sa druge strane, pozivajuCi se i na navode podnosilaca u vezi sa primenom Zenevske konvencije u njihovim sudskim predmetima, Sud primeeuje da su se podnosioci sarno pozvali na tu Konvenciju, ali nisu pruzili dalje argumente u vezi sa tim navodom (vidi, za nedavni izvor po ovom pitanju, spojene slueajeve Ustavnog suda KI96/l8, KI97/l8, KI98/l8, KI99/l8, KIlOO/18, KIlOl/18, KIl02/l8, KIl03/l8, KIl04/l8, KIIOS/18, KIl06/l8, KIl07/l8, KIl16/l8, KI1l7/l8, KI1l9/l8 i KI12S/l8, podnosilac Fehmi Hoti i 15 drugih, citirano iznad, stay 61).

48. Sud ponovo naglasava svoj opsti stay da sarna cinjenica da se podnosioci zahteva ne slazu sa ishodom odluka Vrhovnog suda ili drugih redovnih sudova, kao i puko pominjanje clanova Ustava ili medunarodnih instrumenata, nisu dovoljni da se izgradi argumentovana tvrdnja 0 ustavnoj povredi. Kada se tvrde takve povrede Ustava, podnosioci zahteva moraju da pruze obrazlozene tvrdnje i ubedljive argumente (vidi, mutatis mutandis, slueaj Ustavnog suda KI136/l4, resenje 0 neprihvatljivosti od 10. februara 2015. godine, Abdullah Bajqinca, stay 33).

49. Sud takode podseea da su iznete cinjenice i navodi podnosilaca gotovo identicni sa onim u nekoliko ranijih zahteva 0 kojima je Sud odlucio da su neprihvatljivi, kao ocigledno neosnovani na ustavnim osnovama (vidi slueajeve KI73/17, KI78/17, i KI8S/17, podnosilac Istref Rexhepi i 28 drugih, citirano iznad, slucajeve KI97/l7, KI99/l7, KIllS/17 i KI12l/17, podnosilac Mala Mala, Ali Salihu, Nurije Beka i Xhevat Xhinovci, citirano iznad, slueajeve, KI96/l8, KI97/l8, KI98/l8, KI99/l8, KIlOO/18, KIlOl/18, KIlO2/l8, KIlO3/l8, KIl04/l8, KIIOS/18, KIl06/l8, KIl07/l, KIl16/l8, KIl17/l8, KIl19/l8 i KI128/l8, podnosialc Fehmi Hoti i 15 drugih, citirano iznad; slueajeve KI02/l9, KI03/l9, KI04/l9 i KIOS/19, podnosilac HaW Mustafa i 3 drugih, citirano iznad; i slueajeve KI86/l9, KI87/l9, KI88/l9, KI89/l9, KI90/l9 i KI9l/l9, podnosilac Ibrahim Zenuni i petoro drugih, citirano iznad. Svi ovi zahtevi su izneli skoro identicne navode sa zahtevima koji su razmotreni u ovoj odluci i, isto kao i u tim slueajevima, i u ovim spojenim slueajevima Sud smatra da se isti moraju proglasiti neosnovanim na ustavnim osnovama.

50. Kao rezime, Sud smatra da podnosioci u svojim zahtevima ne dokazuju da su postupci pred redovnim sudovima rezultirali povredama njihovih prava zagarantovanih Ustavom, odnosno clanovima 21. [Opsta nacela], 22. [Direktna primena medunarodnih sporazuma i instrumenata], 53. [Tumacenje odredbi ljudskih prava] i 54. [Sudska zastita prava] Ustava.

51. Shodno tome, zahtevi podnosilaca su oCigledno neosnovani na ustavnim osnovama i samim tim neprihvatljivi, kao sto je utvrdeno clanom 113.7 Ustava, clanom 47. Zakona i pravilom 39 (2) Poslovnika.

10

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud, u skladu sa stavom 7. Clana 113. Ustava, clanom 47. Zakona i pravilima 39 (2) i 59 (2) Poslovnika, dana 22. jula 2020. godine, jednoglasno

ODLUCUJE

I. DA PROGLASI zahteve neprihvatljivim;

II. DA DOSTAVI ovo resenje stranama;

III. DA OBJAVI ovo resenje u Sluzbenom listu, u skladu sa Clanom 204 Zakona, i

IV. Ovo resenje stupa na snagu odmah.

""a izvestilac

:?i27og~~RemZijf~J;j Arta Rama-Hajnzi

11