007

RE^ UREDNIKA

Retko bi ko pomislio da vi{e od sto godina stara glavna administracijaBeograda mo`e da predstavqa prvorazredni istorijski izvor koji se pri tome~ita kao uzbudqiv roman. Istorija prestonice i istorija Srbije prepoznaje seiz fonda Uprave grada Beograda kao razmena, spajawe i antagonizam doga|aja,stanovni{tva i kultura u vremenima sumwi i nada koje prate ra|awe modernesrpske dr`ave.

Kratko ocrtavawe istorijata ovog fonda, koji se ~uva u Istorijskom arhivuBeograda, u periodu od 1837. do 1944. godine treba zapo~eti sa Upraviteqstvomvaro{i Beograda koje je osnovano Zakonom o op{tinama 1839. godine. Od 1870.godine mewa ime u Uprava varo{i Beograda da bi se, od 1890. godine, definisalau nazivu Uprava grada Beograda. Nadle`nost Uprave bila je upravno-policijskado 1850. godine, a Policijska uredba i Policijski zakon dali su joj te iste go-dine i upravno-sudsku vlast koju je imala sve do 1889. godine.

Razvoj institucija, koje simboli~no prati promena pojma varo{i u pojamgrada, najzna~ajnije je utemeqena u reorganizaciji Uprave 1860. godine kada jeBeograd prvi put podeqen na {est kvartova: varo{ki, dor}olski, palilulski,terazijski, savamalski i vra~arski. Kvartovi su predstavqali odeqewa Uprave,imali su svoju kancelariju i najnu`niji broj ~inovnika. Uprava je imala `an-darmeriju koja je brojala 120 qudi i 15 kowanika. Vi{i neposredni organ Up-ravi bilo je Ministarstvo unutra{wih dela, a ni`i Op{tina grada Beograda ito sve do 1903. godine. Kao nadzorni organ Op{tine, Uprava je imala niz du`nos-ti iz raznih oblasti u koje su, izme|u ostalih, spadale i prosveta, izgradwa,zdravstvo i socijalno starawe. Za vreme Prvog svetskog rata Uprava nije delo-vala, ali je ponovo profunkcionisala nakon ujediwewa 1918. godine, u Kraqevi-ni Srba, Hrvata i Slovenaca, da bi definitivno prestala sa radom nakonoslobo|ewa Beograda 1944. godine.

U kratak opis fonda Uprave grada Beograda treba uneti i podatak da je we-gov obim 458,70 du`nih metara, da obuhvata 390 kwiga i 3182 kutije gra|e. Alikako sa`eto iskazati istoriju `ivota i smrti, slobode i ropstva, identiteta ikulture koju obuhvata pola kilometra dokumenata ili nekoliko miliona pojedi-na~nih istorijskih izvora? Mo`da u nepretencioznoj formi, pukim nabrajawem.Tako se, na primer, uvidom u dokumenta mogu saznati podaci o dinasti~koj smeniObrenovi}a i Kara|or|evi}a 1840, Vu~i}evoj buni 1842, Katanskoj buni 1844, do-

008

ga|ajima iz 1848, Svetoandrejskoj skup{tini 1858, bombardovawu Beograda 1862,ubistvu kneza Mihaila 1868, sukobima s Turcima do wihovog isterivawa. Pod-jednako zna~ajni za istoriju dru{tva su i podaci o socijalnom, ekonomskom ikulturnom stawu grada, o komunalnom ure|ewu, o zanatima, esnafima, trgovci-ma, {kolama, o putuju}im pozori{nim i muzi~kim trupama, Narodnom po-zori{tu ili o zdrastvenom stawu stanovni{tva i ustanovama u kojima su sele~ili, o apotekama, tako|e.

Nabrajati se mo`e i daqe, pogotovo kada su u pitawu dokumenta iz prvepolovine 20. veka. Posve je jasno i sa ovoliko podataka, za{to je fond Upravegrada Beograda kulturno dobro neprocewive vrednosti ili, kako glasi wegovazakonska definicija, kulturno dobro od izuzetnog zna~aja. Takva oficijelna oce-na fonda bi}e jo{ jasnija ako se ima u vidu da su burna, uglavnom ratna vremena,istorije Beograda ostavila generacijama koje su dolazile mali broj sa~uvanihdokumenata ili, u najboqem slu~aju, mogu}nost da istoriju svog grada i dr`averekonstrui{u po dokumentima iz arhiva Dubrovnika, Be~a, Istanbula i drugihevropskih gradova. Zato je pitawe za{tite fonda Uprave grada Beograda bilo iostalo prvorazredno kulturno pitawe dr`ave Srbije i grada Beograda.

Na prvi pogled, jedna jasno odre|ena definicija podrazumevala je, bez os-tatka, promociju i za{titu gra|e koju sadr`i ovaj fond. To se u praksi, me|utim,nije dogodilo. Vi{edecenijska omamqenost «kapilarnom istorijom» komu-nisti~ke partije, u kojoj je zaboravqeno na postojawe svega {to joj je prethodilo,marginalizovala je pitawe za{tite i publikovawa gra|e popularno definisanekao gra|anska istorija. U veoma ozbiqnoj kritici rada arhivskih institucija uprethodnom periodu mo`e se, kao jedan od primera devastacije istorijskih doku-menata, navesti i sudbina fonda Uprave grada Beograda. Iako je fond u Istori-jski arhiv Beograda priman u periodu od 1955. do 1976. godine sre|en je sa anali-ti~kim inventarom do 1859. godine. Mikrofilmovana je samo gra|a Specijalnepolicije i Bawi~kog logora iz perioda Drugog svetskog rata.

Fond je, u me|uvremenu, po~eo rapidno da propada. Procene stru~wakaarhivista ukazivale su na katastrofalni podatak da je oko 60% dokumenata na-padnuto gqivicama i da }e uskoro od wega ostati samo pra{ina. Ukratko komen-tarisano, u jednom virtuelnom svetu ideologija koje su trajale do kraja 20. veka isama istorija Beograda i Srbije postajala je, tako|e, virtuelna kategorija.

Bez pretenzija da obele`imo Novo Vreme, ali sa idejom da vratimo istori-ju u okriqe autonomne nauke, da vratimo kulturu woj samoj, Istorijski arhivBeograda je 2002. godine izradio projekt spa{avawa fonda Uprave grada Beogra-da. Na istom poslu na{li su se, ovoga puta, Skup{tina grada Beograda, wenIzvr{ni odbor i Sekretarijat za kulturu, renomirani istori~ari i arhivisti.Kwiga koja je pred Vama samo je deo na{eg zajedni~kog poku{aja da spasimo fondkoji je jedini temeq istorije na{eg grada, koji je polazna osnova za razumevawe

009

srpskog dru{tva u procesu konstituisawa moderne srpske dr`ave 19. i po~etka20. veka. Sukcesivno objavqivawe dokumenata iz fonda Uprave grada Beogradasamo su deo te akcije. Istovremeno se mikrofilmuje gotovo 3 miliona dokume-nata, sre|uje arhivisti~ki celokupan fond i ubrzano le~e, konzerviraju i restau-riraju wegova dokumenta.

U tom, bez ikakvog preterivawa, kulturnom poduhvatu velikih razmera, ide-ja za{tite kulturnih dobara ove zemqe definisana je kao prioritetna potrebauspostavqawa temeqa sopstvenog dostojanstva u mi{qewu istorije kao celoviteslike. Prva kwiga, koja obuhvata period od 1837. do 1841. godine, ne zove seslu~ajno @iveti u Beogradu. Pod tim naslovom bi}e, uostalom, objavqene i sveslede}e kwige gra|e koje }e oslikati istorijski vrtlog grada Prestonice krozsudbine wegovih `iteqa, kroz istoriju "malog ~oveka". Vide}e se ubrzane promenekoje }e disciplinovati wegove `iteqe, vide}e se primeri su`ivota razli~itihreligija, vera, kultura i nacija. Vide}e se, uostalom, jedan grad Individua kao{to je mo`da Pariz i Wujork. Vide}e se da je Beograd jedinstven u istoriji Sr-bije, a po mnogo ~emu i biv{e jugoslovenske dr`ave.

Mo`da }e istorijski vrtlog Beograda izgledati kao susret antagonisti~kihstruja, {to u velikoj meri u procesu wegove modernizacije on to i jeste, ali }e~itaoci shvatiti da one u wegovoj istoriji postaju me|usobno uskla|ene da bi nakraju stvorile jedan posve originalan oblik i uspe{no jedinstvo razli~itosti.

Istorijski arhiv Beograda zahvaquje Skup{tini grada Beograda na velikojfinansijskoj i moralnoj podr{ci u izdavawu ove kwige i spa{avawu fonda Up-rave grada Beograda. Zahvaqujemo se i na{im kolegama istori~arima, ne samo kaoprire|iva~ima ove kwige, ve} i kao istinskim promotorima na{e kulturneba{tine i novog mi{qewa istorije koje nije utemeqeno u mitskoj slici, ve} re-alnosti svakodnevnice. Re~ je, dakle, o novom pravcu srpske istoriografije ko-ji se bavi dru{tvenom istorijom izlaze}i iz tradicionalnog obrasca mi{qe-wa, po uzoru na veliku francusku istoriografsku {kolu Anala.

Istorijski arhiv Beograda poziva Vas da zajedno otkrijemo na{ grad, damislimo Beograd ne kao pro{lost, nego da mislimo sada{wost po~ev{i odpro{losti.

Dr Branka PrpaDIREKTOR ISTORIJSKOG ARHIVA BEOGRADA

010

011

RA\AWE PRESTONICE *

Sve je bilo novo i prvo u Srbiji i u Beogradu tokom perioda kojim se baviova zbirka dokumenata. To je vreme kada se mukotrpno ra|ala nova srpska dr`ava,a u woj i budu}a prestonica. Srbija, sa knezom Milo{em na ~elu postepeno je iz-gra|ivala dr`avnost. Spoqno-politi~ke osnove srpske autonomije postavqenesu Bukure{kim mirom (1812), Akermanskom konvencijom (1826) i Jedrenskimmirom (1829), svi sklopqeni izme|u Rusije, sa jedne i Turske, sa druge strane. Zarazvoj srpske dr`avnosti naro~ito su zna~ajni hati{erifi, od kojih je ~etvrti(tzv. "turski" ustav) izdat 1838. godine, u periodu kojim se bave dokumenta ovekwige. Nakon svakog od ovih hati{erifa Srbija se za korak udaqavala od po-lo`aja otomanske provincije i za korak prilazila bli`e samostalnoj dr`avi.

* O razvoju Beograda postoji nekoliko nezaobilaznih zbirki izvora i brojna literatura.Od zbornika dokumenata koji su vezani za ovaj period, po svome zna~aju isti~u se: RajkoVeselinovi}, Gra|a za istoriju Beograda od 1806. do 1867, Kwiga I, Beograd, 1967; Branko Pe-runi~i}, Uprava varo{i Beograda 1820-1912, Beograd, 1970 (zasnovana prete`no na gra|i izArhiva Srbije); Branko Peruni~i}, Beogradski sud 1819-1839, Beograd, 1964; kao i zbirkeop{tijeg karaktera: Tihomir \or|evi}, Arhivska gra|a za zanate i esnafe u Srbiji od dru-gog ustanka do esnafske uredbe 1847 godine, Beograd, 1925; Tihomir \or|evi}, Arhivska gra|aza naseqa u Srbiji u vreme prve vlade kneza Milo{a (1815-1839), Beograd, 1926; Zbornik za-kona i uredaba i uredbenih ukaza izdani u Kwa`estvu Srpskom I, Beograd, 1840; Zbornik za-kona i uredaba u Kwa`estvu Srbiji u dosada{wim zbornicima ne{tampanih a izdanih od 2februara 1835 do 23 oktobra 1875 godine, XXX, Beograd, 1877. Najboqe sinteze koje se baveovim periodom istorije Beograda i Srbije od kolektivnih dela su: Istorija srpskog narodaV-1, Beograd, 1981 i Istorija Beograda II, Beograd, 1974. Od dela pojedinih autora nezaobi-lazno je nekoliko sinteza profesora Rado{a Qu{i}a, posebno: Istorija srpske dr`avnos-ti 2, Novi Sad, 2001; Kne`evina Srbija, Beograd, 1986; Prvo Namesni{tvo, Beograd, 1995.O samom Beogradu izdvaja se studija Branka Vujovi}a, Beograd u pro{losti i sada{wosti,Beograd, 1994. Od starijih kwiga treba pomenuti delo Vladimira Stojan~evi}a, Milo{Obrenovi} i wegovo doba, Beograd, 1990 (drugo izdawe). Me|u putopiscima koji su ostavilisvedo~anstva o Beogradu dvadesetih, tridesetih i ~etrdesetih godina 19. veka isti~u seradovi: Ioakim Vui~, Pute{estvie po Serbii vo kratce sobstvenom rukom negovom spisanou Kragoevcu u Serbii, U Budimu gradu, 1828; Joakim Vuji}, Pute{estvije po Serbiji I-II,Beograd, 1901; \or|e Magara{evi}, Putovawe po Srbiji u 1827. godini, Beograd, 1983; OtoDubislav Pirh, Putovawe po Srbiji u godini 1829, Beograd, 1899; Bele{ke o Srbiji koje je os-tavio grof Adolfo od Karamana u oktobru 1829. godine, u: Spomenik SKA, XVII, 1892, 24-29;Ami Boue, La Turqie d'Europe I-III, Paris, 1840; Srbija u godini 1834. Pisma grofa Boa-le-Kon-ta de Riwi ministru inostranih dela u Parizu o tada{wem stawu u Srbiji, u: SpomenikSKA, XXIV, 1894, 1-46; Vilhelm Rihter, Prilike u Srbiji pod knezom Milo{em do wegove ab-dikacije 1839. godine. Prikaz najnovijih doga|aja, karakteristika srpskog naroda i topograf-ska skica kne`evine, Kragujevac, 1984.

012

Ve} od 1830. godine zvani~no je odobrena upotreba zvona na crkvama i osnivawekne`eve vojske, bolnica, {tamparija, {kola i po{te. Knez Milo{ je Beratom iziste godine dobio nasledno kne`evsko pravo, {to do tada nije uspelo nijednomhri{}anskom velikodostojniku u Otomanskoj carevini. Hati{erifom iz 1833.godine Srbija se uve}ala za {est nahija, to jest sa oko 24.440 na 37.740 kvadrat-nih kilometara, dobiv{i 907 sela i 31.026 ku}a. Po popisu iz 1834. godine Sr-bija je imala 698.024 stanovnika, naseqenih u 2.372 sela i 93.549 ku}a. [to seBeograda ti~e, {anac i palisade su morali biti poru{eni. Turci su mogli slo-bodno `iveti u varo{i, a u svim ostalim gradovima morali su se povu}i uutvr|ewa u roku od pet godina. Turcima iseqenim iz unutra{wosti, kao i Turci-ma iz ostalih krajeva Turske, bilo je zabraweno naseqavawe u Beograd. Istina,bilo je zabraweno i doseqavawe hri{}anske raje iz ostalih delova Carstva, alisu Srbija i Beograd, uprkos toj zabrani, u ovom periodu postali magnet zahri{}ane iz Otomanske imperije. Danak se pla}ao u inflatornim turskimgro{evima, {to je zna~ilo da je iz godine u godinu gubio vrednost. Od Mitrov-dana 1833. godine prestalo je da postoji tursko feudalno ure|ewe, a feudalneobaveze prema srpskoj dr`avi ukinute su na \ur|evdan 1835. godine. U me|uvre-menu, 1834. godine, knez Milo{ odlu~no je odbio inicijativu nekih narodnihvo|a da se institucija spahiluka zadr`i, s tim da Srbi budu spahije. Srpski se-qak je tako me|u prvima u Evropi bio oslobo|en feudalizma, a ~etvrtimHati{erifom ("turskim" ustavom iz 1838. godine) postao je i punopravni vlas-nik zemqe. Srbija je sultanovim fermanima 1835. i 1839. godine dobila i prvuzastavu i grb. Prva visoka {kola (Licej) osnovana je 1838. godine, a i prva fab-rika (fabrika sir}eta) u Beogradu tako|e je otvorena u ovom periodu, 1839. go-dine. Prvi ~asopis, "Golubica", pojavio se 1840. godine.

Na unutra{we-politi~kom planu, ovo je bio period dramati~nih borbi ivrewa. "U ustavnom razvoju Srbije tridesete godine su bile najburnije. Dvahati{erifa, dva ustava, vi{e zakona, jedna buna, jedna vladarska abdikacija idve smene na prestolu" (R. Qu{i}, Istorija srpske dr`avnosti). Knez Milo{ jeuporno odbijao da donese ustav, sve dok mu Miletina buna (1835) nije ugrozilapresto. Tada je Velika narodna skup{tina u Kragujevcu donela Sretewski ustav.Osim principa podele vlasti, ovaj ustav je imao poglavqe i o gra|anskim prav-ima, ~ime se pribli`io liberalnim i demokratskim deklaracijama o qudskimpravima i ustavima najdemokratskijih zemaqa svoga doba. ^etvrtim Hati{eri-fom (1838) kne`eva apsolutisti~ka vladavina bila je uni{tena, tako {to je prak-ti~no uveo (iako je nije deklarativno isticao kao Sretewski ustav) podeluvlasti izme|u kneza (izvr{na vlast) i Saveta (zakonodavna vlast), dok je sudupripala sudska vlast. Ovim ustavom, uprkos tome {to je nametnut sa strane i {toje sastavqen na brzinu (za jednu no}), bio je postavqen temeq pravnoj dr`avi iomogu}ena blaga demokratizacija politi~kog `ivota u Srbiji. U velikoj meri

013

bila su zajam~ena gra|anska prava i zagarantovana slobodna trgovina. Beograd jenovi Ustav proslavio "dotada nevi|enim fajerverkom (vatrometom)" (P.Milosavqevi}, Istorija Beograda 2). Me|utim, to nije bio kraj politi~ke borbekneza Milo{a i ustavobraniteqa. Dr`ava, pa i beogradske institucije, tek suu{li u period grozni~ave reorganizacije, {to se vidi i u dokumentima ob-javqenim u ovoj kwizi. Najvi{i beogradski funkcioneri smewivani su ipostavqani u muwevitom roku. Do{lo je i do vojne pobune u kragujeva~kom gar-nizonu, koja je brzo ugu{ena. Nakon ove pobune knez Milo{ je oti{ao u izgnanst-vo, odrekav{i se prethodno kne`evske vlasti u korist sina Milana (koji je um-ro svega nekoliko nedeqa kasnije, postav{i tako srpski vladar koji je najkra}eostao na prestolu).

Sultan je ne{to kasnije potvrdio prava Mihaila Obrenovi}a na presto.No, dok je novi knez bio na putu za Srbiju, borba wegovih pristalica i ustavo-braniteqa se i daqe rasplamsavala. Na lokalnom nivou, u samoj varo{i,stanovni{tvo je bilo naro~ito ogor~eno promenama poreskih stopa, strogo{}uu uterivawu poreza i uvo|ewem be}arskog poreza (poreza na neo`ewene). Dodat-no nezadovoqstvo izazivala je i uredba o oduzimawu nepokretnih dobara izbegli-cama u Austriju (obrenovi}evcima). Sukob me|u Srbima iskoristili su i Tur-ci, pa je beogradski pa{a naredio da se sa Kalemegdana isele svi Srbi koji su tuimali ku}e ili placeve. Novi knez pustio je iz zatvora uhap{ene maja 1839. go-dine zbog bune. Wegovi protivnici su se zbog toga po`alili Porti, tvrde}i dase ne po{tuje Ustav iz 1838. godine. Sazvana je Narodna skup{tina, na kojoj jedo{lo do obrta u korist kneza, dok su Toma Vu~i} Peri{i} i Avram Petronije-vi} bili optu`eni za zloupotrebu vlasti. Oni su se, sa svojim pristalicama,sklonili u beogradsku tvr|avu, pod za{titu Turaka. Kasnije se ve}ina wihpredala knezu, a neki su pobegli u Austriju. Po~etkom 1841. godine do{lo je doprivremenog izmirewa kneza Mihaila i vode}ih ustavobraniteqa.

Istovremeno sa ra|awem moderne srpske dr`ave, nastajali su i srpskigradovi, od kojih je jedan morao postati prestonica. Ustani~ka prestonica pr-vog ustanka bila je Topola, a od Drugog ustanka prestonica zemqe bila je tamogde i Milo{, u Gorwoj Crnu}i (gde je Milo{ Obrenovi} boravio od 1815. do1818. godine) i u Kragujevcu. Kragujevac je 1839. godine imao 384 ku}e i 2.235stanovnika i bio osmi po veli~ini grad u Srbiji. Osim ovih, vi{e mesta dolazi-lo je u obzir za prestonicu Srbije (Kostolac, Smederevo, Top~ider).

Beograd je, po prvom popisu iz 1834. godine, imao 7.033 stanovnika izvantvr|ave (5.503 Srba i 1.530 Jevreja) u 769 ku}a, {to je predstavqalo ne{to vi{eod jedan odsto stanovnika Srbije toga doba, bez Turaka (od ukupno 698.024stanovnika). Ipak, u wemu je `ivelo vi{e od sedmine gradskog stanovni{tvaSrbije. Od muslimana, u Beogradu je 1836. godine bilo 5.704 Turaka (u 830 ku}a),4.600 civila i 1.104 vojnika. Od toga je bilo 1.338 "o`ewenih glava", 1.322 "be}ara

014

i dece", 230 tobxija, 700 nizama i 174 sejmena. Stanovni{tvo je u ovom perioduprose~no raslo po stopi od 5-6% godi{we. Na kraju Milo{eve vladavine, 1839.godine, Beograd je ve} imao 12.703 stanovnika i 1.389 ku}a. Dodatni problem zautvr|ivawe ta~nog broja stanovnika su Romi, koji su po~eli posebno da se popisu-ju tek od 1859. godine, kada ih je bilo oko dve hiqade.

Sve do sedamdesetih godina, pa i u periodu kojim se bavi ova kwiga, jez-gro grada sastojalo se od dva dela: "grada"-tvr|ave i varo{i, opasane {ancem ko-ji se prema Savi pru`ao linijom koja danas pribli`no vodi ulicama Obili}ev,Topli~in i Kosan~i}ev venac, a ka Dunavu Skadarskom ulicom. Kraj gradanalazio se otprilike na dana{wem Trgu Republike. Tursko stanovni{tvo `iveloje u Tvr|avi i na dunavskoj padini, Jevreji su `iveli u Jevrejskoj mahali nadana{wem Dor}olu, a Srbi uglavnom na savskoj padini. Trgovina i zanati razvi-jali su se du` tri glavne ~ar{ije. Gorwa ~ar{ija (oko linije dana{wih ulicaUzun Mirkove i Vasine) vezivala je grad i Carigradski drum. Dowa ~ar{ija (okodana{we ulice Cara Du{ana) paralelno je povezivala Dowi grad i Carigradskidrum. Glavna ~ar{ija (koja se prostirala oko dana{we ulice Kraqa Petra)povezivala je ove dve gradske "transverzale". Knez Milo{ je razvoj grada usmerioka savskoj padini, gde je imao velike komplekse zemqi{ta, ali je va`niji razlogbilo to {to je taj deo grada bukvalno bio van dometa turskih topova sa Tvr|ave(re~ je o prostoru izme|u dana{wih ulica Narodnog fronta, tj. Kraqice Natal-ije i Nemawine). Za Novi Beograd odre|en je Vra~ar, a Franc Janke, "pogo|eniinxinir", odre|en je da napravi regulacioni plan novog grada. Prema planu,dana{wa ulica Narodnog fronta, tj. Kraqice Natalije, postala je Abaxijska~ar{ija, usred livada i vo}waka. Mnoge abaxije nerado su napu{tale svoje rad-we u "centru", pa su pisali peticije da se vrate u staru ~ar{iju. Pre toga su dota-da{wi stanovnici sirotiwskog sela Savamale preseqeni u selo Palilulu. Datim je rok od godinu dana da se isele, a nakon toga su bili prinu|eni da svoje starestra}are spale i sravne sa zemqom.

I pored dvovla{}a i podvojenosti gradskog `ivota, Beograd je ipak biojedan grad (ne ra~unaju}i Tvr|avu), u kojem su razli~ite zajednice `ivele akone zajedno, ono jedne pored drugih, kontaktiraju}i u raznim oblastima `ivota.Naravno, wihovi odnosi su ~esto bili napeti i konfliktni. Primera radi,Turcima je bilo dopu{teno da `ive u varo{i, ali nije bilo jasno da li Turciseqaci mogu da obra|uju zemqu u okolini Beograda. Onda im je jedna komisija najedvite jade dala zemqu u obimu od {ezdeset dana orawa (nekoliko desetina hek-tara) izme|u Kragujeva~kog druma i Savamale (dana{wi zapadni Vra~ar, od Ne-mawine ulice). Srpske vlasti su gledale da na svaki na~in ote`aju `ivot Turci-ma, pa je mehanxijama bilo zabraweno da primaju Turke u svoje mehane, a ~ak su inapadi na turske sejmene ostajali neka`weni.

Srazmerna veli~ina, povoqan polo`aj za trgovinu i saobra}aj sa

015

Evropom, i{li su u prilog tome da Beograd treba da postane prestonica novedr`ave. Svi su bili svesni va`nosti Beograda, pa i sam knez Milo{. U jednomuputstvu srpskoj delegaciji koja je odlazila u Carigrad, Milo{ je istakao:"Beograd je jedino mesto u Srbiji u kome mogu procvetati srpska trgovina i hu-do`estva (…) otuda najpre civilizacija me|u nama mo`e se rasprotreti, gde senajzgodnija zavedenija ve}ih u~ili{ta mogu osnovati (…) za trgovinu nema mes-ta u Srbiji koje bi se moglo pore|ivati sa Beogradom…". Milo{ je, ~ak, po nekimautorima (B. Maksimovi}, Istorija Beograda 2) bio spreman da plati od 4 do 6miliona gro{a za Beograd, pa i da u zamenu za wega ustupi neke delovestarovla{ke oblasti. Nekoliko simboli~nih doga|aja vezanih za otvarawe pre-ma svetu podvuklo je ulogu Beograda kao kapije ka Evropi i modernoj civi-lizaciji. Ne{to ranije od perioda kojim se bavi ova kwiga, 1827. godine, najb-listaviji simbol novog vremena, parobrod, po prvi put je pro{ao pored Beogra-da. Od 1836. godine Beograd je bio po{tanski povezan sa svetom preko austrijskepo{te u Beogradu. Uostalom, evropske sile pokazivale su da ga tretiraju kaometropolu, otvoriv{i svoje konzulate u wemu.

Me|utim, odluka o srpskoj prestonici zavisila je od politi~ke borbe Save-ta i kneza. Uprkos jasnom shvatawu va`nosti Beograda, koje proizilazi i iz nave-denih stavova kneza Milo{a, Obrenovi}i su zbog mawka podr{ke u Beogradu ok-levali sa preno{ewem prestonice u taj grad. Za dve godine, od 1839. do 1841, pre-stonica Srbije je tri puta preme{tana. Prvo je, uo~i pada kneza Milo{a 12. ju-na 1839. godine, Savet doneo odluku da prestonicu preseli u Beograd. Onda supristalice Obrenovi}a i knez Mihailo, u junu 1840. godine, vratili preston-icu u Kragujevac. Najzad je knez Mihailo, pod pritiskom ustavobraniteqa kojisu u`ivali "me|unarodnu podr{ku" (Rusa i Turaka pre svega), prvo morao da seizmiri sa wima a zatim i da, ukazom od 7. maja (25. aprila po starom kalendaru)1841. godine, vrati prestonicu u Beograd. Tako je ostalo do danas.

Politi~ki, ve} u to vreme Beograd je bio sredi{te otpora samovlastikneza Milo{a. Naravno, heterogeno stanovni{tvo i prakti~no dvovla{}e ugradu bitno su ograni~avali samovoqu kneza Milo{a, ali i me|u vode}im Sr-bima u Beogradu razvijao se otpor prema knezu. Sve{tenstvo je bilo za ustavo-braniteqe, a i ~inovnici beogradske op{tine, mahom Srbi iz Austrije, kao ibeogradski rusofili, pogotovo otkada je Milo{, posle 1837. godine, do{ao usukob sa ruskom diplomatijom. I pored toga, Ustavobraniteqi su ve} u leto 1839.godine doneli ukaz da pri postavqawu na polo`aje prvenstvo moraju imatidr`avqani Srbije. Od tada su se ~inovnici iz Austrije morali odre}i austri-jskog dr`avqanstva, osim kulturno-prosvetnih radnika. Te godine bili sudoneti i propisi o no{ewu uniformi, a uvedena je i podela ~inovnika na "klase".

016

Beogradske institucije

Prva srpska institucija u Beogradu, a do 1822. godine i jedina, bila jeNarodna kancelarija, otvorena 1816. godine. Narodna kancelarija trebalo je dabude posrednik izme|u srpskih i turskih vlasti. Dvadesetih godina po~eli su saradom Op{tina, Sud i Policija - Op{tina 1822, Sud 1826, a Policija 1827. go-dine. Beogradski Turci su Hati{erifom iz 1833. godine bili pot~iwenibeogradskom veziru. Carinarnica je pripala Srbima. Turci su morali po{to-vati srpske policijske vlasti i nisu smeli podizati nikakva zdawa izvanvaro{i.

Od 1834. godine Beograd je neko vreme bio deo podunavskog serdarstva,jednog od ukupno pet serdarstava (Ra{ko, Rasinsko, Podunavsko, Ma~vansko iTimo~ko). Posle ukidawa Ustava iz 1835. godine, zemqa je 1836. godine bila pod-eqena na ~etiri vojne oblasti, ~ije su stare{ine imale vojne ~inove. JevremObrenovi} je od 1831. bio gubernator nahije i varo{i Beogradske, a od februara1837. godine, u skladu sa podelom zemqe na vojne oblasti, postao "militarni" ko-mandant Beograda. Pod nadzorom vojnih komandanata bila su ispravni~estva isreske stare{ine. Po Ustavu iz 1838. godine Srbija je podeqena na 17 okruga, ko-ji su se daqe delili na srezove, a srezovi na sela i "ob{~estva".

Jula 1839. godine objavqeno je "ustrojenije" op{tina, prema kome je Beogradjedini dobio status op{tine prve klase. Predsednik beogradske op{tine is-tovremeno je bio i upravnik varo{i. Kao predsednik imao je sudsku, a kao up-ravnik varo{i policijsku vlast. Nadle`nosti policijske vlasti bile su vrlovelike, ve}e nego u kasnijim periodima. Policija se bavila i ~isto}om, i iz-gradwom grada, socijalnim starawem, zdravstvenom za{titom i kontrolomprivrednog `ivota. Osobqe policije 1837. godine ~inili su direktor, sekre-tar, dva praktikanta, osam pandura, a ne{to kasnije su im prikqu~eni i pisar idobo{ar.

Glavne odluke vezane za `ivot Beograda donosila su 32 izabrana op{tinara,koji nisu bili pla}ani iz op{tinske kase (iz te kase su, osim ~inovnika, bilipla}ani i lekari, babice i u~iteqi). Op{tinske prihode ~inili su mehanskaarenda (neka vrsta prihoda od du}ana i pana|ura), kantarski prihod, `irovni-ca, kao i arenda na ribolov na Savi i Dunavu.

Zakonom o ustrojstvu op{tina, jula 1839. godine, osnovano je Upraviteqst-vo varo{i Beogradske. Na kraju perioda obuhva}enog ovom kwigom, decembra1841. godine, Upraviteqstvo je razdvojeno od Op{tine i od op{tinskog (Prim-iritelnog) suda.

U to vreme i Crkva je obnavqala svoje institucije. Prvi crkveni ustav,"Na~ertanije o duhovnim vlastima kwa`estva srbskog", bio je donet 1836. godine.Iste godine osnovana je Beogradska bogoslovija, a mitropolit Petar Jovanovi},

017

posve}en 1833. godine, zaveo je red u crkveni `ivot uvo|ewem redovnih bo-goslu`ewa, mati~nih kwiga i brigom o materijalnom polo`aju sve{tenstva.

U Beogradu je stalno bila sme{tena pe{a~ka garda, deo staja}e vojske. Poredtoga, grad je 1839. godine imao i tri ~ete "karabinera" i dve ~ete "jagera". U nared-nom periodu u Beogradu je bila formirana garnizonska vojska od pet stotina qu-di, od kojih je polovina bila pod oru`jem a polovina u rezervi. Svaka tri mese-ca vr{ena je zamena odre|enog broja vojnika. Privremeno je bila ukinuta "kava-lerija" (kowica), a vojska je svedena na grani~arsku slu`bu i unutra{wu poli-ciju. No, po dolasku na vlast, knez Mihailo je 1840. godine obnovio ustrojstvovojske iz vremena wegovog oca. Od drugih va`nih dr`avnih institucija, u peri-odu 1839-1843. godine bila je formirana srpska po{tanska slu`ba.

Bina emine, tj. graditeqe Beograda, odre|ivao je knez Milo{. U ovo vremeto su uglavnom bili Toma Vu~i} Peri{i} i Jevrem Obrenovi}.

Od zna~ajnijih zgrada, u to vreme po~ela je izgradwa Saborne crkve (1837),prve fabrike Ledernice (ko`are) u Top~ideru (1837), koja je propala 1843. go-dine. Od Beograda tog vremena fizi~ki je, van Tvr|ave, ostalo malo gra|evina:ku}a u Gra~ani~koj 10 (iz 18. veka), ku}a u Cara Du{ana 10, Muzej Vuka i Dositeja(iz istog vremena), Konak knegiwe Qubice, zgrada kafane "?" (podignuti dvade-setih godina 19. veka), Manakova ku}a (1830), Top~iderska crkva (1832-1833),Bo`i}eva ku}a (Muzej pozori{ne umetnosti - 1836.)…

Ipak, temeqi dana{weg Beograda i svih wegovih najva`nijih institucijapostavqeni su ba{ u vreme o kome svedo~e dokumenta ove kwige.

Politika je oduvek bila jedan od va`nih ~inilaca koji su uticali nasvakodnevni `ivot Beogra|ana. To je posebno vidqivo u nestabilnim i prelazn-im vremenima, kakvo je bilo i vreme od 1837. do 1841. godine. Tih godina na `iv-ot gra|ana Beograda uticali su sukobi obrenovi}evaca i ustavobraniteqa, kojisu doveli do burnih smena vlasti. Promene su se dogodile u vremenu ne{to du`emod godinu dana. Najpre je knez Milo{ abdicirao (12. juna 1839), nakon ~ega je de-vet meseci na vlasti bilo Namesni{tvo koje su ~inili prvaci ustavobranite-qa, da bi posle narodne pobune, koja je zahvatila skoro ~itavu Srbiju, na vlastdo{ao knez Mihailo (2. avgusta 1840), a najugledniji ustavobraniteqi bili suprinu|eni da napuste zemqu. Ti preokreti odra`avali su se na `ivot grada, ko-ji se tih godina pripremao da postane prestonica.

Dokumenta koja su sa~uvana u Istorijskom arhivu Beograda pokazuju da je, uto vreme, politika bila na~in da se ostvare ili poni{te dru{tvene privilegi-je. Burne politi~ke promene su u kratkom vremenu zgusnule mno{tvo primerakoji pokazuju da se, izuzev uobi~ajenih na~ina, imovina u Beogradu sticala, i jo{~e{}e gubila, i u zavisnosti od politi~kog opredeqewa. Dokumenta svedo~e o

018

tome da se, posle odlaska kneza Milo{a u Vla{ku, znatan broj gra|ana obratiogradskim vlastima sa molbom da im se vrati imawe koje im je biv{i knez, kaosvojim politi~kim protivnicima, ranije oduzeo, kao i onih ~ije je delove imawaknez poklonio svojim pristalicama. I naredna promena vlasti, pad ustavobran-iteqa i dolazak kneza Mihaila, proizvela je sli~ne posledice - prona|en je doku-ment koji potvr|uje da je sinu najuticajnijeg ustavobraniteqa, Tome Vu~i}aPeri{i}a, posle o~evog napu{tawa Srbije i odlaska u Istanbul, bila zabrawe-na izgradwa ku}e u Beogradu. Ima i dokumenata koji svedo~e da su se vi|enijigra|ani pozivali na svoje visoke funkcije da bi od gradskih vlasti dobiliplaceve na presti`nijim mestima i na taj na~in pove}ali svoj ugled u gradu.Politika je tako najdirektnije uticala na svakodnevni `ivot gra|ana, koji suose}ali nesigurnost za svoju li~nu imovinu, ~ija je sudbina, u nestabilnim vre-menima ~estih smena vlasti, zavisila, izme|u ostalog, i od politi~kih oprede-qewa vlasnika.

Politi~ka nesigurnost i `estoki sukobi obrenovi}evaca i ustavobran-iteqa doveli su i do toga da je va`an deo policijskih poslova bio posve}en os-igurawu trenutnog politi~kog poretka. Prijave protiv gra|ana koji su govoriliili pevali pesme protiv vlasti ~ine veliki deo policijskih fondova. Od najs-tarijeg dokumenta koji se objavquje u ovoj kwizi, a koji opisuje slu~aj gra|aninakoji je govorio protiv kneza Milo{a, zatim dokumenata koji svedo~e o stalnojbrizi ustavobraniteqa da spre~e uticaj biv{eg kneza preko wegovih pristali-ca, do prijava koje su, posle posledweg preokreta, svedo~ile o nemilosti u kojojsu se na{li ustavobraniteqi i sam Toma Vu~i} Peri{i}, istorijski izvori gov-ore da su se u gradu stalno ose}ale politi~ke tenzije. Politi~ke promene prela-male su se na `ivote gra|ana, koji su, zbog naglih preokreta i siline sukoba kojisu bujali izme|u dve politi~ke opcije, ~esto nenadano mewali politi~ke pozi-cije: oni ~iji su politi~ki izabranici danas bili na vlasti, mogli su se ve} su-tradan na}i u nimalo lagodnoj opoziciji i pod prismotrom policije.

Pored tih unutra{wih sukoba, na `ivot u gradu odra`avali su se ime|unarodni i me|unacionalni odnosi. Mo`da i vi{e nego u drugim delovimazemqe, u Beogradu se ose}ala sva te`ina me|unarodnog polo`aja Srbije. Wegovgrani~ni polo`aj dodatno je izo{trio te{ku poziciju izme|u dva velika carst-va: prisustvo Turske neprestano se ose}alo u ~itavom nizu dnevnih problema nakoje su nailazili Beogra|ani, a granica sa Austrijom, kojoj su pripadala i svare~na ostrva (izuzev Ade Ciganlije), stvarala je stalne prepreke, posebno tr-govcima, alasima i svima onima ~iji je posao zavisio od re~nog saobra}aja.Srpske i austrijske vlasti poku{avale su da reguli{u saobra}aj na Savi i Dunavu,ali su `ivotne potrebe stanovnika obe dr`ave dovodile do stalnih kr{ewa tihpropisa i sporova.

Na `ivot grada odra`avalo se i to {to je Srbija i daqe bila u vazalnom

019

odnosu prema Turskoj, pa je i sam grad Beograd po{tovao nasle|ene obaveze. To sejasno vidi iz dokumenata koji pokazuju da je srpsko stanovni{tvo izdr`avalobeogradskog vezira, wegov harem i wegovu svitu, da su prire|ivani sve~ani is-pra}aji i do~eci prilikom smena na ~elnom mestu u gradu, da su beogradske vlastiplatile preseqewe harema beogradskog vezira Jusuf-pa{e, ali i da su povodomsve~ane proslave ro|ewa sultanove }erke naredile pucawe iz prangija u trajawuod nedequ dana.

I Srbija i Turska pridavale su veliki zna~aj regulisawu me|unacional-nih odnosa u Beogradu. Za srpske vlasti Beograd je imao posebno mesto jer je bilopredvi|eno da postane prestonica, ali i za Turke grad je imao naro~iti zna~ajjer je bio upravni centar pa{aluka, u kome je bila koncentrisana sva turska vlast.Bila je to najve}a turska tvr|ava u Srbiji, koja je posedovala najbrojniju posadu;Beograd je, uz U`ice, bio grad u kome je `iveo najve}i deo turskog stanovni{tva.Zbog svega toga Porta je posebnu pa`wu posvetila imovinsko-pravnim pitaw-ima, tj. prodaji turske imovine u Beogradu, `ele}i da uspori odlazak Turaka izgrada. Me|utim, do masovne prodaje turskih imawa ipak je do{lo posle drugogHati{erifa, kada je u roku od samo nekoliko dana prodata ve}ina turskih imawa.Tajno su se prodavala imawa i na Kalemegdanu, {to Porta nije dozvoqavala.

Najve}i deo dokumenata govori o tome da su odnosi izme|u Srba i Turaka,uprkos naporima vlasti i pojedina~nim primerima saradwe, bili napeti. Dosukoba je, uprkos potpisanim dr`avnim ugovorima, dolazilo i sa predstavnici-ma turskih vlasti, posebno sa stra`ama na kapijama Beograda, koje su, protivnopropisima, zaustavqale gra|ane. Istovremeno, iz pojedinih dokumenata je vidqi-vo da novopostavqeni srpski policajci nisu propisno tretirali turske gra|ane.Ipak, najve}i broj wih jasno ukazuje na ~este li~ne sukobe i fizi~ke obra~uneme|u pripadnicima dva naroda. Uprkos svemu, podeqenost grada na srpski i turs-ki deo imala je i jednu "prednost": srpski gra|ani, koji bi pali u politi~ku ne-milost svojih vlasti, mogli su izbe}i odgovornost prelaskom u turski deo gra-da.

Na `ivot u Beogradu uticala je i ~iwenica da su se od sredine tridesetihgodina u wemu po~eli otvarati i strani konzulati - 1835. austrijski, 1837. en-gleski i 1838. godine ruski i francuski. Pored politi~kih i privrednih pitawakojima su se bavili, konzulati su radili i na regulisawu polo`aja svojihdr`avqana koji su `iveli u Beogradu, na ~ije su pona{awe srpske vlasti imale~este pritu`be. Me|u 250 stranaca koji su boravili u Beogradu 1838. godine, bioje i izvestan broj engleskih gra|ana, koji su se prete`no bavili trgovinom, kaoi ve}i broj austrijskih podanika koji su iz privrednih ili politi~kih razlogadolazili u Srbiju. Osim toga, veliki broj dokumenata svedo~i i o odnosima Sr-ba i Jevreja, koji su, sa 1.530 stanovnika, ~inili jednu od najva`nijih nacional-nih zajednica.

020

Beograd je, posle decenija privrednog opadawa prouzrokovanog op{tom ne-sigurno{}u i ratovima koji su obele`ili kraj 18. i po~etak 19. veka, u zenituprve vladavine kneza Milo{a ponovo postao sredi{te `ive privredne delat-nosti. Nove, povoqne politi~ke prilike, koje su zavladale posle uspostavqawaautonomije, omogu}ile su da Beograd brzo izraste u zna~ajno trgova~ko i zanatskosredi{te, ~iji je uticaj prelazio uske granice Kne`evine. Kao najsna`nijiprivredni centar, Beograd je zna~ajem i privrednim mogu}nostima nadma{ivaoostala malobrojna varo{ka sredi{ta mlade srpske dr`ave.

Sna`ni demografski rast stanovni{tva koje je tokom prve Milo{eve vla-davine uve}ano dva tri puta (broj `iteqa 1839. prelazio je 700.000), tako|e je bio~inilac od izuzetnog zna~aja za pokretawe dinami~nog privrednog razvitka. Po-rast broja stanovnika bio je rezultat ne samo teritorijalnih pro{irewa 1833.godine, ve} i velike privla~nosti koju su Kne`evina, i Beograd kao wen najve}igrad, imali za sve balkanske hri{}ane, koji su u wima su videli ne samomogu}nost zapo~iwawa novog, slobodnog `ivota, ve} i prostor koji je otvaraomogu}nost za uspe{nije privre|ivawe. U Srbiju toga vremena, oslobo|enu stegeosmanskog feudalnog sistema, stigli su brojni naseqenici. U prvom redu bilisu to Srbi iz Bosne, sa Kosova, iz Hercegovine, Crne Gore i Srbi-pre~ani. Wimasu se pridru`ivali doseqenici iz Makedonije, a stizali su i Cincari, Grci,Vlasi, Bugari, Nemci, ^esi, Jevreji, Rusi i lica drugih nacionalnosti, kako izHabsbur{ke monarhije, tako i iz drugih evropskih dr`ava. Najve}i broj wihdo{ao je u Beograd, kao najprivla~nije odredi{te. Zamah gra|evinske delatnos-ti doveo je u Beograd i dru`ine turskih podanika, zanatlija-pe~albara sa jugaBalkana (dun|eri Goge), kao i one sa prostora preko Save i Dunava.

Knez Milo{ imao je plan o doseqavawu u Srbiju ve}eg broja stranih majs-tora, koji bi svojim ume}em doprineli br`em razvoju srpske privrede. U gra|iUprave grada Beograda iz druge polovine tridesetih godina 19. veka ima dostapomena o du`em ili kra}em boravku ovih stranaca u Beogradu (Saksonci, Bavar-ci, Berlinci). Prisustvo brojne kolonije majstora, trgovaca i kr~mara izsusedne Austrije izuzetno je uticalo na privredni `ivot Beograda.

U Beogradu je 1838-1839. godine bilo oko pedeset zanata, organizovanih u39 esnafa, pored posebnih esnafa jevrejskih i turskih zanatlija. Varo{ke vlasti~inile su znatne napore na ure|ivawu odnosa me|u esnafima. U isto vreme uBeogradu je radilo 149 mehana. Novi doma}i trgova~ki i zanatlijski sloj je brzo,gotovo u potpunosti, istisnuo s tr`i{ta turske zanatlije i trgovce, ali je, uisti mah, i sam dobio sna`nu konkurenciju na svom tek osvojenom tlu.

Uticaj tehnolo{ki naprednijih zanata, koje su u Beograd i Srbiju donosilistrani majstori, pre svega iz Austrije, doveo je do postepenog potiskivawa nek-

021

ih tradicionalnih zanimawa kojima su se bavili doma}i majstori i otvarawakonkurentske borbe za tr`i{te, {to nije moglo da pro|e bez otpora i sukoba.Kroz dokumenta Uprave grada Beograda mogu se pratiti i nastojawa gradskihvlasti u sre|ivawu razmirica koje su izbijale izme|u doma}ih i stranih majsto-ra i trgovaca. Srpska vlast je bila zainteresovana, s jedne strane, da u zemquprivu~e strance, daju}i im poreske i sudske olak{ice, ali i da ih ukqu~i u pos-toje}u esnafsku organizaciju (od ~ega su bili izuzeti), s krajwom namerom da iwih obuhvati sistemom pla}awa dr`avnih da`bina na isti na~in kao i doma}eprivrednike. Ova konkurentska borba dovodila je i do incidentnih situacija ibila je vo|ena sa sve ve}om `estinom sve do dono{ewa Esnafske uredbe, 1847. go-dine.

Na veliki zamah trgovine u Beogradu, kao najprivla~nije privredne delat-nosti u Kne`evini, ~iji je vladar ujedno bio i wen prvi, najbogatiji i najutica-jniji trgovac i zemqoposednik, podsticajno su uticali prelazak na nov~anuprivredu, preuzimawe kontrole carina od strane srpskih vlasti, pospe{ivaweizvoza (pre svega stoke u Austriju), razvoj trgova~kih veza sa Turskom i dunavskimkne`evinama, uspostavqawe re~nih saobra}ajnih linija sa Pe{tom i Be~om, reg-ulacija plovidbe \erdapom i otvarawe redovne plovidbe Savom. Ure|ivawuoblasti trgovine trebalo je da poslu`i osnivawe Trgova~kog suda, 1838. godine.Stalni rast doma}eg trgova~kog sloja u Beogradu i wegovo sna`ewe, postavili suosnovu daqeg privrednog napretka grada.

Nedostatak kapitala, u zemqi koja je tek zapo~ela prelazak sa naturalne nanov~anu privredu, bio je velika prepreka za ostvarewe nekih ozbiqnijihprivrednih projekata (otvarawe prvih fabrika, rudnika) i pored interesa kojisu za to pokazivali i knez i politi~ki i finansijski najmo}niji qudi iz we-govog okru`ewa, kao i strani preduzetnici koji su u Srbiju stizali s takvimplanovima. Nekoliko zna~ajnih tragova takvih nastojawa nalaze se sa~uvani i uovoj gra|i.

Dobra i delotvorna organizacija prikupqawa narodnog poreza u polugo-di{wim razmacima (\ur|evski i Mitrovski danak), kao osnovnog izvoradr`avnih finansija, bez obzira na nerazvijene instrumente vlasti, organizo-vana je na teritoriji Uprave grada Beograda pod budnim nadzorom Alekse Si-mi}a, upravnika beogradskog odeqewa Ministrastva finansija. Sa~uvana doku-menta svedo~e o nastojawu da se poreskim sistemom obuhvate {to {iri slojevistanovni{tva (kao {to je, na primer, bio slu~aj sa beogradskim Romima i wi-hovim prebacivawem sa hara~kih na poreske spiskove 1837. godine, kada su poobavezama izjedna~eni sa ostalim srpskim gra|anima) i na taj na~in uve}a broj"poreskih glava". Poreski spiskovi daju dragocene podatke o strukturi i bro-jnosti beogradskog stanovni{tva, wegovim zanimawima, imovinskom i socijal-nom stawu i poreklu.

022

Gradske finansije popuwavane su uvo|ewem brojnih posebnih taksi (za is-pa{u na gradskoj zemqi, kori{}ewe pristani{ta i sli~no). "Prodor dr`ave" idr`avne kontrole u sve prostore privre|ivawa vidqivi su u nastojawima da sereguli{e {to {iri raspon aktivnosti i vodi ra~una o po{tovawu postavqenihpravila (odre|ivawe cene namirnica, usluga, ta~nost mera, radnog vremena,na~ina prodaje).

Znak ubrzane "evropeizacije" srpskog privrednog `ivota - uz {ireweupotrebe tada savremene me|unarodne poslovne terminologije - bilo je i uvo|ewenekih, barem po formi, evropskih standarda i obi~aja u poslovnom pona{awu.Uprava grada izdavala je publikacije, raspisivala licitacije, organizovala javnekonkurse za davawe pod arendu (na primer, za prodaju prava na ribolov, zakupkantara, izgradwu gradskih objekata itd.).

Popisi pokretne imovine izno{ene na prodaju licitacijom omogu}avajuda se izvedu precizni zakqu~ci o sve ve}im razlikama u imovinskom stawu, orastu}oj prisutnosti predmeta za svakodnevnu upotrebu uvezenih iz sredwee-vropskih zemaqa u `ivotu boqestoje}ih Beogra|ana, o promenama u odevawu,navikama.

Uprava grada budno je pratila i svaku pojavu "kvarewa novca" ili pojavukovanica sumwivog kvaliteta, na tr`i{tu {to je, imaju}i u vidu da je u Srbijitridesetih godina u opticaju bilo 43 razli~ite monete, bio prili~no slo`enzadatak. Pored toga, sa~uvani su i tragovi o za~ecima uvo|ewa kreditirawadavawem zajmova iz dr`avne kase.

Sve ove pojave bile su deo jednog dinami~nog vremena, u kojem su u srpskuprivredu, koja je dobijala na zamahu, tek po~ela da se uvode pravila, uporedo saizgradwom dr`ave i wenih institucija.

@iveti u Beogradu krajem ~etvrte i po~etkom pete decenije 19. veka zave}inu wegovih `iteqa zna~ilo je privikavati se na promene koje jo{ uvek nisubile epohalne, niti su iz korena mewale dotada{we navike, ali su, svakako, makari u za~etku, bile usmerene ka usponu grada na na~in u mnogo ~emu razli~it odvremena koje je prethodilo, a bilo je dominantno obele`eno doga|ajima na vo-jnom i politi~kom planu. Ako bi poku{ali da rekonstrui{emo `ivot Beogradatih godina, kada se ne samo voqom politi~ke elite, ve} i nekom predodre|eno{}una koju su podjednako delovale i istorija i geografija, ubrzano kretao u susretprestonici, nesumwivo bi dobili koloritnu sliku. Ma koliko bila posredna ifragmentarna, u su{tini pribli`no ta~na, ta slika bila bi ispuwenaujedna~enostima i razli~itostima u isto vreme. Na{lo bi se u woj mesta i zadokolicu i uzbu|ewa, i za ru`no i lepo, i za tradicionalno i moderno, i za su-darawa i pro`imawa, i za malo, svakodnevno, obi~no i golim okom vidqivo, ko-

023

liko i za skriveno, daleko i uzvi{eno, poput razmi{qawa o pro{losti iizo{travawa pogleda u budu}nost.

Savremeniku, `itequ grada koji je sudbinom istorije osvanuo u prestoni-ci Srbije, a da to u svom svakodnevnom `ivotu nije osetio ni po ~emu bitno ra-zli~itom, sve ono {to je bilo sastavni deo `ivqewa, pro`etog blago zapo~etimprocesom dru{tvenih promena, moglo je da izgleda kao teret, skup nekih novihobaveza `ivota u gradu, ograni~ewa i uvo|ewa discipline, koju je u skladu sa vre-menom nametao zahtev za unapre|ivawem kulture `ivqewa i postepenog obliko-vawa gra|anskog `ivota. Za pojedine, ne tako malobrojne, koji su imali sposob-nost da oslu{nu vreme i prepoznaju kuda se kre}e budu}nost, otvarale su se nove,za to vreme neslu}ene mogu}nosti `ivota u gradu, koji se po mnogo ~emu izdvajaood ostalih gradskih naseqa u Srbiji, a najvi{e po tome {to je sve izrazitijepostajao sredi{te politi~kog, privrednog i kulturnog `ivota.

Srpski ~ovek, gra|anin Beograda, u prethodnoj generaciji naj~e{}e ~oveksela, patrijarhalnog karaktera, krajem tridesetih godina nije vi{e do`ivqavaograd u kojem je `iveo kao sredinu koja pripada samo tu|incu, ve} se navikao na~iwenicu da grad pripada i wemu, da `ivi pored i naspram Tur~ina, da zajednosa wim, Jevrejinom ili nekim stranim podanikom deli iste i sli~ne probleme,da se povinuje istim nare|ewima gradskih i policijskih vlasti. Neko sa strane,ko se tih godina u potrazi za poslom zatekao u Beogradu ili neko koga su putevikojima ga je vodio radoznali duh dovodili do ruba dvaju carstava, mogao je da vi-di grad u kojem prolaznost turske materijalne kulture jo{ uvek nije bila uhvati-la zamah, iako su uslovi za wen opstanak postepeno i{~ezavali, ali i grad u ko-jem su tragovi pro{losti bili sna`no prisutni. Ku}e tro{ne, skromnihrazmera, neogra|ene i u velikom broju bez oxaka. Sokaci tesni, sa dotrajalomkaldrmom, zakr~eni kolskim saobra}ajem, izme|u ostalog i zbog toga {to je svakohteo ispred svoje ku}e da pazari ne{to od robe koja je dovo`ena iz sela u grad.Du}ani i mehane podignuti bez nekog reda i plana. Neodr`avane ~esme, koje je ponavici svako koristio onako kako mu to najvi{e odgovara, za prawe, umivawe,~ak i odvo|ewe vode do svojih ku}a; izvijene i od nadola`ewa vode o{te}ene daskena }uprijama. Nerazgrani~ene gradske i seoske atare, napu{tenu stoku, ne~istadvori{ta. No}ne ''{eta~e'' bez fewera, i jo{ mnogo {to-{ta {to je ostavqaloutisak sredine u kojoj je vreme stalo i u kojoj se na svakom koraku ose}ao ambi-jent orijentalne u~malosti. Me|utim, to je mogla biti samo ona prva, povr{na,ovla{ dodirnuta ili nedovoqno osmotrena slika Beograda. Grad na dve velikereke, grani~ni grad, grad koji se prostirao na evropsko-orijentalnom obodu ve}je bio ispoqen i u zna~ajnoj meri postao podlo`an uticajima evropske kulturei civilizacijskog kruga, za koji su se ne samo on, kao najistureniji prema onom{to je u to doba ozna~avano kao evropsko, ve} i Srbija opredelili neku decenijuranije, po~etkom 19. veka. Ti uticaji nisu osvajali Beograd onom snagom koju su

024

pri`eqkivali onda{wi nosioci modernizacijskih procesa, pa stoga nisu biliu vidqivoj meri prisutni, ali su se, u su{tini, negde u naporima i nastojawimapojedinaca, institucija i dr`avnih i gradskih vlasti prepoznavalinagove{tavaju}i konture onoga {to }e uslediti narednih decenija - Beogradvi{e gra|anski, vi{e evropski, Beograd mo`da najevropskiji od svih orijen-talnih gradova.

Tragove evropskih uticaja {irili su prisutni stranci, lekari, in`ew-eri, profesori, apotekari, ali su ih s posebnom voqom i htewem utirali i do-ma}i qudi. Mogu}e ih je prona}i u onome {to je predstavqalo te`wu za un-apre|ivawem gradskog `ivota po nekom novom, druga~ijem, preina~enom"poretku stvari", u mislima, nastojawima, poku{ajima i ostvarewima. O tomenajboqe svedo~e naredbe, preporuke, usmeni nalozi, zabrane i druge vrste objavagradskih i policijskih vlasti o odr`avawu ~isto}e, regulisawu ulica, uklawawunelegalnih mehana, opravkama o{te}enih kaldrma i postavqawu novih, o zidawuoxaka, popravci }uprija, ispravqawu puteva, odr`avawu obala Save i Dunava,zabrani pu{tawa stoke po varo{i, obaveznoj prijavi gradwe ku}a, premeravawuplaceva, dono{ewu zakonske regulative za premeravawe gra|evinskog zemqi{ta,spre~avawu zauzimawa dela uli~nog prostora, zabrani preprodaje namirnica,zabrani pu{ewa po varo{i...

Pomiwawe gra|anskog dru{tva ("gra`danskog dru`estva") u energi~nomzahtevu ministra unutra{wih dela Cvetka Rajovi}a, 30. jula 1841. godine, da seza trideset dana poprave sve }uprije i drumovi u ataru beogradskom, uverqivogovori o postojawu svesti o tome koji su, zapravo, procesi u beogradskom dru{tvuzapo~eti.

Prepreke za podizawe nivoa kulture `ivqewa nisu bile male. Navike, men-talitet, sklonost ka prevari, poku{aji izigravawa obaveza, odsustvo ose}aja daje ure|ivawe i odr`avawe ~isto}e dvori{ta i sokaka bitno ne samo zarad sebe isvoje porodice ve} i zbog "stranih pogleda" - kako to trajno ostaje zapisano u jed-nom od dokumenata - bili su ne{to sa ~im su se vlasti svakodnevno suo~avale.@ivot u gradu u zna~ajnoj meri bio je odre|en i okru`ewem. Naj~e{}i izvor ne-da}a `iteqa Beograda bili su problemi sa snabdevawem vodom, nastali usled ne-marnosti Mokrolu`ana koji su, ne obaziru}i se na potrebe drugih, koristiliogromne koli~ine vode za zalivawe ba{ta.

Sa poku{ajima da se grad uredi ujedno su tekli i napori da se podigne ina~eveoma nizak nivo svesti o zna~aju zdravstvene kulture, pre svega ustanovqavawemi oboga}ivawem {pitaqskog fonda, stalnim prisustvom lekara u varo{i ipa`qivim izborom zgrade i lokacije za varo{ku bolnicu, o kojoj se, sa posebn-im zadovoqstvom, u dokumentu koji se odnosi na to, isti~e: "...na lepom mestu izdravom vazduhu s dovoqnim placem i lepom vodom u avliji; ona je novopodignu-ta a na jednom boju s 4 sobe i 2 kujne, k ovoj imade i jedna pre|e na~iwena ku}a s 3

025

sobe i 2 kujne u kojoj mo`e nadzirateq {pitaqa obitava; ba{ta je povelika i savplac i ba{ta u dobrom pro{cu ogra|eni".

Svest o zna~aju obrazovawa, o {kolovawu potomstva i ulagawu u prosvetninapredak ispoqavana je u sve u~estalijim naporima da se podignu {kolske zgrade,prona|u u~iteqi, izabere kvalitetna zgrada za Licej koji je preseqavan iz Kragu-jevca u Beograd, kao i da se izvestan broj mladih {kolovanih qudi iz Srbije uputina studije u Be~.

Zabrana kwige Sime Milutinovi}a Sarajlije "Istorija Serbije od po~et-ka 1813. do konca 1815. godine", 1837. godine, s obja{wewem da se u "re~enoj Is-toriji mloge la`ne vesti sodr`e, i {to se istoriograf na ra~un neki lica zloizra`ava, a najja~e {to na Pravitelstvo Rusko vi~e", i ~etiri godine kasnije,1841, poziv da se prikupqaju podaci o Prvom srpskom ustanku, govore da je pos-tojala svest o pro{losti, ali i da je na wu vr{en politi~ki uticaj, da se istori-ji prilazilo na selektivan na~in, u zavisnosti od politi~kog trenutka.

Dokumenta objavqena u kwizi predstavqaju svojevrstan popis `ivotnihproblema stanovnika Beograda, me|usobnih pojedina~nih odnosa, razumevawa inerazumevawa procesa koji su bili u toku, `eqa i mogu}nosti. Ona otkrivaju iizvestan broj do sada u istoriji nepoznatih qudi, po wihovom imenu i prezi-menu, sa zanimqivim ulogama i mestom u dru{tvenom `ivotu Beograda, u vre-menu kada se on nalazio izme|u ne~eg {to je bio a {to vi{e nije i ne~eg kakvimga je prosve}ena mawina u svojim te`wama videla.

Svakodnevica Beograda krajem tridesetih i po~etkom ~etrdesetih godina19. veka uklapala se, u ve}oj ili mawoj meri, u op{te tendencije i procese razvo-ja tada{weg beogradskog dru{tva. Beograd se tih godina ve} umnogome razliko-vao od varo{i kroz koju su svega deceniju ranije, krajem dvadesetih godina ipo~etkom tridesetih godina 19. veka, "pute{estvovali" i o kojoj su zapise os-tavili Joakim Vuji}, Georgije Magara{evi}, prota Pavle Stamatovi}, Adolfood Karamana, Oto Dubislav plemeniti Pirh ili grof Boa le Kont. Kada su segradski vidici zavr{avali kod Stambol, Varo{ i Vidin kapije, a na Terazijamai Zelenom vencu bile utrine, livade i wive. Kada je pa{a Beogradski sa haremomi{ao na teferi~ na Bulbuder, a na prostoru Skadarlije se nalazila ciganskamala. Kada su Savamala (Savski plato) i Palilula (prostor ispod Ta{majdana)bila sela, a `ene se retko sretale na ulicama. Kada se ulazna vrata du}ana i maga-za u vreme ru~ka nisu zakqu~avala, ve} se preko otvorenih vrata samo stavqalajedna daska koja je ozna~avala da unutra nema gazde. Ve} deceniju nakon toga mno-go {ta se u Beogradu promenilo u urbanisti~kom pogledu, u svakodnevici, pa ~aki mentalitetu. Toliko da je Vilhelm Rihter mogao zakqu~iti da je Beograd na-jvredniji pa`we od svih srpskih gradova. Uprkos ~iwenici da je bez puno obzi-

026

ra pisao o "pa{inom stanu - ili ironi~no re~eno wegovoj palati", o nehigijenikalemegdanske tvr|ave, siroma{tvu turskog dela grada, o neukusnom spoqa{wemure|ewu Milo{eve "minijaturne palate, izmalane stra{nim koje{tarijama", oste{wenim nadle{tvima sme{tenim u mali broj zgrada, o nedostojnosti inepodesnosti mitropolitovog dvora, o zgradi Bogoslovije kao "sme{noj", oarhitektonskom neukusu, ne~isto}i i ruiniranom izgledu Varo{, Stambol iVidin-kapije - Rihter je Beograd iz 1839. godine ocenio kao najve}i i na-jprosve}eniji grad cele zemqe. No, i pored promena koje su se u tih desetak-pet-naest godina dogodile, to jo{ uvek nije bio onaj Beograd {ezdesetih ili sedamde-setih godina 19. veka, za koji je Milan \. Mili}evi} mogao konstatovati da je tograd koji dobija sasvim novi oblik, postaje prete`no srpski i sve vi{e ure|enpo zapadnom obrascu. Negde na sredokra~i izme|u ta dva vremena bio je Beogradkrajem tridesetih i po~etkom ~etrdesetih godina.

U javnom i privatnom `ivotu tih godina bile su uo~qive prve naznakenovog, ali i borba sa starim, kako na nivou organizacije javnog `ivota, tako ina nivou mentaliteta i porodi~nih odnosa. Grad je bio pun doseqenika, astvarawe gra|anskih porodica i gradskih elita sa svojim navikama, mentalite-tom i pravilima nalazilo se u za~etku. Upravo tih godina, uostalom, po~eli suda se donose i prvi zakoni koji su trebali potpunije da reguli{u dru{tveni`ivot i emancipuju srpsko dru{tvo od tradicionalnog obi~ajnog prava.

Ukupne dru{tvene promene, iako se jo{ uvek nisu mogle jasno uo~iti, bilesu sveobuhvatne. Razvoj gradskih institucija i privredne aktivnosti sve vi{esu se granali i uslo`wavali u prvim godinama i decenijama nakon sticawa au-tonomije u okvirima Otomanske imperije, a u varo{i se zavr{avao period zameneranije turske vlasti novom srpskom upravom. Politi~ki `ivot je jo{ uvek biobitno odre|en te`wom da se iskoristi sku~eni manevarski prostor koji su os-tavqali politi~ki dogovori, a da se pri tom ne naru{i tanana politi~karavnote`a dostignuta nakon srpskih ustanaka iz 1804. i 1815. godine. Grad se po-lako pretvarao u zna~ajno kulturno i prosvetno sredi{te obnovqene Srbije, anove varo{ke vlasti poku{avale su da unesu prve naznake reda u prili~nohaoti~nu komunalnu situaciju koju su zatekle.

Sveobuhvatnost dru{tvenih promena i previrawa neminovno seodra`avala na svakodnevicu Beogra|ana. Javni red, slobodno vreme, isto kao imarginalna pona{awa, umnogome su zavisila od pravne regulative i poku{ajanovih vlasti da urede `ivot u Beogradu. Promene u privatnom `ivotu su, pak, uvelikoj meri bile odre|ene dru{tvenim promenama uop{te, bar u onom segmen-tu u kome su doga|aji u porodi~nom `ivotu zalazili u domen interesovawa vlasti.

O namerama i poku{ajima vlasti da reguli{u razli~ite aspekte svakod-nevnog `ivota re~ito svedo~i niz dokumenata Uprave grada Beograda, delimi~noobjavqenih u ovoj kwizi, koji jasno pokazuju na koji su na~in vlasti poku{avale

027

da reguli{u pitawa organizovawa balova i sli~nih svetkovina, ili pak po{to-vawa i naru{avawa javnog reda. Primera radi, jo{ u junu 1837. godine knez Mi-lo{ je zabranio organizovawe lutrije u Kwa`estvu, dok je u januaru 1838. godinezabranio hazardne igre i kocku, tj. kartawe u novac. Ne{to kasnije, u martu istegodine, bilo je ~ak i ideja da se zabrani igrawe domina, ina~e potpuno nove igrekoja je u to vreme stigla u Beograd oboga}uju}i svakodnevicu i zabavu wegovihstanovnika. Uplitawe vlasti u ovaj segment svakodnevice podjednako se moglouo~iti i u odluci da se, nakon abdikacije kneza Milo{a, 1840. godine ponovodozvoli organizovawe lutrije. Sli~no se mo`e re}i i za uredbu o organizovawubalova i o uvo|ewu takse za wihovo organizovawe iz januara 1838. godine.

Namera vlasti da bitno uti~e na organizaciju svakodnevnog `ivota, ilibar nekih wegovih segmenata, bila je dvojako motivisana. Najpre `eqom da se ure-de pojedini aspekti gradskog `ivota, koji su, nakon promene vlasti, zahtevalihitnu regulaciju. To pokazuje niz akata koji su trebali da omogu}e odr`avawejavnog reda u gradu: od poku{aja da se zabrani pojava besposli~arewa (uredbom izjuna 1838. godine), preko ka`wavawa skitnica i pijanica (koji su javno ka`wa-vani sa 15 udaraca {tapom), do stalnih zabrana da se o narodnim svetkovinama,poput Bo`i}a ili Uskrsa, {enlu~i i puca iz vatrenog oru`ja ({to je i u to vremebio tradicionalan na~in iskazivawa sre}e i slobodnog pona{awa). A potom ipotrebom da se reguli{u, ili pak suzbiju, neke stare ili nove pojave koje su pred-stavqale prve naznake dru{tvene modernizacije, dekadencije i emancipacije u`ivotu grada. Poput ukaza o obaveznom no{ewu fewera prilikom no}nog izlas-ka na ulice (iz januara 1838. godine). Zatim uspelog poku{aja vlasti da, na os-novu prijave kom{ija, iz glavne gradske ulice i blizine glavnih gradskih na-dle{tava iseli Katu Ciganku, koja je prema mi{qewu kom{iluka naru{avalajavni red (krajem maja 1838. godine). Ili, pak, namere vlasti da makar na~elnoreguli{u problem prostitucije, i od ranije prisutne u `ivotu grada, poput reak-cije na prijavu da je policijska patrola zate~ena u dru{tvu prostitutki (u de-cembru 1837) ili poku{aja vojnih vlasti da spre~e kontakte vojnika sa prosti-tutkama (u januaru 1838. godine).

Primetan je bio i napor varo{kih vlasti da sankcioni{u, kontroli{u ika`wavaju pojavu narastaju}eg kriminala i marginalnih pona{awa u gradu. Otome svedo~e procesi protiv lopova uhva}enih nakon kra|a du}ana poznatihbeogradskih trgovaca (npr. pqa~ki du}ana Haima Davida/Davi~a u januaru 1838.i martu 1839. godine), kao i hvatawe sitnijih lopova, poput onih koji su u janu-aru 1841. godine krali ogradu oko kne`evog konaka. Ali i iskazana spremnostvlasti da se reaguje na prijave protiv seksualnog zlostavqawa maloletnika (ujunu 1838. i junu 1841. godine), kao i napor da se sa~ine prvi sistematski pregle-di kriminalnih aktivnosti u gradu (1839. godine).

Ubrzani dru{tveni razvoj na razli~ite na~ine se prelamao u sferi pri-

028

vatnog - bar u onim segmentima privatnog `ivota koji su iz razli~itih razlogazalazili u domen interesovawa vlasti. Relativnost ubrzanog razvoja grada i du-bina dru{tvenog rascepa i dru{tvenog raslojavawa u sferi privatnog najs-likovitije se uo~avaju ukoliko se ima u vidu siroma{tvo nekih varo{kihstanovnika. I to i onih koji bi se mogli svrstati u redove tek formirane srpskedru{tvene elite, o ~emu jasno svedo~i inventar stvari po~iv{e HristineNinkovi}, supruge uglednog gra|anina - koji je tada, istina, bio u politi~kojnemilosti - biv{eg berberina i lekara kneza Milo{a, Ni}ifora Ninkovi}a(iz juna 1838. godine). Prisutno siroma{tvo, ali i bedu `ivota pripadnika mar-ginalnih grupa, slikovito pokazuje ostav{tina jedne onovremene bludnice.Takoi ~iwenica da su gradske vlasti izdavale ~ak i zvani~ne dozvole za pro{ewe,poput one koju su izdale jednoj Grkiwi, u septembru 1839. godine, da mo`e daprosi ne bi li decu izbavila iz ropstva.

Celokupne i temeqne promene kroz koje je prolazilo srpsko dru{tvo jo{od vremena srpskih ustanaka neminovno se odrazilo na bra~ne i porodi~neodnose. Te promene, istina, nisu bile u toj meri drasti~ne kako bi se moglo pret-postaviti ukoliko bi se poverovalo u stereotipne predstave o tradicionalnoj,pro{irenoj strukturi srpske porodice i strogom patrijarhalnom sistemu vred-nosti koji je vladao unutar we. Ali su ipak bile lako uo~qive, gotovo na svakomkoraku. Primera radi, nasuprot predstavama o tradicionalnom, patrijarhalnomkarakteru srpske porodice, u tada{wem beogradskom i srpskom dru{tvu razvo-di brakova nisu predstavqali neuobi~ajenu pojavu. Wih je bilo i pre krajatridesetih godina. Dovoqno je podsetiti na razvod koji je sa pozicija politi~kemo}i izdejstvovao Toma Vu~i} Peri{i}, da bi se o`enio Grkiwom Anulom.Uo~qiv je bio i broj lica koja su `ivela u vanbra~nim zajednicama. Beograd, kaocentar privrednih aktivnosti i grani~ni grad dvaju carevina, bio je zgodnopribe`i{te i za pojedince koji su `eleli da izbegnu svoje bra~ne obaveze.Neretko se de{avalo da Srbi iz Austrije, ili pak iz drugih gradova Srbije, pre-begnu u Beograd, ostaviv{i svoje porodice, i da onda u Beogradu `ive u van-bra~nim vezama ili se ~ak ponovo o`ene. Vlasti su se trudile da kontroli{u ispre~avaju ovakva pona{awa, ali su to ipak ~inile prili~no te{ko. Elementikoji su u toj situaciji, krajem tridesetih godina, ote`avali vlastima da se bavere{avawem tih pitawa, a olak{avali onima koji su iz ovog ili onog razloga bilinezadovoqni svojim porodi~nim `ivotom da taj svoj status izmene, bili su:nepostojawe odgovaraju}ih zakona (takve sporove je neretko re{avao sam knezMilo{), {to je srpskim i gr~kim sve{tenicima u gradu u pojedinim slu~ajevi-ma dozvoqavalo "slobodnije" tuma~ewe i re{avawe problema, kao i preplitawerazli~itih dru{tvenih sistema, turskog i srpskog.

Znatno vi{e reda u porodi~ne i bra~ne odnose unela je, po~ev od 1840. go-dine, Konzistorija ili Duhovni sud, pod predsedni{tvom Mitropolita beograd-

029

skog Petra Jovanovi}a. Wena delatnost o~ito je bila podstaknuta namerom vlastida pitawa porodi~nih odnosa reguli{e na osnovu zakona. ^im je zapo~ela saradom, Konzistorija je izdala uputstva o bra~nim odnosima i sa~inila spiskovelica koja su `ivela vanbra~no (januar-mart 1840. godine). Nakon toga se sistem-atski bavila pojedina~nim slu~ajevima, tra`e}i od vlasti da proteraju `ene "ko-je su `ivele nemoralno", da re{ava sporove oko zlostavqawa `ena u porodiciili pak da vrati "odbegle" `ene mu`evima i mu`eve `enama. Poku{aji vlasti dauvedu kakvu-takvu pravnu regulativu u ovaj segment privatnog `ivota u graduogledali su se i u odluci da se kwa`eskom majoru Tomi Kati}u naredi da pla}aalimentaciju napu{tenoj supruzi (januar 1841) ili pak da se pozabavi konkret-nim pitawem nasledstva i starateqstva nad maloletnicima. No, uprkos op{timdru{tvenim promenama i naporima vlasti, i daqe je bilo slu~ajeva nasiqa uporodici. Izlo`ene nasiqu, supruge su se ponekad odlu~ivale ~ak i na drasti~nekorake, poku{avaju}i da izvr{e samoubistvo.

Time se dolazi i do problema smrti, posledweg intimnog pre`ivqavawa u`ivotu pojedinca. Antropologija smrti pokazuje da se u Beogradu tih godina umi-ralo iz razli~itih razloga. Bilo je pojedinaca koji su, zbog neizmirenih ra~una,"samovoqno sami sebi oduzeli `ivot". No i onih koji su bili spremni da ubijuzbog klevete.

U osnovi, to bi bili obrisi svakodnevnog `ivota u gradu koji se preo-bra`avao iz turske kasabe u evropsku varo{, iz pograni~nog grada u kulturni,prosvetni i administrativni centar, mukotrpno prerastaju}i u prestonicu Sr-bije, u vremenu koje su podjednako obele`ile dramati~ne i sveobuhvatnedru{tvene i temeqne politi~ke promene.

Predrag Markovi}Dubravka Stojanovi}

Milan Ristovi}Miroslav Peri{i}Miroslav Jovanovi}