REPUBLIKA E KOsoviis - PEnY1iJII1KA KOCOBO - REPUBLIC OF KOSOVO

GJYKATA KUSHTETUESE

YCTABHH CY,l(

CONSTI~ONALCOURT

PriStina, 18. februara 2020. godine Br. ref.:RK 1515/20

RESENJE 0 NEPRIHVATLJIVOSTI

u

slucaju hr. KI189/18

Podnosilac

Osman Mazreku

Ocena ustavnosti resenja Apelacionog suda Kosova

Ac. hr. 3034/18 od 6. septemhra 2018. godine

USTAVNI SUD REPUBLlKE KOSOVO

u sastavu:

Arta Rarna-Hajrizi, predsednica Bajrarn Ljatifi, zarnenik predsednika Bekirn Sejdiu, sudija Selvete Gerxhaliu-Krasniqi, sudija Gresa Caka-Nirnani, sudija Safet Hoxha, sudija Radornir Laban, sudija Rernzi Istrefi-Peci, sudija i Nexhrni Rexhepi, sudija

Podnosilac zahteva

1. Zahtev je podneo Osman Mazreku, sa prebivalistern u Prizrenu (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).

1

Osporena odluka

2. Podnosilae zahteva osporava ustavnost resenja [Ae. br. 3034/18] Apelacionog suda Kosova od 6. septembra 2018. godine.

Predmetna stvar

3. Predmetna stvar je oeena ustavnosti osporene odluke kojom su podnosioeu zahteva navodno povredena prava i slobode zagarantovane Clanom 31. [Pravo na pravicno i nepristrasno sudenje] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa Clanom 6. (Pravo na pravicno sudenje) Evropske konvencije 0 Ijudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP).

Pravniosnov

4. Zahtev je zasnovan na stavu 7. c1ana 113. [Jurisdikcija i ovlascene strane] Ustava, clanu 47. [Individualni zahtevi] Zakona 0 Ustavnom sudu Repub1ike Kosovo br. 03/L-121 (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 32. [Podnosenje podnesaka i odgovora] Poslovnika 0 radu Suda (u daljem tekstu: Poslovnik).

Postupak pred Ustavnim sudom

5. Dana 10. deeembra 2018. godine, Ustavni sud Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud), primio je zahtev podnosioca, koji je on poslao postom dana 5. deeembra 2018. godine.

6. Dana 12. deeembra 2018. godine, predsedniea Suda je imenovala sudiju Safeta Hoxhu za sudiju izvestioca i Vece za razmatranje, sastavljeno od sudija: Selvete Gerxhaliu-Krasniqi (predsedavajuca), Bajram Ljatifi i Radomir Laban.

7. Dana 3. januara 2019. godine, Sudje obavestio podnosioea 0 registraciji zahteva i poslao kopiju zahteva Apelaeionom sudu.

8. Dana 28. marta 2019. godine, Sud je od podnosioea zahteva trazio da dostavi dodatna dokumenta, odnosno nekoliko sudskih odluka.

9. Dana 4. april a 2019. godine, podnosilae zahteva je dostavio Sudu neka od trazenih dokumenata.

10. Dana 20. novembra 2019. godine, Sud je od podnosioca zahteva primio dopis, kojim je on obavestio Sud 0 promeni adrese prebivalista.

11. Dana 22. januara 2020. godine, Vece za razmatranje je razmatra10 izvestaj sudije izvestioea i jednoglasno je preporucilo Sudu neprihvatljivost zahteva.

Pregled cinjenica

Parnicni postupak povodom odluke 0 prestanku radnog odnosa i zahtev za izvrsenje

2

12. Dana 29. septembra 2009. godine, podnosiocu zahteva je odlukom prekinut radni odnos kodjedne mikrofinansijske institucije (u daljem tekstu: poslodavac) u kojoj je bio zaposlen.

13. Neodredenog datuma, podnosilac zahtevaje podneo tuzbu protiv gore navedene odluke poslodavca pred redovnim sudovima.

14. Dana 19. aprila 2011. godine, Opstinski sud u Prizrenuje presudom C. br. 811/09 (i) usvojio tuzbeni zahtev podnosioca zahteva; (ii) ponistio odluku od 29. septembra 2009. godine kao protivzakonitu; (iii) obavezao poslodavca da vrati podnosioca zahteva na rad kao i da mu nadoknadi licne dohotke od dana otpustanja sa posla do izvrsenja te presude, i (iv) obavezao poslodavaca da podnosiocu zahteva isplati troskove postupka u iznosu od 700 evra u roku od 7 dana od dana prijema presude. Ova odluka 0 troskovima doneta je u skladu sa clanom 452. stay 1. Zakona 0 parnicnom postupku (u daljem tekstu: ZPP) i na osnovu advokatske tarife (u daljem tekstu: AT).

15. Prema spisima predmeta, dana 14. marta 2012. godine, Okruzni sud u Prizrenu je presudom AC. br. 236/2011 potvrdio presudu Opstinskog suda u Prizrenu C. br.811/09.

16. Neodredenog datuma, podnosilac zahtevaje podneo zahtev za izvrsenje presude Opstinskog suda C. br. 811/09 od 19. aprila 2011. godine.

17. Dana 22. februara 2013. godine, Osnovni sud u Prizrenu (u daljem tekstu: Osnovni sud) je resenjem E. br. 1718/12 nalozio da se izvrsi uplata novcanih sredstava poslodavca na ziro-racun podnosioca zahteva u izvrsnom predmetu, odnosno izvrsenje presude Opstinskog suda C. br. 811/09 od 19. aprila 2011. godine.

18. Dana 6. marta 2013. godine, Osnovni sud je zbog izvesnih gresaka u gore navedenom resenju E. br. 1718/12 od 22. februara 2013. godine, doneo resenje o ispravci kojim je zamenio resenje sa istim pozivom na broj [E. br. 1718/12]' U operativnom delu je nalozeno da poslodavac isplati podnosiocu zahteva iznos od 1.241,70 evra na ime neto zarada i troskove parnicnog postupka u iznosu od 700 evra, na ime doprinosa za penzijski trust 70,00 evra, na ime poreza na zaradu iznos od 88,60 evra, te na ime troskova izvrsenja iznos od 156,00 evra za predlog za izvrsenje, 650,00 evra na ime troskova za 4 rocista, kao i sudsku taksu u iznosu od 36,00 evra. Ukupna suma svega ovoga iznosila je 2.941,30 evra.

19. Na osnovu spisa predmeta, navedeni iznos (2.941,30 evra) je uplacen na racun podnosioca zahteva.

Podnosenje revizije od strane poslodavca

20. U meduvremenu je poslodavac, neodredenog datuma, podneo reviziju protiv presuda redovnih sudova koje su donete u parnicnom postupku, odnosno presude Okruznog suda u Prizrenu AC. br. 236/2011 i presude Opstinskog suda u Prizrenu C. br. 811/09.

3

21. Dana 16. septembra 2013. godine, Vrhovni sud je doneo presudu Rev. br. 354/2012 u kojoj je delimieno usvojio reviziju poslodavca. Vrhovni sudje odbio kao neosnovanu reviziju poslodavca u odnosu na deo izreke prvostepene presude u vezi sa obavezom poslodavca da vrati podnosioca zahteva na rad, a usvojio kao osnovanu reviziju poslodavca (i) u delu koji se odnosi na obavezu poslodavca da se podnosiocu zahteva priznaju prava koja je imao pre prestanka radnog odnosa i da mu nadoknadi liene dohotke; i (ii) u delu koji se odnosi na troskove postupka u iznosu od 700 evra. Tom prilikom, Vrhovni sud je odluCio da se u delu kojije usvojen, presuda Okruznog suda u Prizrenu AC. br. 236/2011 i presuda Opstinskog suda u Prizrenu C. br. 811/09, ukidaju i predmet vraea na ponovno sudenje u prvom stepenu.

22. Vrhovni sud je sto se tiee dela revizije koji je usvojio kao osnovan, obrazlozio da je presuda u tim delovima doneta uz bitnu povredu odredaba parnienog postupka jer je smatrao da je izreka nejasna i neizvrsiva iz razloga sto se "iz pobijanih presuda ne moze razumeti koja prava iz radnog odnosa mu {podnosiocu zahtevaJ se priznaju i kojije neisplaceni iznos licnih dohodaka, pa se iz tog razloga u ovom pogledu mora zahtevati od tuZioca da precizira tuzbeni zahtev, a zatim donese zakonitu odluku". Usled toga sto je ova taeka preinaeena, Vrhovni sud je ukinuo i odluku 0 troskovima parnienog postupka.

Postupak protivizvrsenja kojije pokrenuo poslodavac

23. Na osnovu spisa predmeta, dana 3. novembra 2013. godine, poslodavac je u svojstvu protivizvrsnog poverioca podneo predlog za protivizvrsenje protiv protivizvrsnog duznika, odnosno podnosioca zahteva, u vezi sa izvrsenjem u predmetu E. br. 1718/12 zbog povracaja finansijskih sredstava u iznosu od 2.941,30 evra, koja su izvrsena resenjem E. br. 1718/12 (vidi stavove 17-18).

24. Dana 9. oktobra 2013. godine, Osnovni sudje resenjem CPo br. 2055/13 odobrio protivizvrsenje po predlogu poslodavca u svojstvu protivizvrsnog poverioca.

25. U meduvremenu je zapoeet postupak ponovljenog sudenja u parnienom postupku (vidi stavove 36-44).

26. Protiv gore navedenog resenja Osnovnog suda, podnosilac zahteva je podneo prigovor, navodeci povrede Zakona 0 izvrsnom postupku (u daljem tekstu: ZIP), tvrdeCi pre svega daje presuda C. br 811/09 ukinuta delimicno, a ne u celosti.

27. Dana 23. aprila 2014. godine, Osnovni sud je resenjem CPo br. 2055/13, odbio prigovor podnosioca zahteva kao neosnovan i obrazlozio da je u izvrsnom predmetu E. br. 1718/12, izvrsna isprava bila pravosnazna presuda Opstinskog suda u Prizrenu C. br. 811/2009, ali je deo ove presude koji se odnosi na Hene dohotke podnosioca zahteva ukinut i vracen na ponovno sudenje u parnicnom postupku presudom Vrhovnog suda Rev. br. 354/2012 od 16. septembra 2013. godine. 8to se tiee ove tacke, Osnovni sud je obrazlozio da na osnovu clana 54. ZIP-a: "Dmnik ima pravo da u istom izvrsnom postupku, i nakon okoncanja izvrsenja, zahteva od suda donosenje resenja kojim se nalaie poveriocu da mu vrati ono sto je uzeo na osnovu izvrsnog postupka, ako je: izvrsni dokument pravosnainom odlukom ukinut, izmenjen, ponisten, stavljen van snage, iii je na neki drugi nacin konstatovano daje bez pravnog efekta ...".

4

28. Podnosilac zahteva je protiv resenja CPo br. 2055/13 od 23. aprila 2014. godine, izjavio zalbu Apelacionom sudu.

29. Dana 17. decembra 2014. godine, Apelacioni sudje resenjem CA. br. 1854/2014, usvojio, kao osnovanu, zalbu podnosioca zahteva i istim resenjem ukinuo resenje Osnovnog suda E. br. 2055/13 od 23. aprila 2014. godine i uputio isto prvostepenom sudu na ponovno razmatranje i odluCivanje, uz obrazlozenje da ozalbeno resenje saddi manjkavosti koji ga cine nerazumljivim i da je izreka istog u suprotnosti sa navodima u obrazlozenju.

30. Dana 2. februara 2015. godine, Osnovni sudje resenjem CPo br. 2055/13, odbio, kao neosnovan, prigovor podnosioca zahteva i ostavio na snazi resenje CPo br. 2055/13 od 19. oktobra 2013. godine.

31. Podnosilac zahteva je izjavio zalbu Apelacionom sudu protiv resenja CPo br. 2055/13 od 2. februara 2015. godine, navodeci, izmedu ostalog, da je odobreni predlog za protivizvrsenje u suprotnosti sa clanom 57. ZIP-a u pogledu iznosa kojije odreden u presudama C. br. 811/09 i C. br. 946/13.

32. Dana 8. juna 2015. godine, Apelacioni sud je resenjem Ac. br. 1174/15, odbio, kao neosnovanu, zalbu protivizvrsnog duznika [podnosioca zahteva] i potvrdio resenje Osnovnog suda CPo br. 2055/13 od 2. februara 2015. godine i obrazlozio da pobijano resenje nije zahvaceno bitnim povredama odredaba parnicnog postupka, odnosno clana 182. stay 2. ZPP-a. Apelacioni sud je dalje, pozivajuci se na clan 54. ZIP-a, i primenjujuCi isti na slucaj podnosioca zahteva, obrazlozio da je izvrsni naslov u pravosnaznoj presudi ponisten i da je to dovoljan osnov da izvrsni poverilac zahteva od duznika da mu vrati iznos koji je isplacen na osnovu resenja 0 odobrenju izvrsenja pravosnazne presude.

33. Dana 23. marta 2016. godine, Osnovni sudje resenjem CPo br. 2055/13, nalozio relevantnoj banci da izvrsi uplatu iznosa od 2.941,30 evra prema presudi E. br. 1718/12 sa racuna podnosioca zahteva na ime poslodavca sada u svojstvu protivizvrsnog poverioca.

34. Protiv resenja CPo br. 2055/13 od 23. marta 2016. godine, zalbu izjavljuje protivizvrsilac zbog bitnih povreda odredaba, pogresno i nepotpuno utvrdenog Cinjenicnog stanja i pogresne primene materijalnog prava, sa predlogom da se predmet ukine i vrati na ponovno sudenje i odlucivanje.

35. Dana 29. jula 2017. godine, Apelacioni sud, resenjem CA. br. 1801/2016, ukida resenje Osnovnog suda CPo br. 2055/13 od 23. marta 2016. godine, sa obrazlozenjem da prvostepeni sud treba da odluCi da Ii su ispunjeni uslovi za protivizvrsenje, odnosno da Ii je presuda Osnovnog suda C. br. 946/13 od 27. novembra 2013. godine postala pravosnazna i izvrsiva.

Postupak ponovnog sudenja

36. Na osnovu presude Vrhovnog suda Rev. br. 354/2012 od 16. septembra 2013. godine, podnosilac zahteva je precizirao tuzbu pred prvostepenim sudom.

37. Dana 27. novembra 2013. godine, Osnovni sud je presudom C. br. 946/13, delimicno usvojio tuzbeni zahtev podnosioca zahteva i obavezao poslodavca da

5

podnosiocu isplati dye neto zarade u iznosu od 1.241,70 evra i da mu plati troskove postupak u iznosu od 807 evra. U preostalom delu je odbio tuzbeni zahtev kao neosnovan. 8to se tice troskova, Osnovni sudje obrazlozio da se iznos od 120 evra isplaeuje advokatu podnosioca zahteva za zastupanje na roCistu od 27. novembra 2013. godine, a odbio je isplatu iznosa od 120 evra za preciziranje tuzbenog zahteva iz razloga sto to preciziranje, prema navodima Osnovnog suda, nije izvrseno posebnim podneskom vee na glavnoj raspravi.

38. Iz spisa predmeta proizilazi da je kao rezultat zalbe, Apelacioni sud resenjem Ac. br. 3096/15 uputio presudu Osnovnog suda C. br. 946/13 na ponovno sudenje.

39. Dana 15. februara 2016. godine, Osnovni sud je presudom C. br. 1282/15 delimicno usvojio tuzbeni zahtev podnosioca zahteva i (i) obavezao poslodavca da isplati podnosiocu jednu (1) mesecnu zaradu u iznosu od 700 evra na ime licnih dohodaka i (ii) obavezao poslodavca da podnosiocu zahteva isplati troskove postupka u iznosu od 877 evra u roku od 7 dana od dana prijema presude. Deo tuzbenog zahteva podnosioca za isplatu zarade za decembar 2009. godine odbijen je kao neosnovan.

40. Osnovni sud je naglasio da je tuzbeni zahtev podnosioca zahteva delimicno osnovan jer se iz presude Vrhovnog suda Rev. br. 354/2012 od 16. septembra 2013. godine utvrduje pravni osnov na koji se oslanja podnosilac zahteva, odnosno pitanje obracuna licnih dohodaka. Shodno tome, Osnovni sud je obrazlozio da je podnosilac zahteva zasnovao radni odnos sa novim poslodavcem dana 1. novembra 2009. godine, odnosno mesec dana nakon sto mu je prekinut radni odnos sa poslodavcem (mikrofinansijskom institucijom). 8to se tice ove cinjenice, Osnovni sud je naveo:

"[. . .] na osnovu vazeceg zakonodavstva koje se odnosi na radne odnose, uklj"ucujuCi i sudsku praksu koja se odnosi na identicne slucajeve [. . .] U tom smislu, clan 294. Zakona 0 izvrsnom postupku, Zakona br. 03/L-2008, koji je bio na snazi do 01.01.2014. godine, kao i clanovi 315. i 316. Zakona 0 izvrsnom postupku koji je na snazi, Zakona br. 04/L-139 (ali i Clan 232. starog Zakona 0 ovom postupku, objavlj'enog u Sluzbenom listu bivse SFRJ br. 20 od 21.04.1978. godine) predvidaju pravo radnika da traii od suda da obaveze poslodavca [. . .] da radniku [. . .] na ime plate isplati iznose koji su postali dospeli za vreme u kojemje bio nezaposlen. [' ..J".

41. 8to se tice troskova postupka, Osnovni sud je obrazlozio da je takva odluka doneta u skladu sa clanom 451.1 ZPP-a i AT "O'er su ovi troskovi naCinjeni u vreme kada tuZilac dobio sudski spor u celosti, koju cinjenicu je potvrdio i Vrhovni sud Kosova) "[".J od ukupno 807 evra (u ovaj iznos je uracunat i iznos koji je ranije dosuden presudom [C. br. 946/13J, koja je vracena na ponovno sudenje i pridodatje iznos od 70 evra za sastavlj'anje podneska od 15.02.2016. godine od strane punomocnika tuZioca)."

42. Neodredenog datuma, podnosilac zahteva je izjavio zalbu Apelacionom sudu protiv presude Osnovnog suda C. br. 1282/15 od 15. februara 2016. godine.

43. Dana 21. aprila 2017. godine, podnosilac zahteva podnosi zahtev za povlacenje zalbe.

6

44. Dana 11. januara 2018. godine, Apelacioni sud je resenjem Ac. br. 1430/2016, odbacio, kao nedozvoljenu, zalbu podnosioca zahteva, izjavljenu protiv presude Osnovnog suda u Prizrenu C. br. 1282/15 od 15. februara 2016. godine. Pre odlucivanja od strane Apelacionog suda, podnosilac zahteva je trazio povlacenje svoje zalbe. Apelacioni sud je uvazio to i obrazlozio da je na osnovu clana 177. stay 2 ZPP-a predvidena mogucnost povlacenja zalbe i samim tim zakljucio da je zahtev za povlacenje zalbe zakonit.

Predlog za izvrsenje nakon ponovljenog swlenja

45. Dana 14. aprila 2018. godine, podnosilac zahteva je podneo predlog za izvrsenje protiv poslodavca radi izvrsenja izvrsne isprave, odnosno pravosnazne presude C. br. 1282/15 od 15. februara 2016. godine u pogledu novcane obaveze da se isplati mesecna zarada u iznosu od 700 evra i troskova u parnicnom postupku u iznosu od 877 evra, kao i za povracaj novcanih sredstava u iznosu od 2941,30 evra u izvrsnom predmetu CPo br. 2055/13, kao i da mu isplati-nadoknadi sudske troskove parnicnog postupka C. br. 811/09 i C. br. 946/13 u zajednickom iznosu od 4.182,80 evra.

46. Dana 25. maja 2018. godine, Osnovni sud je resenjem CPo br. 834/2018, (i) delimicno usvojio kao osnovan deo predloga za izvrsenje podnosioca zahteva i delimicno odredio prinudno izvrsenje izvrsne isprave - pravosnazne presude C. br. 1282/15 od 15. februara 2016. godine, zbog novcane obaveze u iznosu od 700 evra bruto na ime jedne mesecne zarade, kao i dosudenih troskova parnicnog postupka u iznosu od 877 evra, u zajednickom iznosu od 1.577,00 evra, (ii) nalozio poslodavcu da izvrsi uplatu noveanih sredstava iz tacke jedan u roku od sedam (7) dana, (iii) delimicno odbio kao neosnovan deo predloga za izvrsenje podnosioca zahteva da se obaveze poslodavac da mu vrati novcana sredstva u iznosu od 2.941,30 evra iz predmeta protivizvrsenja CPo br. 2055/13 kao i izvrsenje ostalih izvrsnih isprava - presuda (C. br. 811/09 i C. br. 946/13) u njihovom zajednickom iznosu od 3.630,50 evra i (iv) naglasio da troskove izvrsnog postupka unapred snosi predlagac izvrsenja.

47. Osnovni sud je prvo obrazlozio da je nadlezan da odlucuje u izvrsnim predmetima u radnim sporovima i da po njegovoj oceni, sudska odluka - presuda Osnovnog suda C. br. 1282/15 od 15. februara 2016. godine predstavlja ispravu koja je podobna za izvrsenje jer je ista pravosnazna.

48. 8to se tice potrazivanja podnosioca zahteva u ukupnom iznosu od 3.630,50 evra, Osnovni sudje obrazlozio sledece:

"{.. .] protivizvrsn i predmet CPo br. 2055/2013, resenjem ovog suda CPo br. 2055/2013 od 5.5.2018. godine, protivizvrsni postupakje okoncan i protiv ovog resenja stranke u postupku nisu izjavile zalbu, tako da je i iz gore navedenih razloga, ovaj sud odluCio da delimicno usvoji predlog za izvrsenje poverilacke strane {podnosioca zahteva] sarno u odnosu na naknadu jedne mesecne zarade u iznosu od 700 evra bruto kao i dosuaene troskove parnicnog postupka u iznosu od 877 evra, u njihovom ukupnom iznosu od 1.577,00 evra, dok je odbio kao neosnovan deo predloga za izvrsenje u odnosu na to da se izvrsni duinik {poslodavac] obaveze da mu vrati novcana sredstva u zznosu od 2.941,30 evra u protivizvrsnom

7

predmetu CPo br. 2055/13 kao ida mu isplati-nadoknadi sudske troskove parnicnog postupka u parnicnim predmetima C. br. 946/13 i C. br. 1812/15 u njihovom ukupnom iznosu od 3.630,50 evra".

49. Neodredenog datuma, podnosilac zahteva je izjavio zalbu Apelacionom sudu protiv resenja Osnovnog suda CPo br. 834/2018.

50. Dana 6. septembra 2018. godine, Apelacioni sud je resenjem Ac. br. 3034/18, odbio, kao neosnovanu, zalbu podnosioca zahteva i potvrdio resenje Osnovnog suda CPo br. 834/2018 od 25. maja 2018. godine. Apelacioni sud je sto se tice iznosa od 3.630,50 evra na osnovu presuda (C. br. 811/09 i C. br. 946/13) ocenio da nema dokaza da su ove presude pravosnazne. Apelacioni sud je dalje obrazlozio:

"8 obzirom na to da se u konkretnom slucaju radi 0 predlogu za izvrsenje na osnovu izvrsne isprave, izvrsni organ odreduje izvrsenje samo na osnovu izvrsnog naslova u skladu sa clanom 23. Zakona 0 izvrsnom postupku, a u konkretnom slucaju izvrsni naslov je presuda Osnovnog suda u Prizrenu C. br. 1282/15 od 15.02.2016. godine, koja je postala pravosnalna resenjem Apelacionog suda Kosova A. br. 1430/16 od 11.01.2018. godine".

51. Neodredenog datuma, podnosilac zahteva je podneo Kancelariji glavnog ddavnog tuzioca predlog za podnosenje zahteva za zastitu zakonitosti.

52. Dana 30. oktobra 2018. godine, Kancelarija glavnog ddavnog tuzioca je dopisom KMLC. br. 152/2018 obavestila podnosioca zahteva da njegov predlog za podnosenje zahteva za zastitu zakonitosti nije usvojen uz obrazlozenje da ne postoji dovoljan pravni osnov za podnosenje takvog zahteva na osnovu Clana 247.1 tacka a) i tacka b) ZPP-a.

N avodi podnosioca

53. Podnosilac zahteva navodi da su osporenom presudom povredena njegova prava i slobode zagarantovana clanom 31. [Pravo na pravicno i nepristrasno sudenje] Ustava u vezi sa clanom 6. (Pravo na pravicno sudenje) EKLJP.

54. Podnosilac zahteva navodi da Osnovni sud, Apelacioni sud i obavestenje Kancelarije glavnog tuzioca nisu dali dovoljno obrazlozenje u vezi sa odbijanjem zahteva podnosioca zahteva za naknadu sudskih troskova, koje je on potrazivao. Podnosilac zahteva dalje navodi da: "8udovi nisu odlucili u skladu sa Advokatskom tarifom koja ureduje novcanu vrednost za svaku radnju advokata u toku spora".

55. Sto se tice navoda 0 neobrazlozenosti sudskih odluka, podnosilac zahteva se poziva na slucajeve Ustavnog suda KI97/16 (podnosilac IKK Classic, presuda od 4. decembra 2017. godine) i KI138/15 (podnosilac "8harr Beteiligungs GmbH" d.o.o., presuda od 4. septembra 2017. godine).

56. Podnosilac zahteva navodi da je pitanje sudskih troskova uredeno odredbama ZPP-a i ZIP-a i da sudski troskovi pripadaju pobednickoj strani.

8

•

57. Podnosilac zahteva navodi da redovni sudovi nisu pravilno sastavili svoje odluke i, prema njegovom misljenju, deo obrazlozenja mora biti koncizan i mora se objasniti koji dokazi su razmotreni.

58. Podnosilac zahteva dalje u vezi sa svojim zahtevom za naknadu naglasava da je to pravo koje izvire iz zakona i da nije jasno zasto mu se odbija pravo na naknadu.

Deena prihvatljivosti zahteva

59. Sud prvo ocenjuje da Ii je zahtev ispunio uslove prihvatljivosti koji su propisani Ustavom i dalje precizirani Zakonom i Poslovnikom.

60. U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1. i 7. clana 113. [Jurisdikcija i ovlascene strane] Ustava, koji propisuju:

"1. Ustavni sud odlucuje samo u slucajevima koje su ovlascene strane podnele sudu na zakonit naCin. [...J 7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekrsena od stranejavnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom".

61. U nastavku, Sud razmatra da Ii je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti koji su propisani u Zakonu. U tom smislu, Sud se poziva na clanove 47. [Individualni zahtevi], 48. [Tacnost podneska] i 49. [Rokovi] Zakona, koji utvrduju:

Clan 47. [Individualni zahtevi]

"1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatrazi pravnu zastitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krsi neki javni organ.

2. Osoba moze da podnese po men uti podnesak samo nakon sto su iscrpljena sva ostala zakonom odredena pravna sredstva".

Clan 48. [Tacnost podneska]

"Podnosilac podneskaje duian dajasno naglasi to koja prava i slobode su mu povredena i kojije konkretan aktjavnog organa koji podnosilac zeli da ospori".

9

•

Clan 49. [Rokovi]

"Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok poCinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku ... ".

62. 8to se tice ispunjenja ovih uslova, Sud utvrduje da je podnosilac zahteva ovlascena strana koja osporava akt javnog organa, nakon sto je iscrpeo sva pravna sredstva. Podnosilac zahteva je takode naglasio prava i slobode za koje tvrdi da su povredene, u skladu sa uslovima iz Clana 48. Zakona i podneo je svoj zahtev u skladu sa rokom koji je odreden u clanu 49. Zakona.

63. Medutim, Sud mora dalje da oceni da Ii su ispunjeni uslovi predvideni u pravilu 39. Poslovnika, ukljucujuci i uslov da zahtev nije ocigledno neosnovan. Pravilo 39. [Kriterijum 0 prihvatljivosti] stav (2) Poslovnika, propisuje da: "(2) Sud moze smatrati zahtev neprihvatljivim, ako je zahtev ocigledno neosnovan,jer podnosilac nije dovoV·no dokazao i potkrepio tvrdnju".

64. Sud primecuje da u sustini podnosilac zahteva ima dva glavna navoda 0 povredi njegovog prava na pravicno i nepristrasno sudenje, odnosno (i) da redovni sudovi nisu naveli dovoljno obrazlozenje u pogledu odbijanja podnosiocevog zahteva za naknadu sudskih troskova. Podnosilac zahteva cak naglasava da ni obavestenjem glavnog ddavnog tuzioca nije dovoljno obrazlozeno u vezi sa njegovim zahtevom i (ii) da sudovi nisu primenili relevantne zakonske odredbe (ZPP-a i ZIP-a) koje se odnose na sudske troskove.

65. Pri razmatranju prve grupe navoda podnosioca zahteva, Sud podseea da on izricito navodi da ni obavestenjem glavnog ddavnog tuzioca nije pruzeno dovoljno obrazlozenje u vezi sa troskovima koje je potrazivao podnosilac zahteva. Medutim, Sud podseea da obavestenjem glavnog ddavnog tuzioca nije odluceno 0 meritumu ovog slucaja i da je poslednja odluka kojom je odluceno 0 meritumu zapravo resenje Apelacionog suda Ac. br. 3034/18 od 6. septembra 2018. godine. Shod no tome, Sud se nece upustati u ocenu ustavnosti obavestenja (dopisa) Kancelarije glavnog ddavnog tuzioca KMLC. br. 152/2018 od 30. oktobra 2018. godine, i ocenice ustavnost resenja Ac.br.3034/18 od 6, septembra 2018. godine.

66. PozivajuCi se na navode podnosioca zahteva 0 sudskim troskovima koje je on potrazivao pred redovnim sudovima, Sud pre svega podseca da je u slucaju pred nama donet citav niz sudskih odluka, sto je imalo za rezultat nekoliko odluka u parnicnom, izvrsnom i protivizvrsnom postupku.

67. Na osnovu nap red navedenog, Sud podseca da su sudski postupci u predmetu podnosioca zahteva pokrenuti kao posledica prestanka njegovog radnog odnosa dana 29. septembra 2009. godine. Prva presuda koja je izvrsena u iznosu od 2.941,30 evra na osnovu resenja E. br. 1718/12 u korist podnosioca zahteva bila je presuda Opstinskog suda u Prizrenu C. br. 811/09 kojaje potvrdena drugom presudom Okruznog suda u Prizrenu AC. br. 236/2011. S obzirom na to da je Vrhovni sud ove presude, povodom revizije, preinacio svojom presudom Rev. br. 354/2012 od 16. septembra 2013. godine, tacke koje su se odnosile (i) na obavezu poslodavca da podnosiocu zahteva prizna prava koja je imao pre prestanka

10

•

radnog odnosa kao i na naknadu licnih dohodaka, i (ii) deo u vezi sa troskovima postupka u iznosu od 700 evra, vraceni su na ponovno sudenje u prvom stepenu.

68. Sud primecuje da od ovog trenutka poCinju postupci protivizvrsenja kojima je iznos od 2.941,30 evra vracen poslodavcu od strane podnosioca zahteva (vidi stavove 23-35 iznad) i ujedno poCinje postupak ponovljenog sudenja i to oba postupka na osnovu presude Vrhovnog suda Rev. br. 354/2012 od 16. septembra 2013. godine.

69. U postupku ponovljenog sudenja, Osnovni sud je prvobitno odlucio presudom C. br. 946/13 od 27. novembra 2013. godine i obavezao poslodavca da isplati podnosiocu dye neto zarade u iznosu od 1.241,70 evra i da mu plati troskove postupka u iznosu od 807 evra. Medutim, ova presuda (C. br. 946/13) je, prema spisima predmeta, vracena na ponovno sudenje. Shodno tome, predmet podnosioca zahteva je u postupku ponovljenog sudenja resen presudom C. br. 1282/15 od 15. februara 2016. godine, kojomje delimicno usvojen tuzbeni zahtev podnosioca zahteva i obavezan poslodavac (i) da isplati podnosiocu jednu (1) mesecnu zaradu u iznosu od 700 evra na ime licnih dohodaka i (ii) da plati podnosiocu zahteva troskove postupka u iznosu od 877 evra, sa obrazlozenjem da je podnosilac zahteva zasnovao radni odnos sa novim poslodavcem dana 1. novembra 2009. godine, a sto se tice troskova postupka, Osnovni sud je obrazlozio daje takva odluka doneta na osnovu clana 451.1 ZPP-a i AT-a.

70. Kao rezultat toga, podnosilac zahteva je podneo redovnim sudovima predlog za izvrsenje ovih sudskih odluka, odnosno, (i) presude C. br. 1282/15 od 15. februara 2016. godine; (ii) troskova nacinjenih u protivizvrsnom predmetu CP. br. 2055/13; kao i (iii) sudskih troskova parnicnog postupka u predmetima C. br. 811/09 i C. br. 946/13, potrazujuCi ukupan iznos od 4.182,80 evra. Ovaj predlog za izvrsenje je delimicno usvojen od strane Osnovnog suda, koji je resenjem CP. br. 834/2018 od 25. maja 2018. godine, usvojio iznos od 1.577,00 evra, kao sto je utvrdeno presudom Osnovnog suda C. br. 1282/15 od 15. februara 2016. godine.

71. Sledstveno, to je i srZ zahteva podnosioca, koji smatra da mu pripada ogromna suma novca, iz onog sto mu je izracunato relevantnim odlukama redovnih sudova, jer smatra da je dobio spor u celosti. S tim u vezi, podnosilac naglasava da redovni sudovi nisu obrazlozili svoje odluke.

72. Ovom prilikom, Sud podseca na praksu Evropskog suda za Ijudska prava (u daljem tekstu: ESLJP), koja istice da clan 6. stay 1. obavezuje sudove da obrazloze svoje odluke, medutim to se ne moze tumaciti na takav naCin da se od sudova zahteva detaljan odgovor na svaki navod (vidi predmete ESLJP-a Van de Hurk protiv Holandije, presuda od 19. aprila 1994. godine, Garcia Ruiz protiv Spanije, br. 30544/96, presuda od 21. januara 1999. godine, stay 26; Jahnke i Lenoble protiv Francuske, [W], stay 81; kao i slucaj Suda Kl87/18, podnosilac "IF Skadeforsikring", presuda od 27. februara 2019. godine, stay 45).

73. Sud naglasava da se u skladu sa praksom ESLJP-a, prilikom ispitivanja da Ii obrazlozenje sudske odluke zadovoljava standarde prava na pravicno sudenje, moraju uzeti u obzir okolnosti konkretnog slueaja. Sudska odluka ne sme biti bez ikakvog obrazlozenja, niti obrazlozenje ne sme biti nejasno. To narocito vazi

11

•

za obrazlozenje odluke suda koji odlucuje pO pravnom leku u kojoj su promenjena pravna stajalista izneta u odluci nizeg suda (vidi predmete ESLJPa Van de Hurk protiv Holandije, citiran u tekstu iznad, stav 61, kao i slueaj Suda KI87/18, podnosilac "IF Skadeforsikring", citiran u tekstu iznad, stav 47).

74. U konkretnom slueaju, Sud podseea da Apelacioni sud resenjem Ac. br. 3034/18 od 6. septembra 2018. godine, odlucio da se podnosiocu zahteva isplati iznos od 1.577 evra, navodeei da sto se tice iznosa od 3.630,50 evra, na osnovu presuda (C. br. 811/09 i C. br. 946/13) nema dokaza da su to pravosnazne presude. Apelacioni sud je dalje naveo:

"s obzirom na to da se u konkretnom slucaju radi 0 predlogu za izvrSenje na osnovu izvrsne isprave, izvrSni organ odreduje izvrsenje sarno na osnovu izvrsnog naslova u skladu sa clanom 23. Zakona 0 izvrsnom postupku, a u konkretnom slucaju izvrsni naslov je presuda Osnovnog suda u Prizrenu C. br. 1282/15 od 15.02.2016. godine, koja je postala pravosnaina resenjem Apelacionog suda Kosova A. br. 1430/16 od 11.01.2018. godine".

75. Na osnovu nap red navedenog, Sud smatra da su redovni sudovi u grupi izvrsnih postupaka uzeli u razmatranje navode podnosioca zahteva i da su objasnili koja odluka predstavlja izvrsni naslov i koja je izvrsiva u skladu sa zakonskim odredbama, i sledstveno tome, redovni sudovi su objasnili podnosiocu putem kojih odluka su mu obracunali odgovarajuCi iznos za njegove troskove. 8tavise, Sud smatra da i presuda C.br.1282/1S, od 15. februara 2016. godine, Osnovnog suda, doneta u postupak ponovnog sudenja, je objasnila kako su izracunati licni dohoci podnosioca zahteva kao i njegovi proceduralni troskovi.

76. 8to se tice drugog navoda podnosioca zahteva u vezi sa primenom zakonskih odredaba ZIP-a i ZPP-a u odnosu na deo obracuna sudskih troskova, Sud taj navod smatra navodom koji se odnosi na oblast zakonitosti i naglasava da nije duznost Ustavnog suda da se bavi greskama u cinjenicama iIi zakonu koje su napravili redovni sudovi prilikom ocene dokaza iIi primene zakona (zakonitost), osim i u meri u kojoj su mogle povrediti prava i slobode zastieene Ustavom (ustavnost). U stvari, duznost je redovnih sudova da tumace i primenjuju relevantna pravila procesnog i materijalnog prava (vidi, mutatis mutandis, predmet ESLJP-a Garcia Ruiz protiv Spanije, br. 30544/96, presuda od 21. januara 1999. godine, stav 28).

77. Sud dalje naglasava da je u principu tumacenje zakona nadleznost redovnih sudova. Pored toga, "pravicnost" koja se zahteva clanom 31. Ustava u vezi sa clanom 6. EKLJP nije "supstancijalna", vee "procesna" pravicnost. U prakticnom smislu, i u principu, to se svodi na kontradiktorni postupak u kome se stranke saslusavaju i nalaze u istim uslovima pred sudom (vidi, u ovom kontekstu, slucaj Suda br. KI42/16, podnosilac Valdet Sutaj, resenje 0 neprihvatljivosti od 7. novembra 2016. godine, stav 41 i druge tu navedene reference).

78. Sud smatra da se podnosilac zahteva ne slaze sa ishodom postupka pred redovnim sudovima. Medutim, nezadovoljstvo podnosioca zahteva ishodom postupka od strane redovnih sudova ne moze sarno po sebi predstavljati

12

•

argumentovanu tvrdnju 0 povredi prava na pravicno i nepristrasno sudenje (vidi, mutatis mutandis, predmet ESLJP-a Mezotur-Tiszazugi Tarsulat protiv Maaarske, presuda od 26. jula 2005. godine, stay 21).

79. Sud smatra da podnosilac zahteva nije potkrepio navode da su relevantni postupci na bilo koji nacin bili nepravicni ili proizvoljni i da su osporenom odlukom povredena prava i slobode zagarantovane Ustavom i EKLJP (vidi, mutatis mutandis, predmet ESLJP-a Shub protiv Litva nije, br. 17064/06, odluka od 30. juna 2009. godine).

80. U zakljucku, Sud smatra da podnosilac zahteva nije predocio dokaze, cinjenice i argumente koji ukazuju na to da su postupci pred redovnim sudovima na bilo koji nacin predstavljali povredu njegovih prava zagarantovanih Ustavom, odnosno prava na pravicno i nepristrasno sudenje.

81. Shodno tome, Sud zakljucuje da je zahtev ocigledno neosnovan na ustavnim osnovama i proglasava se neprihvatljivim u skladu sa clanom 113. stay 7. Ustava i pravilom 39 (2) Poslovnika.

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud, na osnovu clana 20. Zakona, pravila 39 (2) i 59 (2) Poslovnika, dana 22. januara 2020. godine, jednoglasno

ODLUtUJE

I. DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

II. DA DOSTAVI OVU odluku stranama;

III. DA OBJAVI OVU odluku u Sluzbenom listu, u skladu sa clanom 2004 Zakona;

IV. Ova odluka stupa na snagu odmah.

,pr~~ica Ustavnog suda

"~L'L I Arta Rama~jrizi

i~~ac Safet Hoxha

' , ' . 11.

.:. '* .

13