Republici Srbiji o poslovnoj...Trgovina Turizam i ugostiteljstvo Metodološke napomene ..... periodu...

IVkvartal

- očekivanja-

IIIkvartal

-realizacija-

2020.

Beograd, oktobar 2020. godine

Poslovna aktivnost privrednih subjekata u Republici Srbiji

2020.

PRIVREDNAKOMORASRBIJE

Izveštaj o trendovima u poslovnoj aktivnosti privrednih subjekata priprema se radi boljeg razumevanja okolnosti u kojima posluje privreda na domaćem tržištu. Za vodeće privredne grane detaljno se sagledavaju poslovne performanse počev od prometa, iskorišćenosti kapaciteta, preko spoljnotrgovinske aktivnosti i zaposlenosti, do investicija.

Učešće privrednih subjekata u anketi je dobrovoljno i stoga zahvaljujemo svima koji su svojim detaljnim odgovorima obezbedili precizan uvid u uslove poslovanja na domaćem tržištu, ostvarene rezultate u prethodnom periodu i očekivanja za naredni period. Time je obezbeđen uvid u stavove i mišljenja privrednika o uslovima poslovanja i očekivanjima za naredni period.

Sprovođenjem ankete o poslovnoj aktivnosti domaće privrede, Privredna komora Srbije nastoji da unapredi kvalitet analize kretanja na domaćem tržištu, a posebno analize faktora koji utiču na ponudu i tražnju za robom i uslugama u zemlji, kao i ocenu poslovanja sa inostranstvom.

Rezultati ankete, uz redovno praćenje i ažuriranje statističkih podataka, uključujući i sistematizaciju kvalitativnih informacija o prometu, spoljnotrgovinskom poslovanju, zaposlenosti, investicijama i pristupu izvorima finansiranja, predstavljaju osnov za uvid u kretanja na domaćem tržištu. Anketa je kreirana s ciljem objektivnog prikaza očekivanja i problema s kojima se privreda operativno susreće u poslovanju. Pored toga, rezultati ankete obezbeđuju sistematičan uvid u uslove poslovanja na domaćem tržištu iz ugla privrednih subjekata segmentiranih prema selektovanim granama privrede, kao i o efektima mera ekonomske politike i realizovanih podsticaja države. Na osnovu svega navedenog, rezultati ankete su od značaja za inicijative komorskog sistema Srbije i privredne subjekte pri definisanju poslovne politike na mikronivou u narednom periodu.

Informacije dobijene anketom Privredna komora Srbije koristi kao važan izvor informacija za zastupanje interesa privrede pred nadležnim institucijama u zemlji i inostranstvu. Shodno tome, uvid u kretanja poslovne aktivnosti privrednih subjekata olakšava razumevanje promena u ovom makroekonomskom segmentu i na taj način daje bitan doprinos procesu kreiranja javnih politika i kvalitetnom donošenju odluka i strategija.

UVODNE NAPOMENE

2

3

Rezime ...................................................................................................................................................................

Poslovna aktivnost privrednih subjekata ........................................................................................................Poslovne performanseIskorišćenost kapacitetaSpoljnotrgovinska aktivnostMogućnosti za uvoznu supstitucijuInvesticijeIzvori finansiranjaRadna snaga

Privredne grane ...................................................................................................................................................Poljoprivredna proizvodnjaPrehrambena industrija, piće i duvanIndustrija prerade drveta, proizvodnja nameštaja i papiraIndustrija tekstila, odeće, kože i obućeHemijska industrija, proizvodi od gume, plastike i ostalih nemetalnih mineralaMetalska i elektro industrijaGrađevinska privredaSaobraćajTrgovinaTurizam i ugostiteljstvo Metodološke napomene .....................................................................................................................................Centar za strateške analize, analitiku, planiranje i publikacije ...................................................................

4

6

18

5456

Sadržaj:

4

Rezime

Privredni oporavak u vreme neizvesnosti

Tokom vanrednih okolnosti izazvanih epidemijom virusa korona, privreda Srbije je sačuvala svoju bazu, odnosno održana je likvidnost kompanija i zaposlenost. Program ekonomske podrške Vlade je suštinski doprineo očuvanju privrednog potencijala, ali je za oporavak neophodno vraćanje međunarodnog tržišta u normalne tokove. Prema projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda, koji je tokom oktobra revidirao svoje izveštaje, primetno je da se procenjuje manji pad globalne privredne aktivnosti u tekućoj godini u odnosu na junsku projekciju (−4,4% u odnosu na −5,2%), ali s druge strane očekuje se blago slabiji oporavak u narednoj godini nego što se to prvobitno očekivalo (5,2% u odnosu na 5,4%).

Privreda Srbije je u periodu januar−septembar ostvarila povoljnije performanse nego što se inicijalno procenjivalo, u pogledu industrijske proizvodnje, spoljnotrgovinske aktivnosti, kao i investicione aktivnosti. Međunarodni monetarni fond u svom jesenjem izveštaju procenjuje realni pad BDP-a domaće privrede od 2,5% u tekućoj godini, uz snažan skok privredne aktivnosti u narednoj godini od 5,5%, čime bi domaća privreda bila u samom vrhu evropskih zemalja po stopi rasta BDP-a. Iako NBS i Vlada očekuju povoljniju stopu rasta (između −1% i nultog rasta), o stabilnosti domaće privrede i pozitivnim perspektivama svedoče i ocene kreditnog rejtinga, po kojima se Srbiji daju stabilni izgledi da u narednoj godini uđe u grupu zemlja sa investicionim nivoom rejtinga, što bi dalo dodatan podstrek investitorima da ulažu u dugoročne projekte, s koncentracijom na proizvodnju veće dodate vrednosti.

Govoreći o kreditnom rejtingu zemlje, njegova potvrda na nivou BB+ (od strane Standard and Poor`s, kao i Fitch Ratings) bazira se na očuvanju makroekonomske stabilnosti u pogledu kontrolisanog budžetskog deficita i javnog duga, niske i predvidive inflacije, stabilnog bankarskog sektora i deviznog kursa, kao i veće otpornosti domaće privrede na posledice aktuelne krize. Vlada Republike Srbije, kao nosilac ekonomske politike, treba da održi balans između eventualne dopunske podrške privredi, s jedne strane, i očuvanja makroekonomske stabilnosti, s druge strane, kao osnove predvidivog poslovnog ambijenta.

Ipak, funkcionisanje privrede u poslednjem kvartalu 2020. godine, kao i perspektive u narednom srednjoročnom periodu zavisiće od daljeg razvoja epidemiološke situacije, u regionu i na globalnom nivou. Iako se ne očekuje zatvaranje privrede (eng. lockdown), kao što je to bio slučaj u prvom talasu epidemije, nagli porast slučajeva virusa korona u evropskim državama nalaže pažljiv pristup u upravljanju privredom u cilju očuvanja zdravlja stanovništva i privrednog kapaciteta.

Novi izveštaj „Poslovna aktivnost privrednih subjekata u Republici Srbiji“ ukazuje na relativnu stabilnost i otpornost privrede u uslovima vanrednih okolnosti. U trećem kvartalu su zabeležene relativno povoljne performanse, posebno u oblasti poslovnih prihoda, spoljnotrgovinske aktivnosti, zaposlenosti i investicione aktivnosti. S druge strane, zaključci Izveštaja se mogu okarakterisati kao oprezni optimizam u pogledu privrednih očekivanje u poslednjem kvartalu 2020. godine.

5

Privredna komora Srbije izražava posebnu zahvalnost kompanijama koje su učestvovale u ovom kvartalnom istraživanju i što su doprinele održivosti reprezentativnog uzorka, koji daje realnu sliku o aktuelnom stanju privrede Srbije, kao i o kratkoročnim očekivanjima. Takođe, informacije o problemima i ograničenjima s kojima se privrednici Srbije suočavaju predstavlja koristan input za sistem odlučivanja o ekonomskim merama država u cilju što efikasnijeg premošćavanja krize do momenta globalnog oporavka, koji se očekuje u narednoj godini.

22% 23%

22%

36%

56%

41%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećanje prometa

isti nivo prometa

smanjenje prometa

Poslovna aktivnost privrednih subjekata

Poslovne performanseViše od polovine anketiranih privrednih subjekata (56%) je u trećem kvartalu 2020. godine ostvarilo rast prometa, dok je 22% ispitanika zabeležilo nepromenjen promet, što ukazuje na značajan oporavak poslovnih aktivnosti u odnosu na drugi kvartal.

Ohrabruje iznadprosečno učešće ispitanika sa iskazanim rastom prometa u uslužnim delatnostima, posebno u turizmu i ugostiteljstvu i trgovini gde je 66%, odnosno 61% ispitanika u trećem kvartalu ostvarilo veći promet nego u drugom kvartalu ove godine. Kao i u prethodnom istraživanju, u okviru sektora prerađivačke industrije najteže su pogođene firme iz industrije tekstila, odeće, kože i obuće, gde je 28% ispitanika ostvarilo pad prometa.

Većina analiziranih privrednih delatnosti pokazuje umereni optimizam u očekivanjima za četvrti kvartal 2020. godine. Posebno se po optimizmu ističu anketirani iz prehrambene industrije (53%) i trgovine (49%) koji očekuju povećanje prometa u narednom kvartalu.Sporiji oporavak očekuju ispitanici iz sektora turizma i ugostiteljstva, kod kojih skoro polovina (45%) očekuje pad prometa u narednom kvartalu tekuće godine.

6

Pozitivna poslovna očekivanja za četvrti kvartal 2020. godine iskazalo je 41% ispitanika, dok 36% anketiranih privrednih subjekata očekuje nepromenjen promet.

Promet(promena u odnosu na prethodni kvartal, % anketiranih)

realizacija Q3 2020.

očekivanje Q4 2020.



Izvor: Anketa PKS (n=880).Napomena: U zagradama je predstavljen raspon promena (povećanje / smanjenje).

Povećanje prometa

Smanjenje prometa

20%(< 5%)

23%(5% – 10%)

21%(10% – 20%)

37%(> 20%)

27%(< 5%)

35%(5% – 10%)

24%(10% – 20%)

14%(> 20%)

22% 23%

22%

36%

56%

41%

реализација Q3 2020.

очекивање Q4 2020.

смањење промета

исти ниво промета

повећање промета

22% 23%

22%

36%

56%

41%






16%(< 5%)

24%(5% – 10%)

25%(10% – 20%)

36%(> 20%)

11%(< 5%)

29%(5% – 10%)

30%(10% – 20%)

30%(> 20%)

7

Ključni predlozi privrede u oblasti fiskalnog sektora

Poreski krediti za investicije u osnovna sredstva (mašine i objekt)Privredni subjekti ističu potrebu da se vrate poreski krediti, koji su ranije bili omogućeni Zakonom o porezu na dobit pravnih lica. Predlog je da se vrati na snagu mera ukinuta 2014. godine. Ponovo uvođenje poreskog kredita za ulaganje u osnovna sredstva je mera koju podržavaju svi privredni subjekti (posebno predstavnici prerađivačke industrije, izvoznici, ali i predstavnici uslužnog sektora).

Merama poreske politike u narednom periodu omogućiti kreiranje uslova jednakih za sve kompanije(Na primer: porez po odbitku za rezidentna i nerezidentna pravna lica koji je regulisan članom 40. Zakona o porezu na dobit pravnih lica). Inicijativa za izmenu odredaba člana 40. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, kojima je propisana obaveza plaćanja poreza po odbitku po osnovu otkupa sekundarnih sirovina i otpada isključivo za pravna lica – rezidente Republike Srbije, a čime su pravna lica, prerađivači sekundarnih sirovina i otpada sa sedištem u Republici Srbiji, stavljena u neravnopravan položaj u odnosu na pravna lica sa sedištem u inostranstvu. Usvajanjem inicijative olakšalo bi se poslovanje i dalji razvoj metaloprerađivačke industrije u Republici Srbiji i otklonila neravnopravnost u tržišnom položaju rezidentnih pravnih lica koja se bave otkupom i preradom sekundarnih sirovina i otpada s nerezeditentnim pravnim licima koja obavljaju istu delatnost.

Obračun i naplata PDV-a po naplati a ne po fakturisanju

Porez na dobitOmogućiti smanjenje stope poreza na dobit pravnih lica sa 15% na 10%.

Izmene i dopune Zakona o deviznom poslovanjuIzmena odredbi Zakona uz korišćenje modernih instrumenata mogla bi da ostvari zacrtane ciljeve makroekonomske politike, uz značajno smanjenje administrativnog tereta za privredu. Pokrenuta je inicijativa da se izvrše temeljne i suštinske izmene Zakona o deviznom poslovanju i promeni način deviznog poslovanja. Pokrenuta inicijativa zahteva dodatne analize, koje su u toku, a koje sprovode zajedno poslovne asocijacije koje su pokrenule predmetnu inicijativu (Američka privredna komora, Savet stranih investitora, Francusko-srpska privredna komora, Nemačko-srpska privredna komora, Komora italijansko-srpskih privrednika, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj i Privredna komora Srbije).

8

Iskorišćenost kapacitetaNajveći deo anketiranih privrednih subjekata (46%) je u trećem kvartalu 2020. godine ostvario iskorišćenost kapaciteta u rasponu 50%−80%.

Za razliku od prethodnog istraživanja, tražnja na domaćem tržištu je dominantan uslov za unapređenje poslovanja i veću iskorišćenost kapaciteta (46% anketiranih privrednih subjekata navodi domaću tražnju kao najznačajniji preduslov poslovanja u narednom periodu). Ispitanici podjednako ističu važnost državnih i lokalnih podsticaja za poslovanje (38% anketiranih) i pristup povoljnim komercijalnim izvorima finansiranja (37% anketiranih), a potom sledi tražnja na inostranom tržištu (značajna je za 34% ispitanika).

Anketirane kompanije ukazale su i na uticaj visine troškova resursa (28% anketiranih), dok svaki četvrti ispitanik ističe potrebu za:• namenskim podsticajima i subvencijama krajnjim korisnicima proizvoda

/ usluga;• unapređenjem efikasnosti rada administracije na nacionalnom nivou; • boljim uslovima poslovanja na lokalnom nivou; • efikasnim merama u suzbijanju sive ekonomije kao i• unapređenjem raspoloživosti resursa.

Tražnja na domaćem tržištu naročito je značajna za firme iz poljoprivrede, uslužnog sektora i građevinarstva (više od polovine ispitanika iz ovih delatnosti ističe značaj ovog uslova za bolju poslovnu klimu), dok je tražnja na inostranom tržištu najznačajnija za ispitanike iz industrije tekstila i hemijske industrije (54% i 52% anketiranih, respektivno).

Važnost suzbijanja sive ekonomije posebno naglašavaju ispitanici iz delatnosti saobraćaja i trgovine (po 39% ispitanika). Kao i u prethodnom istraživanju, podršku internacionalizaciji poslovanja ističu firme iz prehrambene i hemijske industrije (30% i 25% ispitanika).

Izvor: Anketa PKS (n=884).Napomene: Anketirane kompanije imale su mogućnost višestrukog izbora.Ostali faktori su: veća potražnja, zakonodavni okvir, kreatanja na globalnom tržištu.

Posmatrano po privrednim delatnostima, izuzev hemijske industrije, oko 80% kompanija iz prerađivačke industrije kapacitete je koristilo u obimu većem od 50%. Očekivano, najniže korišćenje kapaciteta imali su anketirani iz sektora turizma i ugostiteljstva i saobraćaja (66% i 44% ispitanika, respektivno, ukazalo je na nivo iskorišćenosti kapaciteta manji od 50%).

Iskorišćenost kapaciteta privrede(Q3 2020. godine, % anketiranih)

Faktori od kojih zavisi iskorišćenost kapaciteta(Q3 2020. godine, % anketiranih)

10%(< 30%)

15%(30% – 50%)

46%(50% – 80%)

29%(80% – 100%)

46%

38%

37%

34%

28%

26%

25%

24%

24%

24%

18%

17%

15%

5%

Tražnja na domaćem tržištu

Državni i lokalni podsticajiza poslovanje

Povoljni komercijalni izvorifinansiranja

Tražnja na inostranom tržištu

Manji troškovi resursa

Namenski podsticaji i subvencije

Bolja raspoloživost resursa

Suzbijanje sive ekonomije

Bolji uslovi poslovanja nalokalnom nivou

Efikasnija javna administracija

Savremene tehnologije

Podrška internacionalizacijiposlovanja

Saobraćajna, komunalna i dr.infrastruktura

Ostalo

Izvor: Anketa PKS (n=884).

26%19%

29% 46%

45%35%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećan

nepromenjen

smanjen

9

Spoljnotrgovinska aktivnostPrema rezultatima ovog istraživanja, od ukupnog broja anketiranih kompanija 63% ispitanika realizovalo je izvoz u trećem kvartalu 2020. godine. Najveće učešće izvoznika u ukupnom broju anketiranih privrednih subjekata, čak 95% anketiranih, ima hemijska industrija.

Oporavak privredne aktivnosti u trećem kvartalu vidljiv je kroz rast izvoza: 45% anketiranih izvoznika ostvarilo je veći izvoz u odnosu na drugi kvartal ove godine. Pozitivna očekivanja i dalji rast izvoza u narednom kvartalu ima svaki treći anketirani izvoznik, dok 46% ispitanika koji izvoze očekuju nepromenjenu realizaciju na inostranom tržištu.

Najveći rast izvoza u trećem kvartalu 2020. godine zabeležile su firme iz tekstilne industrije (52% anketiranih izvoznika). S druge strane, u delatnosti građevinarstva je podjednak broj ispitanika koji su ostvarili rast izvoza i pad izvoza u odnosu na prethodni kvartal.

Ubedljivo najveći optimizam u pogledu očekivanja rasta izvoza za četvrti kvartal tekuće godine imaju izvoznici iz prehrambene industrije, od kojih polovina očekuje veći izvoz u odnosu na prethodni kvartal. U pogledu plasmana proizvoda na stranim tržištima u četvrtom kvartalu 2020. godine, najveću zabrinutost iskazale su anketirane kompanije iz trgovine i tekstilne industrije (23% i 22% izvoznika, respektivno, očekuje manji izvoz). Manji priliv od izvođenja građevinskih radova u inostranstvu iskazalo je i 58% anketiranih iz građevinarstva, pri čemu treba imati u vidu i sezonsko poslovanje u ovoj delatnosti.

Internacionalizacija poslovanja - predlozi privrede za dodatnu podršku

Poslovno povezivanje – organizovani onlajn B2B poslovni susreti Privreda je zainteresovana za organizovane pripreme nastupa i organizaciju onlajn poslovnih susreta, posebno usled odlaganja sajmova u zemlji i inostranstvu.

Podsticaji i mere za stimulisanje izvozaRazmotriti uvođenje dodatnih mera i proširenje postojećih mera ekonomske politike sa ciljem stimulacije izvoznika. Naveden je primer pojedinih evropskih zemalja u kojima izvoznici dobijaju stimulaciju od 10% vrednosti ugovora, za svaki izvozni ugovor van tržišta EU. Drugi primer je smanjenje poreza u fazi realizacije izvoznih poslova (npr. Češka i Slovačka su u različitim fazama tranzicije odobravale stimulaciju od 20% do 50%).

Izvoz(promena u odnosu na prethodni kvartal, % anketiranih)






Povećanje izvoza

Smanjenje izvoza

22% 23%

22%

36%

56%

41%






22% 23%

22%

36%

56%

41%






49%(<20%)

24%(20%-40%)

12%(40%-60%)

15%(>60%)

41%(<20%)

21%(20%-40%)

13%(40%-60%)

25%(>60%)

50%(<20%)

27%(20%-40%)

12%(40%-60%)

11%(>60%)

72%(<20%)

20%(20%-40%)

8%…

8%(>40%)

20% 17%

38%57%

42%

26%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećan

nepromenjen

smanjen

10

Od ukupnog broja anketiranih kompanija, njih 62% realizovalo je uvoz u trećem kvartalu 2020. godine, a povećanje uvoza je registrovalo 42% anketiranih uvoznika. U četvrtom kvartalu 2020. godine, 83% uvoznika očekuje isti ili povećani uvoz, što je u skladu sa očekivanjima o kretanju prometa u istom periodu.

Najveće učešće uvoznika u ukupnom broju anketiranih imaju kompanije iz delatnosti prerađivačke industrije, posebno hemijska industrija. Najveće povećanje uvoza u trećem kvartalu zabeležile su firme iz: trgovine (59% anketiranih uvoznika), metalske industrije (46%) i industrije tekstila (44%).

Najznačajnija očekivanja da će vrednost uvoza u četvrtom kvartalu 2020. godine biti veća od uvoza ostvarenog u prethodnom kvartalu imaju firme iz prehrambene industrije (38% anektiranih uvoznika).

Uvoz(promena u odnosu na prethodni kvartal, % anketiranih)






Povećanje uvoza

Smanjenje uvoza

22% 23%

22%

36%

56%

41%






22% 23%

22%

36%

56%

41%






43%(< 20%)

30%(20% – 40%)

12%(40% – 60%)

15%(> 60%)

43%(< 20%)

23%(20% – 40%)

15%(40% – 60%)

19%(> 60%)

50%(<20%)

27%(20%-40%)

8%(40%-60%)

16%(>60%)

70%(<20%)

21%(20%-40%)

9%(>40%)

11

Mogućnosti za uvoznu supstituciju Skoro 70% anketiranih privrednih subjekata izjavilo je da se u zemlji ne proizvode proizvodi, odnosno ne pružaju usluge koje uvoze ili nabavljaju od uvoznika, a koje su im potrebne za poslovanje.

Za anketirane firme koje uvoze repromaterijal, vodeći razlozi zbog kojih ne koriste supstitute proizvedene u Srbiji su, kao i u prethodnom istraživanju:• neadekvatan kvalitet ponude na domaćem tržištu i• visoka cena istih proizvoda / usluga domaćeg porekla.

Pored pomenutih razloga, nedovoljne količine na domaćem tržištu su uzrok uvoza anketiranih firmi iz prehrambene industrije i turizma i ugostiteljstva.

Izvor: Anketa PKS (n=257).Napomene: Anketirani su imali mogućnost višestrukog izbora.Ostalo je: neodgovarajuća tehnologija, zahtevi kupaca, investitora, definisani dobavljači po projektima, standardi proizvodnih procesa.

Da li se u zemlji proizvodi repromaterijal koji uvozite iz inostranstva?(% anketiranih)

Zbog čega uvozite repromaterijal iz inostranstva?(% anketiranih)

Da29%Ne

71%

46%

39%

37%

25%

13%

8%

Neadekvatan kvalitet ponude nadomaćem tržištu

Na domaćem tržištu ne postojesupstituti

Visoka cena domaćih supstituta

Nedovoljne količine

Ugovorne obaveze sa kupcimaopredeljuju dobavljače

Ostalo


13% 11%

29%

68%

58%

21%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećan

nepromenjen

smanjen

12

InvesticijeU trećem kvartalu 2020. godine, 47% anketiranih kompanija je realizovalo investicije. U poređenju s realizovanim investicijama u prethodnom kvartalu, 87% firmi je realizovalo isti ili povećan nivo investicija.

Prema očekivanjima privrednika za četvrti kvartal 2020. godine, čak 89% ispitanika planira da održi isti ili veći nivo investicija u odnosu na prethodni kvartal.

Predlozi privrede za unapređenje programa podrške privredi

Preispitati garancije kao način obezbeđenja kreditaPrivredni subjekti istakli su da su uslovi za podsticaje u delu sredstava obezbeđenja (garancije, hipoteke) u najvećem broju slučajeva nedostižni i nerealni. Garancije i način njihovog obezbeđenja u znatnoj meri ugrožavaju likvidnost privrednih društava, pri čemu najčešće to moraju biti kvalitetne bankarske garancije, koje podrazumevaju kvalitetna sredstva obezbeđenja, a ne menice privrednih društava. Većina privrednih subjekata (posebno mikro i malih) istakla je da je za njih način obezbeđenja kredita neadekvatan, kao i da nisu u mogućnosti da daju garancije koje se od njih traže. Preporuka: uzeti u razmatranje prihvatanje meničnog i kolateralnog obezbeđenja kao dovoljnog za sve proizvodne delatnosti, a posebno u nerazvijenim i devastiranim opštinama. Nerazvijene opštine deklarativno su povlašćene, a praktično dodatno zanemarene, jer se ne uvažavaju procene kolaterala koje su po Zakonu izvršene od strane procenitelja ovlašćenih od nadležnog ministarstva, uz obrazloženje da su nepokretnosti u nerazvijenim opštinama u slučaju aktiviranja hipoteke – neutržive (potcenjena vrednost hipoteke u nerazvijenim područjima).

Relaksirati uslov realizacije investicije u odnosu na odobrenje sredstavaRazmotriti mogućnost relaksacije uslova da se investicija može realizovati tek nakon odobrenja sredstava, što često usporava poslovanje, uz predlog nabavke u istoj godini ili slično.

Proširiti podsticaje na nivou lokala za ulaganja u nerazvijenim i devastiranim opštinamaPreporuka za lokalne samouprave da razmotre dodatne podsticaje i oslobođenja za investicije.

Investicije(promena u odnosu na prethodni kvartal, % anketiranih)






Povećanje investicija

Smanjenje investicija

22% 23%

22%

36%

56%

41%






22% 23%

22%

36%

56%

41%






46%(<20%)

22%(20%-40%)

11%(40%-60%)

22%(>60%)

51%(<20%)

24%(20%-40%)

9%(40%-60%)

17%(>60%)

25%(<20%)

30%(20%-40%)

25%(40%-60%)

21%(>60%)

36%(<20%)

21%(20%-40%)

13%(40%-60%)

31%(>60%)

13

Struktura planiranih investicija(% anketiranih)

Da li ste do sada konkurisali za sredstva podsticaja koje daju državne institucije i lokalne samouprave?

(% anketiranih)

Da li ste uveli neku inovaciju u prethodnom kvartalu?(% anketiranih)



Izvor: Anketa PKS (n=884).Napomena: Pod inovacijom se podrazumeva: primena novih ili znatno poboljšanih roba ili usluga, procesa, nove organizacione metode u poslovanju, promene u organizaciji rada ili u odnosima poslovnih subjekata sa okruženjem, nove marketinške metode.

Da21%

Ne79%

Konkurisali i koristili

39%

Konkurisali, ali nismo dobili

11%

Ništa od ponuđenog

50%

32%

28%

24%

12%

5%

Uvozna oprema

Građevinski objektii zemljište

Domaća oprema

Trajna obrtna sredstva

Intelektualna svojina idigitalne tehnologije

Kao i u prethodnom istraživanju, ispitane kompanije planiraju da u narednom periodu najviše ulažu u uvoznu opremu (u ukupnoj vrednosti planiranih investicija, uvozna oprema prosečno učestvuje sa 32%). Ubedljivo najznačajniji investitori u uvoznu opremu su kompanije iz oblasti hemijske industrije (uvozna oprema prosečno čini 45% ukupnih planiranih ulaganja). Ulaganja u domaću opremu dominiraju kod ispitanika iz delatnosti poljoprivrede (43% učešća), dok su za ulaganje u građevinske objekte i zemljište najviše zainteresovani anketirani iz turizma i ugostiteljstva, kod kojih ova nabavka učestvuje sa 43% u planiranoj strukturi investicija.

Ulaganja u trajna obrtna sredstva značajnija su kod ispitanika iz delatnosti poljoprivrede i trgovine, gde u proseku predstavljaju skoro petinu planiranih investicija. Najmanju zainteresovanost ispitanici su pokazali za ulaganja u intelektualnu svojinu i digitalne tehnologije – u proseku, svega 5% sredstava planiranih za investicije.

Podsticaje državnih institucija i lokalnih samouprava koristilo je 39% anketiranih privrednih subjekata, dok se tačno polovina ispitanika izjasnila da za ova sredstva nisu konkurisali.

Od ukupnog broja anketiranih kompanija, 21% se izjasnilo da je u prethodnom kvartalu uvelo neku inovaciju. Posmatrano po pojedinačnim privrednim delatnostima, najveće učešće ispitanika koji inoviraju svoje poslovanje je u metalskoj industriji (30% anketiranih), a potom slede prehrambena industrija (29% anketiranih) i hemijska industrija (25% ispitanika).

14

Predlozi privrede za unapređenje programa podrške privredi

Pojednostaviti administrativne procedureVodeće preporuke u oblasti podsticaja za sve delatnosti: pojednostaviti procedure i papirologiju, smanjiti spisak potrebne dokumentacije s obzirom na to da se ista prikuplja na različitim mestima, pri čemu je često potrebno čekati više dana. Potrebno je razmotriti smanjenje troškova apliciranja. Neophodno je unaprediti komunikaciju institucija i međusobnu razmenu podataka i informacija o podnosiocima zahteva, da institucije uzajamno razmenjuju raspoloživu dokumentaciju (veliki broj potvrda i uverenja nadležnih službi). Predloženo je i povezivanje nadležnih institucija u sistemu dodele podsticaja putem e-uprave uz ubrzanje digitalizacije apliciranja na konkurse.

Proširiti oblasti poslovanja koje pokrivaju podsticajiPovećati vrednost podsticaja za sve uslužne i dodatne proizvodne delatnosti. Proširenje saradnje naučnih institucija i privrede, poput javnih poziva sprovedenih putem Fonda za inovacionu delatnost.

Unaprediti sistem informisanja o dostupnim podsticajima - pravovremena informisanost privrede o podsticajima i transparentnost procesaPovećati transparentnost objavljivanja konkursa (putem dostave informacija na imejlove privrednih subjekata, uključenjem lokalnih samouprava i ostalih nadležnih institucija u sistem obaveznog informisanja privrede, bolja komunikacija nadležnih institucija u realizaciji podsticaja s privredom). Otvoriti telefonsku liniju za pravnu pomoć u realizovanju sredstava podsticaja. Centralizovati oglašavanje svih konkursa za podsticaje (na jednom mestu, portalu).

15

Izvori finansiranjaKao i u prethodnim istraživanjima, anketirani privredni subjekti u poslovanju najviše koriste sopstvena sredstva (79%) i kredite (18%). Budžetski podsticaji i ostali izvori finansiranja imaju zanemarljivo učešće u strukturi izvora sredstava.

Učešće sopstvenih izvora finansiranja najveće je kod ispitanika iz turizma i ugostiteljstva (u proseku 89% ukupnih izvora sredstava), dok kredite kao izvor finansiranja u proseku najviše koriste anketirani iz delatnosti saobraćaja i prehrambene industrije (28% i 25% od ukupnih izvora finansiranja).

Kompanije koje su navele da koriste kredite, dominantno se zadužuju u zemlji (95%), a znatno manje u inostranstvu (5%). Ovaj odnos domaćih i prekograničnih kredita karakterističan je za sve privredne delatnosti obuhvaćene anketom.

Ohrabruje podatak da 59% anketiranih firmi raspolaže dovoljnim sredstvima za optimalno finansiranje poslovanja. Petina ispitanika se izjasnila da im nedostaju sredstva za investicije, dok se 7% anketiranih suočava s nedostatkom sredstava za likvidnost. Za 13% ispitanika za poslovanje nedostaju i sredstva i za investicije i sredstva za likvidnost.

Od ispitanika koji su se izjasnili da imaju problema s likvidnošću, za optimalno finansiranje poslovanja kod 40% anketiranih nedostaje do 30% sredstava, a kod 43% anketiranih nedostaje 30%−50% optimalno potrebnih sredstava.

Analiza likvidnosti po privrednim delatnostima ukazuje da je najveće učešće ispitanika kojima nedostaju sredstva za finansiranje poslovanja iz turizma i ugostiteljstva (64% anketiranih), a od njih, polovini nedostaje 30%−50% optimalno potrebnih sredstava.

Koje izvore finansiranja koristite u poslovanju?(% anketiranih)

Izvor: Anketa PKS (n=876).Napomena: Ostalo obuhvata: zaduženja kod matične kompanije, pozajmice osnivača, finansijski lizing, avansi kupaca i obaveze prema dobavljačima.

Sopstvena sredstva

79%

Krediti18%

Budžetski podsticaji

2%

Ostalo1%

Da li vam nedostaju sredstava za optimalno finansiranje aktuelnog poslovanja?

(% anketiranih)


59%21%

7%

13%Ne

Da, nedostaju sredstva zainvesticije

Da, nedostaju sredstva zalikvidnost

Da, nedostaju sredstva i zainvesticije i za likvidnost

10% 6%

63% 77%

26%17%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećanje

nepromenjeno stanje

smanjenje

16

Radna snagaI u trećem kvartalu 2020. godine zaposlenost je stabilna, imajući u vidu da 90% anketiranih nije smanjilo broj zaposlenih, a čak 94% anketiranih ne očekuje smanjenje broja zaposlenih ni u narednom kvartalu.

Posmatrano po pojedinačnim privrednim delatnostima, najveće povećanje broja zaposlenih registrovali su ispitanici iz metalske, drvne industrije i trgovine (33%, 29% i 29% anketiranih, respektivno), dok su najveće smanjenje broja zaposlenih u trećem kvartalu ove godine zabeležile firme iz oblasti saobraćaja i industrije tekstila (po 15% anketiranih).

Najveći optimizam u pogledu kretanja broja zaposlenih za četvrti kvartal tekuće godine pokazuju anketirane firme iz industrije tekstila i metalske industrije, od kojih 24% i 21% očekuju povećanje zaposlenosti.

Aktuelna ponuda radne snage u zemlji, u smislu obrazovnih profila i radnog iskustva, odgovora potrebama 92% anketiranih. Međutim, zabrinjavajuće je da skoro polovina od ovog broja (46% ukupno anketiranih) smatra da u Srbiji nema dovoljnog broja adekvatnih kadrova.

S najvećim izazovom na tržištu rada suočavaju se ispitanici iz industrije tekstila, drvne industrije, građevinarstva i turizma i ugostiteljstva, od kojih po 12% anketiranih smatra da aktuelna ponuda radne snage ne odgovara potrebama firme.

Deficitarna zanimanja (20 najtraženijih)

Elektrotehničar, zavarivač, bravar, rukovalac građevinskom mehanizacijom, radnik u proizvodnji, stolar , inženjer elektrotehnike i elektroenergetike, operater „CNC“ mašina, mašinski inženjer, fizički radnik, saradnici i tehničari u mašinstvu, zidari, vozač „C“ kategorije, armirač, tesar, mehaničar, pekar, vozač „D“ kategorije, tehnolog, šivač.

Zaposlenost(promena u odnosu na prethodni kvartal, % anketiranih)






Povećanje broja radno angažovanih

Smanjenje broja radno angažovanih

22% 23%

22%

36%

56%

41%






22% 23%

22%

36%

56%

41%






58%(<5%)

29%(5%-10%)

13%(>10%)

70%(<5%)

20%(5%-10%)

10%(>10%)

72%(<5%)

22%(5%-10%)

7%…

7%(>10%)

42%(<5%)

38%(5%-10%)

21%(>10%)

17

Smanjenje poreza i doprinosa na zaradeSukcesivno smanjenje poreza i doprinosa na zarade u narednih pet godina, kako bi sa trenutnih 63% smanjilo na 46%. Proširiti meru oslobođenja od poreza i doprinosa na zarade u prvoj godini poslovanja na preduzetnike paušalce, kako bi se podstaklo samozapošljavanje. Učešće poreza i doprinosa u zaradama je visoko u odnosu na zemlje u okruženju.

e-bolovanjeNa predlog poslovne zajednice, pokrenuta je inicijativa za uvođenje elektronskog dokumenta i elektronskog sistema praćenja odsustvovanja zaposlenog s rada zbog privremene sprečenosti za rad, elektronskom direktnom komunikacijom između zdravstvenog sistema i poslodavca. Inicijativa je pokrenuta u cilju pojednostavljenja postojećih procedura u sistemu odobravanja, popunjavanja i dostavljanja dokumentacije u vezi sa odsustvom zaposlenih s rada zbog privremene sprečenosti za rad.

Da li aktuelna ponuda radne snage odgovara potrebama vaše kompanije?

(% anketiranih)

46%

46%

8%

U potpunosti odgovara

Delimično odgovara - nemadovoljno adekvatnih kadrova

Ne odgovara

Potrebe privrede za reprezentativnim i pouzdanim podacima o zaradama i zanimanjima zaposlenih na lokalnom nivouPri donošenju odluka o izboru lokacije za proširenje proizvodnje ili za nove investicije, privrednim subjektima su, pored ostalih, potrebni i precizni podaci o zaradama zaposlenih za pojedinačna zanimanja na nivou lokalnih samouprava. Nažalost, sveobuhvatna evidencija zaposlenih u ograncima privrednih subjekata ne postoji. Zbog toga su potencijalni investitori upućeni na donošenje odluka na osnovu raspoloživih podataka o prosečnim zaradama na nivou Republike i na lokalnom nivou. To može uticati na stvaranje nepovoljnije slike u odnosu na realnu situaciju na nivou lokalnih samouprava. S druge strane, osim potreba privrede, postoji i potreba Vlade za korišćenje istih parametara prilikom donošenja strateških odluka i kreiranja mera ekonomske politike. Na osnovu komunikacije s predstavnicima Ministarstva finansija, CROSO i RZS utvrđeno je da problem predstavlja neadekvatno ili delimično popunjavanje prijave zaposlenih radnika na socijalno osiguranje od strane poslodavaca koji imaju ogranke u pojedinim lokalnim samoupravama. PKS je, radi prevazilaženja ovog problema, pokrenula komunikaciju s nadležnim institucijama kako bi se unapredio sistem prikupljanja neophodnih podataka i uvele izmene postojeće regulative ukoliko je neophodno. U realizaciji ove aktivnosti neophodno je omogućiti razmenu podataka između CROSO i APR o ograncima privrednih društava. Neophodno je obavezivanje privrednih subjekata koji imaju poslovne ogranke da izvrše unos podatka prilikom elektronskog slanja jedinstvene prijave radnika u CROSO. Prema postojećoj evidenciji, podatak o mestu rada zaposlenog u evidenciji CROSO postoji za samo 10% zaposlenih.


18

Privredne grane

Poljoprivredna proizvodnja

Preporuke privrede za unapređenje uslova poslovanja• Pojačati nacionalne subvencije za mere podrške ruralnom razvoju

Nacionalne subvencije za mere podrške ruralnom razvoju pojačati tako da se procenat podrške poveća i da minimalni procenti podrške iznose 60%, s tim da se u područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, i za mikro i mala preduzeća procenat podigne do 70%, kao i kod privrednih subjekata gde su vlasnici žene ili mlađi od 45 godina. Predlog je i da se podignu maksimalne vrednosti investicija koje se mogu dobiti po zahtevu.

• Organizovanje mreže za sakupljanje sporednih proizvoda životinjskog poreklaU cilju sveobuhvatnosti procesa neophodna karika jeste podrška lokalnih samouprava i njihovih organa − komunalne policije u čijoj su nadležnosti sprovođenje i nadzor delatnosti zoohigijene, a na osnovu Zakona o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 88/11, 104/16, 95/18). Podrška koju bi komunalna policija pružala u saradnji s nadležnim veterinarskim inspektorima, imala bi kao cilj unapređenje proizvodnje bezbedne hrane, koja je u osnovi značajna za pregovaračka poglavlja tih oblasti (o bezbednosti hrane, veterinarska pitanja), kao i za ekologiju i zaštitu životne sredine. Ističu se dva paralelna pristupa u sakupljanju i preradi sporednih proizvoda životinjskog porekla. Jedan je uređeni sistem između pravnih lica − veliki organizovani sistemi koji uključuju i trgovine i prerađivače robe (s proteklim rokom), i koji vrše odvajanje organskog od neorganskog dela. Sistem je organizovan na obostranu korist i zadovoljstvo klijenata, ali predstavlja i značajan doprinos unapređenju u oblasti cirkularne ekonomije u našoj zemlji. S druge strane, sakupljanje i prerada sporednih proizvoda životinjskog porekla (pre svega kategorije 1. i kategorije 2. ali i 3.), u situaciji velikog broja individualnih poljoprivrednih gazdinstava u oblasti stočarstva, predstavlja problem. Velikim delom problem su ruralna udaljena područja, koja istovremeno predstavljaju nutritivno vredan teren za uzgoj životinja (značaj biodiverziteta ruralnih krajeva).

• Avansno finansiranje zahtevaU nacionalne mere podrške ruralnom razvoju neophodno je uvrstiti i mogućnost avansnog finansiranja zahteva, kao i obezbeđenje obrtnih sredstava za pravna lica.

• Obrada zahteva IPARD programaUbrzati obradu zahteva za podršku IPARD programa.

• Ispunjenje ekoloških uslova za korisnike IPARD programaRelaksirati zahteve za korisnike IPARD programa, posebno u delu koji je u vezi sa ispunjenjem ekoloških uslova.

• Posebna mera za male proizvođače hraneKreirati posebne mere za male proizvođače hrane biljnog i animalnog porekla u skladu s postojećim Pravilnikom.

• Komasacija zemljištaUbrzati i dati veću podršku za komasaciju zemljišta.

• Uključivanje obavezne upotrebe sortnog sertifikovanog semena u sistem subvencija poljoprivrednim proizvođačima i ekonomska opravdanost istogPredlog je da se fiskalni račun, kao dokaz o kupljenom sertifikovanom semenu za setvu, prihvati za subvencije isto kao i fiskalni računi za đubrivo i naftu. Ovakvim merama povećala bi se upotreba sertifikovanog semena, a obezbedili značajno veći prinosi i kvalitet gajenih kultura. Uvesti podsticaje za semensku proizvodnju i sadni materijal, s obzirom na to da se posebno tokom vanrednog stanja potvrdio značaj sopstvene semenske proizvodnje.

• Problemi u postupcima davanja u zakup poljoprivrednog zemljištaOgraničavanjem površina poljoprivrednog zemljišta za obradu do kapaciteta objekta za držanje životinja, vrši se destimulacija domaćih poljoprivrednika što dovodi do smanjenja proizvodnje, što sa sobom povlači i druge negativne posledice, imajući u vidu broj turnusa u toku godine i broj uslovnih grla na godišnjem nivou, koji je realno mnogo veći u odnosu na kapacitet objekta. (Pravilnik o uslovima i postupku davanja u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 16/17, 111/17, 18/19, 45/19).

19

U situaciji pandemije COVID-19, ali i prisustva bolesti afričke kuge svinja, neophodno je razmotriti mogućnosti odlaganja avansnog zakupa poljoprivrednog zemljišta, po osnovu stočarstva; postupka davanja u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, uzimajući u obzir i cene zakupa; pravo prečeg zakupa u živinarskoj proizvodnji; što hitnijeg donošenja novog Zakona o poljoprivrednom zemljištu, kao i problema u postupku restitucije.

• Problem sa kojim se suočavaju ribari zbog nedefinisanog uslovnog grla za šaranske ribnjakeAktuelan je problem s kojim se suočavaju ribari zbog nedefinisanog uslovnog grla za šaranske ribnjake (Pravilnik o uslovima i postupku davanja u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 16/17, 111/17, 18/19, 45/19). I pored date mogućnosti da se ribnjaci uključe u pravo prečeg zakupa na osnovu člana 64a. Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 62/06, 65/08 − dr. zakon, 41/09, 112/15, 80/17, 95/18 − dr. zakon), tu odredbu nije moguće iskoristiti jer podzakonskim aktima nije definisano uslovno grlo za oblast ribarstva.

• Dodatne mere podrške ribarstvu zbog pandemije COVID-19Jednokratna pomoć ribnjacima od 60,00 din. po kilogramu ribe. Oslobađanje plaćanja vodarine registrovanim ribnjacima.Kontrola uvoza slatkovodne ribe (količine pri uvozu i istovar).

• Razmatranje mogućnosti uključivanja i velikih privrednih subjekata za dobijanje sredstava iz IPARD IINeophodno je razmotriti mogućnost da veliki privredni subjekti mogu konkurisati za dobijanje sredstava iz programa IPARD II. Sredstva bi se koristila za investicije u vezi sa očuvanjem životne sredine i održivo upravljanje resursima. Velika pravna lica bi trebalo da imaju mogućnost da koriste sredstva ovog programa za investicije u vezi sa zaštitom životne sredine i upravljanje otpadom (upotreba obnovljivih izvora energije, izgradnja i opremanje pogona / postrojenja za tretman otpadnih voda, upravljanje otpadom i sl.). Ova podrška bi u velikoj meri doprinela i postepenom prilagođavanju standardima EU u oblastima: higijene, bezbednosti hrane, veterine i zaštite životne sredine, kao i očuvanju životne sredine u održivom upravljanju resursima. Trenutno velika pravna lica nisu prepoznata u merama podrške ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede pa je neophodno omogućiti određeni vid podrške i ovim, za privredni sistem države, veoma važnim tržišnim akterima.

• Regulisanje statusa vodoprivrednih društavNeophodno je regulisati status vodoprivrednih društava. Vodoprivredna društva Srbije posluju i po Zakonu o privrednim društvima, ali isto tako i od strane Ministarstva privrede imaju upute za poslovanje po Zakonu o javnim preduzećima, što je kontradiktorno i u praksi dovodi do brojnih nejasnoća u njihovoj primeni. Stoga se pojavljuje problem u poslovanju kao i mogućnostima za korišćenje mera podrške.

• Odlaganje primene izmena Pravilnika uslovima za dobrobit životinja u pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme u objektima u kojima se drže, uzgajaju i stavljaju u promet životinje u proizvodne svrhe, načinu držanja, uzgajanja i prometa pojedinih vrsta i kategorija životinja, kao i sadržini i načinu vođenja evidencije o životinjama, („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 57/2014) za period od tri godine, za kokice koje ulaze u proizvodnju, kao i jednu godinu za živinu koja se u tom momentu nađe u konvencionalnim kavezima, da bi tu i ostala do kraja ciklusa proizvodnje.

Radna snaga – deficitarnost

Traktorista, sezonski radnici, trgovac, pekar, prehrambeni tehničar, hemijski tehničar, ribar, kuvar, biohemijski tehničar, tehnolog, električar, bravar, zavarivač, metalostrugar, radnici obezbeđenja, mehaničar poljoprivredne mehanizacije.

20

Napomene: Anketirane kompanije imale su mogućnost višestrukog izbora.Ostali faktori su: veća potražnja, zakonodavni okvir, kreatanja na globalnom tržištu.


Iskorišćenost kapaciteta privrede(u trećem kvartalu 2020. godine, % anketiranih)

Najznačaniji faktori za unapređenje poslovanja(% anketiranih)


Zaposlenost u odnosu na prethodni kvartal (% anketiranih)

8%(<30%)

14%(30%-50%)

51%(50%-80%)

27%(80%-100%)

55%

55%

43%

39%

22%

20%

18%

18%

16%

16%

14%

14%

10%

8%


Državni i lokalni podsticaji zaposlovanje









Bolji uslovi poslovanja na lokalnomnivou



Ostalo


24% 18%

24%49%

51%33%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećan

nepromenjen

smanjen

10% 10%

69%84%

20% 6%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećanje

nepromenjenostanje

smanjenje

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање

непромењено стање

смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

21


Zbog čega uvozite materijal iz inostranstva? (% anketiranih)

Prosečna struktura planiranih investicija



Napomena: Anketirani su imali mogućnost višestrukog izbora

43%

21%

20%

15%

1%

Domaća oprema


Uvozna oprema



20% 20%

53% 60%

27% 20%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećan

nepromenjen

smanjen 33% 33%

40% 33%

27% 33%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećan

nepromenjen

smanjen

56%

44%

33%

11%






10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

22

Prehrambena industrija, piće i duvan

Preporuke privrede za unapređenje uslova poslovanja• Finansijska podrška za investicije u nabavku opreme i obrtna sredstva za prerađivačku industriju (prerada mesa, mleka, voća,

vina, povrća i industriju mlinsko-pekarskih proizvoda)U nacionalnim merama podrške prerađivačkom sektoru omogućiti finansijsku podršku za investicije u nabavku opreme i obrtna sredstva, za sve investicije čije su vrednosti manje od 100.000 evra, a da celokupnu ostalu podršku preko tog iznosa podrži IPARD program. Poseban zahtev je vezan za uključivanja podrške za mlinsko-pekarsku industriju koja nije prepoznata u postojećim merama podrške MPŠV, kao i IPARD programa.

• PDV na mesne prerađevineSmanjenje stope PDV-a na mesne prerađevine sa 20% na 10%, ujednačavanje stope PDV-a za sve proizvode hrane za životinje sa 20% na 10%, ukidanje stope PDV-a za zdravstvene usluge veterinara koji su u lancu zaštite zdravlja životinja koje ulaze u lanac ishrane:• Snižavanje stope PDV-a na veterinarske usluge

Neophodno je regulisati stope PDV-a na veterinarske usluge koje su zdravstvene usluge, jer se pružaju životinjama u cilju zdravstvene zaštite životinja. U lancu trgovine stočarskim proizvodima visok PDV ozbiljno opterećuje domaće sirovine za mesnu industriju. Zbog toga je smanjena potražnja za domaćim sirovinama i gotovim proizvodima (prerađevine od mesa).

• Snižavanje stope PDV-a na proizvode hrane za životinjeOpterećenje PDV-om je i zbog nejednakog oporezovanja sirovina koje ulaze u gotov proizvod hrane za životinje. Predloženo je da sve sirovine budu snižene na 10%.

• Problem izvoza usled afričke kuge svinja i uvođenje posebnih mera zaštite − prelevmana od prekomernog uvoza gotovih mesnih prerađevina

1. Izvoz mesa i prerade od svinjskog mesa ograničen je usled afričke kuge svinja (AKS), uz zabranu izvoza naredne dve godine, počev od decembra 2019. godine kada je prekinuta obavezna vakcinacija protiv KKS. PKS je pokrenula Inicijativu za primenu mera posebne carinske zaštite – prelevmana od prekomernog uvoza gotovih mesnih prerađevina.

2. Prioritetno usaglašavanje veterinarsko-tehničkih uslova između Republike Srbije i Narodne Republike Kine, odnosno Republike Srbije i Republike Južne Koreje, Vijetnama i ostalih trećih zemalja Izvoz svinjskog mesa i proizvoda od svinjskog mesa nije protokolarno pokrenut niti uspostavljen s mnogim zemljama koje mogu biti značajno tržište za naše stočarstvo i industriju mesa. Neophodan je jasan uvid u uspostavljenu regionalizaciju Republike Srbije i potvrdu prihvatanja regionalizacije od nadležnih evropskih institucija, Ruske Federacije, odnosno zemalja Evroazijskog ekonomskog saveza i Narodne Republike Kine.

3. Pojava afričke kuge svinja u Republici Srbiji prouzrokovala je prestanak izvoza svinjskog mesa i prerađevina u EU i CEFTA. U pitanju su proizvodi tarifnih oznaka 1601 i 1602 koji se odnose na proizvode od svinjskog mesa. Na osnovu Odluke o određivanju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za koje se plaća posebna dažbina pri uvozu i utvrđivanju iznosa posebne dažbine, propisan je iznos posebne dažbine koja se plaća. Uvođenje posebnih mera zaštite prelevmana od prekomernog uvoza gotovih mesnih prerađevina (za uvoz iz tarifnih oznaka 1601 i 1602 u visini od 0,50 centi). Carinska stopa za uvoz proizvoda pod navedenim tarifnim brojevima iz EU iznosi 0%, 6% i 9%.

• Podsticaji za izvoz mesa Uvođenje podsticaja na izvoz mesa na tržište EU i zemalja CEFTA sporazuma.

• Subvencije za tovUkidanje ograničenja za subvencije za tov

• Ukidanje postojeće carine od 5% za tarifnu oznaku 0103 91 11 00Ukidanje postojeće carine od 5% za tarifnu oznaku 0103 91 11 00 (žive svinje telesne mase do 50 kg, domaće, EU) s obzirom na to da na domaćem tržištu nema dovoljno kvalitetne prasadi i prasadi koja je dobrog zdravstvenog stanja. Ovaj predlog privrede najbolje pokazuje da postoji volja privrednika da se štetne posledice afričke kuge svinja (AKS) i poremećaja na tržištu otklone, kao i da klanična industrija nastavi da obavlja nesmetano svoje poslovanje.

• Regulisanje veterinarskog lekaNeophodno je izvršiti regulisanje veterinarskog leka posebnim Zakonom o veterinarskim lekovima i medicinskim sredstvima koji se upotrebljavaju u veterinarskoj medicini. Primena lekova u veterinarskom sektoru odnosi se na različite vrste životinja, a pored različitosti vrsta, razlikuju se i

23

mehanizmi utvrđivanja cena, jer pored zdravstvenog efekta, cena veterinarskog leka učestvuje u konačnoj ceni gotovog proizvoda stočarstva (predmet trgovine). Iskustvo sa zajedničkim zakonskim aktom, kojim se reguliše oblast humanih i veterinarskih lekova u Republici Srbiji, pokazuje da se potrebe veterinarskog sektora znatno razlikuju od potreba sektora lekova za ljude. Pored toga, cene veterinarskih proizvoda uglavnom su znatno niže u odnosu na cene lekova za humanu upotrebu, a u pogledu veličine i kapaciteta proizvodnje, veterinarska farmaceutska industrija je manja u odnosu na farmaceutsku industriju lekova za humanu upotrebu. U toku jula 2020. godine pokrenuta je inicijativa za dopune podzakonskog akta u delu kojim se definiše kvalitet neophodnih uvoznih vakcina, i ima cilj regulisanje i normalizaciju tržišta važnim proizvodima koji se upotrebljavaju u veterinarskoj medicini (zaustavljanje nestašice, zaustavljanje tržišnih kolebanja u stočarskoj proizvodnji, stopiranje daljeg razvoja nelegalnog tržišta veterinarskim lekovima itd.). Pored toga, iskustva i prakse Evropske unije, polazeći od zajedničke regulative za humane i veterinarske lekove (Direktiva EU 2001/82), nakon pet godina praćenja efikasnosti iste i na osnovu dobijenih rezultata funkcionisanja unutrašnjeg tržišta veterinarskih lekova u EU, dovele su do preispitivanja regulatornog okvira za veterinarske lekove, te je doneta Uredba (EU) 2019/6 o veterinarsko-medicinskim proizvodima radi usklađivanja zakonodavstava država članica EU.

• Predlozi poslovne zajednice iz oblasti carinskog poslovanja − prelevmani na mleko u prahu i maslacU narednom periodu podržati meru ukidanja prelevmana na mleko u prahu i maslac namenjenih konditorskoj industriji, industriji sladoleda i industriji dečje hrane. Upućene su inicijative za dopunu Odluke o uslovima i načinu za smanjenje carinskih dažbina na određenu robu, odnosno za izuzimanje određene robe od plaćanja carinskih dažbina u 2020. godini s tarifnom oznakom: 0402 21 18 00 (mleko u prahu za proizvođače dečje hrane).

• Snižavanje carinske stope na mleko u prahu i maslacPodržati, u narednom periodu, meru snižavanja carinske stope na mleko u prahu i maslac namenjenih konditorskoj industriji i industriji sladoleda.

• Snižavanje / potpuno ukidanje carinskih stopa na uvoz punomasnog i mleka u prahu za industriju dečje hrane Razmotriti mogućnost snižavanja carinskih stopa, odnosno, potpuno ukidanje na uvoz punomasnog mleka i mleka u prahu (tarifna oznaka 0402 21 18 00) za industriju dečje hrane, prema Odluci o uslovima i načinu za smanjenje carinskih dažbina na određenu robu, odnosno za izuzimanje određene robe od plaćanja carinskih dažbina u 2020. godini („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 94/19).

• Predlog za dopunu Odluke o uslovima i načinu za smanjenje carinskih dažbina na određenu robu, odnosno za izuzimanje određene robe od plaćanja carinskih dažbina u 2020. godini („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 94/19)Predlozi za dopune odnosili su se na sledeće proizvode s tarifnim oznakama:• Sirovo jezgro kikirikija tarifne oznake 12 02 42 00 00 sa carinskom stopom 0 za potrebe konditorske industrije i industrije proizvoda od

kikirikija (dopis br.1002-1/15 od dana 11.02.2020);• Punomasno mleko u prahu tarifne oznake 0402 21 18 00 sa carinskom stopom 0 za proizvođače dečje hrane (dopis br. 1006-1/4 od dana

14.07.2020);• Hibiskus i origano tarifne oznake 1211 90 86 55 sa eh naimenovanjem sa carinskom stopom 0% za proizvođače čajeva i začina (dopis br.

1001-2/12 od dana 10.03.2020);• Sušena šargarepa tarifne oznake 07 12 90 50 00 sa carinskom stopom 12,8% i sušeni crni luk tarifne oznake 07 12 20 00 00 sa carinskom

stopom 12,8% (10% u okviru kvote) (dopis br. 1001-2/12 od dana 10.03.2020).• Promene Pravilnika o utvrđivanju dobara i usluga čiji se promet oporezuje po posebnoj stopi PDV-a

Izmeniti i dopuniti Pravilnik o utvrđivanju dobara i usluga čiji se promet oporezuje po posebnoj stopi PDV-a u članu 2. kako bi isti bio usklađen sa odredbama novog Pravilnika o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda i testenina („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 68/2016), u delu koji se odnosi na pekarske proizvode.

• Smanjenje stope PDV na flaširanu vodu sa 20% na 10%Smanjiti stopu PDV-a na flaširanu vodu sa 20% na 10% jer pripada kategoriji osnovnih životnih namirnica. Proizvođači mineralnih voda saglasni su da je iz kategorije osnovne životne namirnice potpuno neopravdano izuzeta flaširana voda. Najveći broj životnih namirnica oporezovan je po posebnoj stopi od 10% te je stav da ne postoji apsolutno nijedan validan razlog da se flaširana voda oporezuje po višoj stopi od 20%.

24

• Stimulativni obračun akcize za samostalne pivare • Stabilizacija akcize na pivo za 2021. i 2022. godinu

Svake godine akciza se prilagođava indeksu potrošačkih cena (inflaciji) i već godinama raste. Dosad su teret akciza snosile pivare, da cene proizvoda ne bi rasle i da se teret troškova ne prenosi na krajnje potrošače. Njegovom stabilizacijom omogućila bi se veća predvidljivost i lakše poslovanje, bez negativnog uticaja na zaposlene i krajnje potrošače.

• Suzbijanje nelegalnog prometa jakim alkoholnim pićimaNeophodno je aktivnije raditi na rešavanju problema prodaje jakih alkoholnih pića bez akciznih markica.

• Smanjenje PDV-a na 10% za pivo u HoReCa sektoruSektor HoReCa pretrpeo je najveći udar pandemije COVID-19. Predstavnici industrije piva zalažu se za smanjenje PDV-a na pivo koje se prodaje u HoReCa sektoru.

• Uspostavljanje sistema subvencionisanja troškova kirije od strane Vlade Srbije za HoReCa sektorDa bi olakšali rad i pomogli opstanku HoReCa sektora da preživi u ovom kriznom periodu, predlaže se da Vlada RS koncipira predlog subvencija za zakup poslovnog prostora za sektor HoReCa. Troškovi zakupa prostora značajna su stavka svakog od preduzetnika i jedan su od ključnih elemenata od kojih zavisi poslovanje ugostiteljskih objekata.

• Naknada akcize za bačve piva kojima je istekao rok zbog zabrane rada HoReCa tokom pandemije COVID-19S obzirom na to da su pivare, kao i njihovi kupci (prodavnice i barovi), pre izbijanja pandemije računali na normalno poslovanje i s tim u vezi planirali i naručivali standardne količine piva, vanredno stanje prouzrokovalo je prestanak takvog poslovanja i mnogo bačvi (ako ne i sve) piva koje su isporučene nisu prodate (pivo ima kraći rok trajanja, a da bi napunili bačve novim pivom, većina ugostitelja mora prvo isprazniti postojeće bačve). Predlog je da se vrati akciza na točeno pivo koje je pivara isporučila, a koje je u pomenutom periodu propalo.

• Omogućiti povraćaj plaćenih akciza od 50% za prethodnu godinu za zanatske pivareTokom perioda izolacije najveću štetu su pretrpele zanatske pivare jer nisu uspele da realizuju prodaju gotovih proizvoda. Kako bi se omogućio njihov opstanak i dalji rad neophodno je obezbediti neki vid podrške. Predlog je da se podrška realizuje povraćajem sredstava koje su one uplatile prethodne godine na račun akciza u iznosu od 50%. Na taj način se na jednostavan način može realizovati pomoć koja je lako proverljiva i nije finansijski opterećujuća za Vladu.

• Obračun akcize za pivo po plato metodiPlato metoda izračunavanja akcize na pivo bolji je način za utvrđivanje stvarne vrednosti piva. Na taj način se pivu daje veća vrednost, jer se uzima u obzir količina ekstrakta u pivu, a ne alkohol. Metodologiju koristi 16 država članica EU, koje su kao i Srbija vodeći proizvođači piva. U planu je da studija akciznih politika komparativnih zemalja, kako bi se bliže utvrdio optimalni mehanizam, ali i iznos akcize za Srbiju, sa ciljem da se, koristeći ove prakse, pronađe rešenje koje će povećati prihod budžeta Republike Srbije, omogućiti rast industrije i na prvom mestu imati interese potrošača.

• Umanjenje akciza za male pivare (ispod 10.000 hektolitara)Na ovaj način dodatno bi se pomogao položaj i opstanak malih zanatskih pivara, po modelu koji je sličan u ostalim zemljama u kojima postoje male pivare. Zahvataju mali procenat tržišta, ispod 1%, a daju posebnost i specifičnost turističkoj ponudi Srbije.

• Primena depozitnog sistema po zaključcima studijeU toku je istraživanje o modelu uvođenja depozitnog sistema u Srbiji kako bi svi imali relevantne pokazatelje za donošenje odluke o modelu koji će se pripremiti u Srbiji. Osim predstavnika pivarske industrije i ostale industrije koje u svojim operacijama raspolažu ambalažom, uključene su u izradu dve studije koje za cilj imaju: 1) analizu postojećeg sistema za ambalažni otpad i 2) analizu mogućnosti implementacije depozitnog sistema u Srbiji. Brojni pokušaji brzog rešavanja rezultirali su nerazumevanjem razmera problema i troškova njegove primene. Predlog je da se dalji koraci u implementiranju depozitnog sistema preduzimaju po zaključcima studija.

• Uspostavljanje inspekcijskih organa fitosanitarne i veterinarske na graničnim prelazima na kojima ne postoje

25


Proizvodnja pića i duvana: vozači, fizički radnici, profili za zaposlene u logistici, viljuškaristi, tehnolozi, radnici na održavanju mašina (pneumatika, elektronika, elektrika, mehanika), nedostatak poljoprivrednih tehničara, prodavci, inženjeri mašinske i elektro struke, menadžeri prodaje, destilateri, vozači D kategorije.Proizvodnja prehrambenih proizvoda: radnici u proizvodnji, pekari, vozači, mlekarski radnici, mesari, električari, kadrovi mašinske i IT struke, mehaničari, mašinski inženjeri, bravari, viljuškaristi, prehrambeni tehnolozi, trgovci, poslastičari, buregdžije, mikrobiolozi, kompresoristi, veterinari.

26


26% 18%

16% 29%

59% 53%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećan

nepromenjen

smanjen

6%(<30%)

13%(30%-50%)

57%(50%-80%)

24%(80%-100%)

53%

43%

43%

42%

32%

31%

30%

29%

29%

27%

24%

22%

17%

4%














Ostalo

10% 2%

62% 79%

28% 19%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećanje

nepromenjenostanje

smanjenje


10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење






27


34%

31%

21%

11%

3%

Uvozna oprema

Domaća oprema




36%15%

21%

36%

43% 49%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećan

nepromenjen

smanjen 28%18%

38%44%

34% 38%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećan

nepromenjen

smanjen

53%

47%

42%

36%

6%

3%





Ostalo



Napomene: Anketirani su imali mogućnost višestrukog izbora.Ostalo je: neodgovarajuća tehnologija, zahtevi kupaca, investitora, definisanidobavljači po projektima, standardi proizvodnih procesa.

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење





28

Industrija prerade drveta, proizvodnja nameštaja i papira

Preporuke privrede za unapređenje uslova poslovanja• Subvencije za ugradnju peći za pelet

Omogućiti da kupovina i ugradnja peći na pelet bude pristupačnija kroz sistem subvencija za ugradnju peći na pelet − biomasu za prelazak na čista goriva za grejanje. Potrebno je ubrzati navedenu aktivnost.

• Mere kontrole kvaliteta peleta iz uvoza Uvesti stroge mere kontrole kvaliteta peleta iz uvoza, kao i kontrolu sive ekonomije u ovoj oblasti poslovanja.

• Mere kontrole kvaliteta drveta iz državnih šuma Mere kontrole kvaliteta drveta iz državnih šuma odnosi se na sortiment koji kupuju kompanije koje su pretežno izvoznici. Kvalitet drveta bitan je za opstanak proizvoda na tržištu.

• Uvođenje posebnih podsticaja u industriji prerade drveta Predlog razmatranja uvođenja posebnih podsticaja za sektor prerađivačke industrije (šifre 16.22 Proizvodnja parketa i podnih obloga i 16.23 Proizvodnja ostale građevinske stolarije i elemenata, kao i oblast 31 Proizvodnja nameštaja) kroz odobrenje većeg procenta bespovratne pomoći u sufinansiranju nabavke opreme i proširenje proizvodnih kapaciteta kroz sredstva podsticaja, uz uvođenje posebnih dodatnih podsticaja za preduzeća koja se bave izvozom u navedenim delatnostima.

• Modernizacija mašina za rad i tehnologije proizvodnje Predstavnici industrije papira posebno navede potrebu modernizacije mašina za rad i kreiranja posebnih namenskih podsticaja za ovu granu privrede. Podsticanje usavršavanja tehnologije proizvodnje i olakšavanje pristupa istim (manje firme nemaju mogućnost zapošljavanja kadra koji će biti zadužen samo za praćenje pojava novih tehnologija, podataka kako su one uticale na proizvodnju, proizvode i na kraju, na prihod, kao ni zapošljavanje kadra koji će biti zadužen samo za inovacije u proizvodnji, jer ne postoje dovoljna sredstva). S druge strane, bolja je dostupnost studija i prezentacija, kao i razmena iskustava uspešnih velikih firmi (kako domaćih tako i stranih).

• Rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata Predloženo da jedna od mera za ublažavanje krize za drvnu industriju bude i inicijativa da se rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, između javnog sektora i privrednih subjekata, prolongiraju ili da se ne zaračunava kamata.


Industrija prerade drveta: stolari, bravari, inženjeri i tehničari obrade drveta, farbari, električari, fizički radnici, CNC operateri, pomoćni radnici sa invaliditetom, IT menadžeri, finansijska struka, mehaničari, vozači (kamiona, dizeličara), lakireri, varioci, mašinski inženjeri, elektroinženjeri, tehnolozi, serviseri motornih vozila, knjigovođe, radnici svih profila za rad u pilani.

Proizvodnja papira i proizvoda od papira: radnici u proizvodnji tehničkog usmerenja sa iskustvom, diplomirani mašinski i elektroinženjeri, štampari, metalostrugari, alatničari, mehaničari, viljuškaristi, CNC operateri, kadrovi grafičke struke, mašinski tehničari, električari, bravari, inženjeri tehnologije.

Proizvodnja nameštaja: tapetari, stolari, operateri na CNC mašinama, operateri na mašinama za obradu drveta, šivači, krojači, mašinski inženjeri – konstruktori, elektroinženjeri, tehnolozi, rukovodioci procesa, proizvodni radnici, monteri, fasaderi, varioci, vozači, konfekcionari, rukovaoci numeričkim mašinama u preradi, tekstilni profili, farbari, lakireri, građevinska zanimanja.

29


21% 13%

26% 45%

54%41%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećan

nepromenjen

smanjen

5%(<30%)

10%(30%-50%)

44%(50%-80%)

41%(80%-100%)

41%

40%

40%

38%

37%

30%

27%

26%

23%

23%

18%

17%

15%

4%














Ostalo

11%

60% 80%

29% 20%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećanje

nepromenjenostanje

smanjenje


10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење






30


37%

31%

19%

11%

2%

Uvozna oprema


Domaća oprema



23%7%

35%53%

42% 41%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećan

nepromenjen

smanjen

14% 9%

48%71%

38%20%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećan

nepromenjen

smanjen

62%

50%

32%

29%

21%

6%






Ostalo


10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење






31

Industrija tekstila, odeće, kože i obuće

Preporuke privrede za unapređenje uslova poslovanja• Formiranje grupe industrijskih sektora koji bi se uvrstili u niskoaukumulativne privredne grane

Targetirati sve niskoakumulativne privredne grane i na određeni period smanjiti procenat poreza na zarade. Predloženu aktivnost sprovesti kao srednjoročnu ekonomsku meru.

• Svrstavanje proizvođača tekstilnih proizvoda u Program podrške za ulazak u lance dobavljača Program sprovodi Razvojna agencija Srbije i trenutno su programom obuhvaćeni proizvođači iz industrije metala, elektroindustrije, industrije plastike i gume. Kroz ovaj Program povezati male privredne subjekte koji mogu vršiti uslužne poslove za velike proizvođače tekstilnih proizvoda.

• Kontrola kvaliteta tekstilnih proizvodaNeophodno je uvesti kontrolu kvaliteta uvoza tekstilnih proizvoda i kvaliteta tekstilnih proizvoda na domaćem tržištu.

• Kontrola deklarisanja tekstilnih proizvoda Neophodno je uvesti redovne kontrole na terenu nadležnih inspekcijskih službi.

• Kontrola i carinjenje robe na osnovu realnih uvoznih cena Kontrola i carinjenje robe na osnovu realnih uvoznih cena predstavlja veliki problem domaćim proizvođačima tekstilnih proizvoda zato što se, prilikom uvoza, iskazuju i po nekoliko puta niže cene od njihove stvarne vrednosti.

• Subvencije za odlaganje i reciklažu tekstilnog otpadaU ovom momentu primetan je nedostatak kapaciteta kod privrednih društava koja se bave pravilnim odlaganjem tekstilnog otpada. Potrebno je obezbediti finansiranje kako bi se povećali postojeći kapaciteti za preradu i odlaganje.


Proizvodnja tekstila: tkači, šivači, krojači, konstruktori, tehnolozi, pegleri, dizajneri, diplomirani tekstilni inženjeri, tekstilni tehničari, tekstilni radnici, konfekcijski profili, tehničar na održavanju industrijskih mašina, šnajder.

Proizvodnja odevnih predmeta: šivači, radnici u proizvodnji, konstruktori, tehnolozi, pegleri, krojači, dizajneri, modelari, konfekcionari, pletači na industrijskim mašinama.

Proizvodnja kože i predmeta od kože: kožarski tehničari, obućari i šivači u obućarstvu, šivači, krojači, proizvođači kožne galanterije i modelari, ekonomisti za knjigovodstvene poslove, tehnolozi kože, šteperi i radnici u proizvodnji kožne galanterije.

32


28% 23%

24% 32%

47% 45%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećan

nepromenjen

smanjen

13%(<30%)

9%(30%-50%)

47%(50%-80%)

31%(80%-100%)

54%

41%

36%

33%

33%

31%

22%

22%

21%

21%

17%

13%

12%

6%














Ostalo

15% 8%

64%68%

21% 24%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećanje

nepromenjenostanje

smanjenje


10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење






33


36%

29%

17%

14%

5%

Uvozna oprema


Domaća oprema



24% 22%

24%37%

52%40%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećan

nepromenjen

smanjen 26% 18%

29%59%

44%24%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećan

nepromenjen

smanjen

38%

33%

31%

23%

21%

13%






Ostalo


10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење






34

Hemijska industrija, proizvodi od gume, plastike i ostalih nemetalnih minerala

Preporuke privrede za unapređenje uslova poslovanja • Regulacija upotrebe plastičnih kesa

Potrebna je savremenija i sveobuhvatnija regulacija upotrebe plastičnih kesa, odnosno donošenje Pravilnika o tehničkim zahtevima za plastične kese (primer: Odluka Grada Beograda kojom se uvodi u promet okso-razgradiva plastika). Regulativa bi trebalo da definiše tehničke i druge uslove za promet kesa od svih materijala, a da se eventualno potencira upotreba regenerata kao sirovine, jer bi se time podstaklo i sakupljanje sekundarnih sirovina. Na taj način bi se postigao pozitivan uticaj na životnu sredinu.

• Redizajnirati rešenje ekološke takse po kilogramu uvezenog ili proizvedenog proizvodaUredbom o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada obračunavala se ekološka taksa po kilogramu uvezenog ili proizvedenog proizvoda. Sada su obaveze plaćanja definisane i Zakonom o naknadi za korišćenje javnih dobara i deo su prihoda budžeta RS. Nakon deset godina primene, potrebno je redizajnirati rešenje radi smanjenja troškova poslovanja privrede, jačanja njene konkurentnosti, transparentnog trošenja zelenog novca, prikupljenog od taksi i uspostavljanja odgovornog i pravičnog sistema za sve učesnike na tržištu. S obzirom na to da u Srbiji počinje realizacija kineske i japanske investicije proizvodnje guma, uz već značajno razvijenu proizvodnju pneumatika, potrebno je uvesti održiv model naknada kroz produženu odgovornost proizvođača. Proizvođači i uvoznici bi se, kroz sistem kolektivnog operatera, udružili u sistem i međusobno kontrolisali u plaćanju naknada, odgovorno upravljali novcem, podsticali reciklažu, stvaranje nove vrednosti, kao i otvaranje zelenih radnih mesta.

• Položaj proizvođača etanola u odnosu na proizvođače etanola iz CEFTAProizvođači etanola nalazi se u neravnopravnom položaju u odnosu na proizvođače etanola iz CEFTA, s obzirom na to da proizvod mogu da prodaju samo krajnjim korisnicima. Proizvođači iz CEFTA preko distributera, odnosno uvoznika, imaju pristup većem broju potrošača. Neophodno je koncipirati mere za unapređenje položaja proizvođača etanola u odnosu na proizvođače etanola iz CEFTA.


Proizvodnja proizvoda od gume i plastike: radnici elektro i mašinske struke, operateri, niskoprofilna radna snaga, elektroinženjeri, projektni menadžeri, industrijski inženjeri, plastičari, diplomirani mašinski inženjeri, električari, bravari, vozači, CAD-CAM dizajneri, eksturdista i konfencioner na sečenju folije.

Proizvodnja proizvoda od ostalih nemetalnih minerala: automatičari, električari, kamenoresci, mašinski inženjeri, građevinski inženjeri, CNC operateri, inženjeri mašinstva, bravari, tehnolozi, građevinska fizička radna snaga, vozači, inženjeri za oblast vatrostalstva (tehnolozi, metalurzi), vatrostalni zidari, visoka stručna sprema tehnološke struke.

Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda: automatičari, majstori za održavanje mašina, mašinska i elektrostruka, elektro inženjeri, diplomirani tehnolozi, tehnologija obrade plastičnih masa, hemijski tehničari, varioci, strugari, gumari, bravari, radnici na mašini za štampanje polietilena, proizvodni radnici u preradi plastičnih masa (ekstruderisti), računovođe, projektnih inženjeri.

35


22% 25%

24%38%

54%37%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećan

nepromenjen

smanjen

9%(<30%)

20%(30%-50%)

48%(50%-80%)

23%(80%-100%)

52%

42%

37%

37%

33%

28%

28%

25%

25%

25%

18%

18%

14%

5%














Ostalo

6% 3%

68% 82%

25%15%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećanje

nepromenjenostanje

smanjenje


10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење






36


45%

29%

18%

4%

4%

Uvozna oprema


Domaća oprema



29%17%

25% 57%

45%25%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećan

nepromenjen

smanjen

16% 19%

43%

60%

41%21%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećan

nepromenjen

smanjen

56%

33%

22%

11%

6%

6%






Ostalo


10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење






37

Metalska i elektro industrija

Preporuke privrede za unapređenje uslova poslovanja• Podrška domaćoj proizvodnji

С обзиром на последице пандемије COVID-19, домаћи произвођачи очекују подршку државе како би им било омогућено веће учешће у инфраструктурним пројектима који су финансирани из буџета. Како би се смањила потенцијална опасност од отпуштања радника, потребно је пронаћи одговарајући модел подршке домаћој привреди у виду добијања послова и већег ангажовања.

• Predlozi poslovne zajednice iz oblasti carinskog poslovanja – prelevmani za mrežne antene i izolovanu žicuUpućene su inicijative za dopunu Odluke o uslovima i načinu za smanjenje carinskih dažbina na određenu robu, odnosno za izuzimanje određene robe od plaćanja carinskih dažbina u 2020. godini, sa određenim tarifnim oznakama: 8517 70 00 19 (mrežna antena) i 8544 49 91 00 (izolovana žica).


Proizvodnja osnovnih metala: varioci, proizvodni radnici, CNC operateri, bravari, radnici metalurške struke, master inženjeri mašinstva, radnici na održavanju, inženjeri metalurgije i mašinstva, srednja mašinska struka, brusači, kalupari, livači (u topionicama, kalupari).

Proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina: rukovaoci na CNC mašinama, operater na CNC mašinama, proizvodni radnici, električari, strugari, majstori održavanja proizvodnih mašina, varioci osposobljeni za zavarivanje, bravari, operateri, regleri, ofset mašinisti, mašinbravari, regleri na liniji, mašinski inženjeri, inženjeri elektrotehnike, diplomirani tehnolozi, diplomirani hemičari, elektroničari, automatičari, tehničari za crtanje, fizički radnici, magacioneri, kontrolori proizvodnje, proizvodna radna snaga mašinske struke, viljuškaristi, automatičari, kvalifikovani građevinski radnici, metalostrugari, metaloglodači, kovači, zavarivači, stolari, LEAM menadžeri, šivači, vozači, knjigovodstveni radnici.

Proizvodnja električne opreme: diplomirani inženjeri elektrotehnike, električari, bravari, dipl. inž. mašinstva, strugari, proizvodni radnici, varioci, lift monteri, mašinski tehničari, alatničari, SSS brusači, farbari, elektrotehničari, elektromehaničari, komercijalisti, elektromonteri, stolari, bravari, diplomirani ekonomisti, elektroničari, rukovodeći kadar, finansije, metalostrugari, diplomirani tehnolozi, elektrotehničari signalno sigurnosnih sistema, farbari, vikleri.

Proizvodnja mašina i opreme: nženjeri elektrotehnike, CNC programeri, operater na CNC mašinama (strug, glodalica), proizvodni radnici, mašinski inženjeri sa iskustvom i licencom, mašinski tehničari (sa iskustvom), varioci, bravari, inženjeri automatičari, strugari, zavarivači, mašinski inženjeri termotehnike, tehnolozi površinske zaštite, projektanti hidrauličnih sistema, metalostrugari, monteri ventilacione opreme sa iskustvom, limari, profili tehničke struke, zanatski radnici u metaloprerađivačkoj industriji, operateri na mašinama sa numeričkim upravljanjem, monteri, kvalifikovani serviseri, monter-serviseri liftova.

Proizvodnja motornih vozila i drugih saobraćajnih sredstava: mašinski inženjeri, mašinski tehničari, bravari, varioci, pogonski električari, strugari, brusači, šivači, konstruktori, proizvodni radnici.

38


22% 19%

20%41%

58%40%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećan

nepromenjen

smanjen

6%(<30%)

13%(30%-50%)

45%(50%-80%)

36%(80%-100%)

45%

40%

38%

36%

27%

24%

23%

22%

22%

22%

21%

20%

16%

2%














Ostalo

10% 5%

57% 74%

33%21%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećanje

nepromenjenostanje

smanjenje


10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење






39


35%

32%

18%

9%

7%

Uvozna oprema


Domaća oprema



25% 21%

31% 49%

43%30%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećan

nepromenjen

smanjen18% 17%

36%56%

45%27%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećan

nepromenjen

smanjen

48%

47%

34%

16%

14%

6%






Ostalo


10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење






40

Građevinska privreda

Preporuke privrede za unapređenje uslova poslovanja• Zakon o planiranju i izgradnji

Usaglasiti Zakon o planiranju u izgradnji i Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu na način da postupak izrade i potvrde Studije o proceni uticaja na životnu sredinu ne usporava (ili ne ometa) postupak za pribavljanje građevinske dozvole.

• Inicijativa za rešavanje trenutne situacije u primeni Centralne evidencije objedinjene procedure • Raditi i dalje na ubrzanju procedura pri izdavanju lokacijskih uslova; • Uspostaviti potpunu digitalizaciju u radu u ovoj oblasti, odnosno ukinuti svaku vrste direktnog kontakta podnosioca zahteva i obrađivača

predmeta;• Poboljšati transparentnost urbanističkih projekata, u smislu pravovremenog obaveštavanja javnosti o uvidu u urbanističke planove; • Izraditi jedinstvene smernice za obrađivače u postupanju (u praksi se privrednici suočavaju s problemima tokom obrade njihovih predmeta

− različita tumačenja propisa, zahtevanje naknadnih dopuna dokumentacije i sl.).• Suzbijanje sive ekonomije u delatnosti građevinarstva

• Poboljšanje položaja domaćih kompanija na tržištu, kroz mere kontrole kako bi se suzbila nelojalna konkurencija, ali i povećala sigurnost investitora i izvođača radova;

• Postaviti jedinstvene kriterijume za definisanje poslovno-tehničkih kriterijuma u postupcima izbora najpovoljnijih ponuđača.• Mašine i oprema

• Omogućiti subvencije ili uvesti određene vrste olakšica za kupovinu novih mašina i opreme; • Identifikovati probleme i pojačati inspekcijski nadzor, kako u kontroli proizvoda koji se pojavljuju na tržištu Republike Srbije i ugrađuju na

gradilištima, tako i u sferi građevinskih radova i radnika; • Uvesti olakšice za izgradnju ekoloških i energetski efikasnih objekata.

• Inicijativa za izmenu uslova za snabdevanje gasom fabrika koje se bave proizvodnjom građevinskog materijala• Inicijativa za obezbeđenje mera podrške za kupovinu stanova

Narodna banka Srbije (NBS) usvojila je dopune Odluke o merama za očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema, čime su stvorene regulatorne pretpostavke za izdvajanje manjeg učešća potrebnog za odobravanje stambenih kredita kupcima prvog stana od 10%. U okviru seta privremenih mera NBS je u avgustu usvojila predlog o stambenom kreditiranju novogradnje, tako što predmet stambenog kreditiranja, pored potpuno izgrađenih stanova, mogu biti :• stambeni objekti u izgradnji bez obzira na stepen završenosti ako je reč o projektnom finansiranju banke kod kojih je Građevinska direkcija

Srbije nosilac građevinske dozvole ili su u okviru mera podrške države određenim kategorijama fizičkih lica;• stambeni objekti u izgradnji koji su najmanje 60% završeni ako je reč o projektnom finansiranju druge banke ili o projektu investitora

pravnog lica.Dosad minimalni stepen izgrađenosti objekta čiju je kupovinu bilo moguće finansirati stambenim kreditima banaka iznosio je 80%. Banke će usvojeni set mera moći da primenjuju do kraja 2021. godine.

• Predlog izmena i dopuna Uredbe o primeni rokova u upravnim postupcima za vreme vanrednog stanja („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 41/20 i 43/20)

• Predlog izmena i dopuna Pravilnika o sadržini i načinu vođenja knjige inspekcije, građevinskog dnevnika i građevinske knjige („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 62/2019)Predlog se odnosi na uvođenje mogućnosti elektronskog vođenja knjige inspekcije, građevinskog dnevnika i građevinske knjige.

• Refakcija akcize na električnu energiju koja je korišćena u mineraloškom procesu proizvodnje cementa, koja je jedan od početnih procesa u proizvodnji građevinskih materijala

• Razmotriti mogućnost posebnih namenskih subvencija i kreditiranja od strane države u delatnostima građevinske privrede

41


Niskogradnja i hidroradnja: rukovaoci mašinama (kranisti, bageristi), građevinski radnici svih profila (zidari, tesari, armirači), vozači kamiona, bravari, varioci, mehaničari, mašinski inženjeri, građevinski inženjeri sa licencom, inženjeri niskogradnje i hidrogradnje, građevinski ili poljoprivredni inženjeri vodoprivrede, građevinski tehničari, specijalisti za mostove, brodari, tehničari niskogradnje sa iskustvom, mašinisti svih profila, automehaničari za teretni i građevinski program, fizički radnici, asfalter.

Visokogradnja: zidari, tesari, armirači, betonirci, limari, krovopokrivači, srednje-stručni kadar u oblasti alatničarstva i bravarskog zanata, građevinski tehničari, vozači svih kategorija a posebno vozači „C“ kategorije, diplomirani inženjeri građevinarstva, mašinski i elektro inženjeri, građevinski inženjeri niskogradnje, specijalisti za mostove, brodari, mehaničari, rukovaoci građevinskim mašinama (kran, autodizalica).

Proizvodnja građevinskog materijala: tesari, bravari, varioci, diplomirani inženjeri građevinarstva, električari, inženjeri tehnolozi za proizvodnju betona, zidari, putari, tehnolozi za kontrolu kvaliteta proizvodnje, diplomirani pravnik, saobraćajni inženjeri, rukovaoci građevinskom mehanizacijom, laborant, operateri na mašinama.

42


19%31%

32%

36%

49%33%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećan

nepromenjen

smanjen

10%(<30%)

13%(30%-50%)

46%(50%-80%)

31%(80%-100%)

53%

33%

28%

27%

23%

23%

20%

19%

14%

12%

10%

9%

7%

5%














Ostalo

10% 15%

67%74%

23%11%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećanje

nepromenjenostanje

smanjenje


10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење






43


33%

28%

27%

11%

1%


Uvozna oprema

Domaća oprema



42%58%

17%

17%

42%25%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećan

nepromenjen

smanjen

12% 12%

62%77%

27%12%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećan

nepromenjen

smanjen

57%

43%

14%

14%




Ostalo


10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење






44

Saobraćaj

Preporuke privrede za unapređenje uslova poslovanja• Postupak usaglašavanja predloga reda vožnje u međumesnom prevozu putnika

Uredbom o merama u drumskom saobraćaju za vreme vanrednog stanja, nastalog usled bolesti COVID-19, izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 55/2020), od 13.04.2020. godine, propisano je da se postupak usaglašavanja predloga reda vožnje u međumesnom prevozu putnika za 2020. godinu prekida. Privredna komora Srbije objediniće sprovođenje postupka usaglašavanja za 2020. godinu s postupkom usaglašavanja predloga redova vožnje s registrovanim redovima vožnje za 2021. godinu.

• Zadržati fleksibilnije uslovi za kredite za likvidnost Izmenama programa finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima, izazvanim pandemijom COVID-19, omogućeni su privrednicima iz sektora drumskog prevoza putnika fleksibilniji uslovi za kredite za likvidnost kod Ministarstva privrede − Fonda za razvoj (povećanje maksimalnih iznosa kredita, produženje rokova, olakšice kod sredstava obezbeđenja).

• Ministarstvu finansija upućen je Predlog novih mera podrške sektoru drumskog putničkog saobraćaja, za prevazilaženje negativnih posledica nastalih usled COVID-19:• otpis iznosa poreza i doprinosa na zarade zaposlenih u sektoru putničkog saobraćaja za tri meseca (mart, april i maj 2020), • povećanje refakcije na 20 dinara po litru goriva kao trajna mera koja će predstavljati dugoročno rešenje problema sive ekonomije,• mesečne subvencije u iznosu od 600,00 evra (protivvrednost u dinarima) za period od šest meseci za svaki autobus naveden u licenci

prevoznika ili privremenog rešenja za obavljanje prevoza koje na osnovu Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju izdaje MGSI (ova mera se ne bi odnosila na javna preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu).

• Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture upućena je inicijativa za produženje prelaznog perioda za potpuno uspostavljanje svih linija i izmenama i dopunama Uredbe o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 od 16.07.2020. godine

• Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture upućena je inicijativa za izmene člana 9. stav 4. Uredbe o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 66/20, 93/20, 94/20 i 100/20)Na inicijativu Odbora Grupacije za prevoz putnika u drumskom saobraćaju i autobuske stanice Uredbom o izmenama i dopunama Uredbe o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, od 02.10.2020. godine, izmenjen je član 9. uredbe.

• Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture upućena je inicijativa za donošenje novih mera podrške drumskom putničkom saobraćaju, 04.09.2020. godine

• Subvencionisanje nabavke vozila koja koriste ekološka goriva u poslovne svrhe Razmotriti subvencionisanje nabavke vozila koja koriste ekološka goriva u poslovne svrhe, kao i potvrde istraživačkih centara u Srbiji kako bi se ukazalo na neophodnost uvođenja obaveznog korišćenja vozila na ovaj pogon.

• Povraćaj prava na refakciju akcize na gorivo koje se koristi u unutrašnjem rečnom transportu

45


Prevoz putnika: Vozač kao deficitarna kategorija je problem sa kojim se do pandemije suočavalo naše tržište rada. U ovakvim uslovima se može zaposliti kvalitetan vozač, ali će verovatno isti problem oko deficitarnosti ovog zanimanja ostati nakon ponovnog otvaranja inostranog tržišta kao u vreme pre pandemije.

Deficitarna zanimanja: vozači D kategorije (sa svim neophodnim sertifikatima, licencom), automehaničari, inženjeri saobraćaja, mehaničari, autolimari, autoelektričari (dijagnostičari), autofarbari, električari, profesionalni taksi vozači (sa položenim ispitom o poznavanju propisa koji regulišu taksi prevoz i poznavanja gradskih ruta), tehničari vuče - mašinovođe, kondukteri u železničkom saobraćaju, manevristi, vozovođe, varioci, pravne struke.

Prevoz robe: vozači C i D kategorije, saobraćajno-transportni tehničar (vozovođa, manevrista, rukovaoc manevre, transportni komercijalista saobraćajnog smera, saobraćajno-transportni magacioner), vozači u međunarodnom transportu, mašinski inženjeri, neadekvatno radno iskustvo za vršenje radnih obaveza, majstori u servisu za teretna vozila, tehničari za tehnički pregled, skladišni radnici (po sistematizaciji radnih mesta su to osobe sa završenom minimum osnovnom školom, koje poseduju sertifikat za upravljanje viljuškarima), disponenti za organizaciju transporta, diplomirani saobraćajni inženjeri, komercijalisti, visoko obrazovani kadar sa znanjem najmanje 2 strana jezika, mašinski smerovi, nautički smerovi (kapetani i mašinski inženjeri brodogradnje).

46

Saobraćaj

17% 25%

25%

44%

58%

31%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećan

nepromenjen

smanjen

12%(<30%)

32%(30%-50%)37%

(50%-80%)

19%(80%-100%)

54%

47%

39%

39%

37%

37%

34%

24%

22%

12%

10%

10%

8%

7%













Ostalo


15% 5%

64% 81%

20% 14%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećanje

nepromenjenostanje

smanjenje


10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење






47

Saobraćaj

35%

27%

16%

15%

8%

Domaća oprema

Uvozna oprema




25% 21%

25%46%

50%33%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećan

nepromenjen

smanjen24%

10%

38% 57%

38% 33%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećan

nepromenjen

smanjen

44%

38%

31%

19%

6%

6%






Ostalo


10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење






48

Trgovina

Preporuke privrede za unapređenje uslova poslovanja• Proširiti sistem podsticaja za privredne subjekte u delatnosti trgovine koji se bave maloprodajom i veleprodajom, od kojih je

veliki broj bio zatvoren(Na primer: pijace, tržni centri)

• Strogo poštovanje ispisa na deklaracijama proizvoda• Produžetak i povećanje raspoloživih sredstava za dodelu bespovratnih sredstava u okviru Programa podrške malim i srednjim

preduzećima za nabavku opreme za 2020. godinu, a koji se sprovodi preko Ministarstva privrede• Poštovanje i primena člana 34. Zakona o trgovini, u kojem se ističe da svaka roba mora biti označena mašinski čitljivom oznakom

(GTIN identifikacijom, QR kodom, itd.)• Održati sistem subvencija (nacionalne mere, IPARD) u vezi sa nabavkom novih poljoprivrednih mašina i opreme• Rokovi za podnošenje prijave na konkursima za nabavku poljoprivredne mehanizacije traju bar 60 dana i da se ne skraćuju

budžeti za finansiranje nabavke mehanizacije i opreme za poljoprivredu


Promet robe u trgovini na veliko: trgovci, majstori, vozači B i C kategorije, fizički radnici, traktoristi, inženjeri zaštite bilja, viljuškaristi, električari i elektroinženjeri (sa iskustvom), promet robe u trgovini na veliko, saobraćajni tehničar, mehaničar, dostavljač robe, skladišni radnik, aranžer robe.

Promet robe u trgovini motornim vozilima i motociklima: automehaničari, vozači, fizički radnici, varioci, limari, saobraćajni inženjeri, saobraćajna struka, tehničari drumskog saobraćaja, autolakireri, autolimari, autoelektričari, autofarbari, specijalisti u oblasti laserskog zavarivanja, specijalisti u oblasti lične zaštitne opreme, trgovinska struka (prodavci, trgovci), serviseri, viljuškaristi, magacioneri, mehaničar.

Promet robe u trgovini na malo: profili trgovinske struke, menadžeri, vozači, mesari, ekonomski tehničari, trgovci, pekari, proizvodni kadar, mehaničar, automehaničar, instalater, vodoinstalater, komercijalisti, viljuškaristi..

49

Trgovina

19% 26%

20%25%

61%49%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećan

nepromenjen

smanjen

6%(<30%)

13%(30%-50%)

46%(50%-80%)

35%(80%-100%)

51%

39%

38%

30%

29%

25%

25%

25%

20%

16%

13%

12%

11%

7%














Ostalo

8% 6%

63%78%

29%16%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećanje

nepromenjenostanje

smanjenje


10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење






50

Trgovina

26%

25%

24%

19%

7%


Uvozna oprema

Domaća oprema



19% 23%

35%44%

46%33%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećan

nepromenjen

smanjen

13% 21%

28%

51%

59%

28%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećan

nepromenjen

smanjen

42%

35%

31%

31%

23%

15%






Ostalo


10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење






51

Turizam i ugostiteljstvo

Preporuke privrede za unapređenje uslova poslovanja• Zakon o angažovanju sezonske radne snage u poljoprivredi

Inicijativa da se Zakon o angažovanju sezonske radne snage u poljoprivredi dopuni i obuhvati sezonsku radnu snagu u sektoru turizma i ugostiteljstva (zbog visine doprinosa, postojala su obećanja prošle godine od strane Vlade RS da će se to realizovati). Dopuna zakona o angažovanju sezonske radne snage u poljoprivredi daje veću fleksibilnost po pitanju odnosa prema zaposlenima. Ovo je od posebno veće važnosti kako bi se kreirala socijalna politika za zaposlene koji su otpušteni sa privremenih ugovora. Očekuje se umanjeno povećanje okupiranosti hotela do kraja godine i prvog kvartala 2021. godine sa povećanjem okupiranosti na 50% od drugog kvartala 2021. pa do sredine godine. Sezonska radna snaga u turizmu i ugostiteljstvu podrazumeva sezonalnost na nedeljnom nivou tj. na dane petak, subota, nedelja; a ne na određene periode u toku godine.

• Umanjenje stope PDV sa 20 na 10% na hranu i piće koja se uslužuje u hotelima, restoranima i brodovima koji krstareUmanjenje stope PDV sa 20 na 10% na hranu i piće koja se uslužuje u hotelima, restoranima i brodovima koji krstare (imajući u vidu da PDV na usluge smeštaja iznosi 10%). Promet alkoholnih pića opao je više od 80% u svim kanalima prodaje. Sa ovom merom bi se pored HORECA sektora podržali proizvođači i veletrgovci alkoholnih pića. Mera se može odnositi i samo na domaće proizvođače pića- zbog stimulacije domaće proizvodnje.

• Suspendovanje postojećih restriktivnih poreskih meraSuspendovanje postojećih restriktivnih poreskih mera, u segmentu plaćanja ugostiteljskih usluga, imalo bi pozitivan uticaj na poslovanje, s obzirom na to da bi doprinelo povećanju tražnje za ovim uslugama, pri čemu bi privreda finansirala HORECA sektor. Predloženim merama, ugostiteljske usluge bi pojeftinile za privredne subjekte za oko 35%, što ostavlja dovoljno prostora da se svi prilagode novim okolnostima poslovanja u narednom periodu. Predložena suspenzija restriktivnih odredbi, koje se tiču neodbitka prethodnog PDV (član 29. Zakona o PDV-u) i nepriznavanja troškova reprezentacije za porez na dobit, treba da bude vremenski ograničena, a ne trajna. U cilju sprečavanja eventualnih zloupotreba, suspenzija restriktivnih poreskih normi trebalo bi da se uslovi isključivo bezgotovinskim načinom plaćanja, kako bi se i osiguralo da troškovi jednog dela privrede predstavljaju prihode ugostitelja, te da se na taj način određena sredstva vrate u budžet (bezgotovinskim plaćanjem bi se kontrolisalo izdavanje fiskalnih računa i obračun PDV-a).

• Porezi i druge dažbine za nastup stranih umetnikaUkinuti obavezu plaćanja poreza i drugih dažbina za nastup stranih umetnika, kako bi se stimulisao dolazak atraktivnih izvođača i ojačao kulturni turizam. Mađarska i Rumunija imaju 0% opterećenja honorara stranih umetnika, dok je u Srbiji 20% stopa oporezivanja ovih honorara.

• Predlog samoodržive mere za podsticaj tražnje i potrošnje u ugostiteljstvu Predlog uvođenja vaučera za topli obrok, što je model je prisutan u nekim zemljama EU u različitim modalitetima.


Ugostiteljstvo: kuvari i pomoćni kuvari sa iskustvom, profesionalni konobari (za rad u restoranu), barmen, pica majstori, poslastičari, trgovci, prodavci, administrativni radnici, ugostiteljski radnici, spremačice, poslovođe u restoranima, menadžeri prodaje, mornari, zapovednici broda vrste C.

Turizam: recepcioneri, sobarice, poslovođe u restoranima, računovođa, majstori raznih zanata (stolar, električar), menadžer u turizmu, kuvari, konobari, pomoćni radnici u kuhinji, administrativni radnici, socijalni radnici sa licencom, medicinske sestre i negovateljice.

52


21%

45%14%

26%66%

29%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećan

nepromenjen

smanjen

35%(<30%)

31%(30%-50%)

29%(50%-80%)

5%(80%-100%)

57%

45%

38%

36%

34%

31%

22%

17%

17%

16%

14%

12%

9%

7%













Ostalo


10% 12%

71% 72%

19% 16%

realizacijaQ3 2020.

očekivanjeQ4 2020.

povećanje

nepromenjenostanje

smanjenje


10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење

10% 12%

71% 72%

19% 16%



повећање


смањење






53



57%

43%

43%

14%




Ostalo




43%

41%

7%

6%

3%


Domaća oprema

Uvozna oprema



54

Metodološke napomene

Promet. Promet u proizvodnim i uslužnim delatnostima odnosi se na kretanje poslovnih prihoda privrednih subjekata. Promena ostvarene vrednosti poslovnih prihoda se izražava u procentima (%). Poslovni prihodi su prihodi koje je privredni subjekt ostvario iz poslovanja, usko vezani za delatnost kojom se bavi. Sastoje se od prihoda od prodaje robe, prihoda od prodaje proizvoda i usluga, prihoda od premija, subvencija, donacija i drugih poslovnih prihoda (po osnovu zakupnina, članarina i dr).

Iskorišćenost kapaciteta. Ocena stepena iskorišćenosti kapaciteta se vrši na osnovu odnosa realizovanog obima proizvodnje, odnosno usluga prema obimu proizvodnje, odnosno usluga prilikom najviše mogućeg tehničkog korišćenja instalirane opreme. Posebna podoblast se odnosi na faktore koji utiču na iskorišćenost kapaciteta.

Spoljnotrgovinska aktivnost. Kod poslovanja sa inostranstvom podela je izvršena prema stavovima i mišljenju privrede u vezi sa izvoznim potencijalima i uvoznim potrebama. Ocena izvoznog potencijala obezbeđuje se dobijanjem odgovora na pitanja u vezi sa stavovima o očekivanoj promeni izvoza kao i strukturi plasmana na domaćem i inostranom tržištu, uz ocenu broja zemalja izvoznih tržišta. Postojeće i procenjene uvozne potrebe dobijaju se putem odgovora na pitanja u vezi sa stavovima o očekivanoj promeni uvoza kao i izjavom da li na domaćem tržištu postoji proizvodnja uvoznih proizvoda i izbor objašnjenja zbog čega se uvozi iz inostranstva. Na ovaj način dobija se uvid u mogućnosti za uvoznu supstituciju.

Investicije. Kod investicija, koje podrazumevaju sve vrste ulaganja u osnovna sredstva privrednih subjekata sa ciljem unapređenja poslovanja, ocenjuju se stavovi u pogledu realizovanih i planiranih investicija uz selekciju strukture planiranih investicija, kao posebnu podoblast.

Radna snaga. U pogledu broja zaposlenih (radno angažovanih po svim poslovima u privrednim subjektima, bez obzira na vrstu angažovanja – u ili van radnog odnosa) ocenjuje se očekivana promena broja zaposlenih kao i ocena kvaliteta ponude radne snage u zemlji, uz opciju navođenja potrebnih obrazovnih profila.

Finansijski izvori. U pogledu finansijskih izvora zahtevana je ocena strukture izvora finansiranja koji se koriste u poslovanju privrednih subjekata (sopstvena sredstva, krediti, budžetski podsticaji i ostalo), kao i podoblasti koje se odnose na likvidnost privrednih subjekata i konkurisanje za sredstva podsticaja.

Inovacije. Kod inovacija, koje podrazumevaju primenu novog ili značajno poboljšanog proizvoda, usluge ili procesa, marketinške metode ili nove organizacione metode u poslovanju, organizaciji rada ili odnosima poslovnog subjekta sa okruženjem, ocenjuju se stavovi o inovativnoj aktivnosti privrednih subjekata u prethodnom periodu.

Anketa o poslovnoj aktivnosti privrednih subjekata u Republici Srbiji je sprovedena na osnovu uzorka. Veličina uzorka: n=884. Uzorak je alociran na području Republike Srbije do nivoa grane za odabrane oblasti delatnosti. Okvir za izbor uzorka jesu aktivni privredni subjekti koji posluju na teritoriji Republike Srbije. Privredna komora Srbije ne raspolaže podacima o privrednim subjektima sa teritorije AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu obuhvaćeni uzorkom.

Period prikupljanja podataka za Q3 2020. godine: od 5. do 30. oktobra 2020. godine.

Istraživanje je sprovedeno korišćenjem upitnika koji je dostavljen i vraćen putem elektronske pošte, kao i CATI metodom (computer-assisted telephone interviewing). Rezultati istraživanja su posmatrani prema definisanim kriterijumima, odnosno oblastima u okviru upitnika prema kojima je posmatran promet, poslovni ambijent, spoljnotrgovinska razmena, investicije, zaposlenost, izvori finansiranja i inovacije u privrednim subjektima koji su odabrani da učestvuju u istraživanju. Rezultati su prikazani kroz frekvenciju odgovora, odnosno srednje vrednosti. Nije vršena ponderacija dobijenih rezultata. Sezonska komponenta nije isključena iz podataka.

Prema finansijskim izveštajima za 2019. godinu, privredni subjekti koji su učestvovali u istraživanju za Q3 ostvarili su ukupan poslovni prihod od 18,6 milijardi evra i raspolagali kapitalom u ukupnoj vrednosti od 13,3 milijardi evra, a zapošljavali su preko 216.000 zaposlenih.

55

Struktura uzorka prema veličini anketiranihprivrednih subjekata

Struktura uzorka prema obliku organizovanja anketiranih

Struktura anketiranih prema regionima u Republici Srbiji

9%

43%34%

14%mikro

malo

srednje

veliko

5%

95%

Preduzetnici

Privredna društva

25%

31%

27%

16%Region Južne iIstočne Srbije

Region Šumadije iZapadne Srbije

Region Vojvodine

Beogradski region

56

Kontakt

Centar za strateške analize, analitiku, planiranje i publikacije

Informisanje članica i stručne javnosti o aktuelnostima u ekonomskom okruženju jedna je od ključnih usluga koje pruža Privredna komora Srbije.

Zahvaljujući redovnoj komunikaciji sa privrednim subjektima i internoj bazi podataka, kreiranoj u saradnji sa relevantnim institucijama i privredom, objavljuju se redovni ekonomski izveštaji i analize:Makroekonomski indikatori (godišnji pregled) – tabelarni pregled osnovnih pokazatelja ekonomskih kretanja u Republici Srbiji.Makroekonomski okvir (godišnji i kvartalni pregled) – pregled najznačajnijih makroekonomskih performansi, aktuelnih trendova, monetarnih i fiskalnih pokazatelja domaće privrede.Sektorske analize PKS – detaljan pregled ekonomske aktivnosti, podrške privredi, aktuelnih dešavanja, inicijativa, propisa, aktuelnih tema po privrednim granama u zemlji prikazan u PKS elektronskim biltenima devetnaest udruženja, koji se objavljuju tromesečno.Poslovna aktivnost privrednih subjekata u Srbiji – izveštaj Privredne komore Srbije na osnovu ankete o trendovima u poslovnoj aktivnosti privrede.Makroekonomske analize i trendovi (MAT) – najuticajniji stručni časopis u oblasti makroekonomskih istraživanja u zemlji.Barometar – publikacija prati konjunkturu u domaćoj industriji i mesečno informiše o pokazateljima privrednih očekivanja.Poslovni skok – publikacija “Poslovni skok” se priprema za istoimenu konferenciju, koja se organizuje u regionalnim privrednim komorama s ciljem poboljšanja poslovne klime u zemlji.Standardizovani spoljnotrgovinski i ekonomski izveštaji - sadrže mesečne i godišnje podatke o spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni, apristup je omogućen svim privrednim subjektima koji su registrovani i prijavljeni na PKS portal.

Članicama su, po posebnim zahtevima, na raspolaganju informacije o istraživanju tržišta Srbije (analiza po privrednim granama, regionima i opštinama, bilateralna saradnja sa inostranstvom), kao i informisanje o aktuelnostima i trendovima na međunarodnom finansijskom i robnom tržištu.

Privredna komora SrbijeResavska 1511000 Beograd

Centar za strateške analize,analitiku, planiranje ipublikacije

www.pks.rsE: [email protected]

E: [email protected]

#PKS@Privrednakomora#T: 0800 808 809

T: +381 11 3300 980

https://pks.rs/strana/makroekonomski-indikatori

https://pks.rs/strana/makroekonomski-okvir

https://pks.rs/strana/sektorske-analize-pks

https://pks.rs/strana/poslovna-aktivnost-privrednih-subjekata

https://pks.rs/strana/makroekonomske-analize-i-trendovi-mat

https://pks.rs/strana/barometar

https://pks.rs/strana/poslovni-skok

https://usluge.pks.rs/portal/usluga/111

https://usluge.pks.rs/portal/pocetna

http://www.pks.rs

mailto:bis%40pks.rs?subject=

mailto:analitika%40pks.rs?subject=

Republici Srbiji o poslovnoj...Trgovina Turizam i ugostiteljstvo Metodološke napomene ..... periodu...

Documents

Transcript of Republici Srbiji o poslovnoj...Trgovina Turizam i ugostiteljstvo Metodološke napomene ..... periodu...