Re~ urednika - siepa.gov.rs · ove medjunarodne, dobio jo{ tri nagrade iz Srbije. Institut IMS se...

1

CM

YK

w w w . s i e p a . s r . g o v . y u / e x p o r t e r

D e c e m b a r 2 0 0 6 • EXPOR T ER

IMPRESUM

Izdava~:Agencija za strana ulaganja i promocijuizvoza SIEPA---------------------------------------------------------Vlajkovi}eva 3/511000 BeogradSrbija i Crna Gora Tel: + 381 11 3398 550

3398 7723398 774

Faks:+ 381 11 3398 814officeªsiepa.sr.gov.yuwww.siepa.sr.gov.yu ---------------------------------------------------------Urednik:Milica Zatezalomilica.zatezaloªsiepa.sr.gov.yu---------------------------------------------------------Pomo}nik urednika:Milo{ ]ur~inmilos.curcinªsiepa.sr.gov.yu---------------------------------------------------------Saradnici:Dragan Pej~i}Goran Radosavljevi}Ines NovoselNata{a Vujovi}Milo{ Vesni}Ivana Brki}Miodrag Staji}Aleksandar Miloradovi}---------------------------------------------------------Lektura i korektura:Boban ûpi}---------------------------------------------------------Spoljni saradnici:Marija KoprivicaLogos PR---------------------------------------------------------Foto:Sa{a \ordevi}, SIEPA, Frame Media ---------------------------------------------------------Prepress:RGB Group www.rgb.co.yu---------------------------------------------------------[tampa:Standard 2, Beograd---------------------------------------------------------Magazin Exporter je besplatan za izvoznapreduze}a na teritoriji Srbije.Magazin izlazi kvartalno. ---------------------------------------------------------Podr{ka:Program Ujedinjenih Nacijaza razvoj uz donaciju VladeHolandije

Po{tovani ~itaoci,

Dok o~ekujemo progla{enje najboljih izvoznika u 2006,moèmo polako da sumiramo sve aktivnosti i uspehe kojeje SIEPA tokom ove godine ostvarila na polju promocijeizvoza. Pored organizacije brojnih sajmova u inostranstvu,novih publikacija, prezentacija, SIEPA je ponovo pokrenula program podr{ke izvoznimpreduze}ima kroz dodelu bespovratnih finansijskih sredstava. Uspeh koji je ostvarioprvi ovakav projekat, realizovan je u saradnji sa Evropskom aencijom za rekonstrukciju,pokazao je da uz finansijsku podr{ku dràve preduze}a lak{e mogu realizovati brojnemarketin{ke projekte, od zna~aja za uspe{an nastup na stranom trì{tu.Da bi ste uspe{no poslovali i izgradili dobar imid` na stranom trì{tu kompanija presvega mora da se osloni na svoje kadrove. Koliko su ljudski resursi va`ni, pa ponekadi presudni, za uspe{no poslovanje, koja znanja i ve{tine kadrovi u izvoznim preduzezimamoraju imati i da li je isplativo ulagati u kadrove? Na ova i sli~na pitanja poku{a}emoda vam damo odgovor u ovom i narednim brojevima Exportera.Ukoliko ne budete prisutni na sve~anoj dodeli Nagrada za najbolje srpske izvoznike,Exporter }e u narednom broju poku{ati da vam prenese delic atmosfere, utiskepobednika i savete iz prve ruke kako da postanete uspe{an izvoznik.

Redakcija svim ~itaocima èli uspe{nu, izvoznu 2007. godinu.

Re~ urednikaMilica Zatezalo

u ovom broju:

Ekonomska slagalica (vesti iz privrede)

Aktuelnosti: Program podr{ke izvozuSIEPA vas vodi na svetsko trì{te

Standardi: OHSASBezbednost na prvom mestu

Sajmovi: Srpska hrana na SIAL-uHrana iz Srbije osvaja svet

Dizajn Uniforma - lice kompanije

Priru~nik za izvoznike: Izvozna dokumentacija

Finansije: Formiranje izvozne cene proizvoda

Kako poslovati sa...?: Italija Od porodi~ne manufakture do svetske sile

Success story: Vladimir Kova~evi}, MicronasNITIT industrija - budu}nost Srbije

Istraìvanja: Kadrovi u izvoznim preduze}ima

2

4

10

12

14

16

18

20

24

26

3

CM

YK


D e c e m b a r 2 0 0 6 • EXPOR T ER2

CM

YK

EXPOR T ER • D e c e m b a r 2 0 0 6

NAJLEP[I

Ambalaà “vode vode” me|u prve tri najlep{e u svetu Ambalaà “vode vode” je na Tre}em svetskom kongresu fla{iranih voda u Bergamu, Italiji, u{la me|u prvatri najkvalitetnija brenda fla{iranih voda na svetu.

“Voda voda” je bila jedini predstavnik Srbije od ukupno 135 proizvo|a~a iz 30 zemalja i takmi~ila se ukategorijama najlep{a "pet" fla{a i najlep{a etiketa. Prva dva mesta su pripala vodi “42 Belou” sa NovogZelanda i vodi “ajLav” iz Australije.

"To je svetska potvrda na{eg velikog rada na podizanju kako kvaliteta vode, tako i dizajna boce", izjavio jepredsednik "Si end Si" grupe Vojin \or|evi}. Uspeh "vode vode" je izuzetan, jer je me|u najbolje dospela uo{troj konkurenciji velikih svetskih imena, korporacija sa vi{egodi{njom tradicijom, velikim trì{tem i kapitalom,poput "Nestlea", "Koka-Kole", "Evijana" i drugih multimilionskih brendova.

Ekonomska slagalica

SRBIJA VODE]A U REGIONU

Srbija u ovogodi{njem izve{taju "Poslovanje 2007" bolja za 24 mesta Srbija je popravila svoj rejting popev{i se za 24 mesta na 68. poziciju od 175 zemalja rangiranih po uslovima poslovanja u svetu,pokazalo je istraìvanje Svetske banke i Me|unarodne finansijske korporacije (IFC) u izve{taju "Poslovanje 2007" (Doing business 2007).Srbija je pretekla sve republike biv{e Jugoslavije, izuzev Slovenije (koja je ~lanica Evropske unije), Rumunije i Bugarske, koje su naspisku pridruènja po~etkom slede}e godine.

Iako je sprovela mnogobrojne promene, Srbija je izgubila vode}e mesto u reformama, koje je imala u pro{logodi{njem izve{taju.Svetska banka navodi da je od bitnijih izmena Srbija uvela elektronsko ~uvanje podataka u carinskim poslovima, {to je omogu}iloelektronsko izdavanje deklaracija i skratilo proces uvoza sa 44 na 12 dana i izvoza sa 32 na 11 dana. Uveden je i Centar za medijaciju,{to omogu}ava skra}enje dugih sudskih procesa.

Sprovedene reforme smanjile su Srbiji kreditni rizik i omogu}ile privrednicima da uzimaju zajmove mnogo lak{e nego ranije. [to seti~e sigurnosti investitora, Srbija se nalazi na 60, Bosna i Hercegovina na 83, Hrvatska na 156. i Albanija na 162. mestu.

BRENDOVI

“Najki” najpopularniji brendNajpopularniji brend u Srbiji u 2006. godini je "najki", a najbolje plasirani doma}i brend je "donkafe" na 14. mestu, rezultati suistraìvanja kompanije za istraìvanje trì{ta i javnog mnjenja "Sinovejt". Na drugom mestu je pro{logodi{nji lider "koka kola", a slede"adidas", "samsung", "nivea", "soni", "nokija", "gorenje", "ribok", "filips" i "puma". Drugi najbolje plasirani srpski brend je "grand kafa",a slede "imlek", "karneks", "jelen pivo", "nekst", "plazma", "voda voda", "meriks" i "knjaz milo{".

Istraìvanje je sprovedeno u oktobru ove godine, a obuhvatilo je 700 ispitanika, starosti od 15-64 godine, u gradovima sa vi{e od50.000 stanovnika.

SOIL ASSOCIATION AWARD

Puter od bundeve jedan od najboljih organskih proizvodaBritanski "Soil association" proglasio je puter od bundeve preduze}a "Suncokret" za jedno od tri najboljih

organskih proizvoda koja su plasirana na to trì{te. Nagrada }e omogu}iti Suncokretu da stavi ìg "Soilassociation award" na svoj proizvod, {to je znak o potvr|enom kvalitetu.

Doma}a firma je 2005. godine ostvario izvoz u vrednosti od 33.000 evra, odnosno 15 odsto ukupnogprometa. Ove godine je za samo prvih {est meseci ostvario pro{logodi{nji promet na trì{tima Nema~ke,Velike Britanije, Ma|arske, Hrvatske i [vedske.

IZVOZ MESA

Dozvole za izvoz za pet klanica Generalni direktorat za za{titu potro{a~a Evropske unije (DG SANCO) ovlastilo je pet klanica iz Srbije da izvozi meso u zemlje EU. Na listi za izvoz sveèg gove|eg mesa u EU na{le su se klanice "Big Bul" iz Ba~inaca, "Kolbis" iz Novog Sada, "Juhor", "Stokopimpeks"Knjaèvac i PIK "Zlatibor" iz âjetine.

Na ovaj na~in Srbija je prepoznata kao dràva koja je uz sopstveni izbor preko nadle`nih slu`bi u stanju da osigura neophodan stepenbezbednosti hrane ìvotinjskog porekla kakav se traì u Evropskooj uniji. Primena nove liste objekata trebalo bi da stupi na 11.decembra 2006. godine.

ZLATNA MEDALJA U NIRNBERGU

Nagrada za inovaciju iz SrbijeInstitut za ispitivanje materijala (IMS) osvojio je zlatnu medalju za re{enje sanacije klizi{ta u urbanim sredinamana Me|unarodnom sajmu inovacija IENA 2006, koji je odràn po~etkom novembra u Nirnbergu. Direktorkaupravljanja kvalitetom sistema Instituta IMS Ljubinka Radosavljevi} rekla je da je IMS, nakon {to je dobiobespovratna sredstva iz programa internacionalizacije preduze}a, koji se finansira iz Nacionalnoginvesticionog plana, a sprovodi ga SIEPA, uspeo da organizuje u~e{}e na sajmu inovacija IENA 2006 iosvojio zlatnu medalju za najbolju inovaciju 2006. godine. Kreator inovacije je Nenad [u{i}, koji je poredove medjunarodne, dobio jo{ tri nagrade iz Srbije. Institut IMS se ve} 77 godina bavi ispitivanjem gra|evinskihmaterijala kao {to su beton, cement, drvo, metali i keramika, ima akreditovane laboratorije i radi kaosertifikaciono telo za 11 proizvoda.

VODA

“Minakva” izvozi u Veliku BritanijuFabrika mineralne vode "Minakva" po~inje izvoz negazirane vode bogate jodom u Veliku Britaniju i prema planu mese~no }e na totrì{te plasirati izmedu tri i pet miliona litara.

Kako bi zadovoljila potrebe britanskog trì{ta, novosadska kompanija planira da u slede}oj godini pove}a proizvodnju za 30 do 50 odsto,a da je u 2008. godini udvostru~i. Fabrika trenutno proizvodi 105 miliona litara fla{irane vode godi{nje. "Minakvi" je dobijanjemcertifikata agencije "Fud standard" omogu}en nesmetan izvoz u zemlje Evropske unije, a u toku su i pregovori o u~e{}u poznatog kuvaraDèjmija Olivera u promocijama te vode.

SERTIFIKATI

Knjaz Milo{ dobio sertifikat ISO 22000Kompanija "Knjaz Milo{" iz Aran|elovca prvi je proizvo|a~ mineralnih voda i bezalkoholnih pi}a u Srbiji koja je dobila me|unarodnisertifikat ISO 22000. To zna~i da su ispunjeni uslovi za kontrolu rada ~itavog procesa proizvodnje, od ulaska sirovine do krajnjegpotro{a~a. Dobijanjem sertifikata omogu}i}e aran|elova~koj kompaniji vode i sokova da nesmetano izvozi u zemlje Evropske unije.Direktor za korporativne i regulatorne poslove Rade Pribi}evi} tvrdi da je "Knjaz Milo{" na svetskom nivou u svojoj bran{i, a sertifikatISO 22000 }e od 1. januara 2007. biti preduslov za izvoz na zapadnoevropsko trì{te.

je prvi put na sajmu tog tipa nastupila sa nacionalnim {tandom,a celokupan uspeh dokazuje i ~injenica da je na poznatomsvetskom kanalu "CNN" bio prikazan prilog o {tandu ipotencijalima srpske IT industrije. Ostvareno je izuzetno punokontakata, sklopljeni ugovori vredni preko milion evra, a doma}efirme ostavile su snaàn utisak na strane partnere.

INVESTICIJE

"Ove godine imali smo nekoliko investicija koje su u potpunostirezultat rada agencije. Jedna od investicija dogodila se u junu

ove godine, kada je engleska kompanija "Albon Engineering PLC"potpisala Ugovor o izgradnji fabrike u [imanovcima, ukupnevrednosti oko osam miliona evra", rekla je gospo|a Mati}. Fabrika}e proizvoditi ma{ine koje prave delove za dizel motore kamionarenomiranih svetskih kompanija, kao {to su "Volvo", "Reno","Iveko" i "Katerpiler", ali i unutra{nje brodske motore.

Namera kompanije je da do 2010. godine zaposli 200 radnika, aplanira izgradnju i druge fabrike, vredne 10 miliona evra, koja }ezaposliti jo{ 200 radnika. Predstavnici "Albon"-a su prvi putkontaktirali SIEPA-u pro{le godine, nakon ~ega su u Beograduotvorili svoj projektni biro.

4 5

SIEPA vas vodi na svetsko trì{teSa izuzetnim rezultatima u 2006. godini, SIEPA spremno do~ekuje narednu godinu.

SIEPA 2006

CM

YK

CM

YK


U petoj godini poslovanja, Agencija za strana ulaganja i promocijuizvoza (SIEPA) ostvarila je niz zapaènih uspeha. Mno{tvomrealizovanih projekata u 2006. godini, SIEPA je uspela da obezbediveliki priliv direktnih stranih investicija i pomogla pri zapo{ljavanjuzna~ajnog broja ljudi {irom zemlje.

Organizovav{i uspe{an nastup doma}ih kompanija na 13me|unarodnih sajmova, SIEPA je podigla poslovni imid` Srbije, adoma}i izvoznici zadobili su zapaènu reputaciju kod stranihpartnera.

PRIZNANJA

Direktorka Agencije SIEPA-e Jasna Mati} kaè da je velikipublicitet ve} na po~etku godine izazvalo priznanje Ameri~kogtrgovinskog centra kada je proglasila Srbiju i Crnu Goru za "Trì{temeseca". "To priznanje stavilo je Srbiju u grupu ekonomskirazvijenih zemalja, na koju ameri~ki partneri ozbiljno ra~unaju.SIEPA je u~estvovala pri izradi prezentacije doma}eg trì{ta nasajtu ameri~ke agencije, ~iju mreù ~ini 107 centara za izvoznupomo} {irom SAD i 150 kancelarija u inostranstvu. Priznanje"Trì{te meseca" }e sluìti kao dodatni podsticaj za obnavljanje iinteziviranje trgovinske saradnje izme|u Srbije i Amerike, {tosigurno doprinosi i ve}em prilivu novih ameri~kih investicija ali ipospe{ivanju na{eg izvoza u SAD", rekla je gospo|a Mati}.

Sredinom godine, nakon {to je Beograd dobio priznanje "Gradabudu}nosti ju`ne Evrope", pobediv{i u takmi~enju renomiranogsvetskog lista "Financial Times", Organizacija za ekonomskusaradnju i razvoj (OECD) dodelila je nagrade "Investitorimagodine". Radi se o priznanju koje OECD dodeljuje svake godinestranim ulaga~ima u zemljama Jugoisto~ne Evrope.

U 2006. godini iz Srbije su nagra|eni projekti "Airport CityBelgrade" za najve}u grinfild investiciju u regionu i "Banca Intesa"za najbolju investiciju u Srbiji. Nagra|ena je i doma}a kompanija"ComTrade Group" u novoj kategoriji "Najinovativniji doma}i

investitor". Najve}e priznanje za investicioni potencijal na{e zemljedolazi kroz ~injenicu da je tre}u godinu za redom nagra|enagrinfild investicija za ceo region do{la u Srbiju ("Ball Packing" za2004, "METRO" za 2005. i "Airport City Belgrade" za 2006. god),~iju kandidaturu je sprovela SIEPA.

SAJMOVI

Pored pomenutih zna~ajnih priznanja, SIEPA je u toku godineorganizovala u~e{}e doma}ih kompanija na 13 me|unarodnihsajmova {irom sveta iz sektora kao {to su prehrana, moda,nekretnine, automobilska industrija itd. Gospo|a Mati} kaè dasu strani partneri najve}e interesovanje pokazali za doma}eprehrambene proizvode.

Samo iz prehrambenog sektora, SIEPA je ove godine organizovalaosam nastupa doma}ih firmi na renomiranim svetskim sajmovimahrane, kao {to su Fancy food u Nju Jorku, World food Moscow,SIAL u Parizu itd. Izvoz iz Srbije, kao rezultat nastupa na timsajmovima, iznosio je preko 20 miliona evra samo od kratkoro~nihugovora, a o~ekuje se da }e dalja saradnja sa stranim partnerimaomogu}iti daleko ve}i izvoz.

Doma}e firme u proteklih nekoliko godina uspele su da uspostavevisok kvalitet ambalaè, promotivnih materijala i uvele susertifikate kvaliteta koji su neophodni za uspe{no takmi~enje nasvetskom trì{tu. Ba{ zbog toga postoji veliki interes kupaca{irom sveta za prera|evine od vo}a i povr}a, vo}ne rakije, vo}nesokove, pe~urke itd. “Imamo i nove proizvode koje do sada nismonudili, a sve vi{e firmi se fokusira na visokoprofitabilne segmentetrì{ta hrane i to na organsku i delikatesnu, kao {to su tartufi isli~no“, kaè za Exporter gospo|a Mati}.

Veliki uspeh je tako|e postignut i nastupom doma}ih firmi izsektora informacionih tehnologija (IT) na jednom od najve}ihspecijalizovanih me|unarodnih IT sajmova CeBIT, koji se odràvasvake godine u Hanoveru. Prema re~ima gospo|e Mati}, SIEPA



Aktuelnosti

Me|unarodni sajmovi na kojima je SIEPA organizovala u~e{}e doma}ih firmi

Foto

: S. \

or|e

vi}

6 7

CM

YK

CM

YK




Aktuelnosti

Posle prvih nekoliko meseci rada ovog tima u Beogradu, u sedi{tuAlbona u Engleskoj (Rokford, Eseks) odlu~ili su da se teì{te svihprojektnih zadataka ove vrste premesti upravo u na{u prestonicu.Ubrzo nakon toga, dogodila se najve}a direktna strana investicijau na{oj zemlji. Norve{ka telekomunikaciona kompanija Telenorje po~etkom avgusta kupila srpsku kompaniju za mobilnutelefoniju Mobi 63 za 1,513 milijardi evra. Telenor je od toga dràviSrbiji, kao ve}inskom vlasniku "Mobija 63", isplatio 1,155 milijardievra, dok je ostatak pripao austrijskom konzorcijumu koji jeotkupio udeo u Mobtelu.

Toliki priliv sredstava omogu}io je da se realizuje Nacionalniinvesticioni plan (NIP), kroz koji se finansira veliki broj projekata,~iji je cilj da obezbede rast zaposlenosti i omogu}i podizanjestandarda u svim klju~nim oblastima ìvota. SIEPA je za sredstvaiz NIP-a konkurisala sa projektom za podsticaj investicija, nakon~ega je doneta Uredba, na osnovu koje investicioni projekti usvim delatnostima, osim trgovine, turizma, ugostiteljstva ipoljoprivrede, mogu da konkuri{u za dodelu bespovratnih

sredstava iz dràvnog budèta. Kao prvi rezuiltat Uredbe zapodsticaj investicija, britanska tekstilna kompanija "Alena limited"kupila je od vranjanskog preduze}a "Jumko" pogon "Sloboda" ina tom mestu izgradi}e modernu tekstilnu fabriku i otvoriti 3.000novih radnih mesta.

Re~ je o investiciji, koja iznosi pet miliona evra, a britanskakompanija planira da pro{iruje ulaganje u Vranju. Naime, "Alena"je prvi grinfild investitor koji je od dràve dobio subvenciju od{est miliona evra za otvaranje 3.000 novih radnih mesta. Ugovorsu potpisali direktori "Alene" i SIEPA-e, a re~ je o isplati 2.000evra po zaposlenom radniku.

Pored "Alene", sredstva za podsticaj investicija odobrena su za jo{~etiri preduze}a, od kojih su dva iz Italije Pompea i Fulgar,nema~ko-srpska firma Maraks i doma}e preduze}e Jelak. Zapreostala ~etiri preduze}a iz NIP-a je izdvojeno jo{ 1,34 milionaevra, a oni }e zaposliti jo{ 670 radnika. Prvi krug prijavljivanja zadobijanje sredstava je zavr{en a drugi je u toku.

PROMOCIJA IZVOZA

Drugi projekat sa kojim je SIEPA konkurisala za sredstva iz NIP-a je program internacionalizacije preduze}a, koji je napravljen odiskustava projekata sprovo|enih sa Evropskom agencijom zarekonstrukciju (EAR) u prethodnoj godini.

Cilj programa bio je da se pruì podr{ka preduze}ima koja ve}izvoze ili nameravaju da izvoze, kako bi lak{e osvojila nova trì{ta.Za program pomo}i pristiglo je 240 prijava, a 100 miliona dinarabespovratnih sredstava, koliko je namenjeno za taj program,dobilo je 125 firmi.

Va`no je napomenuti da su oba programa potpuno usagla{enasa pravilima Evropske unije (EU) o dràvnoj pomo}i. Kriterijumi suvrlo precizni i ceo proces je strogo definisan. Gospo|a Mati} kaèda je zna~aj tih programa izuzetno veliki, jer je vrlo dobro da Srbijaima sredstva kojima moè da podsti~e privredu kao {to radedruge razvijene zemlje.

To je relativno mala pomo} koja mnogo zna~i jer omogu}ikompanijama da urade ne{to {to ve} dugo planiraju, a nikad nestigne na red. "Mi se nadamo da }e oba programa, kada Srbijipostanu dostupna sredstva EU za privredni razvoj, pre}i nafinansiranje iz fondova EU", dodaje direktorka SIEPA-e JasnaMati}.

Svi ovi podaci govore da Srbiju prati uspe{an trend koji doprinosipove}anju ìvotnog standarda u zemlji i samim tim pove}avarejting na{e zemlje u svetu. Srpsko trì{te postaje sveinteresantnije za strane investitore, a doma}i proizvodi pronalazesve bolje mesto na stranim trì{tima.

Tempo napretka, koji je Srbija imala ove godine, samo nam govorio tome da u narednoj sa sigurno{}u moèmo da o~ekujemo jo{vi{e investicija i uspe{nih poslova.

M. ]ur~in

SIEPA me|u najboljim agencijama u svetu

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije(SIEPA) je, prema najnovijim istraìvanjima Specijalizovaneagencije Svetske banke za osiguranje investicija (MIGA), urangu najboljih svetskih agencija. SIEPA je ocenjena ukupnomprose~nom ocenom od 71,5 procenata, dok je prosek zemaljaiz regiona bio 44 odsto.

Istraìvanje, pod nazivom 'MIGA 2006 IPA Performance Review:Providing Information to Investors', je ra|eno po metoduupore|ivanja agencija zemalja u razvoju i tranziciji, sa petagencija razvijenih zemalja koje vaè za najbolje svetskeinstitucije ove vrste. Istraìvanje je pokazalo da postoji velikarazlika u kvalitetu poslovanja izme|u najboljih svetskih agencijai ve}ine onih koje su obuhva}ene istraìvanjem.

Poslovanje pet najboljih agencija, dobilo je prose~nu ocenu od89 procenata, dok su agencije iz zemalja u razvoju i tranzicijiprose~no ocenjene sa 44 procenta. SIEPA je ocenjena ukupnomprose~nom ocenom od 71,5 procenata, {to pokazuje da se pokvalitetu poslovanja nalazi vrlo blizu najboljim svetskimagencijama. SIEPA se nalazi me|u prvih osam od 114 ocenjenihagencija za promociju investicija zemalja u razvoju i tranziciji.

Ocenjivanje je vr{eno na osnovu 32 parametra iz domenaefikasnosti promocije investicija i prema ve}em broju tih

parametara SIEPA je ostvarila maksimalne ocene, a u ukupnomrezultatu dobila vi{u ocenu od prose~ne ocene agencija iz novihdràva ~lanica Evropske unije. Ocenjivale su se informacije saweb prezentacije, iz ugla potencijalnog investitora, kao i na~inobra|ivanja upita potencijalnih investitora.

Kod sajta, vaàn je bio dizajn, arhitektura i promotivnaefikasnost, dok se kod obrade upita koristio metod "misteri{oper" (tajanstveni kupac). Kada je re~ o publikacijama, SIEPAje pro{le godine objavila 19 bro{ura, {to je vi{e od bilo kojeagencije u regionu, a namenjene su investitorima i izvoznimpreduze}ima. Bro{ure su objavljene na pet jezika i ocenjenesa izuzetno visokom ocenom kako od strane MIGA-e, tako iod strane samih investitora i doma}ih preduze}a.

Uspe{an rezultat SIEPA-e je jo{ zna~ajniji kada se uzme u obzirda je MIGA istraìvanje sprovela krajem 2005. godine ipo~etkom 2006. godine, u trenutku kada je SIEPA poslovalatek ne{to vi{e od ~etiri godine.

SIEPA ima 35 zaposlenih od kojih su svi visoko kvalifikovani amnogi i sa magistarskim diplomama ste~enim u zemlji iinostranstvu. Agencija ima godi{nji budèt od oko 500.000evra dok sli~na agencija u ê{koj, na primer, ima vi{e od 200zaposlenih, postoji 15 godina i ima 20 puta ve}i budèt.

Krajem septembra otvoren je novi, {esti po redu seminar podnazivom "Obrazovanje kadrova za rad na spoljnotrgovinskimposlovima" koji, u saradnji sa doma}om privredom i dràvniminstitucijama, tradicionalno organizuje Ekonomski fakultet uBeogradu.

Za prethodne dve i po godine, preko 200 menadèra doma}ihspoljnotrgovinskih preduze}a pro{lo je kroz taj program, koji jekoncipiran kao skup fundamentalnih, prakti~nih znanja, bez kojihje nezamisliva uspe{na realizacija izvoznog ili uvoznog posla.Kakvu je reputaciju seminar stekao za kratko vreme pokazuje~injenica da jedan od doma}ih najve}ih izvoznika - Hemofarmredovno {alje po nekoliko svojih predstavnika, dok je za Sintelon,na njihov zahtev, organizovan poseban kurs.

O razlozima popularnosti seminara rukovodilac programa, prof.Jelena Kozomara kaè za Exporter: "Na ideju da ponudimo na{impreduze}ima mogu}nost dodatnog obrazovanja njihovih kadrovaza rad u spoljnoj trgovini do{li smo nakon u~estalih pozivaprivrednika sa brojnim pitanjima u vezi sa problemima prilikomposlovanja.

Tokom devedestih godina najbolji stru~njaci za spoljnu trgovinunapustili su svoja preduze}a, a mla|i koji su do{li na njihovamesta ~esto nemaju dovoljno iskustva i znanja za uspe{an rad naovim sloènim poslovima. Na àlost, neki od njih nas zovu kadasu ugovori ve} potpisani, a nastala {teta prakti~no neotklonjiva."

Program seminara obuhvata ukupno 12 predavanja koja seodràvaju svake subote u trajanju od po ~etiri do pet {kolskih~asova. S obzirom na kontinuirane promene u tehnici spoljnetrgovine, sadràj se prilago|ava potrebama samih privrednika.

Polaznici aktuelnog seminara ima}e priliku da se upoznaju satemama, kao {to su, izme|u ostalih, dokumenta uspoljnotrgovinskom poslu, carinske procedure, funkcije {peditera,osiguranje posla, instrumenti pla}anja, kalkulacija cene,pregovaranje i zaklju~enje ugovora. "Mi, pre svega, èlimo danau~imo na{e polaznike koliko je u spoljnoj trgovini vaàn ugovor.

Nedavno smo imali slu~aj preduze}a koje je nabavilo ma{ine zase~enje lima vredne preko pola miliona evra, me|utim, ispostavilose da tim ma{inama ne odgovaraju svi, nego samo odre|enitipovi lima. Kada smo ih pitali na koji na~in su se osigurali zaslu~aj neizvr{enja ugovornih obaveza, rekli su nam da - nemajunikakvo obezbe|enje", navodi prof. Kozomara.

Da bi uspe{ni polaznici seminara mogli odmah da primenenau~eno, sva predavanja ilustrovana su primerima stvarnihizvoznih i uvoznih poslova. Osim toga, predava~i posedujudugogodi{nje iskustvo rada u spoljnoj trgovini bilo da dolaze safakulteta, ili iz drugih institucija i organizacija, poput {pediterskihpreduze}a, Privredne komore Srbije i Uprave carina.

Iz programa seminara moè se videti da je on u potpunostiorijentisan ka prakti~nim zahtevima ciljne grupe preduze}a, bezzalaènja u teoriju dalje od osnovnih obja{njenja potrebnih zarazumevanje su{tine spoljne trgovine.

Broj prijavljenih se postepeno pove}avao, tako da seminartrenutno ima 40 polaznika. Dosada{nje iskustvo pokazuje da okodve tre}ine njih poti~u iz malih i srednjih preduze}a, ali uzna~ajnom broju prisutna su i fizi~ka lica kao preduzetnici.

Po zavr{etku predavanja, u~esnici polaù zavr{ni ispit i dobijajuSertifikat Ekonomskog fakulteta. Za one koji su propustili ranijeseminare, nova prilika dolazi na prole}e naredne godine.

D. Pej~i}

Znanjem do uspehaVi{e od 200 doma}ih menadèra do sada je ve} usavr{ilo znanja iz spoljne trgovine naseminaru Ekonomskog fakulteta. Akcenat programa je na prakti~nim tehnikama u svimfazama izvoza i uvoza robe.

SEMINAR ZA IZVOZNIKE

8 9

CM

YK

CM

YK




Predstavljamo

Kako se prijaviti za seminar?

Dodatne informacije o seminaru, uklju~uju}i i cenu i uslovepla}anja nalaze se na veb sajtu Ekonomskog fakulteta:www.ekof.bg.ac.yu. Na istom mestu moète na}i i potpunijisadràj seminara sa imenima svih predava~a. Oglas zaprijavljivanje objavljuje se, tako|e, i u dnevnim novinama.

Internet

RapidV internet sajt www.rapidv.com dizajniran je dapomogne IT kompanijama u Isto~noj i Centralnoj Evropi dase identifikuju i poveù sa budu}im partnerima. RapidV nasvom sajtu ocenjuje i rangira IT kompanije koje pruàjuusluge, uzimaju}i u obzir kulturna, tehni~ka, obele`japroizvoda. Informaciju o sebi preduze}e samo unosi nasajt putem "online" sistema, vode}i ra~una da svakiprodavac ima sposobnost da uklju~i sve informacije kojeèli da kupci znaju o njemu pre dono{enja odluke okupovini.

KAKO RAPIDV POMA@E SRPSKIMKOMPANIJAMA?

U saradnji sa SIEPA-om, RapidV radi na upisivanju svihsrpskih IT kompanija u svoju mreù, s ciljem dapotpomogne promociju srpskih IT kompnija u SAD i Evropi.Posle upisivanja u sistem, kupci }e biti u mogu}nosti dabrè na|u odgovaraju}eg prodavca koji }e iza}i u susret

njihovim potrebama. Osim toga, RapidV i SIEPA }e razvijati"online" obrazovno istraìva~ku platformu gde }e potencijalnikupci mo}i da steknu utisak o koristi od poslovanja sasrpskom industrijom informacionih tehnologije.

RapidV povezuje kompanije koje pruàju usluge sa klijentimaprema kriterijumima, kojih ima vi{e od 100, da biprodavcima obezbedila kratke liste od visoko odgovaraju}ihkompanija sa kojima mogu da zapo~nu pregovore obudu}em poslu.

Istraìvanja pokazuju da se 20 odsto celokupne cene projektamogu pripisati identifikaciji prodavaca i izvo|enju du`nemarljivosti pre selekcije.

RapidV, ukratko, nudi kompanijama koje pruàju usluge alatei resurse neophodne za ulazak na evropsko IT trì{te. Odglobalne mreè pruàoca usluga preko konsalting usluga,RapidV je tro{kovno najefikasniji izvor koji je u mogu}nostida pomogne pozicioniranje, kupovinu i prodaju usluga naglobalnom nivou.

M. ]ur~in

RapidVInternet mreà koja povezuje ITkompanije i potencijalne klijente

SERVICE PROVIDER NETWORK (MRE@A ZA OBEZBE\ENJE USLUGA)

Problemi upravljanja rizikom su danas od najve}eg zna~aja zarazvoj i profitabilnost poslovanja, te se pojavila potreba zaodgovaraju}im sistemom standardizacije u toj oblasti. Poredpostoje}e regulative vezane za aspekte bezbednosti i za{tite naradu u poslednje vreme je razvijen niz standarda koji defini{usistematski pristup ovoj problematici.

Imaju}i u vidu da je preventivni pristup svakako bolje re{enje odkorektivnog, u svetu se praktikuje sistem kvaliteta, pod nazivomOHSAS 18001, koji sluì da otkloni mogu}nost hazardnih situacijana radu.

[TA JE OHSAS?

OHSAS 18001 je industrijski standard za implementaciju isertifikaciju sistema za upravljanje sigurno{}u i zdravljem osoblja,koji je usvojen od niza velikih korporacija.

Naziv OHSAS je skra}enica koja poti~e od engleskog nazivaOccupational Health and Safety Assesment Series Specificationsili, u prevodu, Specifikacije serije ocena zdravlja i sigurnostiosoblja. Naslanja se na postoje}e serije me|unarodnih standardaISO 9000 i ISO 14000.

Razlozi za primenu - potencijalno smanjenje broja incidenata - potencijalno smanjenje zastoja i njima povezanih tro{kova - potencijalno smanjenje tro{kova tu`bi i osiguranja - prezentacija uskla|enosti zakona i propisa - bolje upravljanje rizicima za zdravlje i sigurno{ti na radu - prezentacija brige organizacije za zdravlje i sigurnost na

radu - pove}anje poverenja radnika, vlasnika, kupaca, poslovnih

partnera i drugih zainteresiranih strana

KAKO UVESTI OHSAS?

Da bi ste uveli OHSAS setfifikat nepohodno je procenitizdravstvene i bezbednosne potrebe zaposlenih u kompaniji iuskladiti ih sa zahtevima OHSAS standarda. Izuzetno je va`noinformisati zaposlene o svim aspektima sistema upravljanja togstandarda. Tako|e je potrebno obaviti kontrole kako bi se definisalirizici, procedure i kriterijumi za implementaciju. Preduze}e bitrebalo sve vreme da nadgleda efektivnost upravljanja sistemom

i da li se ispunjavaju svi propisani uslovi standarda. Ukoliko seproceni da se uslovi ne ispunjavaju, procedure i kontroli morajuda se predefini{u i pobolj{aju.

Profesionalnu pomo} oko uvo|enja sertifikata za standardekvaliteta mogu pruìti konsultantske ku}e, koje neprekidnonadgledaju zaposlene u svim oblastima poslovanja preduze}akako bi se standard besprekorno implementirao.

Nakon uskla|ivanja poslovanja prema uslovim standarda, moètekontaktirati sertifikaciono telo kako bi otpo~eo proces sertifikacije.Konsultant sertifikacionog tela }e pro}i kroz svaku procedurupropisanu prema uslovima standardizacije i svako otklonjenje odpravila }e biti evidentirano. Konsultant }e nakon toga razgovaratisa odgovornim licem iz sektora koje se pokazalo da ne sprovodiuslove koje propisuje OHSAS kako bi se napravile izmene.

Ukoliko se proces nadgledanja zavr{i pozitivno, dokumenta se{alju u kancelariju na analizu kako bi se standard implementirao.

G. Radosavljevi}

Bezbednost na prvom mestuUspostavljanje bezbednog radnog okruènja je osnovni preduslov za zadovoljstvo radnika ipostizanje maksimalnog u~inka.

OHSAS


CM

YK

10

CM

YK

Standardi

13

CM

YK



CM

YK


Sajam

Hrana iz Srbije osvaja svetNa najve}em me|unarodnom sajmu hrane SIAL u Parizu, koji je odràn od 22. do 26.oktobra, uspe{no se predstavilo 12 srpskih prehrambenih kompanija, a kao rezultat nastupa,procenjuje se da }e izvoz od sada ve} izvesnih ugovora iznositi preko ~etiri miliona evra.

SRPSKA HRANA NA SAJMU HRANE "SIAL"TRENDOVI I INOVACIJE

Na SIAL-u u Parizu se, pored nacionalnih {tandova sa proizvodimaiz svih delova sveta predstavljaju i najnoviji svetski trendovi iinovacije u prehrambenoj industriji.

Pored najrazli~itijih proizvoda, od onih baziranih na tradicionalnimreceptima do najnovijih me{anja za nas nespojivih ukusa, srpskadelegacija je imala priliku da vidi i nove koncepte pakovanja,distribucije i promovisanja hrane.

- Konceptualno, kao {to je to bio slu~aj i u predhodnimgodinama, najdinami~niji trend se ose}a u osmi{ljavanjunovih "dodatih vrednosti" prehrambenim proizvodima, kaoodgovoru na o~ekivanja modernog i edukovanog kupca.Pored uvek cenjene zdrave i organski proizvedene hrane,"egzoti~nih" proizvoda, me{avina sa retkim za~inima iproizvodima, visokog stepena obrade i lako}e u pripremanju,ovogodi{nji SIAL je posebno etablirao i medicinski ikozmeti~ki preporu~ene proizvode, vegetarijansku i dijetalnuhranu, napitke visoke energetske vrednosti namenjenesportistima i rekretivcima, kao ekolo{ki "odgovorne"proizvode.

- U pakovanju hrane se na velika vrata vra}a staklenaambalaà, u najrazli~itijim oblicima i bojama. "Solidnost"staklene ambalaè, kao i mogu}nost njene reciklaè,inspiri{e i proizvo|a~e plasti~nih pakovanja da pribegavajupre svega imitaciji stakla. U trendu su kombinacije kojeobuhvataju pojedina~an proizvod, ~esto i njegovu "poklon"verziju, onu za celo doma}instvo i varijantu za restorane ilihotele.

- Kod dizajna ambalaè preovladava preglednost iminimalizam, oslonjen i na tradicionalna pakovanja (kodproizvoda koji imaju takav koncept). Na etiketama ili potpunozatvorenim pakovanjima hrane preovladavaju jasni prikazisamog proizvoda.

- U distribuciji je najpopularniji tzv. "HORECA" koncept. Onpodrazumeva plasman hrane za hotele, restorane i keteringservise. Proizvodi se pakuju u ve}im koli~inama, pri ~emuproizvo|a~ ostvaruje u{tede u dizajnu, ambalaì, transportui izbegavanju svih onih taksi i da`bina koje je potrebno platitivelikim supermarketima ako se ide na maloprodaju. Finalnacena ovakvih proizvoda je neznatno nià od onemaloprodajne ali svakako i daleko isplativija za proizvo|a~a,ako se u obzir uzmu navedene u{tede.

- Kada je re~ o sajamskoj promociji, najuspe{niji su bilinacionalni {tandovi na kojima su mogli da se degustirajurazni vidovi hrane iz te zemlje. Najpopularniji su {tandovi"ostrvskog" tipa ali su najvi{e posetilaca ipak generisali onikoji su imali "interaktivni" pristup publici (npr: latino-ameri~ke ili tehno igra~ice na {tandovima sa energetskimpi}ima, {panski matador koji ma~em se~e i posetiocimanudi su{eni june}i but itd.)

A. Miloradovi}

Potpisan ugovor

Zahvaljuju}i u~e{}u na SIAL-u kompanija Nektar iz Ba~kePalanke, potpisala je neposredno po zavr{etku, ugovorvredan milion evra o izvozu vo}nog koncentrata organskejabuke na trì{te Nema~ke. Ubrzo nakon toga Nemci supove}ali narud`binu za jo{ 200.000 evra.

Ovaj ugovor predstavlja dobar primer kako se jedan kontaktsa sajma moè realizovati u unosan posao, ali i kako izgledadinamika realizovanja poslova posle sajma.

Praksa je da se odmah po sajmu u|e u pregovore, realizujukratkoro~ni ugovori na manje sume ili se {alju uzorciproizvoda, pa tek kasnije na red dolaze "pravi" poslovi.

Na najve}em me|unarodnom sajmu hrane SIAL (Saloninternational de l'alimentation) u Parizu, koji je odràn od 22. do26. oktobra, uspe{no se predstavilo 12 srpskih prehrambenihkompanija, a kao rezultat nastupa, procenjuje se da }e izvoz odsada ve} izvesnih ugovora iznositi preko ~etiri miliona evra.

Nastup srpskih kompanija na SIAL-u organizovala je SIEPA, uzfinansijsku podr{ku Ministarstva poljoprivrede, {umarstva ivodoprivrede i tehni~ku podr{ku Projekta za razvoj preduzetni{tvau Srbiji (USAID-SEDP). Doma}e kompanije ostvarile su oko 1.000kontakata, te se dugoro~no o~ekuje daleko ve}i broj prodajnihugovora.

Posebno interesovanje posetioci sajma pokazali su premadoma}im pe~urkama kompanija Igda i Marni, kao i za ajvare idèmove firme Fudlend (Foodland). Pored tih proizvoda izuzetnupa`nju posetilaca privuklo je i doma}e smrznuto vo}e kraljeva~kogSikoberija (Sicoberry), suvo vo}e valjevske Agranele, sokovikompanije Nektar (Nectar), kao i proizvodi kompanija Arexmarcipan (Arex), Aroma, Libertas, Pionir, Polimark i Fidelinka,koja se po prvi put predstavila na jednom od najzna~ajnijihsajmova hrane u svetu.

Na Sajmu SIAL u Parizu u~estvovalo je 5.250 izlaga~a iz oko 100zemalja, a posetilo ga je skoro 150.000 ljudi, od kojih je oko 60odsto iz zemalja Evropske unije. Pored pariskog, Me|unarodni

sajam hrane SIALse tokom godineorganizuje i u[angaju (SIALChina), Montre-alu (SIAL Montreal) i Buenos Ajresu (SIAL Mercosur), sa ciljemda bude vi{e orijentisan i na ostale regione sveta. Pored uspe{nogsajamskog nastupa, SIEPA je organizovala i sastanak saPrivrednom komorom Pariza. "Dogovoreno je da se idu}e godineu tom gradu odrì posebna izlo`ba delikatesne hrane iz Srbije.

Kao rezultat uspe{ne prezentacije na do sada odrànim sajmovimaSrbija se u svetu ve} profilisala kao proizvo|a~ delikatesne iorganske hrane, te stoga na{a preduze}a vi{e ne pregovarajusamo o trgovinskoj razmeni, ve} i o zajedni~kim ulaganjima",naglasila je Jasna Mati}, direktorka SIEPA-e.

Tako|e, tokom sajamskih dana, u galeriji Srpskog kulturnog centraodràna je izlo`ba slika Dragoljuba Zamurovi}a, umetnika ~ijefotografije SIEPA koristi u velikoj meri prilikom izrade {tampanihmaterijala za promociju srpskih privrednih potencijala. Izlo`ba jebila veoma pose}ena, a na samom otvaranju su se obratili g-dinPredrag Simi}, ambasador Srbije u Francuskoj, g-|a Mati}, kaoi sam autor. Francuska publika je jako dobro reagovala na oveatraktivne fotografije Srbije i ìvota u njoj.

Foto

: Fra

me

Med

ia

Uniforma - lice kompanijeUniforma u dana{njem poslovanju postaje sve va`niji faktor pogotovu kada je re~ opreduze}u iz sektora usluga.

IMID@

ostavlja izbor boja koji je u poslednje vreme {irok i sve vi{ekompanija se opredeljuje za smelije i uo~ljivije kombinacije kojeposmatra~u, a i zaposlenom pruàju dopadljiviji vizuelni utisak.

KOJI SU MATERIJALI NAJZASTUPLJENIJI UPROIZVODNJI UNIFORMI?

Pri izboru materijala za uniformu se, pre svega, vodi ra~una onjenoj nameni pa tako ,na primer za uniforme u domenu medicinese kristi isklju~ivo pamuk, kao i kod uniformi za proizvodneradnike koji dolaze u dodir sa aparatima za varenje ili vatrom.

Me{avine poliestera i pamuka su zahvalne za izradu uniformiradnicima koji rade uslu`ne delatnosti ili su u proizvodnji kojanije hemijski agresivna, zato {to su postojanijih boja, imaju manjesakupljanje i trpe ve}i broj pranja. Kod uniformi u kompanijamakoje se bave uslugama (banke,po{ta i sl.) koriste se materijali save}im procentom prirodnih vlakana (vuna i pamuk) {to dozvoljavalak{e odràvanje i ve}u mogu}nost izbora kroja uniforme.

Koliko ko{ta izrada uniforme za jednu kompaniju prose~neveli~ine iz uslu`nog sektora?

Kao primer moèmo uzeti kompaniju koja se bavi pruànjemusluga u sferi trgovine. Zaposlenih 68, od toga 46 èna i 22mu{karca. Potrebni su razli~iti tipovi i namene uniformi:

• Trgovci (radna bluza, pantalone) prose~na cena - 1.860,00 din.

• Kasirke (ko{ulja, pantalone) prose~na cena - 1.980,00 din.

• Radnici na mesari (radna bluza, pantalone i kapa) - 1.920,00 din.

• Radnici na gondolama (radna majica, pantalone ikecelja) - 2.080,00 din.

• Radnici obezbe|enja (radne pantalone, radna jakna,ko{ulja ikapa) - 3.580,00 din.

• Sprema~ice (radni mantil) - 920,00 din

Napomena: Date su prose~ne cene, a one zavise od vrstematerijala, na~ina obeleàvanja logotipom (vez ili {tampa ) i dr.

M. ]ur~in

15

CM

YK



CM

YK


Dizajn

CSTB 2006Me|unarodni sajamkablosvske, satelitske i IPtelevizije5. 2. - 8. 2. 2007.Moskva, Rusijawww.cstb.ru

3GSM World CongressSajam mobilnih komunikacija12. 2. - 15. 2. 2007.Barselona, [panijawww.3gsmworldcongress.com

Embedded WorldMe|unarodni sajaminformacionih tehnologija13. 2. - 15. 2. 2007.Nirnberg, Nema~kawww.nuernbergmesse.de

EuroCISMe|unarodni sajamkomunikacija, IT ibezbednosnih tehnologija27. 2. - 1. 3. 2007.Dizeldorf, Nema~kawww.eurocis.com

R. T. S. Embedded systemsSajam "embedded" sistema i"real-time" aplikacija6. 3. - 8. 3. 2007.Pariz, Francuskawww.birp.com/rts2007

GDCGames Developer Conferenceand Exhibition7. 3. - 9. 3. 2007.San Francisko, SADwww.gdconf.com

CeBITMe|unarodni IT sajam15. 3. - 21. 3. 2007.Hanover, Nema~kawww.cebit.de

IT Korea KIECOMe|unarodni sajamkompjutera, softvera ikomunikacijaApril 2007.Seul, Korejawww.it-korea.or.kr

Digital FactorySajam integrisanih procesa i ITre{enja16. 4. - 20. 4. 2007.Hanover, Nema~kawww.digital-factory.com

CERFSajam kompjutera i elektronike 9. 5. - 13. 5. 2007.Bukure{t, Rumunijawww.cerf.ro

SVIAZ Expo Comm MoscowMe|unarodni sajamtelekomunikacija, kompjutera ie-kancelarija14. 5. - 18. 5. 2007.Moskva, Rusijawww.expocentr.ru

ECTSSajam kompjutera,kompjuterskih igara imultimedijaAvgust 2007.London, Velika Britanijawww.ects.com

InfosystemMe|unarodni sajaminformacionih sistema11. 10. - 14. 10. 2007.Solun, Gr~kawww.infosystem.gr

GITEX / GulfcommsSajam informacionihtehnologija i telekomunikacija14. 10. - 18. 10. 2007.Dubai, Ujedinjeni ArapskiEmiratiwww.gitex.com

SystemsMe|unarodni sajam IT,medija i komunikacija22. 10. - 26. 10. 2007.Minhen, Nema~kawww.systems.de

INFOSajam IT, telekomunikacija imedija6. 11. - 10. 11. 2007.Zagreb, Hrvatskawww.zv.hr

Sajmovi informacionihtehnologija (IT) u 2007.

Skoro sve ve}e firme koje se bave prodajom ili bilo kojom vrstomusluga uvele su uniformisana odela kako bi stvorili bolji imid`,prventsveno zbog sna`nijeg utiska na klijenta. O tome koliko jeuniforma bitna za jedno preduze}e razgovarali smo sa gospo|omLjubinkom Krlovi}, direktorkom preduze}a "Znak" iz Pan~eva,koje se bavi izradom takvih odela.

[TA UNIFORMA MO@E DA UÎNI ZA JEDNUKOMPANIJU?

Uniforma je jedan od vrlo bitnih elemenata vizuelnog identitakompanija jer je namenjena izgledu zaposlenih koji su klju~nideo jedne firme. Uniformisanost obezbe|uje jednoobraznost uvizuelnom smislu, ose}aj za jednakost kod zaposlenih, kao idopadljivu sliku za stranke, {to im daje do znanja da je kompanijaozbiljna.

U KOJIM OBLASTIMA POSLOVANJA BI KOMPANIJETREBALO DA UVEDU UNIFORME ZA SVOJERADNIKE?

Uniforma je bitna u svakoj oblasti rada. Firme koje se baveuslu`nim delatnostima, gde su zaposleni u neposrednom kontaktusa potro{a~ima, obavezno bi trebalo da imaju uniforme. Naime,bitno je povesti ra~una o kroju i boji uniforme i na}i re{enje koje}e biti prihvatljivo za sve zaposlene, a dopadljivo za stranku.

Takvu uniformu naj~e{}e ~ine ènski i mu{ki elegantni kompleti,ko{ulje i estetski detalji poput marama, kravata i e{arpi, naravno,diskretno obeleèni logotipom kompanije. Kod zuaposlenih uprodavnicama, restoranima i sli~no pored estetike mora se voditira~una o vrsti materijala (da se lako pere i da ne prima mrlje) io bojama (za neke delatnosti poput prehrane boje su definisanei ne mogu se menjati).

KOJE VRSTE KOMPANIJA NAJÊ[]E KORISTEUNIFORME ZA ZAPOSLENE?

Kako Zakon o za{titi na radu propisuje obavezna za{titnasredstva, pre svega za proizvodne radnike i radnike u oblastinekih usluga (prehrana, trgovina, medicina), kompanije suprinu|ene da radnicima obezbede uniforme. Drugu vrstukompanija predstavljaju one koje prate trendove pona{anja usvetu i vode ra~una o svom vizuelnom identitetu i imidù pa iuniformi kao njegovom bitnom delu.

KOJI SU TRENDOVI U DIZAJNU I PROIZVODNJIDANAS AKTUELNI?

Ako se radi o uniformama, prostor za pra}enje trendova u dizajnuje uì nego kod modne ode}e, jer je namenom uniforme suènamogu}nost izbora vrste materijala i sirovinskog sastava (koristese {to vi{e prirodni materijali). Mogu}nost ve}e kreativnosti

Foto

: Zna

k

Postoji nekoliko dokumenata koji su obavezni kod svakog izvoznogposla. To su ugovor sa partnerom, overen u Privrednom sudu,na osnovu kojeg se roba prodaje, odnosno izvozi, trgova~kadokumenta, transportna dokumenta, dokumenta o osiguranju icarinska dokumenta

UGOVOR O KUPOPRODAJI ROBE

Ugovor o kuporodaji robe je najva`niji ugovor u me|unarodnojtrgovini. Ovim ugovorom prodavac se obavezuje da }e isporu~itirobu i preneti svojinu na kupca, dok se kupac obavezuje da }eplatiti ugovorenu cenu i primiti robu.

Me|unarodna kupoprodaja robe regulisana je pravilimaKonvencije Ujedinjenih nacija o me|unarodnoj prodaji robe iz1980. godine, koja je poznatija kao Be~ka Konvencija.

Komponente izvoznog ugovora su:• Ime i adresa dobavlja~a, ime i adresa kupca• Detaljan opis proizvoda koji se izvoze, izgled i opis pakovanja,

dimenzije i teìna, naziv carinske tarife• Cena, uklju~uju}i popuste, na~ine i rokove pla}anja• Valuta u kojoj se vr{i prodaja i pla}anje• Isporuka, uklju~uju}i i procenjeno vreme isporuke ili slanja• Pravno vlasni{tvo, uklju~uju}i i momenat kada

vlasni{tvo prelazi sa prodavca na kupca• Na~in transporta• Incoterms, odgovornost za osiguranje i prevoz• Garancije i tro{kovi banaka• Dokumenti koje zahteva kupac• Vaè}i zakoni u slu~aju spora• Arbitraà kao alternativa za spor

TRGOVA^KA DOKUMENTA

Trgova~ka dokumenta prate robu od mesta otpreme dokrajnjeg odredi{ta i naj~e{}e se odnose na opis robe. Ugrupu trgova~kih dokumenata spadaju:

Trgova~ka faktura predstavlja ra~un koji izdaje prodavac namemorandumu preduze}a. Svaka trgova~ka faktura treba dasadrì datum izdavanja i broj ugovora na koji se faktura odnosi,koli~inu robe, opis i karakteristike robe, jedini~nu cenu izraènuu dogovorenoj valuti i jedinici mere, ukupnu vrednost robe udogovorenoj valuti, broj profakture koju je kupac prethodnoodobrio, naziv mesta otpreme i oznaka transportnog sredstvakojim }e roba biti otpremljena, paritet u skladu sa dogovorenimodredbama Incoterms-a i instrukcije za pla}anje robe.

Specifikacija robe - dokument koji izdaje prodavac i sadrì opisproizvoda koji je predmet kupoprodaje. Ovaj dokument je posebnovaàn za kupca jer se na osnovu njega utvr|uje da li je ispo{tovanugovor. Uglavnom kupci u inostranstvu ili carinski organi zahtevajusertifikate o kvalitetu robe koja se izvozi. Ovi sertifikati se izdajuod strane odgovaraju}ih sertifikacionih tela.

Sertifikat o poreklu robe predstavlja dokument od posebnogzna~aja za uvoznike jer ukazuje na mogu}e preferencijalno poreklorobe u njihovoj zemlji i samim tim umanjuje tro{kove carinjenjarobe. Na primer, ovaj dokument je obavezan za sticanje pravabescarinskog uvoza robe iz Srbije u Rusiju i zemlje EU. Nazivsertifikata je EUR1 i izdaje ga i overava Privredna Komora Srbije.

Sertifikat o inspekciji robe konstatuje da je roba primljena ustanju, kvalitetu i koli~ini koji su nazna~eni u ugovoru.

Teìnska lista predstavlja dokument koji izdaje prodavac samoako to kupac izri~ito zahteva. Lista pakovanja predstavlja osnovnidokument koji precizira osnovne karakteristike robe koja seotprema. Otpremnica je dokument koji se izdaje u momentu kadaroba napu{ta magacin ili stovari{te. Osnovni elementi kojeotpremnica sadrì su: podaci o kupcu, registarski broj vozila ukoje je roba utovarena, ime voza~a i podaci o robi.

U okviru nekih poslovnih anra`mana, poput situacije kada seuvozi radi izvoza (aktivno ili pasivno oplemenjivanje uvezenerobe) neophodno je priloìti i uverenje o uvozu radi izvoza u okviruspoljnotrgovinskog prometa.

TRANSPORTNA DOKUMENTA

Transportna dokumenta reguli{u otpremu i transport robe ipredstavljaju dokaz za izvoznika o izvr{enoj prodaji robe. Drugava`na uloga ovih dokumenata odnosi se na prenos rizika u onimposlovima kod kojih je ugovorom ili odgovaraju}om Incotermsklauzulom to predvi|eno.

OSIGURANJE ROBE I POTREBNA DOKUMENTA

Osiguranje robe je tako|e izuzetno bitno i obavlja se u cilju za{titeod eventualnih gubitaka i o{te}enja prilikom transporta. Robaje, bez obzira na prevozno sredstvo, relaciju prevoza ili njenuvrstu, tokom puta do odredi{ta izloèna ~itavom nizu najrazli~itijihrizika koji mogu prouzrokovati njeno o{te}enje (umanjenjevrednosti), a u najgorem slu~aju, i potpuni gubitak. Dokumenta o osiguranju robe

Osiguranje robe predstavlja obavezu prodavca ili kupca, {to zavisiod ugovorom predvi|enih uslova. Naj~e{}e kori{}ena dokumentau osiguranju su polisa osiguranjai potvrda o osiguranju.

Polisa osiguranja predstavlja pismenu ispravu na osnovu kojese zaklju~uje ugovor o osiguranju robe na na~in i pod uslovimakoji su nazna~eni u polisi i predstavlja hartiju od vrednosti kojamoè da glasi na ime, po naredbi i na donosioca. Ona sadrìpodatke o ugovornim stranama, oznaci robe koja je predmetosiguranja, oznaci prevoznog sredstva, uslovima osiguranja,trajanju osiguranja i periodu pokri}a i premiji.

Potvrda o osiguranju robe predstavlja dokument koji izdajeosiguravaju}e dru{tvo u uslovima kada postoji zaklju~en generalniugovor o osiguranju izme|u dru{tva i osiguranika i njegovogpartnera. U takvim slu~ajevima polisa osiguranja se ne izdaje zasvaku vrstu robe koja se osigurava i otprema, ve} se na osnovugeneralnog ugovora izdaje potvrda o osiguranju robe koja sadrìiste podatke kao i polisa osiguranja.

CARINA I CARINSKA DOKUMENTA

Pre nego {to roba napusti zemlju izvoznika, ona mora da seocarini. Izvozno carinjenje obavlja se obi~no na nekom odgrani~nih prelaza ili u fabrici prodavca, ukoliko postoji carinskoskladi{te odre|eno odlukom odgovaraju}eg carinskog organa.Ukoliko se roba carini u skladi{tu proizvo|a~a-izvoznika ona sesprovodi do granice pod carinskom pratnjom.

Mesto carinjenja robe odre|uje nalogodavac u tekstu dispozicije{pediteru. Carinjenje obavljaju zvani~ni carinski organi na bazirobnih dokumenata koja prate robu kako bi se utvrdila njihovasaglasnost. Na osnovu izvr{enog carinskog pregleda carinskiorgan overava odgovaraju}a dokumenta, ~ime se potvr|uje da jeroba uredno napustila teritoriju zemlje izvoznika i pre{la carinskuliniju.

Carinska dokumenta i podaci su usagla{eni sa standardimaUNCTAD-a (United Nations Conference on Trade andDevelopment) i WCO (World Customs Organization) kao idokumentima i podacima potrebnim za specifi~ne nacionalneinstrumente. Za pojedine faze carinskog postupka koriste sestandardizovana komercijalna i transportna dokumenta.

U carinskom postupku se koriste slede}e grupe dokumenata:• Dokumenta propisana Konvencijom o me|unarodnom

prevozu robe (TIR) i Konvencijom o privremenom uvozurobe (ATA);

• Standardizovana me|unarodna dokumenta: JCI(Jedinstvena carinska isprava), DVC (Deklaracija za carinskuvrednost), spisak naimenovanja, transportne i komercijalneisprave kao i knjigovodstveni zapisi koji mogu zamenitiosnovna carinska dokumenta);

• Standardizovani nacionalni dokument - deklaracija, koji sekoristi u posebnim slu~ajevima kada se prevozne isprave nemogu prihvatiti.

Broj uverenja koja prate robu u spoljnotrgovinskom poslovanjuzavisi od karakteristika same robe, zakonodavstva u zemljamauvoznika i izvoznika i zahteva kupaca. Nedostatak samo jednoguverenja moè usporiti pa ~ak i onemogu}iti izvoz ili uvoz.

Uverenja koja su naj~e{}e potrebna su fitosanitarno uverenje,dokument namenjen kojim se potvr|uje da je izvr{en pregledrobe od strane ovla{}ene institucije, i atest proizvo|a~a,dokument kojim proizvo|a~ potvr|uje da je roba proizvedena unjegovim pogonima i da zadovoljava zahtevane standarde za tuvrstu robe.

M. ]ur~in

17

CM

YK



CM

YK


Izvozna dokumentacijaU prethodnim izdanjima Exportera pisali smo o istraìvanju i strategiji nastupa na stranimtrì{tima, kao i o organizovanju kvalitetnog nastupa na sajmovima, a u ovom brojugovori}emo o neophodnim dokumentima pri izvozu robe.

ELEMENTI IZVOZNOG PLANA

Priru~nik za izvoznike

Kao {to se moè videti iz ove sheme, ukupan iznos tro{kovaumanjuje se pod uslovom da izvoznik dobija stimulacije ili jeoslobo|en pla}anja poreza, taksa i doprinosa. S druge strane,njihov zbir moè biti ve}i ili manji u zavisnosti od toga kakvi suspecifi~ni zahtevi kupca tokom pregovora o zaklju~enju posla.Obrnuti pristup vaì kod primene metoda oduzimanja tro{kova.U tom slu~aju, izvoznik od planirane cene robe odbija sve realnetro{kove i svoju proviziju i dolazi do najvi{e proizvo|a~ke, odnosno

nabavne cene na doma}em trì{tu koja izvozni posao ~iniisplativim.U praksi, cena robe, kao rezultat pretkalkulacije,naj~e{}e odstupa od kona~ne cene u ugovoru. Pre svega, kona~nacena moè biti manja za iznos koli~inskog ili vrednosnog rabatai stoga bi tu opciju trebalo imati u vidu prilikom pretkalkulacijekako zbog toga ne bi bio izgubljen deo zarade.

Me|utim, nije isklju~eno da, usled povoljne konjukture nainostranom trì{tu, trì{ne cena bude ve}a od one po kojoj jepreduze}e planiralo da proda robu, {to, naravno, pruà mogu}nostza njeno prilago|avanje navi{e. Generalno, da li }e i za kolikopo~etna cena biti korigovana zavisi od dogovora izme|u strana uposlu, tako da, upravo iz tog razloga, poznavanje ve{tinepregovaranja u velikoj meri uti~e na krajnji finansijski efekat izvoza.

Veoma va`ni faktori izvozne cene, pored ukupnih tro{kova i èljenezarade, svakako su i druge cene na ciljnom trì{tu, kao reper zaizvozno preduze}e. Dok je svetska cena relevantna samo zaograni~eni broj proizvoda koji spadaju u berzansku robu, cenekonkurentskih prodavaca, kao i cene istih proizvoda mogu bitiizuzetno korisne za realnu procenu sopstvene ponude.

D. Pej~i}

Kao i na doma}em trì{tu, cena va{eg proizvoda ili usluge uinostranstvu odre|uje i visinu va{e zarade. Cena je element kojimpreduze}e uti~e na ostvarenje obima prodaje i dobiti u kratkomroku, ali i na rast i razvoj preduze}a. Iz tog razloga, potrebno je dauzmete u obzir sve parametre koji bi mogli da uti~u na formiranjeoptimalne cene proizvoda. Izra~unavanje stvarnih tro{kovaproizvodnje je su{tinski element pri utvr|ivanju finansijskeisplativosti izvoza.

Ispravno izra|ena ponuda izvoznog posla podrazumeva nekolikobitnih elemenata kojima se reguli{u me|usobna prava i obavezeprodavca i kupca. Osim vrste, koli~ine i kvaliteta robe, rokovaisporuke, posleprodajnih usluga i roka va`nosti, ponuda mora dasadrì i cenu robe, kao i na~in pla}anja.

Kalkulacija izvozne cene predstavlja proces koji se sastoji izslede}ih faza:

1)pretkalkulacija,2)kontrolna kalkulacija,3)kona~na kalkulacija.

FORMIRANJE IZVOZNE CENE

Kada se govori o formiranju cene, misli se, zapravo, napretkalkulaciju kojom se vr{i izra~unavanje svih jedini~nihtro{kova, kako tro{kova proizvodnje, tako i zavisnih tro{kovaizvoza. Prilikom pretkalkulacije moraju se uzeti u obzir brojnipodaci, od kojih su neki ve} unapred poznati, dok se drugi ~estoprilago|avaju zahtevima kupca. U prvu grupu spadaju, izme|uostalog, vaè}e cene konkretne robe na inostranom trì{tu,tro{kovi {peditera i osiguranja, transportne klauzule, carine, taksei druge da`bine. Drugu grupu ~ine, na primer, kreditiranje kupca,posleprodajne usluge i kra}i rokovi isporuke.

S obzirom na to da se na ovaj na~in dobija pretpostavljena cena,ona se, tokom kontrolne kalkulacije, koriguje za iznos rabata idrugih realnih tro{kova izvr{enja posla kako bi se utvrdilo da lise posao odvija u skladu sa planom. U slu~aju da ostvarenazarada ne odgovara projektovanoj, izvoznik moè u toku realizacijepreduzeti potrebne radnje i dovesti njen iznos na predvi|eni nivo.Zavr{na faza je kona~na kalkulacija kada preduze}e obavlja analizuzavr{enog posla koja sluì za realno planiranje prilikom sklapanjanarednih ugovora.

DEFINISANJE CENE

Cena u ponudi defini{e se primenom jednog od dvaju metoda:1)metod dodavanja tro{kova,2)metod oduzimanja tro{kova.

Ako se odlu~i za prvi metod, preduze}e na proizvo|a~ku ilinabavnu cenu dodaje sve tro{kove realizacije posla, kao i svojuzaradu. Ovaj zbir zatim se deli sa koli~inom robe kako bi se dobilajedini~na cena.

Formiranje izvozne ceneFormiranje cene izvoznih proizvoda predstavlja jednu od klju~nih odluka prilikom planiranjanastupa na stranom trì{tu.

CENA IZVOZNOG PROIZVODA

18

CM

YK

CM

YK


w w w . s i e p a . s r . g o v . y u / e x p o r t e rFinansije

PRETKALKULACIJA(formiranje izvozne cenena bazi pretpostavljenih

tro{kova)

KONTROLNAKALKULACIJA

(korigovanje cene zaiznos stvarno nastalih

tro{kova)

KONA^NAKALKULACIJA

(planiranje budu}ihcena nakon analizezavr{enog posla)

CENEKONKURENATA

CENE ISTEVRSTE

PROIZVODA

TRO[KOVI ICILJNA ZARADA

SVETSKACENA

20 21

Od porodi~ne manufakture dosvetske sileOd neprocenjive va`nosti za va{ poslovni uspeh jeste prvi utisak koji }ete ostaviti na va{egitalijanskog partnera.

ITALIJA

CM

YK

CM

YK


POSLOVNI OBIÂJI

Italijani su po poslovnom pona{anju sli~ni Srbima, ali poseduju iniz specifi~nosti. Sva istraìvanja u oblasti interkulturalnogmenad`menta govore o izraènom italijanskom entuzijazmu uophodjenju, ali i o zna~ajnoj dozi formalnosti.

Od neprocenjive va`nosti za va{ poslovni uspeh jeste prvi utisakkoji }ete ostaviti na va{eg italijanskog partnera. To je ujedno ijedini utisak koji }ete ikad mo}i da ostvarite. Kako u ovom slu~ajunema popravnog, posvetite se svom izgledu. Poslovna elegancijaje imperativ: za mu{karce odelo i kravata, a za ène umerena imoderna kombinacija. Kvalitetnii ili efektni detalji mogu mnogo dapomognu: sat, ta{na, kravata.

Na osnovu svega toga, Italijan }e nesvesno procenjivati va{socijalni status, imovinsko i bra~no stanje. Od va{eg ukupnogimidà i drànja zavisi}e koliko }e vas Italijan po{tovati.

SASTANAK SA ITALIJANSKIM PARTNEROM

Sastanke je neophodno ugovorati i do tri nedelje unapred. Radnovreme u Italiji je dvokratno, naj~e{}e od 8.30 do 17.30 saobaveznom pauzom za ru~ak od 13.00 do 14.00. Pri upoznavanjuItalijani vole da ih predstavi tre}a osoba, te je stoga prikladnoimati konsultanta koji gradi va{u mreù kontakata s Italijom.Ta~nost se smatra velikom vrlinom naro~ito na severu. Ipak,oprostite svom italijanskom partneru dobrih 15 minuta ka{njenja.

U izlaganju forma je od izuzetne va`nosti. U oslovljavanju trebavoditi ra~una o titulama italijanskih partnera, pa umesto sa"gospodine" tj. "signore", preporu~ljivo je raspitati se o stru~nojspremi i poreklu sagovornika i utvrditi da li je "dottore" (sve osobesa visokom stru~nom spremom), "avvocato", "ingegnere" ili mo`da"conte". Ukoliko niste sigurni u svoj italijanski, obavezno povediteprevodioca, jer se Italijani ne mogu pohvaliti dobrim znanjemengleskog jezika. Pri rukovanju i u razgovoru gledajte ih pravo uo~i. Ve} pri drugom susretu, nije neoubi~ajeno razmeniti dvapoljupca ili tap{anje po ramenu, ~ak i kada je re~ o poslovnimpartnerima.

Na sastancima se uglavnom ne donose velike odluke, nego urazgovorima u ~etiri oka. I u poslovnim prezentacijama (poslednjihgodina su to naj~e{}e Power Point prezentacije) estetika je odzna~aja, pa se potrudite da va{i slajdovi budu odmerenog sadràjai prijatni za oko.

Ukoliko pregovarate ili saradjujete sa nekim ve}im sistemom,naro~ito ako je re~ o nekoj dràvnoj organizaciji, imajte na umu daje italijanska birokratija jako spora i da je potrebno vreme da seodluke odobre i sprovedu.

Budu}i da su dobri li~ni odnosi od klju~ne va`nosti za svakiposlovni uspeh ili saradnju sa Italijanima, neophodno je investiratidosta vremena u razvijanje bliskosti. Poèljne teme za razgovor suli~na interesovanja, fudbal, dobra hrana, ~lanovi porodice i... lepeène. Ni po koju cenu nemojte ogovarati uspehe lokalnogfudbalskog tima, izbegavajte teme koje se odnose na politiku,uticaj katoli~ke crkve, mafiju i Drugi svetski rat.

Najva`nije italijanske institucije u Srbiji:• Ambasada Republike Italije, Bir~aninova 11, Beograd• Institut za spoljnu trgovinu (ICE), Kneza Milo{a 56, Beograd• Institut za kulturu, Kneza Milo{a 56, Beograd• Predstavni{tvo regije Emilia Romagna, Jevremova 39,

Beograd.

Marija Koprivica Strategic Point

Moderna privreda Italije po~inje da se razvija nakon Drugogsvetskog rata razvojem industrije, a poslednjih decenija i uslu`nihdelatnosti. Pedesete i {ezdesete godine pro{log veka su godinepravog ekonomskog buma. Najve}u zaslugu u privrednom usponuItalije ima tzv. porodi~ni kapitalizam - nekada{nje male, porodi~nemanufakture koje su do danas postale giganti svetskih razmera.Najpoznatije italijanske kompanije nose nazive nekih od danasnajbogatijih italijanskih porodica, kao {to su Pirelli, Benetton,Stefanel, Illy itd.

INDUSTRIJA I KUPOVNA MO]

Vode}e grane industrije u Italiji su automobilska, hemijska,elektronska, moda i tekstilna industrija. Najve}i udeo u brutonacionalnom proizvodu ima tercijarni sektor (68,8 odsto), zatimslede industrija (29,1 odsto) i poljoprivreda (2,1 odsto). Italija jeosma svetska sila po kupovnoj mo}i stanovni{tva, ~lanicaEvropske Unije od osnivanja, ~lanica G8 i Organizacije zaekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Posle recesije tokom prethodnih nekoliko godina, i pro{logodi{njegrasta bruto doma}eg proizvoda od svega 0,1 odsto, premaposlednjim predvidjanjima Organizacije za ekonomsku saradnju i

razvoj (OECD) i Evropske komisije, Italija bi trebalo da do kraja2006. godine zabeleì porast izmedju 1,1 i 1,5 procenata, apovoljnija ekonomska situacija u celoj Evropi }e se pozitivnoodraziti i na ukupan izvoz Italije.

TRGOVINSKA RAZMENA

Italiju za Srbiju vezuju istorijske i kulturne, a sve vi{e i ekonomskespone. Sektori najve}eg interesovanje italijanskih preduze}a suprehrambena industrija, drvna industrija i proizvodnja name{taja,tekstilna industrija, kao i industrija koè i obu}e. Re~ je osektorima koji u Srbiji poseduju dugu tradiciju i veliki potencijal.O tome svedo~e i brojke: u Srbiji postoji preko dve hiljadeprivatnih preduze}a koja se bave drvnom industrijom, i skorohiljadu preduze}a koja se bave prehrambenim proizvodima.

Na listi zemalja u koje Srbija najvi{e izvozi Italija zauzima drugomesto, odmah ispod Bosne i Hercegovine, a daleko iznadNema~ke. Srbija u Italiju najvi{e izvozi gvo`dje i ~elik, proizvodeod koè, cipele, ode}u, {e}er, itd. Na listi zemalja uvoznika, Italijaje na tre}em mestu ispod Rusije i Nema~ke. Srbija uvozi iz Italijetekstilne proizvode, ma{ine, krzno, i sli~no.

IZVOZNE PROCEDURE I STANDARDI

Zahvaljuju}i merama Evropske unije za stimulaciju izvoza izbalkanskih zemalja i uvodjenju autonomnih trgovinskihpreferencijala, oko 95 odsto proizvoda koji se izvoze u Italiju nepodleù obavezi pla}anja carine ni koli~inskim ograni~enjima.Proizvodi koji podleù carini su pre svega vino, meso i riba, ~elik,ali i neki tekstilni proizvodi.

Izvozne procedure i standardi kvaliteta u potpunosti odgovarajuprocedurama i standardima Evropske Unije. Izvoz prehrambenihproizvoda podrazumeva posedovanje HACCP standarda (HazardAnalysis and Critical Control Point). Od medjunarodnih ISOstandarda najva`niji su ISO 9000, medjunarodni standard kvalitetakoji se ti~e 'business to business' poslovanja i ISO 14000 kojise odnosi na ispunjavanje zahteva vezanih za za{titu ìvotnesredine.



Kako poslovati sa… ?

Napredne kompanije vremenom pove}avaju broj ciljnih javnostikojima upu}uju informacije. Krug ~italaca se {iri na penzonere,biv{e zaposlene i budu}e saradnike. Kako zaposleni reaguju nabiltene kada ih uzmu u ruke ? Da li istog momenta napu{tajuposao koji su do tog momenta radili i histeri~no po~inju da sesmeju kada ugledaju fotografiju na strani pet Ili ga samo odloènegde po strani u nameri da ga nekada pregledaju kada buduvi{e zainteresovani za to?

VRSTE NEWSLETTER-A

Osoba zaduèna za pisanje i ure|ivanje biltena treba da imaose}aj za pisanu re~, treba se pribliìti svim sektorima kompanijei imati dobru saradnju u prikupljanju informacija i materijala.U~inite da bilten postane op{te prihva}en na~in komunikacije.Na vama ostaje da se opredelite za elektronsku ili {tampanuformu.

Najva`nije je znati da radni~ke novine nisu prevazi|ena formainterne komunikacije. One se samo moraju osavremeniti iliprevesti u elektronski format. Elektronski newsletter je najbrà,najjeftinija i najsavremenija forma koju moète sebi priu{titi.

Nova ekonomija - ekonomija pa`nje u svetu neograni~enogprotoka informacija nau~ila je urednike da novi medij kakoeksterni, pa tako i interni, mora biti koristan, informativan,zanimljiv i kratak. Tako jednostavan mora biti i dizajn i logo koji}e odisati korporativnim bojama, ali ne previ{e, kako ne bi li~iona korporativnu bro{uru. Kvalitetan newsletter mora biti takodobro ura|en da moè da bude dodatak svakoj tira`noj dnevnoj

novini ili ~asopisu. U zavisnosti od potrebe za noviminformacijama i sredstvima kojima raspolaète, zavisi da li }etese opredeliti za nedeljno, mese~no ili kvartalno izdanje.Newsletter treba da postane komunikacioni kanal izme|ukompanije i zaposlenih. Unesite sve informacije o novostima,konkurenciji, novim proizvodima, platama i mestu radnika u vizijikompanije i planovima.

SIEPA NEWSLETTER

SIEPA je pre tri godine pokrenula svoj mese~ni elektronski biltenna engleskom jeziku pod nazivom "SIEPA Newsletter" u nastojanjuda iskoristi sve raspoloìve kanale komuniciranja i {irenjapozitivnih vesti o razvoju poslovnog ambienta u Srbiji.

Sa~injena je lista pretplatnika koja je brojala oko 300 elektronskihadresa onih firmi kojima su informacije o doga|anjima u oblastistranih direktnih investicija u Srbiji i izvoznih potencijala na{ezemlje bile najpotrebnije, bilo za promociju Srbije, bilo zadono{enje investicionih odluka - ambasade SCG u svetu,kompanije sa kojima je Agencija sara|ivala do tada i onih kojisu iskazali interes za investiranje u Srbiji. Broj pretplatnika je izgodine u godinu rastao da bi sada iznosio preko 1.800 firmi iorganizacija.

Sadràj newsletter-a ~ine vesti o novim investicijama, pozitivneocene ekonomskog razvoja Srbije, informacije o novim zakonimavezanim za strane direktne investicije, izvoznim uspesima srpskihpreduze}a i sve ono {to Srbiju predstavlja u pozitivnom svetlu iprivla~nu za strane investitore i kompanije koje u traè poslovnepartnere.

Bilten se redovno postavlja i na internet prezentaciju Agencije, nakojoj se mogu na}i svi do sada objavljeni brojevi.

Trenutno se radi na potpunom redizajnu biltena, kako vizuelnotako i sadràjno, tako da }e novi "SIEPA Newsletter" biti sastavljenod niza dodatnih sadràja kao {to su intervju, zanimljivaistraìvanja, kutak o kulturnim de{avanjima u Srbiji i sli~no.

23

CM

YK



CM

YK


PROMOCIJA

Kompanijski bilteni, prema zvani~nim istraìvanjima, predstavljaju tre}i po redu izvorkomunikacije za zaposlene i odli~an su na~in promocije korporativnih vrednosti i dobreinterne komunikacije.

Kako napravitikompanijski newsletter?

Marketing mix

Da bi ste napravili dobar kompanijski bilten najpre je potrebnoustanoviti kome je on namenjen. Potreba za posrednom iformalnom komunikacijom sa zaposlenima javlja se kadakompanija ima preko 20 zaposlenih, a neizbeàn je kadakompanija ima vi{e od 80 radnika.

Va`no je definisati ciljnu grupu, odnosno ~itaoce, ali uz to i ciljevekoje èlite posti}i kada je interna komunikacija u pitanju. Buditesigurni da radnik za ma{inom i menadèr ne}e sa jednakompa`njom ~itati svako kompanijsko izdanje. Dobar newsletter imabogatstvo informative (news) i neposrednost i bliskost pisma(letter).

[TA TREBA DA SADR@I?

Ukoliko je pa`ljvo i pametno kreiran, newsletter moè biti najboljikomunikator za svaku organizaciju, kompaniju ili udruènje. Trebaizbegavati da bilten bude prepisana korporativna bro{ura ~ijisadràj ve} svi napamet znaju.

Cilj je informisati radnike o pitanjima koja su im od velike va`nosti,tako da bilten bude intersantan, sadràjan, edukativan i da seodnosi na sve novosti koje se ti~u kompanije, poloàja zaposlenih,plata, beneficija, finansijskih ciljeva, rezultata i vizije.

Dobar kompanijski newsletter trebalo bi da sadrì informaciju oviziji i strategiji direktora, planovima za budu}nost jer zaposlenièle da znaju {ta }e biti sutra i da li }e zaraditi svoju platu. Ovakveinformacije nije obavezno opisivati kroz ~etvorostrane intervjueili redovne ~lanke direktora.

Zaposleni èle da imaju jasnu sliku o novim proizvodima iuslugama, novim investitorima i planovima proizvodnje, gde senalazi i {ta smera konkurencija kao i o planovima za borbu nakonkurentskom trì{tu. Neophodno ih je redovno obave{tavati oakcijama konkurencije. Plasirajte najnovije vesti sa trì{ta. Pratiteistraìvanja i slikovito ih prikazujte. Zaposleni tako|e èle da znajusve ono {to direktno uti~e na njihov rad i poziciju na radnommestu i da li mogu ozbiljno da ra~unaju na lojalnost firme.Informacije sa ovakvim sadràjima su po pravilu i naj~itanije.

Tematika biltena:

• Istraìte sve ono {to vam je potrebno, iako vam se~ini da znate dovoljno

• Prona|ite sve podatke• Prona|ite suprotna gledi{ta• Pobolj{ajte ~lanke statisti~kim podacima • Dvaput ili triput proverite istinitost• Sumirajte ideje• Iskoristite sve ono {to ste odredili do sada - ciljne

javnosti, svrhu, klju~ne poruke, interesantne teme iprilagodite ih svojim idejama, tako da one budu jasnei logi~ne, kako bi ~itaoci mogli da ih prate

Saveti:

• Odredite odgovaraju}u temu• Koristite prigodan stil i format publikacije• Prilagodite ton i na~in obra}anja• Ilustrujte • Budite oprezni sa fusnotama i citatima• Pribliìte se ~itaocima i unesite umerenu dozu humora

Obogatite va{ newsletter vestima ozaposlenima, sa dosta kvalitetnih fotografija islika. Nasmejte ~itaoce. U~inite biltenzabavnim.

Generalni direktor kompanije MicronasNIT Vladimir Kova~evi}kaè za Exporter da je jedna od prednosti doma}ih kompanijaniì tro{ak rada, odnosno proizvodnje u odnosu na ostale zemljeregiona (Ma|arska, Rumunija, Bugarska, Hrvatska). Drugazna~ajna prednost je u bazi~nim znanjima, zasnovanim naelektrotehni~koj osnovi, odnosno, negovanju inènjerskih principau projektovanju softvera, hardvera i sloènih ure|aja, zasnovanihna njima. To nije klasi~an out-sourcing, ve} razvojno-istraìva~kirad. Svuda na zapadu postoji manjak toga profila.

Exporter: Kada je osnovano preduze}e MicronasNIT?

Saradnja izme|u Fakulteta Tehni~kih Nauka i nema~kogMicronasa zapo~ela je jo{ davne 1997.godine, kada je Micronasna adrese nekoliko tehni~kih {kola u Evropi poslao svojeinènjerske razvojne plo~e sa zadatkom da se na tim plo~amarealizuje primena odre|enih algoritama. Jedina grupa koja jeuspela da realizuje zadati projekat je bila grupa iz Novoga Sadai to je bio po~etak interesovanja Micronasa za Novi Sad.

Nakon nekoliko godina sve intezivnije saradnje, u 2001. godini sedolazi do ideje da Micronas zajedno sa firmom, "FTN-IRAM-RT ",oslonjenom na Katedru za ra~unarsku tehniku i ra~unarskekomunikacije, koja posluje u okviru Nau~no Tehnolo{kog parkaUniverziteta u Novom Sadu, osnuje novo zajedni~ko preduze}eMicronasNIT. Od tada je pro{lo vi{e od pet godina i brojzaposlenih inìnjera u NIT-u se gotovo upetostru~io, a vrsta ikvalitet projekata koji se realizuju u Novom Sadu su se pove}ali,{to pokazuje ~injenica da se samo ove godine predvi|a realizacija

preko 100 projekata.

Exporter: Koje su prednosti saradnje sa Univerzitetom uNovom Sadu u poslovanju MicronasNIT-a?

Postignuta je takva saradnja izme|u MicronasNIT i FTN-a,odnosno Katedre za ra~unarsku tehniku i ra~unarskekomunikacije, koja je unapredila i MicronasNIT, ali i FTN.MicronasNIT je, uz tesnu saradnju sa Fakultetom i profesorima,pre svega dobio ekspertizu koja se obi~no ne nalazi u privredi, aliistovremeno je i uvid u nastavne planove i procese koji su potompomogli da se suptilno usmeravaju kako bi svr{eni studenti saKatedre za ra~unarsku tehniku i ra~unarske komunikacije odmahpo diplomiranju bili spremni da rade na projektima i u privredi. Toje jasna prednost i za Fakultet, i za studente, i za privredu. Druganajva`nija posledica je u ~injenici da je na NovosadskomUniverzitetu zna~ajno smanjen odliv kadra. Do sada je samo uMicronasNIT i oko njega zaposleno 165 inìnjera. Zna~ajni projektisu VOIP telefon koji se proizvodi u svetu, licencirano re{enje set-up box, softver za digitalnu televiziju, multimedijalni robot NITROi dr.

Exporter: Na koji na~in i u kojoj meri MicronasNIT ulaèu edukaciju svojih kadrova?

Na{ najva`niji resurs su ljudi. U pogledu toga MicronasNIT nesamo da traì i zapo{ljava najbolje inènjere iz struke, ve} ihpodsti~e na dalje napredovanje u smislu poha|anjaposlediplomskih studija, organizovanja stru~nih kurseva u zemljii inostranstvu, organizovanja u~enja stranih jezika, pretplate nastru~ne ~asopise i ostalu stru~nu publikaciju, insistiranje naobjavljivanju stru~nih radova iz aktuelnih oblasti i to sve u okviruna{e sveobuhvatne strategije gde su ljudski resursi jasnodefinisani kao prioritet broj jedan.

Exporter: Koje vrste poslova MicronasNIT radi zapratnere iz Evrope?

Na{e preduze}e za evropske partnere vr{i projektovanjeuglavnom iz oblasti realizacije algoritama ze obradu signala (video,audio), primenom digitalnih signal procesora (DSP) iprogramabilnih sekvencijalnih mreà (FPGA), izrade FPGA

IT industrija -budu}nost Srbije

prototipova i sinteza VDHL-a i sloènih ure|aja baziranih na DSPi FPGA, zatim projektovanja vezanih za razvoj softvera i hardverau oblasti digitalne televizije, robotike i audia, testiranje iverifikacija kompleksnih softverskih i hardverskih re{enja, kao irazvoj referentnih projekata (prototipova).

Exporter: U ~emu se sastoje prednosti doma}ihproizvo|a~a softvera u odnosu na konkurente u regionu?

Mo`da treba {ire gledati na taj problem, jer sti~e se utisak da niu regionu nema dovoljno kvalitetnih kompanija koje se bavepruànjem IT usluga kojima se mi bavimo, barem ne da ih midoìvljamo kako konkurenciju. Na trì{tu zapadne Evrope, gde jei na{e ciljno trì{te, ve} su se odavno pozicionirale kompanije izIndije i Kine.

Prednosti kompanija u regionu u odnosu na kompanije iz Indije iKinesu znanje jezika, ista vremenska zona, sli~na kultura, ve}aspremnost radnika da putuju, kao i sli~nosti koje jako puno zna~eu komunikaciji i radu sa inopartnerima, dok su kvalitet pruènihusluga i cene usluga sli~ni. Na{e kompanije moraju da budustrpljive jer su kompanije iz Azije zaista dobro pozicionirane i uzdobar marketin{ki plan po~nu da se bave outsourceing-om manjihprojekata, kako bi dobile {ansu da pokaù da su kvalitetne,odgovorne i da su u stanju da zavr{e projekte na vreme. Savremenom do}i }e u priliku da po~nu da rade i ve}e projekte i dasara|uju sa ve}im brojem klijenata.

Exporter: Koja su najinteresantnija trì{ta za doma}efirme koje se bave razvojem softvera?

Definitivno najatraktivnije trì{te za doma}e firme je trì{tezapadne Evrope. Pored navedenih prednosti, postoje i objektivne~injenice koje ukazuju na potencijal tih trì{ta za nas. Uistraìvanjima koja su vezana za IT sektor u Evropi upada u o~i~injenica da generalno postoji trend rasta tra`nje za IT uslugama,da se predvi|a pove}anje obima poslova koji su vezani za ITsektor. Ali definitivno najva`nija ~injenica je da se kompanije izzapadne Evrope sve vi{e okre}u partnerima iz jugoisto~ne Evrope.Pogotovo se to odnosi na zemlje poput Nema~ke i Holandije gdeje saradnja sa partnerima iz regiona u najve}em porastu. Amerikai Engleska su uvek zanimljive jer su veoma vi~ne angaòvanjuoutsourcing partnera ali kompanije iz tih zemalja prvo odaklekupuju usluge su Indija, Kina pa tek onda razmi{ljaju o partnerimaiz na{eg regiona.

Exporter: Na kojim trì{tima ste trenutno prisutni i kakvisu vam planovi za 2007. godinu?

Ciljno trì{te za nas je Nema~ka, tako da se najve}i broj poslovai sklapa sa kompanijama iz Nema~ke. Za slede}u godinuplaniramo da pove}amo na{e u~e{}e na trì{tu Holandije i VelikeBritananije. Ono {to je veoma zanimljivo je da poku{avamo da

uspostavimo direktnu saradnju sa kineskim kompanijama i daonda preko njih u|emo na to ogromno trì{te. To je me|utimjedan kompleksan poduhvat koji }e biti realizovan u narednimgodinama.

Exporter: Kako ocenjujete u~e{}e MicronasNIT-a naovogodi{njem sajmu CeBIT u Hanoveru?

MicronasNIT je prvi put u~estvovao na sajmu CeBIT sada ve}davne 2003. godine. Izlaganje na sajmu CeBIT 2006 je bila na{a~etvrta poseta Hanoveru u isto toliko godina, tako da sada ve}imamo zavidno sajamsko iskustvo i u stanju smo da ga negledamo kao pojedina~no ad-hoc iskustvo ve} da ga poredimo saprethodnim i da ga kvantitativno ocenimo, u okviru na{e jasnestrategija promovisnja na EU trì{tu. Ovaj CeBIT je biokarakteristi~an, pre svega jer je pokazao porast interesovanja zaoutsourcing, kao i jasan znak da se IT industrija oporavlja. Kao iuvek bilo je konkretnih kontakata i mno{tvo novih ideja od kojihsu neke ve} u procesu realizacije.

Exporter: Kakav je za vas zna~aj nagrade za izvoznikagodine 2005. i da li vam je ova nagrada pomogla uovogodi{njem poslovanju?

Za nas je SIEPA bila izuzetno prijatno iznena|enje jer je nagradudodelila do tada nepoznatoj frmi bez bilo kakve intervencije sastrane, isklju~ivo na bazi realnih pokazatelja. Drugim re~ima,nama je neobi~no drago da je SIEPA prepoznala NIT kaopreduze}e koje je po svojim poslovnim rezultatima ali i po svojojposlovnoj filozofiji svakako zasluìlo tu presti`nu nagradu.

Od osnivanja poslovna fiilozofija je bila prosta: ako su na{istru~njaci produktivni i cenjeni dok su u inostranstvu, onda nemarazloga da to ne vaì i kada poslove i projekte realizuju iz Srbije.Tako je i stvoren koncept "Fabrike znanja", odnosno kreiranjekriti~ne stru~ne mase na jednoj lokaciji koja je u stanju daodgovori na najzahtevnije i najkompleksnije zahteve i projekta izoblasti visokih tehnologija.

M. Vesni}

Interesovanje za veliki broj doma}ih firmi iz IT industrije pokazuju kompanije iz Evrope, kojese polako, ali sigurno, sa bliskog istoka prebacuju na njima malo blià i pristupa~nija trì{ta.

VLADIMIR KOVAÊVI], MICRONASNIT

24 25

CM

YK

CM

YK




Success story

SIEPA je obavila istraìvanje strukture zaposlenih u izvoznimpreduze}ima, sa ciljem da se predstavi strukturu radne snage,na~ine na koji se ona zapo{ljava i faktore koje opredeljuju doma}epreduzetnike pri odlu~ivanju o zapo{ljavanju. U~esnici uistraìvanju su preduze}a razli~itih profila. Najvi{e udela imalasu mala i srednja preduze}a koje posluju u sektorima kao {to suindustrija koè i obu}e, prehrambene, IT (informacionetehnologije), hemijske, automobilske i drvne industrije, od kojihsu oko 90 odsto privatne kompanije.

OBRAZOVANJE

Obrazovna struktura je izuzetno bitan pokazatelj uspe{nosti jednogsektora privrede. [to je vi{i nivo obrazovanosti, pogotovo kodizvoznog sektora koji u velikoj meri zavisi od kvalifikovane radnesnage, to je i sam njegov razvoj povoljniji. Istraìvanje je pokazaloda rukovodioci izvoznih preduze}a naj~e{}e imaju visokoobrazovanje, i to u 80 odsto slu~ajeva. Preko dve tre}inezaposlenih ima zavr{en fakultet, a dva odsto ima magistarskudiplomu. Toliki procenat visokoobrazovanih kadrova predstavljakonkurentsku prednost ovog sektora. Zaposleni u izvoznimpreduze}ima su relativno mladi sa prosekom od 35 godina, odkojih su oko dve tre}ine mu{karci.

NAÎN ZAPO[LJAVANJA U IZVOZNIMPREDUZE]IMA

Preduze}ima stoje na raspolaganju razli~ite metode pronalaènjaradne snage. Naj~e{}e primenjivane metode su konkursi, trì{terada i preporuke, sto. najve}i broj preduze}a i koristi. Od metodaselekcije najpopularniji su testiranje i intervjuisanje kandidata

Profil li~nosti pri izboru kadra za obavljanje izvoznih poslova jeizuzetno vaàn. Najve}em broju privrednika je izuzetno va`no dabude stepen obrazovanja zaposlenih bude {to vi{i. Preko polaanketiranih firmi izjasnilo se da je pre|a{nje iskustvo od izuzeneva`nosti pri zapo{ljavanju dok je samo 10 odsto reklo da to i nijetoliko bitno.

Za ve}inu preduze}a od velike va`nosti je da zaposleni poznajuprocedure izvozna i neophodne dokmunetacije, rad na ra~unaru,barem jedan strani jezik, da imaju dobre organizacionesposobnosti, kao i sposobnost pregovaranja.

Od svih ispitanika, 70 odsto je izjavilo da prima studente nastru~nu praksu, {to govori o tome da studenti mogu da seusavr{e na praksi kod ve}ine izvoznih kompanija. Oko 50 odstokompanija koje trenutno ne primaju studente na praksu izrazile suinteresovanje za ovaj vid saradnje, a 34 odsto anketiranih izvoznihpreduze}a ima ve} dobro razvijenu saradnju sa nekim fakultetima.

ULAGANJE U OBRAZOVANJE

Usavr{avanje zaposlenih veoma je bitno kod kompanija koje sebave izvozom i tendencije daljeg razvoja kadrova su povoljne.Preko 85 odsto firmi u proseku ulaù 436,5 evra u dalju obukuzaposlenih, od kojih se 22 odsto usavr{avaju negde uinostranstvu. Svoje zaposlene na stru~ne seminare {alje 35 odstoprivrednika, {to je i naj~e{}i vid usavr{avanja radne snage udoma}oj izvoznoj praksi. Jedan od najaktuelnijih na~inausavr{avanja zaposlenih su svakako kursevi stranih jezika, {tofirme koje posluju u sektoru izvoza primenjuju u 21 odstoslu~ajeva. Kurseve ra~unara kao metod usavr{avanja primenjuje18 procenata kompanija. Na stru~ne ispite svoje zaposlene {alje10 odsto kompanija, a pla}anje {kolarine na specijalisti~kimstudijama (osnovnim, magistarskim i doktorskim) spremno jeda finansira devet odsto.

GDE OBJAVITI OGLAS?

Na kraju, a po nekom redosledu stvari trebalo je da bude nasamom po~etku, jeste pitanje gde i kako oglasiti upra`njenupoziciju. Nakon iskori{}ene preporuke od strane prijatelja,poznanika i samih zaposlenih postavlja se pitanje: "[ta sad"? Ukojim novinama se oglasiti, koji dan u nedelji izabrati zaogla{avanje? Da li se oglasiti u novinama ili na internetu? Da bis uspehom odgovorili na ova pitanja potrebno je da poznavatinavike ciljne grupe kojoj je namenjen oglas.

Velika ponuda poslova moè se na}i u naj~itanijim doma}imdnevnim novinama, kao i na pose}enijim specijalizovanimsajtovima. Me|utim, tamo gde je najve}a ponuda poslova tu sui cene ogla{avanja najvi{e. Ne treba biti suvi{e skroman jeroglasni prostor treba da bude bar toliki da mogu da se navedunajva`nije informacije o poslodavcu i poslovima koji seogla{avaju, kao i uslove koje uspe{an kandidat treba daispunjava.

M. Staji}

Top 10Doma}a preduze}a sa najve}im brojemzaposlenih:

1. Elektroprivreda Srbije, 2. @eleznice Srbije, Beograd3. PTT Srbija, Beograd4. Naftna industrija Srbije, Novi Sad5. Telekom Srbija, Beograd6. Delta holding, Beograd7. GSP Beograd8. Zastava zapo{ljavanje i obrazovanje, Kragujevac9. JP Radio-televizija Srbija, Beograd10. JP za podzemnu eksploataciju, Resavica

................................................................................................

Doma}a preduze}a sa ve}inskim udelomstranog kapitala i najve}im brojemzaposlenih:

1. U.S. Steel Serbia, Smederevo2. Hemofarm, Kula3. Trayal korporacija, Kru{evac4. Rodi} M&B, Kula5. Magnohrom, Kraljevo6. Carnex, Vrbas7. Livnica Kikinda8. Soko-Nada [tark, Beograd9. ATB Sever, Subotica10. Sintelon, Ba~ka Palanka

................................................................................................

Strana preduze}a sa najve}im brojemzaposlenih:

1. Wal-Mart Stores2. China National Petroleum3. State Grid4. U.S. Postal Service5. Sinopec6. Deutsche Post7. Agricultural Bank of China8. UES of Russia9. Siemens10. McDonald's

................................................................................................

Izvor: Ekonomist magazin i Fortune Global 500

26 27

CM

YK

CM

YK




Zaposleni u izvoznim preduze}ima su relativno mladi sa prosekom od 35 godina, od kojih suoko dve tre}ine fakultetski obrazovani.

Kadrovi u izvoznim preduze}ima

Istraìvanja

SIEPA ISTRA@IVANJE

Najmla|izaposleni

Najstarjizaposleni Prosek

Starosna struktura radne snage u izvoznim preduze}ima

Starost zaposlenih

Na~ini zapo{ljavanja radne snage u izvoznom sektoruprivrede

Ostalo10%

Trì{te rada25%

Konkursi 27%

Preporuka 38%

Obezbedite svoj besplatan primerak Exportera

........................................................

Naziv firme: _______________________________________________________

Delatnost: _________________________________________________________

Izvozna tr`i{ta: _____________________________________________________

Sistemi kvaliteta: ___________________________________________________

Broj zaposlenih: ____________________________________________________

Adresa: ___________________________________________________________

Po{tanski broj i grad: ______________________________________________

Telefon: ___________________________________________________________

E-mail: ____________________________________________________________

Web adresa: _______________________________________________________

Kontakt osoba: _____________________________________________________

Dodatne informacije: 011 3398 550, 3398 772, e-mail: officeªsiepa.sr.gov.yu


CM

YK

28

Ukoliko `elite da redovno primate magazin Exporter potrebno je da prijavu popunite i po{aljete po{tom na adresu: Agencijaza strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), sa naznakom - pretplata na magazin, Vlajkovi}eva 3/5, 11000 Beograd, nae-mail adresu (officeªsiepa.sr.gov.yu) ili putem faksa (011 / 3398 814).

Magazin za izvoznike - prijava

Re~ urednika - siepa.gov.rs · ove medjunarodne, dobio jo{ tri nagrade iz Srbije. Institut IMS se...

Documents

Transcript of Re~ urednika - siepa.gov.rs · ove medjunarodne, dobio jo{ tri nagrade iz Srbije. Institut IMS se...