36 AUTO BILD | Br. 15 · 4. avgust 2010.

SOLUNSKA GLAVAREPORTAŽA

Od ovog putokaza kreće put ka Solunskoj glavi

Pored njegavukovi nemajuprolaz

Selo Aldinci Begovo polje i Solunska glava u oblacima

Verovatno nema pasioni-ranog ljubitelja teren-ske vožnje koji se nije

barem nekada zapitao do ko-je visine može da stigne svo-jim četvorotočkašem? Sviznamo da se na vrhove Hima-laja ne može stići terencimazbog ekstremnih nagiba, sne-ga i leda. Zvanični svetski re-kord u visini do koje je do-speo neki četvorotočkaš 2007.godine postavila su dva „džiprengler anlimitida“ u nado-građenoj „rubikon“ verziji,penjući se uz vulkan Ojos deSalado u Čileu: tada su stiglido čak 6.646 metara visine(reportažu o ovom poduhva-tu objavićemo u nekomod narednih brojeva).Koje su visinske grani-ce koje možemo do-segnuti na našim pro-storima?

Makedonske vrleti sunajzahvalniji teren zaljubitelje ekstremnih4x4 visina na Balkanu,jer planine Jakupica iBaba omogućavaju dase terenskim vozilimastigne do najviših vrhova –Solunske glave (2.540 m) i Pe-listera (2.601 m). Tajna je umeteorološkim i vojnim ob-jektima koji se nalaze na timvrhovima: da bi moglo da imse pristupi po gotovo nemo-gućem kamenitom i teškomterenu, davnih dana probije-ni su makadamski prilazniputevi. Ovi putevi se već dugone koriste – smene u posada-ma objekata do njih danas sti-žu helikopterima kao dalekobržim i praktičnijim prevo-znim sredstvom, pa se samimtim i ne održavaju. Sneg kojise na tim visinama zadržava ipo devet meseci godišnje i su-rova klima pretvorili su neka-da dobro nasute puteve u te-žak, neravan kamenjar, što jeza prave „4x4 vukove“ dodat-ni izazov.

Jakupica je planina na ko-

ju su Makedonci naročito po-nosni. Kažu, od svih visokihplanina u Makedoniji (kojihtamo uopšte nema malo), je-dino Jakupica, sa Karadžicomi Dauticom, jeste potpuno nji-hova, geografski smeštena usamo središte Makedonije.Svi ostali visoki masivi – Šara,Korab, Baba, Nidže (Kajmak-čalan), Dešat, Osogovske pla-nine – nalaze se na granici sasusednim zemljama. Jakupi-ca i Karadžica u svojim dubi-nama kriju neke od najlepšihmakedonskih reka – Babunu,Tresku, Kadinu reku, a u svo-jim visinama izuzetnu dina-miku geološkog sastava, kao

i bogatstvo biljnog i životinj-skog sveta.

Dugo putovanje ka visinama

Krajolik koji se stalno me-nja, od ogromnih površinapod gustom šumom, prekoplaninskih pašnjaka koji sepružaju kilometrima u nedo-gled, pored ledničkih jezera,do čudnih zaobljenih stenarasutih po oštricama grebe-nova kao kakvi džinovski kli-keri. Ili možda balkanski Sto-unhendž?

Ako je penjanje na 2.540 mvisine terencem avantura,izaći biciklom na tu visinu jepravi poduhvat: 9. jula 2010.krenuli smo sa trinaestočla-nom ekipom fribajkera(www.freebiking.org) i čikaTomom, koji nam je bio logi-stička podrška, u osvajanje

4. avgust 2010. · Br. 15 | AUTO BILD 37

Visine od pamtiveka imaju magičnuprivlačnost. Možda je to zbog togašto se sa visine najdalje vidi, a moždai zato što su tako teško dostupne, mi-stične i daleke, skopčane sa mnogimopasnostima i izazovima. Vodimo vasterencem i biciklima na drugi po visi-ni vrh Balkana – na Solunsku glavu uMakedoniji, gde kameniti put izlazido 2.540 m visine...

Povratak sa Solunske glave – na dva i četiri točka

Petnaestak kilometara ka Jakupici – selo Crvena Voda

Sitne, ali beskrajno slatke

„Fotošop“ nije umešaoprste – plamenje zaista biozelen!

Solunske glave. Sve je mora-lo da štima, od fizičke kondi-cije, preko stanja automobila,do opreme i volje učesnika.Posle kraćeg zadržavanja nagranici, brzo smo se obreli uSkoplju. Odatle smo se upu-tili ka Dračevu, mestašcu usevernom podnožju našeg ci-lja, odakle vodi 57 km dug putdo vrha Solunske glave. Kadauđete u Dračevo, treba sekoncentrisati da biste ugleda-li tablu sa već pomalo iskrza-nim i zarđalim putokazimaka selima Donji i Gornji Koli-čani, Crvena voda, Preslap iAldinci. Već do samog plani-narskog doma na Karadžici,jednom od dva kakva, takvasmeštajna objekta na planini(u ovoj divljini nema visokogturizma ni u tragovima), pre-valjujete čitavih 36 km i pe-njete se na oko 1.400 m. Prvo

se ređaju sela, da biste, kakoodmičete uz planinu, ulazili usve gušće šume.

Iako je ovaj put prilično ne-ravan (mada za bilo kojiozbiljniji terenac predstavljarutinski prolaz), na njemu ne-ma puno blata i većim delomje dovoljno širok da vozilamogu bez problema da se mi-moiđu. Nagib nijednog tre-nutka nije prejak – i terenci ibiciklisti ga lako savladavaju.

Po lepom, sunčanom popo-dnevu u dom na Karadžicismo stigli u predvečerje, ta-man na vreme da vidimo ne-zaboravan zalazak Sunca saovog mesta. Logorska vatraispred doma je već gorela, na1.460 m mogli smo da uživa-mo u prijatnoj planinskoj sve-žini, a domaćini iz SPD „Dra-čevo“ su nas srdačno dočeka-li. Usledila je večera i zasluže-

ni odmor – sutradan je treba-lo savladati preostalih 20 kmdo vrha Solunske glave, uzoko 1.300 m penjanja.

Drugi dan – uranjanje u oblake

Kažu da se na Solunskojglavi u jednom satu mogusmeniti sva četiri godišnja do-ba; gore čak i u najvrelijim let-njim danima temperatura ret-ko prelazi 15 stepeni, a vrh jemnogo češće obavijen oblaci-ma nego izložen pogledima.Iako se od planinarskog do-ma u idealnim uslovima vrhpomalja iza platoa Karadžice,ovoga puta su nas oblaci one-mogućili da ugledamo svojcilj sve dok mu nismo prišlina samo pet kilometara uda-ljenosti.

Put od doma na Karadžicido Solunske glave je prelep;

prvih desetak kilometara la-gano talasa po vrhu grebena,uglavnom preko čistina kojevas na svakom koraku mamedalekim vidicima. Često ćetebiti u iskušenju da zastanete,jer su svuda oko vas šumskejagode i borovnice. Neobičnetamne stene zaobljenih ivica,kao kakvi nebeski obluci, na-laze se na više mesta u tih de-set kilometara, magnetski vasprivlače da se uzverete na njihi da uživate u trenutku tišine.Lokalni ljubitelji 4x4 vožnjeodali su nam i jednu tajnu –neke od tih kamenih groma-da imaju taman zadovoljava-juću geometriju da se na njih,po suvom vremenu, može po-peti terenac.

Na pola puta od doma doSolunske glave sledi terenskiskok, gde kroz bezbroj ser-pentina, na vrlo kratkom ra-

stojanju, treba izaći sa 1.700na 2.100 m visine. Iza toga vasdočekuje božanstveni prizorBegovog polja: pitome livadenajsočnije zelene trave prosti-ru se kilometrima unaokolo,na visini gde u drugim ze-mljama Balkana nema ničegsličnog. Po njima pase na sto-tine grla ovaca i krava, koječuvaju neverovatno inteli-gentni šarplaninci, koji na pr-vi pogled razlikuju čoveka odvuka. Ovi beskompromisničuvari, na naše iznenađenje,nisu lajali niti kidisali na neo-bične posetioce – 13 biciklistai jedan „džip“. Kao i njihovivlasnici, sa nama su komuni-cirali opušteno, kao da svako-dnevno imaju takve goste. Ada je Solunska glava (baremtokom leta) popularna desti-nacija za ljubitelje prirode uMakedoniji stoji: dan nakon

38 AUTO BILD | Br. 15 · 4. avgust 2010.

SOLUNSKA GLAVAREPORTAŽA

Okrugle steneinspirišu na razne

egzibicije

Bogati visokogorski pašnjaci preko leta hrane hiljade grla

Ognjište ispred doma „Stepvej“ je stigao do 2.270 m visine!

Zmijica puta vijuga krozmakedonske vrleti

4. avgust 2010. · Br. 15 | AUTO BILD 39

našeg izlaska, na ovaj vrh sukrenuli članovi skopskogMTB kluba „Enerdži“, kojesmo po povratku sreli u pla-ninarskom domu „Karadži-ca“.

Poslednjih pet kilometarauspona ka vrhu je prava gol-gota, kako za ljude, tako i zavozila. Put postaje izrazito ka-menit i neravan, a strmina ra-ste. Oštro kamenje je rasutona sve strane, tako da bezpneumatika sa debljimkramponima i ojačanim zi-dovima ozbiljno rizikujete davam kamen na koji naiđetepod nezgodnim uglom rase-če gumu u trenutku. Stigavšido poslednjeg prevoja predvrhom, na 2.270 m visine,imali smo šta da vidimo –„dačija sandero stepvej“ par-kirana na mestu gde bismo jenajmanje očekivali! Pre sve-

ga treba čestitati vozaču jer jeuspeo ovaj automobil, koji biteško mogao da se okarakte-riše kao terenac, da doteračak dotle, ali to je i dokaz daje u veštim rukama čak i dis-kretno povećanje klirensadovoljno značajno za poveća-nje dometa istraživanja vanputeva.

Do vrha smo, nažalost, sti-gli u trenutku kada se kapaoblaka ponovo navukla, takoda nismo videli Solun (madadobri poznavaoci kažu da većnekoliko decenija vazduh ni-je bio dovoljno prozračan dabi pogled stigao tako daleko),a hladnoća koja je počela dase uvlači u kosti ubedila nas

je da za duži odmor trebaipak odabrati neku od nižihlivada na Begovom polju.Vojska na vrhu nije bila izne-nađena našom pojavom (če-sto viđaju planinare), ali nasnije ni pustila u ograđenikompleks – ulazak je mogućsamo uz prethodnu najavu ispecijalnu dozvolu.

Jakupica nudi izuzetne mogućnosti za 4x4 istraživanje

Kao što to obično biva, is-traživanje jedne veličanstve-ne planine otvorilo je mnogoviše pitanja nego što je done-lo odgovora. Na svakom ko-raku su se putu kojim smovozili ka Solunskoj glavi pri-ključivali drugi puteljci, bilooni koji su dolazili sa istoka,iz smera Nežilova, bilo oni

koji su preko visova Karadži-ce i beskrajnih livada odlazi-li u nepoznatom smeru kazapadu, nudeći neutoljivojradoznalosti hranu za mašta-nje na temu – može li se načetiri točka preći na drugustranu i spustiti u kanjon Tre-ske? Potpuna divljina prosti-re se na desetine kilometaraunaokolo, vukovi su uobiča-jena pojava i usred bela dana,a pitanje „da li ima medveda“domaćini doživljavaju kaodobar vic, kao da smo ih pita-li da li je voda mokra.

Jakupica nam je zaista pru-žila više nego što smo od njeočekivali. Stigli smo radozna-li, vratili smo se fascinirani. Iodmah prionuli na proučava-nje „gugl“ mapa za sledećuavanturu po ovoj planini!

A. VeljkovićFotografije: A. V.

Planinarski dom „Karadžica“Smešten na savršenom mestu, na1.460 m visine i okružen izuzetnimpogledom na Karadžicu preko ka-njona Kadine reke u krugu od 270stepeni, planinarski dom „Kara-džica“ je prava oaza u ovoj netak-nutoj divljini. Uslovi smeštaja sudaleko od hotelskih – etažna ku-patila i toaleti, sobe sa po pet ili vi-še ležajeva, samostalno priprema-nje hrane u zajedničkoj kuhinji,

standardi su na koje je navikla pla-ninarska populacija, ali ne i turi-sti. Doduše, cena smeštaja u domuje vrlo povoljna – samo pet evra,što je adekvatno komforu koji sedobija. Ako želite da rezervišetesmeštaj, obratite se SPD „Drače-vo“:Web: karadzica.blog.mkE-pošta: spd_dracevo@hotmailTel: +389 71 431 824 (Filip Cakarov)

Kako stići do Solunske glave?Od centra Skoplja krećete Prvo-majskom ulicom do Dračeva (10km). U Dračevu skrećete na put kaDonjim i Gornjim Količanima, Cr-venoj vodi, Aldincima (kod tablesa priložene fotografije) i samo sedržite glavnog puta (u Donjim Ko-ličanima držite desno). Na dvade-setom kilometru puta nailazite naraskrsnicu gde asfalt skreće levo,jedan makadam ide desno navi-še, a drugi u sredini naniže. Vaszanima taj srednji. Na sledećemračvanju, koje se nalazi na počet-ku 27. kilometra puta, levi put vo-di direktno ka Solunskoj glavi, adesni ka Solunskoj glavi preko Al-

dinaca i planinarskog doma „Ka-radžica“.Od doma do Solunske glave ori-jentacija je još jednostavnija – sa-mo pratite greben. Na šestom ki-lometru, pored spomenika, bira-te desni put, a na raskrsnici nakoju nailazite pri kraju osmog ki-lometra idete levo (uskoro poči-nju serpentine, od ruševina šu-marske kuće). Dalje više nemamogućnosti da zalutate, doklegod se držite puta koji je sasvimočigledno glavni. Računajući ra-stojanje od centra Skoplja, duži-na puta do vrha Solunske glaveiznosi 67 km.

GPS trek ove trase možete da nađete na adresihttp://www.stazeibogaze.info/2010/07/14/solunska-glava-2/

Trinaestorica fribajkera na vrhu Solunske glave

Sneg u julu nije retkost na visinama iznad 2.000 metara