Re~ urednika - siepa.gov.rs - Oktobar 2005.pdf · Da hobi i stari zanati mogu postati dobar biznis...

1

CM

YK

w w w . s i e p a . s r . g o v . y u / e x p o r t e r

O k t o b a r 2 0 0 5 • EXPOR T ER

IMPRESUM

Izdava~:Agencija za strana ulaganja i promocijuizvoza SIEPA---------------------------------------------------------Vlajkovi}eva 3/511000 BeogradSrbija i Crna Gora

Tel: + 381 11 3398 5503398 7723398 774

Faks:+ 381 11 3398 814

officeªsiepa.sr.gov.yuwww.siepa.sr.gov.yu ---------------------------------------------------------Urednik:Milica Zatezalomilica.zatezaloªsiepa.sr.gov.yu---------------------------------------------------------Pomo}nik urednika:Dragan Pej~i}dragan.pejcicªsiepa.sr.gov.yu---------------------------------------------------------Saradnici:Aleksandar Miloradovi}Milo{ Vesni}Neboj{a Krivoku}aIrena PosinGoran Radosavljevi}Vlado Rosi}Miodrag Staji}Voja Stevanovi}---------------------------------------------------------Lektura i korektura:Boban ûpi}---------------------------------------------------------Naslovna strana:Igra~ka “Alira”---------------------------------------------------------Foto:Nemanja JovanovAn|elko Vasiljevi}---------------------------------------------------------Prepress:RGB Group www.rgb.co.yu---------------------------------------------------------[tampa:Standard 2, Beograd---------------------------------------------------------Magazin Exporter je besplatan za izvoznapreduze}a na teritoriji Srbije i Crne Gore.Magazin izlazi kvartalno. ---------------------------------------------------------

Uz podr{ku:Programa Ujedinjenih Nacija za razvoj

Po{tovani ~itaoci,

Posle toliko godina do~ekali smo da Srbija ponese epitetregionalnog rekordera u izvozu. Da li zbog uvo|enja PDV-a ilirealnog pove}anja industrijske proizvodnje, izvoz srpskih preduze}a porastao je zaneverovatnih 53.7% u prvih {est meseci ove godine u odnosu na isti period prethodnegodine. Zbog zna~aja ove vesti, posebno za ~itaoce magazina Exporter, odlu~ili smo da jeobjavimo kao glavnu vest na naslovnoj strani novog broja.

I ove godine SIEPA nastavlja tradiciju izbora Izvoznika godine. Ko je najbolji srpski izvozniksazna}emo po~etkom decembra meseca na sve~anoj dodeli priznanja. Do tada, ukolikosmatrate da ste ostvarili izvanredne rezultate u ovoj godini, postali prvo srpsko preduze}ekoje je osvojilo neko novo, do sada za na{e firme neotkriveno trì{te, ili napravili izvanredanproizvod kako po kvalitetu, tako i po dizajnu pakovanja, popunite prijavu i do 21. novembrapo{aljite na adresu SIEPA-e. Komisija sastavljena od eminentnih stru~njaka u ovoj oblasti }ekrajem novembra meseca, doneti odluku o tome ko je bio najbolji.

Da hobi i stari zanati mogu postati dobar biznis pokazuje i primer malog proizvo|a~a drvenihigra~aka iz Uìca. Te{ko je izdràti bitku sa velikim proizvo|a~ima. Ipak, kvalitetan, lepodizajniran i proizvod izra|en u skladu sa svetskim standardima kvaliteta moè da se izborisa jakom konkurencijom na stranom trì{tu. Va`no je biti uporan i verovati da se va{ proizvod,jednog dana, moè pojaviti u prodavnica {irom sveta.

Ukoliko tek nameravate da pro{irite svoje poslovanje na strana trì{ta,a nemate dovoljno znanja i iskustva, slobodno nas kontaktirajte.SIEPA tim vam je uvek na raspolaganju.

Re~ urednikaMilica Zatezalo

·· Ekonomska slagalica(vesti iz privrede)

·· Intervju: Dimitrije Stamenovi}, direktor Fonda za osiguranje i finansiranje

spoljnotrgovinskih poslova - Izvoz uz manji rizik

·· Doga|aj: Prva konferencija izvoznika

·· Predstavljamo: Republi~ki Fond za razvoj

·· Privreda: KLASTERI U SRBIJI - Zajedno smo ja~i

·· Priru~nik za izvoznike: SAJMOVI - Kako organizovati nastup na sajmu?

·· Standardi kvaliteta: CE ZNAK - Sve u svemu znak CE

·· Finansije: FAKTORING - Faktor sigurne naplate

·· Success Story: Aleksandar Miljkovi}, direktor preduze}a "Alira" - Igra~ke po evropskom standardu

·· Istraìvanje: SIEPA - Kupi mi ... (doma}u) igra~ku

·· Marketing mix: ETIKETA - Jedinstvena li~na karta proizvoda

2

6

10

12

14

16

20

24

26

29

u ovom broju:

30

3

CM

YK


O k t o b a r 2 0 0 5 • EXPOR T ER2

CM

YK

EXPOR T ER • O k t o b a r 2 0 0 5

IZVOZNI REZULTATI NADMA[ILI SVA OÊKIVANJA

Srbija regionalni rekorder u izvozuNakon {to je nekoliko zemalja u okruènju saop{tilo podatke o spoljnotrgovinskoj razmeni za prvih {est meseci ove godine, primetno jeda je Srbija zabeleìla najvi{i rast izvoza. Prema podacima Zavoda za statistiku Srbije, taj rast iznosio je 53,7 odsto u odnosu na istiperiod pro{le godine. Odmah iza Srbije po stopi rasta izvoza na{la se Bugarska sa 27,7 odsto, Rumunija sa 16,6 i Hrvatska sa 14,4odsto.

Najve}i obim spoljnotrgovinske razmene zabeleìla je ujedno i najve}a zemlja u regionu jugoisto~ne Evrope, Rumunija, koja je za prvih{est meseci ostvarila razmenu od 25,6 milijardi evra. Na drugom mestu je Hrvatska sa ukupnom razmenom od 13,3 milijarde dolara.Bugarska je za prvih pet meseci (poslednji podaci objavljeni su za maj) ostvarila razmenu sa inostranstvom u vrednosti od 11,07milijardi dolara. Ju`ni sused Srbije, Makedonija, u prvoj polovini godine imala je skromnu razmenu od svega 2,55 milijardi dolara.

Primetno je i da je Srbija jedina zabeleìla pad uvoza (zvani~na statistika kaè da je pad iznosio jedan odsto u odnosu na isti periodpro{le godine). Najzna~ajniji rast uvoza imali su Bugarska (29,5 odsto) i Rumunija (22,9 odsto). Hrvatska je, me|utim, ponosna napodatak da je uspela da izjedna~i rast izvoza i uvoza u odnosu na prethodni period, kada je uvoz rastao brè od izvoza. Osim toga, Srbijaje jedina zemlja u regionu koja je zabeleìla zna~ajniji pad spoljnotrgovinskog deficita. Pad srpskog deficita iznosio je 24,2 odsto dok suostale zemlje zabeleìle rast (Hrvatska 14,4 odsto, Bugarska 30 odsto).

Posmatraju}i uvoz, Srbija je ostvarila dvostruko niì rezultat u odnosu na zapadnog suseda. Za uvoz Srbija je u prvoj polovini godineizdvojila 4,64 milijarde dolara, a Hrvatska vi{e od devet milijardi. Hrvatski uvoz daleko je vi{i od bugarskog (6,4 milijarde), ali je lider uovoj oblasti ponovo Rumunija sa 14,7 milijardi evra.

Ono {to je zajedni~ko zemljama jugoisto~ne Evrope svakako su spoljnotrgovinski partneri. I u ovoj, kao i u pro{loj godini, zemlje Balkananajvi{e su trgovale sa zemljama Evropske unije, pre svega sa Italijom i Nema~kom. Za Hrvatsku i Srbiju zna~ajan partner bila je Bosnai Hercegovina, dok su se zemlje isto~nog Balkana orijentisale i na Gr~ku i Tursku. Zna~ajan partner dràvama na Balkanu bila je i Rusija,ali uglavnom kada je re~ o uvozu energenata iz te zemlje.

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije

Ekonomska slagalica

OLAK[ICE U CARINSKOM SISTEMU

Elektronsko podno{enje carinskih dokumenata Carinskim zakonom predvi|ena je mogu}nost upotrebe informacionihtehnologija za podno{enje carinske deklaracije i elektronsku razmenupodataka.

Uvo|enje elektronskog podno{enja carinskih dokumenata je od izuzetnogzna~aja za Upravu carina jer se tako olak{ava unos podataka iz carinskedokumentacije u Informacioni sistem Carine Srbije, omogu}avaju zna~ajneu{tede i stvaraju tehni~ki preduslovi za sprovo|enje carinskog postupka naosnovu pojednostavljene deklaracije i projekta "jedan elektronski prozor"(single electronic window) koji treba dodatno da ubrza sprovo|enjecelokupnog postupka.

Preduze}a koja èle da koriste elektronsko podno{enje dokumenata trebada podnesu zahtev za odobrenje Upravi carina - Direkciji za informacionetehnologije.

Ukoliko preduze}e ne poseduje softver za obradu carinske dokumentacije,moè da koristi softver koji je Uprava carina izradila za upis, elementarnukontrolu i {tampu JCI i saète deklaracije.

Informacije i tehni~ka uputstva za elektronsko slanje carinskih dokumenatanalaze se na sajtu Uprave carina (www.fcs.yu).

OBAVEZNO UVO\ENJE STANDARDA BEZBEDNOSTI HRANE

Hrana iz Srbije od 2006. godine ne moè u EU bez HACCP-a Savetnik republi~kog ministra poljoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Dragan Pu{ara izjavio je da je to Ministarstvo pokrenulopromotivnu kampanju pod nazivom "Mislite na vreme", koja treba da ukaè na obaveznost uvo|enja standarda bezbedne hrane upoljoprivredno - prehrambenu industriju. On je istakao da, po~ev{i od 1. januara 2006. godine, standardi bezbednosti hrane postajuobavezuju}i na trì{tu Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije, a preduze}a koja do tog roka ne budu posedovala sertifikate oposlovanju u skladu sa ovim standardima ne}e biti u mogu}nosti da svoju robu plasiraju van granica Srbije.

Od 1. januara 2006. svi koji ho}e da izvoze hranu u Evropsku uniju mora}e da poseduju sertifikat bezbednosti hrane HACCP ili }e, akokrenu bez njega, hrana, sokovi i pi}e ostati na granici. Ovaj sertifikat deo je sistema ISO 9000 koji se odnosi na kvalitet hrane.

Ministarstvo poljoprivrede je Uredbom o kori{}enju podsticajnih sredstava za uvo|enje i sertifikaciju sistema bezbednosti hrane u 2005.godini obezbedilo 180 miliona dinara za implementaciju tih standarda za oko 200 preduze}a koja se bave proizvodnjom i preradomhrane. Pu{ara je dodao da 80 odsto ukupnih tro{kova uvo|enja i sertifikacije, bez poreza na dodatu vrednost, pokriva ministarstvo, a svapotrebna dokumentacija se moè na}i na njihovoj internet prezentaciji.

"U Srbiji svega 13 preduze}a ima implementiran HACCP sistem, a u Ma|arskoj vi{e od sedam hiljada, dok je u Sloveniji sertifikovano90 odsto industrije hrane, odnosno objekata za prodaju hrane i keteringa", istakao je Pu{ara.

Ministarstvo je primilo 300. zahtev za kori{}enje podsticajnih sredstava za uvo|enje HACCP standarda, ~ime je ispunjena ovogodi{njakvota predatih zahteva za kori{}enje podsticajnih sredstava za uvo|enje i sertifikaciju sistema bezbednosti hrane HACCP. Ministarstvoje saop{tilo i da sva zainteresovana sertifikovana preduze}a ili ona koja }e biti sertifikovana od 1. januara 2006. godine mogu da se pri-jave za program Ministarstva za promociju srpskih proizvoda na me|unarodnim sajmovima. U okviru ovog programa, koji Ministarstvorealizuje u saradnji sa Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije i nema~kom organizacijom za tehni~ku sarad-nju GTZ, obezbe|ena su sredstva iz budèta koja pokrivaju sve tro{kove izlo`benog prostora na tri sajma koji }e biti organizovani ufebruaru i martu 2006. godine. To su: Pro Wein - sajam vina u Dizeldorfu (26 - 28.03.2006. godine), Bio Fach - sajam organske poljoprivredeu Ninbergu (16 - 19.02.2006. godine) i Fruit Logistica - sajam vo}a u Berlinu (2 - 4.02.2006. godine). Lista sajmova koji se odràvaju uperiodu od aprila do decembra 2006. godine bi}e dostupna po usvajanju budèta Republike Srbije za narednu godinu.

PRODOR NA AMERI^KO TR@I[TE

"Marni" iz Kru{evca izvozi pe~urke u SAD Nakon {to je 16 srpskih preduze}a uspe{no predstavilo svoje najboljeproizvode na sajmu "Fancy Food" u Njujorku krenuo je i prodor na{ihproizvoda na trì{te SAD-a. Ameri~ko trì{te je pokazalo izuzetnointeresovanje za srpsko vo}e, dèmove, sokove, pe~urke, konditorske,organske i druge proizvode.

Primer za to je i kompanija "Marni" iz Kru{evca koja se baviproizvodnjom, su{enjem i konzervisanjem gajenih, kao i {umskihpe~uraka. Kompanija je sklopila ugovor s partnerom iz SAD-a o izvozupe~uraka i druge robe u tu zemlju vredan ~etiri miliona evra. Direktorspoljne trgovine Zoran \or|evi} rekao je da }e posao biti realizovantokom 2006. godine uz mogu}nost pove}anja isporuke robe.

Kompanija Marni je, zajedno sa jo{ devet kompanija iz Srbije, me|ukojima su Aroma, Pionir, Marbo Product, Arex Marzipan, Agranela,Polimark, Foodland, Higlo i Atle u~estvovala na poljoprivrednom sajmuAnuga (8 - 12.10.2005. godine) u Kelnu u organizaciji Agencije za stranaulaganja i promociju izvoza i GTZ-a, a pod pokroviteljstvom Ministarstvapoljoprivrede, {umarstva i vodoprivrede.


5

CM

YK



CM

YK


Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike SrbijeAgencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije

RAZVOJ INDUSTRIJE PIVA

Pivara MB uskoro najve}i proizvo|a~ piva na BalkanuPoslednjih godina Srbija je prose~no godi{nje uvozila oko 250 hiljada hektolitara piva, ko-liko je, pribli`no, iznosio i izvoz. Kad se uzme u obzir i pivara "Rodi} MB", izvoz je bardvostruko ve}i, jer ta pivara izvozi zna~ajan deo proizvodnje. Prema podacima Poslovnogudruènja pivara SCG, najve}i uvoznik na{eg piva je BiH, zatim slede Hrvatska i Makedonija.Srbija najvi{e uvozi pivo iz Slovenije, zatim iz Makedonije i Holandije.

MB pivo se izvozi u 14 zemalja. U Hrvatskoj je MB najprodavanije inostrano pivo, u Slovenijitre}e najtraènije, a pored te dve eks-jugoslovenske dràve, Pivara MB izvozi svoje proizvodei u Nema~ku, Italiju, Rumuniju, [vajcarsku, Austriju, Australiju, Albaniju, itd.

Ova novosadska pivara je deo kompanije "Rodi} MB" i to je jedina greenfield investicija uposlednjih 70 godina u oblasti pivarstva. Pivaru karakteri{e najsavremenija oprema itehnologija, uskla|ena sa evropskim standardima. U nju su ugra|ena iskustva svetskirenomiranih imena "Krones" i "Steinecker", kao proizvo|a~a opreme i minhenske Akademijeza pivo "Doemens", odgovorne za recepturu piva.

U toku su zavr{ni radovi na jo{ jednoj pivari u okviru "Rodi}" kompleksa u kojem se nalazi i najve}i tr`ni centar na Balkanu, tako da }esa ~etiri miliona hektolitara godi{nje, MB pivara biti najve}i proizvo|a~ piva u Srbiji i na Balkanu. Pored proizvodnih kapaciteta, u pivarise trenutno gradi i pivnica sa 1.280 mesta koja }e sa svojim koncepcijskim delovima (irsko - engleski, bavarski i mediteransko -slovenski), biti i turisti~ka atrakcija.

Ekonomska slagalica

POÊTAK RAZVOJA KLASTERA

Srbija dobila autoklasterMinistar privrede Srbije Predrag Bubalo ocenio je da }e osnivanje udruènja Autoklaster Srbije omogu}iti bolju organizovanost uautomobilskoj industriji, {to }e pozitivno uticati na proboj na stranim trì{tima. Autoklaster Srbija, prvi klaster u doma}oj privredi,udruènje je koje ~ine proizvo|a~i automobila i opreme, a koje je osnovano i radi}e uz podr{ku tri republi~ka ministarstva, Privrednekomore Srbije i nema~kih partnera.

"To je veliki i obiman posao i svakako ne{to novo kod nas. To }e biti model i za druge klastere. U narednom periodu oformi}emo jo{ petklastera, dok }e Vlada obezbediti finansijsku pomo} za prvi klaster", istakao je Bubalo. Ambasador Nema~ke u Srbiji i Crnoj Gori AndreasCobel rekao je da klaster ima za cilj da proizvo|a~i automobila u Srbiji postanu interesantni stranim partnerima.

SIEPA RASPISALA KONKURS

Biramo izvoznika godine Manifestacija Izvoznik godine, koju je pro{le godine pokrenula Agencija za strana ulaganja ipromociju izvoza Republike Srbije (SIEPA), bi}e odràn i ove godine sa namerom da postanetradicionalna.

"Osim priznanja doma}im rekorderima u izvozu kojima }e biti dodeljene nagrade za najboljegizvoznika, osvajanje novog izvoznog trì{ta i najbolji izvozni proizvod, specijalnu nagradu predstavljaizbor Izvoznika godine u kategoriji malih i srednjih preduze}a", istakla je Jasna Mati}, direktorSIEPA-e. Ona je naglasila da je pro{logodi{nji dobitnik nagrade "Tigar MH" u kategoriji Izvoznikagodine ostvario pove}anje izvoza od 20.8 odsto za prvih sedam meseci ove godine u odnosu naisti period prethodne, potvr|uju}i svoju poziciju na svetskim trì{tima.

@iri na ~elu sa direktorom SIEPA-e po~e}e da radi za desetak dana, a sve~ano progla{enje dobitnikanagrada "Izvoznik godine 2005" u navedenim kategorijama bi}e odràno 7. decembra u sve~anojsali Skup{tine grada Beograda.

IZVOZNICI KORISTE PREFERENCIJALE ZA IZVOZ U EU

Izvoz bez carine u 25 zemalja EU sa sertifikatom EUR. 1Stupanjem na snagu ugovora koje je SCG potpisala sa EU i zemljama u regionu, doma}im preduze}ima je pove}ana mogu}nostplasmana proizvoda bez carine. Tu povlasticu, odnosno preferencijal, doma}a privreda je 2001. godine dobila od zemalja Evropskeunije, [vajcarske i Norve{ke, a bilateralnim sporazumima o slobodnoj trgovini i od sedam dràva zone slobodne trgovine, uklju~uju}i iRusiju. Izvoz bez carine u 25 zemalja EU obezbe|uje sertifikat EUR. 1, a dokument "FormA" u [vajcarsku, Norve{ku i Rusiju.

U Carini napominju da izvoznici nisu obavezni da za svoju robu imaju uverenje o poreklu, ali mogu da ga traè, jer njihovimposedovanjem sti~u pravo da izvoze po povoljnijim, preferencijalnim uslovima. U tom slu~aju, na robu iz SCG uvoznik u svojoj zemlji ne}eplatiti carinu ili }e je platiti u umanjenom iznosu, {to uve}ava konkurentnost proizvoda na{ih preduze}a.

"Zahtev za dobijanje uverenja o poreklu robe podnosi se prilikom izvoznog carinjenja, odnosno prijavljivanja robe za izvoz", rekao jeTihomir Bogi}evi}, na~elnik Uprave carina Srbije.

"Uverenje se dobija posle uvida carinskog slu`benika u podnetu dokumentaciju kojom izvoznik potvr|uje da je roba ispunila uslove zasticanje preferencijalnog statusa robe sa poreklom iz SCG. Ako izvoznik nije ispunio propisane uslove, Carina ne izdaje uverenje, uzobrazloènje za{to je tako postupila, odnosno koje uslove podnosilac zahteva nije ispunio", rekao je on.

Da bi roba iz Srbije stekla status proizvoda doma}eg porekla, u doma}im preduze}ima mora da bude obra|ena ili prera|ena do odre|enognivoa propisanog u dokumentu EU (Lista obrade ili prerade). Pravila za dobijanje uverenja o doma}em poreklu robe veoma surestriktivna, a to naro~ito vaì za tekstilne proizvode. Kod tekstila, za odre|enu robu uslov je proizvodnja od vlakna do finalnogproizvoda, a za druge od prediva do finalnog proizvoda.

Uz zahtev za dobijanje uverenja o poreklu, koji se podnosi na posebnom formularu, izvoznik je obavezan da priloì traènu dokumentaciju,koja se razlikuje od proizvoda do proizvoda. Za finalne proizvode neophodni su dokazi, fakture i otpremnice kupljenih sirovina od kojihsu sa~injeni i {ta se desilo u fazama prerade, odnosno u proizvodnji, od sirovine do finalnog proizvoda.

Ukoliko carinski organi utvrde da nisu ispunjeni uslovi za izdavanje sertifikata EUR. 1, ~ekanje na taj papir ne spre~ava izvoz robe,odnosno njeno carinjenje.

SAJMOVI U INOSTRANSTVU

Nacionalna izlo`ba "Srbija u Moskvi 2005" Zna~ajna izlo`ba srpske privrede "Srbija u Moskvi" bi}e odràna u glavnom gradu Ruske Federacije u reprezentativnom izlo`benomprostoru kompleksa Gostilni dvor od 29. novembra do 1. decembra 2005. godine. Uz predstavljanje privrednih i trgovinskih potencijala,ali i srpske kulture, nacionalna izlo`ba ima za cilj unapre|enje tradicionalno dobrih odnosa izme|u Republike Srbije i Rusije.

Ta zna~ajna manifestacija, ~iji je pokrovitelj srpski premijer Vojislav Ko{tunica, rezultat je Memoranduma o trgovinsko-ekonomskojsaradnji izme|u Vlade Republike Srbije i Vlade Moskve, koji su u maju 2004. godine potpisali prof. dr Bojan Dimitrijevi}, ministar trgovine,turizma i usluga i J. M. Lu`kov, gradona~elnik Moskve. Organizatori manifestacije su Ministarstvo trgovine, turizma i usluga, Privrednakomora Srbije i Beogradski sajam, naravno, uz pomo} i podr{ku Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije. SIEPAza ovu priliku priprema i promotivni film na ruskom jeziku i razne bro{ure, sara|uju}i sa preduze}ima kako bi se ona {to boljepripremila za ovaj doga|aj i iskoristila ga u najve}oj mogu}oj meri.

Nacionalna izlo`ba privu}i }e pa`nju ruske javnosti i privrednika, {to }e omogu}iti privrednicima iz Srbije efikasnu prezentaciju roba iusluga u cilju plasmana na veliko rusko trì{te. Istovremeno, ruski partneri }e biti u prilici da na jednom mestu sagledaju mogu}nostiza poslovnu saradnju i investicije u privredu Republike Srbije. Prema podacima republi~kog Zavoda za statistiku, ukupan obimspoljnotrgovinske razmene sa Ruskom Federacijom za prvih sedam meseci ove godine iznosio je 800,9 miliona evra, od ~ega izvoz u Rusijuiznosi 93 miliona evra, {to ~ini pove}anje od 39,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

7

CM

YK



CM

YK



Izvoz uz manji rizikOsnovni programi Fonda su osiguranje izvoznih potraìvanja, kreditiranje i garancije za obrtnikapital, pruànje garancija za u~e{}e na tenderima, za dobro izvr{enje posla, za povra}aj avansai za zadràno pla}anje.

DIMITRIJE STAMENOVI], DIREKTOR FONDA ZA OSIGURANJE I FINANSIRANJE SPOLJNOTRGOVINSKIH POSLOVA (SMECA)

Fond za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslovaSMECA (Serbia and Montenegro Export Credit Agency) osnovan jepo~etkom 2002. godine, a po~eo je da radi u februaru 2004. godine.Finansijeri projekta su Svetska banka i italijanska Vlada. Svetskabanka je odobrila kredit Fondu u iznosu od 11,5 miliona specijalnihprava vu~enja koja danas vrede ne{to vi{e od ameri~kog dolara.Kredit Svetske banke dat je po izuzetno povoljnim uslovima, sa 10godina grejs perioda, 10 godina otplate i bez kamate, samo satro{kovima kori{}enja kredita.

Donacija italijanske Vlade, vredna 10 miliona evra, data je Fondu zaobavljanje njegove osnovne funkcije. Drugi deo donacijerealizovan je kroz tehni~ku pomo} Italijanske agencije zaosiguranje (SACE). Program je uklju~ivao ne samo obuku i tehni~kupomo} samom Fondu, nego i izvoznicima iz Srbije i Crne Gorekoji su prisustvovali seminarima sa italijanskim partnerima.

Exporter: Koje usluge Fond pruà izvoznim preduze}ima?

Osnovni programi Fonda su osiguranje izvoznih potraìvanja,kreditiranje i garancije za obrtni kapital, pruànje garancija za u~e{}ena tenderima, za dobro izvr{enje posla, za povra}aj avansa i zazadràno pla}anje. Pored toga, Fond obavlja i poslove faktoringaili finansiranja kroz otkup potraìvanja nakon isporuke robeinostranom kupcu i pruànje garancija za nabavku opremenamenjene proizvodnji za izvoz. Kroz taj poslednji program Fondpomaè uvoz ma{ina i opreme, neophodnih za proizvodnju robe zaizvoz.

Pruànje tih garancija je od izuzetnog zna~aja za doma}a preduze}a,posebno zbog visokih cena opreme sa kojima se doma}e firmesusre}u pri uvozu. Na taj na~in, omogu}avamo srpskim pre-duze}ima da na svetskom trì{tu ponude proizvod koji }e bitikonkurentan i po kvalitetu i po ceni.

Exporter: Kakvi su dosada{nji rezultati u navedenimpodru~jima rada?

Vrlo je te{ko ubediti na{e izvoznike da zaklju~e osiguranje zapotraìvanja koja ostvaruju po osnovu isporuke robe. Mi radimona principu pokri}a kompletnog portfelja jednog izvoznog preduze}a.Do sada imamo ukupno 13 polisa, me|u kojima bih posebnoizdvojio osiguranje kompletnog izvoza kompanije U. S. Steel.Osiguranjem ukupnog izvoza U. S. Steel-a, koji podrazumeva izvoz

i prodaju robe kupcima u 23 zemlje sveta, pokrivamo i oko 25 odstoizvoza Srbije. To je rezultat koji je zbilja izuzetan za jednu takvuagenciju.

Trenutno smo u pregovorima sa kompanijom Tigar i sa jo{ nekimvelikim izvoznicima. Nadamo se da }e i oni sami shvatiti koje svepogodnosti pruà osiguranje - pre svega procena boniteta njihovogkupca i monitoring kupca u toku trajanja osiguranja, {to im pruàsigurnost na samom po~etku ugovaranja posla.

Exporter: Koji su uslovi finansiranja izvoznih poslova? Dali isti uslovi vaè za velike izvoznike i za mala i srednjapreduze}a koja jo{ nisu dokazana na izvoznim trì{tima?

Zakonom je izri~ito predvi|eno da dràva ni na koji na~in ne stoji izaobaveza Fonda. Mi imamo re{enje za rizike prisutne name|unarodnom trì{tu kapitala. Cena na{eg kapitala je LIBOR plus0,5 odsto, plus riziko premija. U ovom trenutku stopa riziko premijeje 8 odsto godi{nje, na {ta treba dodati i 1 odsto na imemanipulativnih tro{kova banke preko koje se realizuje finansiranje.

Fond kreditira uglavnom kratkoro~ne poslove finansiranja iosiguranja do godinu dana u vrednosti do milion evra po jednomklijentu ili po jednom poslu. Mo`da u ovom momentu kamata Fondadeluje malo ve}a, ali je ona projektovana za prve poslove saizvoznicima.

Ako se poslovi budu odvijali bez problema i ako firma bude redovnovra}ala kredit, mogu}e je da kamata bude snièna za svaki slede}iposao sa istim klijentom za po, na primer, jedan procentni poen.Zna~i, mogu}e je da }emo nuditi i niù kamatu, ali to zavisi odrezultata sa svakim pojedina~nim klijentom.

Isti je slu~aj kod faktoringa. Za prve transakcije faktoring je 8 odsto,a posle moè da bude i niì. [to se ti~e garancija, banke uzimajugarancije prema svojim kriterijumima i obezbe|uju vra}anje togkredita. Mi u~estvujemo sa 50 odsto sredstava i banka sa 50 odsto.Za deo sredstava koje mi odobravamo primenjuju se na{i uslovi, dokza sredstva koje odobrava banka ona propisuje posebne uslove.

Exporter: Da li su va{i uslovi kreditiranja izvoza povoljniji uodnosu na Fond za razvoj i komercijalne banke?

Ne moèmo da govorimo o konkurenciji sa bankama, jer mi sa njimamoramo da sara|ujemo. Ali, na{i uslovi mogu biti konkurentniuslovima po kojima banke odobravaju kredite. Banke imaju jakovisoke kamate za jedan broj klijenata koji imaju izvozne poslove i podtim uslovima je nekim firmama nemogu}e da izvoze. Te kamate idudo neverovatnih iznosa. Ve} 12 odsto je mnogo, a da ne pri~amo o15 ili 24 odsto. Poku{avamo da sara|ujemo i sa Fondom za razvoj.Nezvani~no sam razgovarao sa direktorom tog Fonda omogu}nostima da deo sredstava namenjenih izvoznicima usmerimopreko njih. Ostaje samo da ove razgovore formalizujemo i da vidimokako moèmo da sara|ujemo.

Exporter: Da li biste mogli ukratko da objasnite mehanizamosiguravanja izvoznih poslova?

Sam postupak osiguranja je prili~no jednostavan. Kad dobijemoprijavu sa svim potrebnim podacima, na{ budu}i klijent namdostavlja spisak svojih kupaca sa zahtevanim limitima, to jest, sapodacima koliko namerava da izvozi. Fond tada proverava kupce,utvr|uje njihov kreditni limit, kao i to da li je limit koji izvoznik imanameru da koristi prihvatljiv. On moè da izveze i vi{e od tog limitaza koji mi procenimo da je bezbedan, ali mi }emo onda pokriti samojedan deo, a njegova je odluka da li }e u}i u rizik za preostalu

razliku. Poslovi se osiguravaju na period od godinu dana i za to vremeFond vr{i monitoring kupaca. Ako se desi da kupac u me|uvremenuu|e u finansijske te{ko}e, mi blagovremeno preduzimamo mere,sugeri{emo da se smanje isporuke, ili da se obustave. Sve odlukese donose na kreditnom odboru, nakon ~ega se prosle|uju Svetskojbanci. Ta procedura tako|e traje relativno kratko. Zavisi za koju zemljutraìmo bonitet i za kog kupca, u proseku cela procedura traje okodeset dana.

Exporter: Jedna od glavnih prepreka za u~e{}e na{ihpreduze}a na inostranim tenderima je nedostatak odgovaraju}ihgarancija. Da li bi dràva mogla da pruì podr{ku velikimizvoznicima davanjem garancija na kredite komercijalnihbanaka?

U~e{}e na inostranim tenderima podrazumeva mogu}nost da seobezbedi i garancija za dobro izvr{enje posla i garancija za povra}ajavansa. U~estvovati na tenderu, a nemati posle toga te osnovnegarancije je bacanje para, jer je bez njih gotovo nemogu}e dobitiposao. Zato Fond, kad razgovaramo sa na{im preduze}ima koja iduna tendere, odmah priprema uslove za obezbe|enje te dvegarancije. Naravno, u navedenom slu~aju teì{te je na procenimogu}nosti na{eg preduze}a, odnosno na tome koliko je onosposobno da izvr{i radove koje planira, pri ~emu su uglavnom upitanju investicioni radovi. Cena tih garancija je sasvim prihvatljivaza na{e izvo|a~e.

Kod osiguranja potraìvanja vrlo je te{ko ube-diti na{e izvoznike da zaklju~e osiguranje za po-traìvanja koja ostvaruju po osnovu isporukerobe.

Intervju

Exporter: Uskoro }e po~eti da radi i Agencija zaosiguranje i finansiranje izvoznih poslova koja }e imatimandat vrlo sli~an va{em. Ima li mesta na na{em trì{tuza obe institucije?

Odgovor na to pitanje nije jednostavan. U fazi dono{enjazakona, moje mi{ljenje je bilo da je to neracionalan potez,odnosno, da je neracionalno u na{oj situaciji imati dveinstitucije koje su skoro potpuno iste, te da bi mo`da dobrobilo usmeriti sredstva ka postoje}oj instituciji i njoj dati ve}iprostor i mogu}nosti. Naravno, ovo jeste institucija koja je nanivou Republike Srbije.

Jo{ jedan od razloga za to je bila i struktura na{eg izvoza.Mi nemamo poslova koji uklju~uju velike kapitalnetransakcije i za koje je potrebno ve}e zalaganje dràve. Nemaizvoza kapitalne opreme, a finansiranja na srednji i dugi rokako ima, onda je to veoma retko. Ako pogledamo primerEvropske unije, tamo je obi~aj da kratkoro~ni poslovi netreba da imaju podr{ku dràve i da oni moraju da buduizdvojeni u posebne delove organizacije ili zasebnuorganizaciju i da moraju da budu na trì{tu.

SMECA je ve} koncipirana trì{no i ona sasvim moè daostane u funkciji u kojoj jeste, a srpska Agencija moè dapokriva srednjoro~no i dugoro~no finansiranje i osiguranjeiza kojeg stoje dràva i budèt. Tu se nigde ne sudaramo,naprotiv, Srbija ve} ima re{enje koje se sada u Evropirealizuje, i to ne tako bezbolno. Tako da je zbog toga ovore{enje dobro.

Dakle, zakon je donet, dve institucije postoje, one supotpuno razli~itog karaktera - Fond je potpuno trì{noorijentisan, dok je Agencija potpuno usmerena na podr{kudràve i realizaciju dràvnih interesa.

D. Pej~i}


CM

YK

8

CM

YK


Top 10Najve}e banke prema ukupnoj aktivi:1. Raiffeisenbank a.d. Beograd 2. Delta banka a.d. Beograd3. Komercijalna banka a.d. Beograd4. Hypo-Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd5. Vojvo|anska banka a.d. Beograd6. Societe Generale Yugoslav Bank a.d. Beograd7. HVB banka Srbija i Crna Gora a.d. Beograd8. AIK banka a.d. Ni{9. Jubanka a.d. Beograd10. ProCredit banka a.d. Beograd................................................................................................

Najve}e banke prema visini ostvarenog profita:1. Komercijalna banka a.d. Beograd

2. Delta banka a.d. Beograd3. Raiffeisenbank a.d. Beograd 4. Vojvo|anska banka a.d. Novi Sad5. Po{tanska {tedionica a.d. Beograd6. AIK banka a.d. Ni{7. Societe Generale Yugoslav Bank a.d. Beograd8. Hypo-Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd9. ProCredit banka a.d. Beograd10. Kulska banka a.d. Novi Sad................................................................................................

Najve}a dru{tva za osiguranje po ukupnoj premiji:1. Dunav osiguranje2. DDOR Novi Sad3. Delta osiguranje4. Zepter osiguranje5. Wiener Stadtische 6. AMS osiguranje7. SIM osiguranje8. Kopaonik9. Takovo10. Grawe................................................................................................

Izvor: Narodna banka Srbije

Intervju

CM

YK


10

CM

YK


Doga|aj

Kad se u Srbiji kaè "izvozni~ki lobi", konotacija je, pre svega,negativna i misli se na grupu preduze}a koja imaju privilegovanpoloàj u izvozu doma}ih sirovina i povlastice u dobijanju kredita.Kako bi razbila ovaj negativni stereotip i olak{ala dijalog izvoznikai Vlade, SIEPA je nedavno inicirala osnivanje "Udruènja izvoznikaSrbije", koji lobiranje treba da u~ini legitimnim i institucionalizo-vanim. Kada se formira Udruènje, od njegovih inicijativa koje buduusvojene, korist }e podjednako imati svi izvoznici u Srbiji.

Iako je inicijator udruìvanja SIEPA, Udruènje izvoznika bi}eprivatno telo koje }e da "predstavlja doma}u verziju Udruènjastranih investitora u Srbiji", rekla je Jasna Mati}, direktor SIEPA-e,na Konferenciji izvoznika Srbije u Sava Centru. Ova konferencija,pod nazivom "Dijalogom do unapre|enja izvoza" odràna je 7. julau Sava Centru, uz u~e{}e oko 150 predstavnika doma}ih izvoznihpreduze}a, koji su sa funkcionerima Vlade Srbije razgovarali opreprekama na koje izvoznici nailaze u praksi. O konkretnimproblemima finansiranja i osiguranja izvoza, carinskih tarifa iprocedura, kao i sporazuma o slobodnoj trgovini, sa u~esnicimasu, izme|u ostalih, razgovarali i Mla|an Dinki}, ministar finansija,Milan Parivodi}, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvomi Dragan Jerini}, direktor Uprave carina Srbije.

Potreba za osnivanjem takvog udruènja prisutna je od ranije, aliposebno je do{la do izraàja poslednjih godina kada se sve vi{egovori o spoljnotrgovinskom deficitu i neophodnosti postojanjastrategije pove}anja izvoza. Trebalo je samo napraviti konkretnekorake u ovom smeru i to je SIEPA i u~inila. Smatramo da bi bilo

korisno da se sada izvoznici organizuju i da udruèni ukaù naprioritete u kreiranju mera trgovinske i fiskalne politike i svih meraekonomske politike koje bi njima pomogle da budu efikasniji. To jebitno i za sama preduze}a koja se bave izvozom, ali i za celu dràvu.Udruìvanje radi zajedni~kog stvaranja {to boljih uslova za uspe{anizvoz svakako nije nova ideja u svetu. Udruènja ovog tipapostoje u skoro svim zemljama sveta, a u zemljama u razvoju jeovaj vid organizovanja odigrao vrlo va`nu ulogu u pove}anjukonkurentnosti privrede tih zemalja.

Konferenciji izvoznika su prethodila dva sastanka sa najve}imsrpskim izvoznicima. Na tim sastancima preduze}a su se sloìlasa ~injenicom da jedino putem otvorenog dijaloga o postoje}improblemima i konkretnim predlozima za njihovo re{enje moè bitipobolj{ano trenutno stanje u doma}em izvozu.

Posle prvog sastanka predstavnika Vlade i 25 najve}ih izvoznikauvedeno je re{enje po kome prete`ni izvoznici, oni koji izvoze preko70 odsto svoje proizvodnje, mogu da dobiju povra}aj novca od PDVu roku od 15 dana, 30 dana ranije u odnosu na sva druga preduze}akoja ne ispunjavaju taj kriterijum.

U ovom trenutku u skup{tinskoj proceduri se nalaze izmene Zakonao spoljnotrgovinskom poslovanju, pojednostavljivanju postupkacarinjenja uvoznih roba, uvo|enju carine od 1 odsto na uvoz opremepreko dva miliona evra, a usvojen je Zakon o carinskoj tarifi iosnovana Agencija za osiguranje kredita i kreditiranje izvoza nanivou Srbije.

Dijalogom do unapre|enja izvozaUdruìvanje radi zajedni~kog stvaranja {to boljih uslova za uspe{an izvoz svakako nije novaideja u svetu. Udruènja ovog tipa postoje u skoro svim zemljama sveta, a u zemljama urazvoju ovaj vid organizovanja je odigrao vrlo va`nu ulogu u pove}anju konkurentnostiprivrede.

PRVA KONFERENCIJA IZVOZNIKA

Na konferenciji je odlu~eno da slede}i korak bude formalnoosnivanje Udruènja izvoznika, kao nezavisne organizacije koja }eokupljati izvozno orijentisana preduze}a i zastupati njihove interese.SIEPA je pristala da pomogne kako prilikom osnivanja, tako i udaljem funkcionisanju Udruènja.

SIEPA - SPONA IZME\U IZVOZNIKA I VLADE

Dosada{nja zainteresovanost za osnivanje Udruènja ispunila jeo~ekivanja SIEPA-e, {to pokazuje da je kod srpskih preduze}asazrela svest o neophodnosti zajedni~kog delovanja. Ovuzainteresovanost su ohrabrili i prvi konkretni rezultati koji su proiza{liiz inicijalnih razgovora Vlade i izvoznika.

Kako je Udruènju neophodna stalna komunikacija sa VladomRepublike Srbije i nadle`nim ministarstvima, SIEPA }e i ubudu}eimati aktivnu ulogu i predstavljati vezu izme|u Udruènja izvoznikai Vlade.

Broj ~lanova Udruènja je za sada neodre|en, jer je ono tek u faziosnivanja. "Ovo je veliki pomak, jer se po prvi put pogledi dràve ipotreba srpskih izvoznika gotovo poklapaju", kaè Nikola Pavi~i},generalni direktor Tarketa (Sintelona) iz Ba~ke Palanke, koji je biopredsedavaju}i radne podgrupe za carinski sistem. Pavi~i} i sam~eka re{enje Vlade o odobravanju kontingenata za uvoz

repromaterijala, posle najnovijih izmena zakona o carinskimtarifama. "Ranije sam samo mogao da telefoniram i ~ekam",zaklju~uje Pavi~i}.

Ovaj susret sa izvoznicima organizovan je u trenutku kada jesrpski izvoz u znatnom usponu. U prvih pet meseci ove godinesrpska industrija pove}ala je izvoz za 52 odsto u odnosu na istiperiod pro{le godine, ali su glavni nosioci tog izvoza nekoliko firmi- U.S. Steel Srbija, HIP-Petrohemija, Tigar MH, Tarket, MK Komerci Impol Seval iz Sevojna.

Iza tih firmi, uglavnom, stoje sna`ni strani ve}inski vlasnici,struktura proizvoda je niskog stepena obrade, a u nekimslu~ajevima, kao na primer kod {e}era, visok procentualni skok jeostvaren zahvaljuju}i niskoj po~etnoj bazi, jer su povlastice EU uizvozu {e}era tek nedavno obnovljene.

U prvih pet meseci srpski spoljnotrgovinski deficit je bio 1,98milijardi dolara, a uslov za dalju saradnju sa MMF-om je da se nagodi{njem nivou izvoz pove}a za 25 odsto. Da bi to postigla, VladiSrbije su potrebni "mali izvoznici", ~iji je prose~ni izvoz oko10 miliona evra. "Klju~ni posrednik u komunikaciji izme|u Vlade imalih izvoznika trebalo bi da bude SIEPA koja }e usmeravatiprimedbe izvoznika odgovaraju}im ministarstvima", rekla je JasnaMati}, direktor SIEPA-e.

A. Miloradovi}

Fond se od svog osnivanja 1992. godine nalazi u stoprocentnomvlasni{tvu dràve. Prvenstveno opsluùje projekte koji bi kodkomercijalnih banaka imali male izglede da budu prihva}eni, ili bicena kredita bila neprihvatljivo visoka. U pregledu odobrenihsredstava Fonda moè da se na|e mnogo STR-ova i SZTR-ovakojima je potrebno nekoliko hiljada evra da bi nabavili opremu ipro{irili posao. Naravno, mali preduzetnici nisu jedini korisnicikredita. U portfelju Fonda se nalaze i investicioni projekti poznatihpreduze}a vredni vi{e stotina hiljada evra.

Ipak, Fond je pre svega orijentisan ka malim i srednjim preduze}ima.Od ukupne vrednosti kredita gotovo 95 odsto otpada na firme teveli~ine. Prema re~ima Olivere Boì}, direktora Fonda, zna~aj teinstitucije srazmeran je raspoloìvim sredstvima koja su iz dràvnihizvora relativno skromna. Me|utim, u poslednjih nekoliko godinanapravljen je zaokret u kreditiranju prema malim i srednjimpreduze}ima u privatnom vlasni{tvu. înjenica da su ta preduze}aredovne plati{e, omogu}ila je da se finansira zdraviji deo doma}eprivrede.

Tako|e, ono {to Fond za razvoj izdvaja od sli~nih institucija jesuveoma povoljni uslovi kreditiranja. U 2004. godini kamatne stopena dugoro~ne i kratkoro~ne kredite nisu prelazile pet odstogodi{nje. S obzirom na to da je kao jedan od osnovnih ciljeva Fondapostavljen ravnomerniji regionalni razvoj Srbije, visina kamatnestope prati nivo razvijenosti op{tine u kojoj je planirana konkretnainvesticija.

Sa druge strane, za kratkoro~ne izvozne kredite i kredite zalikvidnost kamatna stopa je iznosila pet odsto, uz period povra}ajaod {est meseci. Od ukupno odobrenih 9,25 milijardi dinara pro{legodine, vi{e od 85 odsto ~inili su dugoro~ni krediti malim i srednjimpreduze}ima. Ostatak, 15 odsto, ~inili su kratkoro~ni krediti ikrediti gra|anima i samostalnim radnjama.

Kad je re~ o granskoj strukturi, u portfoliju Fonda preovla|ujuprehrambena, drvna, metaloprera|iva~ka i hemijska industrija.Gotovo tri ~etvrtine odobrenih sredstava namenjeno je firmama iztih bran{i. U saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i poslovnimbankama Fond je finansijski podrào i primarnu poljoprivrednuproizvodnju sa vi{e od 3,2 milijarde dinara dugoro~nih ikratkoro~nih kredita.

Kako navodi Boì}, Fond za razvoj kreditira mala preduze}a uzgaranciju poslovne banke komitenta. "Procenat zaklju~enjakredita je visok, negde oko 70 odsto, {to zna~i da su Banke

partneri Fonda u realizaciji investicionih programa. Problemkomercijalnih banaka je u tome {to za sada nemaju izvore zadugoro~no kreditiranje. S druge strane, mi odobravamo ikratkoro~ne izvozne kredite sa kamatnom stopom koja trenutnoiznosi {est odsto na godi{njem nivou i rokom povra}aja od {estmeseci."

Od ove godine ponuda Fonda za razvoj oboga}ena je novimvrstama kredita. Mikro krediti u vrednosti od pet do 20 hiljada evra,sa kamatnom stopom od jedan odsto i periodom povra}aja od trido pet godina, omogu}avaju fizi~kim licima da zapo~nu sopstvenibiznis. Prednost imaju oni programi koji predvi|aju otvaranje ve}egbroja radnih mesta. Isto vaì i za investicione projekte u Kragujevcu,Boru i Vranju. Visina kredita za ulaganja u tim gradovima kre}e seod 15 miliona dinara za manje od 24 novih radnika doneograni~enog iznosa u slu~aju zapo{ljavanja preko sto prethodnonezaposlenih.

Iako Fond za razvoj ima i nagla{enu socijalnu funkciju, to nepodrazumeva blaè kriterijume kod ocenjivanja investicionihprojekata. Naplata odobrenih kredita predstavlja, uostalom, inajva`niji izvor finansiranja rada Fonda. Na odluku o davanjukredita najvi{e uti~e ocena kreditne sposobnosti investitora koja sedobija kombinovanjem vi{e pokazatelja, kao {to su profitna ifinansijska stabilnost, tokovi gotovine, neto obrtni fond, zaduènosti urednost vra}anja zajmova.

KAKO DO KREDITA

Sve informacije o proceduri prijavljivanja za kredite Fonda za razvoj,kao i o uslovima kreditiranja nalaze se na internet prezentacijiwww.fondzarazvoj.sr.gov.yu . Na istom mestu moè da sena|e i potpun pregled odobrenih sredstava u poslednje vreme.

D. Pej~i}

13

CM

YK



CM

YK



Internet

Fond u funkciji razvoja privredeU situaciji kad su za mnoga srpska preduze}a bankarski krediti i dalje prili~no skupi, republi~kiFond za razvoj ima izuzetan zna~aj u finansiranju privrednih programa. Vi{e od 85 odsto kreditaodobrenih pro{le godine ~inili su dugoro~ni krediti malim i srednjim preduze}ima.

REPUBLI^KI FOND ZA RAZVOJ

Elektronski vodi~ za izvoznike

www.officialexportguide.com

Official Export Guide (Zvani~ni vodi~ za izvoznike) jenajobimniji izvor informacija za svaku fazu u procesu izvoza.Vodi~ pruà informacije o trgovini, propisima, transportu,koji su neophodni izvoznicima da otpreme svoju robu ubilo koju zemlju sveta. Posetiocu internet prezentacije pruàse mogu}nost brzog i lakog pretraìvanja i flitriranjainformacija.

Na ovom sajtu moète dobiti informacije o trì{tima sa svihkontinenata po~ev{i od op{tih informacija, preko logisti~kihi pravnih usluga u odre|enoj zemlji, prevoznika i{preditera, do korisnih kontakata i prodajnih kanala na tomtrì{tu. Zvani~ni vodi~ za izvoznike, tako|e, pruàinformacije o izvoznim uredbama i dràvnim institucijamaodre|ene zemlje.

Zbog ~estog menjanja uredbi, procedura i smernicame|unarodne trgovine, informacije na ovom sajtu seredovno aùriraju.

Da bi ste koristili usluge Zvani~nog vodi~a za izvoznike,potrebno je da se registrujete preko slede}e e-mail adrese:[email protected]

ECeurope - najve}a baza poslovnih kontakata

www.eceurope.com

ECeurope je najve}e svetsko on-line trì{te ~iji je osnovnicilj da pomogne i olak{a poslovanje malih i srednjihpreduze}a. Bilo da firma èli da proda ili kupi odre|eniproizvod ili uslugu, na doma}em ili inostranom trì{tu,ECeurope }e zadovoljiti potrebe tog preduze}a.

ECeurope je najve}a baza poslovnih kontakata iz svihekonomskih sektora, oglasa za prikupljanje razli~itihponuda, kao i objavljenih tendera od strane preduze}a idràvnih organizacija iz celog sveta.

Vi{e od 380 hiljada firmi se registrovalo na ovaj sajt saciljem da pove}aju prodaju, smanje tro{kove poslovanja,prodru na nova trì{ta, na|u nove dobavlja~e i/ili poslovnekontakte.

Korisnicima je tako|e dostupna pretraga poslovnihkontakata po datumu, zemljama, ponudama...

M.Vesni}

Predstavljamo

Iako u svetu veoma razvijen vid podsticanja privrednog rasta, izvozai zapo{ljavanja, klasteri su kod nas tek od nedavno postali popularanoblik poslovnog udruìvanja. Engleska re~ cluster (hrpa ili grupa)najpre je kori{}ena u muzici i ozna~avala je skup istovremenih,gusto nanizanih tonova.

U ekonomiji klasteri se defini{u kao pravilni na~ini povezivanjapreduze}a u jednoj grani u formi labavih i ne strogo formalnih vezakoje omogu}avaju kori{}enje odre|enih prednosti i prevladavanjenedostataka koji se javljaju kod svakog od ~lanova. Zna~aj klasterau zapadnom svetu sve vi{e ja~a i oni postaju prepoznatljiva snagau mnogim privrednim sektorima.

Klasteri predstavljaju dobar na~in umreàvanja, pre svega, malih isrednjih proizvo|a~a koji se bave istom ili sli~nom delatno{}u naodre|enom geografskom podru~ju radi lak{eg pristupa sirovinama,bolje komunikacije, saradnje sa distributerima, kao i zajedni~kognastupa na stranim trì{tima. Na taj na~in, klasteri omogu}avajurazmenu iskustava me|u njihovim ~lanicama koje odnemilosrdnih konkurenata postaju dobri saradnici.

Primera radi, u drvnoj industriji klaster nastaje vertikalnimpovezivanjem - od pilana, preko dizajnera i stolara u fabriciname{taja, sve do distributera, trgovaca i krajnjih potro{a~a.

PREDNOSTI FORMIRANJA KLASTERA

Klasteri, pre svega, omogu}avaju preduze}ima iz iste ili srodnegrane industrije da budu produktivnija i inovativnija, nego kada bifunkcionisala samostalno. Komparativne prednosti klastera leè ugeografskoj blizini preduze}a, boljoj komunikaciji me|u firmama,bròj i lak{oj razmeni tehnologije i olak{anom pristupu sirovinama.Najbolji primer uspe{nog klastera je italijanski klaster proizvo|a~akerami~kih plo~ica, koji ne ~ine samo proizvo|a~i plo~ica i drugihprate}ih elemenata (lepkova i sl.), ve} i preduze}a koja se baveprodajom i distribucijom.

U klasterima se razvija jedinstveno znanje koje konkurencija te{kokopira i koje obezbe|uje dugoro~ne prednosti uprkos sve ve}ojglobalizaciji. Proces povezivanja u klastere treba da bude proètsaradnjom svih aktera, tj. malih, srednjih i velikih preduze}a,razvojnih institucija i drugih organizacija radi ostvarivanjadugoro~nih konkurentskih prednosti. Udaljenost nekog proizvo|a~aod sedi{ta klastera nema nikakav zna~aj, vaàn je sadràj koji onpruà.

^lanicama klasterase nude ideje uorganizaciji im o d e r n i z a c i j iproizvodnje, a onemogu i moraju, imimo klastera,obavljati odre|eneprivredne aktivno-sti. ^lanovi su,jedino, du`ni da senajmanje jednommese~no sastanu irazgovaraju opitanjima odzna~aja za rad klastera. Ako neki problemi prevazilaze mogu}no-sti pojedina~nih proizvo|a~a, oni preko klastera mogu biti usmereniprema onima koji mogu pruìti pomo}. Klasteri, tako|e, sluè kaoizvrstan na~in pritiska na donosioce politi~kih odluka kako bi biliostvareni èljeni ciljevi.

Dodatna prednost klastera je i pobolj{anje rezultata poslovanjapreduze}a ~lanica i njihov bolji nastup na me|unarodnom trì{tuputem postizanja efekta ekonomije obima. Poznato je da mala isrednja preduze}a, pa i ~itave industrijske grane nemaju dovoljanobim proizvodnje da bi bili konkurentni na stranim trì{tima.Poslednjih godina dràve i lokalni organi vlasti gledaju na klasterekao na va`ne ~inioce u pobolj{anju ekonomskih performansipojedinih regiona. U tom smislu, dràve pruàju punu podr{kuprivrednicima u njihovoj inicijativi za formiranje klastera kako uodre|enim regionima, tako i u okviru pojedinih privrednih grana.

Uloga nadle`nog ministarstva je da deluje kao katalizator procesarazvoja klastera, ne zamenjuju}i pritom mehanizme trì{ta. Ono nedefini{e na kojim podru~jima treba da se razviju klasteri, ne odre|ujestrategiju, pravila, oblik organizacije i proces vo|enja klastera,niti bira ili imenuje kadrove u klasteru. To je stvar odluke samihpreduze}a, odnosno njihovog menad`menta i zaposlenih. Dràvniorgani odre|enim merama osiguravaju ostvarenje ciljeva klastera.

BESKAMATNI DR@AVNI KREDITI

U ovoj godini razvoj klastera }e biti podràn pilot projektom. Za tosu predvi|ena izvesna sredstva u ovogodi{njem budètu koja seraspodeljuju na osnovu javnog oglasa. Pravo na u~e{}e nakonkursu imaju sve zainteresovane grupe preduze}a i razvojnihinstitucija sa svojim projektima za udruìvanje u klaster.

Sredstvima iz budèta bi}e pokriven deo stvarno nastalih tro{kova.Cilj ovog projekta je pruànje podr{ke inicijativama za povezivanjepreduze}a u klastere, kao i pomo} klasterima u prvoj fazi rada.

Za{to }e se pokriti samo deo tro{kova? Izuzetno je va`no dapreduze}a preuzmu odgovornost za predloèni projekat. A za{touop{te pokrivanje tro{kova, ako je spremnost i odgovornost napreduze}u? Pre svega, zbog zna~aja povezivanja u klastere i, uisto vreme, nedostatka saznanja o mogu}nostima i prednostimapovezivanja, ne smemo zaboraviti ni oskudnu materijalnu osnovuna{ih preduze}a. Podsticaj razvoja klastera nije planiran kaojednokratna mera i ne}e se zavr{iti na pomenutom pilot projektu.

U tom smislu, u toku je formiranje Radne grupe za izradusrednjoro~nog programa za razvoj klastera koja treba da utvrdipredlog programa i da ga dostavi Vladi na usvajanje do kraja 2005.godine.^lanovi Radne grupe su predstavnici Ministarstva privrede,Ministarstva nauke i za{tite ìvotne sredine, Ministarstva zaekonomske odnose sa inostranstvom, Privredne komore Srbije,Ma{inskog fakulteta Beograd, Nau~no istraìva~kog centraEkonomskog fakulteta u Beogradu, SIEPA-e i predstavnicipreduze}a. Na taj na~in, Vlada, privreda i gra|ansko dru{tvopredstavljaju aktivne partnere na realizaciji sloènog cilja koji jepred nama - traènje pravog na~ina za podsticaj razvoja klasterau Srbiji, jer ne moèmo preslikati tu|i model, ve} prona}ivarijantu koja }e odgovarati na{im uslovima.

KLASTERI U SRBIJI

Kod nas su do sada formalno osnovana dva klastera, klasterautomobilske industrije i klaster proizvo|a~a poljoprivrednih ma{ina.^lanovi klastera su po~etkom ove jeseni po~eli sa svojim prvimzajedni~kim aktivnostima, u skladu sa usvojenom strategijomrazvoja. Sa druge strane, primetna su i sve ~e{}a udruìvanjamalih proizvo|a~a u klastere, posebno u drvnoj i industriji plastike.

Direktor prvog srpskog klastera proizvo|a~a poljoprivrednih ma{inaBIPOM, Milivoje Stojanovi} podràva odluku dràve dasubvencioni{e osnivanje klastera, napominju}i da je to vrlo dobarpotez, budu}i da koncept klastera moè da pokrene privredu izaposlenost. Prema njegovim re~ima, mala i srednja preduze}a,koja su uklju~ena u ovaj klaster, ne mogu finansijski da podrèpo~etne skupe korake u radu klastera koji ne donose profit ukratkom roku. Re~ je, pre svega, o izradi elektronskog i {tampanogkataloga proizvoda i usluga i kataloga materijala, analizi doma}egi okolnih trì{ta, kao i izradi strate{kog plana razvoja.

Sektor proizvo|a~a auto delova i komponenti je od velikog zna~ajaza privredu Srbije. Zapo{ljava 36 hiljada radnika, u oko 160preduze}a, sa dugom tradicijom i iskustvom u proizvodnji. Ovapreduze}a posluju danas u bitno izmenjenom privrednomokruènju koje karakteri{e gubitak trì{ta usled smanjenog obimaproizvodnje finaliste za kojeg su vezani; izuzetna konkurencija name|unarodnom trì{tu, gde ovaj sektor spada u tri inovacijskinajintenzivnija; kao i konstantan rast proizvodnje i prodajeautomobila na svetskom trì{tu.

Kroz proces povezivanja u klastere preduze}a bi mogla da pove}ajusvoju sposobnost za kori{}enje tehnolo{kog napretka i inovacija,pove}aju kvalitet i svoju konkurentnost za delovanje name|unarodnom trì{tu. Razvijeni klaster moè da doprinesepove}anju nivoa investicija, stvaranju novih radnih mesta kao ilak{eg dolaska novog finaliste koji u Srbiji moè da dobijeodgovaraju}e okruènje za kvalitetnu proizvodnju. Zbog svojepovezanosti sa ostalim delovima privrede, ovaj sektor ima velikiuticaj na dinamizaciju cele privrede i podizanje op{teg nivoakonkurentnosti.

Cilj ministarstva je da, u {to kra}em vremenskom periodu,utvrdi dugoro~ni program razvoja klastera koji }e, izme|u ostalog,omogu}iti i koordinaciju aktivnosti razli~itih ministarstava iinstitucija i time posredno ili neposredno uticati na politiku i daljirazvoj klastera u Srbiji.

M. Zatezalo

15

CM

YK



Zajedno smo ja~iKLASTERI U SRBIJI

CM

YK


Privreda

Kao oblik poslovnog udruìvanja, klasteri donose njihovim ~lanovima mnogobrojne koristi.Nekoliko institucija kod nas trenutno radi na programu njihovog razvoja, ali proizvo|a~i autodelova, poljopoprivrednih ma{ina, plastike i proizvoda od drveta ve} su oti{li korak ispred izapo~eli me|usobnu saradnju.

16 17

Kako organizovati nastupna sajmu?Za izvoznika, sajam je jedan od najsigurnijih na~ina sticanja poslovnih kontakta, izlaganja proizvoda,upoznavanja sa konkurencijom i svetskim trendovima i, naravno, sklapanja poslova.

CM

YK

CM

YK




SAJMOVI

Priru~nik za izvoznike

Svake godine hiljade preduze}a izlaùsvoje proizvode na stotinama hiljadakvadratnih metara, pred vi{e milionaposetilaca svetskih sajmova. Prisustvo name|unarodnim sajmovima jedan je odosnovnih na~ina putem kojeg firma moèda predstavi svoje preduze}e uinostranstvu.

PLANIRANJE I ODABIR SAJMA

Organizovanje nastupa na sajmu je sloèni dugotrajan proces koji ~esto po~inje igodinu dana pre po~etka manifestacije nakojoj èlite da izlaète.

Pre nego {to odlu~ite na kom sajmu }eteizlagati najbolje je da posetite neki odme|unarodnih sajmova gde izlaù

preduze}a iz istog ili sli~nih sektora.Pogledajte dobro kako su se drugapreduze}a predstavila, {ta je to {to privla~ipa`nju, kako izgledaju drugi promotivnimaterijali. Pogledajte {ta je to {to drugi radei proverite da li je va{e preduze}e spremnoda napravi taj marketin{ki korak.

Kad ste odlu~ili da moète da izlaète nasajmu, kao i da je to potrebno, slede}i korakje odabir odgovaraju}eg sajma. Saznajtekoji su sve sajmovi na kojima sepredstavljaju preduze}a iz sektora va{egpreduze}a, kao i kakvog su karaktera(lokalni, regionalni ili me|unarodni, da li suusko specijalizovani ili {iroka javnost imapristup i dr).

Uspostavite kontakt sa doma}impreduze}ima koja su izlagala ranijih godina

kako biste ocenili zna~aj sajma i koristikoje moète da imate od nastupa. Posebnoobratite pa`nju na veli~inu sajma, drugapreduze}a koja izlaù i prose~an brojposetilaca. Pre kona~nog izbora, odredite isvoju ciljnu grupu me|u posetiocima.Ukoliko niste sigurni da sajam odgovaraprofilu va{eg preduze}a, najbolje je da gaprve godine sami posetite i procenite da livam se isplati da u~estvujete na njemu.

Poèljno je da kontaktirate organizatoresajma i zamolite ih da vam pruè sveneophodne informacije o njemu. Oni }e vamposlati paket informacija koje sadrè plansajma, tro{kove, instrukcije za prevozeksponata, upit za hotelsku rezervaciju,prijavu i pravila sajma. Prvi kontakt saorganizatorima, u velikom broju slu~ajeva,potrebno je uspostaviti najmanje godinudana unapred.

Organizatori sajma vam mogu poslati ikatalog izlaga~a od prethodne godine, ukome, pored informacija o izlaga~ima,moète prikupiti inicijalne kontakte o novimposlovnim partnerima.

U katalogu sajma su pored osnovnihinformacija o delatnosti, proizvodima iuslugama izlaga~a, uvek nazna~ene iinformacije o kontakt osobama.

ZAJEDNI^KI (NACIONALNI) [TANDOVI

Ukoliko niste do sada izlagali na sajmovima ili samo èlite da smanjite tro{kove pojedina~nog nastupa, raspitajte se kod SIEPA-e,poslovnih udruènja ili Privredne komore da li postoji mogu}nost organizovanog nastupa vi{e preduze}a na sajmu koji je vamainteresantan. Izlaganje na sajmu putem zajedni~kih ili nacionalnih {tandova pruà vi{e pogodnosti za izlaga~e, jer su, pored smanjenja tro{kova, svielementi organizacije takvih nastupa prevashodno du`nost organizatora. Od zakupa prostora, izgradnje {tanda, prevoza eksponata, preko

organizacije puta, pa sve do pomo}i tokom nastupa, organizator zajedni~kog nastupa}e vam pomo}i da se va{e preduze}e prikaè u najboljem svetlu. Va{ nastup nanacionalnom {tandu, uz nastup drugih preduze}a, bi}e pose}eniji, jer je svakiposetilac bilo kog drugog izlaga~a ujedno i va{ posetilac. Takav nastup je uvek preporu~ljiv za sve koji prvi put izlaù na sajmu i zbog toga{to organizatori pre sajma organizuju obuku tokom koje moète da saznate kako dase va{e preduze}e najbolje pripremi i predstavi. Organizator zajedni~kog nastupatako|e organizuje i izradu zajedni~kih propagandnih materijala.

Kako odabrati sajam?

• Posetite sajam - vidite ko je tamo;• Od organizatora traìte paket

informacija o sajmu;• Saznajte {to vi{e o posetiocima; • Pogledajte dodatne informacije na

internetu;• Saznajte {to vi{e od preduze}a

koja su ve} izlagala na tom sajmu.

PRIJAVA ZA SAJAM I ZAKUP PROSTORA

Nakon {to izaberete sajam na kom èlite danastupate, slede}i korak je zakup prostora.Prijava za sajam je ujedno i ugovor kojim seobavezujete da }ete zakupiti odre|eniprostor. Pre nego {to po{aljete prijavuorganizatoru proverite sve uslove izlaganjana sajmu, kao i uslove za otkaz zakupljenogprostora. Potvrdu o prijemu prijave dobi}eteod organizatora sajma ubrzo nakonprijavljivanja. Uz potvrdu ~esto stiè iprofaktura za pla}anje zakupa prostora.

Zakup se, naj~e{}e, pla}a unapred, a uzsam prostor okvirno }e biti ura~unatapotro{nja vode i struje, naknada za upis uzvani~an katalog izlaga~a sajma, kao i jo{neki dodaci.

Organizatori sajma }e vam ubrzo poslati iponudu za lokaciju zakupljenog prostora.[to se ranije prijavite to je ve}averovatno}a da }e vam biti ponu|enobolje mesto. Na ve}im sajmovima najboljamesta uglavnom unapred rezervi{u redovniizlaga~i.

ZZaa{{ttoo iizzaabbrraattii zzaajjeeddnnii~~kkii{{ttaanndd??• Organizaciju prepu{tate

drugima;• Smanjujete tro{kove;• Zajedni~ki nastupate sa

drugim firmama, pa }e posetioci drugih firmi posetiti i va{ {tand;

• Razmena iskustava sa drugima.

PLANIRANJE PUTA

Po{to veliki broj ljudi izlaè i pose}ujesajamove, potrebno je da unapredrezervi{ete avio prevoz i hotelski sme{taj.Za to uvek postoji vi{e mogu}nosti. Ceneopcija su razli~ite, a blagovremenarezervacija moè da vam obezbedi popuste.Veliki broj turisti~kih agencija nudi paketuslugu koja pokriva prevoz i sme{taj unekoliko varijanti.

Organizatori vam, tako|e, mogu preporu~itihotele koji su locirani blizu sajma. Kadrezervi{ete prevoz i sme{taj, zamolite da te

rezervacije budu potvr|ene pismom(faksom, elektronskom po{tom).Neposredno pred odlazak na sajampotvrdite va{ dolazak, kako biste bilisigurni da je rezervacija izvr{ena.

POSLOVNI IMID@ VA[EG PREDUZE]A

Izlaganje na sajmu predstavlja mogu}nostda va{i poslovni partneri vide va{epreduze}e tako kako vi èlite. Prilikomizlaganja, potrebno je obratiti pa`nju i nasitnije detalje koji }e pokazati va{uprofesionalnost.

Pozivnice za sajamUkoliko ste obavestili va{eg zastupnika,postoje}e ili potencijalne klijente da }eteu~estvovati na sajmu, poèljno je da imunapred po{aljete pozivnice.

Iskoristite pun potencijal sajma i pozoviteva{e postoje}e i potencijalne poslovnepartnere (klijente, agente, distributere,zastupnike) da posete {tand va{egpreduze}a. Nekoliko nedelja pre po~etkasajma po{aljite pozivnice koje }e sadràti ikratak opis delatnosti preduze}a (companyprofile), kao i poziv za sastanak na sajmu.

Promotivni materijaliPrilikom priprema za nastup, jedna odosnovnih aktivnosti je i priprema bro{ura ova{em preduze}u i kataloga va{ihproizvoda. Obratite pa`nju da tekstovi buduura|eni profesionalno i na vreme.

Pogledajte kako izgledaju bro{ure i katalozidrugih preduze}a iz istog sektora da bistedobili neke nove ideje.

Ako imate internet prezentaciju va{e firme,postavite na nju informaciju o va{em{tandu na sajmu i pozovite posetioceprezentacije da vas posete. Ukoliko nemateinternet prezentaciju, razmislite nije li ba{va{e izlaganje na sajmu pravi trenutak daje napravite i promovi{ete.

Ukoliko va{e preduze}e ima promotivnevideo i filmske spotove i oni }e imati uloguu va{em nastupu na sajmu. Obratite pa`njuda li su ti spotovi namenjeni publici koja }ebiti prisutna na sajmu i izvr{ite neophodneizmene. Ukoliko niste u mogu}nosti daimate video materijale, napravitejednostavnu prezentaciju na ra~unaru, kojamoè umesto video spota da prikazujenaizmeni~ne podatke i fotografije va{ihproizvoda.

Promotivni pokloni su jedan od najboljihna~ina da se privuku posetioci. Naj~e{}ese koriste: olovke, privesci, blokovi zapisanje, ka~keti, majice, lopte i slatki{i(bombone i ~okolade). Na svakom poklonuvidno treba da stoji ime preduze}a,proizvodi i kontakt podaci.

Preduze}e moè koristiti i snimljeni videomaterijal, osmi{ljenu demonstracijuproizvoda ili nagradnu igru kako bi privuklopa`nju posetilaca. Ali, to je skup na~inprivla~enja pa`nje posetilaca sajma i, popravilu, zahteva ve}u povr{inu {tanda.

I. Posin

[TAND

Po{to ste izabrali koji prostor èlite dazakupite, potrebno je da odlu~ite kakav }e{tand predstavljati va{e preduze}e. [tandna sajmu ~esto }e biti prva stvar koju }eposetioci, potencijalni partneri, saznati ova{em preduze}u. Tip i dimenzije {tandakoji }ete na tom prostoru izgraditi zavisi odvrste i koli~ine proizvoda koje }ete izlagati,ali i od budèta koji planirate da potro{ite.

Dok prostor isklju~ivo moète da zakupiteod organizatora sajma, kod dizajna ikonstrukcije {tanda imate ve}i izbor. Jednamogu}nost je da angaùjete preduze}ekoje je ovla{}eno od sajma da projektuje igradi {tandove. Veliki broj sajmova brojnimpovlasticama ili tipskim paketima (zakupprostora, konstrukcija i izgradnja {tanda,dodatni name{taj, itd.) dodatno stimuli{epreduze}a da izlaù na taj na~in.

Tako|e, moète izabrati da va{ {tandprojektuju i izgrade specijalizovaneagencije. Takvih agencija ima i u Srbiji i onepruàju {irok spektar usluga(projektovanje i izgradnju {tanda, dizajn i{tampanje promotivnih materijala ireklama, usluge prevodilaca i hostesa,ketering na sajmu, itd).

ULAZNICE

Nakon {to rezervi{ete i platite prostor,organizator sajma }e vam poslati potvrduda su primili uplatu i nekoliko ulaznica.Ukoliko imate vi{e ulaznica nego planiranogosoblja na {tandu, pozovite potencijalnekupce ili svoje zastupnike da vas posete nasajmu. Za dodatne ulaznice kontaktirajteorganizatore sajma unapred, jer ih moètedobiti gratis ili platiti po povla{}enoj ceni.

REKLAMA

Pored ulaznica, organizator sajma }e vamposlati i ponudu za ogla{avanje ujedinstvenoj bro{uri koja sadrì osnovneinformacije o sajamskoj manifestaciji ipreduze}ima koja izlaù, kao i brojne drugeinformacije o mogu}nostima reklamiranjava{eg preduze}a pre i za vreme sajma.

Bi}e vam, tako|e, dostupne informacije ozakupu sala za sastanke, sala za preskonferencije i brojne druge usluge koje vamsajam moè pruìti tokom va{egpredstavljanja.

OSOBLJE

Osoblje koje predstavlja va{e preduze}etreba da svojom pojavom, znanjem iposlovno{}u upotpuni celokupan imid`koje va{e preduze}e èli da predstaviklijentima. U~esnik na sajmu treba unapredda odlu~i kakvo mu je osoblje potrebno zaprisustvo na {tandu, odnosno, da li je

potrebno unajmiti eksterne hostese iprevodioce ili je mogu}e angaòvatizaposlene u preduze}u. Da bi va{a firmabila najbolje predstavljena, potrebno je daosoblje na {tandu bude kvalifikovano, dazna jezik koji se koristi na sajmu i da budedobro informisano o proizvodima kojepredstavlja, cenama i uslovima prodaje.

Odredite broj osoba na {tandu, defini{itenjihovu stru~nost i pripremite kratakpriru~nik koji }e sadràti odgovore na svaeventualna pitanja posetilaca sajma.

18 19

CM

YK

CM

YK




Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije

Priru~nik za izvoznike

Savet

Birajte lokaciju koja je prometna!• Glavnu halu, umesto sporednih;• Blizu ulaza, lifta ili stepenica;• U prizemlju, umesto na spratu ili

podrumu;• Na uglu gde se susre}u dva

prolaza;• Bolji izbor lokacije {tanda.

Savet

Priredite kratku obuku za osoblje na{tandu:

• O preduze}u;• O proizvodima;• O mogu}nostima prodaje i is-

poruke;• O cenama.• Bolji izbor lokacije {tanda.

Savet

Neka vas va{i katalozi i drugi materi-jali pokaù u najboljem svetlu! Va`no je da su :

• Informacije o preduze}u pot-pune i ta~ne;

• Tekstovi stru~no napisani iprevedeni;

• Fotografije ili nacrti proizvodavisokog kvaliteta i prilago|eniciljnoj grupi posetilaca sajma.

Na sajam ponesite {to vi{e kat-aloga i vizit kartica. Uvek imajte urezervi nekoliko komada, u slu~ajuda imate sastanke i posle sajma.

OOssoobbaa kkoojjaa jjee nnaa {{ttaanndduuttrreebbaa ddaa:: • Preslikava imid` preduze}a;• Bude kvalifikovana;• Govori strani jezik;• Poznaje proizvode i

usluge va{eg preduze}a.PPrriijjaavvaa zzaa ssaajjaamm jjee uuggoo-vvoorr oo zzaakkuuppuu pprroossttoorraa..

• Proverite uslove za izlaganje pre nego {to popunite prijavu;

• Proverite rokove za prijavu;

• Ranije prijavljivanje omogu}ava bolji izbor lokacije {tanda.

U ovom broju Exporter-a nastavljamo zapo~etu pri~u osertifikatima neophodnim za ulazak doma}ih i proizvoda zemaljavan EU na trì{te Evropske unije. Ovoga puta govorimo o CE znakukoji je preduslov za izvoz slede}ih proizvoda:

• Igra~ke• Gra|evinske ma{ine• Parna plovila• Telekomunikaciona oprema• Medicinski ure|aji• Ma{ine• Oprema za li~nu za{titu• Satelitska oprema• Gasni ure|aji• Oprema koja radi sa visokim pritiskom• Razni ure|aji• Neautomatski ure|aji i oprema za merenje teìne• Fitnes oprema• Liftovi • Za{titna opremu za rad u eksplozivnim atmosferama• Merni instrumenti• In Vitro dijagnosti~ka medicinska oprema • Nauti~ka oprema• Elektri~ni ure|aji.

Ukoliko kompanija proizvodi takve proizvode, onda moè da budesigurna da je taj znak paso{ za izvoz u EU.

Sve ve}i broj srpskih preduze}a poseduje taj znak. Redakcijamagazina Exporter je bila u poseti preduze}u "Lanterna" iz NovogSada koje je nedavno ispunilo uslove za dobijanje tog sertifikata,o~ekuju}i da njihovi proizvodi uskoro ponesu znak CE.

O ZNAKU

Sama skra}enica CE je akronim od Conformité Européenne i, odmahda razgrani~imo, ne odnosi se na kvalitet ve} na bezbednostupotrebe proizvoda.

Druga razlika u odnosu na znakove kvaliteta je da, za razliku od njihkoji su i dalje opcioni (iako se neposedovanje odre|enihsertifikata posredno pojavljuje kao prepreka za izvoz u EU), CE znakje obaveza.

Menad`ment "Lanterne" je toga bio svestan, a gospodin ZoranRadulovi}, direktor tog preduze}a nam je rekao ne{to vi{e okoristima uvo|enja znaka koje oni o~ekuju. "Direktna koristispoljava se na vi{e nivoa. Konkretno, proizvod koji nema CE znakne moè da iza|e na trì{te EU. Ispunjavaju}i propisane zahteve iposeduju}i oznaku CE, proizvod se nesmetano moè pojaviti natrì{tu zapadnoevropskih zemalja, ~ime se firma uklju~uje uslobodan protok roba na otvorenom i bogatom trì{tu koje }eznatno uve}ati plasman proizvoda. Sa druge strane, rade}i napribliàvanju na{ih proizvoda direktivama Saveta EEC znatno smoosnaìli i unutra{nju organizaciju firme i pro{irili poglede za novetrì{ne mogu}nosti", istakao je Radulovi}.

Stoga je 1985. godine Evropska zajednica promenila svoj pristupsertifikaciji i proveri usagla{enosti sa standardima, uvode}ikoncept Direktive novog pristupa pomo}u koje je taj problem re{en.

DOBIJANJE ZNAKA CE

Pri uvo|enju CE znaka preduze}e moè da koristi sopstvene resurse,ali i da samo pripremi dokaze (tehni~ku i drugu dokumentaciju,sprovede ispitivanje) da je proizvod u skladu sa odgovaraju}omDirektivom za odre|eni tip proizvoda. Ali, kako je procedura dostakomplikovana, preduze}a se naj~e{}e odlu~uju da zatraè pomo}tre}e strane (obi~no konsultantskih ku}a).

Gospodin Radulovi} nam je ispri~ao kako je taj proces tekao unjegovom preduze}u: "Uvo|enje CE znaka od po~etnog impulsa dokonkretnog osvajanja oznake trajao je devet meseci. Prvi na{ikontakti i poku{aji bili su bezuspe{ni. U odre|enim gradskim irepubli~kim slu`bama traìli smo pravi put i pravog sagovornikakoji bi nas uputio i vodio kroz tu oblast, no svi na{i napori ostali subez rezultata. Onda smo odlu~ili da angaùjemo konsultantsku ku}uiz Brisela i preko njihovih ljudi iz Budimpe{te dobili smo saznanja okontakt osobama iz Srbije. Ubrzo smo do{li do ovla{}enogkonsultanta sa kojim smo zatim potpisali ugovor", zaklju~ujeRadulovi}.

Teoretski, provera usagla{enosti proizvoda sa Direktivama novogpristupa se vr{i u skladu sa Direktivom Saveta 93/465/EEC kojomje obuhva}eno osam modula (koraka) za ocenjivanje usagla{eno-sti proizvoda sa odgovaraju}om direktivom:

A - Interna kontrola proizvodnje;B - Ispitivanje proizvoda;C - Usagla{enost proizvoda sa direktivom za respektivni tip

proizvoda;D - Utvr|ivanje kvaliteta proizvodnje;E - Obezbe|enje kvaliteta proizvoda; F - Verifikacija (stavljanje znaka) na proizvod;G - Verifikacija na pakovanju proizvoda;H - Potpuno obezbe|enje kvaliteta.

Dobra vest je da se ne mora za svaki proizvod (ta~nije tipproizvoda), prolaziti kroz svaki od navedenih modula. Proces provereusagla{enosti za neke jednostavnije proizvode (npr. sijalice)obuhvata samo neke od koraka. Na primer, za Lanternu je to biosamo modul A.

Prema pravilima, proizvo|a~ mora u potpunosti sprovesti slede}eneophodne mere:

- Mora da osigura da proizvodni proces obezbe|ujeusagla{enost proizvoda sa odgovaraju}om direktivom(sistem kvaliteta);

- Da kompletira tehni~ku dokumentaciju o projektovanju,proizvodnji i funkcionisanju proizvoda, napisanu slu`benimjezikom zemalja ~lanica;

- Da sastavi EC Deklaraciju o usagla{enosti sa Direktivom, sarelevantnim podacima za identifikovanje Direktiva u skladusa kojima je izdata, kao i sa podacima o proizvo|a~u,njegovom ovla{}enom predstavniku, sertifikacionom telu,proizvodu, kao i upu}ivanje na standarde i druga normativnadokumenta.

21

CM

YK



Sve u svemu znak Za razliku od drugih znakova kvaliteta, koji su i daljeopcioni, CE znak predstavlja obavezu kod izvozaodre|enih proizvoda.

CE ZNAK

CM

YK



Standardi kvaliteta

MALO ISTORIJE

Do 1985. godine svaka zemlja ~lanica EU imala je svoje zakone ipropise koje su proizvo|a~i morali da zadovolje u interesu za{titeokoline i bezbednosti potro{a~a.

Ti zakoni su se razlikovali odzemlje do zemlje {to je

stvaralo te{ko}e proiz-vo|a~ima koji su èleli

da plasiraju proizvodeu zemlje Unije.

22

CM

YK

CM

YK



Standardi kvaliteta

U "Lanterni" smo saznali za jo{ jednu prednost uvo|enja CE znaka.Naime, po{to je u pripremi za CE znak 60 odsto tehni~kedokumentacije identi~no pripremi tehni~ke dokumentacije zadobijanje ISO standarda, Lanterna je odlu~ila da uvede i ISOstandard 9001/2000.

Utvr|ivanje usagla{enosti se, u na~elu, odnosi na proizvod, procesproizvodnje, uslugu, sistem kvaliteta i sistem za{tite ìvotne sredine.Usagla{enost proizvoda sa tehni~kim propisima, standardima itehni~kim specifikacijama dokazuje se izjavom isporu~ioca ousagla{enosti proizvoda, izve{tajem o ispitivanju u akreditovanojlaboratoriji, izve{tajem o usagla{enosti kontrolne organizacije(laboratorije) i sertifikatom o usagla{enosti sertifikacionog tela.

CE znak moè imati razli~ite forme, odnosno poreklo. To moè biti:- CE znak izdat u obliku proizvo|a~ke deklaracije. Takav znak

moè da izda isporu~ilac (naravno, isporu~ilac moè, ali i nemora, biti ujedno i proizvo|a~) van EU. U ovom slu~aju ostajepravo kupca da proveri isporu~eni proizvod putem uzorka,kontrolom svakog komada ili direktnim uvidom u proizvodnju;

- CE znak koji izdaje zvani~no sertifikaciono telo u zemlji~lanici koje za svoje potrebe moè vr{iti provere u bilo kojojzemlji sveta;

- Za odre|ene aktivnosti, pri izdavanju CE znaka, mogu da sekoriste osposobljena tela, laboratorije, u zemlji iz koje se izvoziu EU kao podugovara~i sertifikacionog tela u zemlji EU;

- CE znak koji je izdalo telo koje je direktno sertifikovaladràvna organizacija zemlje ne-~lanice EU ovla{}ena za svakufunkciju (sertifikaciju, ispitivanje...) prema sporazumu EU i tezemlje.

Bez obzira na poreklo, CE znak mora da stoji na samom proizvodu,ili ako to priroda samog proizvoda ne dozvoljava onda napakovanju, kao i na prate}oj dokumentaciji. Znak mora da budelako uo~ljiv, razgovetan, ~itljiv. Ukoliko druga~ije nije odre|eno,znak mora biti veli~ine minimum pet milimetra.

UMESTO ZAKLJU^KA

Uvo|enje znaka CE, kao {to se vidi, donelo je mnogobrojne koristiza sve strane "trì{ne utakmice". Dakle, svi dobijaju. Zemlje~lanice EU su svojim zakonskim propisima i drugim meramaobezbedile da se na trì{te plasiraju i u upotrebi na|u samoproizvodi koji ne ugroàvaju bezbednost, ìvot i zdravlje ljudi ilidrugih javnih interesa.

Sa druge strane, uvo|enje CE znaka je dosta olak{alo izvozpomenutih proizvoda iz zemalja koje nisu ~lanice EU. Nekad jebilo potrebno dobiti sertifikate za svaku pojedina~nu zemlju, dokje uvo|enjem CE znaka dovoljno samo jednom pro}i neophodnetestove i postupak sertifikacije da bi roba imala prohodnost u svimzemljama Evropske unije. Koristi su mnogostruke, a da je to takopotvr|uje i odluka Islanda i Lihten{tajna da prihvati direktive iakonisu ~lanice Unije.

Srpska preduze}a se, naj~e{}e, odlu~uju da u|u u procesdobijanja tog znaka tek kad njegovo neposedovanje postaneozbiljna prepreka za realizaciju nekog izvoznog posla. "Odluka ouvo|enju CE znaka doneta je onog momenta kada je do{lo dokonkretnog interesovanja za na{e proizvode od strane partnera izzemalja EU", isti~e Radulovi}.

"Na{i proizvodi, osim kvaliteta, atraktivnog dizajna i dobrogpakovanja, morali su da zadovolje i odre|ene direktive dràva~lanica Saveta EU, a u sklopu toga bilo je i dobijanje CE znaka",napominje on.

I da zavr{imo jednim konkretnim predlogom gospodina Radulovi}a:"Radi se o eventualnoj mogu}nosti da se neka od doma}ihlaboratorija direktno sertifikuje od strane postoje}ih evropskih ku}azaduènih za standarde. Tako bismo bili u situaciji da pojedinaispitivanja mogu da se zavr{e u Srbiji. Time bi se proces zaispitivanje pojedinih aktivnosti i proizvoda znatno ubrzao, a sa stranefinansijskog ulaganja za dobijanje CE sertifikata to bi bilo znatnopovoljnije za doma}e firme".

"Nas su, na primer, interesovala razna niskonaponska ispitivanjaili mre`ni uticaji. Mislim da bi u polemiku o otvaranju sertifikovanihdoma}ih laboratorija morali da se uklju~e i pojedini dràvni organi.Nadamo se da }e na{ predlog biti od koristi i da }e se stvoriti boljiuslovi i povoljnije okruènje kako bi {to vi{e doma}ih proizvodazadovoljilo standarde i direktive Evropske unije".

G. Radosavljevi}

24 25

Faktor sigurne naplateUz pomo} faktoringa preduze}e moè osigurati naplatu svojih budu}ih potraìvanja. Slede}egodine o~ekuje nas ekspanzija ovog finansijskog instrumenta u Srbiji.

FAKTORING

CM

YK

CM

YK


Po tom sistemu, postoje uvozni i izvozni faktor. Izvozni faktorfinansira prodavca iz svoje zemlje, a uvozni faktor obezbe|ujepokri}e za rizik nenaplate i naplate od kupca.

UGOVOR O FAKTORINGU I TRO[KOVI FAKTORINGA

Ugovorom o faktoringu preciziraju se odnosi izme|u faktora iprodavca. Ugovorom se precizira potraìvanje koje }e biti predmetfaktoringa. Faktor naj~e{}e odre|uje kupce za koje }e prihvatitiprenos potraìvanja. Pri tome se odre|uje i kreditni limit za te kupce,tj. iznos do koga je faktor obezbedio pokri}e preko osiguranja ilidrugog faktora. Postoji i tzv. "bulk" faktoring, po kome faktorprihvata sve fakture i sve kupce koje prodavac ima. Razumljivo jeda se ova vrsta faktoringa primenjuje selektivno - samo za odre|eneprodavce.

Ugovorom se defini{u i dokumenti kojim prodavac dokazuje da jeizvr{io isporuku. To su: faktura, otpremnica, carinski sertifikat (kodizvoznog faktoringa), protokol o primopredaji robe i sl. Faktor,tako|e, obra~unava dve vrste tro{kova. Tro{ak usluge kre}e se od0,5 odsto do 1,5 odsto od vrednosti fakture, a tro{ak finansiranjaje na nivou bankarskih kamatnih stopa za kratkoro~ne kredite.

PREDNOSTI FAKTORINGA

Prednosti faktoringa u odnosu na tradicionalne oblike pla}anja ume|unarodnoj trgovini mogu se uo~iti kroz uporedni pregledmogu}nosti koje imaju prodavac i kupac u pogledu ugovaranjana~ina pla}anja.

Avansno pla}anje je najpovoljniji i najbezbedniji oblik trgovine zaprodavca. Me|utim, sa stanovi{ta kupca to je najnepovoljniji na~inpla}anja, zbog rizika da prodavac posle uplate avansa ne ispunisvoju obavezu isporuke. Avansno pla}anje za kupca zna~i idodatno optere}enje njegovog cash flow-a. Ovaj oblik trgovine seprimenjuje samo izuzetno, u slu~ajevima kada je predmetnu robunemogu}e nabaviti iz drugih izvora.

Dokumentarni akreditiv, otvoren u korist prodavca i potvr|en odnjegove banke, prodavcu garantuje maksimalno obezbe|enjenaplate i, samim tim, predstavlja povoljan na~in pla}anja. Me|utim,u praksi kupac ~esto postavlja stroge uslove u akreditivu da biobezbedio garanciju kvaliteta i kvantiteta i ta~nost isporuke. Svakanepreciznost u dokumentaciji dovodi do odlaganja u isplati iponovne prezentacije dokumenata. To izaziva i dodatne tro{kove, jerbanke za svaku dodatnu aktivnost napla}uju posebne provizije.

Kada je o kupcima re~, otvaranje akreditiva, osim tro{kova ikomplikovane procedure, iziskuje i dodatni napor u cilju obezbe|e-nja pokri}a kod njegove banke. Pokri}e obi~no predstavljadepozit u vrednosti akreditiva ili kreditnu liniju koja, tako|e,podrazumeva dodatne tro{kove (kamate i provizije). U slu~ajudokumentarne inkaso-menice, prodavac zapo~inje proces tako {tovu~e menicu na kupca i daje je svojoj banci na naplatu. Prodav~evabanka koristi usluge banke u zemlji kupca i traì naplatu. Menicamoè da bude "~ista" (bez otpremnih dokumenata) ili uz otpremna

dokumenta, {to je poznato kao "dokumentarni inkaso".Dokumentarni inkaso moè da bude "Cash against documents"(C/D) ili "documents against acceptance" (D/A) kada bankapredaje kupcu otpremna dokumenta na osnovu njegovogprihvatanja menice. Nedostatak ovog na~ina pla}anja leì u tome{to "menica vredi koliko i du`nik", tj. nema garancije da }e kupacbiti u mogu}nosti da plati, {to prodavca dovodi u situaciju dapa`ljivo proveri finansijsko stanje kupca.

Kada prodavac i kupac ugovore odloèno pla}anje bez formalnihgarancija, radi se o pla}anju na otvoreno. Prodavac mora biti uverenda }e kupac po dospe}u biti u mogu}nosti da finansijski podneseperiod odloènog pla}anja. @elja prodavca da ponudi ovaj na~inpla}anja svojim kupcima, a istovremeno obezbedi sebe od rizikanepla}anja dovela je do ekspanzije me|unarodnog faktoringa.

FAKTORING U SRBIJI

Uprkos nesumnjivoj potrebi za faktoringom u doma}oj privredi, ondo sada nije bio razmatran kao alternativa postoje}im finansijskimmehanizmima. Razlog leì u nepoznavanju prirode ovog instrumenta,kao i u prevazi|enoj zakonskoj regulativi koja nije stvorila ambijentza njegovu primenu. Me|utim, najnovije izmene i najave izmenanekih zakona, kao {to je Zakon o deviznom poslovanju tedono{enje posebnog Zakona o faktoringu, ukazuju na to da }efaktoring dobiti odgovaraju}e mesto. Trenutno, pored nekolikostranih faktoring kompanija, faktoring primenjuje i Fond zaosiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova (SMECA).

Uslovi faktoringa koje SMECA nudi svojim klijentima podrazumevajuavans do 80 odsto vrednosti fakture za isporu~enu robu i pokri}erizika nepla}anja od strane kupca. Zbog nedostatka u postoje}empravnom okviru, do dono{enja prethodno navedenih propisaSMECA isplate izvoznicima vr{i u dinarskoj protivvrednosti u rokuod najvi{e dva dana nakon dana isporuke. Naknada koju pla}aizvoznik iznosi od 0,7-0,75 odsto na mese~nom nivou, aobra~unava se od dana isplate avansa do dana naplate odinokupca. Za period od godinu dana SMECA je uklju~ila oko 30preduze}a i usmerila pribli`no {est miliona evra za te namene.

V. Rosi}Konsultant, SMECA

Faktoring, najjednostavnije, moè biti definisan kao finansijskiinstrument kojim faktor (institucija koja se bavi faktoringom)finansira preduze}a na osnovu budu}ih (nedospelih) potraìvanjaproisteklih iz prodaje roba ili usluga na doma}em ili inostranomtrì{tu. Primera radi, u trenutku kad je roba isporu~ena ili uslugaizvr{ena preduze}e dobija 80 odsto vrednosti svoje fakture, dokse ostatak, umanjen za proviziju, dobija u momentu naplate odkupca. Faktor preuzima na sebe obavezu naplate od kupca, aprodavcu obezbe|uje za{titu od nenaplate u iznosu od 100 odsto.

Imaju}i u vidu da se najve}i deo moderne trgovine odvija na tajna~in {to su prodavci, u cilju pove}anja svog u~e{}a na trì{tu,primorani da nude kupcima povoljne uslove pla}anja, kao {to suprodaja na otvoreni ra~un, odloèno pla}anje (30-180 dana) i sli~no,jasno je da je time faktoring dobio {ansu za ekspanziju.

Prema podacima Factor Chain International-a (jedne od dvejunajve}ih asocijacija faktoring kompanija), u 2004. godini ukupanpromet u svetskoj trgovini, koji se odvija putem faktoringa, iznosioje 900 milijardi evra. Sve navedeno ukazuje na ~injenicu da jefaktoring sve manje mogu}nost za uve}anje profita, a sve vi{epotreba, kako u razvijenim zemljama, tako i u zemljama u razvoju.

ELEMENTI I RIZICI FAKTORINGA

Iz navedene definicije faktoringa proizilaze njegovi elementi -finansiranje prodavaca, vo|enje evidencije o potraìvanjima kojasu predmet faktoringa, naplata potraìvanja i preuzimanje rizikanaplate potraìvanja usled nelikvidnosti du`nika. Te aktivnostifaktor preuzima na osnovu ugovora o faktoringu koji zaklju~uje saprodavcem. Klju~ni element ugovora je prenos potraìvanja saprodavca na faktoring kompaniju. Ugovor o faktoringu je osnov iza obave{tenje (notifikacija) kupcu da je, umesto prodavca, novivlasnik potraìvanja faktor. U praksi postoji i tzv. "silent" faktoring,kod koga kupac ne dobija obave{tenje o izvr{enom prenosupotraìvanja. Iz razloga pravne sigurnosti ve}ina faktora izbegavaovaj sistem.

Va`no je napomenuti da je rizik koji preuzima faktoring kompanijavezan za kupca. Pokri}e od rizika nenaplate od kupca, koje faktorobezbe|uje od osiguravaju}ih dru{tava ili od drugih faktora,omogu}ava mu da finansira prodavca bez obzira na prodav~evufinansijsku situaciju i bez uzimanja sredstava obezbe|enja(hipoteka, zaloga, bankarska garancija) od njega. Rizik kojipostoji na strani prodavca sastoji se u neodgovaraju}oj isporuci

ugovorene robe, na osnovu koje kupac moè da odbije pla}anje ucelosti ili delimi~no. U ovom slu~aju dolazi do izraàja jo{ jednaosobina faktoringa koja ga bitno odvaja od tipi~ne finansijskeinstitucije. Faktor posebnu pa`nju posve}uje vrsti robe i na~inunjene isporuke.

U tom cilju, bitni su priroda robe, ugovor sa kupcem, istorijaposlovanja sa kupcima, na~in proizvodnje i ostalo. Faktor mora dapredvidi mogu}nost reklamacije i njen raspon i da na taj na~inodredi visinu avansa i vrstu faktoringa.

VRSTE FAKTORINGA

Uobi~ajene su podele faktoringa na doma}i i me|unarodni.Me|unarodni faktoring se deli na uvozni i izvozni. Jedna odnajstarijih podela je na faktoring sa regresom i faktoring bezregresa.

Faktoring sa regresom, tj. sa pravom faktora da, u slu~ajunenaplate, obe{te}enje traì od prodavca, ~esto se naziva ikvazifaktoring i u primeni se javlja sve manje. U praksi se naj~e{}eprimenjuje kad je mogu}nost reklamacije pove}ana ili vremenskineodre|ena i faktor ne moè da predvidi njenu visinu i momenatisticanja od strane kupca. U novije vreme prisutna je i podelafaktoringa na direktni i dvofaktorski. Dvofaktorski sistem koji seprimenjuje u me|unarodnom faktoringu tekovina je prethodnopomenute asocijacije Factors Chain International.




Finansije

Miljkovi} tvrdi da je, kad je re~ o serijskoj ikvalitetnoj proizvodnji drvenih igra~aka, alii drugih proizvoda, proizvodnja i prodajasvakako isplativa.

"Kineska roba danas predstavlja stalnupretnju ne samo u segmentu proizvodnjeigra~aka, nego i u ostalim sektorima poputtekstila, proizvodnje name{taja i sl. Ali, koima dobar proizvod, {to podrazumevaupotrebu kvalitetnog materijala, dobruizradu i pakovanje, sigurno }e na}i put dosvog kupca, naravno uz trì{nu cenu", kaèon.

Za prodaju na trì{tu EU neophodno je daroba poseduje CE sertifikat. Igra~ke Aliresu u skladu sa me|unarodnim standardomza kvalitet igra~aka EN-71, ispitanim u[vajcarskim laboratorijama. Kompanija,tako|e, izvozi i na veoma zahtevno{vajcarsko trì{te.

Vlasnik Alire kaè da je u ovom trenutku ciljkompanije da pove}a postoje}i asortimanproizvoda, dok }e osvajanje novih trì{taostaviti za narednu godinu.

"Strani kupci veliku pa`nju obra}aju napakovanje proizvoda. Pakovanje, kao i samproizvod, mora biti unapred dobroosmi{ljeno i, pre svega, prepoznatljivo.Alirine igra~ke su upakovane u prirodnematerijale koje objedinjuju vizuelniidentitet proizvoda i njegove prirodnekarakteristike", kaè Miljkovi}.

KLASTER

Sa jo{ pet preduze}a iz Uìca, Alira jeosnovala klaster "Iver". Inicijativu za takvimvidom udruìvanja pokrenule su same firmeu saradnji sa Regionalnim centrom za malai srednja preduze}a u Uìcu.

Pored “Alire” prvi uì~ki klaster ~ineradionice “Deco fun” (drveni proizvodinamenjeni oplemenjivanju de~jih prostori-ja), “Etno stil” (izrada suvenira od srveta),“Babi}” (proizvodnja drvne galanterije za

ku}nu upotrebu), “Form” (kutijice za nakiti kreveti}i za decu) i “A Produkt” (proizvod-nja drvenih ~ankova i {olja).

Vizija klastera je da se zajedni~kim radom idelovanjem stvori brend koji }e bitiprepoznatljiv na doma}em i stranom trì{tu.

Pored toga, cilj udruìvanja je da sesmanje tro{kovi kod izrade promotivnogmaterijala, nabavke sirovina i nastupa nasajmovima, a kompanije se nadaju da }enjihovo udruènje uskoro prerasti u praviklaster drvoprera|iva~a, poput klasterakoji postoje u Italiji.

Miljkovi} smatra da postoje i druge brojneprednosti udruìvanja u klaster.

"Osim niìh tro{kova nastupa nasajmovima, zajedni~ki nabavljamo materijal,udruèno radimo na razvoju i izradi novihproizvoda i projekata, zajedno koristimokanale distribucije i dr. Te aktivnosti ne bibile mogu}e da preduze}e poslujesamostalno.

Vizija klastera je da se zajed-ni~kim radom i delovanjem stvoribrend koji }e biti prepoznatljiv nadoma}em i stranom trì{tu.

27

CM

YK



CM

YK


ALEKSANDAR MILJKOVI], OSNIVA^ I DIREKTOR PREDUZE]A “ALIRA”

Kad je re~ o serijskoj i kvalitetnoj proizvodnji, bilo drvenih igra~aka ili drugih proizvoda,proizvodnja i prodaja su svakako isplative. Igra~ke “Alira” deci pruàju, ne samo edukaciju izabavu, nego i sigurnost s obzirom na to da poseduju CE standard.

Igra~ke po evropskomstandardu


Success story

Preduze}e za proizvodnju de~jih igra~aka"Alira" osnovano je u septembru 2002.godine. Glavni cilj preduze}a je izvoz natrì{te zemalja EU s obzirom na to da jetra`nja za tom vrstom proizvoda u porastu.Osniva~ i direktor Alire, AleksandarMiljkovi} zapo~eo je proizvodnju de~jihigra~aka jo{ ranih devedesetih godina, kaosvoj hobi. Kad je uo~io da na doma}emtrì{tu nedostaje takvih proizvoda, hobi jeprerastao u organizovanu proizvodnju.

Proizvodni program Alire trenutno se bazirana dvadesetak razli~itih proizvoda ielemenata od drveta, uz konstantniistraìva~ki rad na razvoju novih igra~aka. "Interesovanje dece za igra~kama je sklonopromenama. Zbog toga je bitno da stalnobudem u toku sa svetskim trendovima.Igra~ke Alire deci pruàju ne samoedukaciju i zabavu, nego i sigurnost sobzirom na to da poseduju CE standard.

Igra~ke od drveta su visoko vrednovane ina trì{tima zemalja Evropske unije. One su,sa vi{e aspekata, kvalitetnije i primerenijepotrebama dece od igra~aka izra|enih oddrugih, ve{ta~kih i neekolo{kih materijala.Proizvodnjom de~jih igra~aka èleo sam dasvojoj i drugoj deci pruìm, osim igre,edukaciju i zabavu", kaè Miljkovi}.

On, iz svog iskustva, kaè da u Srbiji nepostoji razvijena svest o zna~aju i upotrebidrvenih igra~aka u edukaciji i zabavi dece. "Verujem da postoji odre|eno interesova-nje me|u doma}im kupcima. Ali, potrebnoje upoznati trì{te sa postojanjem i svimprednostima takvih igra~aka. Neophodnoje osmisliti i sprovesti promotivnu kampanjuo njihovom zna~aju."

"Alirine proizvode kupuju ljudi razli~itihfinansijskih mogu}nosti koji svojoj deci èleda poklone interesantnu i dugotrajnuigra~ku. Pored toga, na{e igra~ke najvi{ekupuju vrti}i i pred{kolske ustanove. Zarazliku od srpskog trì{ta, u inostranstvu je,

po{to te zemlje imaju tradiciju i izgra|enodnos prema drvenim igra~kama, na{improizvodima put do kupca mnogo lak{i.Stranci, koji su veoma edukovani po pitanjuzna~aja i prednosti drvenih igra~aka,reaguju veoma pozitivno na Alirineproizvode. Potvrda toga su i konstantneisporuke i potpisani ugovori sa stranimpartnerima", kaè Miljkovi}.

KINESKA KONKURENCIJA

Proizvodnja Alire je u po~etku, sa obziromna mogu}nosti i kapacitete, bila malogobima i namenjena isklju~ivo potrebamadoma}eg trì{ta.

Plan je bio da se proizvodnjom raznovrsnihi manjih serija drvenih igra~aka ispita da linivo kvaliteta obrade odgovara potrebamai zahtevima doma}ih kupaca, a zatim da sekrene u proizvodnju ve}ih serija.

U Srbiji, jo{ uvek, ne postojirazvijena svest o zna~aju i upotre-bi drvenih igra~aka u edukaciji izabavi dece.

EKONOMSKA SLAGALICA..........................................................................

OSNOVANA AGENCIJA ZA DRVO

Na inicijativu vode}ih proizvo|a~a udrvoprera|iva~koj industriji, po~etkomoktobra meseca, formirana je prva srpskaAgencija za drvo, kao dru{tvo saograni~enom odgovorno{}u. OsnivanjeAgencije je iniciralo devet preduze}a:Estia, Kolarevi}, Nisauto, Saga,Eurotechno, Xilia, Radmilovi}, Elektroluksi Unidas, kao i devet fizi~kih lica.

Cilj Agencije je pruànje informacija ostanju i prognozama razvoja doma}edrvne industrije, angaòvanje upronalaènju dobrih izvoznih poslova, kaoi pruànje ostalih usluga s ciljem {to boljegposlovanja njenih ~lanova.

Prema planu i programu, u prvoj godini,predvi|a se promovisanje rada Agencije,pove}anje broja ~lanova i pronalaènjenovih izvora finansiranja. ..........................................................................

Kroz udruìvanje maliproizvo|a~i mogu pove}atikonkurentnost svojih proizvoda nadoma}em i stranom trì{tu.

Odeljenje za istraìvanja Agencije za strana ulaganja i promocijuizvoza (SIEPA) sprovelo je istraìvanje me|u roditeljima oigra~kama koje kupuju svojoj deci, intenzitetu kupovine i vrstiigra~aka koje naj~e{}e kupuju.

Vi{e od polovine anketiranih, 58 odsto, ima mu{ko dete. Me|ustarosnim strukturama dominiraju deca od 3-5 godina (54 odsto),zatim slede deca iznad sedam godina (23 odsto) i deca do trigodine starosti (23 odsto).

Na grafikonu je prikazan afinitet anketiranih prema pojedinimvrstama igra~aka. Prema vrsti igra~aka koje kupuju svojoj deci,najve}i broj ispitanih, njih 72 odsto, odgovorilo je da naj~e{}ekupuje plasti~ne igra~ke. Slede pli{ane igra~ke (16 odsto), drvenei gumene igra~ke sa po {est odsto.

Na osnovu vremenskog perioda koji protekne izme|u kupovina,moè se zaklju~iti da najve}i broj anketiranih (52 odsto) kupujesvojoj deci igra~ke jednom mese~no, dok je manji broj onih kojito ~ine svake nedelje (23 odsto).

Prema izjavama anketiranih, prilikom kupovine igra~aka najvi{epa`nje obra}aju na kvalitet. Dizajn je manje zna~ajan, dok nas jeiznenadio podatak da je cena klju~ni faktor pri kupovini igra~aka zasamo devet odsto ispitanika. Svi su se sloìli da marka proizvodai pakovanje nemaju zna~ajniju ulogu prilikom kupovine de~jihigra~aka.

KLJU^NI FAKTORI PRILIKOM KUPOVINE IGRAÂKA

Roditelji naj~e{}e kupuju igra~ke u prodavnicama igra~aka, a samomali broj to ~ini u supermarketima ili na pijaci. Na ceni su igra~keiz uvoza, za koje se opredelilo ~ak 94 odsto anketiranih, dokzanemarljiv broj (6 odsto) kupuje igra~ke doma}e proizvodnje. [tose ti~e odabira, 55 odsto roditelja sami biraju igra~ke, dok svakitre}i ispitanik vodi svoje dete u kupovinu. Za devet odstoroditelja klju~an je predlog prodavca, a svega tri odsto slu{apredlog poznanika. Za njih je klju~no mi{ljenje drugih, a nereklama koju su videli.

M. Staji}

Firme su napravile i jedinstvenu internet prezentacijuudruènja sa posebnim osvrtom na aktivnosti njenih ~lanova."Iver" u svojoj ponudi nudi raznovrsne proizvode od programa zadecu do suvenira i drvne galanterije za ku}u.

Sa obzirom na to da je re~ o sli~nim proizvodima koje na{e firmeprave i prodaju, moèmo zajedno da koristimo usluge dizajnera,tehnologa proizvodnje i knjigovo|e. Sa druge strane, iako seme|usobno pomaèmo, o~uvali smo sopstveni identitet iprepoznatljivost na{ih proizvoda", kaè Miljkovi} i dodaje da jeza male proizvo|a~e udruìvanje dobar na~in da se iza|e nastrano trì{te.

"Udruìvanjem mali proizvo|a~i mogu pove}ati konkurentnostsvojih proizvoda na doma}em i stranom trì{tu. Jedan odosnovnih ciljeva udruènja je lak{i pristup i razmena informa-cija, brè uvo|enje i unapre|enje sistema kvaliteta", zaklju~ujeMiljkovi}.

M. Zatezalo

28 29

CM

YK

CM

YK





Najnoviji podaci Odeljenja za istraìvanja SIEPA-e pokazuju da gra|ani Srbije naj~e{}e kupujuuvozne igra~ke, pre svega, vode}i ra~una o kvalitetu i dizajnu, a manje o ceni proizvoda.

Kupi mi... (doma}u)igra~ku

Success story Istraìvanja

APPROFAL Sajam snabdeva~a industrijename{taja05 - 09.01.2006.Pariz, Francuskawww.salondumeuble.com

IMMMe|unarodni sajamname{taja i unutra{njegopremanja16 -22.01.2006.Keln, Nema~ka www.interzum.com

DESIGN INTERIORSSajam unutra{njeg opre-manja22 -25.01.2006.Birmingham, UKwww.designinteriorsuk.co.uk

FURNITURE OF RUSSIASajam name{taja08 -11.02.2006.Moskva, Rusijawww.mebelexpo.ru

STOCKHOLM FURNITUREFAIRSajam name{taja iunutra{njeg opremanja08 -12.02.2006.Stokholm, [vedskahttp://webfair2.stofair.se

ZOWSajam snabdeva~a industrijename{taja20 -23.02.2006.Bad Salzuflen, Nema~kawww.zow.de

STROISIB INTERIORMe|unarodni sajam unutra{njeg opremanja igra|evinskog materijala21-24.02.2006.Novosibirsk, Rusijawww.sibfair.ru

WOHNENSajam name{taja11 -19.03.2006. Be~, Austrijawww.wohnen-interieur.at

FURNITURE FAIR OF YECLASajam name{taja u najpoznatijoj regiji drvne industrije [panije14 - 18.03.2006.Yecla, [panijawww.feriayecla.com

FURNIDECSajam name{taja16 - 20.03.2006.Solun, Gr~kawww.helexpo.gr

ZOW MOSCOWSajam dobavlja~a industrijename{taja17 - 20.04.2006.Moskva, Rusijawww.zow.ru

FERIA INTERNACIONAL DEL MUEBLE DE MADRIDMe|unarodni sajamname{taja24 - 29.04.2006.Madrid, [panijawww.mueble-madrid.ifema.es

COPENHAGEN INTERNA-TIONAL FURNITURE FAIRMe|unarodni sajam opremanja i name{taja04 - 07.05.2006.Kopenhagen, Danskawww.furniturefair.dk

MEBLESajam name{taja i opremanja30.05. - 02.06.2006.Poznan, Poljskawww.meble.mtp.pl

CARREFOUR DU BOISSajam trgovine drvetom 31.05. - 02.06.2006.Nant, Francuskawww.timbershow.com

ZOW MADRID Sajam dobavlja~a industrijename{taja13 - 16.06.2006.Madrid, [panijawww.zow.es

Sajmovi drvne industrije 2006.

Pli{ane16%

Gumene6%Drvene

6%

Plasti~ne72%

Koji tip igra~aka detetu kupujete?

Nedeljno23%

Koliko ~esto kupujete igra~ke?

Na svaka3 meseca

19%

Na duè od3 meseca

6%

Jednom umesecu

52%

SIEPA

Kad je krajem 2002. godine objavljenoistraìvanje o percepciji potro{a~aprehrambenih proizvoda, jedno od prvihrealizovanih od otvaranja srpskog trì{taza strane proizvode, na listi klju~nihzaklju~aka nalazio se i slede}i: "Na{iproizvodi su kvalitetniji, ali su inostraninesumnjivo kvalitetnije i primamljivijespakovani".

Takav stav potro{a~a nije bio za~u|uju}ijer su se mnogi proizvo|a~i godinama pretoga iskreno trudili da li~e na svojezapadne kolege, {to je dovodilo i doekstrema. U prodavnicama su mogli da seprona|u "Fanti", "Spryte", ~okolada"Smiljka" i mnoge druge neuspe{ne(i nezakonite) kopije.

Istovremeno, sastojci proizvoda nisunavo|eni, te se ~esto nije znalo {ta se uambalaì, zapravo, nalazi.

Ipak, trì{te se tokom prethodnih godinastandardizovalo, tako da svaki proizvodmora imati svoju jedinstvenu li~nu kartu -etiketu, popunjenu po pravilniku, overenuod strane nadle`nog ministarstva, dizajni-ranu prema èlji, potrebi ili strategiji.

Osmi{ljavanje, dizajn i realizacija etiketepredstavlja proces ne samo sli~an ve} ineodvojiv od procesa osmi{ljavanjaambalaè, o ~emu je ve} bilo re~i uprethodnom broju magazina "Exporter".

Etiketa, kao sastavni deo ambalaè imanekoliko funkcija, koje su nepromenljive,bez obzira na to da li se apliciraju na fla{uosveàvaju}eg pi}a, teglu sa dèmom ilibo~icu parfema. Ipak, njen osnovni

zadatak pripada segmentu marketingakoji se zove prodaja proizvoda, do kojene}e do}i ukoliko potencijalnom kupcu nepruìmo odgovore na slede}ih petpitanja: "Ko sam ja?" (naziv proizvoda,kategorija, ponekad i svrha); "Od ~ega samnapravljen?" (nose}i sastojci velikimslovima, manje va`ni - malim); "Kolikisam?" (masa); "Dolazim li iz dobre ku}e?"(ime proizvo|a~a); "Koliko trajem?" (rokupotrebe).

Kako je propisano, svaka etiketa mora datiodgovore na navedena pitanja, te je odnedavno op{teprihva}eno da se tomspisku mora dodati i pitanje: - "Govorim listrane jezike? ", ~ime se mnogi proizvo|a~ine samo pripremaju za izvoz na stranatrì{ta, ve} lokalnom kupcu saop{tavajuda su njihovi proizvodi po kvalitetudostojni stranog kupca, {to je dodatnaprednost.

Tako|e, na pitanje - "Da li sam najbolji urazredu?", najbolje je da se odgovorispiskom raznih doma}ih i stranih nagradakoje moète staviti na etiketu nagra|enogproizvoda.

Tako prepri~an spisak obaveznihelemenata svake etikete nije, naravno, sve{to mora da se po{tuje kad se pripremaetiketa. Njenom nastanku prethodi i nizmnogobrojnih akcija, ~iji je cilj da defini{uciljnu grupu potencijalnih kupaca.

Etiketom se defini{e i strate{ka prednostproizvoda, odnosno, ona daje odgovor napitanje: "Zbog ~ega }e kupci ba{ nasizabrati?", kao i, najva`nije, "[ta }e kupcimisliti o sebi uìvaju}i u na{em proizvo-

du?" Na mnoga od tih pitanja dobi}emokvalitetan odgovor sprovo|enjemistraìvanja stavova potro{a~a ("Ko meèli?", "Kakav èle da budem?"). Prilikomosmi{ljavanja etikete i ambalaèproizvoda to predstavlja apsolutnonezaobilazan korak.

Potencijalni korisnici na temu etikete iambalaè ~esto daju mnogo konkretnije ikorisnije odgovore nego prilikomistraìvanja stava potro{a~a o nekomoglasu ili TV spotu. Zato im trebapostaviti pitanja i na~uljiti u{i.

KREIRANJE ETIKETE PROIZVODA

Kona~no dolazimo i do kreativnog dela:"Kako osmisliti i realizovati dobru ijedinstvenu etiketu za proizvod? "

30 31

Etiketa - jedinstvena li~nakarta proizvodaEtiketa, kao sastavni deo ambalaè ima nekoliko funkcija, kojesu nepromenljive, bez obzira na to da li se apliciraju na fla{uosveàvaju}eg pi}a, teglu sa dèmom ili bo~icu parfema.

CM

YK

CM

YK




Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije

Marketing mix

ETIKETA JEDNAKO AMBALA@AKlju~ni koraci i neophodnosti prilikompripreme i kreiranja etikete se moguobjasniti putem slede}ih teza:

• Etiketa jednako ambalaà.Savremena tehnologija, iako sa jednestrane u potpunosti bri{e granicuizme|u ambalaè i etikete, te ~ini da

one mogu biti jedno (primer - voda"Voda") ipak i dalje uspe{noonemogu}ava da se na sfernuambalaù aplicira kvadratna etiketa iobrnuto, {to je dobro.

Ukoliko je dizajner pogre{no procenioda }e kvadrat apliciran na sferuizgledati "originalno i nevi|eno do

sada", ma{ina }e ga spre~iti u tom(proma{enom) poku{aju. Ipak,tehnologija ne treba da ograni~ava.Zamislite susret klijenta i prvogdizajnera koji je osmislio da se tekst"{tampa u fla{i", odnosno saunutra{nje strane etikete. To jeprimer smele ideje koja je promenilamnogo toga.

• Etiketa je li~na karta proizvoda. Postarim pravilima, pored li~nihpodataka etiketa moè sadràti ifotografiju ili ilustraciju sadràjaambalaè, ukoliko ambalaòm nijepredvi|eno da se proizvod "vidi".

Sadràjni deo li~ne karte mora biti ipotpis proizvo|a~a u vidu podataka ilogotipa koji bi trebalo postaviti takoda daje podlogu proizvodu (provereniproizvo|a~ plus novi proizvod, jedna-ko je "@elim ovo da probam!"), ali iosmi{ljen tako da ga ne optere}uje.

No pored, tehni~kih podataka,savremena, me|usobna komunikaci-ja proizvoda i potro{a~a predlaè dase napravi korak dalje. "Vizuelni deo"etikete moè biti i: Kako èlite da vaspotro{a~i vide ili {ta oni èle da videdok konzumiraju proizvod? Koji ikakav ose}aj }e ih obuzeti? Ukolikose, dakle, èli potro{a~ima saop{titida }e im zalogaj dèma dràti osmehna licu tokom celog dana, onda nekaosmeh bude ideja etikete!

• Li~na karta moè biti i... romansi-rana. Ume{nost u kreiranju etiketeodraàva se u tome kako dizajniramoetiketu. Jabuka se moè fotografisatiili ilustrovati na stotine na~ina. Da lije na{a jabuka mlada, energi~na icrvena ili klasi~na, tamnija, sa malopritajenog sjaja?

Vrsta tipografije kojom }e ime proizvo-da biti napisano ima bezbroj, a jo{bolje je izmisliti novu, unikatnu -adekvatnu proizvodu koji se reklami-ra. Sve to treba lepo aranìrati napozadini po izboru, a najbolje onojkoja omogu}ava lako ~itanje i jo{brè prepoznavanje onoga {to seprodaje. Ukoliko do prepoznavanja nedo|e u najkra}em mogu}em roku,

bi}e prepoznat drugi proizvod.Upravo u tom aspektu, proizvodi,naj~e{}e, dobijaju prvu {ansu dapostanu brendovi i ta {ansa se nesme ispu{tati. "Dizajn je oduvek bioizuzetno uticajna sila u stvaranjudiferencijacije i uvek }e to i biti" - tvr-di Voli Olins, jedan od uticajnih svet-skih teoreti~ara brendinga. Zato tre-ba posvetiti punu pa`nju izboru adek-vatne tipografije boja koje }e nesamo privu}i pa`nju ve} biti i uskladu sa proizvodom ili prodajnimciljevima.

• Etiketa treba da bude unikatna.Jedan od najboljih "malih" testovakvaliteta etikete i ambalaè moèsprovesti svako, uz relativno malaulaganja (osim ukoliko ne èli datestira dizajn etikete egzoti~nihalkoholnih likera ili vina).

Kome se u~ini da je zavr{io sadizajnom etikete i da }e biti najlep{ana polici u prodavnici, treba dasakupi etikete svih va`nih konkure-nata i da ih pore|a sve zajedno sanjegovom ljubimicom. No, ne trebada procenjuje sam, najbolje je dapozove prijatelje i neprijatelje iuporedi sva mi{ljenja. Ukolikonjegova etiketa bude "jedna od..."uradio je pristojan posao, ali ne i na-jbolji! Zato, treba nastaviti da radi.

Kona~no, ukoliko priprema "seriju"na}i }e se pred samo naizgled lakimzadatkom, napraviti "varijaciju natemu", odnosno u~initi proizvodeistovremeno i sli~nim i razli~itim nere{ava se samo promenom boja.

Etiketa je "poslednja reklama" - direktansusret @elja Potro{a~a i Ispunjenja @elja -licem u lice. U ogla{avanje u Srbiji tokomprethodne godine je uloèno vi{e od 273miliona.

Ako svaki novoro|eni (ili "osveèni")proizvod nije na vrhu liste najvi{eogla{avanih, treba mu skrojiti odelo pokojem }e ga kupci lako uo~iti, jo{ brèprihvatiti i zauvek èleti u svojoj okolini.

N. Krivoku}aKreativni direktor, PRISTOP

Obezbedite svoj besplatan primerak Exportera

........................................................

Ime firme: _________________________________________________________

Adresa: ___________________________________________________________

Po{tanski broj i grad: ______________________________________________

Telefon: ___________________________________________________________

E-mail: ____________________________________________________________

Web adresa: _______________________________________________________

Kontakt osoba: _____________________________________________________

Dodatne informacije: 011 3398 550, 3398 772, e-mail: officeªsiepa.sr.gov.yu


CM

YK

32

Ukoliko `elite da redovno primate magazin Exporter potrebno je da prijavu popunite i po{aljete po{tom na adresu: Agencija zastrana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), sa naznakom - pretplata na magazin, Vlajkovi}eva 3/5, 11000 Beograd, na e-mail adresu([email protected]) ili putem faksa (011 / 3398 814).

Magazin za izvoznike

Re~ urednika - siepa.gov.rs - Oktobar 2005.pdf · Da hobi i stari zanati mogu postati dobar biznis...

Documents

Transcript of Re~ urednika - siepa.gov.rs - Oktobar 2005.pdf · Da hobi i stari zanati mogu postati dobar biznis...