Ratko Skrbic - Srebrenicka Podvala

8/20/2019 Ratko Skrbic - Srebrenicka Podvala

http://slidepdf.com/reader/full/ratko-skrbic-srebrenicka-podvala 1/261

РАТКО П. ШКРБИЋ

СРЕБРЕНИЧКА ПОДВАЛАСа освртом на Извештај Комисије Владе Републике Српске 2004



NGO Srebrenica Historical Project, The Netherlands

Belgrade2013

RATKO P. ŠKRBIĆ

THE HOAX OF SREBRENICA

Including a Critique of the Report of the Commission of theGovernment of the Republic of Srpska in 2004



Фонд „Историјски пројекат Сребреница“, Холандија

Београд2013

РАТКО П. ШКРБИЋ

СРЕБРЕНИЧКА ПОДВАЛА

Са освртом на ИзвештајКомисије Владе Републике Српске 2004



Одговорни уредникСтефан Каргановић

Editor-in-chief

Stephen Karganović

Дистрибуцију ове књиге подржала је Информатика ад из Београда

THE HOAX OF SREBRENICA, Including a Critique of the Report of the Commission of the Governmentof the Republic of Srpska in 2004. Copyright © 2013 by Srebrenica Historical Project. All rights reserved. No

part of this publication may be reproduced, stored in a retrieval system, or transmitted in any form or by any

means, digital, electronic, mechanical, photocopying, recording, or otherwise, or conveyed via the Internet or

a Web site without prior written permission of the publisher, except in the case of brief quotations embodiedin critical ar ticles and reviews.

Inquiries should be addressed to:

Srebrenica Historical Project

[email protected]

СРЕБРЕНИЧКА ПОДВАЛА, Са освртом на Извештај Комисије Владе Републике Српске 2004.

Сва права задржана. Ниједан део ове публикације се не сме репродуковати, похрањивати у било

каквој бази података, или преносити на било какав начин, дигитално, електронски, механички,

фотокопирањем, снимањем, или на неким другим средством, нити се сме слати преко интернета или

приказивати на интернет сајту без претходне писене дозволе издавача, са изузетком кратких навода

у оквиру критичких чланака или приказа.

За дозволу контактирати:

Историјски пројекат Сребреница

[email protected]



САДРЖАЈ

ПРЕДГОВОР ИЗДАВАЧА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

УВОД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

1. КРЕТАЊЕ РАТНИХ ЗАРОБЉЕНИКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

2. БОРБЕНА ДЕЈСТВА 28. ДИВИЗИЈЕ А РБиХ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

2.1. Резолуције Савета безбедности Уједињених нација и успостављањезаштићених зона . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

2.2. Демилитаризација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

2.3. Војне активности након успостављања заштићених зона . . . . . . . . . . . 39

2.3.1. Реорганизација, попуна и обука А РБиХ у Сребреници и Жепи . . . . . . 40

2.3.2. Снабдевање А РБиХ у Сребреници и Жепи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46

2.3.3. Борбена дејства 8. ОГ (28. дивизије А РБиХ) 1994.године . . . . . . . . . . . 51

2.3.4. Борбена дејства 28. дивизије А РБиХ 1995.године . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

2.3.5. Борбена дејства и догађају у јулу 1995. године . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

2.3.5.1. Пробој 28. дивизије А РБиХ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90

2.3.5.2. Евакуација становништва Сребренице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94

2.3.6. Разлози пада-заузимања Сребренице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100

3. ЖЕПА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103

4. РАЗМЕНА ТЕРИТОРИЈА ИЛИ НАПУШТАЊЕ СРЕБРЕНИЦЕ

И КООРДИНАЦИЈА ДЕЈСТАВА УНПРОФОР-НАТО . . . . . . . . . . .117

5. ХУМАНИТАРНА ПОМОЋ И ЛОГИСТИКА УНПРОФОР-а . . . . 127

5.1. Хуманитарна помоћ цивилном становништву . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127

5.2. Логистичка подршка УНПРОФОР-а . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134

6. КОНТРОВЕРЗЕ ДОКАЗА ТУЖИЛАШТВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .137



6 Ратко П. Шкрбић: СРЕБРЕНИЧКА ПОДВАЛА

7. КОНТРОВЕРЗЕ ИЗВЕШТАЈА КОМИСИЈЕ ВЛАДЕ РС: „ДОГА- ЂАЈИ У И ОКО СРЕБРЕНИЦЕ ОД 10. ДО 19. ЈУЛА 1995“ . . . . . . 154

7.1. Увод . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154

7.2. Судбина Бошњака у и око Сребренице од 10. до 19. јула 1995. године . .160

7.3. Масовне гробнице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .166

7.4. Утврђивање судбине лица за којима се још увијек трага . . . . . . . . . . . .171

7.5. Закључци . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .173

7.6. Додатак Извештају владе РС од јуна 2004. године . . . . . . . . . . . . . . . . .175

7.7. Додатак Извештају од 1. јуна 2004. о догађајима у и око Сребреницеод 10. до 19. јула 1995. године . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .176

7.8. Допуна Извештаја од 30. марта 2005. 30.09.2005. године . . . . . . . . . . . .1777.9. Како је вршен увиђај масовних гробница . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .178

7.10. Обраћање председника Републике Српске Драгана Чавића јавностиповодом Извештаја Комисије Владе РС за Сребреницу . . . . . . . . . . . . .182

ЗАКЉУЧАК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .186

О АУТОРУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190

РЕЦЕНЗИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192

SUMMARY . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195

ПРИЛОЗИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196



ПРЕДГОВОР ИЗДАВАЧА

Студи ја пуковника Ратка Шкрбића о Сребреници у рату деведесетихгодина је књига ко ја је недоста јала. Сребреница је проучавана из разнихуглова, политичког, исто ријског, мо ралног, психолошког, ју ристичког, чак

и анегдоталног, али на професионалан начин са војног становишта – не.Можемо одмах потврдити на кога се односи ова последња, за специ јалистенимало дискретна алузи ја – на заставника (warrant officer) Ричарда Батле-

ра, дугогодишњег војног вештака Тужилаштва Хашког трибунала. Вишеод десет година Батлер уби ра сталну плату (retainer, како се за овакав рад-ни однос у Аме рици каже) и седи на располагању испод црвеног фење рау излогу тог правосудног бордела, чека јући да га позову да ажу ри ра својстандардни Извештај и опет посведочи у неком од сребреничких предмета.

Студи ја врсног професионалца и војног педагога, пуковника Шкрби-ћа, је све што би Батле ров тенденциозан „експертски“ приказ, да је савесно

об рађен, требао да буде али – ни је. Као вештак у два предмета пред Ха-шким трибуналом, Шкрбић је стекао увид у огромну количину докуменатаи података, међу ко јима су многи поверљиве при роде. То је послужило каонеприкосновена грађа на ко јој се темеље тезе изнете у овој књизи. „Не-прикосновена“ би требало да буде ба рем са становишта поборника Хашкогтрибунала и сребреничког култа у Са ра јеву и свету, и у томе се састо ји tourde force ове изузетне студи је. Закључци ко је аутор излаже темеље се ис-кључиво на доказном мате ри јалу, условно речено, „супротне стране“, ко јипредлаже и ко ристи хашко Тужилаштво а судска већа су прихватила као

валидне доказе и уградила у сво је пресуде. Српских изво ра код Шкрбићауопште нема. То његове тезе априо ри штити од пригово ра да су пристраснеили непоуздане.

Пуковник Шкрбић је аналитички беспрекорно обавио два капиталнапосла. Разматра јући само податке ко је ко ристи Тужилаштво МКТБЈ, а ко-

је су већа тог суда у пресудама оценила као ве родостојне, он прати демо-графску слику „сребреничког геноцида“ и долази до врло инте ресантнихзакључака. Затим, ослања јући се искључиво на документаци ју из истих из-во ра, разматра позадину и динамику сребреничких догађа ја у јулу 1995. исклапа свеобухватну слику ко ја ди јаметрално одуда ра од Батле рове. Про-

учавањем изво ра ко ји су били једнако доступни Батле ру, аутор предлаже разумно алтернативно тумачење истог феномена, али то чини на профе-




сионалан и софистици ран начин ко ји је хашком вештаку Батле ру, како сепоказало, недоступан.

Подробна анализа злокобног Извешта ја Комиси је Владе Републике

Српске, изнуђеног претњама и уценама Високог представника Ешдауна,али опортунистички усво јеног и помпезно на јављеног од стране тадашњегпредседника Републике Српске, Драгана Чавића, посебно је знача јан и за-нимљив део ове књиге. Аутор на потпуно задовољава јући начин показу јене само да је Комиси ја радила по ди рективи, него и то да резултат њеногдилетантског (али по Републику Српску деструктивног) рада не може даиздржи најелементарни ју критику. За творце и „бранитеље“ тог Извешта-

ја најубитачни ја је чињеница да су њихови олако и неодговорно усво јенизакључци неосновани не само у светлу данашњих сазнања о Сребреници,него да нису били утемељени ни када су писани 2004. године. Аутор оправ-

дано апелу је на Владу Републике Српске да форми ра нову комиси ју да овајнепоправљиво штетан докуменат преиспита и да га, у име на рода ко ји Из-вештај од 2004. неоправдано оптужу је и брука, стави ван снаге.

Сучељавање мишљења у вези са Сребреницом неће престати са об ја-вљивањем ове књиге, али ће се после читања анализе пуковника Шкрби-ћа многи важни аспекти проблема мо рати сагледати из сасвим новог угла.Ако треба да предложимо један сума ран закључак, он би гласио овако. Не-

разумно инсисти рање на геноциду и 7.000 или 8.000 погубљених жртавау овој контроверзи је катастрофална грешка муслиманске стране, ко ја ћеимати далекосежне негативне последице. Без обзи ра на местимичне отпо-

ре, српска страна би реалну слику сигурно прихватила. Да је муслиманско руководство било довољно мудро да покаже спремност да се кроз ди јалог иобјективно истраживање за једнички сагледа ју сви елементи овог комплек-сног питања и од реди степен одговорности факто ра са обе стране, данас уБиХ клима би била много погодни ја за са радњу и решавање општих про-блема на добробит следбеника и исламске и православне ве ре. Као стварнидогађај, Сребреница не искаче прете рано из уобича јене матрице балканскесви репости, осветољубивости и перфидности. Али у фиктивним окви риманаметнутог на ратива, ко ји има прецизно замишљен политички задатак аливрло мало додирних тачака са стварношћу, Сребреница је подигла кобну

ба ри је ру нормалној комуникаци ји међу припадницима истог на рода ко јемного више спа ја него што дели. Још го ре, као потенци јално реваншистич-ки симбол може се чак претво рити у нови повод за патњу и крвопролиће.

Зато је сваки радикалан допринос истини, као ова књига пуковникаРатка Шкрбића, уједно племенити допринос учвршћивању ми ра и добриходноса међу суседима.

Стефан КаргановићИсто ријски про јекат Сребреница



УВОД

Ујдурма1, уместо подвала, био би препознатљиви ји из раз у говорномпод руч ју мога кра ја, али и Босне и Херцеговине, Срби је, Црне Го ре и дру-гих балканских земаља. Не зато што ујдурма заиста значи подвалу, вешту

смицалицу и слично, већ зато што по јам ујдурма у себи садржи наме ру – поква рену, смрдљиву, злу подвалу – да би се некоме другом нанела ште-та, дуго рочна и непоправљива. Али због тога што је реч страног по рекланисам је могао ставити у наслов књиге. Не би било ко ректно наслов књигеоб јашњавати у фусноти.

Познато је да је пред Међуна родним кривичним судом за бившу Југо-слави ју (у даљем тексту МКСЈ) до сада завршено неколико судских пред-мета ко ји су у вези са догађа јима у и око Сребренице и Жепе у јулу и авгу-сту 1995. године. Познат је и њихов исход. Продукт тог сазнања је питање„Ко ја под руч ја инте ресовања и догађа ји везани за Сребреницу нису довољ-

но истражени и познати и шта је то што би се могло предочити као новечињенице?“. Расположива сазнања су из до сада завршених суђења у вишепредмета. Донето је више пресуда припадницима Војске Републике Српске(у даљем тексту ВРС) и полици је Републике Српске, ко јима су они осуђенина вишедеценијске затворске казне за ратни злочин. У Хашком трибуналуусво јена је теза да су српске војне и полицијске снаге у Сребреници извр-шиле ратни злочин, укључу јући и геноцид.

Под руч је ко је ћу истраживати је комплексно. Наставићу истражива-ње ко је нисам довршио у књизи „Сребреница – геноцид над истином“ (Бе-оград, 2011). Истраживаћу оружани сукоб ограничен по просто ру, временуи учесницима, али смештен у димензи је грађанског рата у Босни и Херце-говини, због чега га ни је могуће истраживати неконзистентно – одво јено одцелине, као што су, углавном, радили војни експерти тужилаштва. Њиховприступ је био у функци ји потврђивања тезе да је у Босни и Хецеговини(у даљем тексту БиХ) посто јала једна агресорска страна – српска, ко ја јеимала сво ју организовану војску и једна ко ја је жртва те агреси је – мусли-манска, чи ја војска и њена дејства нису приказивани.

Као и у претходној књизи, и у овој сам дефинисао од ређена ограниче-ња, ко јих ћу се придржавати током истраживања.

1 Ујдурма (тур. ујдурма, удешавање, подуда рање) вешто удешена ствар, смицалица,подвала. М.Ву јакли ја, Лексикон страних речи.




Пре свега обавезао сам се да, колико год је то могуће, избегнем поли-тичку димензи ју догађа ја у и око Сребренице и Жепе. Знао сам да то ни јенимало лако, јер супротстављени и непомирљиви политички инте реси су и

изазвали грађански рат у БиХ. Осим тога, у рату политика и оружана борбадо те ме ре су интегрисани да представља ју јединствену целину, из раженуу „интегрисаној стратеги ји“, ко ја под разумева усаглашавање политичкихциљева и војног факто ра, жеља и могућности и гене ралштабне карте и пла-нова владе. Једном реч ју претва рање политичких циљева у војне задатке,на чему је тужилаштво Хашког трибунала на рочито инсисти рало само ка-да је у питању српска страна.

Обавезао сам се, такође, да све догађа је ко је будем обухватио истра-живањем анализи рам и тумачим са војног становишта и да их сместим увојнодоктринарне окви ре.

С обзи ром да ће једно од под руч ја истраживања бити људски губици,обавезао сам се да, током анализе губитака, не ко ристим српске изво ре по-датака, ни оне ко ји су блиски српским, иако је самонаметнуто ограничењетакве при роде формално непотребно, па би се чак могло разматрати и каонаучно неко ректно. Такође сам се обавезао да нећу истраживати губиткена српској страни, да бих избегао по ређење и евентуално субјективно за-кључивање. То би превасходно требао бити задатак српских тужилаштаваи предмет њихових оптужница. Али, нажалост, ни је.

На кра ју, обавезао сам се да учиним све што је у мо јој моћи да ис-

кључим емоци је и да учиним посебан напор да ме истраживање не води ка„пожељним“ резултатима. Другим речима, обавезао сам се да резултатиовога истраживања буду тачни и у складу са чињеницама и стварношћу у

релевантном пе риоду.Посебно сам се обавезао да не анализи рам рад судских Већа, осим у

нужној ме ри, тамо где су одлуке Већа биле или контрадикторне или у су-протности са Правилима Трибунала.

Циљ овога истраживања је: прво, да прикажем стратегијску, опе ра-тивну и тактичку реалност оружаног сукоба у и око Сребренице и Жепеод њиховог проглашења заштићеним зонама (у даљем тексту ЗЗ) од стране

Савета безбедности Уједињених наци ја (у даљем тексту СБ УН) до окон-чања тог сукоба; друго, да прове рим да ли су подаци о бро ју за робљених ипогубљених бо раца 28. дивизи је Арми је Републике Босне и Херцеговине (удаљем тексту А РБиХ), ко је Тужилаштво заступа у оптужницама, тачни;треће, да на основу доступних докумената прове рим да ли је било ограни-чавања доту ра хуманитарне помоћи становништву Сребренице и Жепе ида ли је било ограничавања логистичке подршке УНПРОФОР-у, а ако је би-ло да истражим разлоге због чега; четврто, да утврдим како је и на основуко јих докумената састављен „Извештај Комиси је Владе Републике Српскео догађа јима у и око Сребренице од 10. до 19. јула 1995. године“, те да, упо-

ређивањем са документима ко ји су мени били доступни о тим догађа јима,утврдим тачност и научну објективност поменутог Извешта ја. Другим ре-



11УВОД

чима, циљ је да тести рам резултате у вези са бро јем за робљених и погу-бљених бо раца 28. дивизи је ко је Тужилаштво Хашког трибунала заступау оптужницама на основу фо рензичких налаза (проналажење и ексхума-

ци је масовних примарних и секундарних гробница, утврђивање времена,узрока и начина смрти, идентификаци је познатим методама, укључу јући иДНК анализе) истражитеља, војних и других експе рата Тужилаштва. Ни-

је, дакле, циљ да оспо равам и неги рам податке ко је заступа Тужилаштво.Ни је ни да их потврдим и подржим. Једноставно, да их тести рам. Пето, дадопринесем бољем сагледавању војног контекста борбених и других опе-

раци ја ко је су се у релевантном пе риоду одви јале, и шесто, да покушам да,на основу чињеница, објективно утврдим истину о догађа јима у и око Сре-бренице у јулу и августу 1995. године. Без наме ре да вређам интелигенци јуи знање читалаца, подсећам да је, по дефиници ји, истина – установљена

чињеница.Такође истичем да тести рање резултата истраживања и анализе до-

би јених једном методом ни је могуће том истом методом. То је могуће самонеком другом методом. Стога сам се, у књизи „Сребреница – геноцид надистином“ одлучио за методу „Праћење кретања живих становника Сре-бренице пре и после опе раци је ВРС Крива ја-95“, а у овој „праћење кретањаза робљених војника 28. дивизи је А РБиХ“. Пратио сам, дакле пробој 28.дивизи је А РБиХ из Сребренице ка Тузли и евакуаци ју цивила из Поточа-

ра у Тузлу и околину. Тако је, на основу бро ја становника Сребренице пре

опе раци је ВРС и бро ја тих становника после опе раци је ВРС, могуће утвр-дити разлику и на тај начин сазнати колико становника недоста је послеопе раци је у односу на број колико их је било пре опе раци је ВРС. Такође, наоснову бро ја бо раца 28. дивизи је А РБиХ када су почеле борбе за Сребре-ницу (улазна информаци ја) и бро ја бо раца након ослобађања (заузимања)Сребренице, односно након завршетка тих борби (излазна информаци ја),могуће је утврдити разлику између улазне и излазне информаци је, односновојне губитке током тих борби. Истовремено, на основу те разлике могуће

је утврдити недоста је ли „више од 7.000“ становника колико Тужилац твр-ди да је погубљено војноспособних мушка раца Сребренице.

Као па радигма за ово истраживање послужиле су ми и ко ришћене суоптужнице и документа из списа предмета ИT-05-88-ПT (у даљем текстуПоповић и остали) и ИT-05-88/2-И (Тужилац против Здравка Толими ра, удаљем тексту Предмет Толимир).

Све што сам сазнао, сазнао сам читањем докумената из тих предме-та и ко ришћењем података из њих за потребне анализе. Ти документи сукао изво ри података одлукама судских Већа уврштени у спис као доказнипредмети. Највећи број докумената је са ознаком „П“ – доказни предметтужилаштва, а веома мали број њих је са ознаком „Д“ – доказни предметодбране. Изво ри тих докумената су муслимански локални органи цивилне

власти и органи власти Феде раци је БиХ (у даљем тексту Ф БиХ), команде јединица А РБиХ, међуна родне организаци је (МКЦК, УНХЦР, Лека ри без




граница), УНПРОФОР (команде из Загреба, Са ра јева и Тузле и команда хо-ландског батаљона ко ји је био стациони ран у Сребреници), експертски из-вешта ји војних и других експе рата Тужилаштва и други. Након прикупља-

ња података и докумената математичким методама сам извршио потребнаиз рачунавања, а анализом ратних докумената утврдио сам чињенице о вој-ним борбеним и другим опе раци јама обе ју страна у сукобу. Резултате ичињенице стављам јавности на располагање.

Целокупно истраживање обавио сам потпуно самостално без ичи јепомоћи и са радника, па се зато трудим да у највећој ме ри будем прецизан итачан. Јер ја сам човек и могу да погрешим, иако сам се трудио да сва из ра-чунавања и приказ борбених и других догађа ја буду тачни.

Бог не може да промени прошлост (исто ри ју)2. Исто рича ри могу, алисамо по налогу оних ко ји седе у удобним фотељама у сво јим раскошним

кабинетима и носе одела од 5.000 дола ра. Стога сам се одлучио да пишем осадашњости или у садашњем времену или у времену постсадашњем, не забудућност већ за вечност, како исто рича ри не би могли мењати прошлостни у случа ју Сребренице. Исто тако ни је посве сигурно да ће сва докумен-таци ја Хашког трибунала бити сачувана како би, након тридесетак година,била доступна исто рича рима ко ји не раде за оне из удобних фотеља и ка-бинета и ко ји не би да мења ју прошлост него да се озбиљно позабаве исто-

ријским истраживањима и да иду путем истине.

2 Р. Еперсон: „Масоне ри ја – заве ра против хришћанства“, Pu blius Press, Arizona Re- pu blic, САД.



1. КРЕТАЊЕ РАТНИХ ЗАРОБЉЕНИКА

Ово поглавље има сврху да повеже садржај мо је претходне књиге„Сребреница – геноцид над истином“ са овом. Наиме у претходној књизи

предмет истраживања био је праћење кретања становника Сребренице пре,у току и после опе раци је ВРС „Крива ја-95“ у јулу 1995. године, тачни је од6.јула те године и ограниченог напада на јединице 28. дивизи је А РБиХ.Узрок тога напада било је борбено деловање 28. дивизи је А РБиХ токомцелог пе риода тра јања статуса заштићене зоне, ко ји је сребреничка енкла-ва добила Резолуци јама 819 и 834 Савета безбедности Уједињених наци ја.Непосредни повод за напад ВРС на 28. дивизи ју јесте напад јединица те ди-визи је на село Вишњицу3 26. јуна 1995. године када су у селу затечени самоста ри ји цивили и у селу ни је било јединица ВРС. Побили су српске цивиле

и у редовном борбеном опе ративном извешта ју Гене ралштаба А РБиХ (удаљем тексту ГШ А РБиХ) Другом корпусу А РБиХ (у даљем тексту 2.КА РБиХ) и 28. дивизи ји4 известили о томе нападу да су „четници… ималигубитака међу цивилима“. Тако ГШ А РБиХ охрабру је и бодри сво је пот-чињене јединице да „четнике“ (Србе) треба уби јати, независно од тога јесули војници или цивили, истичући пример села Вишњице. Одговор ВРС јебио неизбежан и, са аспекта војне доктрине, изнуђен и неопходан како би сезаштитиле сопствене јединице и становништво, али и те рито ри ја. Одговор

је био и правно легитиман. Шта се тачно и на ко ји начин дешавало у томпе риоду видећемо нешто касни је у Другом поглављу, „Бобена дејства 28.

дивизи је А РБиХ“. За сада толико. Циљ је стицање цело вите слике о дога-ђа јима у и око Сребренице у релевантном пе риоду.

Овде ћемо претходну анализу кретања живих становника Сребрени-це пре, у току и после опе раци је ВРС употпунити значајним поглављемко је се односи на кретање ратних за робљеника 28. дивизи је од напада ВРСна јединице 28. дивизи је, а то је од заузимања Сребренице 11. јула до кра јаавгуста 1995. године. Догађа ји у Жепи биће об рађени у Трећем поглављу,„Жепа“.

3 ГШ А РБиХ „Обавјештајне податке“ бр. 1/825-525 од 27. 06. 1995. доставља 2. К и

28. дивизи ји.4 Ibid.




Шема-1: Кретање ратних за робљеника 28. дивизи је А РБиХ

Ва жна на по ме на: на ред не две ше ме и сви бро је ви у њи ма и ван њих

из вор но су пре пи са ни из: 1.) Ис ка за о вој ним до га ђа њи ма у Сре бре ни-ци (Ре ви зи ја), Опе ра ци ја „Кри ва ја-95“, 1. но вем бар 2002. го ди не вој ног




екс пер та ту жи ла штва5, 2.) Чи ње нич ни основ у пред ме ту ИT-05-88-ПT,

24.02.2006. го ди не (у да љем тек сту Чи ње нич ни основ) и 3.) из оп ту жни-

це: Ту жи лац про тив Здрав ка То ли ми ра, пред мет ИT-05-88/2-И. Ово су

нај ва жни ја до ку мен та о бро ју за ро бље них, пре ве же них на стра ти шта и на-вод но по гу бље них при пад ни ка 28. ди ви зи је А РБиХ ко је Ту жи ла штво за-сту па у оп ту жни ца ма пред Ха шким три бу на лом. У ма њој ме ри ко ри шће на

су и дру га до ку мен та, али са мо она у ко ји ма је би ло по да та ка о бро ју за ро-бље них, пре ве же них и на вод но по гу бље них бо ра ца 28. ди ви зи је А РБиХ.

А) ЗА РО БЉА ВА ЊЕ:

а) Из дво је но из По то ча ра:

1) 3–4 ауто бу са x 60 = 180–240

9) 6 ауто бу са × 60 = 360 (296, на кон пре бро ја ва ња за ро бље ни ка 13.07.95,

П.6.3.)

Све га из По то ча ра: 540–600 (1.000) (Ово се укла па у све до че ње пу ков ни ка Ка ре ман са: 2–3% од 23.000 до 25.000 же на, де це и ста ра ца, ко ли ко их је сти-гло у По то ча ре 12. и 13. ју ла 95 го ди не)6.

б) Из ко ло не ко ја се про би ја ла:

2) 5–6 ка ми о на × 100 = 500–600 (>1.000)

3) 1 ка ми он × 100 = 100

4) 2 ауто бу са × 60 = 120

5) 1 ка ми он × 100 = 100

6) 1 ауто бус × 60 = 60

7) 1 ка ми он × 100 = 100

Све га из ко ло не ко ја се про би ја ла: 1.080 (2.080)

Мак си мал но за ро бље но (гор ња гра ни ца ра спо на бро је ва): из По то ча ра а)и ко ло не ко ја се про би ја ла б) и од ве де но на при вре ме но за то че ње у Бра-

ту нац је: а)+б) 600+1.080 = 1.680 (2.080, ако се узме у об зир број 1.000

5 Р. Ба тлер, Ис ка за о вој ним до га ђа њи ма у Сре бре ни ци (Ре ви зи ја),Опе ра ци ја „Кри-ва ја-95“; 01.11.2002. го ди не, ( у да љем тек сту Ис каз), број Три бу на ла 03072366.

6 Пу ков ник Ка ре манс, ко ма дант хо ланд ског ба та љо на УН ПРО ФОР-а, Из ја ва од 25. 09. 1995. го ди не (стр. 3), број Три бу на ла, 00818008.




из дво је них у По то ча ри ма ко ји Ту жи лац на во ди у оп ту жни ци ) ли ца, под

усло вом да је у Но вој Ка са би би ло 160. А ако је у Но вој Ка са би би ло 3.000

за ро бље ни ка, он да је укуп но за ро бље но: 3.820 /2), 3) и 4) ше ма-1/ + 600

/1) и 9) ше ма-1/ = 4.420 (4.820). Пре ма Из ве шта ју ба зи ра ном на Де бри-фин гу7 , ко ји је Хо ланд ски ин сти тут за рат ну до ку мен та ци ју (НИ ОД) из-

ра дио по на ло гу Ми ни стар ства од бра не Хо лан ди је за по тре бе хо ланд ског

Пар ла мен та (у да љем тек сту, Де бри финг), 28. ју ла 95, укуп но је из ко ло не

за ро бље но 3.000 му шка ра ца при пад ни ка 28. ди ви зи је А РБиХ. Већ са да

ви ди мо зна чај но не сла га ње бро је ва ко је за сту па Ту жи лац у оп ту жни ца ма

и оних ко је за сту па ре фе рент на на уч на уста но ва из обла сти про у ча ва ња

рат не до ку мен та ци је, НИ ОД.

Имамо ли у виду чињеницу да су за робљени војници 28. дивизи је АРБиХ приказани на ливади у селу Сандићима (1.000) на тој ливади билипривремено и да су пребачени у Нову Касабу, онда број за робљеника при-казаних у Новој Касаби обухвата и оне ко ји су приказани на ливади у Сан-дићима. То, дакле нису посебне групе за робљеника, па се не могу саби рати(као например 2.500–3.000+1.000 са ливаде у Сандићима) како би се добиоконачан број за робљених војника 28. дивизи је.8

Сто га укуп ни мак си мал ни број за ро бље них вој ни ка 28. ди ви зи је

тре ба ума њи ти за 1.000 и та ко, су прот но тврд ња ма Ту жи о ца у оп ту жни-

ци и вој ног екс пер та оп ту жбе у Ис ка зу, до би ја мо ствар ни укуп ни број

мак си мал но за ро бље них вој ни ка 28. ди ви зи је, ко ји из но си 3.420 (3.820)

Б) ПРЕ ВО ЖЕ ЊА ЗА РО БЉЕ НИ КА ИЗ БРА ТУН ЦА у зо ну 1. Звор нич-

ке ла ке пе ша диј ске бри га де ( у да љем тек сту 1.Злпбр): (Ора хо вац, Пи-

ли ца и Пет ков ци)

а) Из дво је них из По то ча ра:

1) 3–4 ауто бу са × 60 = 180–240

9) 6 ауто бу са × 60 = 360

б) Из ко ло не ко ја се про би ја ла:

6) 1 ауто бус × 60 = 60

4) 2 ауто бу са × 60 = 120

7 Из ве штај ба зи ран на Де бри фин гу, НИ ОД-а (Хо ланд ски ин сти тут за рат ну до ку-мен та ци ју), 28. ју ли 1995. стр 2, до ка зни пред мет D101/95/19818 (у да љем тек сту Де бри финг).

8 Те ле грам-ин фор ма ци ја Оде ље ња без бед но стии 2.К А РБиХ ор га ну без бед но сти ГШ А РБиХ од 20.07.1995. го ди не, број Три бу на ла 00950208.




7) 1 ка ми он × 100 = 100

5) /3/ 1 ка ми он × 100 = 100

8) 6 ауто бу са × 60 = 360

8) 5–6 ка ми о на × 100 = 500–600

Све га пре ве же них из Бра тун ца у зо ну 1.Злпбр: а) + б) = 1.940

Максимално превезено из Братунца у зону 1.Злпбр 1.940 (2.340), ако је из Нове Касабе одвезено 160 /6) и 7) Шема-1/ и ако је из Поточа ра издво- јено 1.000. А ако је из Нове Касабе превезено 2.500 до 3.000 за робљеника и

из Поточа ра 1.000, рачунато и из колоне и из Поточа ра, онда је, према оп-тужници Тужилаштва и налаза војног експерта тужилаштва, максималнопревезено у зону 1.Злпбр 4.940 (5.340).

Ако и на овом месту узмемо у обзир го ре наведену чињеницу из Те-леграма, ко ја се односи на број за робљених војника 28. дивизи је ко ји супривремено бо равили на ливади у Сандићима, па затим одатле пребачениу Нову Касабу, онда је максималан број превезених за робљеника у зону1.Злпбр потребно умањити за 1.000. На тај начин доби јамо стварни бројпревезених ко ји износи 3940 (4.340).

Број за робљених из колоне и издво јених из Поточа ра мо рао би би-ти већи од бро ја превезених из Братунца на стратишта зато што је, прематврдњама тужиоца, део за робљеника погубљен на местима за робљавања:у Братунцу, долини Церске и у складишту у Кравицама, како тврде и војниексперт и тужилац (Табела 2. колона 6, редови 3, 4, 5 и 6). Међутим, ка-ко видимо стање је обрнуто. Имамо већи број превезених из Братунца настратишта у зону одговорности зворничке бригаде од бро ја за робљених изколоне и издво јених из Поточа ра. То ни је логично и указу је на производњуподатака и манипулисање информаци јама. У тео ри ји ратне вештине то јепознато под појмом психолошко-пропагандна дејства или дезинформаци ја,

и представља саставни део „психолошких опе раци ја“Кретање за робљеника довршићемо приказом и анализом наводно по-

губљених војника 28. дивизи је.

На Шеми-2. приказан је Преглед заробљавања, заточења и погу-

бљења мушкараца из Сребренице. На први поглед је јасно да експерт Ту-жилаштва уопште не зна колико је мушка раца погубљено. Он не наводи,осим у једном случа ју (чети ри), ни једну бројку јер му то и ни је познато.Његова пажња је усме рена на то да подупре наводе Тужиоца да би се цифретужиоца на овај начин могле потврдити наводећи непознати број или ко-

ришћењем неод ређених појмова као неколико камиона, неколико стотина,стотине, непознато, и сл.




Ше ма-2: Пре глед за ро бља ва ња, за то че ња и по гу бље ња бо ра ца 28. ди ви зи је А

РБиХ по оп ту жни ца ма и Ис ка зу*

* Ричард Батлер, Исказ, број Трибунала 03072366.




П---- Па ра граф

Цр на бо ја: Вој ни екс перт ту жи ла штва

Пла ва бо ја: Ту жи лац, Чи ње нич ни основ у пред ме ту ИT-05-88-ПT,24. 02.2006. го ди не.

Цр ве на бо ја: Ту жи лац, Оп ту жни ца про тив Здрав ка То ли ми ра; Пред мет ИT-05-88/2-И.

По гле дај мо са да број на вод но по гу бље них му шка ра ца из Сре бре ни це пре ма оп ту жни ца ма ту жи ла штва из пред ме та По по вић и оста ли (ИT-05-88-ПT) и пред ме та То ли мир (ИT-05-88/2-И).

Ц) ПО ГУ БЉЕ ЊА:

(Ц1-Ма сов на по гу бље ња)

– До ли на Цер ске. . . . . . . . . . . . . . . . 150 (П.91) - - - - - - - - 150 (П.21.3)

– Кра ви ца . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1.000 (П.92) - - - - - - - 1.000 (П.21.4)

– Ре ка Ја дар. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 (П.90) - - - - - - - - 15 (П.21.2)

– Н.Ка са ба. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Не ма- - - - - - - - - - 20 (П.21.3.1)

– Ли ва да-Сан ди ћи . . . . . . . . . . . . . . . . Не ма- - - - - - - - - - 15 (П.21.4.1)

– Ора хо вац (Гр ба вач ка шко ла) . . . . . . Не ма- - - - - - - - - - 100 (П.21.6) – Ро че ви ћи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Не ма- - - - - - - - - - 500 (П.21.8.1)

– Шко ла Лу ке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 (П.93) - - - - - - - - 25 (П.21.5)

– Шко ла Ора хо вац . . . . . . . . . . . . . .1.000 (П.94) - - - - - - - 1.000 (П.21.6)

– Пет ков ци (шко ла) . . . . . . . . . . . 1.000 (П.95,96) - - - - - - 1.000 (П.21.8)

– Пи ли ца(ВЕ Бра ње во) . . . . . . . . 1.200 (П.97,98) - - - - - - 1.200 (П.21.11)

– Пи ли ца(Дом кул ту ре) . . . . . . . . . . 500 (П.99) - - - - - - - - 500 (П.21.12)

– Ко злук. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 500 (П.100) - - - - - - - 500 (П.21.10)

– Не зук . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Не ма- - - - - - - - - - 10 (П.21.13)

СВЕ ГА ПО ГУ БЉЕ НО:

– Вој ни екс перт ту жи ла штва - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Не по зна то

– Ту жи лац - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 5.390 (6.235)

(Ц2 Груп на-по је ди нач на по гу бље ња по сле 19. ју ла 1995. год.)

– Пре жи ве ли са ВЕ Бра ње во - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 4 (П.21.14)

– Ра ње ни ка из бол ни це у Ми ли ћи ма - - - - - - - - - - - - - - - - - -11 (П.21.15)

– Не да ле ко од Сна го ва - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 6 (П.21.15.1)




– По гу бље ња у бли зи ни Тр но ва - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 6 (П.21.16)

Све га: - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 27

(Ц3 Си ту а ци о на уби ства)

– По то ча ри- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 26 (П.22.1)

– Бра ту нац - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 53 (П.22.2)

– Су пер мар кет у Кра ви ци - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 1 (П.22.3)

– Шко ла у Пет ков ци ма - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -мно ге (П.22.4)

Све га си ту а ци о на уби ства - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 80

СВЕ ГА ПО ГУ БЉЕ НО (Ц1+Ц2+Ц3)- - - - - - - - - - - - - - 6.342

На кон пред ње ана ли зе има мо сле де ће по дат ке (све пре ма тврд ња ма Ту-

жи о ца у оп ту жни ца ма у ци ти ра ним пред ме ти ма и ње го вог вој ног екс-

пер та):

А) Мак си мал но за ро бље но бо ра ца 28. ди ви зи је- - - - - - 4.420 (4.820)

Б) Мак си мал но пре ве зе них у зо ну 1.ЗЛпбр - - - - - - - - - 4.940 (5.340)

Ц) Мак си мал но по гу бље них - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 5.390 (6.342)

На по ме на: Број мак си мал но за ро бље них (А) и мак си мал но пре ве зе них у зо ну 1.Злпбр (Б) ни је ума њен за 1.000, сход но го ре из не тој чи ње ни ци по до-ку мен ту 00950208.

Пре ма по да ци ма АИД-а Ту зла (Аген ци ја за ис тра жи ва ње и до ку мен та ци ју,на по ме на ауто ра), број Три бу на ла 01007053, по гу бље но је:

– Кра ви ца (Скла ди ште), 13. 07. 95.- - - - - - - - - - - - - Не ко ли ко сто ти на

– Ти шћа (основ на шко ла) 12–14. 07. 95. - - - - - - - - - - - - - - - 25

– Ора хо вац (Гр бав.шк.), 14. или 15. 07. 95. - - - - - - - - - - -Ви ше сто ти на

– Пет ков ци (шко ла,бра на), 14. или 15. 07. 95. - - - - - - - - -Ви ше сто ти на

– До ли на Цер ске 14–21. 07. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -Ви ше сто ти на

– Пи ли ца: 14–16. 07. 95. – у и око шко ле- - - - - - - - - - - - -Ви ше сто ти на

– ВЕ Бра ње во (10.ДОд) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Не ко ли ко сто ти на




Подаци АИД-а нису ко ришћени у про рачунима. Као што се види, ни- је ни могуће ко ристити их, јер су из ражени у неод ређеним бро јевима, осиму једном случа ју. Истакли смо их ради по ређења и стицања целовити је сли-

ке о мањкавости оптужнице и, у најмању руку, сумњивим доказима тужи-лаштва. Могло би се рећи, и непоузданим доказима.

Коначно, након предње анализе заробљавања, заточења, прево-

жења и погубљења заробљених војника 28. дивизи је, без података из

предњег документа АИД Тузла, имамо следећу ситуаци ју:

1.) Б>А: Број превезених заробљеника из места заточења у Бра-

тунцу је већи од бро ја заробљених ко ји су привремено, након заробља-

вања, били смештени у Братунцу, што је немогуће. Противи се закони-

ма логике, математике и законима здравог разума. Несхватљиво је да

тужилаштво може на овакав начин да саставља оптужнице ко је очи-

гледно садрже нетачне или, у најмању руку, контрадикторне податке.Не ради се о малим или незнатним разликама у подацима у вези са

бро јевима заробљених, превезених на стратишта и наводно погубље-

них. Као што се види, број превезених заробљеника (Б) у зону 1.Злпбр

већи је од бро ја заробљених (А) за 520 (520) особа, а број наводно погу-

бљених (Ц) већи је за 450 (1.002) особа од бро ја довезених на погубље-

ње (Б). Природно је да ситуаци ја буде обрнута, поготово што тужилац

тврди да су погубљења извршена и на територи ји општине Братунац

пре превожења у зону 1.Злпбр. Сходно томе, број превезених (Б) требао

би бити мањи од бро ја заробљених најмање за 1400 војника, колико је,

према тврдњама Тужиоца, погубљено у долини Церске /150 (П.91) 150

(П.21.3)/; складишту у Кравици /1.000 (П.92) 1.000 (П.21.4)/; на реци Ја-

дар /15 (П.90) 15 (П.21.2)/; у Н.Касаб /Нема, 220 (П.21.3.1)/ и на ливади у

Сандићима /Нема, 15 (П.21.4.1)/. Све се то наводно догодило у местима

заробљавања и заточења на територи ји општине Братунац пре прево-

жења (видети у Шеми 2, колона 5, Превожења).

Дакле, максимални број превезених у зону 1.Злпбр може бити једи-

но 3.020 ( 3.420) (4.420 минус 1.400 наводно погубљених на местима заро-

бљавања-заточења или 4.820 минус 1.400). Ни је могло бити да је од овог

бро ја превезених на стратишта у зони 1.Злпбр (3.020/3.420) погубљено5.390 (6.342) заробљеника, колико тужилац тврди у оптужницама.

2.) Ц>Б: Број наводно погубљених војника 28. дивизи је (мушка-

раца из Сребренице) је већи од бро ја војника ко ји су превезени из Бра-

тунца на места погубљења у зону 1.Злпбр, што је немогуће. Наведена

ситуаци ја се такође противи законима логике, математике и здравог

разума. Једном реч ју, противи се законима и методама науке. Природ-

но је да број погубљених заробљеника не може бити већи од бро ја до-

везених на места погубљења. Природно је, такође, да број погубљених

заробљеника (Ц) не може бити већи од бро ја заробљених (А). Међутим,

по тврдњама тужилаца у Хашком трибуналу и то је могу ће. Оно штотужиоци у Хашком трибуналу заступа ју је невероватно. Они тврде да




је број погубљених заробљеника (Ц) већи од бро ја заробљених (А) за

970 (1.522) особа.

Ова анализа показу је, ван сумње, да тужилац не располаже поузда-

ним и тачним информаци јама. Поготово се то односи на његовог војногексперта ко ји све што тврди и наводно зна о за робљавању, заточењу, пре-вожењу и погубљену војника 28. дивизи је то исказу је неод ређено у стилу„непознато“, „неколико хиљада“, „на стотине“, „стотине“, „више од“ и сл.Такође је и овде разумно закључити да се ради о производњи и манипули-сању информаци јама. Дезинформаци ја би се пре очекивала у окви ру војнихдејстава него приликом вођења судског поступка. У сваком случа ју, резул-тати ове анализе доводе у питање кључне тврдње тужилаштва, и то у веомазначајној ме ри.

Када се ова анализа употпуни анализом кретања становника Сребре-нице из мо је претходне књиге „Сребреница – геноцид над истином,“ доби јасе јасна слика не само о наводним погубљењима већ и о раду тужилаца.Неизбежно се поставља ју и нека друга питања. На пример: шта раде одбра-не оптужених? Чита ју ли они прецизно оптужнице и баве ли се њиховимсадржа јем? Очигледно је да се они тиме не баве, са изузетком тима одбранегене рала Милетића ко ји ни је имао потребе да се тиме бави јер Милетићни је био ни оптужен за масовна убиства. Само овај део анализе кретањаза робљеника из 28. дивизи је А РБиХ довољан је да оптужнице као непро-фесионално састављене буду одбачене зато што садрже контрадикторне,

нетачне и немогуће наводе и податке и што су непрецизне.Коначно. Приказаћемо нај једноставни ју анализу становништва Сре-бренице пре и после опе раци је ВРС, односно пре 11. јула 1995. године ипосле 11. јула исте године, до кра ја августа 1995. године.

Наиме, једна од пресуђених чињеница у Трибуналу је да је почеткомопе раци је ВРС на јединице 28. дивизи је А РБиХ 6.јула 1995. године у Сре-бреници било 40.000 становника.9 Дана 4. августа 1995. године, у Тузли иоколини Светска здравствена организаци ја и Влада из Са ра јева регистро-вали су 35.632 избеглица из Сребренице. Потврђено је да се ради о циви-лима. Међуна родни комитет црвеног крста (у даљем тексту МКЦК), по

подацима ко је је добио од А РБиХ, установио је да се најмање 3.000 војника28. дивизи је пробило и ушло у састав 2.К А РБиХ а да нису регистрованимеђу избеглим цивилима. Током борби за Сребреницу и током пробо ја 28.дивизи је јединице дивизи је претрпеле су знатне губитке. Ти губици и губи-ци ко ји су били последица међусобних окрша ја током борби за Сребреницуи пробо ја дивизи је су легитимне жртве и за њих нико не може да одгова-

ра. Из више изво ра потврђено је да се укупно проби јало 10.000 до 15.00010 војноспособних мушка раца од ко јих је 1/3 била нао ружана11 а то су били

9 По да так из пре су де ге не ра лу Кр сти ћу.

10 Де бри финг, Ше ма „Би јег уз Сре бре ни це“, При лог 4.11 Де бри финг.




припадници 28. дивизи је А РБиХ. Према различитим изво рима, губици 28.дивизи је током пробо ја ка Тузли били су:

–Према Извешта ју ГС УН о Сребреници уз Резолуци ју Гене ралне

скупштине УН 53/35 (у даљем тексту Извештај ГС УН) током пробо ја по-гинуло је 3.000 војника 28. дивизи је; – према видео запису ко ји је овом ауто ру приказан током сведочења

у својству вештака у Предмету Толимир у фебруа ру 2012. године више вој-ника 28. дивизи је ко ји су се успешно пробили до Тузле из јавили су да је око3.000 војника погинуло током пробо ја;12

– према Извешта ју демографа (вештака тужилаштва) током пробо јадивизи је погинуло је 1.50013 војника дивизи је, а према редовном борбеномопе ративном извешта ју 2.К А РБиХ Гене ралштабу А РБиХ од 17.јула14 дотада је, према њиховим сазнањима, погинуло у пробо ју 1.000 војника 28.

дивизи је; – Према из јави начелника ГШ А РБиХ у Парламенту Феде раци је БиХ

свих 5.000 његових војника 28. дивизи је углавном су се неповређени про-били и ушли у састав 2.К А РБиХ;15

– Према из јавама четво рице сведока из редова Муслимана, бо раца 28.дивизи је, у чи је поверљиве из јаве је аутор имао увид у својству вештакаодбране и чи ја имена зато не може навести, сваки од њих каже да је видеопо 1.000 погинулих током пробо ја. Пошто дво јица од њих у сво јим из јава-ма гово ре о истом месту погиби је, а остала дво јица о различитим местимапроизилази да је укупно погинуло током пробо ја 1.000+2.000=3.000 војни-ка 28. дивизи је.16

Ако сада извршимо анализу ових података добићемо следеће

стање:1) 35.632 (ци ви ла) + 3.000 (вој ни ка) = 38.632 + 1.500 (по ги ну лих то ком

про бо ја ди ви зи је) = 40.132. Овај број не знат но је ве ћи од 40.000 ко ли ко

је про це ње но да је би ло ста нов ни ка у Сре бре ни ци на по чет ку опе ра ци је

ВРС 6. ју ла 1995. го ди не.

2) 35.632 (ци ви ла) + 3.000 (вој ни ка) = 38.632 + 1.000 (по ги ну лих то ком

про бо ја ди ви зи је) = 39.632. Овај број је за 368 осо ба ма њи од бро ја ста-нов ни ка Сре бре ни це ко ли ко је про це ње но да је би ло 6. ју ла 1995. го ди не.

12 До ка зни пред мет Д280.13 Хел ге Брун борг, Осло, 12. април 2003. „При лог Из вје шта ју о бро ју не ста лих и

мр твих из Сре бре ни це,” стр.8, број Три бу на ла 03080316.14 2.К А РБиХ Ре дов ни бор бе ни из ве штај стр.пов.бр.02-1-727/37 од 17. 07. 95. Ге не-

рал шта бу А РбиХ.15 Из ја ва ге не ра ла Р. Де ли ћа, ци ти ра Џо на тан Ру пер, „Ико на Сре бре ни це“, „Ин фор-

ма тив ни бил тен пре во да,“ број2/2004. Цен тар за вој но на уч ну до ку мен та ци ју и ин фор ма ци- је, Бе о град 1994.

16 Из ја ве че тво ри це.све до ка-Му сли ма на : 1) 27. 10. 95. 2) 09. 10. 95. 3) 01. 02. 96. и 4)12. 02. 96 (D268, D269, D270 и D271). Ма да је иден ти тет све до ка по вер љив, бро је ви до ка-зних пред ме та ко ји са др же њи хо ве из ја ве и ко ји су ушли у спис на ве де ни су.




3) 35.632 (ци ви ла) + 3.000 (вој ни ка) = 38.632 + 3.000 (по ги ну лих то ком

про бо ја 28. ди ви зи је) = 41.632. Ово је тре ћа мо гу ћа ва ри јан та на осно-ву рас по ло жи вих по да та ка.

Даља анализа је ско ро излишна. Све је јасно и једноставно. У само једној ва ри јанти, после опе раци је ВРС недоста је 368 особа у односу на бројстановника пре опе раци је.

Потребно је нагласити такође да у овој анализи нису узети у обзирподаци о бро ју погинулих током борби за Сребреницу у јулу 1995. и токоммеђусобних окрша ја јединица дивизи је у метежу и несагласности око на-чина решења насталог проблема. Нису узети у про рачун ни подаци о бро ју

размењених за робљених војника дивизи је ко ји се креће од 17117 до 255,18 узависности од пронађених докумената о размени за робљеника из лого ра

Батковић код Би јељине. Нису узети у про рачун ни подаци о бро ју војника28. дивизи је ко ји су нашли уточиште у Срби ји и одатле враћени у БиХ илису се иселили у треће државе. Према доступним документима ради се о 542особе,19 све мушкарци. Нису узети у про рачун ни 300 до 400 војника 28.дивизи је ко ји су побегли у Жепу,20 па касни је евакуисани. Коначно, у про-

рачун нису узети подаци о бро ју војника 28. дивизи је А РБиХ („свих 5.000војника“) ко ји су се, према из јави гене рала Делића, углавном неповређенипробили и ушли у састав 2.К А РБиХ. У случа ју Сребренице, када су у пи-тању ставови Тужилаштва, Трибунала и Владе из Са ра јева, али и некихневладиних организаци ја у БиХ, Срби ји и ши ре – све је могуће.

17 Спи сак Му сли ма на раз ме ње них из ло го ра Бат ко ви ћи, 13. 03. 2002. год., број Три-бу на ла 02169925 или до ка зни пред мет D228.

18 Спи сак Му сли ма на раз ме ње них из ло го ра Бат ко ви ћи, 25. 05. 2004. год., до ка зни пред мет P1733.

19 Спи сак ли ца му сли ман ске на ци о нал но сти при пад ни ка МОС-а пре да тих ВКИ УН

ра ди усе ље ња у тре ће др жа ве или ре па три ја ци је у Са ра је во, број Три бу на ла 03625406.20 Ана ли за па да Сре бре ни це, P 595.



2. БОРБЕНА ДЕЈСТВА 28.ДИВИЗИЈЕ А РБиХ

2.1. Ре зо лу ци је Са ве та без бед но сти Ује ди ње них на ци ја и ус по ста вља ње за шти ће них зо на

У склопу општих насто јања од стране Савета безбедности УН да сеобуставе непри јатељства и прекину борбена дејства и рат у Босни оконча,Савет безбедности УН је донео резолуци је ко јима се Сребреница и Жепапроглашава ју заштићеним зонама. Заштићене зоне (ЗЗ) Сребреница и Жепаустановљене су Резолуци јама Савета Безбедности УН, од 16. априла 1993.године Резолуци јом број 819 (Сребреница) и 6. ма ја 1993. године Резолуци-

јом број 824 (Жепа) и потписаним спо разумима између ВРС и А РБиХ.У априлу 1993. године, након доношења резолуци је Савета безбед-

ности УН број 819 о проглашавању Сребренице заштићеном зоном, интер-венци јом гене рала Мо риона, тадашњег команданта УНПРОФОР-а у БиХ,

постигнут је први спо разум између војних команданата за раћених страна,гене рала Младића (ВРС) и гене рала Халиловића (А РБиХ). Овај спо разумпотписан је 18. 04. 1993. год. Био је недовољно прецизан, па је 8. ма ја 1993.потписан нови спо разум о демилита ризаци ји Сребренице и Жепе21 изме-ђу истих команданата, након доношења нове Резолуци је СБ УН број 824.Најважни ји аспект тог спо разума била је демилита ризаци ја сребреничкеи жепске енклаве. Било је предвиђено да се све војне и па равојне јединицеповуку из демилита ризоване зоне (ДЗ) и да УНПРОФОР-у преда ју сво сво-

је оруж је и сву муници ју, мине и експлозиве. Борцима ни је дозвољено даулазе или да бо раве у демилита ризованој зони. Осим тога, УНПРОФОР је,

по спо разуму, био овлашћен да одузима оруж је и муници ју ко је је било упоседу цивила. УНПРОФОР-у је, исто тако, дата потпуна слобода кретањау и из енклаве. Ово привремено примир је било је прећутно мање или вишеодржавано.

У међуна родном ратном праву заштићене зоне дефинишу се на сле-дећи начин:

Заштићене зоне: Унапред плани ране заштићене зоне установљене су спо ра-зумом између за раћених страна или могу бити међуна родно признате, као:

a) болничке зоне и локалитети;

21 Спо ра зум о де ми ли та ри за ци ји Сре бре ни це и Же пе, D21 и P987.




b) центри ко ји садрже споменике (углавном културна добра под посебномзаштитом;

c) демилита ризоване зоне.22

Надаље се истиче да ће локални команданти обезбедити да њиховипотчињени пошту ју ЗЗ; да ће, у случа ју када су примо рани да је напусте,локални команданти обезбедити да ЗЗ напусте сви припадници њиховихоружаних снага; да ће напуштање ЗЗ унапред бити плани рано и претходнооб јављено цивилним властима; да ће ЗЗ бити преузете без борбе и да оне инакон преузимања мо ра ју да остану такве. Запажамо да по јам „Заштићеназона“ обухвата и по јам „Демилита ризована зона“, што под разумева да јепо јам ЗЗ и географски и правно ши ри од појма ДЗ.

У члану 60. Допунског протокола23 уз Женевске конвенци је, да би се

стекао статус ДЗ, мо ра ју бити испуњени следећи услови: 1) да се из зонеевакуишу сви борци, покретна оруж ја и покретна војна имовина; 2) да сеза акте непри јатељства не сме ју ко ристити никакве непокретне војне ин-сталаци је или установе; 3) да власти и становништво не сме ју предузима-ти никакве акте непри јатељства према другој страни у сукобу нити премабило ком у или изван енклаве; 4) да мо ра престати свака активност везаназа војне напо ре. Тачком 7, члана 60. овог Протокола предвиђено је да, ако

једна страна у сукобу учини мате ри јалну повреду претходно наведених од- редаба, односно услова, да ће друга страна у сукобу бити ослобођена сво јихобавеза из спо разума ко јим се стекао статус ДЗ.

Проблем у вези са демилита ризаци јом Сребренице и Жепе и другимпитањима регулисаним у Спо разуму о демилита ризаци ји настао је каопоследица различитог схватања и тумачења појмова „Заштићена зона“ и„Демилита ризована зона“. Свака страна је ове појмове тумачила на свој на-чин. Разуме се, на начин како одгова ра њеним инте ресима. Непрецизностцити раних резолуци ја, посебно у вези појмова демилита ризаци ја, границеЗЗ, разо ружавање бо раца у ЗЗ и мандат снага УНПРОФОР-а у процесу раз-о ружавања, произвели су и различита схватања и тумачења наведених пој-мова. Проблем је на рочито ескали рао доношењем Резолуци је СБ УН број836,24 у ко јој се по први пут спомиње и поступање снага УН по од редбамаГлаве VII Повеље УН (Наметање ми ра), али и нови по јам „Безбедна зона“што је додатно искомпликовало схватање и тумачење појмова, али и тума-чење мандата ми ровних снага УН.

„Безбедна зона“ (БЗ), био је један од уобича јених превода, мада би тона енглеском било „security zone“; други превод је био „заштићена зона“,што на енглеском значи „protected zone“. Ови из рази, ко ришћени увек укомбинаци ји са речима „Уједињене наци је“, јасно су имплици рали да суУједињене наци је, према схватању муслиманске стране, имале дужност да

22 При руч ник о рат ном пра ву, па ра граф 418, до ка зни пред мет D180.

23 До пун ски про то кол I уз Же нев ске кон вен ци је, члан 60 Про то ко ла.24 Ре зо лу ци ја СБ УН број 836, P2133.




заштите безбедне зоне, уз употребу војне силе, уколико се за то укаже по-треба. За Сребреницу изведен је закључак да ће, уколико град буде напад-нут, НАТО-ови авиони бомбардовати нападаче.

Како су у А РБиХ схватали и тумачили цити ране појмове видећемоиз следећих приме ра:

Прво: у па раграфима 60. и 61. Извешта ја Гене ралног секрета ра УН оСребреници25 (у даљем тексту Извештај ГС), наводи се:

1. Халиловић је схватио да спо разум покрива само урбани део, односно ужеградско под руч је Сребренице, а да се не односи на ру рални део реги је; 2. Ха-лиловић је на редио Бошњацима у Сребреници да не преда ју ко рисно оруж јеи муници ју.“ Надаље ГС каже: „…Бошњаци су, према томе, предали преко300 комада оруж ја, од ко јег велики број ни је био употребљив, такође су пре-

дали мали број тешког оруж ја и то оно за ко је ни је било муници је. Великиброј лаког нао ружања уклоњен је у под руч ја изван града.

Исто то тврди и Сефер Халиловић у сво јој књизи „Лукава стратеги ја“.На страни 129. он о демилита ризаци ји каже:

Вратио сам се у штаб и послао на ређење у Сребреницу и Жепу да не сми јуни један исправан комад оруж ја предати, нити иједан читав метак.

Јасно је да су Муслимани сматрали да ДЗ треба да обухвати само градСребреницу (градско под руч је), а да ру рални део ЗЗ могу ко ристити за раз-

мештај сво јих војних снага. Такав приступ одгова ра њиховим инте реси-ма, јер се већина војних снага, пошту јући принципе борбених опе раци ја иначела и принципе Војне доктрине, не распо ређу је у урбаним срединама,осим у случа ју када непосредно бране те средине. У конкретном случа ју је-динице 28. дивизи је А РБиХ нису ни биле распо ређене у Сребреници нитина њеном ободу ради одбране, већ су биле распо ређене на ободу енклаве(ЗЗ) у борбеном доди ру са ВРС. То значи да је град Сребреница, по при родиства ри, био демилита ризован и да у њему ни је било војника осим у случа јукада су одлазили или се враћали са смене и оних ко ји су били на одмо ру

после смене. То, надаље, значи да је А РБиХ могла да задржи 28. дивизи ју уенклави у ру ралним срединама, да настави плани рана борбена дејства и да,на тај начин, изигра спо разум о демилита ризаци ји. Тако је и било.

Друго:

Му ратовић и Хај рулаховић из разили су жаљење због погиби је холандскогвојника, оправдава јући сво је поступке као легитимне јер војници УН требада бране енклаву а не да се повлаче. Такође су питали зашто УНПРОФОРуопште ни је поменуо цивилне жртве у енклави. Инсинуи рали су да су Ср-

25 Из ве штај Ге не рал ног се кре та ра у скла ду са ре зо лу ци јом Ге не рал не скуп шти не 53/35, Пад Сре бре ни це (у да љем тек сту Из ве штај ГС УН о Сре бре ни ци), до ка зни пред мет P1226.




би ко ристили возила УНПРОФОР-а у нападу. Дискуси ја је постала веомажустра.26

Му сли ма ни су, да кле, схва та ли да сна ге УН тре ба да бра не ен кла ве или да бра не сва под руч ја у БиХ ко ја др жи А РБиХ. Та ко они прав да ју и уби ство вој ни ка УН. По њи хо вом схва та њу уло ге УН и њи хо вих сна га, оне ни ка ко ни су сме ле да се по вла че већ су тре ба ле да ак тив но бра не ен кла ве су ко бља ва ју ћи се са ВРС. Про дукт ова квог схва та ња уло ге сна га УН у БиХ је су по на ша ње и бор бе не ак тив но сти А РБиХ, ка ко из ен кла ва, та ко и из ван њих, о че му ће би ти ре чи ка сни је.

Треће: са саслушања заменика команданта холандског батаљона уСребреници, Роберта Франкена сазна јемо:

Наши при јатељи Муслимани на те рену нестали су без ри јечи.Ис тра жи те љи ца Вер гер-Му де:

Према извјешта ју НИОД-а, Муслимани су рекли да је Низоземски батаљоннапустио посматрачки положај. Били су љути због тога. То су и показали.

Р. Фран кен:

Да, могло би се то тако рећи. Сама по себи та тврдња је тачна. Били су љу-ти јер смо напуштали посматрачке положа је. Забо равили су поменути да су

они већ отишли. Очито су сматрали да наших осме ро људи на посматрачкомположа ју може учинити оно што они не могу, иако их је било неколико сто-тина, али су се повукли.“27

Овај део Франкенове из јаве показу је да Муслимани нису бранили ен-клаву нити су имали наме ру да је бране. Исто тако показу је да су Муслима-ни сматрали да УНПРОФОР треба да брани енклаве уместо њих. То је билоњихово разумевање ЗЗ (ДЗ) и улоге ми ровних снага Ује дињених наци ја.

Четврто: У „Ван редном извјешта ју команде 28. дивизи је“ од 06. 07.1995. године Команди 2.корпуса са назнаком „ХИТНО“ команда 28. ди-визи је извештава о нападу ВРС у ре јонима Јавор, Зелени Јадар, Јасенова,Костур и на зону 281. Иблбр. Каже се да је тражен хитан састанак са ко-мандом УНПРОФОР-а у Сребреници, али да су они одбили доћи, јер им јена ређено да не напушта ју сво је позици је. Зашто би они тражили састанакса УНПРОФОР-ом, осим да од њих захтева ју одбрану енклаве и да је за-

једнички координи ра ју, што показу је да су они били уве рени да је мандатУНПРОФОР-а да брани енклаве.28

26 Лу ис Фор тин, Из ја ва, стр. 18, број Три бу на ла 00966729.27 Р. Фран кен: Из ја ва на са слу ша њу, стр. 20 и 21, број Три бу на ла L0100602.

28 Ван ред ни из вје штај ко ман де 28. ди ви зи је, Стр. пов. број: 11 -31/95 06.07.1995. го-ди не, ко ман ди 2.К А РБиХ, број Три бу на ла 00342197.




Осим тога, ни границе заштићених зона нису прецизно регулисане,што је додатно компликовало ства ри. До 17. 04. 1993. године муслиман-ске снаге су, контраофанзивним дејствима Дринског корпуса (ДК) ВРС, по-

тиснуте на положа је око Сребренице ко ји су, након доласка снага УН поРезолуци ји 819 СБ УН, постали лини ја доди ра 28. дивизи је и снага ВРС.Доласком снага УН и распо ређивањем осматрачких пунктова (ОП) на до-стигнутој лини ји доди ра, та лини ја је, практично, постала граница ЗЗ.

У па раграфу 151. Извешта ја, Гене рални секретар УН затражио је одСавета безбедности да УНПРОФОР, на сво ју одговорност, успостави опе-

ративне границе под руч ја за ко је сматра да их може штити. Рекао је: „да биутврђивање граница ЗЗ ко је предложи УНПРОФОР било, са војног стано-вишта, практично и оства риво“. Затим је затражио редефинисање концепта

ЗЗ на начин да се укључе следећа начела:1) да сврха успостављања ЗЗ буде у првом реду заштита људи, а не одбра-на те рито ри ја и да та заштита нема сврху да УНПРОФОР постане странау сукобу; 2) да не би требало искључити мандат УНПРОФОР да подржаваопе раци је пружања хуманитарне помоћи и да кроз спровођење спо разума опрекиду ватре и раздва јање локалних снага да је допринос свеукупном ми-

ровном процесу; 3) да мандат треба да узме у обзир ограничене ресурсе ко јеУНПРОФОР има на располагању.

На сваки начин, а сада и веома прецизно, ГС УН тражи да снаге УН

никако не постану страна у сукобу и да се одустане од одбране те рито ри јеЗЗ, а да се одбране и заштите људи у ЗЗ с тим да мандат УН и даље останеу окви рима опе раци је пружања хуманитарне помоћи.

У па раграфу 201. Извешта ја ГС, за време кризе талаца, Гене рални се-кретар је СБ УН поднео опсежан извештај у ко јем су домини рале теме ман-дата, ставова страна и безбедности и сигурности ЗЗ. Укључио је и дугу

расправу о разлозима због ко јих УН не би требале да употребе силу у БиХ.Гене рални секретар се противио употреби силе, осим у случа ју самоодбра-не, по три основа: 1) са практичног становишта; 2) због ограничења ко јапосто је у мандату и 3) из принципи јелних разлога.

Команда ВРС је, ипак, прихватила чињеницу да су снаге УН постави-ле сво је ОП и да достигнута лини ја доди ра представља границу ЗЗ. Такође

је разумела да демилита ризаци ја, ко ја је догово рена Спо разумом, треба даобухвати целу ЗЗ. То је и разумљиво, јер само на тај начин се ства ра ју усло-ви да убудуће неће бити јединица А РБиХ у ЗЗ и њихових дејстава по циље-вима ВРС и српским селима и цивилном становништву из ЗЗ под окриљемУН снага, као што је до тада било.

Нису само Муслимани и Срби различито разумевали и схватали пој-мове ЗЗ, ДЗ, БЗ и мандат ми ровних снага. Разлика у разумевању и схватању

концепта ЗЗ и ми ровне миси је било је и у УН, пре свега између цивилних ивојних структу ра УН. Тако например,




командант снага УНПРОФОР-а успротивио се концепту успостављања за-штићених зона на било ко ји други начин осим на основу споразума зара-ћених страна…

Он се ни је противио начелу заштите босанске владе и њених оружанихснага од српских напада, али је сматрао да у таквој опе раци ји нема местаза ми ровне снаге. По његовом мишљењу, „чување заштићених зона предста-вља задатак за операци ју наметања мира, ко ришћењем снага ко је су оспо-собљене за борбу“. (Извештај ГС УН, па раграф 51.)

Ово је добар пример војничког приступа схватању проблема ко ји се јавља ју на те рену у односу на разумевање политича ра ко ји седе у канцела- ри јама у удобним фотељама. Јасно се распозна је да је при рода предложеногконцепта ЗЗ ближа миси ји „наметање ми ра“ у односу на миси ју „очување

ми ра“. Нема сумње да је концепт ЗЗ, осмишљен у канцела ри јама полити-ча ра у УН, пристрасан и да истиче начело заштите босанске владе и њенихоружаних снага. То је у ди ректној супротности са инте ресима и војнимциљевима друге стране у сукобу, што ми ровним снагама одузима неутрал-ност, ко ја им је неопходна за правилно обављање миси је. У начелу коман-дант УН снага се ни је противио пружању заштите босанској (муслиман-ској) влади, што под разумева и заштиту њених оружаних снага – АРБиХ,под условом да буде јасно да би то представљало савезништво са једномод страна у сукобу, а не неутралност. На кра ју командант УНПРОФОР-а

је пластично из разио свој професионално неутрални став реченицом да се

„не може истовремено водити рат и чувати мир.“29

Следећи приме ри још уверљиви је показу ју како је текла еволуци ја разумевања мандата ми ровних снага УН у СБ УН, од миси је „очување ми- ра“ ка миси ји „наметање ми ра“.

У па раграфу 72. Извешта ја ГС30 наводи се да је стални представникФранцуске у УН Савету безбедности упутио мемо рандум у ко јем су ски-ци ране измене ко је би требало извршити у мандату УНПРОФОР, како биму се

„из ричито и јасни је него у Резолуци ји 824 дао задатак да обезбеди сигур-ност заштићених зона. У ту сврху нова резолуци ја би требало из ричито дапредвиди могућност да се прибегне употреби силе свим потребним сред-ствима“. У мемо рандуму је об јашњено да би „општи циљ такве схеме требаода буде да се заустави заузимање те рито ри ја од стране српских снага“.

Овде се очигледно ради о наме ри да се само српским снагама оне-могући војно деловање, а да се муслиманским снагама обезбеде повољниопе ративни и тактички, а у неку руку и стратегијски, услови за постизањевојног циља, по ражавање српских војних снага и заузимање те рито ри је.Нимало скривена наме ра је да се Муслимани заштите и да им се пружи

29 Из ве штај ге не рал ног се кре та ра у скла ду са ре зо лу ци јом Ге не рал не скуп шти не

53/35, Пад Сре бре ни це, op. cit.30 Op. cit.




конкретна војна помоћ употребом силе од стране ми ровних снага УН. Та-ко би те снаге, уместо миси је очување ми ра, прешле на миси ју наметањеми ра, а сила ради наметања ми ра била би употребљена само против једне

стране, односно српских снага. Арми ја РБиХ може нападати јединице ВРСи заузимати те рито ри је под њиховом контролом и ши рити оне под сво јомконтролом без ограничења.

У па раграфу 73. Извешта ја ГС31 наводе се, између осталог, и крите ри- јуми ко ји би могли покренути примену силе, ко је је предложио францускипредставник. То су: 1) гранати рање заштићених зона од стране снага јед-не од фракци ја; 2) оружани упади у заштићене зоне; и 3) ометање слободекретања УНПРОФОР-а и заштићених хуманитарних конво ја. Ни је тешкозакључити да је примена силе имплицитно предвиђена само против срп-ских снага, јер ко други може гранати рати заштићену зону осим српских

снага и ко, осим српских снага, може вршити оружане упаде у заштићенезоне. А да. Могу то радити и јединице А РБиХ, јединице УНПРОФОР-а идруге ради симули рања напада ВРС, па потом оптужити ВРС и према њојприменити силу. Осим тога, веома је не јасан по јам „гранати рање“. У војнојструци и војним речницима нигде не посто ји такав по јам, те уопште ни је

јасно шта се под тим појмом под разумева. Мо ра бити да се ради о посеб-ном појму осмишљеном за потребе тумачења како одгова ра страни ко ја га

је осмислила, а пружа неограничене могућности за креативна тумачења.Како год затреба. То је по јам ко ји су, пре свега, осмислили политича ри,

јер само њима треба ју ши роке и ско ро неограничене могућности тумачењапрема потреби.

У па раграфу 203. Извешта ја ГС,32 Гене рални секретар је оценио да суепизоде у ко јима је УНПРОФОР ко ристио ваздушну силу

„показале све опасности преласка лини је од очувања ми ра до наметањами ра без претходног опремања За штит них сна га људством, нао ружањем,логистиком, обавештајном компонентом и аранжманима за руковођење икомандовање ко ји би дали неопходни кредибилитет његовој претњи упо-требом силе и показали да располаже могућностима да одлучно одгово ри насваку непри јатељску акци ју.“

Овај цитат је релевантан са аспекта војне доктрине и с тога је значај-но да му се дефинише војна димензи ја. Јасно је да је употребом ваздушнесиле, без одгова ра јуће резолуци је, УНПРОФОР изашао из мандата и да јепостао страна у сукобу. Са становишта ВРС, то практично значи непри ја-тељска страна.

За добивање аку ратне оцјене о доношењу одлуке од стране Уједињених на-ци ја о употреби зрачних снага важно је знати да је за ври јеме напада босан-ских Срба на Сребреницу и Жепу употреба зрачних снага била подложназнатним ограничењима. Ограничења нису произлазила из самих Натових

31 Op. cit.32 Op. cit.




зрачних снага, већ из инконзистенци је између ’одржавања ми ра’ на копну и’успостављања ми ра’ у зраку.33

Заиста ни је могуће једновремено спроводити обе ми ровне опе раци је:и опе раци ју одржавање ми ра на копну, ко ја осим у самоодбрани под разуме-ва неупотребу силе и опе раци је наметања ми ра, ко ја под разумева применусиле. Према мандату снага УН у БиХ нису биле предвиђене опе раци је на-метања ми ра у складу са Главом VII Повеље УН. У даљем делу текста овогПисма гово ри се о опе раци ји „Deli berate Force“ ко ја у суштини представљаборбену опе раци ју против ВРС у ко јој су учествовале снаге НАТО, УН иКорпуса за брзе интервенци је ЕУ.

Важно је истаћи и однос УН према странама у сукобу. Он се најбоље разуме читањем текста Резолуци ја. Однос према странама у сукобу ни је

био неутралан какав би, иначе, требало да буде и какав се очеку је од УН иСБ УН, као најважни јих међуна родних факто ра за очување ми ра. Напро-тив, често је био пристрасан и на штету једне (српске) стране, а у ко ристдруге. Неколико приме ра ће то показати.

У па раграфу 55. Извешта ја ГС34 наводи се да се у Резолуци ји 819 зах-тева да па равојне јединице босанских Срба сместа прекину све војне напа-де на Сребреницу, да се повуку са под руч ја ко је окружу је Сребреницу и даСавезна Република Југослави ја (СРЈ) прекине снабдевање и дотур нао ру-жања и војне опреме српској страни. Војска Републике Српске ни је па равој-на јединица, већ страна у сукобу, војска једне од за раћених страна, легална

и легитимна ба рем колико и А РБиХ и Хрватско ви јеће об ране (ХВО). То је потврдило и жалбено веће у ослобађа јућој пресуди гене ралу Пе риши-ћу, бившем начелнику Гене ралштаба Војске Југослави је. У Извешта ју ГСсе даље наводи да никаква конкретна ограничења нису стављена на

деловање А РБиХ. Сазнавши за ово УНПРОФОР је одмах из разио сво јузабринутост да то неће функционисати без пристанка обе за раћене стра-не. И овде, као и у предњем приме ру, видимо да се намећу ограничења ииспоставља ју захтеви само једној (српској) страни, а да за А РБиХ таквихограничења нема.

У па раграфу 68. Извешта ја ГС закључу је се да су се, као и у Резолу-ци јама 819 и 824, сви захтеви СБ УН односили на босанске Србе. УНПРО-

ФОР је, као и рани је, закључио да не може да спроведе ту Резолуци ју

уколико не буде склопљен споразум између страна. Поново нема ника-квих ограничења ни захтева за А РБиХ. Њима је све дозвољено. Овакавприступ не представља неутралан став и ни је пример равноправног трети-

рања страна у сукобу. Међутим, представља охрабрење муслиманској стра-ни, и у политичком и војном погледу. Могло би се рећи и подршка, што јеимало непосредног утица ја на распламсавање и ши рење сукоба.

33 Де бри финг, Пи смо Ми ни стра од бра не Хо лан ди је Пар ла мен ту те др жа ве, стр.12.

(у да љем тек сту Пи смо).34 Op. cit.




У па раграфу 69. се констату је да посто ји раско рак између Спо разумако ји је потписан на те рену и текста Резолуци је 824. Раско рак заиста посто-

ји. Само је српској страни наметнута обавеза да се повуче и да не напада

ЗЗ, а за А РБиХ у Сребреници нема никаквих обавеза и ограничења. АлиСекрета ри јат УН је додао да би „след збивања ко ји се сугерише у споразу-му – да се прво разоружа ју владине снаге, након чега би дошло до српског

повлачења – за Савет безбедности био неприхватљив“. Политича рима у УНни је прихватљиво ништа што обавезу је муслиманску страну, или српскојда је минималну предност или ба рем равноправан статус. Разлог зашто ни-

је прихватљиво ни је тешко докучити. Муслимани би остали без значајневојне компоненте у ЗЗ и била би им ускраћена могућност да војно наносегубитке српској страни. Такође, били би лишени могућности координаци-

је дејстава са фронта и из ЗЗ. Нема војничке логике да се било ко ја страна

у сукобу, од редбама сличних резолуци ја, доводи у неповољну опе ративнуситуаци ју и да јој се, на тај начин, онемогућава постизање сво јих војнихциљева. Осим у случа јевима када су Резолуци јом предвиђене опе раци је„наметање ми ра“ (Глава VII Повеље УН).

Следећи пример ће још очигледни је показати однос СБ УН премастранама у сукобу. У Резолуци ји 836, донесеној 4. јуна 1993. било је споме-нуто у вези поглавља 7. Повеље Уједињених наци ја (Наметање мира) да сеза заштићене зоне проши ру је мандат трупа Уједињених наци ја. Дословантекст релевантног одломка гласи:

„Уједињене наци је… овлашћу ју УНПРОФОР да подузме неопходне мје ре,укључу јући употребу силе, у самоодбрани, као одговор на бомбарди рањеили оружане упаде у заштићене зоне.“

Када пажљиво ишчитамо дословни текст релевантног одломка, ни јетешко закључити да је употреба силе предвиђена само против српских сна-га. Децидно се каже да се употреба силе одобрава против оних снага ко јеби вршиле бомбардовање и упаде у заштићене зоне, а то могу бити јединосрпске снаге. Мо ра се признати да се, ипак, на суптилан начин прогу раоуслов за употребу силе када је речено „у самоодбрани“. Али ни је јасно какосамоодбрана обухвата и бомбардовање или оружане упаде у ЗЗ. По дефи-

ници ји „самоодбрана“ би мо рала под разумевати одговор, употребом силе,само када су снаге УНПРОФОР-а ди ректно нападнуте. Напад на јединице28. дивизи је А РБиХ , све једно да ли са радикалним или ограниченим ци-љем, ни је нужно и напад на заштићену зону и таквом нападу се не можедавати ка рактер напада или упада у ЗЗ. Ако би приступ снага УН био усме-

рен на тумачење напада на јединице 28. дивизи је као напада на ЗЗ, чега је,мо ра се признати, било и ако би се у том случа ју применила сила од стра-не снага УН ради одби јања тог напада и заштите или одбране ЗЗ, онда бито значило ди ректно конфронти рање са српском страном или савезништвои садејство са муслиманском страном. То би, надаље, засигурно значило

да УНПРОФОР излази из мандата ко ји му је од ређен резолуци јама. Не-ће, ваљда, муслиманске снаге бомбардовати сопствене јединице и вршити




нападе на заштићене зоне, мада и то ни је било искључено да се симули ранапад на заштићену зону, па да се, онда, за то оптуже Срби. Против снагако је би евентуално нападале из заштићених зона употреба силе ни је пред-

виђена, а то могу бити само муслиманске снаге јер у заштићеним зонамани је било Срба ни цивила а камоли војника. Ето тако се на делу показу јепристрасност ми ровних снага УН и пре свега СБ УН, ко ји је надлежан задоношење резолуци ја.

А како су се према странама у сукобу односили највиши војни коман-данти УНПРОФОР-а видећемо у следећим приме рима:

„…Од тада се по јавио све већи број проблема при покуша јима да се снаб-ди ју енклаве. ВРС би дао дозволу да само неки конво ји прођу, а затим библоки рали приступ неким од ових конво ја. Гене рал Смит је тражио од менеда припремим савршени ји план за снабди јевање енклава. Неки од чинио-

ца нужних за извођење таквог плана су били: ства рање ваздушних путева,припрема за ваздушну подршку и заштиту, припрема за ваздушну допунуго рива авионима, и да буду доступни хеликопте ри за спасавање из ваздухаи одгова ра јући тимови. Овај план је припремљен уз детаљне консултаци јес НАТО-ом. План је објелодањен владама земаља ко је су дале јединице иопрему, јер се ни је радило о уобича јеној акци ји ми ровних снага. То је довелодо тога да неке владе нису дале пуно одобрење за такав правац дјеловања.Никад ни је одобрено да се овај план и примјени .“35

Овај део из јаве гене рала Никола ја, начелника штаба командеУНПРОФОР-а за БиХ, ван сумње, показу је да је гене рал Смит, командант

УНПРОФОР-а за БиХ и претпостављени гене ралу Никола ју у релевантномпе риоду, самоиници јативно и у догово ру са НАТО, тражио нове могућно-сти снабдевања енклава ко је не спада ју у уобича јене акци је ми ровних сна-га, односно ко је су изван њиховог мандата. Јасно се види и наме ра гене ралаСмита да употреби ваздушну силу НАТО. Мо ра да је употреба ваздушнесиле НАТО доминантни део тога плана, јер зашто би тражио ваздушну до-пуну авиона го ривом, хеликопте ре за спасавање са одгова ра јућим тимови-ма и детаљну координаци ју са НАТО, осим у случа ју да ВРС обо ри неки одавиона ко ји би учествовали у опе раци ји ко ју је гене рал замислио. Све насово упућу је на закључак да је гене рал Смит неодољиво желео да се сукоби

са српском војском у БиХ, не би ли, још једном, показао сво је војничко уме-ће и способност, а А РБиХ оства рио повољни ју опе ративно-стратегијскупозици ју.

Следи још убедљиви ји доказ пристрасног понашања команданта УН-ПРОФОР-а за БиХ. Ево релевантног дела његове из јаве:

Састао сам се са гене ралом Делићем 23. марта да бих јасни је схватио ситуа-ци ју у под руч јима Тузле и Травника и проци јенио. Током априла, ситуаци јау Босни се још више погоршала. Енклаве су и даље биле логистички толикостиснуте да сам ја направио нови план снабди јевања енклава хеликопте ром.То је било изазивање ВРС-а да нападне хеликоптер, па да их затим бомбар-

35 Кор не ли ус Хен дрик Ни ко лај, Из ја ва, стр.8, број Три бу на ла 00899488.




ду јемо. Овај план је изнесен пред Заповједништва УН у Загребу и Њу јоркуко ји су га сматрали превише ризичним и конфронти ра јућим.36

И овде је јасно да се командант УНПРОФОР-а бавио питањима ко јасу изван мандата ми ровних снага. Самоиници јативно је припремао лукавиплан како би намамио команду ВРС, ко ја је требало да загризе његов мамацу виду хеликопте ра, да га обо ри или ба рем да изврши дејство на њега, аонда би гене рал саопштио како је ВРС извршила напад на хеликоптер УН,обо рила га или оштетила и позвао НАТО да бомбарду је јединице ВРС илињихове капацитете за снабдевање муници јом, го ривом и слично. Саопште-ње би на равно било преко средстава јавног информисања, како би се свет-ској јавности представило да ВРС не пошту је чак ни снаге УН. Посматраноса војног становишта, ово је добро осмишљено. Посматрано са становишта

ратног права и обича ја ратовања, овај план не испуњава услове да се сма-тра ратним лукавством. Пре би могло да се ока ракте рише као перфиди ја.Сама по себи перфиди ја је ратни злочин. План у себи садржи и велику до-зу ризика за посаде хеликопте ра, ко је би могле бити уништене од странеВРС, што би се ве роватно и десило да тај план у команда ма УН у Загребу иЊу јорку ни је одбачен. Нена јављени и неодобрени летови хеликопте ра би-ли би легитимни циљеви ВРС.37 Чини се да гене рала више инте ресу је дабомбарду је ВРС од могућих губитака посада хеликопте ра УН. А зашто бии бринуо када зна да у тој опе раци ји не би учествовале британске посадехеликопте ра. Ни је га занимало ни реаговање влада оних држава чи је би по-саде учествовале у таквој опе раци ји и евентуално изгинуле. Ово је опаснаигра ко ја показу је да је командант УНПРОФОР-а за БиХ горeо од жеље дабомбарду је ВРС.

У па раграфу 150. Извешта ја ГС, Гене рални секретар је потом навео дастране не схвата ју, нити у потпуности пошту ју концепт „заштићених зона“и да се „УНПРОФОР нашао у ситуаци ји да му многе заштићене зоне нисубезбедне, или да њихово посто јање, како се чини, осу јећу је само једну одвојски у сукобу, угрожава јући тиме непристрасност УНПРОФОР-а“.

Овом ставу ни је потребан никакав додатак. Довољно је да се исти-че чињеница да ми ровне снаге УН не сме ју бити пристрасне нити могуда осу јећу ју било ко ју страну у сукобу. Фактички пристрасан однос међу-на родних снага мо рао је произвести негативне последице и изнудити, одстране ко ја је стављена у инфе рио ран положај, реакци ју сразмерну таквомпонашању и сопственим могућностима. Овде се пре свега има у виду војна

реакци ја изазвана акци јама охрабрене А РБиХ према ко јој ско ро да ни јебило никаквих захтева и ограничења.

Снаге А БиХ у енклави биле су подељене у 4 бригаде са укупном снагомод 3.000 до 4.000 мушка раца… Регуларне трупе А БиХ су биле по јачане одстране локалне полици је. Опе раци је су биле релативно непредвидљиве јер

36 Ге не рал Смит, Из ја ва, стр. 10-11, број Три бу на ла 00848867.37 Спо ра зум УН-ВРС, „Прин ци пи сло бо де кре та ња“, D77.




су те јединице биле готово без обуке и прилично недисциплини ране. СнагеА БиХ су из енклаве изводиле систематске акци је након чега су се повлачи-ле у те рито риј под заштитом УН.

Опе раци је изведене од стране ВРС су биле прилагођене одржавању статусакво и пружању заштите босанско-српском становништву у енклави од напа-да А БиХ, ко ји су били вршени из енклаве.38

Нема уверљиви јег доказа да енклава Сребреница ни је демилита ри-зована, а да су дејства јединица ВРС била прилагођена одржавању статусакво, односно да су била сразмерна дејствима јединица 28. дивизи је и усме-

рена на спречавање тих дејстава и заштиту сопствених јединица, на рода ите рито ри је. Једном реч ју, дејства јединица ВРС су била изнуђена и предста-вљала су реакци ју на дејства јединица 28. дивизи је.

2.2. Де ми ли та ри за ци ја

Нема сумње да претходни цитат указу је на чињеницу да Сребреница(убудуће под овим појмом ћу под разумевати те рито ри ју ко ју је контроли-сала 28. дивизи ја А РБиХ, што је једнако ЗЗ и Енклави) никада ни је биладемилита ризована, нити је посто јала наме ра А РБиХ да демилита ризаци јуизврши, а снаге УН нису могле или нису хтеле да је спроведу. У претход-ном поглављу уве рили смо се да од А РБиХ тако нешто ни је ни захтевано.

Након доласка и распо ређивања канадског контингента УНПРО-

ФОР-а у Сребреницу 18. априла 1993. војници УНПРОФОР-а су наставилида надгледа ју спровођење Спо разума о демилита ризаци ји, пре свега деми-лита ризаци ју Сребренице, али не и околних под руч ја. Како изгледа, и онису схватили по јам демилита ризаци је исто као и Муслимани (па раграф 61.Извешта ја ГС). На ређење гене рала Халиловића команди у Сребреници дасе не преда је исправно оруж је, већ само оно ко је ионако ничему не служи,могло би се сматрати „перфиди јом“ – поступање супротно од редбама пот-писаног или догово реног спо разума.

У на редном 62. па раграфу Извешта ја ГС УН наводи се да је Секрета ри- јат обавестио заповедника снага УН у Сребреници да, има јући у виду ставо-ве неких чланица СБ, „УНПРОФОР не треба да врши демилитаризаци јуса претераном ревношћу“. А онда је УНПРОФОР обавестио јавност прекомеди ја под насловом „Демилита ризаи ја успела“ да је, до поднева 21. 04. 93.успешно извршена демилита ризаци ја града. Уочавамо да се инсисти ра на де-милита ризаци ји града, а не на ДЗ или ЗЗ како је она у Резолуци ји дефиниса-на. Ни је то случајно. Снага језика равна је снази најубо јити јег оруж ја. Нада-ље, цити ран је заповедник снага УНПРОФОР-а, ко ји је рекао:

„Могу да потврдим да је од данас у подне град демилита ризован…Тим (УН-ПРОФОР-а) је припремио коначан инвентар свег прикупљеног оруж ја и му-ници је, ко је је потом УНПРОФОР уништио“

38 Де бри финг, тач ка 2.34.




Касни ји догађа ји ће потпуно оповрћи из речену лаж. Нешто касни јећемо видети да је команда 28. дивизи је А РБиХ у јулу 1995. одбила пону-ђено оруж је ко је је УНПРОФОР чувао у депоу за чување одузетог оруж ја

приликом демилита ризаци је. У депоу је било само оно оруж је за ко је је Ха-лиловић и на редио да се преда УНПРОФОР-у у процесу демилита ризаци је.На саслушању Франкена39 исти је одгово рио да је њихов посао био да

сво јим присуством спрече упаде у ЗЗ. Такође је рекао да нису имали даљ-ни задатак да изврше противофанзиву на Србе уколико ови уђу у енклавуи да њихов задатак ни је био да бране ЗЗ (стр. 3). На страни 7. именованипотврђу је да су Муслимани нападали изван енклаве у необично време, ана страни 10. потврђу је да разо ружавање у окви ру демилита ризаци је ни јебило могуће.

А на питање „Да ли сте тада (приликом напада јединица ДК на по-

ложа је 28. дивизи је А РБиХ, напомена ауто ра) размотрили могућност даза одбрану енклаве употри јебите све оруж је ко је је Низоземски батаљонзапли јенио од војске босанске владе, муслиманске војске?“, Франкен је од-гово рио не само да су о томе размишљали, већ да је о томе обавештена и28. дивизи ја и да су хтели могли су доћи и однети све оруж је из сабирногцентра. „Али то их ни је занимало“ каже Франкен. „Ни је им требало оношто се нудило. Ни је могло доприни јети одбрани. То је било истина–оруж јена сабирном пункту је било врло истрошено или врло ста ро. Они су ималимного боље и много модерни је оруж је“. (стр. 32)

Ово је још један, из низа, несумњивих доказа да демилита ризаци ја ен-

клаве ни је извршена. Запажамо да је у потпуности испоштовано на ређењегене рала Халиловића ко ји је на редио да се не преда је употребљиво и нови јенао ружање, већ да се преда само оно трофејно, ко је, ионако, ничему не слу-жи и ко је не може испољити ефикасно дејство. Пошто је одбила да изузмеоруж је ко је им је понуђено, разумно је закључити да команда 28. дивизи јени је ни имала наме ру да енклаву брани. Да јесте, сваки комад, макар и ста-

рог оруж ја, би им добро дошао. Исто тако ово је потврда да је заповедникУНПРОФОР-а, када је из јавио да је град демилита ризован, да је сво оруж јеодузето, да је састављен његов инвентар и од стране УНПРОФОР-а уни-штено, лажно извештавао и сво је претпостављене и јавност.

Да је команда 28. дивизи је А РБиХ одбила да прими оруж је из депоаза његово чување, након што јој је командант холандског батаљона пуков-ник Ка реманс понудио то оруж је, можемо се уве рити и на основу из јавегене рала Никола ја.40

„До средине јуна сам три до чети ри пута са јединицом из базе одлазио управцу Сребренице. То се уви јек дешавало након жестоке размјене ватре из-међу муслиманских бо раца и српских војника. Пало ми је у очи да је свакипут кад смо излазили било више муслиманских бо раца у граду него рани је.У то ври јеме више нисмо били у могућности да испошту јемо услове деми-

39 Р. Фран кен: Из ја ва на са слу ша њу, број Три бу на ла L0100602.40 Хен дрик Ни ко лаи Кор не лис, Из ја ва, број Три бу на ла 00899488.




лита ризоване зоне. Кад то кажем мислим да је било толико муслиманскихбо раца ко ји су се нао ружани кретали около да смо ми, војници УН-а, билинемоћни да их разо ружамо“41 (стр. 5).

Ето, још једне потврде да у Сребреници ни је извршена демилита ри-заци ја. Да јесте, јединице 28. дивизи је не би дејствовале или вршиле „же-стоку размену ватре“ са српским снагама, како каже овај сведок, а ВРС неби имала потребе да реагу је на та дејства и узвраћа ватру. Да су енклаведемилита ризоване, на начин како је било регулисано међусобним спо ра-зумом, изостао би сваки разлог за војне акци је ВРС према њима. А подпретпоставком да је ВРС напала демилита ризоване енклаве УНПРОФОРби имао довољно разлога да употреби сва средства да одврати напад и од-брани енклаве.

„На основу информаци ја доби јених од Дачбат-а (холандског батаљона, при-медба ауто ра) и од мог главног штаба, опе ративна претпоставка је била тада снаге босанске војске унутар енклаве нису потпуно разо ружане, што супотвђивали напади на Србе из енклаве.“42 (Гене рал Смит, Из јава, стр. 5)

То само потврђу је да енклава ни је била демилита ризована и да је АРБиХ желела да изигра спо разум о демилита ризаци ји. И то је сво јеврсна„перфиди ја“. Ако су то толе рисале и снаге УН, ко је су биле задужене заприкупљање и чување одузетог нао ружања, муници је и мина у процесудемилита ризаци је, онда се може рећи да су и те снаге, ба рем посредно, до-

принеле да се не изврши демилита ризаци ја Сребренице.„Концепт ’заштићених зона’ је овисио о су радњи за раћених страна. Додатнакомпликаци ја у Сребреници је био договор Уједињених наци ја и за раћенихстрана о разо ружавању муслиманских бо раца ко ји се ни је могао реализи ра-ти. Дачбат ни је имао мандат употребе силе при разо ружавању; исто тако,мјесне власти нису су рађивале.“43

Као што видимо и овде имамо потврду да се демилита ризаци ја или разо ружање муслиманских бо раца у Сребреници ни је могла реализовати.Имамо и оправдање зашто се ни је могла извршити демилита ризаци ја. Ка-

же се да холандски батаљон ни је имао мандат употребе силе при разо ружа-вању, а ни локалне власти нису са рађивале. Ако 28. ди визи ја ни је приста-ла на демилита ризаци ју Сребренице и разо ружање сво јих јединица, онда

је разумно закључити да је команда те дивизи је имала наме ру да наставиоружана дејства и нападе на српске циљеве, како би на тај начин испољилаборбена дејства из позадине и координи рала дејства са јединицама 2.К АРБиХ са фронта. Ако то ни је разлог одби јања разо ружања, зашто би ондазадржали нао ружање?

41 Ко стер, Из ја ва, број Три бу на ла 00916826.

42 Ге не рал Смит, Из ја ва, број Три бу на ла 03400948.43 Де бри финг, Пи смо.




На кра ју, навешћу још један доказ да демилита ризаци ја Сребреницени је извршена. У два Писма бригадног гене рала Ридерштада, командантаСекто ра Сјеве роисток УНПРОФОР-а са седиштем у Тузли команданту 28.

дивизи је (8. ОГ) Насе ру Орићу, гене рал каже да му је жао што се данас нећемоћи састати из техничких разлога. Затим наставља:

„Ја бих исто тако требао додати да субјекат у вези енклаве је уви јек на вр-ху мо је листе прио ритета. Ми смо потпуно сви јесни да демилита ризаци ја

реги је ни је била реализована. Обадви је стране нису помагале у овом про-цесу. Мо је гледиште је да једини начин напри јед је За једничка комиси ја дасе одржи у Са ра јеву. Ја ћу наставити мо ја најбоља насто јања да реализу јемтај циљ.“44

У другом писму гене рал наводи да Спо разум о демилита ризаци ји ни-

када ни је реализован, да су обе стране борбено дејствовале за читаво времесукоба: 28. дивизи ја изнутра из енклаве а ВРС из вани на јединице 28. ди-визи је и да су спо разуми о прекиду непри јатељстава веома захтевни. Штасе може закључити из ових писама? Прво: да никада, током целог сукобау БиХ, ни је престала да посто ји оружана формаци ја у Сребреници, ма ка-ко се она звала, 8. ОГ или 28. дивизи ја. Друго: да снаге УН нису извршиледемилита ризаци ју за шта су имале мандат и Резолуци јом и Спо разумом одемилита ризаци ји. Треће: реакци ја на муслиманске поступке према снага-ма УН су веома благе и ско ро да не изазива ју никакве ме ре и ефекте.

Да закључимо. На основу Резолуци ја СБ УН потписан је Спо разум

о демилита ризаци ји Сребренице, а затим и Спо разум о демилита ризаци- ји Сребренице и Жепе. Спо разуме су, у присуству тадашњег командантаУНПРОФОР-а за БиХ француског гене рала Мо риона, потписали, са срп-ске стране гене рал Младић, а са муслиманске стране гене рал Халиловић.Спо разум никада ни је реализован, јер је 28. дивизи ја А РБиХ одбила да се

разо ружа извршава јући на ређење сво је претпостављене команде да не пре-да је исправно оруж је. Како ћемо касни је видети 28. дивизи ја А РБиХ ни јепристала на демилита ризаци ју Сребренице из разлога настављања борбе-них дејстава у координаци ји са јединицама са фронта са циљем ослоба-ђања Сребренице и Жепе и спа јања њихових те рито ри ја са те рито ри јом у

центалној Босни.

2.3. Вој не ак тив но сти на кон ус по ста вља ња за шти ће них зо на

Два су догађа ја од пресудног значајна за разумевање садржа ја ко ји ћеуследити на на редним страницама, али и за предмет истраживања у цели-ни. Једнако су важни и за реално схватање војних акци ја ко је су уследи-ле након успостављања заштићених зона. Ти догађа ји су: први, успоста-вљање, резолуци јама СБ УН, заштићених зона и потписивање спо разума о

демилита ризаци ји истих и други, Потписивање Спо разума о комплетном44 Пи сма ге не ра ла Ри дер шта да На се ру Ори ћу, број Три бу на ла 01837510 и 01837512.




прекиду непри јатељстава 31. 12. 1994. године45. У претходном поглављусмо се уве рили да 28. дивизи ја А РБиХ и А РБиХ, у целини, нису ималинаме ру да изврше од редбе Спо разума о демилита ризаци ји Сребренице и

Жепе и навели смо разлоге за то. У продужетку бавићемо се борбеним идругим активностима А РБиХ ко ји подржава ју нашу тезу.

2.3.1. Ре ор га ни за ци ја, по пу на и обу ка А РБиХ у Сре бре ни ци и Же пи

Успостављањем заштићених зона, доласком и распо ређивањем ми- ровних снага УН у енклаве, постављањем њихових осматрачких пункто-ва на лини јама доди ра сукобљених страна и потписивањем Спо разума опрекиду непри јатељстава и демилита ризаци ји Сребренице и Жепе успо-стављено је какво-такво примир је. Заустављена је контраофанзива Дрин-

ског корпуса ВРС на јединице 28. дивизи је ко је су до марта 1993. годинезнатно проши риле те рито ри ју енклаве. Контраофанзива ВРС је изведенакао одговор на дејства 28. дивизи је (8. ОГ) и заузима ње те рито ри ја ко је јеконтролисала ВРС и стављање тих те рито ри ја под контролу А РБиХ. Алипримир је ко је је успостављено је било крхко, а разноврсна активна борбенадејства су из енклава извођена континуи рано са краћим или дужим преки-дима. Последица тих дејстава били су губици у људству, како у ВРС, такои међу српским цивилима у околним селима. Претила је опасност даљегши рења те рито ри ја под контролом А РБиХ и њиховог спа јања са те рито-

ри јама у севе роисточној Босни (ши ри регион Тузле). У том случа ју, изби ја-њем на Дрину, А РБиХ би пресекла те рито ри ју Републике Српске и довеладо њеног раздва јање на источни и западни део. То за Републику Српскуни је било прихватљиво. Осим активних борбених дејстава ово привиднопримир је А РБиХ у Сребреници и Жепи је иско ристила и за реорганиза-ци ју, попуну, одмор, обуку и снабдевање јединица у складу са плановимако је је та арми ја имала. О борбеним дејствима и плановима А РБиХ бићевише речи нешто касни је. Требало је успоставити организаци ју, попунитии обучити команде и јединице, како би на најбољи начин могли одгово ритизахтевима планова за на редна дејства. Успостављање организаци је, попу-

на, опремање, обука и оспособљавање команди и јединица прио ритетни сузахтеви војне доктрине и основни су услови за успешно функционисање иизвршавање задатака, пре свих борбених. Како су ова питања решавана у АРБиХ у Сребреници и Жепи видећемо у приме рима ко ји следе.

„Рани ја реги ја Жепа, а садашња општина, до сада је разви јала брдску брига-ду ко ја је форми рана 27. 01. 1993. године, од првог и другог од реда ТО Жепако ји су до сада дјеловали на овим просто рима.

Увидом у организацијско-формацијску структу ру лаке и брдске бригаде ко- ју је прописала Врховна команда ОС Републике Босне и Херцеговине дошли

45 Спо ра зум о ком плет ном пре ки ду не при ја тељ ста ва од 31.12.1994. го ди не, P1011(или па ра граф 175 Из ве шта ја ГС УН, П1226).




смо до сазнања да можемо форми рати лаку бригаду. Стога Вам предлажемода извршите регистраци ју бригаде под називом 1. ЛАКА ЖЕПСКА БРИГА-ДА. Посао око преструкту ри рања смо готово привели кра ју тако што смо

форми рали: …“46

Затим тачно наводи ко је команде и јединице су, до тада, самоиници ја-тивно форми рали и како се креће попуна као и могућности додатне попунеформи рањем резерве за ту намену. Предлог за форми рање бригаде дати рапосле успостављања ЗЗ. Стога је разумно закључити да у А РБиХ никаданису озбиљно размишљали о демилита ризаци ји енклава и разо ружавањубо раца, односно расформи рању јединица у процесу демилита ризаци је. За-што би после демилита ризаци је форми рали нову јединицу? За употребу уборбеним дејствима, на равно. Не за па раду.

У циљу довршетка реорганизаци је А РБиХ у источним енклавама на-челник штаба (НШ) у ГШ А РБиХ је издао На ређење о претпочињавањукомандама 2. Корпуса, ОГ-8 Сребреница, 1. Жепачке бригаде и 10. ОГ Го-

ражде ко јим се 285. бригада Жепа од 15. 11. 1994. године претпочињава 8.ОГ Сребреница. Дефинисани циљ овог претпочињавања је повећање ефи-касности РиК-а (Руковођења и командовања, напомена ауто ра)47. Постављасе питање због чега је циљ претпочињавања ове бригаде 8. ОГ дефинисанкао „повећање ефикасности РиК-а“? Одговор је само један. Без добре ор-ганизаци је, како јединица, тако и команди нема ни ефикасног РиК-а, а безефикасног РиК-а нема ни успеха у борбеним дејствима. Систем РиК-а про-

тивника и јесте објекат од посебног знача ја, његова критична тачка. Оне-могућавање или онеспособљавање функци је РиК-а, код противника нужнодоводи до хаоса. Критичне тачке представља ју најважни је циљеве на стра-те гијском, опе ративном и тактичком нивоу на ко је се усме рава ју дејстваснага и средстава, како би примо рали противника да ради оно што ми же-лимо. Све борбене снаге, организаци је и системи има ју критичне тачке.Према томе и РиК има сво је критичне тачке, а оне се, пре свега, огледа ју укоманданту и систему веза. Зато је НШ ГШ А РБиХ и од редио овакав циљпретпочињавања бригаде. Ефикасност система РиК-а у 8. ОГ, као и у оста-лим јединицама А РБиХ обезбедиће извршавање будућих планова.

У уводу предлога за при јем у АВС (Активна војна служба, напоменаауто ра) и произвођење48 се каже: „На основу вашег акта број 03/158-19 од14.02.1994. године достављамо вам попуњене обрасце за при јем у АВС, тепроизводјење у чин. По ред тога у прилогу вам достављамо описни дио ан-гажовања у досадашњем току рата, као и при једлог за произвођење у чин.“Предлози су учињени по следећем:

46 Пред лог за фор ми ра ње 1.ла ке „жеп ске бри га де“, Ору жа не сна ге оп шти не Же па,број 21/94 од 02. 02. 1994, го ди не, Ко ман ди 1.К „Ору жа них сна га“.

47 ГШ А РБиХ: На ре ђе ње о прет по чи ња ва њу број 01-1423-1 od 15.11.1994.ко ман да ма 2.К, ОГ-8 Сре бре ни ца, 1.Же пач ке бри га де и 10. ОГ Го ра жде, број Три бу на ла 0183922.

48 При је длог за при јем у АВС и про из во ђе ње број 57/94 од 28.02.1994, Ко ман да 8.ОГ Ко ман ди 2.К А РбиХ.




Команда 8. ОГ Сребреница:

1. Начелник штаба Бећи ровић (Османа) Рамиз,2. Помоћник К-данта за мо рал ИПД и вјерска питања Мачић (Адема) Ни јаз,3. Помоћник К-данта за безбједност Бектић (Раме) Неџад,4. Помоћник К-данта за попуну и перс. послове Мујчиновић (Ибре) Сулејман,5. Помоћник К-данта за логистику Сма јић (Хај рудина) Ибрахим.За тим сле ди пред лог за сва ку бри га ду као и за ко ман ду 8. ОГ.

То показу је да Муслимани нису ни имали наме ру да изврше демили-та ризаци ју, односно да јесу имали наме ру да наставе планска борбена деј-ства из енклаве у садејству, кординаци ји и синхронизаци ји са осталим је-диницама 2.К А РБиХ и другим снагама ко је су борбено деловале са фронтака енклавама. Да су имали наме ру да се изврши демилита ризаци ја и да су

извршили обавезе из Спо разума о демилита ризаци ја отпала би ова потребаза постављењима, унапређењима, произвођењима и при јем у АВС. Макси-мално се ко ристе услови успостављени проглашењем Сребренице и ЖепеЗЗ-а за организаци ју, преформи рање, обуку и попуну јединица А РБиХ усребреничкој и жепској енклави. Један је циљ ових радњи. То је контину-итет борбених дејстава из енклава у координаци ји и синхронизаци ји са је-диницама на фронту.

У извешта ју о попуни под тачком 1. сто ји: „У оружаним снагама рас-по редјено је 5.254 војна обвезника. Ста росна структу ра: до 35 година има4176 в/о, од 35 до 45 година има 839 в/о и преко 45 година има 185 в/о. Подпојмом ОС исказани су: припадници Арми је Р БиХ, МУП-а и јединицавезе“49

Ради се о извешта ју о попуни људством и мате ри јалним средствимаоружаних снага Сребренице и других ко рисника попуне. Извештај је упу-ћен на основу захтева Окружног секрета ри јата одбране Тузла број 13-72/93од 16. 12. 1993. године и члана 18. Уредбе о одбрани са законском снагом. Уизвешта ју се приказу је стање распо реда људства и мате ри јално-техничкихсредстава (МТС) у фебруа ру 1994. године.

Затим се истиче колико лица је распо ређено у јединице Радне обавезе

и колико МТС и стоке је распо ређено по јединицама и како су распо ређени.То показу је да је ГШ А РБиХ 8. ОГ-у и даље попуњавао војницима, МТСи стоком. Зашто би то радили осим за борбу и војне акци је против ВРС?Дакле, уочавамо да је сво време у Сребреници посто јала војна јединица саприлично великим бро јем војника и добрим нао ружањем. То су респекта-билне снаге за ко је се може, без сумње, рећи да су у позадини непри јатељаи да представља ју потенци јалну опасност, па макар и не изводили никакваборбена дејства. Увек има ју потенци јалну енерги ју на ко ју је ВРС мо ралада рачуна и издва ја знатне снаге за обезбеђење од те опасности. Посебно је

49 Из вје штај о по пу ни људ ством и ма три јал ним сред стви ма ОС и дру гих ко ри сни ка по пу не, Се кре та ри јат за од бра ну Сре бре ни ца број 03-3/94 од 09.03.1994. го ди не, Окру жном Се кре та ри ја ту за од бра ну Ту зла.




значајно што та енерги ја ни је увек била само потенци јална него ефектив-на на шта је ВРС била примо рана борбено деловати, како би умањила илиелиминисала ефекте те енерги је јединица из енклава Сребреница и Жепа.

Ни један озбиљан командант на било ком нивоу (стратегијском, опе ратив-ном или тактичком) не би трпео ситуаци ју да иза леђа има непри јатељских јединица. Јединице у позадини непри јатеља увек могу да, из потенци јал-ног стања, изврше стварни или потенци јални замах и да непри јатељскомкоманданту наметну проблем ко ји захтева прио ритетно решавање. Дејства

јединица из позадине снагама са фронта да је повољни ју опе ративну пред-ност за по јачавање дејстава. У таквој позици ји се нашла ВРС, те је збогсамог посто јања 28. дивизи је (8. ОГ) мо рала да одво ји знатне снаге радибезбедности сопствених јединица и те рито ри је.

„У вези Ваше На редбе стр. пв.број 03/96-53 од 14.03.1994. године, доставља-мо Вам податке о попуни јединица ОГ. Подаци су приказани у обрасцу РП-1са свим промјенама“.

Попуњеност 8. ОГ по овом извешта ју је следећа: офици ра 429, подо-фици ра 562 и војника 4.535, што је укупно 5.526 припадника 8. ОГ Сребре-ница на дан 04. 06. 1994. године. (Извод из Извешта ја о попуни)50

Неопходно је запазити да се бројно стање 8. ОГ „Сребреница“ кон-стантно повећава, ско ро сваког месеца за око 100 нових припадника. По-већање бројног стања 8. ОГ Сребреница се дешава у време када је енклаватребала бити демилита ризована, уз присуство снага Уједињених наци ја.

Одговор на питање зашто се снаге 8. ОГ у Сребреници константно увећа-ва ју у овом пе риоду добићемо у делу анализе о борбеним активностимамуслиманских снага у другој половини 1994. године и касни је, а овде самотреба напоменути да је повећање бројног стања било предуслов за извође-ње плани раних нападних дејстава у другој половини 1994. године с циљем„ослобађања и спа јања те рито ри ја под руч ја Сребренице и Жепе са те рито-

ри јом Тузле и Кладња“.Можемо закључити да су борбене акци је муслиманских снага и на-

ме ре да се оне наставе биле планске. Чак се јасно виде и циљеви борбенихдејстава снага из заштићених зона: спа јање зона међусобно и њих са реги-

јом Тузла и Кладањ. Заузимање те рито ри ја или ослобађање, како они кажу,све једно је, али то нам само потврђу је чињеницу и сазнање да је у грађан-ском рату суштина борбених дејстава – борба за те рито ри је. А њихово за-узимање или обезбеђивање представља атрибут коначног исхода сукоба.

Из Извешта ја 1.НРЦ (Наставно регрутног центра, напомена ауто ра)Са ра јево51 види се да је у овом центру извршена обука 5 полазника-слу-шалаца из састава 285. бригаде у пе риду од 01. 02. до 30. 03. 1995. године.Настава и обука су се у главном односили на употребу противоклопних

50 Ко ман да ОГ Сре бре ни ца број 130-29-25/94 oд 04.06.1994. го ди не; Из вје штај Ко-ман ди 2.К А РБиХ , Ор га ну за по пу ну и пер со нал не по сло ве.

51 Обу ка при пад ни ка 1.Жеп ске бри га де, Из вје штај Ко ман де 1. На став но ре грут ног цен тра у Са ра је ву Ко ман ди 1.Жеп ске бри га де број 02/5-106 oд 26.04.1995. го ди не.




средстава ко јима располаже Арми ја БиХ. То доказу је да је А РБиХ ко ри-стила сваку прилику, па и примир је ко је је обострано потписано, да одмо-

ре, попуне, обуче и оспособе јединице и изврше потребне измене у њихо-

вим организаци јама како би се припремили за наставак оружаног сукоба иевентуалном победом у том сукобу оства рили војнички и политички циљ.У извешта ју Команде 285. Иблбр Жепа52 Команди 28. дивизи је о попу-

њености бригаде јасно се види да је бригада попуњена људством са 92,71%,што ће рећи да је претпочињавање и преформи рање бригаде успешно из-вршено и да је она спремна за извршавање на редних задатака ко ји јој будудодељени. Наведени проценат попуне има ју оне јединице ко јима предсто јиборбени задатак. Али суштинско је питање откуд у ДЗ бригада са толикимпроцентом попуне. То значи да А РБиХ ни је ни крила да нема наме ру даизврши демилита ризаци ју енклава. Напротив.

2.15. У на ређењу Штаба врховне команде ОС БИХ команди 2.корпуса (Ту-зла) од 1.јануа ра 1994.год.53, дакле више од пола године од демилита ризаци јеСребренице, налаже се форми рање 8. Опе ративне групе „Сребреница“ са-става пет бригада и један самостални батаљон, наводи се њихово прецизнонуме рисање и назив. На ређење је потписао магистар Стјепан Шибер, пуков-ник техничке службе-бивше ЈНА, у то време заменик команданта Штабаврховне команде ОС БиХ. Како је уопште било могуће предузимати такоопсежне војно-организацијске и војно-техничке радње у заштићеној зони уко јој је то по спо разуму забрањено, те у ко јој ни је смело бити никаквих нао-

ружаних лица сем војника УНПРОФОР-а?

Статус ЗЗ се интензивно ко ристи за реорганизаци ју А РБиХ у енкла-вама. А како је вршена реорганизаци ја А РБиХ у зони 2.К А РБиХ и по чи јојодлуци најбоље ћемо видети из на редног приме ра.

На основу Одлуке Предсједништва Републике Босне и Херцеговине о ше-ми организаци је Арми је РБиХ број ПР: 02-8-841/94 од 24. 10. 1994. године,те На ређења Начелника Гене ралштаба Арми је Р БиХ стр. пов.бр. 4/19-2 од12. 01. 1995. године, а у циљу што рационални јег одбрамбеног организо-вања Арми је РБиХ, а тиме и ратних јединица у з/о 2. Корпуса, ради њенешто веће ефикасности у вођењу ослободилачке борбе против агресо ра наРБиХ, Н А Р Е Ђ У Ј Е М

I – ОР ГА НИ ЗА ЦИЈ СКЕ ПРО МЈЕ НЕ

1. – Ф о р м и р а њ е

У зо ни од го вор но сти 2. Кор пу са фор ми ра ти сли је де ће је ди ни це:

а) – Ко ман ду 21. ди ви зи је…

52 Из вје штај Ко ман де 285 Иблбр Же па број 08-15-79/95 oд 31.01.1994. го ди не Ко ман-ди 28. ди ви зи је.

53 На ре ђе ње Шта ба Вр хов не ко ман де ОС БиХ Ко ман ди 2.К Ту зла од 1. ја ну а ра 1994.го ди не, број Три бу на ла 01060704.




е) – Ко ман ду 28. ди ви зи је са при штап ским је ди ни ца ма и сје ди штем у Сре бре ни ци,по при вре ме ној рат ној фор ма ци ји број БХ-100.301.

Затим се наводе ко је јединице улазе у састав 28. дивизи је уСребреници.54

Важно је уочити због чега се врше организацијско-мобилизацијскепромене 2.К. Разлози су Рационализаци ја одбрамбеног организовања, по-већање ефикасности јединица 2.К, па и новоформи ране 28. дивизи је у од-носу на досадашњу 8. ОГ.

Зашто рационализаци ја кад је требала бити извршена демилита риза-ци ја? Зашто повећање ефикасности јединица, па и 28. дивизи је, ко ја је, поспо разуму, требала бити разо ружана и расформи рана? За борбена дејства,на равно. Располагати јединицама, трошити средства за њихово опремање,

обуку и остале активности, а не употребљавати их, глупо је. Иза рациона-лизаци је и повећања ефикасности јединица, као значајних војних принци-па, сто ји само једна наме ра: за употребу тих јединица у на редним борбе-ним дејствима. Дакле од решавања сукоба у БиХ оружаном борбом се ни јени у једном тренутку одустало.

Уласком 285. Иблбр Жепа у састав 28. дивизи је са 1.127 припадника тебригаде, укупно бројно стање 28. дивизи је на дан 31. 05. 1995. године изно-си 6.450 бо раца55. Дакле, не само да су вршили реорганизаци ју, већ су и пер-манентно повећавали бројно стање јединица. Ако ово повећавање бројногстања 28. дивизи је доведемо у везу са спо разумом о демилита ризаци ји неће

нам бити тешко да закључимо да, уместо разо ружавања и расформи рањау процесу демилита ризаци је, имамо на растање бројног стања 28. дивизи је.То ни је зато што је А РБиХ имала добре наме ре. Разумно је закључити да

је то чињено са циљем да се, у пе риоду примир ја, јединице припреме ка-дровски, мате ри јално и организационо за на редна дејства, а да се пе риодпримир ја на најбољи начин за то иско ристи.

Измене и допуне ратних формаци ја су донете на основу одлуке Пред-седништва Босне и Херцеговине број: Пр 02-8-841 и на ређења ГШ А РБиХброј 4/44-78 од 26. 05. 1995. године.56

И из овог на ређења о изменама и допунама у привременим ратним

формаци јама, као и многобројних других, експлицитно се може утврдитипотпуна интегрисаност муслиманских војних снага у „ДЗ“ и „БЗ“ Сребре-ница и Жепа, оличених у 28. дивизи ји КоВ, у целокупан и јединствен си-стем руковођења и командовања Арми јом Р БиХ.

Напред наведена документа јасно указу ју на планску реорганизаци јуОС А РБиХ са циљем обезбеђивања ефикасни је организаци је ОС и РиК-а.

54 На ре ђе ње Ко ман де 2.К А РБиХ број 03/73-2 oд 18.01.1995. „Ре ор га ни за ци ја Ар ми- је РБиХ, Ор га ни за циј ске про мје не РЈ у з/о 2.Кор пу са, ОГ 1, 2, 4, 5, 6. и 8“.

55 Из вје штај Ко ман де 28. ди ви зи је број 03-183-196 oд 01.06.1995. го ди не Ко ман ди 2.К; Ста ње по пу не на дан 31.05.1995. го ди не; По ве ћа ње бро ја при пад ни ка 28. ди ви зи је.

56 На ре ђе ње Ко ман де 2.К број 03/13-1/95 oд 15.06.1995, Ко ман ди 28. ди ви зи је, „Из-мје не и до пу не у при вре ме ним РФ“.




Све то је урађено кра јем 1994. године и почетком 1995. године што, ван сум-ње, указу је на наме ре Муслимана у БиХ да наставе са оружаним акци јамаи да на тај начин оства ре циљеве. Посебно је индикативна реорганизаци ја

ОС у заштићеним зонама, што указу је на чињеницу да те зоне никада ни-су демилита ризоване, али и да ни је посто јала ни воља ни наме ра да се онедемилита ризу ју. Осим тога не може се по рећи ни закључак да је целокупна

реорганизаци ја, али и попуна и обука команди и јединица, извршена, најве-ћим делом, за време потписаног примир ја 31. 12. 1994. године. Другим ре-чима, потписано примир је је иско ришћено за наведене радње. Такође би семогло, ван сумње, закључити да је примир је од стране муслиманске странеи потписано ради напред плани раних активности на реорганизаци ји, по-пуни и обуци. Примир је је плански изиграно са наведеном наме ром или јеиско ришћено у ту сврху. Примир је је посебно иско ришћено за извођење и

наставак опе раци је „Скакавац“ ко ја је под разумевала мате ри јално и логи-стичко снабдевање снага у Сребреници, посебно са борбеним средствима.О тој опе раци ји биће речи нешто касни је.

2.3.2. Снаб де ва ње А РБиХ у Сре бре ни ци и Же пи

Осим реорганизаци је, обуке и попуне примир је и статус заштићенезоне А РБиХ је у енклавама иско ристила и за снабдевање нао ружањем, му-ници јом, експлозивима, минама и другим убојним средствима (УБС) по-требним за вођење борбених дејстава. Како ћемо видети организована је

и изведена комплетна опе раци ја снабдевања јединица 8. ОГ (28. дивизи је.)под шифрованим називом „Скакавац“. Како је текло снабдевање видећемоиз следећих приме ра.

На саслушању ма јо ра Франкена 11. 11. 2002. године57 именовани је из- јавио да је 28. дивизи ја у Сребреници имала нови је, моде ррни је нао ружањеод онога ко је им је понуђено из депоа за чување одузетог током процесадемилита ризаци је. То би могао бити и разлог због чега су одбили да примето оруж је из депоа. О томе је већ било речи. Исто тако је из јавио да негдеу ма ју (1995. године, напомена ауто ра) су приметили муслиманске борце уСребреници у сасвим новим униформама, маскирним на равно. Нагласио

је да то време коинциди ра са мисте риозним слетањем великог транспорт-ног авиона на аеродром у Тузли. Такође је рекао да су из даљине видели даборци 28. дивизи је носе потпуно нове пушке калашњикове. На питање дали су могли ишта предузети да спрече и да ли су могли спречити дотур на-о ружања и друге опреме конкретним путем, Франкен је одгово рио да је натом делу пута био посматрачки пункт „Делта“, али када су чули за то онису (Муслимани) једноставно променили руту. Као што видимо снабдевање

је вршено и у ма ју 1995. године.Уместо да је Сребреница демилита ризована још у априлу 1993. годи-

не имамо ситуаци ју да се врши снабдевање 28. дивизи је у ма ју 1995. године,57 Фран кен: Из ја ва на са слу ша њу, број Три бу на ла L0100602.




две године откако је то под руч је требало бити демилита ризовано и без нао- ружаних бо раца. Тако се А РБиХ односила према потписаним спо разумимаи преузетим обавезама. Нису они ни имали наме ру да се 28. дивизи ја разо-

ружа и да Сребреница остане без нао ружаних бо раца. Ни је им се уклапалоу план спа јања те рито ри ја енклава са слободним те рито ри јама у ши рем

региону Тузле. Под појмом „Слободне те рито ри је“ су у А РБиХ звали те- рито ри је ко је су они контролисали. Посматрано са војног становишта имату логике. Добро је имати једну јаку и добро нао ружану формаци ју вели-чине дивизи је у позадини непри јатеља са ко јом, у сваком тренутку, можетекоордини рати и синхронизовати борбена дејства. Осим тога, ако не можепостизати велике борбене резултате, сигурно је да, самим посто јањем та-кве јединице у позадини непри јатеља, везу ју се знатне снаге противника,

конкретно ВРС, чиме се увелико олакшава ју дејства јединица са фронта.У Ван редном извешта ју Врховном команданту58 (у даљем тексту ВК),ГШ А РБиХ извештава о ме рама ко је је ГШ предузимао за Сребреницу.Набра ја те ме ре, да би на кра ју извешта ја доставили преглед борбених сред-става ко је је ГШ доставио 28. дивизи ји. Преглед достављених борбенихсредстава је подугачак. Нема сумње да је достава тих средстава намењеназа извођење борбених дејстава и да тај чин одступа од од редаба потписаногспо разума о демилита ризаци ји. Снабдевање убојним средствима има само

један циљ, а он се може дефинисати као извођење разноврсних активних иофанзивних борбених дејстава.

У времену од 27. 02. 1995. до 07. 05. 1995. за потребе енклава одржаван је „ваздушни мост“59 са основним циљем „дотур и обезбеђење средставаза вођење оружане борбе, евакуаци ја рањеника, функционисање цивилнихвласти и одржавање везе“. Затим, уз анализу „ваздушног моста“, КомандаРВ И ПВО А РБиХ доставља преглед летова за сваку енклаву. Не може битиочигледни ји пример и доказ да А РБиХ никада ни је одустала од оружанеборбе и да је то једини разлог зашто Сребреница и Жепа нису демилита ри-зоване. Свака војна јединица добро дође. Ако не за постизање конкретних

резултата у оружаној борби, наношењем губитака непри јатељу у ди ректној

борби, онда везивањем снага и на тај начин олакшавањем борбених дејста-ва осталим јединицама.

Опе ра ци ја „Ска ка вац“60

Опе раци ја „Скакавац“ је плани рана и изведена у склопу Ди рективебр. 4 врховног команданта А РБиХ, из друге половине 1994. године.

58 ГШ А РБиХ „Ван ред ни из вје штај“ Пред сјед ни ку (Вр хов ном ко мад на ту), до ка зни пред мет D67.

59 Ко ман да РВ и ПВО А РБиХ „За вр шна ана ли за ва зду шног мо ста ка Сре бре ни ци и

Го ра жду“, D63.60 Је да на ест бор бе них до ку ме на та на ве де но је из вор но у тек сту ове опе ра ци је.




Циљ опе раци је „Скакавац“ јесте снабдевање јединица 28. дивизи је уСребреници и Жепи борбеним средствима, пре свега, муници јом и мина-ма, ваздушним путем. Рок за завршетак снабдевања је ограничен до проле-

ћа 1995. Наме ра је да се 28. дивизи ја опреми како би кра јем пролећа и у лето1995. године могла да извршава доби јене задатке ко ји би били синхронизо-вани са остатком ОС РБиХ у склопу велике пролећне офанзиве А РБиХ наВРС и РС, ко ју су плани рали и припремали у Са ра јеву.

Опе раци ја „Скакавац“ је извођена за сво време рата, чак и пре успо-стављања ЗЗ, током целе 1994. године, а посебно је интензиви рана у пе рио-ду од децембра 1994. до ма ја 1995. године, што, само по себи, јасно гово ри омуслиманским наме рама ко је су канили оства рити у 1995. години.

Опе раци ја је изведена хеликоптерским снагама ави јаци је А РБиХтранспортовањем нао ружања, муници је и других МТС из ре јона Кладња,преко те рито ри је Републике Српске до енклаве Жепа (хелидрома у ре јонуОрловог камена), одакле се део МТС, под веома јаким борбеним обезбеђе-њем, упућивао копненим путем до енклаве Сребреница, а део остављаоза потребе снага у Жепи. Према доступним подацима изведено је око 20хеликоптерских налета, иако се, ценећи количину доту рених МТС, можезакључити да је број налета био већи. Летови су извођени ноћу од страненајискусни јих пилота А РБиХ.

По ред опе раци је „Скакавац“ муслиманске снаге су изводиле и опе- раци ју „Чико-Кале“ ко ја је, такође, имала за циљ снабдевање нао ружањем

и борбеном опремом 28. дивизи је али копненим путем. Ова опе раци ја јетра јала током друге половине 1993. и константно 1994. године, кад год суто омогућавале временске прилике. Ипак, због знача ја и ограниченог про-сто ра пажњу ћемо усме рити на опе раци ју „Скакавац“.

– У првом бро ју листа „Прва ваздухопловна“, издатом од стране 1.Ваздухопловне бригаде А Р БиХ у Живиницама 22. 05. 1995. године, (БројТрибунала 02631399) на страни 2. чланка „Надмашили небеске висине“, по-

ред осталог се каже дса су први хеликопте ри полетели кра јем фебруа ра, адо кра ја 1993 обављено је 10 летова за Сребреницу. Даље се наводи да је докра ја године набављено још неколико хеликопте ра чиме је повећана ефика-сност летова за енклаве.

– На ређење НШ ГШ А РБиХ број 02-1/1613-1 од 14. 12. 1994. године,командантима ОГ – 8 из састава 2. корпуса и 1. Жепске бригаде (Жбр) НШтражи да доставе податке да ли су спремни да упуте људе на догово ренелокаци је, а онда их набра ја по јединачно за 8. ОГ и 1.Жбр, да преузму дого-во рену опрему и средства.

– На ређење број 02-1/1730-1 ШВК Арми је БиХ, команди 1. Жепскебригаде

„Ваше јутрошње писмено обавјештење смо у потпуности схватили. Везано

за јуче рашње мо је на ређење и разговор. Оно је актуелно и будите спремниза прихват.“




– Команда 1. Жепске лаке бригаде под бро јем 180-141/94 дана 31. 12.1994. године упутила је лично гене ралу Хаџихасановићу, НШ ГШ А РБиХизвештај следеће садржине:

„Са наше стране све је урађено по вашем на ређењу доста успјешно, брзо јеистова рен те рет, пребачен на сигурно мјесто, трагови уклоњени. УНПРО-ФОР је при улазу у зону видио хеликоптер и своме команданту при јавио уЖепи да су у близини Зловрха слетила три хеликопте ра вје роватно због кру-жења при сли јетању. Подузео сам све мје ре да УНПРОФОР онемогућим дабило шта уради неповољно по нас и о томе ћу вас извјестити када буде ври-

јеме. Ову локаци ју Хелиодрома је предложио вама Бригадир Орић Насер.Доставићу вам касни је све при једлоге за даље активности да се ово убудућеодви ја изван зоне, има добрих локаци ја удаљених од зоне 05–10 км…“

– На ређење ГШ А РБиХ, НШ број 1-1/58-1 од 04. 01. 1995. године, Ко-

мандантима 8. ОГ и 1. Жепске бригаде следеће садржине:„ВЕЗА: Акт 1. Жепске лахке бригаде број: 08-20-3/95 од 03. 01. 95. Доби јенасредства поди јелите по спецификаци ји, а ако се другачи је догово рите извје-стите ме о томе“.

– Извештај Команде 1. Жепске бригаде број 08-20-14/95 од 07.01.1995.године, НШ ГШ А РБиХ

„Ве за Ваш број: 1-1/81-1 од 07.01.1995. го ди не.

Мо рамо промјенити мјесто, имали смо проблема са УНПРОФОР-ом. Нову

изабрану локаци ју ћемо јавити за два дана. Интензив но пада сни јег и непо-вољни су метео услови већ неколико дана. Највје роватни је нова локаци ја је

ре јон Купусна.

Насер је однио сво је по спецификаци ји“.

– Командант 1. Жепске бригаде, пуковник Авдо Палић је, по на ређењуГШ А РБиХ, дана 09. 01. 1995. године у акту број 08-20-17/95 упутио гене ра-лу Хаџихасановићу „Спецификаци ју потребних МТС за убацивање“.

„Уколико будете у ситуаци ји да нам поново вршите убацивање МТС хели-

копте рима молимо Вас да нам првенствено доставите сљедећа МТС и орему.1. Бестрзајни топ (бар један)2. Граната за БсТ (кумулативна, бар 20 ком.)3. Лансер РПГ-7 (бар три комада)4. Ракета за РПГ-7 (кумулативна, бар 15 ком.)5. ЗОЉА или мина за РБ (бар 30 ком.)6. Граната за МБ 60 мм (бар 50 ком.)7. Муници ја (7,62x39; 7,9; 7,62 за ПМ м-84; 7,62 и 7,65 пиштољска)8. Тромблони (тернутних и кумулативних бар 50 ком.)9. Ручне бомбе (бар 100 ком.) итд. …“

– Гене рал Хадџихасановић је дана 18.01.1995. године пуковнику Па-лићу послао „На ређење“ број 1-1/126-1 ко је гласи:




„Одмах обезбједите прихват хеликопте ра на догово реном мјесту (ложењеватре, обезбједјење ши рег ре јона хилиодрома) Ова назначена пошиљка ће седовући у дви је ту ре а распо редити по сљедећем:

Жепа

И те рет рашчистите одмах како би хелиодром остао чист.

Зејнилагић – утова рено…“

Затим наводи како расподелити те рет ко ји се углавном састо ји од му-ници је и других убојних средстава.

– Командант 1. Жепске бригаде актом 08-20-48/95 дана 19. 01. 1995.године извештава Гене ралштаб А РБиХ:

„Обавјештење у вези Вашег акта број 1-1/126-1.-

Те рет ко ји је дошао са хеликопте ром 18. 01. 1995, уредно смо примили исмјестили на сигурно мјесто. Људе смо повукли са те рена, јавите нам ор-

јентирно кад долази друга ту ра да би имали спремне људе и припремљенхелиодром. Даље наводи да још увек има ју проблема са УНПРОФОР-ом…“

– „По овлашћењу команданта, Начелник штаба“ ма јор Бећи ревић једана 12.02.1995. године упутио командама свих бригада и самосталног ба-таљона у саставу 28. дивизи је КоВ на ређење број 01-32/95 (Број Трибунала01837514)

«Обезбјеђење пролаза Сребреница-Жепа“, На ређење:У циљу безбједног пролаза и доту ра МТС на релаци ји Вукоњин стан – Буче(Ложња) односно кроз Сушицу и Под равање

Н А Р Е Ђ У Ј Е М (прецизи ра свим бригадама и самосталном батаљону ко је ре јоне и делове комуникаци ја да обезбеде, примедба ауто ра)…»

– Гене ралштаб Арми је Р БиХ под бро јем 1-1/224-1 дана 07.02.1995. го-дине послао је командама 8. ОГ Сребреница и 1. Жепске бригаде „Обавје-штење и расподјела ТМС“ у ко јем се наводи:

„1. Одмах сутра извршите посједање хелиодрома и обавите потребне радње ради при јема робе.

Напомене из на ређења:

– Пушке давати у предвиђену маневарску бригаду ОГ-8 Сребреница.

– Новац (308.000 ДМ) ко је је Бргуља преузео од пилота предати К-ди ОГ-8Сребреница.

– Сва средства ко ја шаљемо не сми ју бити ни за грам нити комад продавана – ко то учини тешко ће одгова рати. Средства намјенски расподјељивати ико ристити за шта устро јити прецизну евиденци ју и учинити одговорне људеко ји се тиме баве.

– Потврдите у једном документу сва до сада примљена средства. Посебандокумент за Жепу посебан за Сребреницу“.




Па ралелно са реорганизаци јом, попуном и обуком јединица и коман-ди вршено је и снабдевање тих јединица муници јом, нао ружањем, опремоми убојним средствима, како би се 28. дивизи ја спремила за борбена дејства

ко ја је очеку ју у на редном пе риоду. Све је то у функци ји усавршавања бор-бене спремности и вредности 28. дивизи је А РБиХ. Све што смо сагледалиу овом и претходном поглављу указу је на чињеницу да се ради о јединицико ја има озбиљну борбену вредност и респектабилну борбену моћ ко ја јемогла ВРС-у нанети озбиљне губитке и проблеме у на редном пе риоду.

Обавештајне и службе безбедности ВРС и РС су сво јим ра дом откри-ле ско ро све ове активности 28. дивизи је. ГШ ВРС је располагао са тим ин-формаци јама. Стога је мо рао извршити одгова ра јуће припреме за одговорна изазов ко ји ВРС очеку је, по свим проценама, у пролеће 1995. године. Савојног становишта одговор је мо рао бити правовремен, ефикасан и ефек-

тан, како би се спречило свако изненађење и одбранила Република Срп-ска. Другим речима ВРС је мо рала предузети „предупређење“, као једанод важних принципа Војне доктрине. Ни је јасно зашто ВРС ни је спречилаове летове хеликопте ра за енклаве иако је за њих, како смо видели, знала.Мотив за непредузимање одгова ра јућих ме ра на спречавању снабдевања

јединица у енклавама је, у најмању руку, сумњив. Са становишта војне док-трине то је недопустиво. Напротив. Све се чини да се логистичка пупчанаврпца непри јатеља пресече или издужи, као један од најзначајни јих условањеговог по раза. И то не било каквог по раза, већ по раза без борбе. На ко јадејства 28. дивизи је и начин како је ВРС мо рала на њих да узвраћа, видеће-мо у на редним поглављима.

2.3.3. Бор бе на деј ства 8. ОГ (28. ди ви зи је А РБиХ) 1994. го ди не

Уместо демилита ризованог под руч ја у и око енклава и даље су при-сутне значајне војне снаге. У енклавама непрекидно егзисти ра 28. дивизи јаА РБиХ. Испољава извиђачка, диверзантска и друга активна борбена деј-ства из енклава, а потом се враћа у њу под окриљем снага УН. ПрисуствоУН снага, успостављање ЗЗ и потписивање Спо разума о прекиду непри ја-тељстава и демилита ризаци ји енклава, 28. дивизи ја А РБиХ, по плану и на-

ређењима претпостављене команде, непрекидно ко ристи за усавршавањеорганизаци је, обуке, плани рања и извођења борбених дејстава, логистике иборбене готовости. У то смо се на претходним страницама уве рили. ВРС-у

је, на основу информци ја обавештајне службе и из потчињених команди,то познато. Са становишта војне доктрине на делу смо имали „безбедно-сну дилему“61. Са војног становишта, а и из практичних разлога, ВРС је на

61 „Без бед но сна ди ле ма“:Ка да јед на др жа ва пред у зи ма ме ре на пла ну ор га ни за циј-ских про ме на у сво јим ору жа ним сна га ма, из ме ну вој не док три не, по пу ну но вим бор бе ним си сте ми ма, рас по ре ђи ва ње је ди ни ца ван гар ни зо на или ма не вре, он да дру га др жа ва, пре свих су сед на, то схва та као прет њу соп стве ној без бед но сти па на осно ву то га пред у зи ма кон тра ме ре као од го вор на угро жа ва ње соп стве не без бед но сти. И тр ка у на о ру жа њу је по-сле ди ца „без бед но сне ди ле ме“.




„безбедносну дилему“ била примо рана одгово рити. Одгово рила је јачањемодбрамбених капацитета око енклава и узвратним дејствима ко је је 28. ди-визи ја А РБиХ непрекидно провоци рала. Да је муслиманска страна извр-

шила обавезе преузете спо разумом о демилита ризаци ји, ВРС не би ималапотребу издва јати значајне снаге за одбрану од дејстава из енклава. Изо-стала би и „безбедносна дилема“, а тиме и реаговање ВРС. Са војног стано-вишта ангажоване снаге ВРС је могла употребити на другим под руч јима,посебно на оним где су те рито ри ја и становништво Републике Српске (РС)били значајно угрожени. Тих под руч ја је било и 1994. године, а посебно у1995. години на западном делу РС. Из прегледа борбених акци ја 28. дивизи-

је ко ји следи видећемо како је ова дивизи ја ства рала „безбедносну дилему“и примо равала ВРС на реаговање и узвратна дејства.

„… Путем информаци ја ко је смо добили од Вас, као и путем средстава јав-ног информисања обави јештени смо да су јединице 2. Корпуса у протеклимданима постигле значајне успјехе на ратиштима из правца Кладња, Калеси-

је, Зворника и другим те ренима, што нас раду је. Вама и свим припадницима2. Корпуса упућу јемо најискрени је честитке за постигнуте успјехе.

Жеља нам је да и припадници 8. ОГ узму учећа и да ју свој допринос ослоба-дјању окупи раног просто ра те Вас стога молимо да нам дозволите изводје-ње б/д у позадини агресо ра на правцима према вама и о томе нас обавјеститеи дате нам конкретне задатке по мјесту и времену.“62

Јасно је дакле да се ради о плани раним борбама чи ји је циљ коорди-

наци ја дејстава јединица са фронта и оних у позадини „агресо ра“, како ко-мандант 8. ОГ каже. Такође је јасно да он сво ју јединицу види као значајнувојну силу чи ја снага је повећана чињеницом да се налази у позадини не-при јатеља и може да дејству је ка фронту. Осим тога јасна је наме ра и жељаМуслимана да ослободе, како командант каже, окупи ране те рито ри је, какоби об јединили енклаве са те рито ри јом у ши рем региону Тузла и Кладањ.А да би обезбедио успех у жељеним борбеним дејствима за ко је тражи одпретпостављеног одобрење, како би борбе биле синхронизоване са онимана фронту, команда 8. ОГ од Штаба Врховне команде, члана Ратног пред-сједништва Сребреница у Са ра јеву Ефендић Му рата и Команданта 2. Кор-

пуса тражи „Обезбеђење и дотур МТС-а“. Релевантни део захтева гласи:„У вези са обављеним разгово ром са чланом РП општине Сребреница 21. 07.1994. године достављамо вам потребе неопходних мате ри јално техничкихсредстава и молимо Вас да иста обезбједите и доставите на слободну те ри-то ри ју општине Сребреница и то… (затим набра ја ко ја су им средства и на-о ружање као и муници ја потребни, примедба ауто ра).“63

62 Зах тев ко ман дан та 8. ОГ број 130-01-23/94 oд 25.05.1994. „Из во ђе ње бор бе них деј ста ва-тра жи".

63 Ко ман да 8. ОГ, акт број 130-01-63/94 oд 26.07.1994. го ди не, „Обез бе ђе ње и до тур МТС-а-тра жи".




На овом месту пажњу заслужу ју и два појма ко јима се служи коман-дат 8. ОГ. То су „агресор“ под ко јим он под разумева ВРС, и „окупи ранете рито ри је“, под ко јима он под разумева те рито ри ју под контролом ВРС.

Нећемо, због ограниченог просто ра, ши ре комента рисати те појмове. Алибило би занимљиво чути муслиманско мишљење и об јашњење о томе какото Срби, једини у целом свету, могу извршити агреси ју на сопствена имањаи како их могу окупи рати.

„У разгово ру са представницима УНПРОФОР-а у Сребреници дана29.07.1994. год. дошли смо до сазнања да су исти обавјештени и располажуподацима о припремама за извођење борбених дејстава јачег интензитета саправца Кладња, према Хан Пјеску и Власеници, а ко ја ће се изводити овихдана.

Такође представник снага УН-а у разгово ру са једним од К-даната арми је РБиХ ко ји тренутно бо рави у Кладњу дошли су до података да се на под руч јуКладња форми ра бригада од становништва општина Хан Пјесак и Власени-ца ко ја ће изводити б/д и ослобађати ове градове. Преставници УН-а распо-лажу и податком да командант другог корпуса већ дуже ври јеме бо рави напросто рима општине Кладањ и лично припрема извођење б/д.

Исто тако посто ји сумња да су српски обавјештајни изво ри ушли у системсателитских веза снага УН-а и да располажу подацима за припреме и изво-ђење б/д на овим просто рима.“64

Овај кратки одломак Обавештајног извешта ја команде 8. ОГ садрживише значајних информаци ја о наме рама А РБиХ и припремама за њиховооства рење. Прво: јасно разоткрива учешће УНПРОФОР-а као посредникаи са радника у обавештајној делатности у ко рист муслиманских ОС; дру-го: 2.К А РБиХ припрема напад на те рито ри ју РС, а да су наме ре озбиљ-не показу је чињеница да командант 2.К бо рави у Кладњу где лично вршиприпреме за тај напад; треће: руководство А РБиХ форми ра нову јединицуод припадника расељеног становништва из под руч ја на ко ја се плани ра на-пад, очеку јући да би они требали бити највише мотивисани за тај напад и,четврто: обавештајна служба ВРС је открила наме ре А РБиХ, што нам, са

предњим закључцима, показу је значај обавештајне делатности за извођењеборбених дејстава.У другом Обавештајном извешта ју се наводи:

„Дана 06.08.1994. год приликом извиђања непри јатељских положа ја, групаод 7 војника са командантом 280.иблбр, је исувише близу пришла непри ја-тељским положа јима (на 10 мета ра од непри јатељских ровова) и том прили-ком наишла на минско поље постављено од агресо ра. Од геле ра противпје-шадијске одскочно-распрскава јуће мине смртно су страдала два (2) припад-ника Арми је Р БиХ, а тро јица од ко јих и командант 280.иблбр су рањени.

64 „Оба вје штај ни из вје штај“ број 130-26-16/94 oд 29. 07. 1994, ре фе рен та за оба вје-штај не по сло ве 8. ОГ Ко ман ди 2.К.




Тјела мртвих су извучена и покопана, а рањени се налазе у градској болнициу Сребреници.“65

Информаци ја да командант бригаде лично предводи извиђачку групу,да извиђање врши прихвата јући ризик превеликог при ближавања предњемкра ју јединица ВРС, потврђу је нам чињеницу да јединице 28. дивизи је има-

ју озбиљне наме ре. Када командант лично врши извиђање онда то под ра-змева да предсто ји борбена акци ја за ко ју он тражи најповољни ју прили-ку и услове; борбене, земљишне и временске. Извиђање од мањег знача јане врши командант јединице лично. То раде извиђачке јединице и групеобучене и оспособљене за прикупљање података извиђањем. Евентуалнигубитак команданта бригаде, а овај се том ризику изложио, за свачи ју вој-ску је, чини се, ненадокнадив губитак. У конкретном случа ју евентуалнигубитак команданта бригаде за А РБиХ би био превелик јер ни та арми јакао ни ВРС нису располагали значајним бро јем професионалниих офици раоспособљених за командовање јединицама ранга бригаде. Чињеница да јеушао у минско поље нимало не чуди. Све јединице испред предњег кра јаодбрамбених положа ја поставља ју минска поља, на рочито на међупросто-

рима или деловима бо јишта ко ји се могу бранити такозваним „фортифика-ци јама без људских посада“. Топографска структу ра земљишта и борбени

распо ред јединица пресудно утиче на одлуку где ће се те препреке и фор-тификаци је поставити.

„Ци јенећи сву сложеност ситуаци је у Сребреници и Жепи како у погледу

могуће одмазде због успјеха Арми је Р БиХ, тако и због одмазде баш премаСребреници, Жепи и Го ражду у случа ју скидања ембарга на увоз оруж ја уБиХ тражим да се обезбједи максимални ниво б/г јединица. (Затим наводида су у могућности да им доставе све врсте муници је и да буду спремни даих преузму, на локаци јама ко је ће сами од редити, примеда ауто ра.)

У случа ју скидања ембарга УНПРОФОР плани ра напуштање РБиХ, а тадасви мо рамо бити спремни да офанзивом извршимо наше спа јање. Мо ра ју секоордини рати б/д споља и изнутра и ви радите на припреми. Када се обез-бједи пуна готовост и на једној и на другој страни и ка да успјех буде извје-стан кренуће се у плани ране активности. Држите у пуној б/г војску и чувајте

наш на род. Ја вам честитам на свему до сада урађеном. До слободне Боснеи Херцеговине!“66

Цитат је из На ређења команданта ШВК ОС РБиХ. На делу је јасан до-каз, са највишег војног врха, ко је борбене опе раци је се плани ра ју у на ред-ном пе риоду на свим нивоима (стратегијском, опе ративном и тактичком) ишта се на политичком плану очеку је. Очеку је се могућност да међуна родназајдница укине ембарго БиХ на увоз нао ружања, на основу чега политичко

65 „Оба вје штај ни из вје штај“ по моћ ни ка ко ман дан та 8. ОГ за оба вје штај не по сло ве број 130-26-17/94. oд 08. 08. 1994. Ко ман ди 2.К.

66 На ре ђе ње ко ман дан та ШВК ОС РБиХ Стр.пов.бр. 01-1/21-641 oд 29. 08. 1994. го-ди не ко ман да ма ОГ Сре бре ни ца, бри га де Же па и НШ ШВК Ка кањ.




и војно руководство БиХ очеку је слободан увоз нао ружања и војне опремеу великим количинама. Ако се то деси они ће се знатно нао ружати, те сеза ту ситуаци ју треба припремити непрекидним одржавањем борбене го-

товости на највишем нивоу и извршити опе ративно тактичке припреме задејства ши рих разме ра ради спа јања са енклавама. Наме ре нису скривене.Они зна ју да ће, у случа ју укидања ембарга, и УНПРОФОР напустити БиХ,што је један од значајних услова за несметану реализаци ју њихових наме раи оства рење циљева. Значи ли то да је УНПРОФОР у БиХ био због тога дамуслиманској страни обезбеди повољне услове за борбу и да их у случа јувећих опе раци ја ВРС заштити? Осим тога, координаци ја и опе раци је ши-

рих разме ра на јесен су кључне речи у овом на ређењу. То значи координа-ци ја дејстава јединица са фронта и оних у енклавама, односно јединицау позадини непри јатеља. Инте ресантно је да у овом на ређењу командант

ШВК А РБиХ упозо рава на могућу и очекивану „одмазду“ ВРС због успехаА РБиХ и то, посебно, одмазду према Сребреници и Жепи. На јављу је лито гене рал Делић на редне догађа је ко ји ће се десити у јулу 1995. године?Посто ји ли, дакле, план у ГШ А РБиХ да ВРС изврши одмазду према 28.дивизи ји? Ако не посто ји зашто би то гене рал у на ређењу потенци рао? Сако јом наме ром? Ради постизања вишег степена борбене готовости (б/г) ни-

је, јер би се таква предвиђања и упозо рења могла негативно од разити намо рал јединица у енклавама, а то би, са сво је стране, урушило б/г јединицана најефикасни ји начин. Резултат овога на ређења су најмање три опе ра-ци је опе ративно-тактичког знача ја ко је је предузела А РБиХ после њега.

То су, прво: опе раци ја „Скакавац“ за дотур нао ружања и МТС у енклавеСребреница и Жепа ваздушним путем; друго: опе раци ја „Чико-Кале“ задотур нао ружања и муници је копненим путем у Сребреницу и Жепу; итреће: опе раци ја 2. Корпуса синхронизовано са снагама 8. ОГ Сребреницаи 1.Жепске бригаде „с циљем пресецања те рито ри је Ре публике Српске у за-хвату под руч ја Кладањ-Зворник и тиме спа јање наведених муслиманскихвојних снага и те рито ри ја“.

Знала је изгледа и ВРС, путем сво јих обавештајних служби, да би УН-ПРОФОР могао у од ређеним околностима напустити те рито ри ју па је у Ди-

рективи Оп. бр. 7 ВК РС и на ређено шта да се, у том случа ју, ради, односно

шта да уради ВРС и ко је задатке да изврши, о чему ће бити речи касни је.Командант 2.К А РБиХ издао је На ређење67 на основу на ређења ШВК

А РБиХ стр. пов.бр. 02-1/1070-1 од 30. 08. 1994. године, у ко јем од свих пот-чињених јединица захтева предузимање ме ра на заштити јединица од из-виђачко-диверзантских акци ја и на ређу је команди 8. ОГ да до 10.00 часова04.09.1994. године известе о предузетим ме рама. Посебно је важна 8. ОГ

јер њој предсто ји знача јан део задатка у на редним опе раци јама. С тога јенеопходна посебна заштита те ОГ, како се не би откриле њене наме ре. То и

јесте један од значајни јих принципа војне доктрине – посебна контраобаве-

67 На ре ђе ње ко ман дан та 2.К А РБиХ број 02/1-1505/1 oд 31.08.1994. го ди не, свим Опе ра тив ним гру па ма.




штајна заштита оних јединица ко је ће извршавати најважни је задатке, и саосталим јединицама изводити демонстративна дејства. Следеће На ређењеШВК ће нам то најбоље показати.

„Одмах извршите извиђање ста рих лини ја слободне те рито ри је:

Џевање-ли јеву обалу Дрине до ушћа Дрињаче-Паљевићи-Дрењак-т.т. 665-Г.Брана-Крушик – с. Мратињу-Мратињско брдо-Јасиковача: даље – с. Каме-ница – т.т. 560 Превила- с. Свиљевићи – лођак до Нове касабе.

Ли јево од Н. Касабе, ста ре положа је до Дрињаче, извиђа 1. Под рињска му-слиманска бригада.

Извиђање извршити до 07. 10. 1994. године и пакетом пошаљите детаљанизвјештај да ли је лини ја посједнута, број четника, број оруђа, ре јони размје-

шта ја интервентних јединица и њихова јачина.

За сваки објекат дати прецизне податке.

По сваку ци јену насто јати да се не откри ју ваши покрети.

Не ступати нигдје у борбу с четницима.

Остале податке из плана слаћемо Вам према потреби и према активностимакако се ко ја одви ја.

МАКСУЗ СЕЛАМ! И нека Кале пошаље одговор на оно писмо“!68

Ово је цитат из На ређења ШВК А РБиХ. На ређене извиђачке актив-ности и на ређење да се оне обаве у строгој тајности, да се, због захтеватајности, избегава ју борбе са непри јатељем, како се те активности не биоткриле, упућу ју на разуман закључак да А РБиХ врши припреме за офан-зивна дејства ши рих разме ра.

„Извршава јући ваше на ређење стр. пов.број: 01/КЗ-4954/94 од 04.10.1994. годутврђен је распо ред снага агресо ра како сли једи:..“69

Затим су, на две странице извешта ја, детаљно изнети резултати из-

виђања положа ја ВРС и те рито ри је Републике Српске у дубини 20–30 ки-ломета ра. Ништа се не препушта случа ју. Комуникаци је иду у оба сме ра:на ређења потчињеним јединицама и извешта ји из пот чињених јединица о

реализаци ји на ређених задатака. Следи борбени документ ко ји потврђу јепредње ставове о плани раним офанзивним дејствима А РБиХ.

„ЗАМИСАО ДЕЈСТВА ЗА ИЗВРШЕЊЕ ЗАДАТКА“

„Ци јенећи ситуаци ју, плани ра јући и припрема јући предсто јећа б/д на ши- рем просто ру Каменице, Церске и Коњевић Поља у складу са догово рима

68 На ре ђе ње ШВК А РБиХ број 01/KZ-4954/94 oд 04. 10. 1994. го ди не.

69 Из вје штај ко ман де 8. ОГ број 01-130-202 oд 11. 10. 1994, На чел ни ку ШВК, ИКМ (Ис ту ре но ко манд но ме сто) Жи ви ни це.




са Вама плани рам ангажовати јединице 8. ОГ по следећем распо реду: (за-тим прецизно наводи јединице, правце и објекте њиховог дејства, примедбаауто ра).

Молим да ми се одобри да лично идем са једном од група на извршење задат-ка, а да на КМ од редим другог стар јешину, и бићу у вези са истим.

У духу догово ра са Касимом (Кале) неопходно је да јединице 2. Корпусаборбено дјелу ју и чине спој са нама од Нове Касабе – Лемино брдо (тт 613) –Снагово – Кула град – Дивич гдје поставити ба рикаду.

Да би извршили замишљен задатак неопходно је одмах обезбједити и убаци-ти што већу количину муници је и то: …

Очеку јем одговор и даље инструкци је за рад. Сретно на путу до побједе.“70

Ово је предлог замисли команданта 8. ОГ за извођење борбених деј-става ко ји он упућу је на разматрање у ГШ А РБиХ. По знача ју ово је нај-важни ји део Одлуке команданта у ко јој он из ражава наме ру. По стандард-ној војној процеду ри овај предлог би требало да иде у команду 2.К ко ја јенепосредно претпостављена команди 8. ОГ. Процеду ра је на рушена, јер секомандат 8. ОГ, како се види, догово рио са НШ ГШ АРБиХ лично. Мо ра дасе ради о веома значајном догово ру, али и борбеним дејствима, јер предлогЗамисли се упућу је у највишу команду А РБиХ. Ве роватни разлог томе јекоординаци ја дејстава на највишем, стратегијском, нивоу. Како ћемо ка-

сни је видети ради се о јединственој опе раци ји, те је ради њеног успеха, ко-ординаци ја дејстава веома важна. Командант 8. ОГ је у предлогу прецизи- рао свакој јединици правце, објекте и циљеве дејства. „Општи циљ дејства

је да се 8. ОГ спо ји са остатком 2.К и територи је енклава спо је са територи ја-

ма ширег региона Тузла“. И овај документ потврђу је наме ре А РБиХ и њенеВрховне команде да наставе оружана дејства и да војном силом оства репостављене политичке циљеве. Изгледа да су и они присталице и поборни-ци ста ре из реке да се мир ства ра победом, а не угово ром или спо разумом.

„Веза Ваш акт број: 02-1/1347-1

У вези Вашег акта број 02-1/1347-1 од 01. 11. 1994. године обавjештавамо васда и ми интензивно радимо на припреми предсто јеће опе раци је. Рани је смовам доставили нашу замисао извршења задатка“.71

Из овог релевантног дела Извешта ја 8. ОГ претпостављеној коман-ди (опет не сво јој непосредно претпостављеној команди, већ команди задва степена више, што ни је уобича јена војна процеду ра) јасно је да се радина прецизној координаци ји и синхронизаци ји борбених активности. Затим

70 „За ми сао деј ства за из вр ше ње за дат ка“ број 01/130-204/94: oд 30. 10. 1994. го ди не,ко ман дан та 8. ОГ, На чел ни ку ШВК А РБиХ и ко ман дан ту ОГ-6

71 Из вје штај Ко ман де 8. ОГ број 01/130-204 oд 03. 11. 1994. го ди не, на чел ни ку ШВК А РБиХ.




наводи да је са командантом жепске бригаде извршио координаци ју уба-цивања и преузимања МТС, да ће упутити једног ста решину у ШВК да ихлично упозна са могућностима 8. ОГ и тражи контакт са председником ра-

ди обезбеђења новчаних средстава за по родице погинулих бо раца. На кра јузакључу је да је мо рал бо раца и на рода изузетно велики.

Нема сумње да се ради о јединственој опе раци ји 2.К А РБиХ у ко јојучеству ју све јединице 2.К укључу јући и оне у енклавама, а да је опе раци ја2.К А РБиХ саставни део јединствене стратегијске опе раци је А РБиХ. Је-динице 8. ОГ ће борбена дејства изводити из позадине синхронизовано саосталим јединицама корпуса. Тако се и изводе опе раци је опе ративног зна-ча ја. Јединствено, синхронизовано, са јединственим циљем и усаглашенимзадацима.

„По јавила се велика жеља припадника 8. ОГ да учеству ју у офанзивним Б/Дна ослобађању те рито ри јалног просто ра ко ји раздва ја слободну те рито ри јуСребренице са слободном те рито ри јом округа Тузла. У ту сврху извршенасу сва детаљна извиђања непри јатеља. Извршен је одабир људства за извр-шење Б/Д и психо-физичка припрема.“

А у закључку овог извешта ја се каже:

„Највећи проблем ће представљати убацивање великог бро ја војника из Д/Зна од редиште, а да не примјети УНПРОФОР, те избјегавање минских по-ља на путу Сребреница – од редиште… Суштински је закључак да јединице

у саставу 8. ОГ могу успјешно извршавати тренутно постављени задатак.Активности у јединицама, а посебно успјеси бо раца А Р БиХ су утицалипозитивно на побољшање борбеног мо рала свих бо раца. Добивени задациза припрему могућих офанзивних и дефанзивних Б/Д и са радња са ди јеломдругих јединица изван 8. ОГ да се изводе задаци видно су побољшали бор-бени мо рал.“72

Спа јање те рито ри ја енклава са те рито ри јама ко је контролише А РБиХу ши рем ре јону Тузла и пресецање те рито ри је РС изби јањем А РБиХ наДрину стратегијски је циљ А РБиХ и у сваком борбеном документу имадоминанту позици ју. С обзи ром да је ВРС била упозната са наме рама и

циљевима непри јатеља она је била примо рана да припреми одгово ре нате претње и узврати на испољена дејства, како би одбранила и заштитиласопствено становништво и те рито ри ју. Посматрано из угла војне професи-

је, легитимно је право ВРС да спречи свака дејства муслиманских снага игубитке у сопственим редовима и заштити становништво и те рито ри ју РС.Легитиман циљ за ВРС је по ражавање и уништење муслиманских снага магде се сукобили, рачуна јући и енклаве. Занимљиво је како овај ста решина8. ОГ, помоћник команданта, идентифику је највећи проблем у предсто јећојопе раци ји. „Највећи проблем ће представљати убацивање великог бро-

72 „Из вје штај за мје сец ок то бар 1994. год. о ста њу бор бе ног мо ра ла“ број 13-28-169/94 oд 07. 11. 1994. го ди не По моћ ни ка ко ман дан та 8. ОГ за мо рал, Ко ман ди 2.К А РБиХ.




ја војника из Д/З на одредиште, а да не примјети УНПРОФОР, те избје-

гавање минских поља на путу Сребреница – одредиште“.

То и јесте проблем. Откуда у демилита ризованој зони велики број

војника?На ређењем команданта 283.бригаде73 је прецизи рано учешће 200 вој-

ника ове бригаде са одгова ра јућим нао ружањем у нападу на ши ри ре јонсела Нова Касаба и садејство са суседима: десно бригада 284, лево бригада281, у склопу опе раци је спа јања 8. ОГ са јединицама 2.К А РБиХ. Нећемоши ре комента рисати ово на ређење. Истакли смо га са наме ром да пока-жемо и докажемо да је А РБиХ имала план опе раци је за спа јање 8. ОГ саостатком 2.К А РБиХ, а тиме и те рито ри ја енклава са регионом Тузла. Наоснову тога плана вршили су и координаци ју и синхронизаци ју дејстава

јединица, како овде видимо, до најнижих нивоа, самосталних батаљона-

бригада. ВРС-у је једино преостало да, на основу обавештајних сазнања онаме рама А РБиХ, буде борбено спремна да план А РБиХ осу јети и спречињегову реализаци ју.

Штаб ВК А РБиХ одгово рио је команди 8. ОГ на предлог „Основнезамисли“ ове ОГ.

„Ваш при једлог строго пов. број: 01/1300-204/94 од 30.10.1994. године па-жљиво смо проучили и након усаглашавања у 2. Корпусу дошли до сљеде-ћих закључака: …“74

Затим следи текст из ко јег недвосмислено сазна јемо да је прихваћен

предлог 8. ОГ за убацивање снага у дубину положа ја ВРС, да је циљ дејстваспа јање са те рито ри јом Тузла, да је дубина убацивања снага мала у осдносуна предвиђени циљ и не обезбеђу је његово достизање, да је главни лимити-

ра јући фактор немогућност несметаног снабдевања јединица 8. ОГ убојнимсредствима и муници јом и да би евентуални напад четничких снага, какоон назива ВРС, по реметио њихове планове. Затим следи предлог „Основнезамисли за на редна дејства“ команде 2.К А РБиХ и тражи се мишљење ко-манде 8. ОГ. Овде има одступања од уобича јених војних процеду ра. Алициљ предсто јеће опе раци је, ослобађање енклава и спа јање те рито ри ја ен-клава и Тузле, од ређу је метод рада на доношењу одлуке.

Једно је сигурно. Ради се о стратегијском плану и стратегијској опе- раци ји за А РБиХ. У то нема сумње. Стога се усаглашавање и врши на нај-вишем нивоу и то за два степена више и два степена ниже. Тако се поступасамо када се плани ра ју и изводе најзначајни је борбене опе раци је. Предсто-

јећа, ко ју плани ра А РБИХ, је несумњиво то.

„1. Замисао је: (2.К А РБиХ, напомена ауто ра) Активним борбеним дејстви-ма ослободити дио привремено запосједнуте те рито ри је Босне и Херцегови-

73 На ре ђе ње Ко ман дан та 283. бри га де 8. ОГ број 191-10/94, oд 07. 11. 1994. го ди не,пот чи ње ним је ди ни ца ма.

74 „Основ ну За ми сао за из вр ше ње за дат ка“, На чел ник ШВК ОС РБиХ број 02-1/1394-1 oд 09. 11. 1994. го ди не, Ко ман дан ту 8. ОГ, до ка зни пред мет P2369.




не општина Братунац, Власеница, Шековићи, Зворник и Калеси ја и спо јитислободне те рито ри је Жепе и Сребренице са слободним те рито ри јама Звор-ника, Калеси је и Живиница с циљем ства рања сталног слободног ко ридо ра

за снабдјевање становништва и логистичко обезбјеђење јединица Арми јеРБиХ и основице за даљња ослобађања сјеве роисточне Босне као цјелине..“.

Затим следи од ређивање граница ко ридо ра ко ји би требало успоста-вити, начин извршења задатка свих јединица у саставу 2.К и оних ко је ћему садејствовати из чега се јасно уочава синхронизаци ја борбених актив-ности јединица по времену и просто ру. Услов за извршење задатка, и то би-тан услов, је снабдевање јединица 8. ОГ муници јом и убојним средствима,а потом се да је об јашњење како ће се вршити снабдевање 8. ОГ. Прецизно,са највишег нивоа (ШВК) су издати задаци борбеним групама (БГ) ко јетреба убацити, њихов састав, места убацивања у позадину ВРС и задатке

сваке групе и подела у подгрупе. Издавање задатака јединицама за три ивише степени ниже ни је чест случај у војној пракси. Напротив, то је ве-ома ретка ситуаци ја и у војној лите рату ри се спомиње и доводи у везу сасавременим системима за командовање и управљање ЦзИ, (командовање,контрола, веза-комуникаци ја и обавештајна делатност-извиђање) ко ји ко-мандантима омогућава ју везу и комуникаци ју са најнижим нивоима једи-ница, до посада тенка, и тако их доводи у искушење да то и учине уместопотчињеног команданта. На ређено је форми рање 4 (чети ри) борбене групе(БГ) са 16 (шеснаест) подгрупа ко је се све убацу ју у позадину ВРС. Зашто

је овим БГ-а прецизи рао задатке ШВК? Зато што је он вршио координаци ју

и синхронизаци ју борбених дејстава свих јединица са главним (општим)циљем дејства А РБиХ. Носилац дејстава је 284.Иблбр. Затим следи задатакосталим јединицама 8. ОГ у ко јем је командант ове ОГ овлашћен да он, посво јој одлуци, употреби остале сво је потчињене јединице.

За тим сле ди:

„4.8. Објективна су наша сазнања да се четници спрема ју да уда ре на васкада и како то још незнамо. У том случа ју вам сли једи мукотрпна одбранаи у крајњем пробој из окружења што је веома сложена радња јер ћете имати

на род на леђима, губљење слободне те рито ри је и кретање окупи раном те ри-то ри јом. У односу на то ова опе раци ја нема тако битне проблеме. Суштина је да ми отпочнемо са опе раци јом при је него се четници одлуче за напад.

За пробој из окружења можемо и хоћемо помоћи али сигурно мање и мањеефектно у односу на реализаци ју опе раци је…

4.11. Све задатке ко ји се односе на Жепу увезиват ћете лично са К-дантом 1.Жепачке бригаде.“

Шта је у тачки 4.8 значајно? Јасно се распозна је процена највише вој-не команде А РБиХ да ће ВРС, ако прва изврши напад на 8. ОГ, оства рити

предухитрење и на тај начин осу јетити извршење плани ране опе раци је 2.КА РБиХ и нужно наметнути промену плана. Промена плана је ди ректно




на јављена упозо рењем 8. ОГ-и да им, „у том случа ју, следи прелазак у

мукотрпну одбрану и у крајњем случа ју у пробој из окружења“. Не бихсе заклео да ова, у овом моменту, претпостављена ситуаци ја ни је, већ, би-

ла сазрела у главама највиших политичких и војних личности Феде раци- је БиХ. Зашто би је, иначе, у „Основној замисли“ износили, ако знамо да је Замисао, уства ри, визуализаци ја бо јишта, односно из ражавање наме ре?По ред тога, ван сумње је јасно да највиша војна команда А РБиХ на јављу-

је губљење слободне те рито ри је и исељавање становништва („јер ће те у

пробо ју ’имати народ на леђима’“). Они су знали да на род у енклаваманеће остати ако 8. ОГ (28. дивизи ја) буде по ражена и присиљена да напустиенклаве пробо јем из окружења. То је било неписано, и у пракси, успоста-вљено правило понашања цивилног становништва сва три на рода у БиХод самог почетка сукоба. Становништво једноставно ни је хтело да живи на

те рито ри јама ко је не контролишу њихове оружане снаге. О овоме ће вишебити речи касни је. На овај начин јасно је из ражена и наме ра да се Сребре-ница у том случа ју неће бранити и да она ни је више инте ресантна за поли-тичко руководство у Са ра јеву. Жепа такође. Осим тога јасно им се каже да

је пробој тешка борбена радња и због чега, али да пробој из окружења ко јиочеку је 8. ОГ-у нема битне проблеме у односу на опе раци ју ОС РБИХ. Да-ље каже да хоће да им током пробо ја помогну, али не толико ефектно коли-ко захтева циљ опе раци је А РБиХ. Следи да општи циљ опе раци је А РБиХу односу на те рито ри је не обухвата и енклаве Сребреницу и Жепу. Осимтога, јасно се види да команда ГШ А РБиХ има на уму предухитрење каознача јан принцип војне доктрине што би требало да им обезбеди предносту старту опе раци је 2.К, али не и да донесе предност 8. ОГ. 8. ОГ-и је оста-вљено да се сами бране и да се проби ја ју како уме ју и зна ју, па ко се проби јепробио се, а ко ни је, настрадао је. Али страдање и жртвовање мањине за радинте реса већине ни је непознато у исто ри ји и то је одавно један од водећихпринципа политике оних ко ји се заклања ју иза општих инте реса већине.

„Примио сам и темељито изучио основну замисао извршења задатка и у ве-зи са тим износим сво је мишљење и сугести је“.75

Тачка 1. – замисао, прихватљива, затим прецизи ра границе ко ридо рако ји би требало успоставити предвиђеном опе раци јом; тачка 2, такође при-хватљива. Тачка 3, Ангажовање снага, истиче се да, по ономе како је пред-видео ШВК, ни је могуће да 8. ОГ изврши задатак без додатног убацивањаснага у дубину ВРС са фронта, зато што нису добро нао ружани и што семо ра ју предвидети јединице за обезбеђење слободне те рито ри је са правцаЗ.Јадра, односно са југа енклаве. Затим наводи још неке недостатке у начи-ну извршења задатка. На кра ју, командант 8. ОГ предлаже, сходно сво јојпроцени ситуаци је, начин ангажовања снага 8. ОГ, па онда истиче шта му јепотребно од муници је и убојних средстава да би задатак успешно извршио.

75 Ко ман да 8. ОГ број 01/130-125 oд 15. 11. 1994. го ди не, ШВК-е н/ р НШ, „Основ на за ми сао за из вр ше ње за дат ка-ми шље ње“, до ка зни пред мет D302.




Несумњиво је да је ово добар пример координаци је борбених дејстава, алии истицање знача ја тога принципа борбених опе раци ја. Координаци јом ру-ководи ШВК А РБиХ, а наме ра је да се сва дејства усме ре ка оства ривању

општег стратегијског циља А РБиХ и Владе у Са ра јеву.Посебно је важно запазити упозо рење команданта 8. ОГ:

„Мо рал код бо раца је изузетно висок и ако се од ове опе раци је одустанеу на редном пе риоду нико неће бити у стању зауставити одлазак бо раца напростор Тузле“.

Овако из ражен став, без сумње, указу је да и командант 8. ОГ, као иНШ ШВК разбо рито претпоставља ју шта ће се десити са Сребреницом иЖепом, па сваки од њих унапред пребацу је одговорност са себе на оногадругога за догађа је ко ји би се могли десити. Или на неку другу непознату

адресу. Дакле, догађа ји ко ји су се десили после тога у јулу 1995. године субили предвидиви, а важни је од тога је да је то на време на јављено свимазаинте ресованима ко је ће ти догађа ји обухватити и ко ји ће непосредно уњима учествовати, а као што смо видели и из „Основне замисли“ ШВК,као уосталом и из предлога и сугести ја команданта 8. ОГ, посто јао је и ре-зервни план, или план „Б“, ко ји је предвиђао напуштање ових те рито ри јаи одлазак и војске и становништва у Тузлу. Зашто је онда ВРС оптужена заприсилно премештање становништва као злочин против човечности када

је ВК ОС РБиХ то предвидела и на јавила 7 (седам) месеци унапред? Какосе временом драматизовала војна и политичка ситуаци ја, тако се и кому-

никаци ја између потчињених и претпостављених мењала и прилагођаваласитуаци ји. Следећи пример ће то разоткрити у неуобича јеном начину ко-муникаци је, када команда 8. ОГ ди ректно комуници ра са ВК-ом.

„… Цјењена господо: хуманитарна ситуаци ја у Сребреници је више негодраматична. Већ дужи пе риод у Сребреницу ни је дошао конвој са хумани-тарном помоћу. На род енклаве је на ивици глади. О стању у Сребреницигово рио вам је и Кале, мада је сада много го ре стање. Иско ристите ваш ути-цај и положај као наши искрени при јатељи и представници, да би се та си-туаци ја довела у нормални је стање. Уколико нисте у могућности учинитиго ре наведено ми смо присиљени да идемо на све или ништа. У том случа јупредлажемо: иско ристите хеликопте ре и доставите нам ситну муници ју иПО средства у ре јон Игришника, координате сy: 7480. × 5130. (сјеве розапад-но од Зловрха)“76

Шта је овде значајно? Драматизаци ја ситуаци је почиње са тешком ху-манитарном ситуаци јом ко ја је још тежа него што је била када их је о томеизвестио Кале. Потом следи предлог шта да учине највиши политички ивојни руководиоци и на ко ји начин, а затим иде најзначајни ји део овога апе-ла: да ако нису у стању извршити предлоге команде 8. ОГ, онда следипретња да ће сви у Сребреници ићи на све или ништа, што значи или

76 Ко ман да 8. ОГ, Пи смо-апел број 130-01-SL/94 oд 27. 11. 1994. го ди не, Шта бу ВК и Пред сед ни ку Али ји Изет бе го ви ћу.




ће те нам помоћи на начин ко ји ми предлажемо или ћемо ми напусти-ти ову територи ју и отићи за Тузлу. Најважни ји аспект предлога је да сетражи снабдевање муници јом и потивоклопним средствима, а не храном

ко ју су на почетку навели као основни проблем, због ко јега не могу опстатина овој те рито ри ји. Веома инте ресантан је коначни предлог команде 8. ОГ.Не истичу да ће ићи на проби јање ка сопственим снагама у правцу Тузлеи Кладња, што је један од најзначајни јих принципа пробо ја из окружења,пробој ка сопственим снагама, већ кажу да ће напасти Братунац како бипреживели. Нападати Братунац је много теже него се проби јати ка Кладњуи знатно сложени је и ризични је. Напад ши рих разме ра на Братунац довеоби ВРС и њену команду пред свршен чин да се одмах об рачуна са 28. диви-зи јом и да коначно реши проблем ко ји та дивизи ја намеће.

Одговор је стигао врло брзо. Брзина одгово ра указу је на значај ко-

ординаци је и синхронизаци је дејстава и задатка деблокаде Сребренице иЖепе.

Вама је врло добро познато да је ово први пут да смо увезали било каквеконце и да желимо војнички ства рати предуслове за успјешну деблокадуСребренице и Жепе. Извршили смо размјену података о циљевима и начину

реализаци је опе раци је и то је јако добро. Истини за вољу ври јеме нам не идена руку али сналазит ћемо се. Из предложеног плана вашег одгово ра о мо-гућности реализаци је истог потребно је урадити и наћи рјешење за просто реЦерске и Каменице (Прва и друга борбена група), што на те рену практично

радимо ја, К-дант 3.К, К-дант ОГ-6 и К-дант 1.под рињске муслиманске бри-

гаде. Ја и данас у вези с тим идем на те рен.Тво ја основна замисао је у потпуности прихватљива за једно са К-дантом 1.Жепачке бригаде и у вези са тим вршите припреме. Лично сам и животнозаинте ресован да учиним и чинићу и даље све што могу за ову опе раци ју.Она је стратегијски важна за државу БиХ, а посебно за тај на род. Коначнуодлуку добит ћеш чим на те рену увежемо остале детаље.77

Ослобађање енклава и њихово спа јање са Тузлом опе раци ја је од стра-тегијског знача ја, како каже начелник ШВК. Предлог основне замисли ко-манданта 8. ОГ је прихватљив, а овим прихватањем и на ређењем замисао

је стављена у функци ју. Преостало је још да команда 8. ОГ сво ју замисаопреведе у одлуку и изда на ређење потчињеним јединицама да је реализу ју.Али откривене су им наме ре. У Обавештајном извешта ју78 се наводе

прецизни подаци доби јени углавном извиђањем о снагама ВРС у доди ру са8. ОГ. На кра ју се закључу је:

„ Чет ни ци су вје ро ват но са зна ли за пред сто је ћа офан зив на деј ства на ших је ди ни ца, због то га вр ше обим не при пре ме, ка ко би спри је чи ли уба ци ва ње

на ших сна га у ду би ну ПЗТ- је“.

77 ШВК ОС РБиХ, Од го вор и на ре ђе ње број 02-1/1504-1 oд 28. 11. 1994. го ди не, Ко-ман ди 8. ОГ.

78 „Оба вје штај ни одјел" Ко ман де 8. ОГ број 130-26-31/94 oд 11. 11. 1994. го ди не, Ко-ман ди 2.К А РБиХ, „Оба вје штај ни из вје штај“.




2.3.4. Бор бе на деј ства 28. ди ви зи је А РБиХ 1995.го ди не

Борбена дејства 28. дивизи је А РБиХ одви јала су се у 1995. години

како следи.ГШ А РБиХ на ређу је јединицама79 у енклавама и њиховој претпоста-вљеној команди у Тузли ко је ме ре да предузму ради подизања борбене го-товости. Никада се не на ређу ју ме ре унапређења и подизања борбене го-товости јединица ако се не предвиђа употреба тих јединица, независно одтога да ли је та употреба у сврху претње, одвраћања или извршења некогконкретног борбеног задатка. Значајно је уочити да је ово на ређење дати ра-но око 2 (два) месеца после потписивања спо разума о комплетном прекидунепри јатељстава, што указу је да је А РБиХ тај спо разум потписала, какоби то време иско ристила за припреме јединица, плани рање, организаци ју и

извођење опе раци ја у на редном пе риоду, што ће се и догодити.У првом делу информаци је о стању у Жепи80 команда 285. бригаденаводи податке о активностима ВРС, да би касни је упозо рила: „У пред-сто јећим плани раним борбеним дејствима од Вас ка нама, то прво мо рамонеутралисати, и од радићемо то кад буде требало на ври јеме…“

Шта треба неутралисати? Активности ВРС, на равно. Најважни јиаспект ове информаци је садржан је у њеном наслову. Пи ше „Информаци јао стању у ДМ зони“, а извештај доставља командант бригаде из демилита-

ризоване зоне. Ето, у демилита ризованој зони Жепа посто ји „само“ бригадако ја ће, када буде требало, у садејству са јединицама 2.К ко је плани ра ју

напад ка енклави неутралисати активности ВРС. Како је могуће да у ДЗпосто ји јединица ранга бригаде? Жепа је требала бити демилита ризована.

… Урађен је темељито изнова план предузимања б/д у садејству са оста-лим јединицама 2. Корпуса А Р БиХ. Ста ри план је одбачен из разлога на-ведених у рани јим извјешта јима због изда је истог агресо ру од лица ко ја сунедавно ухваћена у Срби ји приликом покуша ја бјегства за Македони ју. Помом личном утиску нови план ко ји предвиђа спа јање слободних те рито ри јаСребренице и Тузле је лакше реализовати, али је кључни проблем одбранеслободне те рито ри је од агресорске контраофанзиве…

Позитивно по мо рал бо раца и расположење становништва утиче сазнањеда се треба ју састати војна и цивилна делегаци ја из Сребренице са претпо-стављеним командама у Тузли и Са ра јеву, као и са органима највише кан-тоналне и државне власти. Негативно на раположење на рода и војске утичечињеница о сазнањима да цивилна делегаци ја треба да остане у Тузли да

ради неке послове у Повје реништву за Сребреницу са сједиштем у Тузли.81

79 ГШ А РБиХ, број 1-1/280-1 oд 17. 02. 1995, На ре ђе ње за пред у зи ма ње мје ра за по-ди за ње б/г је ди ни ца, Ко ман да ма 2.К, 8. ОГ и 1.Жбр, до ка зни пред мет D76.

80 Ин фор ма ци ја о ста њу у ДЗ Же па ко ман де 285 бри га де број 08-20-296/95 oд 16. 03.1995, Ко ман ди 28. ди ви зи је.

81 „Из вје штај о ста њу бор бе ног мо ра ла за мје сец март“ број 04-21/95 да на 05. 04.1995. го ди не, Ко ман де 28. ди ви зи је, Ко ман ди 2.К А РБиХ.




По ко зна ко ји пут видимо да посто ји план опе раци ја А РБиХ за спа- јање слободних те рито ри ја са енклавама и да је све под ређено том плану.И примир је је потписано како би се то време иско ристило за припреме за

реализаци ју тога плана. Осим тога примећу је се и сумња у добре наме репредставника цивилне власти ко ји су одлучили да остану у Тузли да та-мо раде у пове реништву ко је би заступало инте ресе Сребренице. Сумња

је постала негативни фактор ко ји отупљу је жељу и вољу за даљом борбом,па прио ритет, уместо борбе, поста је размишљање о плану како се са по-

родицом извући из те ситуаци је и са тога под руч ја. Размишљање о томе јепостало доминантно. То је очигледно. А самовољно напуштање те рито ри јеенклава се дешавало и пре и после ове информаци је82.

„Неопходно је да нам у што краћем року (до 24.00 часова) 10. 04. 95. г.) до-ставите сљедеће податке:

– лини ју одбране агресо ра;

– лини ју одбране наших снага;

– зона одговорности по бригадама;

– КМ и ИКМ бригада и дивизи је.

Подаци су нам потребни ради праћења и плани рања борбених дејстава.“83

Ово је доказ о борбеним наме рама и припремама за борбена дејстваА РБиХ. С обзи ром да је ГШ А РБиХ сигурно располагао са траженим по-дацима и да се подаци траже хитно (до кра ја дана када је документ упућен)

разбо рита је претпоставка да се ради о непосредним припремама за ско ри јадејства, а за то су потребни ажу ри рани подаци или стање јединица на по-ложа јима у приближно реалном времену. Не може се по рицати да до тадатражене податке нису имали, јер је обавеза свих јединица да доставља ју

редовне опе ративне борбене извешта је са свим променама, ако их има, а наоснову тих извешта ја опе ративни орган у штабу ажу ри ра радну карту шта-ба. Оваква процеду ра је прописана и важи за све нивое јединица.

На почетку Извешта ја о стању мо рала84 за април 95. године истичесе да у протеклом пе риоду ни је било борбених дејстава. Затим извештајнаставља о активностима снага УН на успостављању нових осматрачкихпунктова. Онда истичу:

„Коначно је делегаци ја 28. дивизи је на челу са командантом отишла у ко-манду 2. Корпуса да са вишим претпостављеним изврши ко ректну припре-му ослобађања Сребренице и њено повезивање са преосталим ди јеловима

82 Ко ман да 28. ди ви зи је стр. пов. бр. 01-57/95 od 27. 05. 95, На ре ђе ње стр.пов.бр. 01-132/95 oд 21. 06. 95, Из вје штај стр. пов. бр. 130-13-75/94 oд 09. 09. 94. Сед мич ни из вје штај,до ка зни пред ме ти D61, D144 и P1807.

83 На ре ђе ње број 1-1/596-1 На чел ни ка шта ба ГШ А РБиХ од 10. 04. 1995. го ди не, Ко-ман да ма 81. ди ви зи је, 28. ди ви зи је и 285. бри га де Же па.

84 Из вје штај о ста њу мо ра ла за ме сец април 95. го ди не, број 04-60/95 oд 05. 05. 1995.го ди не, Ко ман де 28.дКоВ Ко ман ди 2.К А РБиХ.




слободне те рито ри је Р БиХ. Борци и цјелокупни на род на овој слободнојте рито ри ји од овог путовања очеку ју много. Цјелокупни дио становништваса зебњом очеку ју да се нешто уради на плану ослобођења Сребренице. У

противном доћи ће до новог таласа одлазака најспособни јег људства без об-зи ра на ко јој се дужности налази, дали у органима цивилне власти, или А РБиХ…“

Коначно су највиши представници 28. дивизи је лично отишли у прет-постављену команду ради за једничког плани рања опе раци ја за ослобађањеСребренице и њено спа јање са слободном те рито ри јом ка Тузли. Припремеза опе раци ју спа јања енклава са „преосталим ди јеловима слободне те рито-

ри је“ мо ра да су ушле у завршну фазу, чим је командант 28. дивизи је личноотишао у претпостављену команду ради учешћа у плани рању и припремиопе раци је. Потчињени команданти долазе на Командно место (КМ) прет-

постављене команде у фази плани рања опе раци ја само када су опе раци је одпосебног знача ја и циља, па је неопходно да потчињени команданти личноучеству ју у плани рању опе раци је, како би се обезбедила што прецизни јакоординаци ја и усаглашавање задатака. У свим другим случа јевима коман-да припрема и плани ра опе раци је са сво јим штабом. Штаб за то и посто ји.Још је, у овом случа ју, један детаљ важан и захтева по јашњење. То је „осло-бађање Сребренице“. Ни је јасно шта се под тим појмом под разумева. Одкога ослобађање? Муслимани, односно њихова војска, контролишу те рито-

ри ју енклаве. Можда од УНПРОФОР-а? Од ВРС никако, јер она и не држиту те рито ри ју под контролом. То нам показу је да је суштински циљ спа јање

те рито ри ја енклава са остатком „слободних те рито ри ја“. Међутим испоља-ва ју и претњу. Претња је упућена сво јој претпостављеној команди иако је,са становишта војне професи је, претња намењена непри јатељу. Располажуи средством претње, а то је на род. Истичу и метод оства ривања претње,а то је напуштање те рито ри је и јединице и то од стране лица на високимвојним и политичким положа јима. Било би значајно разумети како и заштоони упућену претњу сматра ју уверљивом. Да би постигла циљ, претња мо-

ра бити уверљива. У конкретном случа ју она то јесте јер је јасно да би, услуча ју напуштања те рито ри је од стране највиших војних и цивилних ру-ководилаца, то било јасна по рука на роду да Сребреница више ни је у пољу

инте ресовања Владе из Са ра јева па ће и он (на род) исто поступити. Разум-но је закључити да би то могло бити увод и на јава догађа ја ко ји би моглинаступити у од ређеним околностима. За једно са претходним ставовима изнаведених докумената је јасно да се врше припреме за напуштање Сребре-нице. Надаље, истичу и догађа је ко ји негативно утичу на мо рал бо раца ина рода, а пад мо рала додатно подстиче и борце и на род на размишљање обезбедности и збрињавању по родица. Најбољи начин да се то постигне са-држан је у испољеној претњи. Ево још једног доказа за то:

„Негативно на мо рал утичу сазнања да за сваку нашу активност дозна јупредставници УН-а, а вје роватно и посредством истих и агресорска стра-на. Такође је недавни одлазак нашег к-данта у Тузлу ХОЛБАТ (Холандски




батаљон, напомена ауто ра) сазнао и инсисти рао од нас да ми то објелодани-мо. Случајним путем наш преводилац код УНРОФОР-а дошао је до увидау документ по коме команда УНПРОФОР-а за сјеве роисток у Тузли обавје-

штава сво ју команду у Сребреници да се у Тузли налази бригадир НасерОрић и да са властима у Тузли и 2. Корпусом угова ра борбена дејства уСребреници…“85

Команда 28. дивизи је је 11. 05. 95.године свим јединицама издала бор-бене задатке86 прецизно по месту и времену извршења. Очигледно је да суотпочеле борбене активности А РБиХ ради реализаци је велике пролећнеофанзиве.

Борбена дејства 28. дивизи је нису престала ни у ма ју 1995. године.Напротив на ређу је се интензиви рање свих облика активности, а на основуна ређења из претпостављене команде.87 Значајно је уочити да се на ређење

изда је посебно 285. бригади у Жепи, јер је та бригада на потпуно самостал-ном правцу и више од других бригада је ослоњена на сопствене снаге. Да-кле, ништа се не предузима на сво ју руку, иако је самоиници јатива знача јанпринцип опе раци ја. Све је плански и по стандардној процеду ри. На ређењадолазе из претпостављене команде где се врши координаци ја и усаглашавасадејство јединица. Да је све по плану и да ни је могуће самоиници јативноизводити акци је према агресо ру, како они кажу, најбоље упућу је следећицитат из овога на ређења:

„Акци је плани рати и изводити тамо гдје је сигу ран стопостотни успјех и удубини агресо ра најмање 5 километа ра од њихове лини је одбране з/о дивизи је. За

извођење ових акци ја потребно је претходно добити сагласност од Командантадивизи је и поднети јој план извођења акци је са свим детаљима“.Свака, дакле, акци ја мо ра бити добро исплани рана и план достављен

команди дивизи је на одобрење. Зашто? Зато да би команда дивизи је ко-ординисала дејства између потчињених јединица и синхронизовала их садејствима осталих јединица корпуса, али и између потчињених јединицамеђусобно по времену и просто ру. Ово је још увек пе риод када је на сназиСпо разум о комплетном прекиду непри јатељстава. Тако А РБиХ пошту јепотписане спо разуме и преузима обавезе из њих.

Команда 2.К А РБиХ, на ређу је команди 28. дивизи је88 да, у окви ру

борбених акци ја према ВРС, преузме и напуштене осматрачнице холанд-ског батаљона, да прати активности агресорских снага и да, уколико и да-ље буду трпили артиље ријску ватру агресо ра, преузму тешко нао ружање

85 Ibid..86 По овла шће њу ко ман дан та 28. ди ви зи је, ма јор Зул фо Тур су но вић је да на 11. 05.

1995. го ди не упу тио На ре ђе ње број 02-27/95, свим пот чи ње ним је ди ни ца ма, број Три бу на-ла 01837558.

87 На ре ђе ње Ко ман де 28. ди ви зи је од 22. 05. 1995. го ди не број 01-47/95 Ко ман ди 285.бри га де Же па „Ин тен зи ви ра ње свих об ли ка ак тив но сти пре ма агре со ру, На ре ђе ње“. Ово На ре ђе ње про из и ла зи из На ре ђе ња Ко ман де 2.К А РБиХ, број Три бу на ла 01837494.

88 Ко ман да 2.К А РБиХ стр. пов. бр. 08/593-4 oд 04. 06. 95. На ре ђе ње, до ка зни пред-мет D68.




из депоа за његово чување, ко је су предали током процеса демилита ризаци- је. Даље на ређу је да из тога нао ружања узврате ватру по агресо ру, ако мо-гу. Ово „ако могу“ је значајно зато што је команданту 2.К А РБиХ познато

да је у депо предато неисправно оруж је, али ако ко је може да испали некипро јектил, онда то треба и учинити. То значи да су Муслимани имали јошувек чврсту наме ру да наставе оружана дејства, по могућности да непри-

јатељу нанесу губитке и спо је те рито ри је енклава са преосталим деловимаслободне те рито ри је. Другим речима имали су наме ру да и даље оружаномборбом оства ре постављене политичке циљеве, што значи да политичкециљеве претачу у задатке војсци, односно ОС.

Даље сто ји да су команде 282.Иблбр и 283.Иблбр дужне су форми ратиза једничку диверзантску извиђачку групу ко ју ће упутити на привремено

запоседнуту те рито ри ју од стране агресо ра на релаци ји: Под равање – Кра-гљивода – Језе ро.Задатак диверзанске групе је да извиди те рен на поменутом правцу у

ши рини колико то прилике и конфигу раци ја тла буду дозвољавале.89 Кон-тинуитет борбених акци ја се наставља. Извиђање непри јатеља је значајнаактивност обавештајног деловања и изводи се непрекидно, а интензиви ракада непосредно предсто је борбене акци је. Ако се током извиђања укажеприлика за какву диверзантску акци ју, никако је не треба пропустити.

„Команда 284.Иблбр. форми рат ће ДИВ групу, добро нао ружану и бројчано

довољно јаку, ко ју ће упутити на ПЗТ ради извиђања те рена на релаци ји Бу-љим – К.Поље – Церска – Зворничка Каменица – Снагово и назад.

Задатак диверзантске групе је да, на поменутом правцу, и у ши рини колико је то могуће извиди те рен, сними све безбједносно инте ресантне податке напоменутом те рену као што су: распо ред и јачина агресорских снага, врстеи количине МТС-а за вођење оружане борбе, евентуалне смјене људства исл.“90

Интензиви рање активности извиђачких јединица и њихових дејставауказу је на интензивне припреме за борбена дејства. Борбеним дејствимапретходе извиђачке активности у склопу општих обавештајних опе раци ја.У претходном на ређењу смо видели да су сличне задатке добиле 282. и 283.бригада, а сада и 284. бригада. Циљ је да јединице ВРС око енклаве будуобухваћене борбеним и извиђачко-диверзантским дејствима на свим прав-цима како би се стекао утисак код њихових команди да ће непрекидно битиизложене разноврсним борбеним и другим дејствима на сваком месту и, натај начин, изну раване.

89 „Пред у зи ма ње мје ра на при пре ма њу из во ђе ња ди вер зант ске ак ци је, На ре ђе ње број 01-80/95, oд 05. 06. 1995. го ди не, ко ман де 28. ди ви зи је.

90 Ко ман да 28. дКоВ, На ре ђе ње број 01-102/95 oд 14. 06. 1995. го ди не, Ко ман ди 284.Иблбр, број Три бу на ла 01837492.




ГШ А РБиХ на ређу је 28. дивизи ји и 285. бригади91 припреме и из-вођење офанзивних борбених дејстава. Значајно је запазити да на ређење28. дивизи ји изда је ди ректно командант ГШ а не команда 2.К А РбиХ, ка-

ко би требало бити по стандардним војним процеду рама. Али и у случа ју285. бригаде јединици за два степена ниже. Разбо рита је претпоставка дасе ради о наме ри да на ређење доби је на знача ју, ако га изда је непосредноглавнокоманду јући А РБиХ. Као што видимо подиже се ниво дејстава одактивних на офанзивна дејства, а то под разумева да се изводе напади нај-мање тактичког знача ја. То је зато што се нападима ефикасни је вежу јачеснаге непри јатеља, а тиме слаби одбрана на правцима где ће А РБиХ из-водити нападне опе раци је. Такву опе раци ју А РБиХ плани ра да изведе надеблокади Са ра јева што се може идентификовати из циља на ређених офан-зивних дејстава 28. дивизи је Циљ на ређених офанзивних дејстава садржан

је у тачки 1. овог на ређења како следи:„1. У К-ди 28. див. КоВ извршити све припреме за извођење офанзивних

б/д у циљу ослобађања те рито ри је Р БиХ, развлачења и наношења губитакаА/С (агресорским снагама, напомена ауто ра), чиме садејствовати снагама АР БиХ ко је изводе б/д у ш.р. Са ра јева“.

Дакле, најзначајни ја улога и задатак 28. дивизи је је развлачење непри- јатељских снага и садејство снагама на фронту ко је треба да деблоки ра јуСа ра јево. Ово је тачка на ко јој можемо препознати и идентификовати стра-тегијске прио ритете А РБиХ. То је деблокада Са ра јева и ослобађање те ри-

то ри ја око истог. ВРС је располагала обавештајним информаци јама да АРБиХ припрема велику пролећну офанзиву на ВРС и РС, а то све у коорди-наци ји са хрватском војском ко ја је већ заузела западну Славони ју и из њепроте рала целокупно српско становништво и вршила припреме за коначнозаузимање остатка Републике Српске Кра јине у ши рем ре јону северне Дал-маци је и Лике. Ако се начас вратимо на „Основну замисао“ дејства А РБиХи улогу јединица у енклавама Сребреница и Жепа и поново се упознамоса садржа јем тачке 4.8 тог документа разумећемо зашто је та тачка баштако дефинисана. Прио ритет је деблокада Са ра јева и ако би ВРС напао 28.дивизи ју ГШ А РБиХ неће моћи да помогне дивизи ји. При таквом разво ју,

Сребреница и Жепа за једно са дивизи јом неће бити од знача ја за А РбиХ, уодносу на стратегијску опе раци ју и циљ, те ће се с тога мо рати мукотрпнобранити и проби јати. У том случа ју, шта им Бог да. На редни документ ћенам потврдити претходне закључке. Погледајмо:

„… Стратешки циљеви Арми је РБиХ су: упорна одбрана већ ослобо-ђених те рито ри ја и ко риштење свих могућности за активна дејства радиослобађања окупи раних те рито ри ја…

Разби јање четничких снага око Сара јева је најважни ји задатак на пу-

ту остваривања циљева наше ослободилачке борбе. Без успјешног извр-

91 На ре ђе ње ко ман дан та ГШ А РБиХ број 1/825-84, oд 17. 06. 1995. го ди не 28. ди ви-зи ји и 285. бри га ди Же па, до ка зни пред мет D53.




шења тог задатка ни је могуће уништити па радржаву такозвану РепубликуСрпску, што значи да без извршења тог задатка ни је могуће оства рити цје-ловитост Републике БиХ. Без реализаци је тог задатка велики број станов-

ништва ко је живи у РБиХ настањени у Са ра јеву би остали у оковима. Тоби живот на овим просто рима чинило све мање могућим, па би се отво риопроцес на штету резултата ослободилачке борбе ко ји су већ постигнути.“92

Анализом ове информаци је, инструкци је и на ређења истовремено,може се закључити:

– Све борбене активности Арми је Р БиХ у току 1995. године су под ре-ђене једином циљу: деблокади Са ра јева,

– Општи стратегијски циљ је био уништити ВРС и РС, а без деблока-де Са ра јева то ни је могуће постићи,

– У на ређењу су набро јане све заштићене зоне: Бихаћ, Тузла, Сре-

бреница, Го ражде и Жепа, а из Информци је је јасно видљиво да је свим јединицама, ко је се налазе у тим зонама, на ређено да изводе офанзивна деј-ства како би се развукле снаге ВРС и олакшала деблокада Са ра јева, а тимеоства рио и стратегијски циљ А РБиХ.

„Једна ДИГ јединица 28. дивизи је 22. 06. 1995. г. на путу Крагљивода – Зе-лени Јадар ликвиди рала је 4 непри јатељска војника, уништила агресорски’комби’. За робљене су дви је аутоматске пушке, један пиштољ, од ређена ко-личина муници је 7,62мм и 5 ручних бомби.“93

Затим истичу да је по јава самовољног напуштања енклаве све уче-

стали ја и да све више бо раца и становника напушта енклаву. Напуштањеенклава је посатало масовно. Сви су изгледи да становништво енклава де-финитивно зна каква им је судбина, и њихова и енклава, па свако жели штопре и безбедни је да их напусти и да се пресели у Тузлу или Кладањ. Човексе, када му је живот угрожен, понаша инстинктивно и чини му се да је бе-жање најбољи начин да се живот спаси. У сваком случа ју ефикасни ји је одборбе. То ни је непознато војним ста решинама.

Следи борбени документ ГШ А РБиХ ко ји је, уства ри, обавештајни из-вештај потчињеним командама у ко јем доставља ју, како кажу, обавештајноинте ресантне податке. Колико су ови подаци обавештајно инте ресантни,

толико је и овај документ инте ресантан. Пре би се могло рећи да се ради оохрабрењу свих јединица А РБиХ за убиства „четника“ па макар они билии цивили. То потврђу је чињеница да ГШ А РБиХ упућу је важну обавештај-ну информаци ју 28. дивизи ји и 2.К А РБиХ, чи је су јединице извршилезадатак за „похвалу“, задатак „ври један пажње“ и за пример осталим једи-ницама А РБиХ. На први поглед чини се као да команде 28. дивизи је и 2.КА РБиХ нису упознате са извршењем задатка ко јег су извршавале њихове

92 Ин фор ма ци ја о по ли тич ком и стра те шком зна ча ју раз би ја ња чет нич ких сна га око Са ра је ва Ко ман дан та ГШ А РБиХ број 1/973-1 oд 22. 06. 1995. го ди не, свим пот чи ње ним је ди ни ца ма, Ин струк ци ја и На ре ђе ње.

93 „Бор бе ни из вје штај број 02/2-13-481 oд 25. 06. 1995. го ди не Ко ман де 2.К А РБиХ ГШ-у А РБиХ.




потчињене јединице. Али ни је тако. Ово неодољиво подсећа на уобича је-ни начин слања информаци ја потчињеним јединицама где се жели истаћиуспех неке јединице ради охрабрења и подстицања осталих, а документ се

по инерци ји шаље свим јединицама па и онима ко је су задатак извршавале.Погледајмо.

Достављамо вам Обавјештајно-инте ресантне податке на даље ко риштење:(…)

09:45 У јутарњим сатима, дана 26. 06. 1995. године наше снаге из ре јона Сре-бренице напале су и запалиле село Вишњицу. Четници су имали жртавамеђу цивилним становништвом.94

Шта рећи? ГШ А РБиХ се хвали почињеним злочином и бодри остале

јединице приме ром оних из Сребренице. Призна је да су из енклава напада-ли српска села у ко јима нема јединица ВРС. Нису нападали јединице ВРСна положа јима или у току кретања. Нападали су села и уби јали цивиле.Војнички је неве роватно да ГШ А РБиХ доставља значајну обавештајнуинформаци ју команди 2.К А РБиХ и 28. дивизи ји о дејствима и „успеси-ма“ тих јединица из енклаве Сребреница. Чак ни ГШ А РБиХ не кри је дасу уби јали цивиле. За ВРС таква ситуаци ја је неприхватљива и принуђена

је да убудуће спречи такве и сличне акци је А РБиХ. Понављање таквих исличних борбених акци ја од стране јединица 28. дивизи је А РБиХ изнуди-

ће, нема сумње, реакци ју ВРС. Стратегијски задатак ВРС је одбрана те ри-то ри је РС и заштита на рода. ВРС је то мо рала спречити јер би, ако то неуради, изгубила кредибилитет и пове рење свога на рода, а ни једна војскато не жели.

„Честитам вам на успјешно изведеним борбеним дејствима, чиме сте знатнодоприни јели успјешни јем извођењу опе раци је за деблокаду Са ра јева и а/снани јели тешке губитке, у борби за коначно ослобођење Р БиХ и сламањесрбо-црногорског фашизма“.95

Затим се наводи проблем хуманитарне помоћи због тешкоћа око ула-ска конво ја са том помоћи, али да то ни је најважни је. Најважни је је да онибуду спремни за на редне сличне акци је и да има ју раз рађене планове ко јеће, када дође време, реализовати. Сада је јасно да су јединице у енклавиСребреница имале основни задатак да, активним дејствима, вежу за себешто јаче снаге ВРС и на тај начин садејству ју јединицама А РБиХ ко је изво-де стратегијску опе раци ју деблокаде Са ра јева. Са ра јево је важно. Сребре-ница и Жепа нису. Јесу само у оној ме ри колико могу допринети стратегиј-ском циљу – деблокади Са ра јева.

94 ГШ А РБиХ „Оба вје штај не по дат ке“ број 1/825-525 од 27. 06. 1995. до ста вља Ко-ман да ма 2.К А РБиХ и 28. ди ви зи је.

95 Че стит ка Ко ман дан та 2.К А РБиХ број 02/1-670/4 од 29. 06. 1995. го ди не Ко ман да-ма 28. ди ви зи је и 285. бри га де Же па за „успје шно из ве де на ди вер зант ска б/д.




У Редовном борбеном извешта ју96 команда 2.К А РБиХ извештава ГША РБиХ о успешно изведеној диверзантској акци ји у близини Хан Пи јескау ко јој су нанели велике губитке ВРС (40 погинулих и још толико рањених).

Извештава ју и о бро ју за робљеног нао ружања и муници је. Надаље се кажеда су за ту акци ју добили честитку али да је упућена другој јединици а не28. дивизи ји како не би навукле гнев четничких (српских, напомена ауто ра)

јединица на Сребреницу и како не би и од УНПРОФОР-а имали негатив-них последица. Ни лаж ни је забрањена, и то јавна преко доделе награда ипохвала путем борбених докумената. Само да се не наљуте четници и дане крену у одмазду или освету. Команда зна 2.К А РБиХ да ће ВРС реаго-вати. Сво јим акци јама напросто су непрекидно изазивали и провоци рали,а у крајњем и изнудили реакци ју ВРС да коначно уништи сваку могућност

јединицама 28. дивизи је А РБиХ да у на редном пе риоду српским снагама

и становништву наносе губитке. Сваки одговор ВРС је, са становишта вој-не доктрине и професи је, легитиман. Ово доказу је тезу да је за цело време рата у БиХ посто јао оружани сукоб 28. дивизи је А РБиХ у Сребреници иЖепи и јединица ДК са или без ојачања. Никада ни је посто јала ситуаци јау ко јој са једне стране (српске) посто ји војска, а са друге стране (муслиман-ске) цивилно становништво делимично нао ружано лаким нао ружањем ибез организоване војске, како тужилаштво представља стање у оптужница-ма. У сукобу су биле две војне јединице за сво време грађанског рата у БиХ.ВРС, односно ДК је цело време сукоба бранио становништво и те рито ри јуко ју је контролисао, а повремено, када је то било неопходно, јаче узвраћао

како би осу јетио акци је 28. дивизи је АРБиХ. Зато је свака борбена акци јаВРС изведена према 28. дивизи ји легитимна. Што је 28. дивизи ја изводилаборбена деловања из урбаних средина или из насељених места у ко јима јебило и цивилно становништво то је требало да буде њихова брига. Бригаза сопствено цивилно становништво најбоље се води тако што се јединицеудаље из насељених места и не дејству ју из њих, осим ако их непосредно небране. Свакако је за очекивати да ће узвратна ватра доћи на положа је ода-кле непри јатељ испољава дејства. У том случа ју становништво је изложено

ризику од узвратне ватре, а захтев безбедности сопственог људства нужнонамеће потребу за узвратном ватром и неутралисањем непри јатељских деј-

става, независно од тога да ли се дејства испољава ју из насељеног местаили са других положа ја.

Истиче се да се више припадника 28. дивизи је, ко ји су самовољно на-пустили енклаву, кретало из Сребренице ка Кладњу и

„Према њиховом свједочењу, око Сребренице нема елитних јединица нитивећих војних формаци ја. Више од 50% ровова је празно, а на лини јама су углавном старци.“97

96 „Бор бе ни из вје штај“ ко ман де 2.К А РБиХ број 2/2-13-484 од 28. 06. 1995. го ди не ГШ-у А РбиХ.

97 НШ ГШ А РБиХ „Оба вје штај ни по да ци,“ број 1/825-564 од 28. 06. 1995. го ди не,до ста вље но Ко ман да ма 2.К А РБиХ и 28. ди ви зи је. До ка зни пред мет D132.




Ни је ни било елитних јединица. Биле су само јединице ДК и никовише. Касни је ће се испоставити да су само делови ДК изводили активнаборбена дејства према јединицама 28. дивизи је са ограниченим циљем су-

жавање енклава и пресецање комуникаци је Сребреница-Жепа.Командант 285. бригаде позивом на на ређење к-де 28. дивизи је бр.01-127/95, 20.06. о предузимању ме ра за диверзантске акци је каже да је одлу-чио да форми ра 9 (девет) диверзантских група ко је је убацио у позадинунепри јатеља.98 Затим истиче да су групе ступиле у борбу са јединицамаВРС, да су им нанеле губитке и да су имале и сопствених погинулих и ра-њених. Дејства из енклава, како видимо, не преста ју. Напротив. То додат-но провоци ра ВРС и коначно ће изнудити узвраћање ради неутралисањатаквих акци ја и заштите сопственог људства, цивилног становништва ите рито ри је.

„1. Борци 28. дивизи је КоВ лоци ране у енклавама Сребреница и Жепа, иакоопсједнути великим проблемима везаним за исхрану и обавезу чувања л/о(лини ја одбране, напомена ауто ра) слободне те рито ри је ко ју држе одлучилису да да ју што већи допринос А Р БиХ у борби са агресо ром те су у ту свр-ху по јачали сво ју дјелатност у дубини ПЗТ од стране агресо ра. У овом из-виђачком пе риоду постигнути су сли једећи резултати…“: (Затим се наводико ји су то успеси ко ји су постигнути, односно ко је губитке су нанели ВРС,напомена ауто ра.)

У тачки 2. наводе да су, „у циљу спри јечавања непри јатељских снагада са под руч ја око Сребренице и Жепе не упућу ју додатне снаге на Са ра-

јевско ратиште, изведене су дви је диверзи је у близини Сребренице и то: 23.06. 1995.године у мјесту Осмаче и 23. 06. 1995. године у мјесту Би јело Сти-

јење код Копривна“ и наводе ко је су губитке нанели ВРС.У тачки 3. наводе да су у циљу одвраћања непри јатељских снага од

Са ра јевског ратишта и њиховог развлачења према Сребреници и Жепи да-на 26. 06. 1995.године „извели више успјешних диверзи ја у дубини ПЗТ подагресорском контролом од 20–40 км на под руч ју општина Хан Пи јесак иВласеница“ и наводе локалитете где су те акци је изведене и губитке ко је сунанели снагама ВРС.99

Сада је потпуно јасно због чега енклаве нису демилита ризоване. Тони је било ни за очекивати. Ни је команда А РБиХ хтела да се од рекне ре-спектабилних снага у позадини непри јатеља. Те снаге су еквивалент де-сантним јединицма, назависно од тога што оне нема ју борбени кредибили-тет и моћ тих јединица. Уместо тога има ју потенци јалну енерги ју претњеко ја је за противничког команданта неприхватљива, па би за њега то тре-бало да буде прио ритет да се реши тог ризика. Овде укупно наводе три

98 285. бри га да, „Бор бе ни из вје штај број 08-21-244, од 20. 06. 95, K-ди 2.K и 28. ди-ви зи је“, до ка зни пред мет D62.

99 „Опе ра тив ни из вје штај“ Ко ман де 28. ди ви зи је број 04-114/95 oд 30. 06. 1995. го ди-не „По моћ бо ра ца Сре бре ни це и Же пе А РБиХ“, Одје ље њу за мо рал ко ман де 2.К А РБиХ,до ка зни пред мет P986.




акци је и све губитке ко је су нанели ВРС. У овом извешта ју закључу је се наследећи начин:

„4. Непри јатељ је након ових изведених б/д (борбених дејстава, напоменаауто ра) по јачао концентраци ју сво јих снага око Сребренице и Жепе, те саових под руч ја престао да шаље нове снаге у Са ра јево, а дио снага из унутра-шњости довео око Сребренице и Жепе“.

Везивањем што јачих снага за себе, а ово је прави пример за то, 28.дивизи ја је помагала Са ра јеву, а то и јесте био циљ садејства са главнимснагама А РБиХ ко је су прио ритетно вршиле деблокаду Са ра јева. То што јеВРС по јачала концентраци ју снага око Сребренице након свих провокаци јаи диверзантских акци ја 28. дивизи је А РБиХ, команду 28. дивизи је не зани-ма много нити је узнеми рава. Њој је важно да вежу што јаче снаге ВРС за

себе, како би олакшали дејства главних снага А РБиХ и на тај начин далишто већи допринос главној опе раци ји.

У складу са на ређењем ГШ А Р БиХ, команде 2. К, и рани је датих упута ма- јо ру Чардаковићу, од стране НШ Команде ГША, за везивање снага агресо ра,команда 28.дКоВ је, од ИД водова из 280, 281. и 284. Иблбр, ИД десетине из28.бб и једне лахке чете из 285. Иблбр, форми рала, припремила и упутилаИДГ (јачине од по једне дестине до вода) на девет различитих мјеста – ре јо-на са сли једећим објектима и циљевима извршења задатка…100

Затим истичу да су форми рали девет ИДГ (извиђачко-диверзантскихгрупа, напомена ауто ра) и места убацивања са прецизним задацима свакој

од њих. Од ређен је и за једнички циљ и на ређено деловање у исто време нашто већој површини ради развлачења непри јатељских снага. Затим износегубитке ко је су нанели ВРС-четницима: од дејства поменутих ДИГ поби је-но је око 40 четника, више десетина рањено, за робљена значајна количинап/н (један ПМ М-53, 6 АП, 1 ка рабин, 2 радио станице, 5.000 метака и другавојничка опрема). Надаље истичу да су за робили једног српског борца инаводе његово име и презиме.

„Команда 2. К А РБиХ је доставила писмену похвалу јединицама 28.дКоВ,за постигнуте успјехе, а преко средстава јавног информисања об јавила да

је то учинила ИД јединица 24.дивизи је, како не би агресор и УН негативнодјеловао према енклавама Сребреница и Жепа.“

Кра јем јуна 1995. године, у команди 2.К А РБиХ су проценили да бинаставак масовних диверзантских акци ја према јединицама ВРС и српскомстановништву могао изазвати реакци ју ВРС, јер ни они ни било ко ја другавојска то не би толе рисали. Стога је команда 2.К А РБиХ упутила на ређењекоманди 28. дивизи је101 с циљем ограничавања даљих акци ја и припреме заодбрамбена дејства.

100 „Ван ред ни из вје штај К-де 2.К А РБиХ број 02/1-604/112 од 30. 06. 1995. го ди не ГШ-у А РБиХ.

101 Ко ман да 2.К А РБиХ; На ре ђе ње ко ман ди 28. ди ви зи је „Огра ни ча ва ње да љих ак-ци ја и при пре ме за од брам бе на деј ства“, број Три бу на ла 01837651.




То на ређење доказу је да су јединице 28. дивизи је А РБиХ до тада употпуности извршиле постављене задатке од стране претпостављених ида је престала потреба за садејством са јединицама ко је су изводиле главну

опе раци ју. А главна опе раци ја, „деблокада Са ра јева“, ни је ни успела. ВРС јенапросто разбила снаге А РБиХ ко је су отпочеле велику пролећну офанзи-ву чи ји главни циљ је био деблокада Са ра јева. С тога на ређу ју команди 28.дивизи је припреме за прелазак на одбрамбена дејства, што је логично јерзна ју да су довољно испровоци рали ВРС да ова не може више толе рисатиакци је 28. дивизи је те да ће, нужно, узвратити удар ради неутралисања је-диница 28. дивизи је и сламања њихове борбене моћи за дужи пе риод.

2.3.5. Бор бе на деј ства и до га ђа ји у ју лу 1995. го ди не

У претходним поглављима сагледали смо борбена деловања 28. диви-зи је А РБиХ из енклава од 1993. године до јула 1995. године. Да су енклавебиле демилита ризоване изостала би борбена дејства и не би дошло до зна-чајни јих сукоба са ВРС или се ти сукоби не би ни догодили. Сагледали смои учинке тих деловања и уве рили се да су јединице 28. дивизи је А РБиХ,осим циљева ВРС, нападале и села у ко јима ни је било јединица ВРС и спа-љивали их и уби јали цивиле. Све је то по јачавало напетост у ВРС, а кадасе томе дода и стање у РСК и у западном делу РС, ситуаци ја за ВРС је биладоста компликована и захтевала је од ређивање нових прио ритета на стра-тегијском нивоу. Да би се стратегијски прио ритети могли уопште решавати

било је нужно решити проблеме на тактичком нивоу ко ји су на стратегиј-ски имали знатан утицај. Један од тактичких проблема ко ји је захтевао брзо решење била је и ситуаци ја у вези са нападима 28. дивиизи је А РБиХ на је-динице ДК, чиме је испољена претња да би дејства јединица 28. дивизи је АРБиХ у координаци ји са осталим јединицама 2.К А РБиХ и суседним једи-ницама са фронта, могла довести до спа јања те рито ри ја енклава са остат-ком те рито ри ја под контролом А РБиХ. На тај начин би те рито ри ја РС билапресечана и раздво јена на источни и западни део, што би РС довело у стра-тегијски неповољну ситуаци ју. Такво стање за РС је било неприхватљиво.Задатак ВРС је био да то онемогући и да неутралише и спречи дејства 28.

дивизи је А РБиХ у на редном пе риоду.Реакци ју ВРС на дејства 28. дивизи је А РБИХ из заштићених зонаочекивали су и у УН. У Извешта ју ГС од 16. марта 1994. године из раженесу од ређене резерве у погледу заштићених зона. У њему је Гене рални се-кретар из разио забринутост због тога што А РБиХ ЗЗ ко ристи „као местана ко јима њени војници могу да се одма ра ју, обучава ју и опрема ју, као и даотва ра ју ватру на српске положа је, изазива јући тиме српску одмазду.“ (Па-

раграф 128 Извешта ја ГС)Реакци ја је очекивана јер је, напросто, војнички логична. Са војног

становишта, неприхватљиво је трпити ватру и нападе непри јатеља, губит-

ке међу сво јим борцима и код на рода и губитак те рито ри ја. Захтеви задаткаВРС, пре свега ДК и захтеви безбедности сопственог људства, на рода и




те рито ри је, обавезивали су команде ВРС на свим нивоима да неутрали-шу дејства непри јатеља и обезбеде пуну безбедност људства и те рито ри је.Цити рани захтеви пресудно утичу и на количину силе ко ја ће се употре-

бити. Ово је уједно и одговор на чест по јам „прекомерна употреба силе“ко ји најчешће ко ристе политича ри када им одгова ра да некога оптуже. Набо јишту не посто ји „прекомерна употреба силе“, нема милости нити сен-тименталности. Посто ји задатак и наме ра команданта. Захтеви задатка ибезбедност људства ко је извршава задатак од ређу ју количину силе ко ја ћебити употребљена. О томе је надлежан одлучити само командант јединицеи нико више.

„3. Успостављањем „заштићених зона“ од стране Савјета безбједности УН-а, лини је војних сукоба око Сребренице су се стабилизовале. Али успркосприсуству ми ровних снага УН-а, настављене су активности нао ружанихвојних јединица босанских Муслимана унутар сребреничке енклаве, што јепримо рало ВРС да одржава одбрамбену лини ју насупрот границе „зашти-ћене зоне“.102

И Батлер, војни вештак тужилаштва, зна да су у енклавама посто јаленао ружане војне јединице А РБиХ и да су из енклава изводиле борбене ак-тивности. Што је још важни је, Батлер зна и да су те активности примо ралеВРС да одржава одбрамбену лини ју на супрот границе ЗЗ. У условима када

јединице 28. дивизи је А РБиХ подигну интензитет борбених дејстава ни једовољно одржавати одбрамбену лини ју. Држањем одбрамбене лини је ни је

могуће неутралисати дејства непри јатеља. Неопходно је предузимати ефи-касни је методе и видове борбених дејстава ради неутралисања непри јате-ља и његовог уништења. Неутралисање и уништење непри јатеља је условда му се спрече будућа борбена деловања и утицај на противника. То сепостиже офанзивним дејствима.

У пролеће 1993. године ВРС је, ради спречавања напада из енклавеСребреница и губитака у сопственим редовима, као и ради ши рења енклавена рачун те рито ри ја под контролом ВРС, извела контраофанзиву и поти-снула снаге А РБиХ, угрожава јући и сам град Сребреницу. Ова легитимнаакци ја ВРС је и довела до усва јања резолуци ја СБ УН и проглашења Сре-

бренице ЗЗ. Али напади из, сада, заштићене зоне су настављени па је ВРСобновила активна борбена дејства на јединице А РБиХ ко је су браниле ли-ни ју сукоба око ЗЗ.

„Командант УНПРОФОР-а је заступао гледиште да српски напад на снагебосанске владе ко је бране лини ју сукоба око заштићене зоне не може, премакрите ри јима Заштитних снага, да задовољи дефиници ју напада на заштиће-ну зону.“ (Па раграф 130. Извешта ја ГС)

С тога је у првој половини априла 93. године командант УНПРО-ФОР-а, гене рал Смит, организовао низ састанака, али они нису довели ни

до каквог спо разума.102 Р.Ба тлер, Ис каз.




„На кра ју овог низа састанака ја сам дошао до закључка да су босански Ср-би закључили да су даље борбе неизбјежне и да мо ра ју доћи до неке врсте

рјешења у току те године. Источне енклаве су биле сувише јаке и Арми ја

БиХ унутар њих представљала је јасну при јетњу, посебно јер је ВБС (Војскабосанских Срба, примедба ауто ра) осјећала да има изгледа да се суочи са на-падима на више фронтова…“103

Нема сумње да гене рал Смит војнички озбиљно закључу је да су ен-клаве, односно муслиманска војска у њима, сувише јаке и да су предста-вљеле озбиљну претњу. Са ста јалишта војне доктрине посто јање таквихснага у позици ји на ко јој се налазила 28. дивизи ја је неприхватљиво за ВРСи то је представљало опе ративни проблем ко ји командант мо ра хитно да

реши. Сазнање да иза леђа има јаке снаге непри јатеља сваком команданту

доноси велику главобољу и намеће му обавезу да тај проблем прио ритетно решава. То је слична или најслични ја ситуаци ја као када сазнате да вам јенепријтељ у позадину убацио јаке десантне снаге са ко јима он насто ји дабрзо постигне успех и достигне циљ.

У наставку ове из јаве гене рал Смит истиче да се ситуаци ја погорша-вала (временски пе риод о коме гово римо је март 1995), да је А РБиХ покре-нула офанзиву на два правца, да је брзо доживела углавном неуспех. Затимистиче да је, након састанка са гене ралом Делићем, схватио да се ситуаци јау БиХ и даље погоршава, а да су источне енклаве и даље логистички сти-снуте, па је он одлучио да их снабдева на нов начин о чему је било речи. Не-ма сумње да су Муслимани припремали велику пролећну офанзиву на ВРСи РС и да су им снаге у енклавама биле ско ро једнако значајне као и онеко је ће нападати са фронта. Са тим снагама је требало извршити координа-ци ју и синхронизаци ју борбених дејстава. То је, са аспекта војне доктрине,неприхватљива позици ја и снаге у енклавама је требало што пре решитиили демилита ризаци јом енклава, што се ни је могло оства рити, јер су снагеУН упорно тврдиле да нема ју мандат употребе силе приликом одузимањанао ружања нити су, како сами кажу, локалне снаге биле коопе ративне натом послу, нити је А РБиХ хтела извршити демилита ризаци ју, у шта смо

се већ уве рили. Пошто проблем ни је решен демилита ризаци јом, са војногаспекта, те снаге је било нужно уништити, на било ко ји легални војничкиначин, од стварног физичког уништења до стављања у позици ју да не мо-гу испољити ефективна дејства или их једноставно по разити и довести доуништења. Требало је, дакле, уништити њихову борбену моћ.

„Арми ја БиХ је 16. јуна почела дуго на јављивани напад да би се разбила бло-када Са ра јева. Они су имали неке почетне успјехе али су врло брзо одби јениуз тешке жртве, те се напад постепено исцрпио. Овај неуспјех и неуспјех ко-

ји су сматрали УН-овим водили су све снажни јем ставу у влади да они желе

да УН или поново прегова ра о свом угово ру (мандату) и практично се стави103 Ге не рал Смит, Из ја ва стра на 9, број Три бу на ла 00848867




на страну Босанаца или да иде. На УНПРОФОР се гледало као на сметњуваздушним нападима и укидању ембарга на оруж је“.104

Коначно имамо потврду да су обавештајни изво ри ВРС располагали релевантним информаци јама на основу ко јих је ГШ ВРС правилно проце-нио ситуаци ју и закључио да Муслимани спрема ју велику пролећну офан-зиву на ВРС и РС на више праваца. То сазнање наметнуло је ВРС, у јошоштри јем облику, задатак да проблем у вези 28. дивизи је А РБиХ прио ри-тетно реши и елиминише њен утицај и допринос очекиваној офанзиви АРБиХ, а ВРС омогући ства рање слободних снага за употребу на другим,значајни јим, правцима и бо јиштима.

„Ја сам у окви ру сво је тезе предвидио да ће Срби неутрализовати ове енкла-ве како би елиминисали потребу да тамо распо ређу ју трупе ВБС-а (Војскебосанских Срба, напомена ауто ра). Конво ји су редовно одби јани. Такође суобо рена два босанска хеликопте ра од ко јих је један летио за Го ражде, а дру-ги за Сребреницу. Помислио сам сам: ’Шта бих ја урадио да сам на Млади-ћевом мјесту?’ Шта бих урадио да промјеним равнотежу снага у користСрба? Притиснуо бих те енклаве, учинио бих их неважнима, изгладњеобих их.“105

Не треба сумњати у то да су размишљања гене рала Смита о томе штапредвиђа и шта би он учинио у потпуности у складу са ставовима војнедоктрине и да у потпуности одгова ра ју претходном об јашњењу. Ради се овојном професионалцу, гене ралу угледне арми је и државе, искусном уче-

снику великог бро ја миси ја ши ром света. Други део одломка из његове из- јаве још очигледни је одсликава ставове војне доктрине о употреби ОС иначину решавања војних борбених проблема. Ето, и опсаде су методе ко-

је предвиђа војна доктрина, а и изгладњивање, што под разумева, измеђуосталог, и да се спречи логистичка подршка јединицама противника. (Из-гладњивање помоћу поморске блокаде, тадашњег противника Немачке, даби се примо рала на преда ју, било је суштина ратне стратеги је Велике Бри-тани је за време Првог светског рата.) У овом случа ју по јам изгладњивањене треба схватати буквално и он се не односи само на храну, већ и на нао ру-жање, муници ју, погонско го риво и другу војну опрему, посебно опрему за

везе и комуникаци је или за командовање и управљање. Ни је ве роватно дагене рал размишља ван окви ра војне доктрине ко ју најбоље позна је.

Континуи рани напади муслиманских бо раца на циљеве босанских Срба окоенклаве су по јачали напетост око Сребренице и исти су били иско риштениод стране босанских Срба као оправдање за њихов напад на енклаву.106

Континуи рани напади Муслимана из заштићене зоне на циљеве Србаоко енклаве и брзо враћање и склањање у заштићену зону након тих напа-да, су по јачавали напетост око Сребренице и имали за последицу војне ак-

104 Ге не рал Смит, Из ја ва стра на 16, број Три бу на ла 00848867.

105 Ге не рал Смит, Из ја ва стра на 4, број Три бу на ла 03400948.106 Де бри финг, Пи смо стра на 10.




ци је ВРС, односно јединица Дринског корпуса. Те акци је су, пре свега, билеусме рене на безбедност и заштиту сво јих бо раца и становништва, а каошто смо се напред уве рили опе раци је ВРС су биле прилагођене одржавању

статус квоа и пружању заштите српском становништву. Дејства јединица28. дивизи је А РБиХ нису српској страни послужила „као оправдање“. Онасу била разлог за акци је ВРС према 28. дивизи ји. Дејства 28. дивизи је из за-штићених зона изнудила су код ВРС примену другачи јих метода борбеногделовања од пуког држања и обезбеђивања лини је доди ра. Команда ДК јебила принуђена на активни ју одбрану ко ја под разумева, осим класичниходбрамбених дејстава, и активну одбрану извођењем низа активних бор-бених дејстава.

Такође, према „Дебрифингу“ холандског батаљона у Сребреници,

„војни задатак Холандског батаљона је био очување статуса кво, као резул-тат присуства Уједињених наци ја. Војска Републике Српске је требало дабуде одвраћена од покретања офанзивних дејстава на енклаву, а Арми ја Бо-сне и Херцеговине је требало да респекту је демилита ризовани статус енкла-ве и не врши нападе из њих према српским снагама и селима око енклаве“.107

Како А РБиХ ни је респектовала демилита ризовани статус енклава ивршила је нападе из њих по српским снагама и селима око њих, то је ВРСбила принуђена спречити будуће сличне акци је непри јатеља. Са аспектавојне професи је и војне доктрине то ни је спорно.

Када су напади и диверзантске акци је муслиманских јединица из ен-

клаве на положа је јединица Дринског корпуса ВРС и цивилно становни-штво у дубини те рито ри је Републике Српске учестали и постали неподно-шљиви и неприхватљиви за ВРС, команда Дринског корпуса је одлучилада те нападе коначно неутралише, да заштићене зоне физички раздво ји ида их сузи ради спречавања координи ра јућих дејстава јединица А РБиХ.У том смислу команда ДК је и издала од ређене задатке потчињеним је-диницама. Као резултат одлуке команде Дринског корпуса интензиви ранасу активна борбена дејства дела јединица корпуса према јединицама 28.дивизи је А РБиХ са наме ром да се 285. бригади Жепа онемогући физичкиконтакт са остатком 28. дивизи је, да се, на тај начин, раздво је енклаве Сре-

бреница и Жепа и да се веже што већи број јединица 28. дивизи је А РБиХза себе и на тај начин спречи координаци ја и синхронизаци ја борбених деј-става муслиманских јединица са фронта и јединица у енклавама и ослабиопшта муслиманска пролећна офанзива на снаге ВРС и Републику Српску,посебно на деловима ратишта око Са ра јева и према источним енклавама,као и на западу Републике Српске. За отпочињање активних борбених деј-става према 28. дивизи ји А РБиХ, команда ДК је издала „Заповест за актив-на борбена дејства Оп.Бр.1“.108

107 Де бри финг, па ра граф 2.30.

108 За по вест за ак тив на бор бе на деј ства Оп.бр.1, стр.пов.бр 04/156-2 од 02. 07. 1995.„Кри ва ја-95“, до ка зни пред мет P1202.




Неколико важних запажања у вези са овом заповешћу. Прво: запо-вест ни је достављена свим потчињеним јединицама из чега је разбо ритозакључити да ни је био дефинисан радикални циљ, већ ограничени; друго:

командант корпуса у па раграфу 2. заповести каже да, на основу Ди рективаОп.бр.7 ВК109 и Оп.бр.7/1 ГШ ВРС92)110, команда ДК има задатак да сло-бодним снагама изводи офанзивна дејства, а у дубини зоне ДК да што пре

раздво ји енклаве Сребреница и Жепа и сузи их на градско под руч је; тре-

ће: ништа од изнетог ни је тачно. У ди рективама на ко ја се командант ДКпозива корпусу су додељени задаци за активна и демонстративна борбенадејства и за одбрану, а не за офанзивна борбена дејства. Осим тога ДК ни једобио задатак да сузи енклаве на градско под руч је, већ да их што пре раз-дво ји. Задатак за извођење офанзивних дејстава ДК је добио само у случа јуда УНПРОФОР напусти под руч је енклава и то на правцу ка Тузли. Толикоо Заповести „Крива ја-95“. Најзад, четврто: изводи се закључак да је коман-да ДК самоиници јативно, на основу сазнања о стању 28. дивизи је А РБиХи борбених могућности сопствених снага, донела одлуку и од редила циљдејства у односу на 28. дивизи ју А РБиХ. У ди рективама и у овој заповестинигде ни је дефинисан циљ и задатак заузимање енкла ва.

У првом делу Борбеног извешта ја команде 28. дивизи је111 доминантноместо заузима ју подаци о агресо ру, како они назива ју ВРС. На кра ју коман-да дивизи је закључу је:

„Предпостављамо да је овим возилима довежена регуларна војска или агре-

сор врши концентраци ју снага за офанзивна б/д са вје роватном намје ром дапресјече комуникаци је између заштићених зона Сребренице и Жепе. НАШЕСНАГЕ: Стање без промјена у односу на предходни извјештај. На снази су идаље мје ре посебног опреза а лини је одбране су ојачане додатним снагама“.

Тако закључу ју војни амате ри и незналице. У војној тео ри ји и праксимного је важни је равнати се према могућностима непри јатеља, него губи-ти време на нагађање о његовим наме рама. Тако и команда 28. дивизи је АРБиХ тежишно цени о наме рама ВРС, а не о могућностима јединица ко јесе концентришу. То је због тога што су очекивали да ће одбрану енклавевршити УНПРОФОР. Све једно, команда дивизи је је очигледно упозната санаме ром ДК да расече 28. дивизи ју са циљем да раздво јеним јединицама(285. Иблбр од остатка дивизи је) онемогући њихово међусобно комуници-

рање и координаци ју дејстава. У том смислу у заповести „Крива ја-95“ упа раграфу 4. у одлуци наме ра је и дефинисана.

Као датум званичног стављања у опе ративну функци ју заповести„Крива ја-95“ сматра се 6. јули 1995. године, а заузимање Сребренице је из-вршено 11. јула 1995. године. Просечном професионалном офици ру чини

109 Ди рек ти ва Оп.бр. 7 Вр хов не ко ман де Ре пу бли ке Срп ске, до ка зни пред мет P1214.110 Ди рек ти ва Оп.бр. 7/1 ГШ ВРС, број Три бу на ла 00868778.

111 Ко ман да 28. ди ви зи је, Бор бе ни из вје штај Стр.пов.бр. 01-161/95, 05. 07. 1995.го ди не,Ко ман ди 2.К АР БиХ број Три бу на ла 00342185.




се неве роватним да помоћне снаге Дринског корпуса ВРС, ко је су добилезадатак да изводе активна борбена дејства, могу за тако кратко време сло-мити отпор непри јатеља, разбити 28. дивизи ју и раздво јити енклаве Сре-

бреницу и Жепу и заузети и сам град Сребреницу. Поготово ако се имау виду топографска структу ра и ка ракте ристике земљишта око енкклава,што је уз добру организаци ју одбране, упорност и пожртвовање пружалоуслове за дуготрајну и успешну одбрану енклаве.

Команда 28. дивизи је извештава о нападу ВРС у ре јону Јавор, З.Јадар,Јасенова, Костур и на зону 281 ИБлбр.112 Командант дивизи је извештава да

је тражио хитан састанак са командом УНПРОФОР-а у Сребреници, али дасу они одбили доћи, јер им је на ређено да не напушта ју сво је позици је. Оваинформаци ја нас упућу је на заклучак да је команда 28. дивизи је била уве-

рена да ће УНПРОФОР бранити енклаву. А у борбеном извешта ју Стр. пов.бр: 01-165/95 од 07. 07. 1995.године113 извештава ју да се и даље воде борбе,истичу да се основано плаше да би становништво због тешке хуманитарнеситуаци је могло да се покрене и крене ка Тузли, што би онда била ката-строфа, јер то они више не би могли контролисати и моле државне органеда, у том смислу, предузму све што је у њиховој моћи. Осим тога моле да сеизнађе начин за дотур борбених МТС како би наставили вођење борбенихдејстава.

У првом делу борбеног извешта ја од 06. 07. 95. године114 командантдивизи је информише претпостављену команду о активностима агресо ра.

Те информаци је јасно упућу ју на закључак да су снаге ВРС на челу са ДКили тежишно јединице ДК предузеле активна борбена дејства према је-диницама 28. дивизи је А РБиХ како би те јединице дефинитивно учини-ли неефикасним и неефективним. Коначно то је легитмна војна опе раци јаВРС да непри јатеља учини неефикасним неефективним, односно да га, помогућности, на други начин уништи. У оружаном сукобу то јесте основнициљ оби ју за раћених страна, уништење оне друге. У тачки 2. овог изве-шта ја истиче се да су због дејства агресо ра увели стање пуне борбене го-товости, да су одбили два пешадијска напада и да су имали погинулих иповређених бо раца. Такође истичу да је било жртава и међу цивилима од

артиље ријске ватре. У тачки 3. командант дивизи је истиче да је поново по-кушао разгова рати са представником холандског батаљона, да је то оства- рио само средствима везе и да је захтевао од команде батаљона да узвратеватру на српске снаге и коначно разоча рано закључу је да је добио одговорда ће батаљон то учинити само када команда батаљона одлучи, на основусопствене процене.

112 Ко ман да 28. ди ви зи је, Ван ред ни из вје штај Стр.пов.бр. 11 -31/95 од 06. 07. 1995. год.до ста вља Ко ман ди 2.К А РБиХ, број Три бу на ла 00342197.

113 Ко ман да 28. ди ви зи је, Бор бе ни из вје штај Стр.пов.бр. 01-165/95 од 07. 07. 1995.го ди не.

114 Ко ман да 28. ди ви зи је, Бор бе ни из вје штај број 01-163/95 од 06. 07. 1995. у 17.00 ча-со ва, Ко ман ди 2.К А РБиХ.




Наново и по ко зна ко ји пут се уве равамо да су Муслимани у Сребре-ници, као уосталом и у другим енклавама, очекивали да ће им снаге УНпружати помоћ у виду учешћа у борбеним дејствима против ВРС за једно са

њима. У једном моменту делови холандског батаљона су покушали пружи-ти помоћ 28. дивизи ји А РБиХ, покушава јући ватром са сво јих положа ја даузврате на јединице ДК ко је су нападале, али су се јако разоча рали. Наиме,десило се да су их Муслимани једноставно напустили и оставили саме по-влачећи се ка гра ду и даље ка селима Шушња ри и Јаглићи спрема јући се зана јављивано напуштање енклаве и пробој дивизи је ка Тузли. Тако су снагеУН увучене у сукоб са ВРС и остављане да се саме бо ре што ни њима ни јебило лако, јер нису, на основу мандата ко ји им је дат резолуци јом, ималетешко нао ружање, поготово не оно за подршку, па су се нашли у деликатнојситуаци ји из ко је се требало извући. Ово је добар пример ко ји показу је да

је улазна стратеги ја веома једноставна, или једноставни ја, од излазне. Лако је ући борбу, али је веома тешко из ње изаћи.

У већ цити раној из јави на саслушању 11. 11. 2002. год на страни 20.ма јор Франкен, заменик команданта холандског батаљона, износи таквуситуаци ју. Понудио је начелнику штаба 28. дивизи је да за једно бране једноОМ. Ево релевантног дела те из јаве.

Вергер-Муде: То ни је било дозвољено под тим мандатом.

Франкен: Не, јер чим почињете координи рати, нисте више неутрални. Имао

сам заиста чудан разговор с начелником штаба 28. дивизи је. Рекли смо дасматрамо да ће један посматрачки положај бити нападнут. Питао нас је штаћемо учинити ако се тако догоди? Одгово рили смо да бисмо на равно осталина положа ју и да бисмо се очито покушали одбранити. Осим тога, рекли смода би то било потпуно бесмислено ако нас могу проћи и с ли јеве и с деснестране. Онда сам рекао: „Замислите само да сте с наше ли јеве и десне стра-не, тада нас не би могли заобићи и задржали бисмо лини ју.“ Затим сам додаода на равно то не би била координисана одбрана, већ случајност да смо сетамо нашли за једно, што је он сматрао врло сми јешним. Нас дво јица смо седобро насми јали, али је било јасно шта обо јица мислимо.

У борбеном извешта ју

115

од 07. 07. 95. године команда 28. дивизи је оагресо ру наводи све познате податке из чега се јасно може закључити да јединице ВРС врше ограничена дејства само са југа. А у делу о властитимснагама наводи следеће:

„Л/о (Лини је одбране, напомена ауто ра) наших снага се чврсто држе и по- јачане су људством и МТС-ом. Борбени задаци се извршава ју без прогово- ра и за сад је ситуаци ја под контролом…. Основано се бо јимо масовни јег

покрета цивила у правцу Тузле или Кладња и ако се то деси стање не-

ће бити могуће контролисати. Молимо све државне органе Р БиХ да уло-же додатне напо ре за превазилажење овог стања. Неопходно је покренути

115 Ко ман да 28. ди ви зи је, „Бор бе ни из вје штај“ број 01-165/95, oд 07. 07. 1995. го ди не Ко ман ди 2.К А РБиХ.




медијску кампању и упознати цјелокупну свјетску јавност о хуманитарнојкатастрофи невиђених размје ра ко ја при јети становништву Сребренице иЖепе…“

По ко зна ко ји пут на јављу ју предсто јеће догађа је за ко је су очигленознали да ће се десити. На јављу ју да се основано плаше масовних покретастановништва према Тузли или Кладњу и још кажу да ако се то деси они тонеће моћи контролисати. То је резервни план. Или можда у том тренутку иглавни. План Б, покрет и одлазак становништва за Тузлу и Кладањ. Затим упознатом мани ру моле све надлежне државне и војне органе и институци једа им помогну, а на рочито упозо рава ју да је потребна јака медијска пропа-ганда о хуманитарној катастрофи на рода Сребренице и Жепе. Зна ју доброда је таква пропаганда рани је доносила добре резултате. На кра ју ипак моле

за изналажење могућности доту ра МТС за продужетак борбе.„На основу незваничних извјешта ја из Сребренице, у току је офанзива чет-ничких снага на заштићену зону Сребренице“.116

Шта рећи? За команданта корпуса су редовни борбени извешта ји ко је је, до тада, примио од команде 28. дивизи је из Сребренице – незваничне ин-формаци је. Он је борбене извешта је добио и упознат је са њиховим садржа-

јем. Упознат је са ситуаци јом каква стварно јесте званично. Изгледа да тоњега много не брине. Поставља се питање, зашто се онда обраћа командиУНПРОФОР-а у Тузли. Ето, мо ра и он нешто да ради у вези са Сребрени-

цом. Да не буде да ни је баш ништа предузимао. Покушај је инте ресантан.Он на ређу је команди УНПРОПФОР-а да одмах предузме акци ју на одбра-ни енклаве, на рочито у вези ваздушних уда ра по српским снагама. И ак-ци је снага за брзе интервенци је мо ра ју одмах почети. На кра ју закључу је:

„У случа ју да снаге УНПРОФОР-а и друге снаге под командом секто ра С/И,не предузму ефикасне мје ре, у спречавању офанзиве на цивилно становни-штво заштићене зоне Сребренице, сматрамо ваше даље присуство непо-требним и штетним“.

Очигледно је да су добро савладали лекци је пропаганде. Видите ка-

ко командант корпуса суптилно каже „у спречавању офанзиве на цивилностановништво…“, а не на 28. дивизи ју.

Команда 28. дивизи је извештава претпостављену команду 08. 07. 95. го-дине117 о дејствима ВРС и борбама њихових снага а о непри јатељу закључу је:

„По интезитету агресорских дејстава, на з/о 28. див.КоВ врши се до саданезапамћен артиље ријско пјешадијски атак, тако да су на редни сати и данипотпуно неизвјесни.“

116 Ко ман да 2.К А РБиХ, Ин фор ма ци ја број 02-1-700/3 од 08. 07. 1995. Ко ман ди УН-ПРО ФОР-а Сек тор С/И Ту зла и ГШ А РБиХ.

117 Ко ма да 28. ди ви зи је, Бор бе ни из вје штај Стр.пов.бр. 01-166/95 од 08.07.1995.го ди не,Ко ман ди 2.К А РБиХ, број Три бу на ла 00842229.




Затим наводи активности јединица 28. дивизи је и каже да су за све је-динице уведене посебне ме ре мобилности, да врше прегруписавање снага ида пружа ју отпор да би сачували простор и становништво на овом просто-

ру. Затим команда дивизи је извештава о активностима УН снага. На кра јукаже да ће, ако им не помогну све структуре, па и међународна за јед-ница, врло брзо бити присиљени напустити ово подруч је. Дакле, војниста решина А РБиХ већ 8. јула на јављу је да ће војска напустити ово под руч-

је, а под разумева се да ако војска оде, на род ће такође под руч је напустити.Разбо рито је закључити да су они хипотетичку ситуаци ју овакве врсте већ

разматрали и да су имали представу, или део плана, шта ће се десити илишта би требало да се догоди уколико ВРС нападне енклаву.

Коначно, разбо рито је претпоставити да команда 28. дивизи је А РБиХнема конкретан план, да нема предлог ни захтев претпостављеној команди,

осим што упорно захтева ју да неко други реши њихов проблем, укључу ју-ћи и међуна родну за једницу. Тако су они схватили улогу међуна родне за-

једнице. Другим речима, да их она брани и обезбеди достизање циљева ко јесу дефинисали. Такво схватање ни је случајно. То је непосредан плод пона-шања релевантних факто ра међуна родне захједнице према муслиманскојстрани у дотадашњем току грађанског рата у БиХ. Према стандардним вој-ним процеду рама, свакако би команда дивизи је требала претпостављенојкоманди поднети предлог решења насталог проблема и захтеве ко је прет-постављена команда треба да испуни, како би дивизи ји помогла да успешно

реши проблем, а не да на јављу је напуштање те рито ри је. Показаће се да овакоманда ни је ни бринула о одбрани положа ја, већ је била опседнута зами-сли како да напусти те рито ри ју и безбедно се извуче у Тузлу. Све указу је нато да је управо ово за 28. дивизи ју и био резервни план или можда главни,што је чак ве роватни је. Касни ји догађа ји ће то, нема сумње, и показати, каошто ћемо видети.

А у борбеном извешта ју 28. дивизи је118 заступник команданта диви-зи је извештава о борбама и каже да је по жестини ово до сада нај јачи нападВРС; он очеку је да ВРС напад продужи и да ће бити угрожен и град. За сна-ге УН каже да не предузима ју ништа како би одбраниле заштићену зону истановништво. На кра ју каже да нема ју залихе хране и да већ од сутра нећемоћи храном снабдевати лини је одбране. Ето десило се управо оно што биурадио и гене рал Смит. Изгладнио би их и на тај начин учинио безопасними неефективним. Пошто команда 2.К А РБиХ не предузима ништа да имобезбеди снабдевање и да им на други начин упути помоћ, то значи да њи-ма више ово под руч је ни је од инте реса. Има прио ритетнијх задатака и 2.К иА РБиХ од одбране Сребренице. Да су били заинте ресовани за Сребреницу,у најмању руку би упутили команданта дивизи је да, као доказани успешникомандант, преузме командовање дивизи јом ко ју је, уз сагласност претпо-стављених, можда и ВК, напустио још у априлу 1995. године. На кра ју изве-

штава да има ју већи број погинулих и рањених међу ко јима и цивила. Шта118 Ко ман да 28. ди ви зи је, Бор бе ни из вје штај Стр.пов.бр. 01-167 oд 09. 07. 1995.го ди не.




стварно наме рава ју представници локалне власти у Сребреници и команда28. дивизи је показаће нам следећи документ.

У Извешта ју Председништва општине Сребреница119 од 09.07.95. го-

дине ко ји је упућен председнику Али ји Изетбеговићу и НГШ Расиму Де-лићу каже се да је војна команда 28. дивизи је у распаду, да јединице вишенису у стању да се бо ре и пружа ју било какав отпор, да влада хаос и паникате је на цивилним органима власти

„остао последњи непопула ран ко рак на спашавању становништва а исти

је да се ургентно на нивоу државних и војних органа Р БиХ под хитно

аранжира састанак са Српском агресорском страном у циљу изналаже-

ња могућности отварања коридора за исељење становништва до прве

слободне територи је Р БиХ под контролом међународних фактора. Тра-

жимо хитан одговор а најкасни је до 24,00 часова.“

Налазимо се на тачки ко ја нам омогућава боље разумевање посто јања резервног плана на ко ји смо претходно указали. (Или можда уства ри глав-ног, то је са аналитичког становишта за сада спорно питање.) Овај цитатомогућава да схватимо оно што ни је спорно. Цивилно руководство тражиод владе из Са ра јева и војске да омогуће разгово ре са ВРС да ова отво рико ридо ре да се становништво исели до прве слободне те рито ри је под ко јомсу они под разумевали само оне те рито ри је ко је контролише њихова војска.Тако су сматрали и припадници остала два на рода, што указу је на чиње-ницу да ни је било присилног премештања ни пре нити ће бити после ових

борби. Једноставно је долазило до миграци ја становништва по принципу:куда војска туда и на род. Ако ни је посто јао резервни план зашто би, иначе,цивилно руководство тражило од највишег политичког и војног руковод-ства БиХ да се прегова ра са ВРС, како би ова обезбедила отва рање ко ри-до ра да се становништво исели у Тузлу и околину? Ни је спорна ни чиње-ница да је команда у распаду, да јединице више нису у стању да се бо ре, дакоманда 2.К не предузима никакве конкретне ме ре да се ситуаци ја ба ремстабилизу је, ако се не може решити. Све су то логичне последице резервногплана, ко ји је постао доминантан у односу на било ко ји други. Уства ри, од

овога датума то је главни план. У то више нема сумње. Размишљања, какокод војне команде, тако и код цивилних руководилаца, али и код бо раца,усме рена су на исељење и спасавање по родица. Спасавање голих живота.

На основу информаци ја у демилита ризованој зони као и писма Предсједни-ка прелазног општинског ви јећа ци јенимо да је ситуаци ја веома сложена,али да је неочекивано и неоправдано драматизована још при је било каквихжешћих офанзивних дејстава агресо ра…

ГША предвиђа јући даљи развој ситуаци је предузео је мје ре да у ври јемепримир ја обезби једи од ређене количине МС за вођење оружане борбе и ти-

119 Оп шти на Сре бре ни ца, Пред сед ни штво број 01-/95 од 09. 07. 1995. го ди не, до ка зни пред мет P990.




ме ство ри неопходне услове за одбрану демилита ризованих и заштићенихзона.

Н А Р Е Ђ У Ј Е М

1. Организовати одбрану свим снагама и средствима демилита ризоване зонеи спри јечити упад агресо ра на те рито ри ју.

3. У случа ју ескалаци је напада позвати команданта снага УНПРОФОР-а ста-циони раних у демилита ризованој зони и захти јевати да се дозволи узимањеи ко ришћење нао ружања под контролом истих у циљу одби јања напада изаштите те рито ри је и становништва.120

По јам „демилита ризована зона“ у овом на ређењу командант ГШ А

РБиХ је употребио 6 пута, а у ставу 3. преамбуле на ређења је навео да је, завреме примир ја, тим зонама достављао нао ружање, муници ју и друга сред-ства ратне технике за вођење борбе. Тако је ГШ А РБиХ схватао и разумеопо јам демилита ризоване зоне и обавезе преузете спо разумом о комплетномпрекиду непри јатељстава. Произилази да је муслиманска страна потписа-ла Спо разуме о демилита ризаци ји и комплетном прекиду непри јатељставауправо из разлога да то време иско ристи за цити ране активности. У тач-ки 1. На ређења на ређу је се организовање одбране демилита ризоване зонесвим снагама и средствима. У демилита ризованој зони ме би требало битибо раца, ни нао ружања, са изузетком полици је, а још мање средстава ратне

технике за вођење оружане борбе. Тако би требало бити. Ко онда да орга-низу је одбрану? Али ето, командант ГШ А РБиХ на ређу је „непосто јећимснагама и средствима“ одбрану ДЗ. Затим на ређу је да се од УНПРОФОР-аизузме нао ружање ко је му је предато у процесу демилита ризаци је, а ко-манда 28. дивизи је је понуду УНПРОФОР-а да преузму то нао ружање већодбила. Све је то ГШ-у ВРС било познато. Обавештајна служба ВРС је пра-вовремено прикупила релевантне информаци је о активностима и наме рамаА РБиХ у току примир ја и после њега. На основу тих информаци ја ГШ ВРС

је био принуђен да припреми одговор на изазове ко је ће А РБиХ наметнутитоком и после примир ја.

У УН снагама су сматрали да ће 28. дивизи ја А РБиХ пружити аде-кватни ји отпор од онога ко јег су испољили током борби за Сребреницу.Услови земљишта, бројно стање 28. дивизи је А РБиХ, активна дејства ДКпомоћним снагама јачине једног до два батаљона, неколико година уређи-вани положа ји за одбрану, постављене фортификацијске препреке, добронао ружање, све је то могло да пружи повољне услове за одбрану. Али ни је.Био је довољан напад веома малих разме ра, са одме реном артиље ријскомватреном подршком, ко ја је претежно била усме рена на војне циљеве („Гра-нати рање је углавном било усмје рено према војним циљевима и не ди рект-

120 Ко ман дант ГШ А РБиХ, На ре ђе ње за пред у зи ма ње мјњра за од бра ну ен кла ве број 1/825-1010 oд 09. 07. 1995. го ди не, Ко ман да ма 2.К А РБиХ и 28. ди ви зи је.




но према цивилном становништву“121) да јединице 28. дивизи је приступеповлачењу, прво ка Сребреници, а потом и ка селима Шушња ри и Јаглићиодакле ће кренути у пробој ка Тузли, прихвата јући највећи могући ризик.

О томе нешто касни је. Пошто су 6, 7. и 8. јула јединице 28. дивизи је А РБиХпружале само спо радичан отпор, очеку јући да ће енклаву бранити УН-ПРОФОР подржан ваздушним уда рима и блиском ваздушном подршкомНАТО, а јединице ДК су ско ро неометано напредовале ка граду, извештен

је ВК РС о успесима јединица ДК и могућности да се заузме и сам градСребреница. ВК је то и одобрио.122 Овај документ има исто ријску димензи-

ју са аспекта поштовања ратног и хуманитарног права. Наиме ВК ОС РС језадовољан успесима јединица ДК и сагласан је да се борбена дејства наста-ве и заузме и град Сребреница, али при томе из ричито на ређу је да се у на-

редним дејствима опбезбеди пуна заштита припадницима УНПРОФОР-а имуслиманском цивилном становништву. Овакве на редбе су права реткосту грађанским ратовима и ско ро да нису забележене у исто ри ји тих ратова.

Са војног становишта експлоатаци ја успеха је знача јан део опе раци- ја. Команданти ко ји оства ре почетне успехе и ко јима се укаже прилика зањегово проши рење дужни су то чинити све дотле док је успех сигу ран, абезбедност људства зага рантована. Такође, ако се уочи да је стање код не-при јатеље лоше, ако он не пружа јачи отпор, ако је присиљен на одбрану иповлачење, ако му је на рушен систем руковођења и командовања, задатаксе може проши рити. Управо то је учинио ВК РС када је на редио да се зау-

зме и град Сребреница, иако, као што знамо, то ни је био првобитни план.123

То се и догодило. Јединице ДК су ушле у град без борби јер су јединице 28.дивизи је А РБиХ већ 10. јула увече напустиле град и повукле се у севе роза-падни део енклаве, у села Шушња ри и Јаглићи, што је било полазна тачказа пробој ка Тузли.

4.5. „Окупаци ја енклаве је била пропраћена активношћу артиље ри је, миноба-цачком паљбом. тенковима и ко риштењем ручног нао ружања од стране ВРС.За време гранати рања, нису биле погађане само јединице А РБиХ, већ и куће,групе избеглица, један број осматрачких места и базе Дачбата. За време на-пада на енклаву, куће локалних становника су намерно циљане. На пример,

зграде у Сребреници, Поточа рима, Крма рушама, Бојни, Буч ју и Догазима супогађане.“124 (Из Дебрифинга холандског батаљона, напомена ауто ра)

У најмању руку, чуди по рука текста ове тачке. Ауто ри Извешта ја бази- раног на Дебрифингу су били, колико је познато, углавном војни стручња-ци. Зато ни је јасно како они сматра ју да употреба артиље ри је, минобацача,тенкова, чак и ручног нао ружања у оружаном сукобу, спада у недозвољенасредства борбе. Ако то ни је њихов став зашто би то истицали? Све указу је

121 Хен дрик Кор не лис Ни ко лај, Из ја ва, стра на 9, број Три бу на ла 00899488.122 Одо бре ње ВК РС да се за у зме и град Сре бре ни ца, до ка зни пред мет D41.

123 Р. Ба тлер, Ис каз, па ра граф 5.124 Де бри финг, па ра граф 4.5.




на чињеницу да су то тако написали по на руџби тужилаштва Трибуналаили у најмању руку да подрже његову тезу. То су средства борбе, а њиховаупотреба је дефинисана војном доктрином, чи ји смисао и јесте да дефини-

ше најбоље начине оружане борбе (тактику-опе ратику) са борбеном техни-ком, најбоље начине управљања нао ружањем и ефектима нао ружања. Ако јединице неће употребљавати наведена средства чиме ће се онда бо рити?(Долази на ум чувено рето ричко питање ко је је поставила аме ричка Држав-на секретарка Медлин Олбрајт: „Шта је сврха првокласне војне технологи-

је ако то не можемо ко ристити?“, на енглеском: „What’s the point of havingthis su perb military that you’re always talking about if we can’t use it?“, видетиаутобиографи ју М. Олбрајт, Madam Secretary (2003), с. 182) Можда су пого-ђене и неке куће, али нису све куће нелегитимни војни циљеви. Можда супогођене и неке из ко јих ни је вршено дејство, али у борбама у насељеним

местима то ни је могуће избећи. У тим борбама ни је могуће избећи ни ци-вилне жртве.

По ређења ради:

«Секретар одбране САД Доналд Рамсфелд из јавио је на почетку да ће уда риу опе раци ји „Слобода Ираку“ бити извршавани са запању јућом прецизно-шћу. Од команданата ваздухопловних снага захтевано је да доби ју одобрењеод Рамсфелда за сваки плани рани ваздухопловни удар за ко ји се претпоста-вљало да може да изазове више од 30 жртава цивила. Предложено је преко50 таквих уда ра и сви су били одобрени“.125

Ето, на другим местима и када други воде војне опе раци је, колате рал-на штета од 30 цивила је прихватљива. А ВРС ни је имала оруђа са запању- јућом прецизношћу.

Што се тиче тврдњи да су циљане и базе УН и осматрачка места, да јето тачно ба рем један војник УН био би рањен, макар и лакше. Али ни једанвојник УН ни је усмрћен ни рањен од стране ВРС. Од стране А РБиХ јесте126.Под разумева се, онда, да ВРС ни је дејствовала по базама УН. Ако је некаграната и пала у близини базе онда је то последица гађања муслиманских

јединица и средстава подршке ко ји су се ве роватно намерно приближава-ли базама УН одакле су вршили дејство по српским снагама, како би ове

испровоци рали да дејству ју по њима рачуна јући да нису толико прецизнии да ће због тога погодити базу и тако изнудити интервенци ју војника УН.У жаргону НАТО пакта погиби ја цивила, када се циља ју војни циљеви уградовима, назива се колате ралном штетом. Послужићемо се истим терми-ном. У конкретном случа ју у грађанском рату у БиХ ни једна од за раћенихстрана ни је располагала савременим нао ружањем са најбољим системимаза управљање ватром и са најпрецизни јим нао ружањем и паметним бомба-ма и гранатама. Стога је ве роватноћа колате ралне штете много већа.

125 Ен дру Брукс: „Ва зду хо плов на кам па ња про тив Ира ка, ка ко је ствар но би ло“, чла-нак, Ин фор ма тив ни бил тен пре во да број 2/2004, Цен тар за вој но на уч ну до ку мен та ци ју и

ин фор ма ци је, Бе о град 2004. го ди не.126 Де бри финг, па ра граф 3.15.




„Напад на Сребреницу почео је 6. јула и сматран је локалном ства ри и ка-зном за нападе ко је су Босанци изводили из енклаве… АБиХ је пружалаотпор пјешадијским оруж јем и минобацачком ватром али су их, према из-

вјешта јима, лако над јачали.“ (стр. 17)Даље у из јави гене рал Смит наводи да је „… против ВРС ко риштена

ваздушна подршка. Упркос овој подршци, босанска одбрана је здробљенаи ВБС је ушла у град без икаквих стварних борби.“127

Таква је била одбрана Сребренице. Превасходно се размишљало какооства рити план напуштања Сребренице, како спасити по родице и како ће28. дивизи ја да се проби је из окружења ка Тузли.

У првих неколико дана (6. до 8. јула) јединице ДК ВРС су помоћнимснагама изводиле активна борбена дејства, претежно на јужном делу лини-

је доди ра са јединицама 28. дивизи је А РБиХ, ко ја су, испоставило се, биладовољно јасан сигнал команди 28. дивизи је А РБиХ да се повлачи премаграду, јер су очекивали да ће холандски батаљон зауставити српска дејства.Пошто су и Холанђани добили на ређење од команде УНПРОФОР-а да сеповуку, ставља јући у први план безбедност људства и они су се повлачилика граду, иако нико од њихових војника ни је страдао од ватре јединица ДК.Повлачењем јединица 28. дивизи је ка граду и становништво из јужних селасе такође повукло у град. То је почетак ства рања таласа расељених цивила.Тако су наста јале миграци је цивилног становништва током целог пе риодасукоба у БиХ. За једно са повлачењем војске повлачило се и становништво.

Или нешто пре повлачења војске. Сви су тако поступали: Срби, Хрвати иМуслимани. Те миграци је су, као што видимо, последица борбених дејста-ва. Политича ри су у сво јим кабинетима осмислили термин „етничко чи-шћење“. Ако и прихватимо тај термин опет оста јемо на становишту да сусе све стране у сукобу једнако понашале, па се онда не може само једнојстрани (српској) приписати одговорност за то. У па раграфу 35. Извешта јагене ралног секрета ра УН се каже:

„Како су Бошњаци напредовали ко ристили су технике етничког чишћењасличне онима ко је су ко ристили Срби на тим под руч јима, палећи куће и те-

ро ришући цивилно становништво“.Становништво захваћено борбеним опе раци јама војних јединица или

офанзивама, како каже гене рал Смит у сво јој Из јави на сведочењу у Трибу-налу, расељава се повлачећи се испред противничке војске:

„Почетком октобра ВБС је извршила контра офанзиву у правцу Бихаћа, али је АБиХ, ојачана подршком Хрвата, успјела да задржи оно што је осво ји-ла. Онда је дошло до интензивног таласа етничког чишћења у Бањој Лу-ци и При једо ру, пошто су Срби расељени офанзивама протје рали последњеостатке хрватских и муслиманских мањина“.128)

127 Ге не рал Смит, Из ја ва, број Три бу на ла 00848867.128 Ibid.




Први талас становништва расељеног офанзивама је из јужних селаенклаве дошао у град Сребреницу и окупио се са мештанима из Сребрени-це испред базе УНПРОФОР-а у граду. Увече 10. јула командант холандског

батаљона обавестио је војне и цивилне руководиоце Сребренице да ће су-тра уследити ваздушни уда ри НАТО, али му они нису пове ровали, а нисубили убеђени, и када би се десили ваздушни уда ри, да би се ишта моглипроменити.129

Стога су донели одлуку да се становништво Сребренице раздво ји у двегрупе. Једна група (жене, деца и старци) да се упути у базу УН у Поточа ре, адруга група, 28. дивизи ја А РБиХ са остатком војноспособних мушка раца инеколико жена (10.000 до 15.000 мушка раца), упутила се у Шушња ре и Јагли-ће где ће извршити припреме за пробој ка Тузли и одакле ће кренути у про-бој. Одлуку су донели војни и цивилни руководиоци у Сребреници. Истог

дана командант холандског батаљона је на редио ма јо ру Оте ру да са 30 људиоде у Поточа ре и припреми отвор у бази УН за прихват избеглица из Сре-бренице. Пролаз је тога дана и отво рен и форми ране су три групе за прихватизбеглица.130 На повратку у Поточа ре срели су четво рицу војника А РБиХко ји су им потврдили да станивништво те вече ри неће бежати у Поточа ре, аако то и ураде они ће их вратити. Дакле Холанђани су знали да ће избеглицестићи у Поточа ре ба рем један дан пре него су кренули, а А РБиХ је брижљи-во пазила да избеглице из Сребренице не крену у Поточа ре пре времена. Несамо да су знали већ су и одлучили да избеглице из базе Б чете из Сребре-нице пребаце у Поточа ре.131 Али то се ни је десило тога дана (10. јула), јер суизбеглице ко је су већ биле на путу за Поточа ре враћене назад у Сребреницуна интервенци ју градоначелника Сребренице и војника А РБиХ. Зашто су ихвратили? Ни је се уклапало у план ко ји је, разумно је закључити, посто јао. Иово понашање у потпуности подржава претходни став о посто јању резервногплана за случај да ВРС предухитри оства ривање плана А РБиХ о спа јањуте рито ри ја. Прилика је сада да се још једном подсетимо на садржај тачке 4.8„Основне замисли“ и да ове догађа је ставимо у контекст садржа ја те тачке.Садашње догађа је у потпуности препозна јемо у „Основној замисли“ из но-вембра 1994. године. Пробој, мукотрпни, са на родом на леђима, како каженачелник ШВК А РБиХ. Сувише је уверљиво да би била коинциденци ја. Ре-зервни план је ве роватно посто јао. Садржај тачке 3.64 Дебрифинга потврђу јеприпреме холандског батаљона за прихват избеглица у Поточа ре.

2.3.5.1.Про бој 28. ди ви зи је А РБиХ

Војни вештак Хашког тужилаштва Батлер и главни истражитељ ту-жилаштва Ж.Р Руез132 су сагласни да се једна група (10.000 до 15.000) ста-

129 Р. Ба тлер, Ис каз, па ра граф 3.16.130 Ко стер, Из ја ва, стра на 7, број Три бу на ла 00916826.

131 Де бри финг, па ра граф 3.38.132 Ж.Р.Ру ез, Из ја ва, број Три бу на ла 40307456.




новника Сребренице издво јила и кренула у пробој ка Тузли. Али ни једанод њих не каже да су се упутили у пробој. Батлер каже да су кренули намарш кроз минска поља, а Руез да су се један по један почели извлачити

преко минских поља. Ни један од њих не каже да је то била 28. дивизи ја АРБиХ са остатком војноспособних мушка раца ко ји су одлучили да се про-би ја ју. Они су знали због чега су донели одлуку да се проби ја ју. Знали сузбог чега су послушали на ређење команде 28. дивизи је, ко је је ова издалана основу догово ра са цивилним руководства да се проби ја ју, иако нису свибили нао ружани. Ни је неопходно посебно об јашњавати насто јање истра-житеља и војног вештака да прикажу како су се мушкарци кретали мар-шем преко минских поља. О томе нешто касни је. Још увек ћемо се бавитиодлуком за пробој. Ево неколико извода из из јава сведока тужилаштва, пре

свега из муслиманских редова.„Свим војним обвезницима и другима ко ји су могли на ногама изићи из селана ређено је да иду у Шушња ре. Жене су требале ићи у Поточа ре. Мислим да

је на ређење стигло од заповједништва босанске Владе (БиХ) у Сребреници.Ишли смо ми за једно, мушкраци и жене, док нисмо стигли до села Леховићигдје смо се одво јили“.133

Нема сумње да је ово потврда да су Муслимани сами донели одлукуда се раздво је по ста росној доби и по полу тако да жене, деца и старци идуу базу УН у Поточа ре одакале ће бити даље евакуисани у Тузлу и околину,

а припадници 28. дивизи је и остали војноспособни мушкарци да се окупеу зони села Шушња ри и Јаглићи, да се ту форми ра колона за пробој и да сепроби ја ју ка Тузли, где ће се спо јити са сво јим по родицама. За по родице субили готово сигурни да ће бити евакуисане у Тузлу и да им српске снагенеће ништа лоше учинити. Да у то нису били сигурни не би се раздва јалиод њих. Не би имало логике. Ко би пристао да заклетом непри јатељу остависво ју по родицу на милост и немилост? Нико, ако ни је сигу ран у безбедностсво је по родице. Ни је ве роватно да је страх за сопствени живот над јачаобригу за децу и родитеље. Лично искуство ауто ра потпуно је супротно.

Понашање бо раца ВРС, када наступи опасност по њихове по родице, је су-протно од понашања бо раца 28. дивизи је А РБиХ. Борци ВРС су напушта-ли положа је и што пре радили на евакуаци ји по родице на безбедни ја места.Ова одлука Муслимана је веома инте ресантна са аспекта психологи је и со-ци јалне психологи је али и са аспекта религи је јер је потпуно супротна одставова према ближњем своме и у Хришћанству и у Исламу.

И Зулфо Турсуновић у сво јој Из јави каже да су се проби јали, да суони донели одлуку да се проби ја ју ка Тузли, да је на челу колоне, ко ја јевршила пробој, била 284. бригада и још један батаљон, да су током пробо ја

наилазили на српске заседе и да су се водиле повремено жестоке борбе (од133 Ха ли ло вић Осман, Из ја ва, стра на 2, број Три бу на ла 00818527.




ко јих наводи две велике), да су пробили лини ју одбране српских снага и дасу се пробили ка Тузли и избили у Незук 16.07.95. године.134

„Сви војно способни мушкарци, укључу јући и локалне команданте Арми јеБиХ у Сребреници, окупили су се у селу Шушња ри. Разгова рали смо о томешта бисмо требали урадити пошто би нас могли побити ако одемо са конво-

јем жена и дјеце. Чуо сам како нам је командант Арми је БиХ у Сребреници,Рамиз Бећи ровић, на редио да форми рамо колону и кренемо према Тузли.Бећи ревић је на редио нао ружаним војницима Арми је БиХ да иду на челу ина зачељу колоне, како би пружили неку врсту заштите.“135

Нема више никакве сумње да су Муслимани (њихово политичко и вој-но руковдство) донели одлуку да се 28. дивизи ја А РБиХ одво ји од на рода,ојача остатком војноспособних мушка раца, те да се, без те рета на рода „на

леђима“, упусти у опасну аванту ру проби јања ка Тузли. Заменик коман-данта дивизи је им је на редио да форми ра ју колону и форми рао борбенипо редак у складу са знањем и конкретним условима. Али га је форми рао.Од редио је јединицу за пробој и на редио да она иде на челу са циљем даотва ра ко ридор за извлачење остатка дивизи је, од редио је зачелно осигу ра-ње (нао ружану јединицу) и издао јој задатке зачелног осигу рања. У среди-ни је била мешовита колона, са и без оруж ја. Највећи део без оруж ја.

Пробој је војна борбена активност, најчешће тактичког знача ја, а уод ређеним околностима може имати и опе ративни. Одсечене и окружене

јединице, ако то стање окружења потра је за дужи пе риод (као 28. дивизи ја

А РБиХ) и ако у више покуша ја изведу неуспешне пробо је или ако их нека јединица споља не деблоки ра ју и на тај начин ослободе, ако одлуче да на-ставе борбу има ју две опци је. Прва је да наставе борбу и чека ју шансу да сепроби ју. На тај начин и војници и ста решине те јединице или тих јединица

ризику ју да сви изгину у тим борбама. Друга опци ја је да престану да себо ре и да се преда ју. У том случа ју шансе да преживе су реалне. На ста ре-шинама тих јединица је одговорност да донесу исправну одлуку након де-таљне процене ситуаци је и саслушања предлога команданата потчињених

јединица.Дакле, за команду и јединицу ко ја је принуђена да се проби ја нема

теже борбене ситуаци је. За успешно проби јање из окружења непходни супредуслови – тактички, мате ри јални, мо рални, обавештајни и др. Тактичкипредуслов је да се може оства рити садејство са јединицама на фронту, даса њима посто ји добра комуникаци ја и координаци ја, да оне нису превишеудаљене од јединице ко ја се проби ја, јер је принцип да се проби јање вршика сопственим јединицама, ко је могу пружити одгова ра јућу помоћ. Мате-

ри јални предуслов под разумева да јединице ко је се проби ја ју мо ра ју иматидовољно оруж ја, муници је, хране и друге опреме. Довољно, пре свега, сред-става ватрене подршке. Што се, пак, мо ралног предуслова тиче јединице

134 Зул фо Тур су но вић, Из ја ва, број Три бу на ла 03572440.135 Ме влу дин Орић, Из ја ва, број Три бу на ла 00798690.




и борци, у првом реду, мо ра ју имати пове рење у сво ју команду и уве ре-ње да ће пробој успети. Ови из 28. дивизи је мо рали су бити и уве рени дасе њиховим по родицама неће ништа лоше десити. Обавештајни предуслов

под разумева да су требали имати довољно релевантних информаци ја о не-при јатељу, земљишту и времену, ба рем на правцу пробо ја. У конкретномслуча ју 28. дивизи ја ни је ништа од тога имала, осим уве рења у сигурностњихових по родица. Осим тога за пробој је потребна и посебна припремаи плани рање. Потребне су и обучене снаге за проби јање и отва рање ко ри-до ра. Неопходна је и посебна организаци ја и снага и задатка. Ништа ни одтога 28. дивизи ја ни је имала: ни времена за плани рање, ни посебне снаге заотва рање ко ридо ра, ни довољно средстава ватрене подршке, ни муници је,ни хране. Упркос томе ипак су одлучили да се проби ја ју. Зашто нису били

са сво јим по родицама? Они зна ју, а ми можемо изнети само претпоставку.Мо ра да су били јако уплашени, јер су знали како су се понашали и какве суакци је изводили против ВРС и српског цивилног становништва на ободимаенклаве, дејству јући из ње. Ради је су, како изгледа, прихватили чињеницуда се бо ре и да у борби изгубе живот, него ли да буду за робљени. Пробој

је, као што смо видели, високо ризична борбена радња. Ризик се, пре свега,огледа у ве роватноћи великих жртава или пада у за робљеништво. У кон-кретном случа ју ризик је знатно повећан, јер се пробој вршио у неповољнојобавештајној ситуаци ји. Додатно увећавање ризика представљала је и чи-

њеница да се пробој вршио преко те рито ри је ко ју контролишу снаге ВРС(око 60 км). Требало је савладати више прстенова српске одбране. Командадивизи је је мо рала рачунати и са чињеницом да ће ВРС свакако насто јатида спречи пробој. Свим средствима, укључу јући и запречавање. Мо ралису рачунати и на чињеницу да ће, ве роватно, наилазити и на минска пољако ја су од рани је постављена. Што је најзначајни је, мо рали су рачунати ина то да ће током пробо ја јединице 28. дивизи је бити легитиман војни циљза ВРС. Независно од тога што нису сви били нао ружани. Да нису билисви нао ружани то сада знамо. А да ли је ВРС то тада нужно мо рала знати?На равно да ни је. Ни је ВРС имала савремене системе осматрања да би мо-

гла дознати да ли су сви мушкарци ко ји се проби ја ју нао ружани. Чак и да је ВРС располагала са таквом информаци јом и у том случа ју та колона је,према војном становишту, легитиман циљ. Муслимани су одлучили и при-хватили такав ризик. То је под разумевало да ће јединице дивизи је мо ративодити жестоке окрша је са јединицама ВРС на правцу пробо ја. Онима ко јису донели одлуку за пробој све је ово било познато, а ипак су се одлучилиза тај ко рак. Војни мотив за пробој је увек исти: сачувати војне снаге од ве-ликих губитака или потпуног уништења, а затим их одмо рити, попунити иприпремити за на редна дејства. А било им је и на јављено да ће се проби ја-

ти и да неће бити у прио ритету у односу на општи циљ А РБиХ, деблокадуСа ра јева, и то још у новембру 1994. године.




Пробили су се захваљу јући чињеници да ВРС ни је имала довољноснага да јаче затво ри правце проби јања 28. дивизи је, али уз велике губиткепри пробо ју и отва рању ко ридо ра. Око 3.000 је погинуло током пробо ја136

„Дана 4. аугуста 1995, у свом гово ру пред босанским Парламентом у Зеници,гене рал Р. Делић, заповједник војске босанске владе, из јавио је да би обранасребреничке и жепске енклаве била врло тешка и да је он захваљу јући, поњеговом мишљењу, успјешном продо ру бо раца из Сребренице успио сачу-вати дио сво је 28. дивизи је. Дакле, босански војни врх је одустао од енклавезбог њене необрањивости“.137

Дебрифинг холандског батаљона баца додатно светло на ову тему:

„2.1. Борбене и друге активности

У току дана на достигнутим л/о успостављеног ко ридо ра за пролазак снага28.дКоВ нису извођена б/д због сталног пристизања, у мањим групама, но-вих бо раца 28.дКоВ а ко ји је до сада укупно пристигло око 4-4.500“.138

Према томе, ско ро сви борци 28. дивизи је су се до 17. јула 1995. про-били, али има и оних ко ји свакодневно још пристижу успостављенимко ридо ром.

2.3.5.2. Ева ку а ци ја ста нов ни штва Сре бре ни це

Одлуку о раздва јању становништва у две групе донели су војни и по-литички представници Муслимана у Сребреници. Одлуку да се расељеналица из Сребренице преместе у базу УН у Поточа ре донели су представни-ци холандског батаљона УНПРОФОР-а139. Када се вратимо до априла 1993.године видећемо да је међу Муслиманима Сребренице још тада посто јалаиде ја да ово под руч је напусте и да се преселе у Тузлу и околину. Из садр-жа ја па раграфа 54. Извешта ја ГС УН140 сазна јемо да су у априлу 1993. годи-не, после контраофанзиве ВРС на 8. ОГ, муслиманске власти Сребренице,након што је и сам град Сребреница био угрожен, биле спремне на преда ју

и понудиле су да се преда ју под три услова: 1) да се рањени војници еваку-ишу ваздушним путем; 2) да се евакуишу сви цивили; и 3) да се га ранту јебезбедан пролаз свим војним лицима ко ји ће пешке отићи у Тузлу.

Такође сазна јемо из Извешта ја војног експерта тужилаштва РичардаБатле ра да су последице те контраофанзиве потискивање А РБиХ и река

136 Из ве штај УН ПРО ФОР-а oд 17. 07. 95. го ди не, до ка зни пред мет П588.137 Де бри финг, Пи смо, стра на 10.138 Ко ман да 2.К А РБиХ, Днев ни бор бе ни из вје штај број 02/1-13-505 oд 17. 07. 1995.

го ди не у 21.45 ча со ва, ГШ-у А РБиХ.

139 Де бри финг, па ра граф 3.38.140 Из ве штај ГС УН, па ра граф 54.




избеглица ко ја се упутила ка Сребреници и Тузли141 и да је УНПРОФОРвећ тада вршио евакуаци је становништва из Сребренице у Тузлу, те да једо априла 1993. успешно евакуисао приближно 9.000 Муслимана.142 Еваку-

аци је су, дакле, у организаци ји УНПРОФОР-а почеле две године пре па-да или заузимања Сребренице. Муслимани су, као што видимо, још 1993.године желели да напусте под руч је Сребренице и да се преселе у Тузлу.Касни је ћемо видети да је жеља Муслимана да се преселе у Тузлу поновоистакнута у јулу 1995. године.

Пуковник Ка реманс, командант холандског батаљона, започео је пре-гово ре са командантом ГШ ВРС увече 11. јула у хотелу „Фонтама“ у Бра-тунцу, а на ређења и инструкци је за те прегово ре доби јао је телефоном иписмено од претпостављене команде УНПРОФОР-а из Са ра јева: „Чим смозауставили ваздушне нападе, схватили смо да из Сребренице треба еваку-исати цивилно становништво. Ни је било хране, љекарске помоћи или чакзаштите од временских услова за људе ко ји су се тамо налазили“.143 Прего-во ри у хотелу „Фонтана“ у Братунцу између холандског батаљона и ВРСпочели су на иници јативу команде УНПРОФОР-а. У видео запису ко ји јеприказан на сведочењу у Трибуналу гене рал Младић се обратио пуковни-ку Ка ремансу речима „тражили сте прегово ре, изволи те шта вам треба“.144

Као што ви ди мо у ко ман ди УН ПРО ФОР-а су схва ти ли да тре ба ева-ку и са ти ци вил но ста нов ни штво и, ка ко ће мо ви де ти, у скла ду са тим схва та-њем су и пред у зи ма ли од го ва ра ју ће ко ра ке у том прав цу.

„На дан 11. јула, обави јестио сам холандског министра одбране о плани ра-ној евакуаци ји и нашој намје ри да ко ристимо камионе УНПРОФОР-а и онсе а тим сложио. Ова евакуаци ја је започела у 12:00 сати у сри једу 12. јула.Младић је претпоставио шта је нужно и обезбједио је много аутобуса за овусврху. То је било веома добро припремљено.“145

Несумњиво је да су у команди УНПРОФОР-а већ имали план и на-ме ру како да план спроведу. О томе су обавестили и министра одбранеХоланди је. Такође је јасно да је командант ГШ ВРС добро предвиђао шта

је план команде УНПРОФОР-а и са ко јим проблемима ће се суочити током реализаци је плана.

УН и Младић су се догово рили да УН обезби једи дизел го риво за ева-куаци ју. То се касни је и догодило.146 Значи посто јао је договор УН снага саВРС у вези са евакуаци јом цивила у „сигурни ја под руч ја“. То, надаље, зна-

141 Р.Ба тлер; „Из ве штај о ко манд ној од го вор но сти у ГШ ВРС“, па ра ге аф 3.4, стра на 17, број Три бу на ла 06006255.

142 Ibid., па ра граф 3.5.143 Хен дрик Кор не лис Ни ко лај, Из ја ва, број Три бу на ла 00899488.144 До ка зни пред мет P991.

145Хен дрик Кор не лис Ни ко лај, Из ја ва, број Три бу на ла 00899488.146 Р. Фран кен, Из ја ва стра на 5, број Три бу на ла 00920138.




чи да ВРС ни је на сво ју руку или по сопственој одлуци вршила евакуаци ју.Евакуаци ју, као што се види, а не присилно премештање.

Том приликом је Младић рекао да не намје рава напасти особље УН-а. Хтио је да разгова ра са цивилним и војним руководством енклаве. Младић је ре-као да евакуаци ја мо ра бити на добровољној бази.147

Дакле они ко ји не желе да буду евакуисани у Тузлу могу да остану уСребреници. И пуковник Ка реманс је такође посведочио да је командантГШ ВРС рекао да нико никога не сми је присиљавати на евакуаци ју148

У наставку пратићемо саслушање ма јо ра Франкена и одгово ре у везиса евакуаци јом становништва из Поточа ра.

Де Вриес: Шта је гене рал Николај рекао о тим аутобусима?

Франкен: Не знам. Мо рам се вратити на чињеницу да нисам био присутанкад су разгова рали телефоном. У сваком случа ју, резултат је, колико знам,био тај да је УН питао шта батаљон може да уради – што је било необично

– а потом је истакнуто да нису у стању сами спровести евакуаци ју. (стр. 51)

То би требало да одклони сумњу да су УН биле умешане у евакуаци ју.

Де Вриес: На то ћемо се вратити. Жељела бих да се вратимо на аутобусе. Викажете да је потпуковник Ка реманс такође знао за то?

Франкен: Да.

Де Вриес: Је ли мислио да ће аутобуси УН-а стићи?

Франкен: Не, колико је мени познато, об јашњено му је да УН ни је у положа- ју да то учини. Међутим, ни је важно шта је он мислио. Колико знам, реченому је да се то неће догодити.(стр. 52)

Де Вриес: О томе ћемо разгова рати касни је. Управо сте нешто набацили. Дали је Низоземском батаљону на ређено да са рађу је при евакуаци ји, а ако је-сте, ко је то на редио?

Франкен: На ређено нам је да са рађу јемо и да колико год можемо побољшамохуманитарну ситуаци ју избјеглица или спри јечимо да се знатно погорша. Незнам ко је издао то на ређење, али знам ко ји орган. Дошло је ланцем УН-а.(стр. 58)

Све је дакле текло уз знање и договор са УН. У реализаци ји плана ева-куаци је има проблема, али насто ји се изнаћи решење да се план реализу је.

Де Вриес: Можете ли нам рећи зашто нисте одбили да помогнете у евакуа-ци ји? (стр. 58)

147 Ibid. стра на 5.148 Пу ков ник Т. Ка ре манс, Из ја ва, број Три бу на ла 00815047.




Франкен: Већ сам описао ситуаци ју у ко јој су се људи налазили. Ни је се радило о добро одмо реним и нахрањеним грађанима ко ји се одма ра ју при једепортаци је. Кад су стигли с нама, већ су били у жалосном стању. То нисам

могао предвидјети. То се односи на оно што сам рекао о љекарској бризи,хиги јенској ситуаци ји и сл. Младић је УН-у понудио да то сами изведу, али је УН рекао да нису у стању и затим су одобрили Младићу да то направи ито је тако и било. На равно да смо могли размотрити неки други начин да сеобезби једи да ти људи живи и здрави дођу на сигурно што је могуће брже иудобни је, уз најбољу могућу пратњу. То је одговор на Ваше питање.

Де Вриес: На основу тих аргумената, зар нисте и сами размишљали о томеда прекинете евакуаци ју? Судећи према ономе што сте управо рекли, Ви стебили за евакуаци ју?

Франкен: Да. Изговор за прекидање евакуаци је је заправо дошао много ка-сни је….. То може звучати цинично, али би то довело до ситуаци је у ко јој биумро велик број људи, а да Младић томе ни на ко ји начин ди ректно не бипридонио. Као што је већ постало јасно, ври јеме је уви јек радило за Млади-ћа. (стр. 59)149

То значи да је посто јало одобрење УН ВРС-у да се изврши евакуаци јацивила из Поточа ра. Ни је ве роватно да су снаге УН одобрење донеле само-стално без знања Владе из Са ра јева.

„А онда је стигла бомба: стигло је на ређење (на равно усмено) да се помог-не Србима, ко ји су добили дозволу за депортаци ју становништва сопстве-ним возилима. Тада можете урадити само једну ствар: покушати да одржитеприсуство што је то дуже могуће. Све је познато о отимању и пљачкањунаших тимова за пратњу, тиме је наш допринос окончан“150

Овај извод из саслушања ма јо ра Франкена несумњиво показу је да јеевакуаци ја становништва из Поточа ра била плани рана у УН и да, уства ри,представља наставак ко ји је започет још 1993. године и тада прекинут одстране муслиманске владе из Са ра јева.

Питање: Сматрало се да би евакуаци ја могла да се изврши мирни је без при-суства босанских Срба. Ви сте, међутим, били мишљења да он (официр Дач-

бата Ван Дуијн, напомена ауто ра) не треба да учеству је у евакуаци ји. Ималисте различито мишљење од Ван Дуијна у погледу те надлежности. Можетели нам рећи какве сте пригово ре имали на тај ток догађа ја?

Рутен: Оног јутра кад се то десило, при је свега су у вези били по ручници ванДуијн и Костер. Костер је фактички командовао на цести, гдје се налазионаш посљедњи запречни положај. Костер је имао другачи је мишљење од ванДуијна, ко ји је сматрао да већ треба да започне. Другим ри јечима, разилаже-ње у мишљењу ни је било између мене и ван Дуијна. Касни је тог дана, наконшто сам снимио фотографи је…

149 Р. Фран кен, Из ја ва, број Три бу на ла 00920138.150 Р. Фран кен, Из ја ва, до ка зни пред мет P611.




Коендерс: Каква је била при рода тог разилажења у мишљењу између ванДуијна и Косте ра?

Рутен: По ручник Костер је сматрао да још не треба да започну с превозомизбјеглица.

Коендерс: Шта су требали да чека ју?

Рутен: Да дођу босански Срби. Ни је био наш задатак да сами започнемопревоз. Наш задатак је био само да пружимо хуманитарну заштиту и спри-

јечимо или проматрамо звјерства и насиље.(стр. 10/11)151

Шта значи констатаци ја у питању г. Коендерса „Сматрало се да биевакуаци ја могла да се изврши мирни је без присуства босанских Срба“?

Ова констатаци ја упућу је на закључак да је евакуаци ја већ исплани рана иодобрена у УН, те да су евакуаци ју требале извршити снаге УН без прису-ства Срба јер би то, на равно, по њиховом мишљењу, било сигуирни је. Наисти зкљаучак упућу је и део одгово ра Рутеновог да „наш задатак ни је биода сами започнемо евакуаци ју“. Осим тога видимо врло јасно да се причао евакуаци ји, а не о депортаци ји или присилном премештању. Да се, тадакада је о томе одлучивано у ланцу командовања УН-а, сматрало да је тодепортаци ја или присилно премештање, онда они то сигурно не би плани-

рали, одобрили и спроводили. Не би пристали да учеству ју у „етничкомчишћењу“. Тако би се то могло тумачити у неким западним државама.

Специ јални изасланик Гене ралног секрета ра Уједињених наци ја, Ја-суши Акаши је 11. јула упутио телеграм УН у Њу јорк ко ји је садржаваоњегове предлоге везано за ситуаци ју са избеглицама у Сребреници. По-стигавши договор о овоме са највишим војним и политичким саветници-ма УНПФ, он је предложио следеће: „… Мо ра ју се учинити напо ри да сепостигне договор са ВРС како би се дозволило комплетном становништвуенклаве, укључу јући и све мушкарце, да оду за Тузлу. Уз подршку УНХЦР,УНПРОФОР ће покушати да постигне договор са ВРС да све конво је заТузлу прати особље УН.“152 У истом телеграму специ јални представникГене ралног секрета ра УН обавештава надлежне да Муслимани желе да одуиз Сребренице. Такође је истакао да је предлог сачињен и у консултаци јамаса босанском (муслиманском) владом.

Дакле, Акаши је већ 11. јула предложио Уједињеним наци јама да сеевакуише цивилно становништво у Тузлу. Разбо рито је закључити да јемуслиманско руководство у Са ра јеву учествовало у креи рању предлогаспеци јалног представника ГС УН. Ни је ве роватно да би, без консултаци јавладе из Са ра јева, био поднет такав предлог, јер би политича ри у Њу јоркуто могли ока ракте рисати као допринос „етничком чишћењу“.

151 Ј. Ру тен, Из ја ва, број Три бу на ла 03080515.

152 Спе ци јал ни пред став ник ГС УН Ја су ши Ака ши, Из вје штај Ана ну, до ка зни пред-мет P589, D174.




Специ јални представник ГС је обавестио Секрета ри јат 12. јула о нај-нови јој ситуаци ји у Сребреници и истакао да холандски батаљон нема до-вољне резерве хране и да избеглицама у Поточа рима може доделити само

по два оброка и тиме ће се исцрпити резерве. „Нагласио је да се надлежнииз босанске владе противе плану Уједињених наци ја да се из Поточа ра ева-куишу сви они ко ји желе да оду из Сребренице.“153

Не могу се имати никакве резерве у погледу посто јања плана УН заевакуаци ју избеглица из Поточа ра у Тузлу. Али ни у погледу одлуке владеиз Са ра јева да не могу сви напустити Сребреницу. Мо ра бити и жртава. Отоме је на најбољи начин сведочио Ибран Мустафић, оснивач СДА у Сре-бреници и, такође, жртва мафи је из Сребренице и Са ра јева. У интервјуу„Вечерњим новостима“ од 21 фебруа ра 2013. године, на страни 16, Муста-фић тешко оптужу је Али ју Изетбеговића и Насе ра Орића. Он је из јавио да

је политичко-војни врх БиХ, у са радњи са тадашњим председником САДБилом Клинтоном, догово рио геноцид у Сребреници:

„Бошњаци су чинили злочине над Бошњацима у Сребреници. Орићеве сна-ге су ликвиди рале између 500 (пет стотина) и 1.000 (хиљаду) људи за ко јесу проценили да су им претња ако се домогну слободне те рито ри је. Збогжртава, боли и манипулаци је, нећу се сми рити све док Орић и његови војни-ци не буду иза решетака…“ Припремио је, каже, обимну документаци ју, настотину страница, са из јавама сведока – браће и синова ликвиди раних Бо-шњака, записе Арми је Р БиХ о пробо ју из опкољене Сребренице и спискове„неподобних“ Бошњака, ко ји никако нису смели да изађу из Сребренице.

Враћа јући се на исказе припадника Холандског батаљона у Сребре-ници у јулу 1995:

Де Вриес: Сјећате ли се јесу ли избјеглице добровољно ушле у аутобус?

Франкен: Да, опште узев, ушли су добровољно јер су заиста жељели отићи,што је било разумљиво.154

Муслимани нису желели да остану у Сребреници. Желели су да је на-пусте и да се преселе у сигурни ја под руч ја под контролом А РБиХ. У Тузлу,на равно. Желели су то још 1993. године.

„У четвртак 13 .јула, настављено је са транспортима у 06,30 часова. Могуће је да ни је било присутних војника ВРС до 08,30 часова. Избеглице су очај-нички желеле да оду, тако да је Дачбат преузео организаци ју и речено је дасу такође дали могућност мушкарцима да ко ристе аутобусе до Кладња за-

једно са сво јим по родицама. „Људски кордон“ од војника Дачбата је побољ-шан касни је тог јутра додатним ко риштењем два оклопна возила како бисе спроводио проток избеглица. Тиме је спречена могућност да људи будуизгажени.155

153 Ibid.

154 Р. Фран кен, Из ја ва стра на 58, број Три бу на ла 00920138.155 Де бри финг, па ра граф 5.22.




Видимо, дакле, да су избеглице очајнички желеле да оду за Тузлу,па је холандски батаљон, да би удовољио тој жељи, преузео организаци јутранспорта. Ако ово имамо у виду онда би то пре била хуманитарна опе ра-

ци ја а не присилно премештање.Дана 09. 07. 1995. године Председништво општине Сребреница је упу-тило Али ји Изетбеговићу и армијском гене ралу Расиму Делићу обавест саседнице Председништва општине у ко јем од челних људи из муслиманског

руководства траже прегово ре са ВРС за отва рање ко ридо ра за исељење ста-новништва из Сребренице. Важно је приметити да је овај захтев упућен 9.

јула, када још ни је било ни назнаке да ће ВРС заузети Сребреницу.156

Шта би се на кра ју могло закључити? У конкретном случа ју, посто је јаки докази да се радило о становништву расељеном офанзивама ко је јетражило и желело да се исели са под руч ја Сребренице у Тузлу и околину и

да је исељење становништва извршено евакуаци јом, за једничким напо римаУН и ВРС.

Има јући у виду стање муслиманског становништва у Поточа рима:премо рено, престрашено, забринуто за чланове по родица ко ји су се упути-ли у пробој, изгладнело, жедно, високу темпе рату ру ваздуха (преко 30°C), ада би се што пре спречила већа хуманитарна криза, било је неопходно брзо

реаговати. У Уједињеним наци јама је несумњиво посто јао план за евакуа-ци ју, али нису га могли сами спровести, те је ВРС, обезбеђу јући аутобусеи камионе, Уједињеним наци јама пружила потребну помоћ. Зато је евакуа-ци ја муслиманског становништва из Поточа ра пре била хуманитарна опе-

раци ја, него ли присилно премештање и депортаци ја.

2.3.6. Раз ло зи па да и за у зи ма ња Сре бре ни це

„Исто тако, ни три до чети ри хиљаде војника А БиХ (а према званичнимизвешта јима А РБиХ било их је око 5.000, напомена ауто ра) ко ји су се нала-зили у енклави очигледно нису вје ровали да се енклава може одбранити. Упредвечер је завршне офанзиве босанских Срба 10. јула они су се окупилиза једно са тисућама других мушка раца и напустили енклаву.“157

Ве ра у сопствене могућности је мо рални темељ од највећег знача ја.Одсуство те ве ре ни је било ка ракте ристика само команде и бо раца 28. ди-визи је. И у ГШ А РБиХ више су ве ровали у немогућност одбране него ли уњен успех.

На другом месту, мо рало би се истаћи одсуство команданта дивизи јеу критичним тренуцима. Наиме, познато је да је командант дивизи је На-сер Орић напустио Сребреницу и команду дивизи је још у априлу 1995. сагрупом најистакнути ји ста решина и да се више никада ни је вратио. То ни јеу складу са војним правилима. Командант јединице не сме исту напшта-

156 Оп шти на Сре бре ни ца, Пред сед ни штво број 01-/95 од 09. 07. 1995. го ди не, до ка зни

пред мет P990.157 Де бри финг, Пи смо, стра на 10.




ти без одобрења, поготово не сме бити одсутан из јединице када јединиципредсто ји тежак задатак. За 28. дивизи ју ни је било сложени јег задатка ододбране када су јединице ДК ВРС испољиле активна борбена дејства. Немасумње да му је неко из власти одобрио одсуство, јер како тумачити чиње-ницу да због одсуства из јединице у критичним тренуцима ни је одгова рао,ба рем дисциплински? Када нема команданта и када је најтеже онда борциизвлаче реалне закључке и сумња ју у његове добре наме ре и на тај начингубе пове рење у команду и команданта.

„Најве роватни је је постигнут спо разум с решењем да Сребреница и Жепаостану у Републици Српској.“158

О могућој и ве роватној нагодби за размену те рито ри ја Сребренице иЖепе цу риле су информаци је и међу на родом и међу борцима 28. дивизи је,те им је то отупљивало вољу за борбом, а концентраци ју усме рило у правцуспашавања живота, свог и сво јих по родица.159

„Ми смо контакти рали непрекидно са Сребреницом, али они нису слушалинаше сугести је и на ређења. Нису радили по већ предвиђеним плановимачиме не би задржали Сребреницу, али би се извукао на род. Да закључим:

Главни узрок пада Сребренице је изда ја од стране међуна родне за једнице и

Сребреница се по ред предузетих мје ра у датим условима тешко могла од-бранити. Међутим, посљедице су могле бити далеко лакше да ни је било:

1. Политичког и војног преви рања

2. Јаког утица ја психолошко-пропагандног деловања српског агресо- ра и УНПРОФОР-а, те је на род већ у прољеће био спреман за напуштањеСребренице

3. Лоше организаци је 28. дивизи је, посебно система РиК-а (на што смо ути-

цали колико смо могли)

4. Несналажење и неизвршавање задатака органа власти и команде 28. диви-зи је ко је су добили од нас

5. Сувише очекивања од УНПРОФОР-а

6. Не пружање отпо ра примје реног има јућим МТС, те рену и мотиву (одбра-на на рода)

158 Хам ди ја Тор лак, Из ја ва до ка зни пред мет D109.159 Из вје штај ГС УН, па ра гра фи 115, 154, 449. и 485.




7. Доношењем одлуке о напуштању Сребренице, необавјештавање на рода ине предузимање мје ра да се то уради организовано и уз ко риштење има јућихМТС.“ 160

Овим закључцима гене рала Делића ни је ни потребан посебан коман-тар. Ипак, његов би се закључак могао поновити на мало другачи ји начин.Посто јали су планови у влади и ГШ А РБиХ у Са ра јеву у ко јима је предви-ђено да Сребреница неће бити сачувана, а да се на род извуче и спаси. Тако

је и било. Сребреница ни је одбрањена, а на род је евакуисан у под руч ја где је желео да буде исељен.

160 Ге не рал Р. Де лић , Вој ни узро ци па да Сре бре ни це, из ла га ње у Скуп шти ни Р БиХ,до ка зни пред мет P984.



3. ЖЕПА

Након што су јединице ДК 11. јула ушле у Сребреницу, без борби, ко-манди корпуса је било јасно да је главнина 28. дивизи је А РБиХ разби јенаи уништена. После цити раног датума дивизи ја више ни је могла испољава-

ти ефективна дејства. Одсечена је 285. Иблбр у ре јону Жепа. Са командом28. дивизи је више ни је имала комуникаци ју те је командант бригаде биоприсиљен да самостално одлучу је и делу је, а када је могао да оства ри ко-муникаци ју то више ни је радио са командом 28. дивизи је, јер она ни је нифункционисала. Комуници рао је ди ректно са ГШ А РБиХ и Врховном ко-мандом, за једно са ратним председништвом општине Жепа. Ситуаци ја уко јој се нашао са бригадом била је опе ративно и тактички веома неповољ-на. Одсечен од матичне јединице, окружен, био је удаљен од осталих једи-ница А РБиХ ко је би му евентуално могле пружити борбену помоћ. Што јенајбитни је, мо рао је сам са сво јим помоћницима доносити одлуке, а то је

најтеже. Увек је лакше да други донесе одлуку.Ко ристећи ефекте дејства на главнину снага 28. дивизи је А РБиХ уенклави Сребреница, команда ДК је одлучила да продужи дејства, да раз-би је и уништи остатке 28. дивизи је у Жепи (285. Иблбр) и на тај начин ство-

ри слободне снаге ко је би ГШ ВРС могао употребити на осталим делови-ма ратишта у РС, где су јединице ВРС трпиле велике губитке, присиљенена повлачење и губљење те рито ри је РС. У западном делу те рито ри је РСто је било најизражени је. У том смислу, командант ДК је одлучио 13. јула1995. да одмах пређе у напад и разби је 285. бригаду у Жепи и да ослободиенклаву и очисти је од муслиманских војних снага. За реализаци ју одлу-

ке издао је Заповест за напад на енклаву Жепа, Оп.бр.1 под шифрованимназивом „Ступчаница-95“161 13.јула 1995. године. Догађа ји у 285. Иблбр уЖепи одви јали су се, углавном, у складу са хронологи јом ко ја је описанау документу „Пад Жепе“162 уз напомену да ови догађа ји не могу бити по-сматрани одво јено од догађа ја ко ји су се одви јали у 28. дивизи ји А РБиХ уСребреници.

1.1. – У разгово ру, преко пакет ради ја, НШ 285. Иблбр, Р. Чардаковићем иНШ 2.К, обављеном у 09,00 сати 13. 07. 1995. године извјештени смо, да се з/о

161 За по вест за на пад на ен кла ву Же па Оп. бр. 1 „Ступ ча ни ца-95“, до ка зни пред мет

P1225.162 „Пад Же пе“, до ка зни пред мет D55.




Жепе повремено гранати ра и да за сада нема пјешадијских напада али имагруписања око з/о Жепе.

Ратном Предсједништву Жепе уручен је захтјев, од стране агресо ра, за оба-вљање прегово ра и да им треба до 11,00 сати 13. 07. 1995. године одгово ритида ли ће се прегово ри одржати или не.163

Ратном председништву Жепе ни је упућен захтев већ предлог да сепроблем Жепе после решења Сребренице реши прегово рима уместо ору-жаном борбом, како би се избегле жртве на обе стране. Предлог за решењеситуаци је у Жепи прегово рима и мирним путем је, са аспекта војне док-трине, легитиман, јер је увек боље решити проблем без борбе него борбом.Дакле наме ра ВРС да проблем Жепе реши на ми ран начин-прегово рима јевојнодоктринарно исправна и могла би, уколико до прегово ра дође и на тимпрегово рима се постигне решење, бити и легална. Међутим из извешта јакоманде 2.К А РБиХ јасно је њихово опредељење да се не прихвата ништашто предлаже српска страна, јер за њих ни један предлог са српске странени је добар, макар он садржавао и од редбе ко је су на добробит становни-штва и војске у Жепи. Они су и даље чврсто на ста јалишту да треба да себране и одбране како би, по могућности, спо јили енклаву Жепа са слобод-ном те рито ри јом под контролом А РБиХ. Овакав став и одлука, после падаСребренице, су војнички неутемељени и нема ју никаквог војног основа.Војнички нелогично. То не значи да је нелогично и политички, јер је у по-

литици ско ро све логично и могуће. Команда 2.К А РБиХ оставља у задатакполитичким и војним органима у Жепи да они сами сми ре становништво,да ураде све на подизању мо рала ко ји је падом Сребренице потпуно на ру-шен, а поготово је срушена ве ра у могућност опстанка и одбране Жепе усадашњем стању.

Већ 13.јула, када је команда ДК издала заповест за напад на Жепу,ГШ АР БиХ обратио се ВК ОС А РБиХ и тражио мишљење и став у везиса начином решења проблема Жепе.164 У првом ставу овог документа ГША РБиХ упозна је председника са ситуаци јом и истиче да се на род окупио итражи од председника ратног Председништва општине Жепа да иде на пре-гово ре са четницима (ВРС), да на тим прегово рима ништа не прихвата, неби ли се нешто на међуна родном плану решило. Председник ратног Пред-седништва Жепе моли да му се одобри да иде на прегово ре. Затим истичуда су пренели став председника Изетбеговића да не треба ићи на прегово реи да ће се покушати помоћи Жепи војно и политички. Консултовали су ипреми је ра Силајџића и он им је изнио став да треба ићи на прегово ре да бисе сазнало шта четници желе, али да не треба ништа прихватати на прего-во рима. На кра ју ГШ А РБиХ моли став председника. Када се пажљиви је

163 Ко ман да 2.К А РБиХ број 02/2-13/500 oд 13. 07. 1995. „Ван ред ни из вје штај о ста њу

у 28. ди ви зи ји“, ГШ-у А РБиХ.164 ГШ А РБиХ, број 1/825-1133 од 13. 07. 95, до ка зни пред мет D59.



1053. ЖЕПА

проучи садржај овога документа јасно је да ГШ А РБиХ нема предлог, штоби било уобича јено са војног становишта, већ тражи став ВК.

ГШ А РБиХ, преко 285. Иблбр, 13. 07. 95. обавештава ратно Председништвоопштине Жепа да је став председника Председништва Феде раци је БиХ да нетреба прегова рати са агресо ром и да се од њега може очекивати само улти-мативни захтев за преда ју. На род и борци треба да наставе са припремама заорганизовани отпор и треба, одлучним ме рама и наступом, учинити све дасе на род уве ри у могућност одбране. Председништво и влада чине све да сепроблем реши војно и политички.165

Ратно председништво општине Жепа извештава Председништво РБиХ о стању у Жепи где истичу да чине све да помогну војсци у одбрани,да пове реници из ратног председништва на те рену раде на јачању мо рала,да је мо рал код на рода и војске добар, да агресор и даље врши пешадијскенападе и предлаже да би било добро да из председништва упуте по руку усмислу охрабрења и подршке.166

Командант 285. Иблбр обавештава др. Хељића у Са ра јеву, ко ји је Же-пљак и у Са ра јеву заступа инте ресе Жепе, о стању у Жепи истичући дасрпска страна има јаку артиље ријску подршку, да су борци исцрпљени, дане зна колико дуго ће моћи издржати, да разо ружава УНПРОФОР како сусе догово рили. Затим каже да је од њега добио инструкци је и да све иде поплану.167

Председник Р БиХ упутио је 18.07.95. сугести је начелнику ГШ АРБиХ у виду предлога и каже:

„Управо сам завршио разговор са гене ралом Смитом. Можда би могао помо-ћи евакуаци ју жена, дјеце и ста ри јих особа из Жепе путем УНПРОФОР-а.Да ли би то прихватио? Можда би у овом случа ју могли оним шумским ста-зама убацити једну бригаду (или батаљон) војника пре ма Жепи и успјешни-

је наставити борбу. Ови Жепљаци тврде да би се могло наћи 500 до 1.000добровољаца. Треба убацити и групе у Го ражде (копном). Било би то вели-ко охрабрење. Има заинте ресованих. Овдје је сачињен и план евакуаци јестановника Жепе у случа ју да не иде ни ово под тачком 1. и 2. Шаљем ти га(план, напомена ауто ра). Очеку јем тво је одгово ре по тачкама.“168

Нема сумње да је муслиманско политичко и војно руководство одмахнакон краха 28. дивизи је размишљало како евакуисати Жепу и да је еваку-аци ја била у фокусу инте ресовања. Тражили су помоћ од команде УНПРО-ФОР-а и сачинили план евакуаци је ко ји је достављен и начелнику ГШ АРБиХ. План је, како изгледа, сачињен пошто је гене рал Смит обећао да бимогао помоћи око евакуаци је жена, деце и ста раца. Шта је овде још значај-

165 ГШ А РБиХ број 1/825-1135 од 13. 07. 95, до ка зни пред мет P734.166 Рат но Пред сед ни штво Же пе, број 01-119/95 oд 15. 07. 95, Из вје штај, до ка зно пред-

мет D103.167 285.бри га да Же па, број 08-22-189/95 oд 16. 07. 95 Пла ни ра ње, до ка зни пред мет

D105.168 Изет бе го вић ге не ра лу Де ли ћу oд 18. 07. 95, до ка зни пред мет D60.




но? Чињеница да ВК упућу је сугести је у виду предлога Начелнику ГШ АРБиХ казу је нам да је систем руковођења и командовања у ОС феде раци јеБиХ потпуно на рушен. Предлози за доношење одлуке и издавање задатака

долазе од потчињених ка претпостављеном, а овај их усва ја или не усва ја.Усво јени предлози поста ју део одлуке и задатака ко ји ће бити издати наоснову одлуке. Опе ративно-тактичка ситуаци ја у ко јој се нашла 285. брига-да је толико неповољна да не пружа ни минимум шансе да се проблем решинастављањем борбених дејстава у окружењу и то за једно са на родом. Непоставља председник питање откуд у Са ра јеву 1.000 Жепљака ко ји би сада,ето, хтели као добровољци да се убаце и помогну бригади да се проби је. Дасу они хтели да се бо ре не би ни били у Са ра јеву, остали би у Жепи и бо-

рили би се у саставу 285. бригаде. Или би их ВК преко полицијских снагапохапсио и упутио, под полицијском пратњом, у 285. Иблбр.

„1. Свим вашим расположивим снагама и средствима ОДМАХ зауставитенапад агресо ра на демилита ризовану зону Жепа.

Немојте чекати, да буде касно, као што нисте предузели мје ре за заштиту испашавање становништва и демилита ризоване зоне Сребреница.

2. Обезбједите и ОДМАХ омогућите несметану допрему хране, ли јекова ихуманитарне помоћи становништву демилита ризоване зоне Жепе…

4. У случа ју да не предузмете благовремене и адекватне мје ре према деми-

лита ризованој зони Жепе, господине Гене рале, сносите личну одговорносткао и ци јели УНПРОФОР, а ми нећемо бити у могућности да спри јечимомасе на рода ко је ће вам се осветити за исто на слободној те рито ри ји БиХ“.169

Шта сада закључити после овога протеста команди УНПРОФОР-а?Када се мало прецизни је проанализи ра текст и погледа његова структу ра,то ни је протест већ на ређење команди УН С/И. Командант 2.К А РБиХ да јесеби за право и у надлежност да може командовати снагама УН, што и ни јечудно. То би могло зачудити само на први поглед, али када се вратимо уна-зад на већ об рађена документа видели смо да је то био образац понашања

А РБиХ према снагама УН ко је су биле у најмању руку ло јалне према тојарми ји. Дакле понашање снага УН до тада давало је за право командантимаА РБиХ да им се на најди ректни ји начин инфилтри ра ју у систем командо-вања и управљања и да им изда ју задатке и то, као што у овом случа ју ви-димо, у веома оштром и заповедничком тону.

У првом делу Инструкци је „Предузимање мје ра за одбрану – сугести- је“ команда 2.К А РБиХ упозна је команду бригаде у Жепи шта су до садаурадили у вези борбене помоћи 28. дивизи ји, где се посебно истиче проби-

јање ко ридо ра ко јим се дивизи ја извлачи. На кра ју сто ји:

У циљу стабилизаци је одбране суге ришем вам сљедеће:169 Ко ман да 2.K A Р БиХ Стр.пов.бр. 02/1-421/2 oд 14. 07. 1995. го ди не, Про тест.



1073. ЖЕПА

…

3. – Битно је да издржите до 21. 07. 95.г. јер се тада одржава Конфе ренци-

ја Европске за једнице о Босни. Имамо података да је четницима прешутноомогућено да до 21. 07. 95. оства ре што могу, а посли је тог датума неће моћиништа чинити јер ће имати велику политичку и војничку штету.170

Посматрано из угла војне професи је и војне доктрине овај документ јевеома инте ресантан. Прво, ни је уобича јено да војни комаднати на овом ни-воу упућу ју потчињеним командантима Инструкци је, а још је мање уоби-ча јено да се у борбеним документима ко ји се односе на вођење опе раци јаили борби потчињеним командантима нешто суге рише. Њима се на основуодлуке претпостављене команде изда ју задаци и то прецизно о томе штатреба да ураде у на редној или на ређеној опе раци ји, а не и како то да ура-

де, као што је „на ређено“ команди УНПРОФОР-а, што смо видели у прет-ходном документу. Осим тога потчињеном команданту у Жепи се каже даиздржи до 21. 07. из разлога ко ји је наведен у овом документу. Али инте ре-сантан је начин и фактор мотиваци је да се до тада издржи. То је лаж потчи-њеном команднту да претпостављени има податке да ће четници, ако до 21.

јула не заузму Жепу, претрпити велику политичку и војну штету. Опаснамотиваци ја. Опасна по најмање два основа. Прво: ако се откри је да то ни-

је тачно губи се пове рење у ланац командовања, и друго: ако противник идаље настави извођење плани ране опе раци је као да се ништа ни је десило иако оства ри успех, а потчињени, ко ји је добио инструкци ју, доживи тежак

по раз, онда обавезно долази до међусобног оптуживања.„Времена за чекање више нема, на измаку смо снага, непри јатељ силовитонапада и отва ра нове правце. Ми више сами не можемо бранити Босну, садВам оста је да спасите на род и борце. Расте рећење не осјећамо. Борци чинечуда али неће моћи дуго. Понављам први инте рес мо ра бити СПАС НАРО-ДА а сви остали инте реси мо ра ју бити у другом плану. Молимо да будете усталном контакту и да нас одмах извјештавате о сваком новом контакту.“171

Апел је потпуно јасан са аспекта знача ја те рито ри је општине Жепаза БиХ. Ни становништво општине Жепа нема више инте реса за том те-

рито ри јом. Сада им је прио ритет заштита и спасавање становништва. Каошто се види они више не размишља ју да остану у Жепи. Фокус је потпуноусме рен на евакуаци ју.

На овај апел дво јице челних људи Жепе Председник Р БиХ је упутиоакт начелнику ГШ А РБиХ у ко јем му, између осталог, истиче:

„Након данашњег писма ко је су потписали Хај рић и Палић мислим да мо- рамо припремити план за повлачење из Жепе. План представља резервнуопци ју (прва опци ја оста је наставак отпо ра), а тренутак његовог спровође-

170 Ко ман да 2.К А РБиХ, Ин струк ци ја „Пред у зи ма ењ мје ра за од бра ну-су ге сти је број 1/825-1317 oд 17. 07. 1995. Ко ман ди 285. бри га де.

171 Пред сјед ник РП Же па и ко ман дант 285.бри га де, Апел број 08-22-214/95 od 18. 07.1995. го ди не, Пред сјед ни ку пред сјед ни штва БиХ Али ји Изет бе го ви ћу.




ња од редили би зависно од даљнег рзво ја ситуаци је, али план треба да будеприпремљен. Мо рамо да покушамо да спасимо на род и војску ако ће то битимогуће. Повлачење треба да буде организовано, а једини начин су они шум-

ски путеви ко јима се рани је одржавала веза. План извлачења, уз тво ју сагла-сност, треба да сачини Палић“.172

Затим прецизи ра како би све то требало да се уради, ко би шта требаоурадити и како би требало иско ристити УНПРОФОР. На кра ју ипак дода једа су, по писмима, како изгледа у питању сати, и тражи да му се хитно из-несе став.

Нема сумње да је план ко ји је начелнику ГШ А РБиХ већ, како смовидели, достављен, сада проши рен. Новим планом фокус је усме рен на спа-савање на рода и војске. Али ни сам председник не ве ру је у тај план јер ка-

же „ако је то могуће“. А зна да јесте могуће. Само је потребно прихватитипрегово ре са ВРС и проблем прегово рима решити уз помоћ УНПРОФОР-а.Опе ративно-тактичка ситуаци ја не пружа могућност других опци ја. Илинаставак борбе и ризик да сви изгину или прегово ри и решење проблемабез борбе, чиме се избегава ју жртве и код војске и код цивила. Било је заочекивати да су научили лекци ју из Сребренице. Претходним планом је би-ло обухваћено цивилно становништво и то само жене, деца и ста ри је особе.Целокупна пажња је усме рена на извлачење на рода и војске из Жепе илињено исељење. Зашто? Зато што је највишим руководиоцима у БиХ јасно да

нико у овом моменту не жели да остане у Жепи. Али председник је и даљесумњичав. Каже „ако ни је психологи ја у питању“. Он дакле има став и ми-шљење да га руководиоци, цивилни и војни, из Жепе мо жда и лажу и вршепсихолошки притисак на њега када кажу да су у питању не дани него сати.Мо ра да је већ имао слична искуства са лажним извештавањем од потчи-њених за ко ја се касни је испоставило да су била у функци ји психилошкихпритисака, па је сада врло резервисан. И то доказу је да је систем РиК-а у АРБиХ ско ро у потпуности на рушен. На рушено је пове рење – један од најва-жни јих принципа на ко јима се заснива систем РиК-а.

Под ознаком „хитно“ ратно Председништво општине Жепа поново је

упутило апел А. Изетбеговићу, у ко јем између осталог сто ји:

1. Шта је до сада постигнуто у рјешавању нашег проблема, каква је даљњаперспектива и за ко ји пе риод? Ако може детаљни је.

2. Како замишљате евакуаци ју рањених и болесних, изнемоглих и сл. и сако јим циљем? Ради ли се можда о нечем другом?

3. Је ли међуна родна за једница дефинитивно дигла руке од Жепе?

4. Можемо ли бити сигурни да рјешење за нас неће усли једити прекасно?

172 Акт Пред сед ни ка Р БиХ на чел ни ку ГШ А РБиХ, до ка зни пред мет D106.



1093. ЖЕПА

Нагласите да ли да добивене податке задржим само за најужи круг или ихмогу предочити и на роду? Разлог што ово питам вам је познат! Молим хит-ност одгово ра! О тренутној ситуаци ји у Жепи вје роватно сте упознати преко

Гене ралштаба!173

Прво: тражи се детаљан план шта је до сада учињено на одбрани Же-пе и шта ће се још предузети. Друго: тражи се одговор на питање како сеплани ра евакуаци ја рањеника и болесних и ко ји је циљ те евакуаци је. Кададоби ју одговор на то питање њима ће бити још штошта јасно. Моћи ће, изтога циља, закључити плани ра ли се и евакуаци ја целокупног становни-штва из Жепе. Ово је јасно из самог питања „ради ли се можда о нечемудругом“. Сумња и непове рење је опште па чак и у највише руководство уСа ра јеву. А сумња је, у тешким ситуаци јама као што је ова, веома опасна

и може довести до погрешних одлука и великих страдања због њих. Осимтога веома је јасно да је информисање и до сада било веома селективно јерсе и сада тражи одобрење да ли да се доби јене информа ци је задрже за нај-ужи круг људи из рководећих структу ра, војних и цивилних, или да се утанчине упозна и на род па онда нека се на род понаша у складу са тим ин-формаци јама са највишег врха. Очигледно је да је рани је било и лажног ин-формисања за најши ре али и за најуже руководство. Како изгледа, научилису лекци ју из непове рења и сумње.

Одговор Али је Изетбеговића уследио је 19. 07. 1995. године:

Поштовани предсједниче,

Одгова рам на Тво ја питања од синоћ:

1. Много и стално смо радили на питању Жепе, али смо још уви јек мало ура-дили, упркос даноноћном труду.

2. Евакуаци ја је могућа само копненим путем под контролом УНПРОФОР-а.Свакодневно разгова рам са гене ралом Смитом. Четници намјерно одуговла-че разгово ре. Гене рал Смит га ранту је сигурност за жене и дјецу. Ви знате

да апсолутне сигурности нема. Четници су за мушкарце тражили као првиуслов полагање оруж ја и њихову истрагу и слично, што сам ја катего ричкиодбио из разлога ко је Вам не требам об јашњавати.

3. Мој је план: измјестити што више цивила, ако је могуће све. Војници оста- ју и наставља ју отпор. Ми ћемо чинити све да вам помажемо (1) доставомМТС, (2) добровољцима и (3) офанзивним дејствима у вашем правцу (ми-слим да ово данас креће). Ако у овоме не успи јемо, ви се проби јајте оним пу-тевима (ви их знате), али сада без те рета жена и дјеце ко ји би у међувременубили извучени.

173 Рат но пред сјед ни штво Оп шти не Же па, Апел број 01-121/95 од 18. 07. 1995. го ди не Али ји Изет бе го ви ћу.




У продужетку, Изетбеговић каже да је др.Хељић сачинио и другиплан, али да се гене рал Делић не слаже. Хељићев план предвиђа за једнич-ко извлачење на рода и војске или практично за једничко проби јање ка Ту-

зли. Тражи да јаве ко ји план прихвата ју. Ово је доказ да је дефинитивно разби јен систем РиК-а А РБиХ. Свако за себе има свој план, а ни један ни јеусаглашен са оним другим. Хаос. Изетбеговић се затим двоуми:

5. Да ли ће све бити прекасно, не знам. Чинимо све што можемо као и ви.Многе ства ри нису у нашим рукама. Уздајмо се у Божи ју помоћ и вашу инашу борбу.

Пренеси селаме Авди и свима другима.174

Разбо рито је закључити да је одлука Владе у Са ра јеву гласила да се топод руч је напусти и да се становништво евакуише у друга сигурни ја под руч-

ја. План евакуаци је сигурно посто ји јер се, како се види, нуди и правац и на-чин евакуаци је али само цивила. Никако војника. Треба војнике ослободитите рета цивила и онда они по планинама могу и даље у окружењу да наставеборбу, па ако буду стиснути и окружени оста је им да се проби ја ју, али садабез те рета цивила. То им је, ваљда, помоћ ко ју им нуди Влада из Са ра јева алии ГШ А РБиХ јер, како ВК каже, Делић мисли да алтернативни план, да сесви за једно проби ја ју, ни је добар. Изгледа, по свој прилици, да је на исти на-чин требало бранити и Сребреницу тако што ће 28. дивизи ја бити ослобође-на цивила ко ји су избегли у базу УН у Поточа ре и одатле по плану је требалода буду евакуисани, а припадници војске да остану и да наставе да се бо ре уокружењу како би и даље снаге ВРС везивали за себе и олакшали деблокадуСа ра јева. Али у Сребреници ни је ишло све како је плани рано. Ни је ни могло,

јер командант дивизи је ни је ни командовао дивизи јом. Било му је безбедни- је да из Тузле и Кладња пружа мо ралну подршку остатку команде ко јима јеве роватно обећао помоћ у случа ју да нешто крене наопако. Зашто би, ина-че, његов заменик по један приме рак сваке пошиљке или документа ко ји јеупућивао претпостављеној команди слао и своме команданту? Изгледа давећина команданата бригада и бо раца нису били спремни да наставе борбуу окружењу па су одлучили да се проби ја ју ка Тузли, како би се спо јили са

сво јим по родицама ко је су већ биле евакуисане тамо.Одговор на Ваш акт од 19.07.95.г. ко ји смо добили у 13:17 сати достављам:-

Поштовани предсједниче, телеграм је обесхрабру јући али не треба губитинаду у Алахову милост. Упутио бих неколико питања:

1) О чему је расправљао Савјет Безбједности и могу ли УН присилити чет-нике да допусте евакуаци ју цјелокупног становништва, по могућностихеликоптерски?

2) Је ли Савјету Безбједности понуђен захтјев да обезбједи овакву евакуаци ју?

174 У не до стат ку ци ти ра ног до ку мен та ис ти че мо од го вор на исти: „Ур гент но број 08-22-235/95 од 19. 07. 1995. го ди не Пред сјед ник РП Оп шти не Же па Мех мед Ефен ди ја Хај рић од го ва ра Али ји Изет бе го ви ћу.



1113. ЖЕПА

3) Имате ли за робљених четника ко је би могли иско ристити као вид уцјене?

Пренесите наш позив и молбу Арми ји да помогне и да све од себе! На вашплан не знам шта да кажем. У сваком случа ју боље да се било ко спаси него

нико али стално инсисти рајте да се обезбједи евакуаци ја ц јелокупног ста-новништва. Свјесни смо ситуаци је, избо ра немамо, бо рити се до задњега мо-

рамо. Молим Алаха да нам свима помогне. План др. Хељића нисмо добили.

СЕЛАМ!!175

Коначно препозна јемо захтев ратног Председништва Жепе да се обез-беди безбедна евакуаци ја целокупног становништва и да то обезбеде УН.Ништа од наме ре да се остане на том под руч ју. Нико не жели да останена те рито ри ји ко ја неће бити под контролом А РбиХ. Никако. Нешто је уовом одгово ру неве роватно. Неве роватно је то да ови из Жепе моле свогаВК да пренесе њихов позив Арми ји да се више ангажу је на помоћи њима.Па зар ВК ни је у стању да то на реди гене ралштабу А Р БиХ? То упућу јеи на закључак да је посто јало више планова за Жепу као што их је ве ро-ватно било неколико и за Сребреницу и да нико ни је координи рао те пла-нове. По ред тога, то још значи да је систем руковођења и командовања АРБиХ био потпуно на рушен и дегради ран до те ме ре да ни је могао ефика-сно функционисати.

Догова рајте, али не забо равите:

1. Нема полагања оруж ја, прева риће вас.

2. Ако прихвате евакуаци ју жена и дјеце, припадници УНПРОФОР-а ће мо-ћи изаћи тек када се са наше стране потврди да су жене и дјеца стигла наслободну те рито ри ју.

3. Га ранци је гене рала Смита лично за сигурност конво ја и довољну пратњу.Надли јетање хеликопте рима над колоном.

Тражите хеликоптерски превоз и прекид ватре. Инсисти рајте на томе. Аковам треба наша помоћ, тражите.

Ако из ричито траже сусрет са УНПРОФОР-цима, омогућите им виђење по је-динаца ко је желе видјети, никако свих, нити контакт са њима. Об јасните имда се они налазе у малим групама по читавој те рито ри ји и да их као цјелину

не могу видјети. Га рантујте им њихову безбједност. При једлог др. Хељићавам је достављен у прошлој по руци. То је онај дио ко ји почиње са „Расиме…176

Ово је просто неве роватно. ВК упућу је руководство Жепе шта да зах-тева и од ВРС и од УНПРОФОР-а и каже „ако вам наша помоћ буде потреб-на ви се обратите и пружићемо вам помоћ“. Све што смо до сада анализи-

рали од докумената из Жепе ни је тражење помоћи већ вапај за њом, али је очигледно да је до сада нису добили ни од ГШ ни од Владе из Са ра јева.Овде се очигледно ради о томе да нико из Са ра јева не жели да преузме од-

175 Ibid.

176 Али ја Изет бе го вић; Ин струк ци ја Ефен ди ји Хај ри ћу Пред сјед ни ку РП Же пе од 19.07. 95. го ди не у 15.30 ча со ва, до ка зни пре мет D106.




говорност за доношење одлуке. Одлуку препушта ју локлном руководству,па ако нешто крене наопако онда има ју на кога да свале кривицу. Као и уСребреници. Како вели гене рал Смит „имали смо реку избеглица из Сре-

бренице, а влада из Са ра јева ни је хтела ништа да има са њима“.Информаци ја о прегово рима са српском страном, тражење мишљења.

Дана 19.07.1995. год. на састанку између представника цивилне власти Оп-штине Жепа ко јем су присуствовали Торлак Хамди ја и Куловац Бењамини представника четничке стране гене рали Младић и Толимир и начелникмиси је Укра јинске чете.177

Затим истичу ко је услове је поставила српска страна, како би се из-вршила евакуаци ја и ко јим редоследом, шта да се захтева у вези са војно-

способним мушкарцима, како би, након што положе оруж је, војноспособнимушкарци били размењени као ратни за робљеници по принципу „сви засве“ и коме да се обрате у вези с тим.

Ми хитно тражимо од Владе сли једеће:

а) да обезбједи 400 агресорских војника за размјену по списку ко ји посједу јеАмор Машовић.

б) да обезбједи хеликоптерски превоз свих катего ри ја становништва осим рањених, болесних и ста рих особа.

Ово се мо ра ри јешити до сутра до 06.00 часова са агресорском страном уз

посредство гене рала Смита. Ради се о судбини 7.000 становника Жепе, а одтога 2.000 војно-способних мушка раца.

Дакле, јасно се види да српска страна нуди Муслиманима слободан избор.Ко хоће да се евакуише – може, ко неће биће му омогућено да остане на свомимању. Да војници положе оруж је то је легитиман захтев. Ко би пристао, у тимусловима, да се војницима супротне стране омогући да остану под оруж јем иостану на том под руч ју? Захтев за разо ружањем је легитиман јер припадницибригаде треба да обуставе дејства, да се преда ју и да положе оруж је. И локални

руководиоци Жепе траже да се изврши, после преда је и разо ружања бригаде, размена по принципу „сви за све“ од чега ће влада у Са ра јеву, како ћемо касни јевидети, одустати. Само они зна ју зашто нису пристали на тај принцип размене,

јер је он потпуно легалан, легитиман и поштен. Ово је први састанак у Жепи сапредставницима локалних власти на ко јем је учествовао командант ГШ ВРС.Све прегово ре ко ји ће се после овога дана водити са српске стране предводио

је командант ГШ ВРС, и оне са локалним војним и цивилним органима и онеса представницима УНПРОФОР-а.

На састанку са командантом УНПРОФОР-а 18. јула 1995. председникР БиХ Изетбеговић је пристао да се изврше припреме за евакуаци ју Жепе.178

177 РП Оп шти не Же па и Ко ман да 285. бри га де број 08-22-245/95, Из вје штај А. Изет бе-

го ви ћу, Си лај џи ћу, ге не ра лу Де ли ћу и Хе љи ћу, до ка зни пред мет D58.178 Из вје штај ГС УН, па ра граф 398.



1133. ЖЕПА

1. Без обзи ра на ток прегово ра, очувању посто јећих л/о посветити максимал-ну пажњу.

2. Одмах приступити, са најужим ди јелом к-де са из радом плана за пробој изокружења за случај да се постигне политички договор о евакуаци ји станов-ништва са под руч ја Жепе и то на два правца.179

Ово на ређење је упућено само два дана после прихватања ВК да сеизврше припреме за евакуаци ју Жепе.

Као што се види, ни највиша војна команда не дозвољава да се бри-гада преда иако се налази у безизлазној ситуаци ји и у положа ју ко ји јој непружа ско ро никакве шансе за опстанак. Напротив, на ређу је јој се да се,када се ослободи становништва ко је ће ве роватно бити евакуисано, проби јаиз окружења. Нису извукли никакву лекци ју из проби јања колоне 28. диви-

зи је из Сребренице. Нису научили лекци ју да је пробој из окружења опаснатактичка радња и веома ризична у погледу могућих губитака. А требали су.Било је за очекивати. У овом случа ју ризик је још већи јер је и ВРС научилалекци ју из пробо ја колоне из Сребренице, али и за жепачку бригаду пробој

је много компликовани ји јер треба савладати већу те рито ри ју него они изСребренице. По ред тога, жепачка бригада је борбено слаби ја и немоћни јаод 28. дивизи је ко ја се проби јала из Сребренице.

7. За ово на ређење и реализаци ју истог, цивилне структу ре власти не сми јузнати. (Ibid.)

Ову тачку на ређења ГШ А РБиХ непотребно је комента ри сати, јер са-ма по себи све гово ри.

Радио – извиђањем дошли смо до сли једећих података:

– Јуче је догово рена преда ја Жепе од стране предсједника извршног одбо- ра скупштине Жепа и непознатог љека ра, члана ратног предсједништва оп-штине Жепа са ген. Младићем и ген. Толими ром, под условом да се данас у10.00 сати из Жепе евакуишу рањени и болесници у Са ра јево, у 14.00 сатижене, дјеца и омладина до 18 година и мушкарци изнад 55 година уз арби-тражу међуна родног ЦК ко ји би дошао из Рогатице.

Преда ји је предходио међусобни сукоб Нс/с (наших снага, напомена ауто ра),ко јом приликом су се об рачунавали употребом ватреног оруж ја.

У Власеницу треба да се довезе 30 аутобуса и 5 шлепе ра за прогнаницима.А/С (агресорске снаге, напомена ауто ра) су тренутно обуставиле прегово реса нашом страном. Долазак цивила према Кладњу на л/о очеку јемо ноћас око22.00 сати.180

179 ГШ А РБиХ број 1/825-1445 од 20. 07. 1995 „Про бој из окру же ња-из ра да пла но ва,На ре ђе ње Ко ман ди 285. бри га де.

180 Ко ман да 2.К А РБиХ, „Днев ни бор бе ни из вје штај“ број 02/2-13-508 од 20. 07. 1995,ГШ-у А РБиХ.




Шта је овде супротно међуна родном хуманитарном праву и противнообича јима и законима ратовања? Нуди се бригади да се преда, да их МКЦКпопише и да после буду размењени по принципу сви за све. Нуди се еваку-

аци ја свих ко ји нису војници или ко ји нису били војници бригаде и опет узконтролу МКЦК ко ји би дошао из Рогатице. Али је видљиво, такође, да је иу Жепи као и у Сребреници било међусобних окрша ја међу Муслиманимаи то окрша ја употребом нао ружања, што ће рећи да је мо рало бити и поги-нулих у тим окрша јима али и рањених. До сукоба је долазило из разлога не-слагања око начина решења проблема. Проблем је јако сложен. Свако иманекакав свој захтев. Неко да иде за једно са сво јом по родицом, неко да мусе га ранту је за безбедност по родице, а да он остане у војсци и сл. Захтева

је ско ро колико и људи. Тешко је у оваквим околностима наћи за једничко решење ко јим би били сви задовољни.

Дана 23. јула 1995. године министар у Влади у Са ра јеву Му ратовић је,на прегово рима о Жепи, об јаснио став његове владе и из јавио да се босан-ско руководство састало у Са ра јеву и да је донело следеће одлуке:

… прво: енклава се неће предати и неће бити у потпуности евакуисана; дру-го: треба да се изврше припреме ко је ће да омогуће ограничену евакуаци јуоних људи ко је босанска влада жели да повуче из Жепе и, треће: треба да сеизврши размена за робљеника по принципу „сви за све“ 181

Сада видимо и чињеницу да у влади у Са ра јеву еволуи ра ју ставови. Час хоће прегово ре и решење проблема Жепа час неће или хоће под њихо-

вим условима, иако нису у позици ји да поставља ју било какве услове. Ба- рем не са војног аспекта. Просто је неве роватно да босанска (муслиманска)влада у Са ра јеву има људе у Жепи ко је жели да евакуише, што под разумевада има и оне ко је не жели. Нема одгово ра шта би било са њима. Је ли то жр-твовање мањине за рад добробити већине? Не може се другачи је тумачитиоваква одлука владе у Са ра јеву. Ако се присетимо из јаве Ибрана Муста-фића ко ју је дао „Вечерњим новостима,“ понашање са ра јевске владе у обаслуча ја, и у Сребреници и у Жепи, ско ро да је истоветно. Имали су сво јељуде ко је је требало евакуисати, али и људе ко ји су се могли жртвовати.

Дана 24. јула 1995. године потписан је спо разум о разо ружању Жепе

ко ји су потписали: са српске стране командант Плбр Под рињске лаке пеша-дијске бригаде ВРС а испред муслиманске стране Торлак Хамди ја; ове рили:испред УНПРОФОР-а Семјон Дудњик и испред ВРС командант ГШ ВРС.182

Аутор се сусрео са гене ралом Младићем 25. јула у Хан-Краму да би-смо расправили ситуаци ју у Жепи и пратили аспекте спо разума потписаног19. јула. Младић је био у пратњи гене рала Гве ре. Тема Жепе је домини раласастанком. Младић је стигао носећи спо разум ко ји су потписали босанскифункционе ри а ко јим се обезбеђу је прекид ватре, евакуаци ја цивила осимвојно способних мушка раца и догово ри за размену затво реника под покро-

181 Из вје штај ГС УН, па ра граф 415.182 Спо ра зум о раз о ру жа њу Же пе, до ка зни пред мет D51.



1153. ЖЕПА

витељством УНПРОФОР-а. Након двочасовног састанка одлучио сам дапређем у Жепу и тамо наставим састанак са Младићем да бих лично проце-нио ситуаци ју и помогао код босанског спо разума о евакуаци ји рањених183.

До 29. јула гене рал Смит је још два пута имао састанак са командантом ГШВРС ради решења питања Жепе.

Дана 26. јула кад сам се вратио на положај ОП2, Смит, Младић и Палић суимали састанак. Радило се о размјени ратних за робљеника. Босански мини-стар Му ратовић је затражио да се изврши размјена по принципу „сви за све“.Младић је желио разми јенити све мушкарце са брда око Жепе, отприлике2.000 мушка раца, за 500 за робљених припадника ВРС-а, ко је су држали Бо-санци. Палић се сложио с тим, али не и Му ратовић.184

Дакле Муслимани нису хтели размену по принципу сви за све. Разбо-

рито је закључити да Му ратовић, као представник Владе из Са ра јева, ни јена то пристао из тачно од ређених разлога. Изгледа да оно што су жртвова-ли у Сребреници ни је било доста па је требало још жртава а ни је имало гдеосим у Жепи, а те жртве је лако повезати са онима из Сребренице. Заштоњима ни је одгова рао принцип размене за робљеника „сви за све“ када овајпринцип у себи не садржи никаква условљавања ни специ јалне захтеве.Овај принцип је једноставан и ако је био прихватљив за ВРС, ко ја је нуди-ла готово три пута више за робљеника од Муслимана, зашто то ни је билоприхватљиво и за владу у Са ра јеву, а команданту жепске бригаде Палићу

јесте?

Командант 285. бригаде је упутио акт председнику Али ји Изетбего-вићу и министру Му ратовићу у ко јем их обавештава да су завршени прего-во ри на Бокшаници у присуству команданта УНПРОФОР-а гене рала Сми-та. Ни је ништа догово рено, каже командант бригаде, јер гене рал Смит ни једонео уговор о размени по принципу „сви за све“. Затим наводи још некедетаље да би на кра ју завршио да је „гене рал Смит рекао да ви не приста је-те на размјену по предложеном принципу и да тај уговор нисте потписали.Молим Вас одгово рите ми на ово што при је.“185

Сада тачно знамо ко ни је хтео да врши размену по принципу „сви засве“. Од тога принципа нема поштени јег.

Сутрадан, 27.јула 1995, командант 285. бригаде обавештава председ-ника да су добили оба писма и спо разум и дода је:

… ја вас питам, а то да буде само за нашу употребу, јесте ли спремни зами је-нити нас Жепљаке, ко јих нас има укупно око 2.500 са људима ко ји су дошлииз Сребренице, за све четнике? Само да нагласимо да више од пола овог људ-ства нема оруж ја и да немамо шанси за пробој. Ово нам одгово рите до јутрадо 08.00, како би знали да се понашамо јер се на Бокшаници и даље налазизлочинац Младић и наш представник Хамди ја Торлак. Још једно питање:

183 Ге не рал Смит, Из ја ва стра на 19, број Три бу на ла 00848867.

184 Диб То мас Не а сон, Из ја ва, стр. 4.185 Ко ман дант 285. бри га де Же па – Али ји Изет бе го ви ћу, до ка зни пред мет D56.




јесте ли спремни да платите Ви трошкове хеликопте ра за нашу евакуаци ју,ако на то УНПРОФОР не пристане?186

Опет конспи ративно, „а то да буде само за нашу употребу“. Коментарсе чини сувишним.

Наставља се евакуаци ја становништва из Жепе, обезбеђена је прат-ња ба рем по један војник УН у сваком возилу, а „… људи нису били при-сиљени да оду већ су одлучили да то учине у окви ру тоталне евакуаци јеенклаве.“187 Гене рал Толимир је у Жепи и изгледа да је задужен за ВБС, абригадир Палић је такође присутан и може се кретати унаоколо, сто ји у из-вешта ју УН са те рена (доказни предмет Д175).

Са српске стране захтевано је да се сви војноспособни мушкарци по-пишу и размене „за наше ратне за робљенике у муслиманским затво рима“.Процена је била: „све избеглице у Жепи су се определиле за исељење каои дио домаћег становништва. Очеку јемо да ће дио муслиманских војниканапустити лини је одбране ради организовања по родица за исељење. Изве-штаван је командант ГШ ВРС о најнови јим информаци јама. Например, из-вештен је да су муслиманске снаге напале и заузеле од ређене УНПРОФОР-ове осматрачнице и истакао какве губитке је УНПРОФОР претрпио.“188

УНПРОФОР-ова служба Г-2 Секто ра Са ра јево (обавештајна), оценила једа „Изгледа да је Жепа, на овај или онај начин, под контролом војске босанскихСрба“. Г-2 је такође напоменуо да на те рену нема представника УНХЦР-а иМКЦК и да гене рал Толимир пошту је спо разум о евакуаци ји, као и да војскабосанских Срба очигледно насто ји да евакуаци ју заврши до 26.јула.189

Последњи дан када је гене рал Толимир – чи ја је улога била да, у имеВРС, координи ра активности догово рене на састанцима са Палићем и пред-ставницима цивилне власти Жепе и УНПРОФОР-а – био у Жепи је 29. јули,када је одржао састанак са гене ралом Гобиља ром. Теме на том састанку субиле преостала не решена питања у вези разо ружања 285. бригаде и слободекретања и изласка УНПРОФОР-а из Жепе.190 Већ 31.јула је био са командан-том ГШ ВРС у Бањалуци због догађа ја у западном делу Републике Српске,када су пали Грахово и Гламоч, а јако угрожени Дрвар, Петровац и Кључ.191

186 Оба вје ште ње ко ман дан та 285. бри га де Же па Пред сјед ни ку, до ка зни пред мет D171.187 УН, Нај но ви је ин фор ма ци је о Же пи, Те ле грам из Же пе Спе ци јал ном пред став ни-

ку ГС УН 26. 07. 1995. го ди не, до ка зни пред мет D175.188 „Пад Же пе“, до ка зни пред мет D55.189 Ibid.

190 Са ста нак То ли мир – Го би љар, до ка зни пред мет P582.191 Са ста нак То ли мир – Го би љар, до ка зни пред мет P582.



4. РАЗМЕНА ТЕРИТОРИЈА ИЛИ НАПУШТАЊЕСРЕБРЕНИЦЕ И КООРДИНАЦИЈА ДЕЈСТАВА

УНПРОФОР – НАТО

115. Представници бошњачке за једнице окупили су се у Са ра јеву 28. и 29. сеп-тембра да гласа ју о том ми ровном пакету. УНПРОФОР је хеликопте ром пре-везао делегаци ју Бошњака из Сребренице у Са ра јево, како би суделовала у

расправи. Пре почетка седнице делегаци ја се приватно састала са председни-ком Изетбеговићем ко ји је њеним члановима рекао како посто је српски пред-лози да се Сребреница и Жепа размене за те рито ри је око Са ра јева. Делегаци јасе успротивила тој иде ји и о тој теми се више ни је дискутовало. Неки прежи-вели чланови сребреничке делегаци је из јавили су да им је председник Изетбе-говић такође рекао да је сазнао како је у Босни и Херцеговини могућа интер-венци ја снага НАТО, до ко је би могло доћи само уколико би се Срби пробилиу Сребреницу и тамопоуби јали најмање 5.000 људи. Председник Изетбеговић

је глатко одбацио тврдњу да је ишта слично из јавио. Након тог приватног са-

станка бошњачка скупштина се састала у пуном саставу и изгласала да се неприхвати пакет догово рен на броду Инвинсибл у форми у ко јој је презенти-

ран, и позвала на даљне разгово ре и враћање свих те рито ри ја узетих силом.192

Позив је дошао од председника Изетбеговића, ми смо на састанку ратногпредставништва опћине од редили делегаци ју ко ја ће ићи у Са ра јево. Одмахсмо имали неке слутње да ће се ту дешавати крупне ства ри, јер први пут из-лазимо из Сребренице и обезбеђу је нам се превоз с два хеликопте ра. Како тода је нама сигу ран излаз, а за све ври јеме, откако смо постали демилита ри-зована зона, ни је нам могла доћи ни једна цивилна ни војна делегаци ја. Било

је предвиђено да иде и Насер Орић, али он ни је желео ићи. Са Са ра јевскогаеродрома су нас транспорте рима одвезли пред хотел Холидеј Ин. Било јето ври јеме одржавања Бошњачког сабо ра, на ко јем се одлучивало и о ономми ровном плану о подјели Босне. Ту нас је примио председник Изетбеговићи одмах након поздрава питао: Шта ви мислите о замени Сребренице за Во-гошћу? Неко ври јеме је била тишина па сам се ја јавио и рекао: Председни-че, ако сте нас звали на готову ствар, онда то нисте требали радити, јер севаља вратити пред на род и прихватити те рет те одлуке на нас. Новинар је идаље инсисти рао на томе да ли је таква понуда децидно одби јена. Мехољић

је из јавио: „Ми смо то одбили без дискуси је. Онда је он (Изетбеговић) рекао: Знате, мени је Клинтон нудио у априлу 1993 године (након пада Церске иКоњевић Поља) да четничке снаге уђу у Сребреницу, изврше покољ пет хи-љада муслимана и тада ће бити војна интервенци ја. Наша делегаци ја је била

192 Из ве штај ГС УН, па ра граф 115.




састављена од девет људи. Када је почео сабор, председник је ушао да насна јави и када је то учинио сви су устали на ноге и дочекали нас аплаузом,као хе ро је. Ми смо имали захтјев, уколико се прихвати план, да Сребреница

има физичку везу са Тузлом.“ У прилог овога гово ри и чињеница да је тримесеца пре почетка опе раци је ВРС из Сребренице, на редбом Расима Делића,команданта ГШ А РБиХ, од марта 1995 године, повучен Насер Орић,коман-дант 28. дивизи је, са већом групом нижих команданата и команди ра.193

Да је муслиманска страна желела сопствени војнички по раз у Сребре-ници, то је најсликовити је из разио Сефер Халиловић, некадашњи коман-дант муслиманске војске, у сво јој књизи „Лукава стратеги ја“. Он наводида је Сребреница предата Србима и тврди да је била одбрањива, са чиме бисе сваки професионални војник сложио. Он каже да је у Сребреницу ушломање српских војника него што је то бро јало обезбеђење на скупу СДА у

време када се решавала судбина енклава. Иако се по Халиловићевом ми-шљењу радило о најбитни јем делу стратегијског фронта, та одбрана ни јеојачана већ напротив снаге су скинуте и њихов део упућен на извршењеопе раци је за деблокаду Са ра јева. Штавише, на том конгресу СДА ни је би-ло ни слова о Сребреници, већ су се команданти и највиши гене рали му-слиманске војске утркивали ко ће гласни је из разити сво ју ло јалност Али јиИзетбеговићу. Чак су уприличени и свечана смотра остатака 28. дивизи је иподељена бројна признања ко ја на равно, нису ничим заслужена.

И Насер Орић, ко ји се у време опе раци ја за Сребреницу са још 17 ста- решина из 28. дивизи је нашао на школовању у Зеници у свом писму Али ји

Изетбеговићу из јављу је да се ни је слагао са Изетбеговићевим планом да сеСребреница преда, на рочито не са оним што ће се касни је десити, а то јеликвидаци ја муслиманских цивила и ратних за робљеника. И по ред тога,Орић се захваљу је Изетбеговићу за 2 милиона ма рака ко је је добио на Жу-том мосту код Братунца када је пре битке напуштао Сребреницу.194

Коначно, план за Сребреницу је посто јао у Са ра јеву. У од ређеном тре-нутку донет је закључак да енклава више ни је била у сфе ри стратегијскогинте реса Феде раци је БиХ. Требало ју је предати, али уз мамац Србима даизврше ратне злочине, а ако их, ко јим случа јем, не би учинили онда злочинетреба измислити и приписати их Србима манипулисањем информаци јама.Сада знамо и од команданта 28. дивизи је да је посто јао План за Сребреницуса ко јим се он ни је слагао и сада исто тако знамо зашто он ни је командоваодивизи јом када је ВРС испољила наме ре у вези са Сребреницом. Једностав-но ни је добро да јединицом команду је ста решина ко ји се на слаже са сво јимврховним командантом јер онда он не би дисциплиновано, војнички без по-гово ра извршавао на ређења и одлуке врховнога команданта. Не би пристаода ту те рито ри ју војнички изгуби, што би пружило повољну могућност по-литича рима као Изетбеговић да размене већ изгубљене те рито ри је. То би

193 Ха ки ја Ме хо љић, „Да ни“, 22. јун 1998.

194 Р. Ра ди но вић, Екс пер ти за за Сре бре ни цу у пред ме ту Кр стић, стра на 66, број Три-бу на ла 01060704.



1194. РАЗМЕНА ТЕРИТОРИЈА ИЛИ НАПУШТАЊЕ СРЕБРЕНИЦЕ …

се политички чак могло приказати и као успех јер је, ето, успео да разменивећ изгубљене те рито ри је. Зато га је требало поме рити са места командантаали га не смењивати, јер би и то могло имати негативне последице. Може се

предпоставити да је зато измишљено његово „школовање и усавршавање“у Зеници са још око двадесетак војних ста решина нижег ранга, како би га у релевантном пе риоду могао замењивати начелник штаба.

Треба ли бољи доказ да је Сребреница послужила политичком врхуу Са ра јеву за постизање „виших“ циљева? Груба аналоги ја са нападом наПерл Харбор у децембру 1941. године просто боде очи:

Ипак, нас још увек уче да Председник ни је знао за напад. На ово страшнопитање одговор ни је дат, јер га нико не поставља. Како би председник Ру-звелт, ако је унапред знао о предсто јећем нападу, допустио да се он догоди?Одговор гласи да је знао и да ништа ни је предузео, јер мо ра да је читао и

ве ровао учењу Алберта Пајка о „жртви једнога човека за друге“… Када би-сте ве ровали, као што председник Рузвелт очигледно јесте, да „један човекможе бити жртвован због мноштва“, лако је закључити да је његов став о до-гађа јима око Перл Харбу ра био прихватљив за веће добро људскога рода.195

Један од преживелих функционе ра из Сребренице, тадашњи челникстранке СДА у Сребреници, Хаки ја Мехољић, у филму норвешке телеви-зи је ко ји је приказан и на националној телевизи ји Шведске и ко ји је изазваовелике протесте бошњачке за једнице у Скандинави ји, ко ја је захтевала по-влачење филма и обустављање његовог приказивања, потврдио је пред ка-ме рама свој исказ да је 1993. у Са ра јеву Изетбеговић из разио спремност дажртву је Сребреницу и Жепу за те рито ри је под контролом Срба око Са ра је-ва (Вогошћа и још нека предграђа).

179. Следећа назнака несређености ситуаци је у Сребреници постала је ви-дљива 3. фебруа ра, када је Сребреницу посетио командант снага УНПРО-ФОР-а. Он се састао са командантом бошњачких снага у енклави Насе ромОрићем, ко ји је из разио жељу да се са гене ралом врати у Са ра јево његовимхеликопте ром. Упитан због чега то жели, Орић је рекао да жели да разгова-

ра са председником Изетбеговићем и руководством босанске владе ко ји сусе, по његовом мишљењу, припремали да прегова ра ју о уступању бошњачкеконтроле над Сребреницом као делом ми ровне нагодбе. Командант снага

УНПРОФОР-а ни је могао да на то пристане. Орић је на кра ју отишао из ен-клаве у априлу 1995. године и никада се у њу ни је вратио.196

То поткрепљу је сумњу да је ипак било догово ра и наме ре владе из Са- ра јева за размену Сребренице и Жепе за друга под руч ја. Ако је тако, ондани је тешко схватити зашто је исконструисан сребренички масакр и дого-во рено да Срби наводно покољу више од 5.000 муслимана да би НАТО ин-тервенисао, како је Изетбеговић обавестио представнике локалне власти изСребренице још 1993. године. Одлазак Насе ра Орића са групом најспособ-

195 Ралф Епер сон, „Ма со не ри ја-за ве ра про тив хри шћан ства,“ Pu blius Press, Arizona

Re pu blic, САД.196 Из вје штај ГС УН, па ра граф 179.




ни јих ста решина из дивизи је очигледан је знак и доказ да је он сасвим поу-здано био упознат о аранжманима за размену Сребренице и Жепе за другете рито ри је, тако да је његов даљи ангажман на те рену изгубио смисао.

449. Командант УНПРОФОР-а се током паузе састао са председником Изет-беговићем, ко ји је из разио знатан оптимизам у вези са опе раци јом „Намернасила“ и њеним могућим утица јем на ми ровни процес. Председник је об ја-снио да је босанска влада након пада Сребренице и Жепе показала наклоностка могућности да се та под руч ја размене са Србима. У замену за уступањеСребренице и Жепе Србима у окви ру ми ровног спо разума, босанска влада

је хтела да јој се уступи онај део Са ра јева ко ји је према ми ровном плануКонтакт групе додељен Србима. Председник Изетбеговић је даље об јасниода ће проблем код сваког ми ровног спо разума бити у томе да се „стварностуклопи у лини је нацртане на мапи.“ 197

По свему судећи, овај план је одавно осмишљен, само што рани је ни- је било могуће предложити га јавно или реализовати отво рено. Сада, подпритиском и претњом бомбардовања НАТО, ство рени су услови да се раз-мена дефинитивно изврши: Сребреница и Жепа за под руч ја Са ра јева ко јасу планом Контакт групе била предвиђена да припадну Србима. Размештајкоцкица поприма све више политичког смисла: муслиманска страна је хте-ла да Сребреницу и Жепу размени за те рито ри је у околини Са ра јева ко је суза њу стратегијске, као што су Сребреница и Жепа стратегијске те рито ри језа РС зато што обезбеђу ју континуитет те рито ри је између источног и за-падног дела РС, али и суседство са Срби јом дуж целе границе. Политича рипонекад оства ру ју сво је циљеве омогућава јући сопственој војсци да изгубинеке те рито ри је. И то не било ко је већ баш оне ко је су део аранжмана задогово ре и размену. Много је једноставни је разменити те рито ри је ко је сувојнички већ изгубљене. Зато политича ри чине све да војска те те рито ри јеизгуби. Прихватљиви је је об јаснити да је, ето, те рито ри ја већ изгубљена,а за њено враћање ризиковали би се многи животи. На овакво об јашњењеполитича ри очеку ју позитивне реакци је од свога на рода. Поготово када семедијски добро об раде. На такав начин, они насама ре сопствену војску пачак ако треба могу да окриве и по једине војне команде и јединице за губље-ње те рито ри је. Као што смо видели, када успе ју да их размене онда се тимехвале како су ипак успели већ изгубљене те рито ри је ставити у пакет аран-жман за размену. И у Републици Српској било је сличних ситуаци ја. Моглоби се аргументовано тврдити да је те рито ри ја ко ју је контролисао 2.КК ВРСвојнички изгубљена смишљено од стране политичког врха РС како би сете рито ри ја РС на лакши начин могла свести на догово рених 49% од укупнете рито ри је БиХ, што је по плану Контакт групе требало да припадне РС.

У па раграфу 454. Извешта ја ГС јасно се види признање команданта УН-ПРОФОР-а за БиХ да су снаге УН изашле из мандата УН и да су са очувањами ра прешле на наметање ми ра употребом силе. А у па раграфу 456. дефи-

нитивно се помиње по јам Република Српска и подела те рито ри је БиХ на два197 Ibid., па ра граф 449.




дела, односно између два ентитета, и то Феде раци је БиХ и Републике Српске,са уставним уређењем БиХ као једне државе са два ентитета и три на рода. Иовакво уставно уређење је нелогично, али Хрвати из БиХ су пристали да им се

призна статус равноправног на рода и прихватили да остану без свога ентитета.485. Прво питање се тиче могућности да су се босанска влада и страна бо-санских Срба, можда уз знање једне или више држава чланица Контактгрупе, догово риле да Бошњаци неће свим силама бранити Сребреницу подусловом да се Срби обавежу да неће свим силама бранити сво ју те рито ри јуоко Са ра јева. Међутим и пре него што су Срби напали Сребреницу, Бошња-ци су покушали да направе пробој из Са ра јева и Срби су одбили тај напад.

Чини се да би то обезвредило сваки разлог из ког би бошњачке власти могледа дозволе Србима да заузму Сребреницу. Нема никакве сумње у то да је за-узимање Сребренице и Жепе од стране Срба олакшало Бошњацима и Срби-

ма да се сложе око те рито ри јалних основа за ми ровни спо разум. Срби, ко јису сматрали да граница са Срби јом из стратешких разлога треба да буде подњиховом контролом, имали су те рито ри ју ко ју су желели и нису хтели да јевраћа ју. Бошњаци ко ји су сматрали да Са ра јево и прилази Са ра јеву треба дабуду под њиховом контролом, могли су да то траже у замену за Сребрени-цу и Жепу. Чињеница да је исход трагеди је у Сребреници на од ређен начиндопринео закључењу ми ровног спо разума – тако што је пробудио вољу ме-ђуна родне за једнице, одвратио пажњу Срба од предсто јећег напада Хрватаи умањио степен ризика да припадници УНПРОФОР-а буду узети за таоце,те тако што је омогућио да стране лакше реше од ређена те рито ри јална пи-тања – не представља доказ о заве ри. Ради се о трагичној ирони ји. Ни једандоказ ко ји је размотрен у процесу припреме овог Извешта ја не указу је на тода је иједна страна, из Босне или међуна родне за једнице, организовала илипристала на пад Сребренице, осим оних ко ји су на редили и извршили нападна ту енклаву. Мо је лично мишљење је да људски и институционални про-пусти на многим нивоима, а не нека смишљена заве ра, представља ју разлогиз ког Срби нису спречени да прегазе заштићену зону Сребренице.198

Ипак су се догово рили око поделе те рито ри ја и пре Дејтонског спо ра-зума. Свака од страна је имала сво је стратешке те рито ри је ко је је требалазадржати. Муслимани око Са ра јева, а Срби Сребреницу и Жепу.

Мо је убеђење да су се стране догово риле о будућности енклаве Сребреницаможе об јаснити чињеницу да је Младић све унапред припремио. У среду,12. јула, око 5.000 избеглица налазило се у нашој бази у Поточа рима, а јоших је 20.000 било у околним фабрикама. Мислим да је Арми ја БиХ саветова-ла те људе да потраже уточиште у објектима холандског батаљона, а војскабосанских Срба одлучно тје рала према холандском батаљону. Највише 2 до3% ових избеглица били су мушкарци у доби између 16 и 60 година. Ми смопрво сместили што је могуће више избеглица у базу. Када је база била пуна,почели смо да их примамо око базе.199

198 Ibid., па ра граф 485.

199 Пу ков ник Т. Ка ре манс, Из ја ва од 29. 09. и 09. 10. 1995. го ди не стра на 3, број три-бу на ла 00818008.




Имали смо пред собом озбиљан проблем. Таоци Дачбата, итд. УН је изгубиозаштићену зону, људи из ње су били затво реници, нисмо успи јевали добитиприступ затво реницима Босанцима, имали смо 35.000 из бјеглица ко је су на-

ви рале у Босну, а Босанци нису ништа хтјели да има ју с њима.200

Нема бољег доказног предмета и чињенице да је Влада из Са ра јева начелу са Изетбеговићем жртвовала свој на род из Сребренице и да је о томе на-

роду више бринула ВРС на челу са сво јим војним командантом. Жртвовањецивила и њихово довођење у позици ју небезбедности да би се стекла каквавојна или политичка предност над противником је такође злочин и то злочинвећих разме ра, јер се жртву је сопствени на род. Зар у овој небризи за сопстве-ни на род ни је садржана наме ра да се тај на род жртву је за рад некаквих вишихполитичких циљева? Овде је наме ра много јасни ја и очигледни ја него навод-

на наме ра српске стране за истребљењем и извршењем „локалног геноцида“.Исхрана војника 28. д КоВ на лини јама је доводена у питање ради недостат-ка хране а 13 грађана је данас умрло од глади од ко јих 10 су чланови по ро-дица бо раца…

3. Захтјеви: … Команда и становништво Сребренице тражи од Команде 2. К,Гене ралштаба А Р БиХ, Предсједништва Р БиХ и свих других релевантнихфакто ра одговор, хоће ли им се помоћи или неће, или да крену напуштатиенклаву пошто немогу гледати уми рање сво јих најмили јих.201

Несумњиво је да и у овом случа ју команда 28. дивизи је наговештава

будуће догађа је, у ком правцу ће се они кретати, односно шта наме рава јуда ураде команда дивизи је и цивилно руководство Сребренице са целокуп-ним становништвом. Јасно је да је и једнима и другима постала потпуносхватљива чињеница да је Сребреница и од стране владе из Са ра јева и одГШ А РбиХ напуштена да се сама сналази са сво јом командом и са сво јимцивилним представницима власти. Очигледна је њихова наме ра да Сре-бреницу напусте и да оду за Тузлу и Кладањ, односно у под руч ја БиХ ко јеконтролише А РБиХ или у сигурни ја под руч ја, како их они назива ју. Тако-ђе се види и чињеница да Муслимани Сребренице прете Влади у Са ра јевууми рањем цивилног становништва од глади због тешке хуманитарне ситу-

аци је. Претња смрћу сопственој влади је поступак очајника ко ји нема вишеопци ја за решење ситуаци је у ко ју су сами запали напада јући српске циље-ве, како војне тако и цивилне, из енклаве, а потом склањањем у енклаву подокриљем снага УН. Када је ВРС предузела ме ре да то даље спречи, тада суМуслимани схватили да неће моћи без помоћи Владе из Са ра јева или ГШ АРбиХ да реше новонасталу ситуаци ју па су се онда определили да ко ристесредства претње према сво јој влади и највишој војној команди. И то чиме?Претњом да ће напустити Сребреницу и преселити се у сигурни ја под руч ја

200 Ге не рал Смит, Из ја ва од 08. 11. 2002. го ди не, број Три бу на ла 03400948.

201 Ко ман да 2.К А РБиХ, Бор бе ни из вје штај број 02/2-13-491 oд 05. 07. 1995. го ди не,ГШ-у А РБиХ.




под контролом Арми је Р БиХ. А за владу у Са ра јеву, као што смо видели,такав аранжман је и одгова рао.

Ако повучемо па ралелу о хуманитарној ситуаци ји после 20. јуна 1995.

године и почетком јула 1995. године видимо да је она у суштини иста. Међу-тим, у пе риоду од 20. јуна до почетка јула претежно се изводе и извештавасе о успешним борбеним дејствима и наношењу непри јатељу, огромним гу-бицима нанетим супротној страни, уместо о хуманитарној ситуаци ји. По-четком јула, када непри јатељ предузима ме ре да узврати и онемогући даљеуби јање из заседе сво јих војника и цивила, и када муслиманско руководствосхвата да је то озбиљно и да ће бити кажњени за сва убиства и друге злочине,почињу да извештава ју о „катастрофалној“ хуманитарној ситуаци ји у ко јојљуди уми ру од глади, за шта је опет крив непри јатељ, а не погубна политич-ка и војна активност ко ја се из Са ра јева, Тузле и енклава проводи према срп-

ским цивилима и ВРС, али и према сопственом становништву у енклавама.Ситуаци ја од 1993. у Сребреници и Жепи била је следећа. Ни Сребреница ниЖепа се нису могле бранити без војне подршке. Могли су се бо рити, али се нисумогли одбранити и остати независне. Та два под руч ја су била у веома тешкомположа ју, пошто су била тако близу границе са Срби јом. Можда су због тогаостале мета Срба, пошто су Срби хтјели Дрину. Највје роватни је је постигнутспразум да Сребреница и Жепа остану у Републици Српској. То је вје роватно је-дини разлог зашто Сребреници и Жепи ни је пружена међуна родна војна помоћ.А и босанска арми ја ни је могла да дође до Сребренице и Жепе и уклони блока-ду. Мислим да су ти услови довели до пада Сребренице и Жепе.202

Након овог цитата све је толико јасно да коментар ни је ни потребан.

154. Контакт група је обелоданила свој ми ровни план 4. јула 1994. године.Те рито ри јални аранжмани предвиђали су да 51% земље буде под управомбошњачко-хрватске феде раци је, а преосталих 49% земље под управом владебосанских Срба. (Погледати мапу на кра ју овог поглавља). Чланови Контактгрупе су били свесни да тај ми ровни план можда неће бити прихватљив засве стране, а на рочито за босанске Србе. 203

Коначно, међуна родни представници, и то они из најбитни јих зема-ља или земаља ко је представља ју релевантне политичке чиниоце у међу-

на родној за једници, сматра ју да треба да се изврши расподела те рито ри јеБиХ између за једница ко је у њој живе. Предложен је и принцип по коме битребало извршити расподелу те рито ри је.

462. Кра јем јула босански Срби су под контролом држали приближно 70%те рито ри је Босне и Херцеговине. До 22. септембра, УНПРОФОР је проце-нио да Срби има ју контролу над приближно 49%, а Хрвати око 21%. Мапа нако јој су уцртане лини је фронта углавном се подуда рала са те рито ри јалнимподелама ко је је предложио тим Сједињених Држава.204

202 Хам ди ја Тор лак, Из ја ва, до ка зни пред мет D109.

203 Из вје штај ГС УН, па ра граф 154.204 Ibid., па ра граф 462.




И тако су вођене војне опе раци је под надзо ром групе гене рала из САДсве дотле док партне ри ХВО и А РБиХ нису заузели 52% те рито ри је БиХда би касни је на ми ровним прегово рима у Дејтону нешто било враћено РС,

пре свега Мркоњић Град и део његове те рито ри је, па је те рито ри ја БиХ ко-начно подељена у приближном односу 51% према 49%, али тек пошто суте рито ри је војнички заузете, након потискивања ВРС.

463. У тој завршној фази рата, расељено је приближно 90.000 Срба, углавномиз западне Босне. Расељено је и 25.000 Бошњака, од ко јих су већина билипристалице Фикрета Абдића ко ји су побегли пред продо ром снага босанскевладе и бихаћкој енклави. У сенци те војне ситуаци је, министри спољнихпослова Босне и Херцеговине, хрватске и савезне Републике Југослави је сусе 26. септембра догово рили око низа даљних догово рених основних прин-ципа у ко јима су потанко наведена начела ко ја ће бити темељ за Устав Босне

и Херцеговине око ко јег треба да се постигне сагласност у окви ру ми ровногспо разума. Председник Изетбеговић је у од ређеној ме ри подржао те прин-ципе, а г.Ка раџић издао саопштење у коме је обавестио на род РепубликеСрпске да је, на основу Даљних догово рених основних принципа, „могућеда ће се у блиској будућности постићи политичко решење.“ 205

Имамо одличан пример како се такозвана међуна родна за једница од-носила према српској страни у сукобу у БиХ. У овом случа ју ни је извршеноетничко чишћење, депортаци ја и присилно премештање. По стандардимазападних земаља ни је, јер се ради о Србима. Према њима је све допуштено.То су Срби „расељени офанзивама,“ како лаконски каже гене рал Смит.

437. Кра јем августа гене рални секретар НАТО је представнику Секрета ри јата рекао да је свестан везе између ваздушних уда ра и политичког процеса ко ји ради г. Холбрук. Истог дана, командант снага је добио упутство да гене ра-лу Кларку, ко ји је путовао за једно са г. Холбруком, шаље редовне ажу ри ранеизвешта је о стању на те рену и контактима са Србима. То је и учињено и УН-ПРОФОР је уско ро почео да саставља дневне мапе ко је су приказивале војнуситуаци ју у Босни и Херцеговини и на ко јима је био прецизно наведен посто-так те рито ри је ко ју је држала свака од страна у сукобу. Те мапе су састављанесве чешће и чешће, како се те рито ри јална подела ближила разме ри 51:49%.206

Чињенице ко је се овде наводе су – фрапантне. Снаге УН су, како ви-димо, фактички потчињене НАТО-у и командант снага УН у Загребу имаобавезу да шаље редовне извешта је гене ралу Кларку у НАТО. Пошто секоманда УНПРОФОР-а налазила у под ређеном положа ју у односу на НА-ТО и САД, командант снага УН мо рао је да редовно саставља извешта је самапама, и то што је могуће прецизни је наводећи постотке те рито ри ја ко јестране држе под контролом, што је за НАТО и САД била тачка од посебногинте реса. Опремљен оваквим подацима са те рена, НАТО је могао, са ХВ,ХВО, АРБиХ и другим снагама (Снаге за брзе интервенци је ЕЗ), да наносипо разе деловима ВРС и да омогућава заузимање те рито ри ја ко је су до тада

205 Ibid., па ра граф 463.206 Ibid., па ра граф 437.




биле под контролом ВРС, све дотле док се те те рито ри је не сведу на 49%што је требало да припадне српској страни у подели БиХ. Тако је оства ри-ван План Контакт групе о подели те рито ри је БиХ међу странама, на два де-

ла, између три конститутивна на рода. Ово је најбољи пример како полити-ча ри војнички ства ра ју повољне услове за прегово ре. То је још и доказ да семир ства ра победом а не прегово рима. Прегово ри и уговор склопљен наконњих су последица војничке победе. Један од та три на рода је мо рао остатиускраћен за сво је инте ресе, односно ни је могао оства рити сво је циљеве ко је

је поставио почетком сукоба. То је хрватски на род у БиХ, ко ји је под при-тиском председника Хрватске Фрање Туђмана пристао да са Муслиманимаформи ра један ентитет под називом Феде раци ја БиХ.

441. Командант УНПРОФОР-а је окренуо кључ у приближно 20.00 часова28.августа, а да се претходно ни је консултовао са сво јим претпостављени-ма у Уједињеним наци јама, нити с иједном од држава ко је су дале војникеу састав УНПРОФОР-а. (Секрета ри јат је са забринутошћу прометио да језа ту одлуку сазнао тек шест сати касни је, и да још увек ни је добио ника-кве информаци је ко је потврђу ју ко је одгово ран за сам минобацачки напад).Међутим, командант УНПРОФОР-а је неколико пута разгова рао с коман-дантом јужне команде НАТО-а, ко ји је држао кључ НАТО-а за потврђивањеве родостојности на ређења за покретање ваздушних уда ра. Потоњи је послаодепешу у ко јој је навео да су, према за једничкој процени команданта УН-

ПРОФОР-а и њега лично, испуњени услови за покретање ваздушних уда рапротив низа циљева на под руч ју Са ра јева. Рекао је да су се командант УН-ПРОФОР-а и он сложили да ваздушни уда ри почну чим то дозволе времен-ски услови и техничке околности. Додао је да ће се ваздушни уда ри настави-ти све док, по за једничкој процени војних команданата НАТО и Уједињенихнаци ја, напади на Са ра јево или претње том граду не престану.207

Командант УН снага у БиХ по свему судећи једва је дочекао да сеосвети ВРС и Младићу лично. Како смо видели на томе је одавно радио,припрема јући Младићу чак и перфиди је. Прво је на суптилан начин учи-

нио да његов над ређени из Загреба због личних разлога буде одсутан, онда је на редио напад на Маркале да би имао разлог за напад на ВРС, па је удогово ру са Кларком закључио да су испуњени услови када два командан-та сматра ју да је дошло време да се Срби могу бомбардовати из ваздухаНАТО снагама, па је онда за једно са Кларком то и предузео. Да ли је од-сутност команданта снага УН из Загреба у јеку ових догађа ја пука коинци-денци ја или је део Плана команданта УНПРОФОР-а за БиХ и команданта

јужног крила НАТО пакта за Европу? Са сигурношћу ве роватно никаданећемо знати, али била би приме рена извесна доза скепсе да је у питању

само коинциденци ја.207 Ibid., па ра граф 441.



5. ХУМАНИТАРНА ПОМОЋИ ЛОГИСТИКА УНПРОФОР-а

5.1. Ху ма ни тар на по моћ ци вил ном ста нов ни штву

За све време, ко је је обухваћено овом анализом, у Републици Босни иХерцеговини посто јао је оружани сукоб, што и Tужилац Хашког трибуна-ла наводи у па раграфу 63. оптужнице против гене рала Здравка Толими ра.У том сукобу, на под руч ју БиХ, стране у сукобу су биле Арми ја РепубликеБосне и Херцеговине (А РБиХ) и хрватске па равојне формаци је са једнестране и Војска Републике Српске (ВРС) са друге.

Под руч је релеваннто за ово истраживање обухвата муслиманске ен-клаве у иточној БиХ, Сребреницу и Жепу. Практично, енклаве су билеокружене те рито ри јом Републике Српске. У енклавама и из њих борбено суделовале: у Сребреници 8.Опе ративна група, касни је 28. дивизи ја, а у Же-

пи 1.жепска бригада (самостална), касни је у саставу 28. дивизи је као 285.Иблбр. Сво време ко је покрива ово истраживање у сукобу су биле јединицеА РБиХ у енклавама и јединице ВРС, претежно Дрински корпус. То, са сво-

је стране, указу је на чињеницу да је свака хуманитарна помоћ мо рала про-ћи преко те рито ри је РС, а што је још важни је кроз зоне опе раци ја ко је сусе у континуитету изводиле ско ро непрекидно током релевантног пе риода.Још важни ја чињеница је то да је свака пошиљка хуманитарне помоћи илисваки конвој са том помоћи мо рао проћи преко лини је доди ра сукобљенихстрана.

Да би хуманитарна помоћ могла бити достављена становништвустране у сукобу, ко јој је она потребна, неопходно је обезбедити претходнеуслове за њену несметану пошиљку.

Ти услови су пре свега: – прекид борбених дејстава и његово надгледање од стране неутрал-

них снага, у конкретном случа ју од стране УНПРОФОР-а. То и јесте биомандат УНПРОФОР-а: надгледање спровођења спо разума сукобљенихстрана, обесхрабривање напада и прекид непри јатељстава и регулиса-ње хуманитарне ситуаци је. Прекид дејстава се оства ру је спо разумом за-инте ресованих страна, писаним или усменим, у присуству представникаУНПРОФОР-а;



1275. ХУМАНИТАРНА ПОМОЋ И ЛОГИСТИКА УНПРОФОР-а

– мо ра ју се обезбедити га ранци је да ће спо разум бити поштован употпуности и да конвој са хуманитарном помоћи неће бити злоупотребљенза допремање мате ри јалних средстава за вођење рата или изненадна бор-

бена дејства; – одобрење заинте ресоване стране у сукобу (члан 104. Женевске кон-венци је, у даљем тексту Конвенци ја), а као услов за то одобрење може битии захтев да се расподела ко рисницима врши на лицу места под надзо ромсила заштитница, конкретно УНПРОФОР-а (члан 123. став 3. Конвенци је);

– да заинте ресована страна буде уве рена да неће имати никаквогозбиљног разлога за бо јазан:

a) да пошиљке могу бити употребљене у друге сврхе, а не у оне за ко јесу намењене,

b) да контрола може бити неуспешна, или

c) да непри јатељ може из њих извући очигледну ко рист за сво је војнепотребе или за сво ју привреду, замењу јући тим пошиљкама робу ко ју бина други начин мо рао да набави или произведе…. (члан 123. Конвенци је) и

– да се заинте ресованој страни обезбеди могућност прове ре хумани-тарних пошиљки и регулише њихов пролаз по утврђеном возном реду и поод ређеним путевима, као и да од силе заштитнице доби је довољно уве рењада су те пошиљке намењене помагању потребном становништву. (члан 59.став 4. Конвенци је)

Допремању помоћи уопште, а посебно за под руч ја под опсадом или у окру-жењу, биће дата свака подршка ко ју дозвољава тактичка ситуаци ја, чак и ако

је таква помоћ намењена за непри јатељско цивилно становништво (нпр. бићеомогућен брз и несметан пролаз хуманитарних доба ра, опреме и особља).208

Комаданти са локалним задужењима даће подршку активностима помоћи,када то и онолико колико тактичака ситуаци ја дозвољава (нпр. транспорт,пратња, стража).209

Само војни комаданти могу дати оцену тактичке ситуаци је и они су једини надлежни да ту оцену да ју на основу процене и сазнања о њеномстању и очекиваном разво ју. Нико други за то ни је надлежан. На основуоцене те ситуаци је и процене њеног даљег разво ја комадант ће одлучитида ли стање тактичке ситуаци је и њен развој обезбеђу ју повољне услове запролаз хуманитарних пошиљки. Због тога је неопходно да се постигне спо-

разум о прекиду борбених дејстава ко јим ће се тактичка ситуаци ја дове-сти у стање ко је ће заинте ресованим командантима омогућити доношењеодлуке о пропуштању хуманитарних пошиљки. Потребно је, на тај начин,

релакси рати тактичку ситуаци ју.У конкретном случа ју доставе хуманитарне помоћи становништву

Сребренице и Жепе, тактичка ситуаци ја је углавном била неповољна, јерсу јединице 28. дивизи је континуи рано изводиле активна борбена дејства

208 При руч ник о рат ном пра ву, па ра граф 494, до ка зни пред мет D180.209 Ibid., па ра граф 495.




из енклаве према ВРС, а борбене активности ВРС усме рене на осу јећивањетих дејстава су биле адекватне циљу безбедности сопствених јединица иочувању те рито ри је. То значи да су борбена дејства била континуи рана, без

обзи ра на повремена затиш ја и недогово рене прекиде. (О овим дејствимабило је речи у претходном поглављу). У условима док тра ју војне опе раци је,а ни је обезбеђен њихов прекид спо разумом, ни је могућа достава хумани-тарне помоћи. Улазак и пролаз кроз зону опе раци ја док оне тра ју никомени је дозвољен без одобрења комаданата јединица. Свако ко, без одобрењакомаданта, уђе у зону опе раци ја док оне тра ју, излаже се ризику да буде за-хваћен дејствима и погођен те је лично одгово ран за последице.

Видели смо да је један од услова да би хуманитарна помоћ становни-штву стизала то да се она не ко ристи у војне сврхе ради стицања од ређене

војне предности над противником. Ако би се десила таква ситуаци ја то бипредстављало злоупотребу хуманитарне помоћи од стране цивилног и вој-ног руководства стране ко јој се помоћ упућу је, али и од стране хуманитар-них органиуаци ја у чи јој организаци ји се помоћ доставља. Током сукоба уБиХ достављана је хуманитарна помоћ од међуна родних хуманитарних ор-ганизаци ја, МКЦК и УНХЦР-а првенствено, али и од стране многих реги-оналних, религијских и других хуманитарних организаци ја. Током тих до-става било је и злоупотреба, како конво ја са хуманитарном помоћи наведе-них организаци ја, тако и од стране локалних команди А РБиХ и цивилног

руководства. Злоупотреба је вршена, с једне стране тако што су у конво јимаса храном, одећом, обућом и другим артиклима неопходним цивилном ста-новништву у више наврата пронађени муници ја, експлозиви и друга убојнасредства или војна опрема, а с друге стране тако што је велики део артика-ла ко ји је био намењен становништву дељен јединицама А РБиХ.

Приме ри злоупотребе хуманитарне помоћи заштићеним енклавама:Амбасада Републике БиХ у Републици Хрватској упутила је 5.К А

РБиХ пошиљку у ко јој је експлозив, муници ја, артиље ријска муници ја ипуњења, упаљачи, бомбе и друга убојна средства. Камион за превоз бројУНХЦР-10379.210 Тако је УНХЦР свесно прихватио да, под сво јим окри-

љем, снабдева А РБиХ муници јом и другим убојним средствима. Исто тако је свесно прихватио ризик да му се, у случа ју откривања таквих пошиљки,ограничи кретање и пооштри контрола садржа ја пошиљака.

Команда 5.К А РБиХ одгова ра амбасади да је уредно и без проблемапримила пошиљку и наглашава да је и даље потребно обезбедити потпунуконспи ративност овог канала снабдевања. На кра ју захтева да им се у на-

редној пошиљци достави: муници ја разних калиба ра, детонато ри, нитро-глице рински и други екплозиви, нишанске справе за минобацаче, ракетного риво и друга средства.211

210 До ку мент Ам ба са де БиХ у За гре бу, 5.К-у А РБиХ, до ка зни пред мет D197.211 Акт ко ман де 5.К А РБиХ, Ам ба са ди БиХ у За гре бу, до ка зни пред мет D198.




Амбасада БиХ из Хрватске доставила је округу Бихаћ контингент по-гонског го рива из ко јег је Уред за округ Бихаћ 70 тона издво јио за потребе5.К А РБиХ. Превозник го рива УНХЦР.212

У конво ју УНХЦР (претежно храна), натова реног у Панчеву, на кон-тролном пункту у Рогатици откривени су муници ја и друга војна опрема.Службеници у пратњи конво ја из јављу ју да ништа о томе не зна ју.213

Током саслушања заменика команданта холандског батаљона у Сре-бреници, ма јо ра Роберта Франкена, на питање истражитељице Тужила-штва Де Вриес, „Јесу ли избјеглице могле доћи до хране, неовисно од хранеиз Низоземског батаљона? Је ли стизала на некакав ’незаконит’ начин илинекако другачи је?“ Франкен је одгово рио:

УНХЦР је био законит начин, на равно. То је јасно. Тужно је то што се 28.дивизи ја сматрала толико важном да је стално резерви рала релативно великдио тих залиха за себе. Посто јао је и такозвани пони експрес – одлазак у Же-пу ради шверца, у набавку хране и сличних ства ри. Цига рете и пиће су сеизгледа такође сматрали храном јер смо наилазили на велике количине тихпроизвода на црној берзи сваки пут кад би се пони експрес вратио.214

Секрета ри јат за одбрану општине Сребреница обавештава Секре-та ри јат у Тузли о донаци јама ко је су додељене 8. ОГ Сребреница и наво-ди количине брашна, пасуља, конзерви ране и друге хране, али и нафте иуља. Каже да је та донаци ја издво јена из контингента хуманитарне помоћико ји је пристигао преко УНХЦР-а, а да је део тога доби јен од холандског

батаљона.

215

Документ команде 8. ОГ штабу ВК-е216 почиње драматизаци јом хума-нитарне ситуаци је за ко ју се каже да је још го ра него пре и да ће они, ако имсе не помогне, ићи на све или ништа, што под разумева напуштање енклаве.Претња напуштањем енклаве је команди 8. ОГ служила као уцена да им седоставе храна, одећа, обућа и други артикли. Али у овом документу коман-да 8. ОГ ипак предлаже да им се, ради решења тешке хуманитарне ситуа-ци је, достави ситна муници ја и противоклопна средства. Ни је јасно какосе муници јом и противоклопним средствима решава тешка хуманитарнаситуаци ја, или увод документа о тешкој хуманитарној ситуаци ји предста-

вља преувеличавање и уцену да би се тражена средства доставила што пре.У тачки 1. „Извјешта ја за мјесец октобар 1994. о стању борбеног мо- рала“ Команде 8. ОГ „Сребреница“ од 07.11.1994. године, ко јим се извешта-ва претпостављена команда, односно Команда 2. Корпуса А РБиХ у Тузлисто ји:

212 До ку мент Ам ба са де БиХ у За гре бу о до ста ви по гон ског го ри ва 5.К-у А РБиХ, до-ка зни пред мет D199.

213 Ин ци дент са кон во јем ху ма ни тар не по мо ћи у Ро га ти ци, до ка зни пред мет 1D216.214 Р. Фран кен, Из ја ва на са слу ша њу, стра на 53, број Три бу на ла L0100602.215 До на ци ја из ху ма ни тар не по мо ћи 28. ди ви зи ји, до ка зни пред мет D80.

216 Ко ман да 8. ОГ, Пи смо-апел број 130-01-SL/94 oд 27. 11. 1994. го ди не ШВК-у А РБиХ и Пред сед ни ку Изет бе го ви ћу.




… Успјело се из контигента хуманитарне помоћи издво јити 2.000 па ри гуме-них чизама и дјелити припадницима Арми је РБиХ на првој лини ји. Ово су факто-

ри ко ји су доприни јели побољшању борбеног мо рала бо раца.217

О злоупотребама хуманитарне помоћи може се још видети и у другимдокументима218 Овај последњи се односи на инцидент на контролном пунк-ту у Рогатици када су пронађена средства и опрема ко ја ни је при јављена.

Ови и други случа јеви недозвољеног снабдевања и логистичке подр-шке А РБиХ у Сребреници и Жепи јасно и ван сумње такође указу ју и напристрасно понашање међуна родних хуманитарних организаци ја, у првом

реду снага УНПРОФОР-а, недозвољеним помагањем једној страни (мусли-манској) да стекне војну предност над другом страном. То ни је било у ман-дату снага УН, како је ГС УН, из јавио рекавши да

…стране не схвата ју нити у потпуности пошту ју концепт заштићених зона ида се УНПРОФОР нашао у ситуаци ји да му многе заштићене зоне нису без-бедне, или да њихово посто јање, како се чини, осу јећу је само једну војску усукобу, угрожава јући тиме непристрасност УНПРОФОР-а.219

Како смо рани је навели, комадант снага УНПРОФОР-а успротивио секонцепту успостављања заштићених зона на било ко ји други начин осимна основу спо разума за раћених страна. То под разумева да мандат УНПРО-ФОР-а за „очување ми ра“ под разумева са радњу страна и спо разум о тојса радњи.

Дуго времена се сматрало да је примарни мандат за УНПРОФОР у БиХ по-

моћ у испо руци хуманитарне помоћи, а то је циљ ко ји се могао постићи самоуз активну са радњу страна. Неки од тих нових задатака (дефинисан Резо-луци јом 824 и другима ко је су касни је уследиле, напомена ауто ра) ставилису УНПРОФОР у позици ју да осу јећу је војне циљеве једне од страна и такокомпромиту је сво ју непристрасност.220

Задатак ВРС је био да пресече такозвану „логистичку пупчану врпцу“или логистичку подршку јединицама А РБиХ у Сребреници и Жепи. То је

један од лакших начина да се непри јатељ по рази. На такав начин избегава јусе борбе, а тиме и жртве, како сопствене тако и код непри јатеља. Занимљи-во је како гене рал Смит, командант УНПРОФОР-а за БиХ у релевантном

пе риоду, размишља о начину да се 28. дивизи ја по рази без борбе. Ево реле-вантног дела те из јаве:

Помислио сам: „Шта бих ја урадио да сам на Младићевом мјесту?“ Шта бихурадио да промјеним равнотежу снага у ко рист Срба? Притиснуо бих те ен-клаве, учинио бих их неважнима, изгладњео бих их.221

217 Ко ман да 8. ОГ Из вје штај о ста њу бор бе ног мо ра ла за мје сец ок то бар 1994. број 130-28-169/94 oд 07. 11. 1994. го ди не.

218 Зло у по тре ба ху ма ни тар не по мо ћи у вој не свр хе, до ка зни пред ме ти D214 и D125.219 Из вје штај ГС УН, па ра граф 150.

220 Ibid., па ра граф 129.221 Ге не рал Смит, Из ја ва стра на 4, број Три бу на ла 03400940.




Ово размишљање гене рала Смита нашло је ско ро буквални ехо у пр-вој верзи ји опе ративног плана за раздва јање Сребренице и Жепе 1995. го-дине, „Крива ја-95“, где се гово ри о томе како би живот у енклавама требало

„учинити немогућим.“ Реченице из опе ративног плана Дринског корпусаВРС, истргнуте из контекста, пред Хашким трибуналом биле су ко риште-не као један од кључних доказа геноцидне наме ре српске стране приликомзаузимања Сребренице. Међутим, размишљања британског гене рала, ко јасу била примењена у пракси током вишегодишњих санкци ја и блокаде СРЈугослави је и Ирака, са предвидљивим катастрофалним хуманитарним по-следицама, нису изазвале никакве сумње у његове геноцидне склоности.

Изгладњивање се постиже пресецањем логистичког канала. То непод разумева буквално само спречавање или отежавање исхране непри ја-тељских јединица него и изгладњивање муници јом, гранатама, експлози-

вима и погонским го ривом првенствено. Све се уклапа у начела и принци-пе ратовања и опе раци ја. Професионалним офици рима то је веома добропознато, а гене рал Смит то на најбољи начин показу је. Мо ра да је његово

размишљање у складу са војном доктрином војске чи ји је он гене рал.Наведени приме ри злоупотребе хуманитарне помоћи су само неки од

многих. И преувеличавање бро ја становника у енклавама спада у те злоу-потребе. Наиме при јављивањем да у енклавама живи више становника не-го што их је стварно живело разумно је закључити да се циља на доби јањевеће количине намирница и других артикала из хуманитарне помоћи ко јису затим преусме равани јединицама и војницима 28. дивизи је.222

Од образовања Државне комиси је за са радњу са Уједињеним наци ја-ма и међуна родним хуманитарним организаци јама и у њеном склопу „Ко-ординационог тела за хуманитарне опе раци је“ у марту 1995. године223, ГШВРС ни је имао надлежности у вези хуманитарних конво ја ко ји се односена хуманитарну помоћ цивилном становништву. Једина обавеза ГШ ВРС ињегових потчињених команди и јединица је била да потчињене јединицеобавести о пролазу конво ја кроз њихове зоне одговорности ко је је одобрилоКоординационо тело наведене Државне комиси је. Дакле, од тада ГШ ВРСни је одлучивао о хуманитарним конво јима већ је то био задатак Коорди-национог тела владе РС. ГШ чак ни је имао ни задатак да да је сагласност даодобрени конвој са хуманитарном помоћи може бити упућен у неко под-

руч је, без обзи ра што на већини докумената ко јима ГШ ВРС обавештавапотчињене јединице да ће конвој проћи кроз њихову зону одговорности ида је одобрен од стране Координационог тела сто ји реч „сагласност“. Задр-жао је право да контролише конвој, рачуна јући и товар и људство конво ја.Контрола је, с обзи ром на злоупотребе, била неопход на и то ни је у супрот-ности ни са једним прописом. И данас на прелазима између Срби је и Ко-сова и Метохи је КФОР је успоставио контролу прелаза возила носивости

222 Оп шти на Сре бре ни ца, број ста нов ни ка 01. 01. 1994. го ди не, до ка зни пред мет D116.

223 Од лу ка о фор ми ра њу др жав не ко ми си је за са рад њу са УН, СГ РС број 3/95, до ка-зни пред мет P689.




више од три тоне, рачуна јући и контролу това ра, правда јући то потребомда се спречи преношење оруж ја, дроге, муници је и друге недозвољене ро-бе. Риго розна контрола се и данас у ми ру врши. У рату потреба за контро-

лом је по јачана чињеницом да сукоб још увек тра је, а свака страна насто јионој другој отежати достизање плани раних циљева. Пресецање логистичкеврпце је ефикасно средство да се то постигне.

Без обзи ра на цити ране злоупотребе хуманитарна помоћ је непрекиднодостављана угроженим структу рама становништва на најугрожени јим под-

руч јима. Тако је било и у Сребреници и Жепи. Навешће мо најважни је доказе.

Од мјесеца априла 1993. године овом становништву долази редовна хра-на ко ју обезбјеђу ју УНХЦР. Храна је једнолична и углавном овдје за садапристиже само брашно у потребним количинама, а у просјеку је долазило588.000 кг. мјесечно. Велике невоље и проблеме овог становништва изази-

ва недостатак соли као и других разноврсних прехрамбених производа ко јеобезбјеђу је УНХЦР али у недовољним количинама, а што се у великој мје риод ражава на здравље дјеце, трудница и ста рих лица…“.

Потпис: Салиховић Фахрудин, предсједник предсједништва општине Сре-бреница и Фејзић Хамди ја, командант општинског штаба цивилне заштите(ОШ ЦЗ).224

Преглед достављене хуманитарне помоћи225 указу је да је у Сребре-ницу у току новембра 1994. године достављено: 271 тона брашна, 12,1 тонапасуља, 5,34 тоне соли, 23 тоне шеће ра, 3,9 тона сувог квасца, 15,4 тоне

конзерви ране говедине, 1,4 тоне уља, 5 тона сапуна, 64 палете медицинскогмате ри јала, 62 кути је лекова за спољну употребу, 26 кути ја лекова за орал-ну употребу, 18 кути ја ин јекци ја, 217 кути ја инфузионог раство ра, 16,200па ри половне обуће, 30 бала половне одеће, 100 бала пластичне фоли је и3,600 килограма ексе ра.

У Жепу је од 1. децембра 1994. до 15. фебруа ра 1995. године доставље-на хуманитарна помоћ у знатним количинама. У извешта ју о пристиглојпомоћи се наводи да су количине у висини од 85% од уобича јених.226 Наоснову тога не може се закључити да је ВРС ограничавала доставе хумани-тарне помоћи.

У документима ДК прегледно су приказане количине хуманитарнепомоћи ко је су достављене Сребреници (у марту и априлу 1995.) и Жепи (у1994. години).227 Уз обилату помоћ неких држава, у првом реду из ислам-

224 „Из вје штај о ра ду Ци вил не за шти те Сре бре ни ца за 1993. го ди ну, број 220-1/94 oд 10. 01. 1994.

225 Пре глед до ста вље не ху ма ни тар не по мо ћи у ен кла ве, број Три бу на ла 02122176 и 02122177.

226 ШВК А РБиХ број 01-021-962/95 oд 27. 02. 95, Оба ве ште ње Же пи, до ка зни пред мет D212.

227 Ко ман да ДК ВРС број 10/375 од 03. 05. 95, Пре глед ху ма ни тар не по мо ћи, до ка зни пред ме ти D209 и D213.




ског света, али и Запада, влада из Са ра јева је вршила интензивну пропаган-ду о такозваној хуманитарној кризи, негде је назива јући и хуманитарномкатастрофом, очеку јући да ће то на најбољи начин побољшати њену пози-

ци ју како у свету тако и у самом сукобу. У окви ру те пропаганде износи сетврдња да у угроженим под руч јима, а највише у енклавама, хуманитарнапомоћ одавно не стиже и да ће то изазвати хуманитарну катастрофу међутамошњим становништвом. Нетачност те тврдње најбоље се огледа у сле-дећем документу.

ХУМАНИТАРНА СИТУАЦИЈА: И даље је изузетно тешка. У јуче рашњемконво ју УНХЦР-а пристигло је по један кг брашна по становнику, што јеизузетно скромно и може ублажити глад за само један-два дана. Молимо дасе непрестано чине напо ри за деблоки рање хуманитарног ко ридо ра за Сре-бреницу и редован доток хране овдашњем становништву.228

Упркос сталном инсисти рању да одавно не прима ју хуманитарну по-моћ, овде видимо да је конвој УНХЦР-а са хуманитарном помоћи стигаосамо два дана пре отпочињања опе раци је „Крива ја-95“. Мало, како кажу,али стигло је, насупрот тврдњама да су српске снаге одавно ограничава јуили спречава ју пролаз конво ја хуманитарне помоћи за Сребреницу. Инте-

ресантно је да на кра ју овог извешта ја као „пост скриптум“ захтева ју илимоле да се један приме рак овога извешта ја пошаље и команданту дивизи јена знање. Очигледно је да његов заменик ни је знао да је командант, НасерОрић, одавно одлучио да се на те рен више не враћа.

Коначно, јасно је да је за сваку испо руку хуманитарне помоћи угро-женим под руч јима захваћених ратним дејствима неопходно ство рити усло-ве за безбедну испо руку помоћи, што под разумева прекид дејстава, спо ра-зум о томе, активну са радњу заинте ресованих страна и спречавање билокакве могућности злоупотребе хуманитарних конво ја, што под разумева идетаљну контролу истих.

Пошто је злоупотреба било, код ВРС то је изнудило потребу за стро-жи јим режимом контроле конво ја. По ређење са уистину драконским кон-тролним режимом ко ји је западна Коалици ја у одприлике истом времен-ском пе риоду наметнула Ираку, што је резулти рало смрћу око пола милио-на ирачке деце и било повод за чувену из јаву Мадлен Олбрајт да је то „ценако ја се исплатила,“ било би у сваком погледу приме рено и умесно. Заштосе у једном случа ју такав режим тумачи као елеменат геноцида, док се удругом оцењу је као нужна и прихватљива последица легитимно спроведе-не политике?

У зонама опе раци ја, све док оне тра ју уз мале прекиде и затиш ја, ни јемогуће кретање никоме осим јединица ко је у опе раци јама учеству ју, а оста-лим лицима само уз одобрење комаданта и уз строго придржавање режимако ји им је наметнут.

228 Ко ман да 28. ди ви зи је, Бор бе ни из вје штај Стр.пов.бр. 01-161/95, од 05. 07. 1995.го-ди не, број Три бу на ла 00342185.




Одлуку о испо руци хуманитарне помоћи и кретању конво ја доносидржавно тело (Координационо тело владе), а обавештавање о одобрењу ипроласку конво ја кроз зоне одговорности јединица ВРС и преко лини је до-

ди ра са непри јатељем и начин контроле садржа ја конво ја, укључу јући иљудство, у надлежности је ГШ ВРС. Обавештење јединицама се достављада би команде тих јединица знале да ће конвој од ређеног састава у од ређе-но време проћи кроз њихов борбени распо ред, како би се избегли могућиинциденти и спречиле нежељене последице. Циљ тог обавештења је да сеобезбеди пуна безбедност конво ја, али и јединица и поштовање догово ренеиспо руке.

О начину обавештавања јединица, правцу кретања, обиму и начинуконтроле конво ја и другим значајним питањима у вези с тим одлучу је ко-мадант, или његов заменик ако је он спречен да то учини. То искључу је

било какву улогу осталих ста решина у штабу.

5.2. Ло ги стич ка по др шка УН ПРО ФОР-а

Да сума ризу јемо претходно излагање. За било ко је и било чи је крета-ње у зонама захваћеним ратним дејствима неопходно ство рити претходнеуслове за кретање и бо равак у тим зонама. Ти услови се, пре свега, односена прекид борбених дејстава, успостављен писаним или усменим спо разу-мом. Прекид борбених дејстава мо ра бити га рантован, надгледан од некенепристрасне силе и одржив, како би се сва кретања одви јала безбедно по

лица и групе ко је се крећу у зонама борбених дејстава, али и по јединицекроз чи ји борбени распо ред се врши кретање. Неопходно је, дакле, да так-тичка ситуаци ја дозвољава да се кретање обави безбедно. О оцени стањатактичке ситуаци је и процени њеног даљег разво ја одлучу је комадант. Тонужно под разумева активну са радњу заинте ресованих страна, договор иодобрење комаданта кроз чи ју зону ће се кретање обављати.

За кретање логистичких конво ја УНПРОФОР-а преко те рито ри је Ре-публике Српске и кроз зоне јединица ВРС исти су услови као и за конво јеса хуманитарном помоћи за цивилно становништво. И за ова кретања, билода су се обављала копном или ваздухом, био је потребан спо разум, ко јим се

регулишу сва питања у вези са тиме. То се односило и на по јединачна илигрупна кретања припадника снага УН и њихових јединица. И за овај случајважи ограничење ко је се односи на забрану присуства и кретања у зонамаопе раци ја док оне тра ју. Одлуку о одобрењу кретања, правцу и временукретања и о другим питањима из ове области такође доноси комадант.

У релевантном пе риоду кретање снага и припадника УН, као и логи-стичких конво ја тих снага било је регулисано већ поменутим Спо ра зу мом о прин ци пи ма сло бо де кре та ња између представника снага УН и ВРС. Спо-

разум је сачињен на основу тачке 5. Спо ра зу ма о ком плет ном пре ки ду не-при ја тељ ста ва потписаног 31.12.1994. године, где је предвиђена потпуна

слобода кретања снага УН и међусобне обавезе у вези с тим. Спо разумом је прецизи рана слобода кретања снага УНПРОФОР-а и другог људства УН




преко те рито ри је ко ју контролише ВРС, уз обавезу да ће УНПРОФОР оба-вестити ВРС 48 сати унапред о кретању конво ја, а 24 сата за по јединачнавозила. Одобрење за кретање даће ГШ ВРС, а за неодобрена кретања доста-

виће об јашњење. Регулисана су и остала питања у вези са кретањем конво јаУНПРОФОР-а и по јединачна кретања.

На основу прегледаних многобројних докумената ко ја се односе на по- јединачна и кретања конво ја УНПРОФОР-а преко те рито ри је РС може се за-кључити да је поступак доношења одлуке за одобрење кретања снага УНисти као и у процесу доношења одлуке за борбена дејства. Чланови штабасу, у виду предлога, давали позитивно или негативно мишљење о томе дали кретање треба одобрити или не. То најбоље потврђу је садржај документана ко јем се јасно види да један од помоћника команданта ГШ ВРС само да је

предлог комаданту ко ји ће одлучити прихватањем или неприхватањем пред-лога.229 Да се ради само о предлогу потврђу је и руком исписан текст на ци-ти раном документу, „Паметан предлог“, ко ји је написао комадант ГШ ВРС.

Да је процеду ра доношења одлуке и у овом случа ју била идентичнапроцеду ри доношења одлуке за борбена дејства потврђу је и садржај доку-мента на коме се јасно види да комадант ГШ ВРС налаже начелнику штабада припреми одговор на тај документ230. То и јесте поступање по стандард-ној процеду ри доношења одлуке, уз напомену да је у овом случа ју доно-шење одлуке вршено скраћеном методом уз консултовање најужег делакоманде.

Од укупно поднетих предлога (88 па рафа) један од помоћника коман-данта ГШ ВРС је дао позитивно мишљење за 70 (приближно 80%) захтеваУНПРОФОР-а, а негативно за 18 (20%). То нам да је за право да закључимода ограничење снабдевања УНПРОФОР-а ни је било знатно угрожено, а ти-ме ни извршење миси је, како је команда УНПРОФОР-а тврдила. Негативнамишљења су се односила углавном на кретања конво ја ко ја су у свом саста-ву имала погонско го риво, војну опрему и прелете борбених хеликопте ра.То због тога што је, на основу обавештајних података ко јима је располагалаВРС, део погонског го рива додељиван јединицама А РБиХ, а хелокопте-

рима вршено извиђање и достављање података А РБиХ о распо реду снагаВРС на бо јишту.Да кретање патрола холандског батаљона возилима, због недостатка го рива, ни је

било угрожено, како су представници команде батаљона из јављивали, потврђу ју нам садр-жа ји из јава неких сведока тужилаштва из редова Муслимана. Ево неких приме ра:

Чуо сам да је доста го рива остављено када се УНПРОФОР повукао са овихпозици ја. Отишли смо у три или чети ри аутобуса пуних само мушка раца иодвезли се за Братунац…231

229 Одо бра ва ње кре та ња кон во ја УН ПРО ФОР-а од стра не ВРС, број Три бу на ла R0677204

230 Пред ло зи за одо бра ва ње кре та ња кон во ја, број Три бу на ла R0677213.231 Све док 21, Из ја ва од 25. 05. 1996, број Три бу на ла 00696187.




Приликом повлачења Унпрофо раца, на рочито из Јадра, знам да је иза њихостала велика количина го рива и остале опреме ко ју су Четници узели себии даље ко ристили. Треба се питати зашто је толико го риво било усклади-

штено у Јадру, а не у Сребреници, као и остала опрема ко ја је пала у рукечетницима.232

… У међувремену смо добили још једну пошиљку хране довољне за неколи-ко дана. Једном смо добили и ван редну пошиљку дизел го рива. Свега оста-лог ни је било довољно. Кра јем јуна и почетком јула 1995. пробудио ме је ра-кетни напад. Чуо сам да је ракета пала близу базе. Неколико секунди касни јепала је још једна. Погледао сам на сат и видио да је било 03:20 сати. Касни јесмо чули од дежурног офици ра да су ракете пале 200 мета ра од базе.233

Дакле, ипак је вршена редовна логистичка подршка батаљона. Ималису хране и го рива, били су опремљени нао ружањем и до вољним количи-нама муници је, санитетским мате ри јалом, средствима за хиги јену и дру-гом личном и за једничком опремом за камповање. Све је то обезбеђивалонормално фунционисање и извршење мандата „очување ми ра“. Сведок Ко-стер каже да је свега осталог недоста јало. Шта је то све остало? Нао ружањевећих калиба ра, артиље ријска оруђа и муници ја, противоклопни системиили нешто друго? На равно да је недоста јало средстава ко ја би омогућилаангажовање батаљона у миси ји „наметање ми ра“. Али УНПРОФОР никадани је добио такав мандат.

Да закључимо. ГШ ВРС је, путем ОБ службе, располагао релевант-ним информаци јама о злоупотреби хуманитарних и логистичких конво јаУНПРОФОР-а за снабдевање А РБиХ муници јом укључу јући и артиље риј-ску, експлозивима, ручним бомбама, противоклопним средствима, другомвојном опремом и погонским го ривом, чиме су хуманитарне организаци јеи снаге УНПРОФОР-а излазиле изван свога мандата и помагале једну стра-ну (муслиманску) у сукобу. На тај начин другој страни (српској) су отежа-вали или онемогућавали оства ривање сво јих војних ци љева, а противној(муслиманској) помагали. То је принудило ГШ ВРС да се строжи је односипрема тим конво јима, на начин да се по јача њихова контрола и спречи по-моћ А РБиХ, и тако ојача безбедност сопствених јединица.

232 Све док 21, дру га из ја ва од 26. 07. 1996, број Три бу на ла 01007275.233 Ко стер, Из ја ва стра на 6, број Три бу на ла 00916826.



6. КОНТРОВЕРЗЕ ДОКАЗА ТУЖИЛАШТВА

7.32 Након што је пуцњава престала, два преживјела су отпузала из гомилети јела до једног скровишта близу стратишта. Обо јица су и даље током ци је-ле ноћи чула пуцњаву, као и звук машина у мраку. Кад се разданило, обо јица

су видјели машине за земљане радове ко је су това риле ти јела на трактор.Обо јица су такође описали сво је стратиште као шљунковито мјесто у под-нож ју велике бране.234

Садржај овог па раграфа је веома инте ресантан. Он открива наме рувојног експерта тужиоца, у чи јој основи је подршка ставовима оптужнице.Главни аспект те наме ре је планско и организовано извртање чињеница.Просто је неве роватно да два за робљеника ко ја су преживела погубљење неиско ристе ноћ и побегну са места погубљења. Наиме, ни је непознато, пого-тово не професионалним офици рима, да ће борци пре побећи да би спаси-ли живот неголи се бо рити. Човек мисли да је, у оружаном сукобу, бежање

најбољи начин да се спаси живот и у тим околностима понаша се више ускладу са инстинктом за самоодржање неголи у складу са разумом. О томе

је писао и Ерих Фром у свом капиталном делу „Човек за себе“. Према вој-ном експерту Тужилаштва Хашког трибунала ова два сведока се понаша јукао да има ју наме ру да сачека ју дан да би све видели да би једнога данамогли дати исказ њему, војном експерту, и тужиоцу Хашког трибунала. ИБатле ру, као професионалном војнику, ово мо ра бити јасно као и свакомедругоме. Нема човека ко ји не би побегао под окриљем ноћи са места погу-бљења ко је је неким чудом преживео. Ноћ је за бег много погодни ја од дана.

Даље, у па раграфима 11.1. и 11.4. Исказа Батлер наводи чети ри секун-

дарне масовне гробнице. Ако је њему ве ровати, онда неистину гово ри глав-ни истражитељ тужилаштва, Ж. Р. Руез, ко ји у свом сведочењу пред коми-си јом француског Парламента каже да има још неексхуми раних двадесетакмасовних секундарних гробница. Очигледно је да је изостала координаци-

ја између из јава војног експерта тужиоца и његовог главног истражитеља.Неко од њих нетачно представља чињенице.235

Одлучио сам да кренем према слободној те рито ри ји, али нисам знао пут јерми је то под руч је било непознато.

234 Р. Ба тлер, Ис каз, па ра граф 7.32.235 Ж. Р. Ру ез, Из ја ва, стра на 5, број Три бу на ла 03074564.




Након неког времена стигао сам у Крижевце, спаљено и напуштено мусли-манско село.

Одлучио сам кренути у правцу села Сефе ровићи, а одатле према селу Мото-

во, ко је сам познавао зато што сам тамо имао родбине.Одлучио сам да кренем у правцу села Незук зато што сам мислио да се ононалази на слободној те рито ри ји.

Због овог лошег искуства и због тога што то под руч је уопће нисам познавао,веома сам се опрезно кретао.

Требало ми је шест дана да дођем до једне куће недалеко од Незука предко јом сам спазио неке људе одјевене попут Муслимана и коначно сам биосигу ран да сам на муслиманској те рито ри ји.236

Када пажљиво прочитамо ове делове из јаве овога сведока веома лакоможемо закључити да он углавном све измишља. У првој реченици каже дато под руч је уопште ни је познавао, а одмах у другој каже да је стигао у Кри-жевце, село за ко је зна чак и да је муслиманско. Ни је пропустио да нагласида је село не само муслиманско већ и да је спаљено. А онда каже да је одлу-чио да крене у правцу села Сефе ровићи, а одатле према селу Мотово, послетога у село Незук. У следећој реченици износи да, због лошег искуства са

једним Србином ко ји га је повео некуда и због тога што то под руч је уопштени је познавао, кретао се опрезно и на кра ју каже да је стигао до једне кућеу близини Незука и да је приметио људе обучене попут Муслимана и тада

је схватио да је на муслиманској те рито ри ји.

Три до чети ри пута тачно зна у ко ја села иде и куда се креће, а двапута, на почетку и пред крај каже да уопште не позна је тај те рен и да му је то знатно отежавало бег ка слободној те рито ри ји. Дакле овај сведок јенепоуздан и на његовој из јави се не може темељити никакав доказ. Одбра-на је мо рала овога сведока унакрсним испитивањем довести у позици ју дапризна да он ни је аутор највећег дела из јаве ко ја му се припису је. Али то су,између осталих, подаци на основу ко јих је војни експерт Тужиоца, РичардБатлер, из радио свој Исказ о војним догађањима у Сребреници у релевант-ном пе риоду. Тужилац је добрим делом на Батле ровим закључцима градиосво ју оптужницу.

На кра ју из јаве један од сведока каже да је, када су после ноћења ушуми, и када су се пробудили и успоставили нову колону да наставе про-бој пре за робљавања, по ред пута са десне стране видео много лешева. Поњеговој процени око 500 и да му ни је познато када су они погинули и нако ји начин.

По мо јој процјени било је око 15,000 мушка раца у колони. При је пада Сре-бренице, у под руч ју Сребренице било је око 14,000 војника Арми је БиХ. 237

Сведок дакле потврђу је да су сви војноспособни мушкарци уједно би-ли и припадници 28. дивизи је. На основу ове из јаве може се заључити да

236 Ке мал Мех ме до вић, Из ја ва од 13. и 14. 08. 1995, број Три бу на ла 00798668.237 Ме влу дин Орић, Из ја ва од 10, 11. и 12. 08. 1996, број Три бу на ла 00798690.




су сви били и нао ружани, иако знамо да нису. Нао ружана је била 1/3 одових 10.000 до 15.000 ко ји су кренули у пробој. Међутим ова из јава доводиу сумњу и тврдњу да је само једна трећина од 10.000 до 15.000 војноспособ-

них мушка раца, ко ји су се проби јали, била нао ружана.Три војна полицајца са ознакама „Војна полици ја Српске Републике Босне иХерцеговине“ и у сви јетло плавим панциркама од УНПРОФОР-а ушла су унаш аутобус. Кренули смо у правцу Братунца. Након тога више нисам видиони једног војника ЈНА – наставља исти сведок.

Сведок помиње ства ри ко је ни је могао да види. Војници никако нисумогли имати такву ознаку на униформи. ВРС је променила назив и тада сеуправо звала Војска Републике Српске (ВРС), а не Војска Српске Републи-ке БиХ. Сви војници ВРС у 1995. години су носили јединствене ознаке ВРС.

А што се тиче дела из јаве да након тога ни је видео ни једног војника ЈНА,то показу је да он ни је сам састављао сво ју из јаву. Да јесте он то не би из- јавио јер му је сигурно познато да ЈНА као оружана сила 1995. године ни јепосто јала, па ни је ни могао видети њене припаднике.

Вртило ми се у глави и након тога сам или заспао или изгубио сви јест. Та-да је могло бити око 21:00 сат. Кад сам се пробудио био је мрак и падала јекиша. Скинуо сам повез са очи ју и погледао около. Видио сам ровокопач ибулдожер са упаљеним свјетлима.

Ху рем и ја смо ходали преко лешева. (Пошто је Ху рем имао сат он је рекао

да је 12.00 ноћу.) По мо јој процјени могло их је бити око 1,200 на ливади.Обишли смо иза велике ископане рупе за ко ју сам претпоставио да ће битимасовна гробница. Рупа је могла бити дугачка око 10 мета ра. Требало нам једоста времена да обиђемо око рупе. Не могу проци јенити ши рину рупе. Теноћи била је мјесечина и могао сам видјети да се ливада протеже на великојповршини.238

Овај сведок у из јави каже да је из Братунца био у конво ју са 6 ауто-буса и 4 камиона. То ко ристи тужилац као доказ о превозу за робљеника изБратунца у зону 1.Злпбр. Ако се само мало пажљиви је прочита ју цити раниделови његове из јаве наста ју разбо рите сумње у њену тачност. Прво каже

када се пробудио, а заспао је или се онесвестио око 21.00 часова, да је биланоћ и падала киша. Ноћу када пада киша видљивост је веома мала и ско роништа се не види чак ни на неколико мета ра. Потом каже да је скинуо повезса очи ју и видео ровокопач и булдожер са упаљеним светлима. То делу јепосебно неубедљиво. У помрчини, и још док је падала киша, било би тешкоод светла препознати машине. Могао је видети упаљене фа рове од маши-на, али тешко да би препознао ровокопач или булдожер. Затим каже да јете ноћи била месечина и да је могао лепо видети и разазнавати предмете илешеве. Када пада киша не може бити месечина, то је ваљда јасно. Затим

каже да му је требало много времена да обиђе рупу дугачку око 10 м. Ако238 Ха сић Ах мо, Из ја ва од 20. 03. 1996, број Три бу на ла 00113965.




је истина да је падала киша и да је била ноћ онда можда му и јесте требаломало више времена, али ако је у питању било 10 мета ра у сваком случа ју невише од неколико минута. И на кра ју, ни је могао ноћу у 12.00 часова, ка-

да је падала киша и видљивост била сведена на минимум, избро јати 1.200лешева. То ноћу не би било лако изводљиво, чак и да је била месечина. Ве- роватни је је да је он тада био преокупи ран мишљу како да то под руч је штопре напусти како би преживио, а не да посматра и цени колико има лешева.

На основу из јаве овог сведока Тужилац је изградио оптужницу за по-губљене у Пилици. Сведок каже да је, када су га довели на стрељање, тувидио око хиљаду (1.000) лешева ко ји су пре њега стрељани, а да су послењега довели још 5–6 група од по 150 људи ко је су такође стрељали. Такопроизилази да је у Пилици стрељано 1.000 пре њега плус 750 до 900 послењега. То значи да је у Пилици укупно стрељано 1.750 до 1.900 људи, плус

још 300–400 ко је је видео на другој страни њиве, што укупно износи вишеод 2.000. Тужилац у оптужници за Пилицу каже да је ту погубљено 500 удому култу ре у Пилици и многи од 1.200 ко ји су били за точени у школи.Према оптужници, остатак од „многих од 1.200“ ко ји су били у школи уПилици, или огромна већина од ових 1.200, било је погубљено на обли-жњој Војној економи ји Брањево од стране 10. Диверзантског од реда (10.ДОд). Ово је један пример како тужилац саставља оптужницу и на каквимподацима је темељи.

У ноћи између 12. и 13. јула, српске снаге у Сребреници, у чи јем су саставу једна бригада специ јалне полици је Министарства унутрашњих послова иелементи Братуначке бригаде, почињу одва јати мушкарце од жена и дјецеко ји су се привремено смјестили у творнице у том кра ју или на пољима подведрим небом. Сви мушкарци су притво рени, углавном у једну кућу прекопута главног штаба снага Уједињених на рода.239

Овај део из Из јаве главног истражитеља Руеза представља ноторнунетачност. Ако се нешто слично догодило, то је било у Поточа рима, а не уСребреници. Опште је прихваћено да, када су јединице ВРС ушле у Сре-бреницу, тамо нису затекли никога. Сви су се већ били повукли, неко упробој, а неко у Поточа ре.

14. јула ујутро најпри је је евакуисано прво мјесто заточења, складиште у ко- јем је током ноћи хладним оруж јем и тупим предметима уби јено педесетакособа240

Излагање главног истражитеља Тужилаштва Хашког трибунала у су-протности је са оним што каже Р. Батлер, војни експерт истог Тужилаштва.Ко је место заточења је прво евакуисано? Према Батле ру евакуаци ја је запо-чела 13. јула.

239 Ж. Р. Ру ез, Из ја ва, стра на 2, број Три бу на ла 40307456.240 Ibid., стра на 3.




Конвој аутобуса са за робљеницима креће у правцу Звор ника, скреће пре-ма Тузли, и на кра ју стиже у школу у Ораховцу ко ји не сми јемо бркати сОраховцем на Косову. Током дана конво ји са за робљеницима пристижу

један за другим. Смјешта ју их у гимнастичку салу ко ја је на кра ју пуназа робљеника.241

Ру ез не из но си о ко ли ко ауто бу са се ра ди. За тим ка же „кон во ји то-ком да на при сти жу…“ Ко ли ко кон во ја и са по ко ли ко ауто бу са и ка ми о на?Ова квим па у шал ним фор му ла ци ја ма ства ра се из ма ни пу ли сан ути сак да је то би ла не пре глед на ко ло на ауто бу са и ка ми о на, ко ји су цео дан при сти за ли у Ора хо вац. Пре ма Ба тле ру у Ора хо вац је 13. ју ла сти гло 6. ауто бу са са 296за ро бље ни ка и нај ви ше два ауто бу са ис пред шко ле „В. Ка ра џић“ у Бра тун-цу 14. ју ла. Ода кле иду ови кон во ји? Опи си струч ња ка Три бу на ла вр ве од не пре ци зно сти и не тач но сти. Су штин ско пи та ње је за што ту жи лац, уме сто

уоп ште них про це на из дру ге ру ке, ни је до вео ни јед ног во за ча ауто бу са или ка ми о на да не по сред но по све до чи ко ли ко је би ло ауто бу са и ка ми о на и ко-ли ко љу ди је мо гло ста ти у та во зи ла.

У исто ври је ме дру гим кон во ји ма ева ку и шу се за ро бље ни ци из Бра тун ца.Кон во ји про ла зе Звор ник, скре ћу ли је во и од во зе за ро бље ни ке у шко лу у Пет ков ци ма. Сце на рио је исти: то ком да на шко ла би ва на пу ње на за ро бље-ни ци ма. Ова шко ла има два спра та и не ма гим на стич ку са лу. Све учи о ни це

су пу не. За ро бље ни ци су из ло же ни нај го рем зло ста вља њу.242

И овај пр ви кон вој је из Бра тун ца као сви оста ли јер је за ро бља ва ње при пад ни ка 28. ди ви зи је из вр ше но на те ри то ри ји оп шти не Бра ту нац и та мо су би ла ме ста при вре ме них за то че ња. Ме ђу тим, ма ни пу ла тив ним пред ста-вља њем по да та ка ства ра се сли ка да су кон во ји до ла зи ли из ра зних ме ста и пра ва ца и да им ни је би ло кра ја. Ни бро ја им се не зна. Струч ња ци Ту жи ла-штва ко ри сте тер мин „дру гим кон во ји ма,“ у мно жи ни, као да је би ло ви ше кон во ја и на хи ља де за ро бље ни ка ко ји су пре ве зе ни у Пет ков це. Ба тлер у свом Ис ка зу ка же да је у Пет ков це пре ве зе но 6 ауто бу са и не ко ли ко ка ми о на из Бра тун ца и је дан ка ми он са 100 за ро бље ни ка из Н. Ка са бе. На осно ву ко- јих по да та ка је Ба тлер са ста вљао Ис каз? Ло гич но би би ло да га је са ста вио на осно ву на ла за ис тра жи те ља Ту жи ла штва и из ја ва све до ка. Али ви ди се да ни је, јер се по да ци ис тра жи те ља и вој ног екс пер та исте уста но ве – не сла жу.Ако је та ко, на осно ву ко јих по да та ка је ту жи лац са ста вио оп ту жни цу и чи је по дат ке је као чи ње ни це у њу угра дио?

Истог тог дана (14. јула, примедба ауто ра), аутобус у ко јем се налазило 150особа скренуо је према долини Церске гдје те особе одмах бива ју погубље-не и пада ју низ руб цесте. Један ровокопач захвата земљу с оближњег бре-

241 Ibid., стра на 3.242 Ibid. стра на 3.




жуљка и засипа ти јела ових особа. Ти јела из ове гробнице су ексхуми рана.Пронађено је 150 лешева с везаним рукама, а некима су биле везане и ноге.243

Ово твр ди Ж. Р. Ру ез. Ме ђу тим, Р. Ба тлер ка же да је то би ло 13. ју ла

и да се ра ди ло о сто ти на ма из ко ло не ко ја се про би ја ла. Шта је ту у про ти ву- реч ним из ја ва ма нај и стак ну ти јих струч ња ка Ту жи ла штва тач но, ако је ишта уоп ште тач но? Оба, и ве штак и глав ни ис тра жи тељ, го во ре нео д ре ђе но, по-себ но ка да се ра ди о бро ју ка ми о на, ауто бу са и кон во ја као и бро ју за ро бље-них и по гу бље них при пад ни ка 28. ди ви зи је А РБиХ. Ка ко је он да ту жи лац до шао до број ке од „ви ше од 7.000“? Ко је по дат ке је он ко ри стио и од ко га их је до био, ако му глав ни ис тра жи тељ и вој ни ве штак по дат ке из но се у има ги нар ним бро је ви ма или нео д ре ђе но у сти лу „на сто ти не“, „ви ше од“,„не ко ли ко сто ти на“, „на хи ља де“, „ви ше од хи ља ду“ и слич но?

У са да шњем тре нут ку за екс ху ма ци ју оста је још два де се так се кун дар них ма сов них гроб ни ца. Пре ци зно зна мо по ло жај свих тих ма сов них гроб ни ца,а за сва ку од њих про ве де на је про вје ра са др жа ја. На и ме, у сва кој од ових гроб ни ца про на ђе ни су по смрт ни оста ци ви ше осо ба, од 80 до 180 ти је ла.Ра ди се вје ро ват но о ви ше од 4.000 осо ба ко је ће мо мо ћи ре ћи да су хлад но-

крв но по гу бље не у том ор га ни зо ва ном и си сте мат ском про це су.244

Овај део из ја ве ис тра жи те ља је спе ци фич нан и зна ча јан с об зи ром на од го во ран по ло жај из во ра као глав ног ис тра жи те ља Ту жи ла штва. Он ви-ди шта има и под зе мљом, иако ни шта ни је от ко па вао. Ње му ни су по треб-

не екс ху ма ци је гроб ни ца да би пре ци зно утвр дио ко ли ко се те ла на ла зи у сва кој од њих. Чак зна и да су уби је ни „хлад но крв но“. Не на во ди се ни ка-кав основ за прет по став ку („ве ро ват но“) да је у тим про пи сно не ис пи та ним гроб ни ца ма уко па но ви ше од 4.000 осо ба.

С дру ге стра не, не ке осо бе су по ги ну ле у бор ба ма, а не ке из вр ши ле са мо у-би ство. Је ди на број ка ко ја се мо же ко ри сти ти је број осо ба ко је су ухап ше-не, при тво ре не, пре мје ште не и по гу бље не. Та број ка ће на кон из вр ше них

екс ху ма ци ја вје ро ват но на ра сти на из ме ђу 4.000 и 5.000 осо ба.245

Задњи део комента ра у потпуности важи, али истовремено у цели-ни ово је класичан пример како се манипулише информаци јама. Као и упретходној процени, намеће се закључак да је број наводно погубљенихпретходно од ређен и да су истраживања а прио ри усме рена на доказивањете цифре, а не на доказивање или утврђивање стварног број жртава Мусли-мана из енклаве Сребреница и њихове структу ре по начину како је смрт на-ступила. Зашто се не поставља ју права питања: ко је погинуо у борбама заСребреницу и током пробо ја, ко у међусобним окрша јима, ко се сам убио,а ко је погубљен? Зашто се главни истражитељ Тужилаштва у сво јој ана-

243 Ibid. стра на 3.

244 Ibid., стра на 5.245 Ibid., стра на 5.




лизи не бави тим питањима ко ја су кључна за расветљавање сребреничкогпитања? Те жртве мо ра да су велике јер се пробој вршио у ситуаци ји ко ја јебила врло неповољна у обавештајном и тактичком смислу. До сада изнети

подаци упућу ју на закључак да је мо рало бити мноштво погинулих бо раца28. дивизи је током пробо ја. Зашто се та стварност ско ро уопште не од ража-ва у доказној грађи ко ју ко ристи Тужилаштво и минимализу је у анализамањегових вештака?

Ипак, стално оста је знак питања: никада нисмо дошли до свједочења неке одте дјеце. У то ври јеме босанска влада је саслушала велики број људи ко ји сустигли у Тузлу, и било је зачуђу јуће да се ни је наишло на таква свједочења.Нажалост, прошле године, ти јела дјеце млађе од петнаест година пронађенасу у масовној гробници у Глогови. Вје роватно је да је неки официр безбјед-ности, видјевши шта се догађа, изми јенио на редбу и рекао: „Ти људи су свје-

доци. Не можемо си дозволити да иза себе оставимо свједоке“. Пронађен јеизвјестан број ти јела са метком у кичми.246

Ово је још један пример како се у прикупљању доказне грађе – ко јасе касни је претаче у оптужнице и дугогодишње пресуде, да не гово римо оправним квалификаци јама најозбиљни је при роде – у Хашком трибуналуолако ба рата више или мање креативним претпоставкама, на рачун профе-сионално утврђених чињеница.

Посто јала је разлика у поступању према за робљеницима зависно од тога дали су носили униформу и оруж је: смрт је била спо ри ја за оне ко ји су носили

униформу и оруж је.Зато се, при је преда је, већина мушка раца ота расила оруж ја. Према некимсвједочењима ко ја се не могу провје рити, ако је неко ухваћен с оруж јем, био

је примо ран да сам себи ископа раку, што ни је био случај с онима ко ји су сепредали без оруж ја. Али, питање положа ја цивила и војника са судског ста-новишта ни је битно.247

Општи став је да су сви за робљеници стрељани. Како у процесу стре-љања за неке смрт може бити спо ри ја? Спо ра смрт је обично везана за му-чење, торту ру, изгладњивање, тучу тупим предметима и сл. Стрељање по

дефиници ји ни је спо ра смрт. А шта су сведочења ко ја се не могу прове ритии чему би у судском поступку могла да послуже? Важе ли она у Хашкомтрибуналу?

Не, не посто је информаци је о претходном плани рању масакра. Уства ри, за-узимање енклаве ни је било плани рано. Датум ко ји се односи на план офан-зиве је 5. јули. Дио ко ји се односи на противваздушну одбрану те опе раци једати ра од 6. или 7. јула, ту можемо прецизи рати датум. Али, одлука о зау-зимању енклаве је дони јета тек 9. јула, у тренутку када је гене рал Младићсхватио да неће бити организована одбрана енклаве. Првобитни циљ био једа се границе енклаве сведу на границе града Сребренице и да се град пре-





тво ри у огромни избјеглички логор под отво реним небом, како би се Уједи-њени на роди примо рали да изврше евакуаци ју ове зоне.248

Како је онда судско Веће у неким предметима ипак прихватило тужи-очев навод да је посто јао план за геноцид? Ако главни истражитељ тужи-лаштва ни је успео пронаћи такав план, на основу каквих чињеница и ин-формаци ја је тужилац извео закључак да јесте посто јао план злочина? Штосе тиче одбране енклаве, према од редбама војне доктрине ко је су се и онигене рално придржавали, мо рали су бранити положа је где су се налазилисве док им претпостављени ста решина не одобри да се повуку на резервнеположа је. То убедљиво суге рише да су јединице 28. дивизи је напустиле по-ложа је уз знање и одобрење сво јих претпостављених. Одсуство командна-та дивизи је током борби за Сребреницу то тумачење посредно потврђу је.

Ко му је одобрио да не команду је дивизи јом и да са расто јања, из Тузле,мирно посматра шта се дешава? На 13. страни Из јаве истражитеља Хашкогтрибунала и њему је чудно што командант дивизи је ни је био на свом ко-мандном месту. Руез ипак не пружа одговор на питање како тумачи одлукубосанске владе да повуче Орића и његове најбоље људе пре пада енклаве.Инсисти рање на овом одгово ру истражитељ Руез тумачи тео ри јом заве ре.Али знатан део његових нагађања, ако се пажљиво анализи ра ју, спада у те-о ри ју заве ре.

Зашто комадант 28. дивизи је ни је одгова рао сво јим претпоставље-ним или војним судовима сво је арми је због тога што је напустио јединицу,што се сматра најтежим кривичним делом за једног команданта за ко је се увојној пракси мо ра одгова рати? Пошто ни је позван на одговорност могуће

је разбо рито закључити да се то догодило са одобрењем предпостављенекоманде.

Руез наставља:

Да, изложићу вам неке од њих. 17. јула 1995. направљен је снимак војне еко-номи је Брањево гдје се виде ти јела погубљених особа како леже на страти-шту. Поље на ко јем су извршена погубљења протеже се у овом смје ру, овдјесе види ровокопач ко ји је већ покупио ти јела и ставио их у за једничку раку.

Читав овај дио још је прекривен лешевима. 21. септембра ископавање ти јелаиз масовне гробнице на војној економи ји Брањево је завршено, а 27. септем-бра је започела опе раци ја премјештања ти јела с војне економи је Брањево унову гробницу, а овдје видимо и једну грађевинску машину парки рану укругу војне економи је.249

Према Батле ровом Исказу (па раграф 19.) погубљења на војној еконо-ми ји Брањево су извршена 16. јула у непознатом бро ју. Истражитељ је прет-ходно рекао, и овде понавља, да су грађевинске машине одмах закопавалестрељане. Како је онда могуће да се 17. јула на снимку виде тела погубље-





них? Ово је још један пример неслагања кључних вештака Тужилаштва понајбитни јим питањима.

Не посједу јемо снимке ко ји показу ју неко погубљење ко је је у току, ако на томислите. Ради се о снимцима направљеним при је и након масакра.250

На питање, зашто нема снимака из ваздуха погубљења у реалном вре-мену, нема сувислог одгово ра. Снимци пре и после догађа ја могли би евен-туално да допуне слику, али без радње ко ја представља срж инкримини-саног дела они су од другостепеног знача ја. Без главних визуелних доказа,они губе не само на поузданости него и на знача ју.

Да би се утврдио број жртава Сребренице мо ра се ући у траг несталим осо-бама и преживјелим члановима њихових по родица и извршити пребро ја-вање и идентификовање ти јела ексхуми раних из гробница пронађених у

Сребреници и њеној околини. Тај процес се не може по редити са утврђива-њем смртних случа јева узрокованих болешћу, ста рошћу и насилним путему ври јеме ми ра.251

Из овога следи да процес проналажења и ексхуми рања жртава јошни је довршен. На основу чега онда тужилац наводи да је ВРС погубилавише од 7.000 мушка раца и дечака? Ни је ли и ово доказ да се закључци обро ју муслиманских жртава Сребренице изводе унапред, па се доказни ма-те ри јал затим филтри ра и облику је да би се тим закључцима дао привидутемељености?

Све у свему, централни систем Феде раци је БиХ садржи сасвим оскудну еви-денци ју о лицима ко ја су преминула на под руч ју Сребренице у пе риоду од јула до децембра 1995. Том систему су при јављена само 182 смртна случа јавезана за збивања у Сребреници, на те рито ри ји десет општина, у пе риоду од

јула до децембра 1995. године. 252

Запажамо да је до 2004. године при јављено и уписано у књиге умрлихса под руч ја Сребренице у 10 општина само 182 особе. Зашто нису уписаниу књиге умрлих сви или највећи део „више од 7.000“ мушка раца и дечаказа ко је тужилац тврди да су погубљени? До 2004. године то је било могу-ће урадити или проналажењем тела и њиховом идентификаци јом, или на

основу одлуке надлежног суда (у Ф БиХ то је окружни суд у Тузли) а назахтев по родице како би могла да оства ри одгова ра јућа права на основу по-гиби је или убиства њиховог члана. Ско ро девет година је доста дуг пе риоди довољан да се обави највећи део овог посла чак и да се ради о знатнимљудским губицима.

Тео ретски гово рећи, имена преживјелих би се могла пронаћи у изво рима ко- је је др Радовановић поменула у одјељку 2.1. свог извјешта ја, тј. у системимаевиденци је о интерно расељеним лицима и избјеглицама у бившој Југосла-

250 Ibid., стра на 11.





ви ји, у виталним статистичким системима, пописима становништва извр-шеним након 1995. у земљама ко је су примале избјеглице (Срби ја, Хрватска,западноевропске и друге земље, САД, Канада, Аустрали ја, итд.), као и у не-

колико других изво ра. Међутим, тако обимна претраживања су практичнонеизводљива због људских, финансијских и временских ресурса ко ји би зато били потребни. Из тог разлога се мо ра другачи је приступити проблемуутврђивања бро ја жртава Сребренице, што важи и за многе друге сукобе ко-

ји се сада воде у сви јету.253

Наведени изгово ри су у највећој ме ри неубедљиви и неприме рени.Недоказивост претпостављеног бро ја жртава неможе се надокнадити такошто ће се списак несталих лица једноставно прогласити списком стреља-них. Нити је могуће позивати се на ограничава јуће дејство мате ри јалних ивременских факто ра на прикупљање доказа а при том без обзи ра на наведе-

ну околност изводити најекстремни је закључке ко је докази не подржава ју.Овде се ради о најозбиљни јим оптужбама ко је обухвата ју и тачку везану загеноцид. Сходно томе, или истраживање мо ра бити извршено на прописанначин ко ји би дао потпуне и тачне податке или се изведени закључци мо-

ра ју ограничити обимом расположивих, а не пожељних или хипотетичких,доказа.

За процјену бро ја жртава збивања у Сребреници негдје током јула 1995, тре-нутно посто ји неколико изво ра ко ји се односе на жртве тих инцидената, ме-ђу ко јима су најважни ји сљедећи:

– спискови несталих лица ко је су саставили МКЦК и ПХР,

– списак захтјева за проналажење несталих лица ко ји је саставио ICMP (тајсписак је исти као и списак МКЦК-а), на ко јем су наведени ДНК подаци онесталим особама и њиховим сродницима,

– спискови лица ко ја су идентификована и ко ја су локални судови у Босни,посебно суд у Тузли, прогласили мртвим,

– спискови ексхуми раних ти јела ко ји се могу добити од државних комиси јаза проналажење несталих лица (ФБиХ и РС),

– евиденци ја о војним лицима (Арми ја БиХ) уби јеним током сукоба,

– документаци ја ко ју је прикупила Државна комиси ја БиХ за прикупљањечињеница о ратним злочинима почињеним током сукоба 1992–1995. 7, (тј.„Босанска књига мртвих“)254

Овде би се могло поставити неколико суштинских питања. Прво, како је могуће на списковима несталих особа навести податке о њиховом ДНК?ДНК податке сродника могуће је обезбедити. Али како је могуће поседо-





вати ДНК податке несталих особа док се оне не пронађу, не узме узо рак ианализом од реди њихов ДНК? Друго, како је могуће саставити списковеексхуми раних особа када идентификаци ја ни је извршена, пре него што се

сазна ју њихови лични подаци? И у овом сегменту неодољиво се намеће за-кључак да је тужилаштво претходно дефинисало број погубљених (вишеод 7.000) ко ји сада, на било ко ји начин, само треба судски потврдити.

Опште гово рећи, међутим, списак Тужилаштва из 2000. године треба сма-трати списком лица ко ја су нестала у Сребреници и њеној околини у пе рио-ду од јула до децембра 1995. године.255

То је могуће, али онда тужилаштво не може да конципи ра оптужницуна бази априорних тврдњи да су то погубљена лица. Све док се на поузданначин не утврди судбина несталих лица она не могу бити проглашена погу-

бљенима, а и да буду проглашена жртвама, како тужилаштво тврди, мо расе разграничити ко је су жртве легитимни војни губици, а ко је су последица ратног злочина одн. стрељане без претходног суђења.

На страни 8. исти вештак Тужилаштва наводи верзи ју списка МКЦКиз 2004. године. Али чуди чињеница да не наводи да се тај списак односина списак лица из целе БиХ а не само из Сребренице. Зар се не под разумевањегова обавеза да помогне судском Већу да боље схвати при роду податакако ји му се нуде?

Почетком јула 1995. године у Сребреници је било 40.000 становни-ка. Затим је неколико хиљада било за робљено. До сада је ексхуми рано око

5.000. Највећи број посмртних остатака пронађен је на местима заседа ко-лони ко ја се проби јала (Побуђска Каменица), а известан број тих остатакапронађен је и у масовним гробницама (Лажета, Ражишта-Церска Долина,Козлук, Брањево -Пилица).256

Тужилац тврди да су ексхумаци јама масовних примарних и секун-дарних гробница пронађена тела више од 7.000 мушка раца ко ји су, како онтврди, погубљени. Међутим, из овога извешта ја Агенци је за документаци-

ју и информаци је из Тузле види се да је највећи број посмртних остатакапронађен на местима заседа колони ко ја се проби јала или на местима гдесу вођене три најжешће битке током пробо ја 28. дивизи је (Побуђска Ка-

меница, Удрч, Козлук), што указу је на то да је највећи број ексхуми ранихве роватно погинуо током пробо ја. Ако је тако, то су легитимне жртве ко јесе са правног аспекта не могу трети рати исто као противзаконито погубље-на лица. У овом документу значајна је и тврдња да је само „известан број“посмртних остатака пронађен у масовним гробницама (Лажета, Церскадолина, Козлук, Брањево, итд.). Ко ришћење формулаци је „известан број“суге рише да се ве роватно не ради о већини посмртних података. У свакомслуча ју, прецизност у из ражавању вештака била би информативни ја и у ве-ликој ме ри би допринела бољем сагледавању чињеничног стања.

255 Ibid., стра на 7.256 Аген ци ја за ис тра жи ва ње и до ку мен та ци ју Ту зла, број Три бу на ла 01007053.




2. Било би тешко осмислити одгова ра јући статистички преглед или пописстановништва на под руч ју Сребренице чи ји би циљ био да се саставе спи-скови несталих лица и преживјелих, а за то би била потребна огромна сред-

ства и много времена. То би дало мало релевантних резултата, ако би ихуопште и било.257

Ова констатаци ја врло је спорна. До 2004. године већина Муслиманасе вратила у сво је домове на под руч ју Сребренице. Зашто би било тешкопописати становништво, а надасве одакле сумња у релевантност резул-тата? Попис је по закону требало извршити 2001. године јер је последњибио 1991. године. Ни је извршен због обструкци ја владе из Са ра јева и тек2014. године, после бројних одлагања и контроверзи, приступило се томпослу. Међутим, суштинско питање оста је, насупрот тези вештака Хашког

тужилаштва: зашто званични попис становништва и попис умрлих не бипредстављало релевантне податке? На основу чега се сматра да је списакнесталих особа, ко ји води једна невладина организаци ја (ПХР-лека ри безграница), релевантни ји од званичног пописа становништва на државномнивоу ко ји би се спровео по прописаној процеду ри?

Претпоставља се да је у граду Сребреници било око 40.000 људи при је њего-вог пада, али тачан број становништва и његова структу ра нису познати.258

Тачан број становништва је познат. Наиме, ако је то претпоставка она је мо рала бити на нечему заснована, на неким подацима, али на ко јима?

Рецимо на подацима МКЦК, Холандског батаљона, УНХЦР, специ јалногизвестиоца ГС УН или специ јалног известиоца за људска права. То су свеинституци је на ко је се овај вештак позива у извешта ју од 25. 08. 2004, број0360-1034-0360-1060 и за ко је тврди да су релевантни и да нема бољих по-датака од њихових. Вештак је ве роватно у праву када каже да је непосред-но пред опе раци ју ВРС у Сребреници живело око 40.000 људи јер то јеброј ко ји се доби ја саби рањем горње границе жена, деце и ста раца ко ји суевакуисани из Поточа ра (25.000) и горње границе бро ја мушка раца ко јису форми рали колону ко ја се проби јала ка Тузли (15.000). Готово да је ис-

кључено да је у Сребреници могло бити више становника. Ако се прихватенеизбежне непрецизности, могуће је гене рално утврдити и њихову струк-ту ру. Например, ако од укупног бро ја становника одузмемо број жена, децеи ста раца добићемо број војноспособних мушка раца (16–64 године). За по-требе анализе бро ја несталих или погинулих или погубљених то је сасвимдовољан податак.

5. Реконструкци ја, позадина, посљедице и анализа пада безбједносне зонe.

257 Хел ге Брум борг, За вод за ста ти сти ку Нор ве шке, 25. 08. 2004. го ди не, број Три бу-на ла 03601034, стра на 17.

258 Хел ге Брум борг, Осло 12. 04. 2003. „При лог из вје шта ју о бро ју не ста лих и мр твих из Сре бре ни це, број Три бу на ла 03080316.




Извјештај НИОД-а из априла 2002. о Сребреници, а ко ји је довео до оставкехоландског преми је ра, неколико пута се позива на процјену Тужилаштва,углавном је подржава јући.

Међутим, у извјешта ју се наводи да ни је уби јена ни једна од око 7.500 осо-ба наведених да су нестале јер је „отприлике 1.500 људи умрло на путу заТузлу, било од паљбе, у борби, од мина, самоубиством или од глади.“ То језасновано на процјени ВРС-а о 6.000 ратних затво реника.259

Пошто је Извештај НИОД-а бази ран на Дебрифингу, а Дебрифинг је спровео НИОД уз помоћ независних стручњака, зашто вештак Тужи-лаштва испољава неве рицу према конкретним подацима, мада на почеткусам каже да је извештај углавном „подржава јући“ са становишта оптужбе?Ни је ли вештак Тужилаштва пробирљив у избо ру „подржава јућег“ мате ри-

јала из НИОД-овог Извешта ја холандском парламенту, па ко ристи оно штоњеговим послодавцима иде у прилог а дисквалифику је све што се не укла-па у виђење Тужилаштва, као што су подаци да свих 7.500 несталих ни јенужно уби јено а да је око 1.500 легитимно погинуло у борбеним дејствима?

У извјешта ју НИОД-а се закључу је да „Из тих разлога, ни је могуће сасвимсигурно рећи колико је мушка раца погубљено након пада Сребренице, а ко-лико је особа нестало док су ишли ка Тузли. Вје роватно је да никада нећемознати“.260

Упркос томе што НИОД констату је да ни је могуће сасвим сигурно

утврдити број погубљених после пада Сребренице, нити број несталих то-ком пробо ја ка Тузли, вештак Тужилаштва се не устеже од прављења прет-поставки. Сврха вештака је да помогне већу изношењем што прецизни јихподатака и навођењем њихових изво ра; пуким претпоставкама може да себави свако. Како веће у пресуди може доносити кредибилне закључке ако

је током извођења доказа ова врста стручне помоћи изостала? Применомметоде „Праћење кретања живих Муслимана Сребренице“ на почетку овекњиге и анализом извршеном у расправи „Сребреница – геноцид над исти-ном“ показано је да тужилац заправо не располаже тачним подацима о бро-

ју погубљених војноспособних мушка раца Сребренице. Наведени цитати

из овога Извешта ја вештака Тужилаштва потврђу ју резултате тих анализа.Многи лешеви су закопани у масовне гробнице, ко је су често убрзо након то-га раскопаване, док су остали остављени у шуми. Укупни број жртава ни јепознат. Ископавања ко ја је извршио Међуна родни суд су до сада (до 2003.го-дине) открила око 1.900 ти јела, од ко јих је само неколико идентификовано.261

При родно се поставља питање: ако је 7–8 година након рата ископава-ње масовних гробница ко је је обавио Међуна родни трибунал за бившу Југо-слави ју открио око 1.900 тела, од ко јих је само неколико идентификовано, на

259 Ibid., стра на 9.





основу чега тужилац у оптужницама наводи да су припадници ВРС и/илиМУП-а РС масовно погубили више од 7.000 муслиманских мушка раца?

МКЦК је започео регистровање убрзо након пада (у јулу 1995), првенствено ради регистровања особа за ко је се вје ровало да су заточене. У то ври јеме,сјећања људи ко ји су побјегли из Сребренице су била још уви јек свјежа. Сдруге стране, ти људи су били под великим стресом и патили су од емоци-оналне и физичке изну рености и обично нису посједовали лична или другадокумента ко ја би давала тачне податке о несталим особама. Због хаотичнеситуаци је, неки људи за ко је је речено да су нестали касни је су пронађениживи, али МКЦК уклања такве случа јеве са списка несталих особа. ПХР јесво ју регистраци ју започео нешто касни је, у јулу 1996. Она укључу је некавеома детаљна питања о несталим особама, као што су специфичне физичкека ракте ристике и одјећа, на ко ја је онима ко ји су давали информаци је било

често емотивно тешко да одгова ра ју. У исто ври јеме, даваоци информаци јасу често били спремни ји за разговор и многи од њих су пружили на увидлична документа за нестале особе.262 (стр. 3–4)

Овај сегмент веома упечатљиво указу је на то да се вештак Тужила-штва бави више производњом него истраживањем података како би по-држао оптужницу по сваку цену, при том не водећи рачуна о томе да бисудско веће могао довести у заблуду. Да ли је могуће да су, непосреднонакон нестанка, блиски рођаци ко ји су давали податке о несталим члано-вима сво јих по родица били под великим стресом и нису имали лична до-кумента несталих особа, а да су само годину дана касни је ти исти рођаци

имали релативно прецизне податке, укључу јући лична документа, када супопуњавали формулар ПХР? Релевантно подпитање гласи, одакле су се тадокумента од једном ство рила када тужилац на основу из јава сведока у оп-тужницама тврди да су од за робљених Муслимана одузета сва лична доку-мента и затим спаљена или на други начин уништена?263

Овај докуменат је један од најважни јих међу доказним предметимаТужилаштва и на најбољи начин деманту је тврдње тужиоца да је у Сребре-ници у јулу и августу 1995, године погубљено више од 7.000 војноспособ-них муслиманских мушка раца од стране ВРС и/или јединица специ јалнеполици је МУП-а Републике Српске. У овом ауто ритативном документу сапотписом Председава јућег Феде ралне комиси је, Амо ра Машевића, садржа-ни су подаци о ексхумаци јама и идентификаци јама жртава Сребренице упе риоду од 1996. године, када је почело истраживање масовних примарнихи секундарних гробница, до кра ја јула 2007. године, што обухвата пе риодод 11 година након пада Сребренице. Подаци се, како се у документу ка-же, односе на 4.415 идентификованих жртава. За неидентификоване као иза идентификоване жртве каже се да недоста ју подаци о полу, ста рости иузроку смрти.

262 Ibid., стра не 3-4.

263 Фе де рал на ко ми си ја за не ста ле осо бе БиХ: Број екс ху ми ра них и иден ти фи ко ва-них из Сре бре ни це, број Три бу на ла 06129396.




Ако 2007. године ни је било поузданих података о узроку смрти, наоснову чега је тужилац саставио оптужницу о више од 7.000 погубљенихмушка раца, а при томе из овог документа видимо да је чак и број ексху-

ми раних и идентификованих жртава у целини био знатно мањи од цифрежртава на ко ју се позива Тужилаштво Хашког трибунала? Чак и да немапресека неидентификованих жртава по катего ри јама, овај званичан дописТрибуналу и главној тужитељици Карли дел Понте требало је да садржибар податак о бро ју тих „неидентификованих жртава“. Или цифра од 4.415садржи и једне и друге, и идентификоване и неиндентификоване жртве?

Осим тога, на ову тему, у контексту извешта ја ко ји претенду је настручност, термин „жртва“ ни је погодан. У овој ситуаци ји су измешане двеврло различите катего ри је људских губитака: погинули у борбеним деј-ствима и жртве погубљења. Нити се међу њима прави разлика нити се алу-

ди ра на потребу да се прибаве подаци о околностима и времену смрти. Амор Машовић, председава јући Феде ралне Комиси је за нестала ли-

ца, ве роватно је имао разлог да нагласи да су достављени подаци „повер-љиве при роде“ и да их не би требало уступати другим институци јама осимза потребе суђења. Поставља се једноставно питање: по Машовићу, од когаби те податке, или пре чињеницу да установа задужена за прикупљање до-казне грађе призна је да ни после дванаест година нај релеванти јим подаци-ма не располаже, требало заштитити?

Даље, сведок Тужилаштва Џозеф Кинго ри наводи:

… Уби једили смо га (Османа Суљића, потпредседника општине Сребреницадана 10. 07. 1995, напомена ауто ра) да је ради наше безбједности неопходнода одемо, а он нам је онда рекао да треба да обави јестимо сви јет о чињеницида се против њих ко ристи хемијско оруж је. Све се ово догађало у емоцио-налној атмосфе ри и нисмо знали одакле је добио ове информаци је и нисмобили у стању да их потврдимо.’’ Индикативно је да, по ред Османа Суљићако ји се налази у врху политичке власти у Сребреници, још само ОмановићЋамила, функционер у Арми ји БиХ, значи обо је личности са кредибилите-том код муслимана, оптужу је ВРС да је против становништва Сребреницеко ристила недозвољена, хемијска средства и то у току 11/12. 07. 1995. годинеу кругу базе УН у Поточа рима! Свједок Омановић Ћамила дословно је из ја-

вила: „Остали смо још једну ноћ. Та ноћ је била ужасна. Пустили су отровнеплинове, могла сам их осјетити у зраку, а људи ко ји се разуми ју у отрове ре-кли су да је то отров. Покрили смо лице плахтама. Људи су почели кашљати,кихати и повраћати. Изгледало је као да плин долази са улице“.264

Довољно је рећи да од припадника Холандског батаљона нико ни јенавео присуство неуобича јеног смрада на основу чега би се могло наслути-ти да се употребљава ју плинове или отрови.

У па раграфу 20. оптужнице у предмету Толимир тужилац каже да јеу Поточа рима издво јено више од 1.000 војноспособних мушка раца и тран-

спортовано у Братунац, где су током 14. и 15. јула били привремено заточе-264 Џ. Кин го ри, Из ја ва, број Три бу на ла 00700875.




ни у зградама и возилима. У па раграфу 42. исте оптужнице каже да су дана10. и 11. јула хиљаде босанских Муслимана из енклаве, међу ко јима су билижене, деца и неколико мушка раца побегли у базу УН у Поточа рима, где су

затражили заштиту Низоземског батаљона…Ово је још један пример аљакавости и непрофесионалности у саста-вљању оптужница Хашког трибунала. Шта је од овога тачно? Ни је логичнода се од неколико мушка раца ко ји су били међу женама, децом и старцимаможе издво јити више од 1.000 војноспособних мушка раца и транспортова-ти у Братунац.

Сведок тужилаштва Салиховић Бећир у сво јој из јави каже да је видео 300погинулих у колони ко ја се проби јала, да су одведени у Н. Касабу, да их је тубило више стотина, да су са 5 аутобуса одвезени у Братунац, потом су пре-везени у школу у Пилици и ту били 2 (две) ноћи и један дан.265

Из јава му се не слаже са другом из јавом, ко ју је, такође, дао у својствусведока Тужилаштва.266 У другој из јави ни је био у куку рузу, како је из јавиоу првој, већ у некој шуми, па под мостом, па у ста рој олупини од камиона,а пре тога крио се под откосом сена и тако редом.

Пошто се већина поби јених мушка раца званично води као нестали, њиховежене нису у могућности да се поново уда ју и рађа ју још деце.267.

Да ли је ово имплицитан позив Тужилаштва на рекласификаци ју не-сталих лица, без специфичних доказа о њиховој правој судбини и под пла-штом тежње да се ство ре услови за преуда ју њихових супруга, само да бисе приказало што више „уби јених“? Ако јесте, сугести ја Тужилаштва ни једопринос расветљавању догађа ја у Сребреници већ представља очигледанпример сукоба инте реса. Познато је да је циљ оптужбе да се свим располо-живим средствима број уби јених што више увећа.

265 Са ли хо вић Бе ћир, Из ја ва, до ка зни пред мет D511.

266 Ibid., Из ја ва, до ка зни пред мет D512.267 Ту жи лац, „ Чи ње нич ни основ у пред ме ту По по вић и оста ли“, па ра граф 120.



7. КОНТРОВЕРЗЕ ИЗВЕШТАЈА КОМИСИЈЕ ВЛАДЕ РС:„ДОГАЂАЈИ У И ОКО СРЕБРЕНИЦЕ

ОД 10. ДО 19. ЈУЛА 1995.“268 (Бр. Трибунала 04220277)

7.1. Увод

Као привремено радно тело Владе Републике Српске (Влада РС) Ко-миси ја за истраживање догађа ја у и око Сребренице од 10. до 19. јула 1995(у даљем тексту Комиси ја) образована је одлуком Владе РС на њеној 52.сједници, од 15.12.2003 (у даљем тексту Одлука, документ А/1).

– Циљ је утврђивање пуне истине о догађа јима у и око Сребренице.

– Сврха је: оства ривање ми ра и ства рање повjерења у целој БиХ.

– Мандат комиси је: 6 месеци од дана конституисања (до 12.07.2004. год, на-

помена ауто ра).

– Доставља мjесечне извешта је Влади РС а завршни три дана пре истекамандата.

– Конститутивна сједница Комиси је одржана је 12. 01. 2004. Понуђен је на-црт Пословника (А/3) и постигнута сагласност око доношења Плана рада(А/4) и других опе ративних аката ко ји су убрзо усво јени.

– Мотив за форми рање Комиси је је обавеза РС да одгово ри на захтев Домаза људска права БиХ. Одлука Дома односи се на 49 при јава ко је су поднелинајближи рођаци лица несталих у догађа јима у и око Сребренице269.

Обавеза никада не може бити мотив. Обавеза је нужда, мо рање, зада-так, на редба као што ћемо у на редном ставу видети, а не мотив. Мотив јеунутрашње стање ко је човека те ра да нешто уради.

– Дом за људска права је на редио РС да „по хитном поступку“ об јави све ин-формаци је ко је посједу је, „а ко је се односе на судбину и мјеста гдје се налазенестали…“, откри је „све информаци је… ко је се односе на локаци је по једи-

268 Из вје штај Ко ми си је Вла де РС, „До га ђа ји у и око Сре бре ни це од 10. до 19. ју ла 1995.

го ди не, број Три бу на ла 04220277.269 Овај и оста ли ци та ти ко ји ће би ти ис ти ца ни су из пред њег до ку мен та.



1557. КОНТРОВЕРЗЕ ИЗВЕШТАЈА КОМИСИЈЕ ВЛАДЕ РС

начних, масовних, примарних и секундарних гробница жртава догађа ја уСребреници ко је нису рани је објелодањене“ и, по ред осталог, „спроведе пот-пуну, сврсисходну, темељну и детаљну истрагу о догада јима ко ји су довели

до утврђених кршења људских права, како би… чланови по родица и јавностсазнали за улогу РС у масакру у Сребреници јула 1995, за њене касни је по-куша је да прикри је ове чињенице, те за судбину и мјесто гдје се налазе лицанестала у Сребреници ујулу 1995.»

– Педи Ешдаун у писму предсједнику РС Драгану Чавићу и преми је ру РСДрагану Мике ревићу од 25. 12. 2003. истакао је „важност рада Комиси је“,подржао ставове Дома за људска права и чињеницу да се Комиси ја мо ра ру-ководити „довољним фондовима, потпуним приступом свим релевантнимдокументима“ и свједоцима.

– Руководећи се Опе ративним планом, Комиси ја је са активностима почелафебруа ра 2004.

Дакле мандат Комиси је тра је до 12.07.2004. године. Дом за људскаправа на редио је Републици Српској (РС) да Комиси ју форми ра. Ко можена редити РС? Има ли Дом таква овлашћења и надлежности да на реди јед-ном од ентитета Босне и Херцеговине? Дом је на редио РС да за шест месе-ци откри је све информаци је ко је се односе на масовне гробнице, што нисумогли урадити Влада из Са ра јева и Међуна родни кривични суд за бившуЈугослави ју (МКСЈ) за девет претходних година. Какав ча робни штап имаКомиси ја Владе РС да то, што ни је могао урадити МКСЈ за девет година,обави за шест месеци и да у том пе риоду откри је догађа је ко ји су довели до„утврђених кршења људских права»? Дакле, видимо да су кршења људскихправа већ утврђена и само их треба „темељитом истрагом“ потврдити, какоби се сазнала, одн. потврдила, улога РС у масакру у Сребрени ци. И у овомслуча ју јасно је да је масакр већ дефинисан и утврђен унапред и да га самотреба службено потврдити откривањем улоге РС у њему.

Одлука Дома за људска права од 03. 03. 2003. преузела је и неке веома важнекомпоненте (исто ријски контекст и саме чињенице ко је се односе на догађа је

у и око Сребренице) садржане у првостепеној пресуди Хашког трибунала,Ту жи лац про тив Ра ди сла ва Кр сти ћа (А/8), од 02. 08. 2001.

Ако ни је завршено истраживање, а ни је, јер је наводно због тога Ко-миси ја и форми рана и Дом за људска права БиХ је преузео неке чињеницеиз првостепене пресуде Крстићу, на основу чега се онда Крстићу судило?А Комиси ја се руководила том Одлуком Дома и, како ћемо касни је виде-ти, једноставно је преписала текст преузет из пресуде Крстићу. На самомпочетку видимо да је Комиси ји наметнуто ко ришћење већ посто јећих ма-те ри јала и „чињеница“ утврђених на суђењу гене ралу Крстићу. Ту има пер-

верзне логике. Комиси ја је тако радила јер је била ускраћена и за време и ресурсе ко ји би омогућили темељито и свеобухватно истраживање.




Најважни ја питања о ко јима је Комиси ја требало да прикупи одгова ра ју-ћу чињеничну грађу јесу: испитати наведене злочине, коликог су обима, коих је на редио и извршио. Између осталог, потребне информаци је требало

је прикупити о разним питањима везаним за наведене догађа је: заузимањеСребренице, покушај евакуаци је становништва, хуманитарна криза, стањеу Поточа рима, ситуаци ја у мјешовитој колони, откривање судбине и мјестанесталих лица, откривање информаци ја о новим локаци јама по јединачних имасовних гробница, идентификаци ја жртава, као и други догађа ји од знача јаза рад Комиси је.

Ово би требало да је све већ било завршено пре подизања оптужницепротив против Крстића и других за те догађа је. Како би Комиси ја била устању све то да заврши за шест месеци и, још релевантни је питање, зашто једобила такав задатак, јер све то је у предмету Крстић већ наводно „утврђе-

но“? Један од могућих одгово ра је да је те „утврђене“ чињенице неко требаове рификовати, а са политичког становишта најбоље је да то уради ВладаРС. Чи ја потврда би била снажни ја од потврде Владе РС, јер како смо ви-дели тражи се да се откри је њена улога у масакру и догађа јима у ко јима сукршена људска права? Најбоље да то уради Комиси ја те владе ко ја је већжигосана као инспи ратор инкриминисаних радњи, јер то би представљалоњено ди ректно признање. Војска Републике Српске (ВРС) ни је Сребреницуофанзивно ни заузела, нити је према опе ративном плану имала такву наме-

ру. Али када је, током борби са јединицама 28. дивизи је А РБиХ, командаДринског корпуса (ДК) ВРС увидела да Сребреницу нико и не брани, да је

28. дивизи ја А РБиХ напустила сребреничко под руч је, јединице ДК ушлесу у град. То је са аспекта војне доктрине легитиман поступак војске. Зау-зимање и држање те рито ри ја је један од битних арбита ра окончања сукоба.Покушај евакуаци је не дати ра од тада. Прву евакуаци ју је организовао УН-ПРОФОР 1993. године и до априла те године евакуисао је око 9.000 цивилаиз Сребренице када је Влада из Са ра јева обуставила те евакуаци је. Послетога становништво је масовно илегално напуштало енклаву. У једном до-кументу 28. дивизи је сто ји „само у последњој седмици енклаву је напу-стило око 1.000 становника“. У другом документу, на ређењу, забрању је сесамовољно напуштање енклаве. То је наведено у 2. поглављу ове књиге.

Чуди поступак Комиси је да 28. дивизи ју, ко ја се проби јала ојачанаостатком војноспособних мушка раца, назива исто као и Тужилаштво Ха-шког трибунала, „мјешовита колона“. Ни је то мешовита колона. То је 28.дивизи ја А РБиХ, ко ја се проби јала из окружења под оруж јем. Војнички,борбени об рачун са 28. дивизи јом за ВРС је легитиман и нико то не можеоспо рити. По ражавање 28. дивизи је би неминовно довело и до напуштањате те рито ри је од стране цивилног становништва, јер је до тада већ успо-стављен образац понашања у сукобу у БиХ да становништво не опста јена те рито ри ји ко ју више не контролише његова војска. Тачни је него да јеСребреница заузета, могло би се рећи да је била по ражена 28. дивизи ја и то

помоћним снагама ДК ВРС. Такав преседан, да помоћне снаге у од ређенимоколностима постигну веће успехе од главних снага, ни је непознат аналима




војне праксе. У таквој ситуаци ји командант јединице врши измене одлуке ускладу са новонасталом ситуаци јом и ојачава помоћне снаге ради експлоа-таци је ефеката њиховог успеха. Истовремено, то је још један од показатеља

да Муслимани нису имали наме ру да бране Сребреницу.Замишљен је обухватан научни поступак, детаљни ји приказ генезе догађа јаза наведени пе риод (10–19. јул 1995) при чему би се примјењивала строжаметодологи ја утврђивања чињеница и извођења доказа.

Каква је то „строжа методологи ја“? Строжа од ко је друге методоло-ги је? Треба ли построжити методологи ју ко јом се служио МКСЈ или некодруги ко се бавио истраживањима догађа ја у и око Сребренице? Шта уоп-ште значи овакав став када се не зна ко ја је методологи ја до тада примењи-вана и ко ју је примењивао? Ваљда је то на јава да то што Комиси ја откри је

„строжом методологи јом“ јесте неприкосновена Истина.По дефиници ји, Методологи ја је приступ неком проблему, начин какосе истражу је. Не посто ји блажи и строжи ји приступ. Посто ји само науч-ни приступ, признат од науке као као исправан. У конкретном случа ју, одстране тужилаштва Хашког трибунала, ко ришћена је углавном фо рензичкаметодологи ја. Чини се да је такав приступ пружао највише могућности заманипулаци ју, поготово ако се има у виду чињеница да су право на вршењеексхумаци ја, као један од кључних сегмената фо рензичких истраживања„масовних“ гробница, имали само ICMP (Међуна родна комиси ја за неста-ле особе) из Тузле и Феде рална Комиси ја за тражење несталих из Са ра јева.

Нико неутралан и нико са српске стране ни је могао присуствовати ексху-маци јама ни идентификаци јама ексхуми раних тела или делова тела. Коми-си ја владе РС је имала само задатак да „откри је“ локаци је нових и до таданепознатих масовних гробница и да о томе извести Феде ралну Комиси ју.

А шта је обухватан „научни поступак“? То би мо рало под разумеватиупо редно ко ришћење ба рем два или више приступа или методологи ја ис-траживања од ређеног догађа ја, како би се из различитих углова и помоћу

различитих метода, дошло до истине. Да ли је Комиси ја владе РС ималадовољно времена за тако нешто? На равно да ни је. Шест месеци је веомакратак пе риод за истраживање свеобухватним научним поступком тако

сложених догађа ја.Комиси ја је оци јенила да се примарно мо ра бавити прикупљањем сазнања одогађа јима од инволви раних органа и по јединаца у РС.

Ко су ови „инволви рани?270 С обзи ром на дефиници ју појма „инволви- ран,“ да ли је Комиси ја важне информаци је прикупљала од по јединаца ко јису „скривени, умотани, замотани“, што би под разумевало да не могу битипознати јавности па би самим тим суге рисало да ни Извештај Комиси јене може бити транспа рентан? То надаље да је неограничене могућности запроизводњу „ко рисних“ информаци ја, како би подржале циљ истражива-

270 Ин вол ви ра ти /лат. involvere/ умо та ти, умо та ва ти за мо та ти, за мо та ва ти, об ви ти,об ви ја ти, има ти у се би, са др жа ва ти у свом са ста ву. М.Ву ја кли ја, „ Лек си кон стра них ре чи“




ња и Закључке Извешта ја ко ји ће Комиси ја поднети Влади РС. Али ни је одзнача ја само то што ће се Извештај поднети Влади РС. Много је значајни јешто ће примерци бити достављени Високом представнику за БиХ (ОХР-у)

и Феде ралној комиси ји за тражење несталих особа. Њима ће свакако добродоћи да се об јави како је Комиси ја Владе РС, ето, открила за шест месеционо што Трибуналу ни је пошло за руком за девет година. Карла дел Понтеби онда могла констатовати како је оптужница оправдана и пуна чињени-ца ко је је потврдила и Влада РС јер Комиси ја је „открила“ како је ВладаРС умешана у већ унапред утврђени злочин ко ји су починили припаднициВРС и МУП-а РС.

Због ограниченог времена и рационализаци је поступ ка, Комиси ја је преузе-ла исто ријски контекст и чињенично стање садржано у пресуди „Тужилацпротив Радислава Крстића“, ко јом је оптужено лице у другостепеном по-ступку осуђено од стране Хашког трибунала, за „помагање и подржавањегеноцида“ почињеног у Сребреници.

Ово је најважни је. Комиси ја је преузела и преписала текст из предме-та Крстић. То је напред, како смо видели, већ на јављено, јер је преузет текстод Дома за људска права. Било би занимљиво по јаснити став да је Крстићосуђен „за помагање и подржавање геноцида“ ко ји до тада ни је био фор-мално доказан, а многи би рекли – ни до сада. Како некога можете осудитиза помагање у кривичном делу ко је ни је претходно утврђено?

Почетне тешкоће у раду Комиси је (успостављање комуникаци је са одгова-

ра јућим институци јама РС, обезбјеђивање мате ри јално-техничких и смје-штајних услова и друго) превазиђене су након интервенци ја Високог пред-ставника 11. 03. и 25. 04. 2004. Високи представник за БиХ захти јевао је брзоокончање истраге и концентраци ју рада Комиси је на откривање локаци јапосмртних остатака и утврђивање спискова лица ко ја се воде као нестала(А/9). Овим је мандат Комиси је усмје рен искључиво на испитивање судби-не Бошњака у наведеном пе риоду. Показало се да у предвиђеном року ни јемогуће спровести „потпуну, сврсисходну, темељиту и детаљну истрагу“ одогађа јима у и око Сребренице од 10. до 19.јула 1995.

Из овога је јасно да осим утврђивања чињеница о судбини несталих

Бошњака остало ни је ни важно. Што би биле важне чињенице о околносто-има у ко јима се догађала Сребреница и што би биле важне војне чињени-це ко је би умногоме расветлиле догађа је на другачи ји, војнодоктринарниначин? У сукобу учеству ју две за раћене стране и због тога је недопустивопарци јално приказивање догађа ја и парци јално сагледавање учешћа само

једне стране у сукобу. Рат је, сам по себи, злочиначко средство политике,али нажалост и легално и легитимно средство. Зато је било веома важноутврдити војне околности и чињенице ко је су довеле до пада и заузимањаСребренице. Али у мандату Комиси је, све је то било не важно. Важно је би-ло само утврдити и испитати судбину једне политички заштићене циљне

групе, несталих Бошњака, у наведеном пе риоду. Јер само се на тај начинможе доказати и произвести у геноцид већ утврђени масакр над Муслима-




нима Сребренице. Ово је типичан пример када, у науци, постављени циљистраживања води ка пожељним резултатима а не ка утврђивању објектив-них чињеница. То је проблем многих научника, а посебно исто рича ра, ко ји

по налогу политича ра истражу ју прошлост и уједно облику ју или мења јуњен садржај.

У вези са наведеним, Комиси ја је до 01. 04. 2004. дефинисала два про јекта:

– Истраживање стратишта и гробница жртава „заштићене зоне“ УН Сребре-ница од 10. до 19. јула 1995 (А/10);

– Утврђивање индентитета жртава из „заштићене зоне“ УН Сребреница од10. до 19. јула 1995 (А/11), за чи ју реализаци ју су потребна велика средства идуг временски пе риод, па се од овог про јекта одустало.

Значи за рад Комиси је је остало само два месеца. Овде под радом Ко-миси је под разумевам реализаци ју задатих про јеката или планова. Про јек-товањем или плани рањем ни је могуће утврдити ни једну чињеницу а камо-ли Истину о догађа јима у и око Сребренице у релевантном пе риоду. А каошто видимо утврђивање идентитета или идентификаци ја ексхуми ранихтела ни је ни битна. Битно је само да се утврди број „несталих“, одн. стра-далих Бошњака. За идентификаци ју, ако буде потребна, има времена илиим неће ни бити потребна.

И по ред веома значајних резултата, посебно у откривању до сада непознатих

гробница и утврђивању бро ја и идентитета жртава, редефинисани мандатКомиси је као и кратак временски рок од редили су обим и резултате њеног рада. Комплексна научна валоризаци ја предметних догада ја, посебноисторијско-правна, оста је императив.

Значи ли то да је Извештај Комиси је – ненаучан? Да, значи. Зашто би,иначе, Комиси ја предложила да „комплексна научна вало ризаци ја“ предмет-них догађа ја, посебно исто ријско-правна, оста је импе ратив? Нечувено. Ко-миси ја ће „открити“ чињенице и „потврдити“ учешће владе РС у „масакру»уСребреници, а научна вало ризаци ја, ко ја под разумева и свеобухватно и на-учно утемељено тумачење догађа ја, оста је само као „импе ратив“. А ко ће ово

урадити? Ко ја научна установа из РС или из Феде раци је БиХ или нека неза-висна и неутрална? То је урадио НИОД, Холандски институт за ратну доку-ментаци ју и саопштио је резултате у „Извешта ју бази раном на Дебрифингу“.Извештај НИОД-а је заснован на опсежном истраживању и проучавању рат-не документаци је и бројним саслушањима учесника и очевидаца догађа ја у иоко Сребренице и зато је могао бити прихваћен. Ако ни је заснован на науч-ним чињеницама онда не може бити ни прихваћен као тачан.

Уместо тога, добили смо Извештај за ко ји Комиси ја Владе РС каже даби, ради његове ве рификаци је, требало извршити комплексну научну вало-

ризаци ју, посебно исто ријско-правну. Чудан приступ Комиси је ко јој је дато

у мандат да истражи и саопшти истину. Високи представник за БиХ (ОХР) је Комиси ју нате рао да нешто уради у вези са Сребреницом и то су затим




брже-боље прогласили истином, без научне вало ризаци је. Значи, оно штоКомиси ја понуди у свом завршном Извешта ју може се у пракси ко риститикао „истина“ и оптужити РС и ВРС за ратни злочин, али научну вало риза-

ци ју тих догађа ја добићемо тек ћемо касни је или никада. То може да чека.Битно је само да се од тела Владе РС доби је званична потврда да је та Владаисплани рала ратни злочин, а да га је ВРС извршила.

7.2. Суд би на Бо шња ка у и око Сре бре ни це

од 10. до 19. ју ла 1995. го ди не

Ово поглавље је ско ро комплетно преписано из предмета Кр-стић. Најмање 90%. Највише је преузето из Исказа о догађа јима у и окоСребренице Р. Батле ра, војног вештака тужиоца у предмету Крстић.

а) По то ча ри

Суочено са чињеницом пада Сребренице, цивилно становништво је побјеглоу мјесто Поточа ре, удаљено око 5 км сјеве розападно од града, да би ту на-шло очекивану заштиту у бази Уједињених наци ја. (стр. 9)

Ко им је рекао да иду у Поточа ре и због чега? То је суштина, а не даКомиси ја препису је из извешта ја Батле ра и пресуде Крстићу. Команда 28.дивизи је и цивилно руководство Сребренице су се догово рили и донели

одлуку за једно са представницима команде Холандског батаљона да се ста-новништво подели у две групе и да цивили иду у базу УН у Поточа ре, а 28.дивизи ја са остатком војноспособних мушка раца да се проби ја ка Тузли.Одлука је њихова. Комиси ја не наводи никакав мате ри јалан доказ у везиса начином како је цивилно становништво било усме рено у једну страну,а војноспособни мушкарци на другу. Заправо, ни касни је Комиси ја ни јеподнела ско ро ни један докуменат ко јим доказу је констатаци је у свом Изве-шта ју. Могли су ба рем навести изво ре одакле су преписивали, као бро јевепредмета Крстића и осталих оптужених ко јима је пресуђено или ко јима се

још увек тада судило и то навести у фуснотама. То је најмање што се би се

очекивало од Комиси је ко ја има наме ру да на научни начин изложи и дока-же чињенице. Од кога су то цивили очекивали заштиту? Ко им је рекао даће тамо бити заштићени? Има ли Комиси ја иједан документ ко јим то можепотврдити? То би било веома значајно, ако би Комиси ја могла поднети билокакав документ да је заштита цивила у бази УН у Поточа рима била очеки-вана и од кога, и ко је ту заштиту обећао.

У маси избјеглих у самој бази било је најмање 300, а изван базе између 600и 900 „војно способних“ мушка раца. Нико од њих ни је имао оруж је. (стр. 9)

Тужилац у Оптужницама (Поповић и остали и Толимир) каже да је

међу цивилима у Поточа рима било неколико мушка раца…То смо навелина претходним страницама.




Свјесни реалности, избјегли у Поточа рима јавно су увече 11. јула захти јева-ли од припадника Холандског батаљона да изађу из „овог пакла“. Обави је-штен је о томе и пуковник Ка реманс, а преко њега, на састанцима у хотелу

„Фонтана“, и командант Главног штаба Војске Републике Српске, гене ралРатко Младић. (стр. 9).

Ко јим документима Комиси ја доказу је да су обавештени и Ка реманси Младић и ко их је обавестио? То ни је било тако. Они су прегова рали назахтев Ка реманса ко ји је добио на ређење лини јом командовања УН из За-греба. То смо видели из извода из јаве Р. Франкена. Зашто би Муслиманиобавештавали Младића о томе у каквом су стању? Тачно је једино да јеМладић испоставио захтев да се 28. дивизи ја разо ружа и да се становни-штво у Поточа рима прегледа и прове ри да ли међу њима има војноспособ-

них мушка раца ко ји су били припадници дивизи је и има ли међу њимаоних ко ји су извршили ратне злочине према Србима. За неке од њих је ВРС,путем сво јих обавештајно-безбедносних (ОБ) служби знала да су извршили

ратне злочине. Па они су још у априлу 1993. године захтевали да изађу изпакла Сребренице, да се иселе под три услова: да се прво евакуишу рањении болесни; да се потом возилима евакуише цивилно становништво у Тузлу,и да се војницима, отва рањем ко ридо ра од стране ВРС, дозволи да пешкеоду у Тузлу. То је понуђено и тражено од ВРС и РС (видети релевантне де-лове Извешта ја ГС УН). И 9.јула 1995. године Ратно председништво општи-не Сребреница захтевало је од Али је Изетбеговића да се угово ри састанакса ВРС и затражи отва рање ко ридо ра за исељење из Сребренице. (Видетидоказни предмет P988). Услови за исељење су били ско ро идентични као и1993. године; само су околности биле другачи је.

Представници међуна родних хуманитарних организаци ја из Сребреницеупутили су 12. јула 1995. године сво јим централама извјештај у коме наво-де да је хуманитарна ситуаци ја у јутарњим часовима тога дана „го ра негоикада до сада“, да недоста је храна, ли јекови и одјећа, да се, по њиховој про-цјени, око 30.000 лица налази у и око базе Холандског батаљона, док се око8.000 људи покушава пробити из Горњих Поточа ра до базе УНПРОФОР-а,

Из ричито је наведено да се међу окупљеним становништвом не налази ни је-дан нао ружани војник Арми је Босне и Херцеговине. (стр. 10)

Од овога ни је тачно ништа. Ко је хуманитарне организаци је су ово из-вестиле? Ко јим документима се ово доказу је? У бази је било 25.000 цивилаМуслимана. Шта је Акаши обавестио 11. јула Анана у Секрета ри јат УН ишта им је предложио? Обавестио је о стању у Сребреници и предложио

је План евакуаци је цивила из Поточа ра у сигурни ја под руч ја под контро-лом А РБиХ, али је нагласио да се Влада из Са ра јева противи том плану.То само утврђу је сумњу да је Влада из Са ра јева била спремна да жртву је

сопствени на род за рад виших циљева. Исто тако потврђу је да су УН ималеплан за евакуаци ју цивила из Поточа ра. Дакле, то ни је био план ВРС.




Има ли Комиси ја иједан документ да ово потврди, или да ба рем по-тврди ко је хуманитарне организаци је су то известиле, кога и када? Не могусе овако доказивати чињенице у једном озбиљном научном истраживању.

Долазак великог бро ја аутобуса и камиона у Поточа ре био је према утврђе-ном плану Главног штаба ВРС. (стр. 11)

Ни је, и за тај „утврђени план“ Комиси ја не нуди никакав извор ни-ти рефе ренцу. Аутобуси су долазили како су пристизали током мобили-заци је ко ја је на ређена од стране ВРС када је догово рено са Холандскимбатаљоном и муслиманским представницима у Поточа рима да се извршиевакуаци ја цивила из Поточа ра. Тачно је да су услови били лоши и ско ронесносни, али је тачно и то да Влада из Са ра јева ни је хтела да има иштаса избеглицама, што је потврдио и гене рал Смит у сво јој рани је цити раној

из јави. Смит је рекао да има ју реку избеглица са ко јима влада из Са ра јевани је хтела да ишта има (видети с. ---). Једноставвно су их препустили УН-ПРОФОР-у на бригу.

На аеродром у Дубравама смјестило се око 22.000 ових избјеглих лица доксе више хиљада смјестило на друга мјеста и код родбине и при јатеља. (стр.12)

Колико више хиљада: три, чети ри, пет… осам? Ко јим документом Ко-миси ја доказу је да је 22.000 смештено на аеродром Дубраве? То пре свегани је тачно. Специ јални известилац ГС УН за људска права је известио да

је на аеродрому било око 5.000 избеглица из Сребренице. И у ДебрифингуМО Холанди је се тврди да је евакуисано и регистровано у Тузли и околини25.000 из Поточа ра и још 10.632 из колоне ко ја се проби јала. То је 35.632 из-беглих из Сребренице у релевантном пе риоду. Ради се о цивилима. Војни-ци су се након пробо ја укључили у састав 2.К А РБиХ и нису регистрованимеђу цивилима.

б) У мје шо ви тој ко ло ни

Један број становника (између 10.000 и 15.000) након за узимања Сребреницеокупио се у селима Јаглић и Шушња ри, тражећи спас према те рито ри ји подконтролом Арми је РбиХ. (стр. 14)

Ни је „један број становника“. Ово је била 28. дивизи ја ојачана остат-ком војноспособних мушка раца како би се лакше пробили ка Тузли. То јебила њихова процена ситуаци је и на основу те процене донета је одлука запроби јање. Тада им се чинило да је то најбоље што могу. Мислили су да

је спас у проби јању ка Тузли, а чланове по родица, жене, децу и родитељеставили су у бази УН у Поточа рима. Зашто? Зато што су били уве рени даће одатле бити евакуисани у Тузлу и околину где ће се са њима касни је

спо јити. Њихов поступак је од раз уве рења да се у бази током евакуаци јеблиској родбини ништа лоше неће догодити. Нису добро размишљали када




је у питању пробој дивизи је, али у вези са цивилима и њиховом судбиномбили су у праву.

Чело колоне чиниле су јединице 28. дивизи је, након њих кретали су се ци-вили, међу ко јима је био мањи број жена, дјеце и ста раца поми јешаних савојницима. На зачељу колоне налазио се Самостални батаљон 28. дивизи је.(стр. 14)

Ни је било жена деце и ста раца, нити Комиси ја нуди извор за ту тврд-њу. У колони је било неколико жена способних за војску ко је су можда билеу саставу дивизи је. Из наведеног распо реда се види да су пробој вршилипо принципима војне доктрине прилагођен конкретним могућностима иоколностима. На чело колоне стављена је јединица за отва рање ко ридо ра, усредини мешовита колона, а на зачељу нао ружана јединица као осигу рање.

Они су (војници ВРС, напомена ауто ра) долазили колским путем из правцаКравице, камионима и оклопним транспорте рима (међу ко јима је било и јед-но возило би јеле бо је са ознакама УНПРОФОР-а) позива јући преко разгласаБошњаке да се преда ју. (стр. 14)

Како су чланови Комиси је све ово сазнали? Има ли Комиси ја икакавдокумент чиме би се ово могло доказати? Јесу ли саслушали неке припад-нике ДК ВРС и има ју ли њихове из јаве у прилог констатаци ји да је билотако? Има ју ли из јаве Муслимана у прилог оваквим тврдњама? Зашто уфуснотама нису навели изво ре ако су их имали? Позив на преда ју је ле-

гитиман јер је боље предати се него проби јати се у крајње неповољнимусловима. Током пробо ја посто је само две опци је. Или проби јати се, чимесе ризику је да сви изгину, или предати се, чиме се ства ра ју услови за сти-цање статуса ратних зарбљеника са реалним изгледима преживљавања и

размене.

Припадници колоне покушавали су да се извуку „са женама и дјецом премаРавном Буљиму и Коњевић пољу“, гдје су наишли „на минско поље. (стр. 14

Ово се може протумачити само као покушај од стране Комиси је дасво је излагање саобрази очекивањима инсти руци ја ко је су јој на редиле дапише Извештај. У колони ко ја се проби јала практично ни је било жена а де-це уопште. Они су били у Поточа рима. Тамо су их њихови најближи (очеви,браћа, стричеви, ујаци и други) оставили, ве роватно зато што су знали даће бити евакуисани и да им ВРС никакво зло неће нанети. Зашто Комиси јапосебно наглашава да је колона наишла на минско поље? То је у рату ре-ална могућност јер су минска поља постављали сви ко ји су били у сукобу,на рочито на међупросто рима и на местима ко је ни је било потребе или мо-гућности одбране људством. Члановима Комиси је се очигледно чини да једобро да нагласе посто јање минских поља да би задовољили инстанце ко је

су им на редиле да саставе Извештај. Импликаци ја је јасна: само су Срби(ВРС) намерно постављали минска поља. Међутим, минска поља су састав-




ни део система одбране јединица и организаци је бо јишта. У неким земља-ма то се зове „фортификаци је без људских посада“.

На блоки рању и за робљавању избјеглих из Сребренице Република Српска јеангажовала и специ јалне јединице полици је. (стр. 14)

Нису „избјегли“ из Сребренице. То је 28. дивизи ја ојачана војноспо-собним мушкарцима. Комиси ја се доследно служи речником Тужилаштва.Једина наме ра је доказати кривицу ВРС а Муслимане приказати као жртве.Ништа друго ни је важно. Ипак важно је раз јаснити како Комиси ја, под буд-ним оком сво јих налогодаваца, терминолошки замагљу је основне појмове.За спречавање пробо ја непри јатеске јединице друга страна има на распо-лагању сва средства и јединице ОС и може их употребити ако процени даприпадници војске сами то неће моћи учинити. Насупрот импликаци ји да

су власти Републике Српске прибегле неком сумњивом или недозвољеномсредству блоки рања и за робљавања непри јатељског особља, легитимно јеправо политичких и војних факто ра да према процени ситуаци је ангажу јеприпаднике специ јалних јединица полици је како би се спречио пробој 28.дивизи је и њено спа јање са остатком 2.К А РБиХ.

У току дана је до 17.30 за робљено најмање 6.000 мушка раца, ко ји су распо ре-ђени на неколико локаци ја. Највећи број за робљених одвођен је на сабирнамјеста у Новој Касаби, гдје је заточено између 1.500–3.000 људи, и у селуСандићи на једној пољани, гдје је било заточено између 1.000–4.000 људи.(стр. 13/14)

Ово ни је тачно, а у сваком случа ју Комиси ја је наводи извор ко ји би топотврдио. У Сандићима је било 1.000 плус они из Нове Касабе, до 3.000. То

је једнако 4.000 а не 6.000. (Видети Шеме 1. и 2.)Комиси ја приказу је 7.000 за робљених. Какав је ово распон од 1.000 до

4.000? Ко јим се документом то доказу је? Ни Тужилаштво Хашког трибуна-ла не приказу је овакав распон за робљених у Сандићима на ливади. У пред-метима Ву јадин Поповић и остали и Толимир тужилаштво тврди да је уСандићима на ливади било 1.000 за робљених. Како то да Комиси ја конста-ту је да је највећи број био у Н. Касаби када се из приказаних бро јева види

да је већи број наводно за робљених био на ливади у Сандићима (до 4.000)?У току 14. јула 1995. из Братунца је у Зворник превезено 2.000–2.500 му-шка раца. За робљеници су заточени у сали основне школе у Грбавцима (кодОраховца) и у другим школама.(стр. 16)

Ове цифре се не слажу ни са Батле ром ни са тужиоцем у предмету Ву- јадин Поповић и остали. А где су остали од 6.000–7.000 за робљених? Евоих у на редном пасусу: 1.500–2.000.

Истога дана ВРС је 1.500–2.000 за робљеника из Братунца превезла до Пет-коваца и заточила у сали основне школе. (стр. 16)

До сада је максимално превезено 2.500 + 2.000 = 4.500. за робљеника узону 1.Злпбр, на стратишта, како тужилац каже.




До 19. стране Извешта ја Комиси ја у више наврата истиче да су ВРСили јединице ДК на више места постављали заседе и да су вођени жестокиокрша ји са 28. дивизи јом током пробо ја. Међутим, Комиси ја не наводи да

је у тим окрша јима погинуо макар један војник 28. дивизи је. Тако се то ра-ди када се жели испунити захтеви Педи ја Ешдауна и Дома за људска праваБиХ, али истовремено оптужити Републику Српску, њену Владу и ВРС дасу починили тежак ратни злочин. Сваког борца 28. дивизи је ко ји је погинуотоком борби у пробо ју Комиси ја је насто јала приказати као да је погубљениако се за такве знаде да су легитимне жртве. Нису навели ни једног борца28. дивизи је ко ји је погинуо током борби за Сребреницу или у међусобнимокрша јима, за ко је се зна да их је било. Посто ји се ри ја из јава припадникаХоландског батаљона да су се Муслимани међусобно уби јали током борбии непосредно после борби за Сребреницу, чак и да су пуцали по колони ци-

вила ко ја се још 10. јула увече кретала ка Поточа рима.У разгово ру са једним гене ралом из Главног штаба Војске Републике Срп-ске, Обреновић је предложио да се колона пропусти. Међутим, тај гене ралто ни је одобрио и на редио је да се колона заустави и уништи, с чиме се уса-гласио и савјетник министра унутрашњих послова (име непознато), тражећида свим расположивим снагама, укључу јући и ави јаци ју, поби ју све људе уколони. (стр. 18)

Како је могуће да је саветник министра непознато лице, а познато једа је исти дао сагласност да се колона свим средствима уништи? На такав

површан начин Комиси ја је радила целокупан Извештај. На ручиоцима Из-вешта ја научност и чињенице нису битне, важно је само да се Извештајсастави тако да потврђу је тезе Тужилаштва у предмету Крстић и осталимсребреничким предметима, да би се могло рећи да је преко Извешта ја Ко-миси је ко ју је именовала Влада РС признала кривицу.

Високи официр Центра јавне безбједности Зворник упознао је Обреновићаса стањем у Братунцу у вези са великим бро јем за робљених Бошњака и ука-зао на чињеницу да је тиме ство рена опасна ситуаци ја. Тим при је, јер збогнедовољног просто ра неке групе за робљеника нису имали гдје смјестити, тесу ноћ провели у аутобусима, при чему су се узнеми рили и почели да љуља ју

аутобусе. (стр. 18)Ког датума је ово било? То је важно, јер Комиси ја је већ рекла да су

из Братунца за робљеници превежени у зону Зворника – 1.Злпбр. На истиначин и тужилац се понаша и понавља да би био убедљив.

Јединице Дринског корпуса, посебно 1. братуначка и 1. милићка бригада,те Самостални батаљон Скелани, вршиле су за робљавање и ликвидаци јуизбјеглих Бошњака, што, између осталог, потврђу је високи официр у При-

једлогу упућеном Команди корпуса, ко ји је вишег офици ра предложио закоманданта свих снага ко је обавља ју те послове. (стр. 19)

Ко је тај виши официр, и зашто ни је именован? Комиси ја је на почет-ку истакла да ће се током реконструкци је догађа ја бавити само чињеница-




ма. Пример адекватне реконструкци је је Извештај НИОД-а ко ји се темељина саслушавању и узимању из јава од припадника Холандског батаљона идругих особа ко је су имале увид у релевантне догађа је и проучавању ратне

документаци је. Сви изво ри код НИОД-а уредно су наведени. Међутим, хо-ландски извештај о Сребреници Тужилаштво Хашког трибунала највећимделом игно рише, па га зато ни преплашена Комиси ја Владе РС као изворчињеница у свом Извешта ју не ко ристи.

Извјестан број учесника мјешовите колоне је страдао на разне начине, каошто су: рањавање, по јединачна самоубиства, утапања у ри јеци Дрини при-ликом покуша ја преласка у Срби ју, исцрпљеност и др. (стр. 22)

А да ли је Комиси ја имала задатак да истражи број погинули мусли-мана током борби у пробо ју? Налаз Комиси је не садржи податке о погину-

лима у борбеним дејствима током пробо ја. Комиси ја је сама констатовалада је колона легитиман циљ и не неги ра из ричито да је по њој дејствовано.Како је могуће да ГС УН зна да је током пробо ја погинуло 3.000 војника 28.Дивизи је, а Комиси ја то не зна или као предмет истраживања игно рише јерто ни је пожељно приказивати? Не би шеф, ко ји је на ручио Извештај, биозадовољан. А циљ је да шеф буде задовољан Извешта јем и да чланове Ко-миси је похвали и потапше по рамену, што је Ешдаун и учинио.

7.3.Ма сов не гроб ни це

Изван Републике Српске упућени су захтјеви и оства ре ни контакти са: – Феде ралном комиси јом за тражење несталих лица,

– Кантоналним тужилаштвом у Тузли,

– Канцела ри јом Хашког трибунала (ICTY),

– Међуна родном комиси јом за тражење несталих особа/лица

(ICMP).

Захтјеви су се првенствено односили на број ексуми раних и идентификова-них посмртних остатака те на број до сада об радених гробница ко је су у вези

са догађа јима у Сребреници ’95. (стр. 23)Ово је врло информативно у погледу изво ра одакле је Комиси ја при-купљала доказе. Од ICTY, ICMP, МКСЈ и других. А сви су радили за МКСЈ,одн. Хашки трибунал. Комиси ја је, дакле, само препричавала октроисануслужбену верзи ју сребреничких догађа ја. Она ни је ништа самостално ис-траживала и ни је дошла до чињеница за ко је би се могло поуздано рећи дапредставља ју откриће Комиси је.

У том смислу, представници Хашког трибунала (ICTY) информисали сучланове Комиси је приликом њихове посјете Хагу 17. 02. 2004, да је у пе ри-оду када је ICTY вршио ексхумаци је са сво јим тимовима (од 1996. и 1998.

до 2.000) укупно об рађено 26 масовних гробница у ко јима су нађена лицанастрадала у догађа јима у и око Сребренице. (стр. 24)




Колико је нађено настрадалих? Шта значи „настрадао“? Је ли поги-нуо, погубљен, нагазио на минско поље, да ли се сам убио и ко је су другеоколности под ко јима су ексхуми рани изгубили живот? Да ли је Комиси ја

добила те податке или само то да је об рађено 26 масовних гробница? АкоКомиси ја те податке ни је добила, зашто ни је питала па то онда констато-вала у овом извешта ју? Обавеза Комиси је је била да преузме и преглед-но класифику је податке о бро ју ексхуми раних, идентификованих и онихко ји чека ју идентификаци ју. Комиси ја је такође имала обавезу да преузмеили захтева расположиве податке о начину, времену и другим околностимасмрти. Ако је уопште тражила те податке, а ни је их добила, Комиси ја је усвом Извешта ју била дужна да то констату је. Тако би потупило свако телоте врсте ко је свој посао ради независно и прописно, неспутано уценама ипретњама.

Такође, речено је да су, када је ICTY прекинуо сопствени програм ексхума-ци ја на те рену 2000. године, све информаци је о локаци јама масовних гроб-ница просли јеђене на даљу об раду Феде ралној комиси ји за тражење неста-лих. Од тог пе риода до 2003. године, Феде рална комиси ја за тражење неста-лих је обавила ексхумаци је више десетина гробница (прилогД/1). (стр. 24)

Зар Комиси ја ни је упутила захтев Феде ралној Комиси ји за тражењенесталих да достави те податке? Како се без тога може доћи до „целовитеистине,“ како се Комиси ја на почетку из разила? Више десетина је и три-десет и деведесет. А ако је те податке тражила од Феде ралне Комиси је за

тражење несталих, а ни је их добила, мо рала је то констатовати. То је веомазначајно, јер је требало утврдити због чега Феде рална Комиси ја ни је доа-ставила тражене податке.

Због великог процента секундарних гробница и чињенице да се у њима на-лазе углавном поми јешани посмртни остаци више лица, односно ди јеловити јела, немогуће је са сигурношћу рећи колико је лица до сада ексхуми ра-но, било од стране ICTY или Феде ралне комиси је. Од укупног бро ја ексху-ми раних ти јела идентификовано је 1.332 лица (прилог Д/2), од ко јих је 980сахрањено у Мемо ри јалном центру у Поточа рима (статистика Кантоналногтужилаштва у Тузли). (стр. 24)

Да ли су то потврдили и Феде рална Комиси ја и МКСЈ? Ако нису ондасу мо рали то рећи па би Комиси ја Владе РС констатовала да су од МКСЈ иФеде ралне комиси је добили уве равања да ни је могуће идентификовати свеексхуми ране и због чега.

Комиси ја ни је на основу расположивих података могла утврдити колико јеексхуми раних гробница било примарног ка ракте ра, а колико секундарних итерци јарних. Исто тако нисмо могли утврдити колико је ексхуми рано ци је-лих ти јела, а колико скелетних остатака (врећа). (стр. 24)

Како је онда Комиси ја утврдила да је извршено погубљење више од

7.000 војноспособних мушка раца, како и тужилац каже? Ако Комиси ја ни јемогла утврдити колико је примарних, а колико секундарних и терци јарних




масовних гробница, како је онда и на основу чега могла утврдити коликотела има у тим гробницама, поготово што Комиси ја тврди да ни је моглаутврдити колико је целих тела ексхуми рано а колико скелетних остата-

ка – врећа. Зар је врећа скелетни остатак, и чи ји су остаци у врећи? Тако је могуће да се у више врећа нађу скелетни остаци исте особе. Не може сетврдити да је било тако, али то је реална могућност зато што је процес биоу потпуности под контролом Феде ралне Комиси је и факто ра ко ји су билизаинте ресовани да се број стрељаних жртава максимално увећа. Неутрал-ним и српским посматрачима ексхумаци је и об рада посмртних остатакабили су недоступни.

По ређењем ових података са подацима о бро ју лица ко је се још уви јек водекао нестала (статистике МКЦК, ICMP, ICTY, удружења по родица несталихиз Сребренице, и други) дошло се до закључка да посто ји велики број гроб-

ница ко је до сада нису откривене. (стр. 24-25)

Како видимо Комиси ја има податке са разних спискова о бро ју не-сталих или о бро ју при јављених да су нестали, а пошто је до тог тренуткаексхуми рано „само“ 1.332. тела а идентификовано и сахрањено у мемо ри-

јалном центру 980, то значи да до „више од 7.000“ недоста је још знатанброј. Комиси ја зато на волшебан начин изводи закључак да мо ра да посто ји

још знатан број масовних гробница ко је нису откривене, јер иначе где бисе налазиле све наводне жртве Сребренице? То значи да ни је довољно екс-хуми рано и идентификовано, да нема ни близу 7.000 и то се затим ко ристи

као подлога за закључак да има још неиспитаних и неоткривених масов-них гробница, и то много, па је требало наставити откривати још масовнихгробница и на тај начин намакнути број до „више од 7.000.“

У покуша ју да се доби је информаци ја од ши ре јавности (првенствено из Ре-публике Српске), одлучено је да се успостави посебна телефонска лини јаза анонимно пружање информаци ја, како о локаци јама масовних гробница,тако и о осталим догађа јима ко ји су се десили између 10. и 19. јула 1995. го-дине у Сребреници. Комиси ја је ради тога у том смислу позвала преми је раРепублике Српске, господина Драгана Мике ревића да да сво ју личну подр-шку овој иници јативи, што је било од изузетне важности с обзи ром на по-

литичку атмосфе ру у јавности РС, гдје се још уви јек одавање информаци јаовакве врсте сматра изда јом, а не патриотским чином. (стр. 25)

Комиси ја подршку свом насто јању да се „пронађе“ још масовнихгробница како би се дошло до бро ја „више од 7.000 погубљених Муслима-на Сребренице“ оцењу је као „патриотски чин“. Помагање органима властида утврде објективне чињенице по неком питању од јавног знача ја јестепатриотски, али у контексту форми рања и рада ове Комиси је то уопштене сто ји. Комиси ја ради по политичком задатку ко ји је добила од страна-ца; она пажљиво би ра једне и игно рише друге податке како би удовољиласво јим налогодавцима; кључна питања она уопште не поставља да се не

би уздрмала конструкци ја ко ју у свом коначном Извешта ју има обавезу дапотврди. Укупан рад Комиси је нема везе са непристрасним истраживањем




чињеница или научном објективношћу, већ је у функци ји мо ралне дискре-дитаци је државе ко јој грађани дугу ју ло јалност. Самим тим, подршка та-квом раду не спада у ред патриотске или грађанске обавезе.

У свом Првом прелиминарном извјешта ју, од 14. априла 2004, Комиси ја јенагласила чињеницу да се до тог датума дошло у посјед тек малог бро ја,углавном већ познатих информаци ја о дешавањима у Сребреници, те да је упитању опструкци ја рада Комиси је од стране надлежних институци ја вла-сти. (стр. 25)

Пошто Комиси ја ни је могла доћи до нових информаци ја, оптужила јесопственог оснивача (Владу РС) да ни је предузео све ме ре да се Комиси јипомогне од стране државних и других институци ја. А онда је на сцену сту-пио Високи представник Џе реми Ешдаун, сазвао конфе ренци ју за штампу

и издао на ређења кога треба сменити, кога роти рати, и прецизи рао задаткепредседнику и преми је ру РС како да се Комиси ји „помогне“.

Фаза испитивања је окончана посјетама, провје рама и прелиминарним ве- рификаци јама три примарне и 29 секундарних и терци јарних гробница, штозначи да је Комиси ја, ко ристећи информаци је доби јене од званичних органаи ти јела владе РС и свједока на те рену, прикупила информаци је о посто јању32 (тридесет дви је) до сада непознате и необрађене масовне гробнице са ти-

јелима Бошњака жртава догађа ја у и око Сребренице од 10. до 19. јула 1995.године. У књизи прилога „Д“ овог ди јела Извјешта ја (повјерљиви документи26 за ограничену дистрибуци ју) достављамо сљедећу релевантну докумен-таци ју. (стр. 25–26)

32 + 26 ко је су откривене од стране ICTY. Јели је могуће да има 58масовних гробница? Ни је искључена могућност да буде откривено још јер

је дефиници ја „масовне гробнице“ ко ја се ко ристи у сребреничким ексху-маци јама врло флексибилна: посмртни остаци две или више особа. Дакле,по опе ративној терминологи ји где су укопане две особе или две стотине,то се под једнако сматра „масовном гробницом“. С тим у вези, Комиси јаискључиво ко ристи термин са емотивним набо јем: „жртве догађа ја у и окоСребренице“. Шта је по дефиници ји „жртва“? У најши рем смислу те речижртва може бити свако ко је нма неки начин неоправдано претрпео штету.

И неко ко је погинуо у аутомобилској несрећи може се сматрати жртвомнепажње другог возача, као што би се за неког ко је погинуо у борби могло рећи да је жртва рата у општем смислу тог појма. Али Комиси ја се обаве-зала да у свом раду истражи један врло специфичан аспект овог општегод ређења: број погубљених Бошњака у наведеном пе риоду, што њена раз-матрања суштински усме рава на дефиници ју жртве у правном смислу ре-чи. У конкретном случа ју, жртва ратног злочина може бити само особа ко ја

је била за робљена па стрељана. Мада су се у саставу Комиси је налазилиправници ко ји ове дистинкци је врло добро разуме ју, Комиси ја преко њихпрелази. Као Тужилаштво Хашког трибунала и званично Са ра јево, терми-

ном „жртва“ обухвата ју се сви без разлике за ко је се каже да су нестали,или изгубили живот на било ко ји начин.




Представницима Феде ралне комиси је, ко ја је једини овлаштени орган заобављање ексхумаци ја кад су у питању жртве бошњачке и хрватске наци-оналности, на самом је почетку посјете предат доси је са мапама, фотогра-

фи јама, описима микролокаци ја и координатама 28 гробница. Осим ових 28локаци ја, исти дан лоци ране су још три гробнице за ко је документаци ја ни јебила припремљена јер је информаци ја о њима примљена непосредно предпредвизиту (прилог Д/6). (стр. 26/27)

Зашто само они, као заинте ресована страна, да буду надлежни за екс-хумаци је? Ко је на то пристао? То у најмању руку подстиче на разбо ритусумњу да је Феде рална Комиси ја могла да при јавље је неограничен број екс-хуми раних јер их са српске, или неке независне и неутралне стране, никони је контролисао. Зар ни је било и представника Срба, као што је у Комиси јиВладе РС било представника Муслимана? Ово упућу је на разбо рит закључак

да су они могли да саопштава ју шта год хоће, а српска страна то ни је моглапрове рити. Она је могла само да потврди шта јој се серви ра. Она сервилноприхвата све што је Тужилац написао у Оптужници и што је наводно дока-зано на суђењу Крсићу, односно оно што Феде рална Комиси ја саопшти да јеексхуми рала и идентификовала. Ни је чудо што се на страни 28. Амор Машо-вић захваљу је Комиси ји Владе РС на досадашњем раду и нада се и очеку је даће се рад Комиси је наставити у истом духу и истим темпом.

Према мишљењу стручњака, уз тренутно стање ресурса на пољу ексхума-ци ја и идентификаци ја, об рада поменутих локаци ја ће тра јати мјесецима, а

на почетак радова ће се чекати можда и неколико година. Овакво мишљењезаснива се на сљедећим чињеницама:

• велики број гробница је смјештен на локалитетима тешким за рад;

• већина гробница, током протеклих година, прекрива на је великом количи-ном смећа и другог отпада;

• програм ексхумаци ја у БиХ за 2004. годину већ се одви ја, а прио ритет има- ју локаци је из 1992. године;

• ограничени су људски и други ресурси потребни за рад на гробницама.(стр. 29)

Какве везе ово има са догађа јима у и око Сребренице у јулу 1995.године? Можда су све „жртве“ Сребренице, укључу јући и оне ко ји су по-гинули до јула 1995. године, приказане као погубљени 1995. године, у ју-лу. Ово је у најмању руку оправдана сумња. Због чега би, иначе, Комиси јанагласила да прио ритет има ју гробнице из 1992. године? И то се каже зацелу БиХ, а не у Сребреници и околини, што јесте предмет истраживањаове Комиси је. Колико локаци ја из 1992. се об рађу је и колико је до сада об-

рађено, а колико је жртава у њима идентификовано и ексхуми рано, да бисе повукла јасна разлика са жртвама стрељања 1995, што је једини предметистраживања Комиси је? Зашто Комиси ја ни је прикупила ове податке да

бисмо могли тачно знати ко је су жртве догађа ја везане за Сребреницу у ју-лу 1995. године, а ко је су за целу БиХ и Сребреницу, пре јула 1995. године?




7.4. Утвр ђи ва ње суд би не ли ца за ко ји ма се још уви јек тра га

Посебан нагласак је дат на утврђивање судбине 1.849 лица ко ја су наведена

у Одлуци Дома за људска права БиХ, од 03.03.2003, поводом ко је је Влада РСи основала Комиси ју.(СТР. 30)

Након што је Високи представник донио одлуку да се Завршни извјештајКомиси је мо ра подни јети до средине јула 2004, дошло се до закључка дапро јекат неће бити могуће окончати на ври јеме и да се због тога не крене уњегову реализаци ју. (стр 30)

Високи представник је сигурно знао да су временски па раметри ко- је је наметнуо Комиси ји не реални, те је Комиси ји оставио једину могућуопци ју, а то је да на брзину и без сувишне анализе прихвати списак не-

сталих муслиманских мушка раца МКЦК, ПХР, МКСЈ или ICTY, све једноко ји. Сви су слични или идентични; незнатне разлике крећу се у окви римабројчаних појмова баш онако како се тужилац неод ређено из ражава: „око“,„неколико хиљада,“ „више од 7.000,“ „од… до“ и слично. Сваки од овихтермина одгова ра зато што је намерно непрецизан и у датој ситуаци ји упо-требиће се онај ко ји буде најпогодни ји.

До дана подношења овог извјешта ја прикупљени су подаци о 7.779 лица ко јасу нестала између 10. и 19. јула 1995. године у Сребреници, а ко ја су при јави-ли чланови по родице. Овај број, нажалост, ни је коначан будући да ICMP још

уви јек прикупља узорке крви и податке, од по родица страдалих ко је тренут-но живе у земљама ЕУ. Неоспорно је, дакле да ће се након окончања помену-тог про јекта ICMP, повећати број лица за ко јима се још уви јек трага. (стр. 32)

Ово су нестали, не погубљени. За њих ни је доказано да су погубљени,ни је извршена ексхумаци ја ни идентификаци ја, нису пронађени, а истовре-мено посто ји и реална могућност погиби је у борбеним дејствима – ко ја субила жестока – у истом пе риоду.

Због правних ограничења у погледу повјерљивости података, ICMP ни је мо-гао уступити Комиси ји сво је податке без сагласности чланова по родица не-сталих или њихових представника. (стр. 32)

Да ли због правних или неких других разлога? Какви год ти разло-зи били, подаци ко је ICMP тврди да има кључни су за доказивање при-ближног бро ја несталих, што је горња граница могуће цифре погубљених.Како је Комиси ја могла да састави Извештај и на какав начин је дошла добро ја погубљених када ни је могла добити ни податке о несталима од Међу-на родне комиси је за тражење несталих особа (ICMP)?

У вези с овим, Комиси ја сматра да је потребно раз јаснити и сљедеће: Премаподацима МКЦК у БиХ ко ји су достављени Комиси ји 17. 02. 2004. и 18. 05.2004, број при јављених лица за ко јима се још уви јек трага је 6.450, (прилог

Ф/1) док се према подацима ICMP још трага за 7.779 лица. До разлике у пода-цима ове дви је међуна родне организаци је дошло је зато што је МКЦК при-




хватао захтјеве за тражење само од чланова уже по родице, док се у случа јуICMP, ДНК идентификаци ја може обавити помоћу крвних узо рака узетих иод чланова ши ре по родице. Нажалост, због го репоменутих правила у прику-

пљању података у обје организаци је, у случа јевима када је ци јела по родицанастрадала, нико не може при јавити њихов нестанак. (стр. 31–32)

Колико има несталих целих по родица? Имамо ли неку назнаку да суоне статистички знача јан фактор у про рачуну несталих лица? Неко мо ра даима ове податке. Ако нема, Комиси ја ни је требала ни да их спомиње у зва-ничном Извешта ју. Ово су још увек све нестале особе ко јима се не зна тачанброј и за њих се не може рећи да су погубљени све док не буду пронађенињихови посмртни остаци и аутопсијски ве рификован начин смрти.

Након упућеног писменог захтјева Кантоналном тужиластву у Тузли и са-

станка одржаног између два члана Комиси је и кантоналног тужиоца, Коми-си ји је стављен на располагање списак 1.332 особе ко је су до сада идентифи-коване и за ко је су издате смртовнице (прилог Д/2). (стр. 33)

Ово је до ма ја 2004. године. На страни 24. спомиње се исти број:

Изво ри ко ји су ко ришћени од Комиси је за ово поглавље извешта ја, односноза утврђивање судбине несталх за ко јима се још увек трага су различитии на овом мјесту, из практичних разлога нећемо их набра јати. Навешћемосамо чињеницу да је ко ришћено 15 (петнаест) изво ра података са различи-тим списковима несталих и шеснаести „Остали изво ри“ под ко јима се можепод разумевати и већи број. Важно је напоменути да је један од поменутих

изво ра и књига Насе ра Орића „Сребреница свједочи и оптужу је“. Из те књи-ге преузети су и спискови лица несталих или погинулих 1992. године, штонема никакве везе са догађа јима у Сребреници и бро јем евентуално погу-бљених у јулу 1995. године. У „Додатку Извешта ју Комиси је Владе РС“ (бројТрибунала 03625524) Комиси ја наводи списак изво ра података и спискованесталих лица ко ји су при јављени као нестали. У том списку наводи 35 из-во ра података и разних спискова несталих. Комиси ја ни је пропустила даконстату је да упо ређивањем ових спискова ни је поуздано могуће утврдитиколики је број несталих Муслимана Сребренице из јула 95, али наглашава иистиче посебно да подаци о бро ју несталих Сребреничана у јулу 95. ва ри ра ју

између 7.000 и 8.000.Тачно онолико колико је потребно тужилаштву да може да их сврста

у погубљене. Плански је направљена збрка са разним списковима како бисе они ко ји истражу ју догађа је у и око Сребренице у јулу 95. године бавилиупо ређивањем разних података са тих спискова. Конфузи ја је велика и на-мерно се сви уводе у проналажење и упа ривање спискова како би се прона-шла било каква грешка или дупликат. Тако је скренута пажња са бро ја по-губљених и погинулих, а усме рена на прове ре разних спискова несталих.

БањаЛука, 15.07.2004.

На основу члана 34. став 4. Закона о Влади Републике Српске (Службенигласник Републике Српске број 3/97 и 3/98), а у вези са Писмом Високог




представника за Босну и Херцеговину од 15. 07. 2004. године, Влада Репу-блике Српске на 87. сједници одржаној 16. 07. 2004. године д о н о с и:

ЗАКЉУ ЧАК ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ,271 185) (Број Трибунала

03625141)

1. Влада Републике Српске констату је да се продужава рок за завршетак ра-да Комиси је за истраживање догађа ја у и око Сребренице у пе риоду од 10. до19. јула 1995. године до 15. 10. 2004. године.

2. Закључак ступа на снагу даном доношења.

Закључак је донет на основу писма Џе реми Ешдауна председнику и преми- је ру РС.272

У писму се, између осталога, каже:

Прво: Комиси ја је добила доста нових информаци ја чак и током протеклихнеколико дана. Ово је одличан знак континуи раног и активног рада Комиси-

је и власти Републике Српске, и тим поводом желим честитати свима онимау РС ко ји су учествовали у овом процесу. Међутим, сада је сасвим јасно даће Комиси ји требати још времена да у потпуности анализи ра нове информа-ци је. Друго: главни тужилац дел Понте такође је од мене конкретно тражи-ла да Комиси ји дам више времена да обави свој посао, ко ји сматра изузетнозначајним за рад Хашког трибунала. Треће: Посто је од ређене индици је у по-сто јећој документаци ји да можда посто је неке ства ри ко је би требало истра-жити са Београдом. Амбасадор Фаси је предложио је да би било добро обез-

би једити додатно ври јеме да би се испитале те индици је. На кра ју амбасадорФаси је ме обави јестио да је разгова рао са представницима Комиси је за људ-ска права, те да би и њима било драго да се продужи рок за рад Комиси је.

И Ешдаун је, на равно, продужио рок за рад Комиси је да би ова могладодатно допунити Извештај подацима ко ји су веома важни за рад Трибуна-ла и ко ји би додатно потврдили тужиочеву тезу да је у Сребреници почи-њен злочин геноцида.

Незадовољан радом Комиси је и незавршеним послом онако како је би-ло плани рано, Високи представник за БиХ упутио је Писмо Влади у ко јем јепрво похвалио рад Владе, али ни је пропустио да каже да ни је у потпуностизадовољан налазом Комиси је па тражи да јој се продужи рок како би Коми-си ја наставила са радом још неко време до 15.10.2004. године и завршилапосао онако како је плани рано у Тужилаштву хашког Трибунала и у ОХР.

7.5. За кључ ци

Комиси ја је на основу властитих истраживања догађа ја у и око Сребреницеод 10. до 19. јула 1995. године цјеловити је сагледала наведене догађа је и, по-

ред осталог, дошла до сли једећих резултата:

271 За кљу чак Вла де РС о про ду же њу ро ка за рад Ко ми си је, број Три бу на ла 03625141.272 Пи смо Џе ре ми Еш да у на Пред сед ни ку и Пре ми је ру РС, број Три бу на ла 03625142.




– прикупила значајну документаци ју, информаци је, сазнања и друге доказео догађа јима у и око Сребренице од 10. до 19. јула 1995. године, укључу јућии оне ко ји до сада нису били познати;

– утврдила да је у пе риоду од 10. до 19. јула 1995. године ликвиди рано вишехиљада Бошњака, на начин ко ји представља тешка кршења међуна родногхуманитарног права, те да је извршилац, по ред осталог, предузео мје ре при-кривања злочина премјештањем ти јела;

– открила 32 нове, до сада непознате локаци је масовних гробница, од ко јихсу 4 примарне. Информаци је о тим гробницама доставили су искључиво из-во ри из Републике Српске (органи Владе и свједоци на те рену) и први путсу добивене на такав начин. Има јући то у виду сматрамо да би требало раз-мотрити примјену истог модела у процесу откривања судбине „несталихлица“ у ци јелој Босни и Херцеговини, без обзи ра на њихову националну и

религиску припадност;

– утврдила и реконструисала учешће војних и полицијских јединица, укљу-чу јући и специ јалне јединице МУП-а Републике Српске;

– цјеловити је сагледала догађа је у Поточа рима, а посебно судбину мјешо-вите колоне, те остале догађа је у и око Сребренице од 10. до 19. јула 1995.године;

– У циљу утврђивања бро ја и идентитета лица за ко ја су поднесене апли-каци је Дому за људска права, Комиси ја је креи рала базу података у ко јој сукомпа ри рани подаци из више изво ра. Резултати постигнути у овом ди јелу

рада Комиси је су значајни и нови.

Та методологи ја примјењиваће се и у покуша ју утврђивања консолидованелисте свих лица за ко ја се још уви јек трага у вези са догађа јима у и око Сре-бренице од 10. до 19. јула 1995. године.

Комиси ја би постигла и значајни је резултате истраживања да је имала на располагању и осталу релевантну документаци ју надлежних институци јаРепублике Српске, као и сазнања и документаци ју органа Феде раци је Боснеи Херцеговине.

Опте рећена веома кратким задатим роком, Комиси ја је од самог конституи-сања радила под јаким медијским притиском, што је додатно опте рећивалоњене и тако сложене активности. Међутим, чланови Комиси је су успјели даодоле политизаци ји предмета истраживања, као и медијским притисцима.

Инкриминисане информаци је су у Извјешта ју намјерно изостављене.Јавност Републике Српске резултате рада Комиси је презенти ране у овом Из-вјешта ју мо ра посматрати у свјетлу недавне из јаве Предсједника Републи-ке Српске. Прихватање и суочавање са чињеницом да су неки припадницисрпског на рода починили злочин у Сребреници у јулу 1995. године можеповољно утицати на креи рање услова за истраживање свих других злочинапочињених на просто рима Босне и Херцеговине и кажњавање починилаца.

КОМИСИЈА:

У Бања Луци 11. јун 2004. Милан Богданић, предсједник

и остали чланови Комиси је(стр. 38–39)




Како комента рисати овако натегнуте закључке?

– Било би занимљиво да је Комиси ја навела ба рем један податак ко ји је открила а ко ји до тада ни је био познат. У тексту Извешта ја не уочава се

ни један пошто је све преписано из познатих предмета у хашком Трибуна-лу, посебно из предмета Крстић. То важи и за документа.

– Колико представља „више хиљада“ Бошњака за ко је је Комиси јаутврдила да су били ликвиди рани? Један од основних задатака ко ји је Ко-миси ји наложила Влада РС, а што је значајни је – ОХР-а, био је да се тај бројшто прецизни је утврди. Шта значи „више хиљада“? Зашто уопштено ко-

ристе „ликвиди рани“, са свим емотивним набо јима ко ји га прате, кад им јепознато да знача јан број лица чи ју судбину наводно истражу ју ни је ликви-ди ран него је погинуо? Али то су формулаци је ко је су ишле на руку нало-

годавцима форми рања ове Комиси је. На овоме су засновали закључак да јеВлада РС признала масовне злочине у Сребреници у релевантном пе риоду. – Комиси ја, или Радна група, доставила је комплетан списак свих

офици ра, подофици ра, војника и цивилних лица ко ји су били у саставу ДКВРС и тако је утврђен број учесника у догађа јима, пружа јући могућностТужилаштву Хашког трибунала да било кога са тога списка, укључу јућикува рице у штабу, оптужи за ратне злочине или учешће у њима. Томе судодали и спискове јединица полици је РС ко је су у том пе риоду извршавалеод ређене задатке.

– Догађа је у Поточа рима и судбину „мјешовите колоне“, како Комиси-

ја са пуно такта назива 28. дивизи ју ко ја се проби јала у борбреном по ретку,сагледали су „целовито“ на начин да су све преписали из предмета Крстић,а посебно из Исказа Р. Батле ра о догађа јима у и око Сребренице.

– Јавност Републике Српске никако се не може поистоветити са из- јавом тадашњег председника РС Чавића. То је требало ОХР-у и МКСЈ, дапредседник РС призна да су неки чланови српског на рода починили зло-чине и да је суочавање са том чињеницом неопходно без обзи ра колико ћебити болно али ето, по мишљењу Комиси је, може допринети да се по истојматрици, можда, откри ју и злочини над Србима и другим на родима БиХ.

Ско ро десет година је прошло од об јављивања Извешта ја Владе Ре-публике Српске. Могу ли тадашњи Председник Републике Српске, Драган Чавић, и потписници овог Извешта ја навести један злочин против Србако ји је од тада расветљен и процесуи ран у знак признања Комиси ји за њендилетантски рад, ко ји је најтеже мо рално и политички опте ретио Републи-ку Српску и њен на род?

7.6. До да так Из ве шта ју вла де РС од ју на 2004. го ди не273

У „До дат ку Из ве шта ју Вла де РС од ју на 2004. го ди не“ на во ди се

35 раз ли чи тих из во ра по да та ка о бро ју не ста лих, екс ху ми ра них, иден ти-273 До да так Из ве шта ју Вла де РС од ју на 2004. го ди не, број Три бу на ла 03625524.




фи ко ва них и слич но, са на по ме ном да је 35. из вор де фи ни сан као ве ли ка

гру па раз ли чи тих бор бе них и дру ги их рат них до ку ме на та ко ји би сва ки за

се бе мо гао би ти из вор по да та ка. У овом До дат ку Ко ми си ја се ба ви ла са мо

упо ре ђи ва њем спи ско ва и упа ри ва њем по зна тих и не по зна тих по да та ка као на при мер ДНК гра ђе где је то би ло мо гу ће или упа ри ва њем је дин стве ног

ма тич ног бро ја гра ђа на (ЈМБГ), и слич но. Ни шта дру го Ко ми си ја у овом до-

дат ку ни је ни ра ди ла. Циљ оних ко ји су про ду жи ли рад Ко ми си је и офор ми-

ли рад на те ла за по моћ Ко ми си ји био је на пра ви ти што ви ше спи ско ва ка ко

би се сви ба ви ли са мо тим спислко ви ма и упо ре ђи ва њем по у зда но не ве ри-

фи ко ва них по да та ка ко је у мно гим слу ча је ви ма ни је ни мо гу ће упо ре ђи ва ти.

На при мер на јед ном „Пре ли ми нар ном спи ску“ са око 8.000 не ста лих на ла зе

се 42 осо бе ко је се во де као му шкар ци а има ју ЈМБГ за осо бе жен ског по-

ла. Та ко је то ка да се же ли по сти ћи циљ. На пра ви се кон фу зи ја па се он да фор ми ра ко ми си ја ко ја ће ту кон фу зи ју на вод но от кло ни ти и да ти тач не спи-

ско ве. И сви су се ти ме и ба ви ли. Ба ви ли су се спи ско ви ма не ста лих за ко је

и Х. Брум борг, де мо граф Ту жи ла штва, ка же да то мо гу би ти са мо спи ско ви

не ста лих а не и спи ско ви по гу бље них.

7.7. До да так Из ве шта ју од 1. ју на 2004. о до га ђа ји ма

у и око Сре бре ни це од 10. до 19. ју ла 1995. го ди не274

У овом додатку сто ји да:

– Комиси ја доставља Извјештај Влади Републике Српске, као оснивачу, наусва јање и даљи поступак.

– Прилози уз Извјештај садрже и документаци ју од инте реса за органе го-њења и правосудне органе, па Комиси ја нема надлежност за об јављивањеистих. Ово се не односи на спискове несталих лица.

Ето, сада видимо да је све тајна осим спискова несталих. Само ти спи-скови нису тајна. Не треба ни да буду, јер наме ра ОХР, у са радњи са МКСЈ,управо и јесте да спискови несталих, волшебно трансформисани у списко-ве погубљених, буду об јављени. Постизање политичког и пропагандногциља налаже да је најбоље да спискове об јави званично тело Владе Репу-блике Српске, ко ја га је и форми рала, да би се ство рио утисак да је то спи-сак Владе РС.

Ови спискови не показу ју нити, уистину, могу показати тачан датум и мје-сто нестанка, а никако не разматра ју начин и узрок смрти. (стр. 8)

Зар ово не одузима кредибилитет целом про јекту Комиси је? Ако онани је у стању да пружи одгово ре на најосновни ја фо рензичка питања, каквојби правосудној сврси њен Извештај могао да послужи?

274 До да так Из вје шта ју од 1. ју на 2004. го ди не о до га ђа ји ма у и око Сре бре ни це од 10.до 19. ју ла 1995. го ди не, број Три бу на ла 04220352.




Списак Ц-1. У овоме списку наведено је 4.556 имена, чи ји је датум нестанкаили смрти изван мандата Комиси је и уопште ван јула 1995. У овом списку,такође, наведена су и она имена ко ја су забиљежена више пута, углавном из

разлога што су их као нестала при јавила различита лица. (стр. 9)Сада тачно видимо да се Комиси ја свесно или несвесно, вољно или

невољно, бавила и списковима ко ји су изван њеног мандата ко ји је био дапрове ри спискове несталих, погинулих или на други начин страдалих увези са Сребреницом у јулу 1995. На такав начин, Комиси ја је направила

још већу збрку. Посто ји ли об јашњење, зашто се Комиси ја овим списковимауопште бавила када нису у њеном мандату?

Подаци о бро ју несталих лица, засновани на упо ређивању и анализи доступ-них изво ра, крећу се од 7.000 до 8.000. На основу ексхуми раних ти јела, пре-

ма најнови јим подацима Међуна родног комитета Црвеног крста (МКЦК) од08. октобра 2004. године, идентификована су 1.482 , од ко јих је сахрањено1.300 лица, што је и наведено у сваком од спискова. (стр. 9)

Без обзи ра на знача јан раско рак између бро јева несталих и идентифи-кованих у време писања Извешта ја, Комиси ја упорно и не обази рући се начињенично стање – ко је у великој ме ри ни сама не неги ра – упо ређивањемподатака из разно родних и систематки неповезаних изво ра, проглашава не-стале за погубљене и стиже до задате цифре од 7.000 и 8.000.

7.8. До пу на Из ве шта ја од 30. мар та 2005. 30.09.2005. го ди не275

У допуни Радне групе за спровођење закључака из Коначног Изве-шта ја Комиси је Владе РС сто ји:

Високи представник за Босну и Херцеговину, господин Педи Ешдаун, наконшто је проучио Извјештај Радне групе, 19. априла 2005. године упутио је пи-смо господину Пе ри Букејлевићу, председнику Владе РС. У писму је, измеђуосталог навео, да је, за једно са сво јим са радницима, размотрио достављениИзвјештај и заклкључио да је озбиљно приступљено из ради Извјешта ја. Ме-ђутим, иако уважава велике напо ре Радне групе, оци јенио је да је Извјештај„у сво јој садашњој форми непотпун и да је потребно провести додатне ак-

тивности у циљу испуњавања услова дефинисаних децембарском Одлуком“(Писмо Високог преставника од 16. децембра 2004. године, стр. 7).

Пошто Извештај похваљене Комиси је ипак ни је садржао све што суЕшдаун и хашко Тужилаштво замислили, Комиси ји је наложено да форми-

ра Радну групу ко ја ће Извештај „поправити“ у складу са прецизно наве-деним упутствима. Један од налога је био да Извештај допуни навођењемши роко дефинисаних „учесника у злочиначком подухвату,“ што ће рећисвих припадника Дринског корпуса ВРС и јединица МУП-а РС ко ји су набило ко ји начин били употребљени у релевантном пе риоду у јулу 1995. у

Сребреници.275 До пу на Из вје шта ја од 30. мар та 2005, 30. 09. 2005. го ди не, број Три бу на ла 04632265.




7.9. Ка ко је вр шен уви ђај ма сов них гроб ни ца

1. За пи сник о уви ђа ју276 ( гроб ни ца, на по ме на ауто ра)

(а)Изашли смо на прву микролокаци ју ко ја је улаз у Зелени Јадар, посматраноиз правца Сребренице. Са десне стране асфалтног пута Сребреница-Мили-ћи, скреће се десно преко Под равања макадамом према селима Посумлићии Ораховина. Идући овим макадамским путем на удаљености од око петстомета ра од асфалтног пута Сребреница-Зелени Јадар, са десне стране мака-дамског пута налази се травнати прилаз и на проши рењу об раслом остру-гом, бу јади и ситним растињем налази се највје роватни је једна секундарнагрпбница (од примарне са Глодове). Њене координате су ЦП-63863/О833О.:Дужине је око 50, а ши рине око 15 мета ра. Претпоставља се да је измјеште-

на ујесен 1995. године. Почетак гробнице је удаљен од макадамске цесте око10 мета ра.

Ово су претпоставка до претпоставке. Како Комиси ја зна да је ова се-кундарна гробница од примарне из Глогове? И како уопште зна да је то ма-совна гробница? Ваљда зато што је об расла ка ракте ристичним растињемко је овде набра ја. Расту ли бу јад и ситно растиње као и оструга само изнадмасовних гробница?

На истом локалитету уз Зелени Јадар налази се и друга секундарна масовнагробница удаљена од прве око 70 мета ра уз шумски пут према Посумлчићи-

ма и Ораховцима. ( За тим се на во де ко ор ди на те и ди мен зи је и за обе гроб -ни це и ка же се да су слич но об ра сле , на по ме на ауто ра) Кретање по њиманисмо вршили из безбједносних разлога. И ова гробница је секундарна ипретпоставља се да је пренешена са Глогове.

У овом конкретном случа ју, председник Комиси је ни је изашао на ли-це места у страху од мина, али тврди да је то секундарна масовна гробни-ца пренешена из Глогове. Како и одакле су Комиси ји били познати такоподробни подаци (статус гробнице, да ли је уопште гробно место, садржајитд.) о једном суштински неистраженом месту где је и кретање било огра-ничено из „безбедносних разлога“? Ни на једно од фундаменталних пита-

ња – нема одгово ра.Други локалитет налази се на просто ру Видиковац. Наиме, проласком ускимасфалтним путем према мјесту Залач је и (нечитко), ко ји се налази са ли јевестране пута Братунац – Сребреница код Православног гробља, након пређеногпута од два и по километра успона, са десне стране описаног пута, посматраноиз правца поднож ја, налази се земљани пут. Уласком у исти, на удаљеностиоко 30 мета ра од скретања, са десне стране тог земљаног пута, непосредноуз пут на проши рењу налази се гробница. Величине је осам пута пет мета ра.

По ком основу се изводи закључак да се ради о масовној гробници?

Зашто Комиси ја не наводи податке ко ји упућу ју на такав закључак? За ова-276 За пи сник о уви ђа ју гроб ни ца, број Три бу на ла 03572123.




кву информаци ју могуће је само рећи да је непоуздана и да се на основутога ништа конкретно не може закључити. Као и за ово што следи:

Са ли јеве стране истог пута, то јест супротно од описаног претходно, налазисе колски земљани прилаз у шуму дужине око 20 м ко ји се завршава на про-ши рењу об раслом травом и ситним растињем. На почетку овог колског при-лаза налази се разбацано смеће. Мало даље, на завршетку овог проши рења

је друга гробница на овом просто ру. Величине је око педесет пута двадесет,од чега је дужина око педесет мета ра. Обје су об расле као и го ре и … очитоодуда ра ју по растињу од околине.

2. Записник о увиђа ју-лоцирању277 (гробница, напомена аутора)

Након сачињеног плана приступило се лоци рању како сли једи. На просто руЗеленог Јадра посто ји више масовних гробница сребреничких жртава, од

ко јих смо до данас лоци рали 5. Процјењу је се да свака од локаци ја садржиизмеђу десет и петнаест ти јела. Све гробнице су наводно секундарне, наста-ле измјештањем гробнице из села Глогова.

На чему су ове процене засноване? Комиси ја ништа не тврди и ништадоказима не поткрепљу је. Она једноставно констату је да су ове гробни-це наводно секундарне и одакле њихов садржај потиче. Комиси ја не наво-ди ни један податак ко ји би садржај ових гробница повезао са примарнимгробницама у селу Глогова.

Друга локаци ја.

Налази се на око шест километа ра удаљености од улаза у Зелени Јадар. Ула-зећи у ли јеву кривину с десне стране пута, види се црвени кров недовршенекуће. Тјеме кривине танги ра рампа дужине око 20 мета ра ко ја у дужини одчети ри и по метра и ши рини од чети ри и по метра заврашава масовном гроб-ницом. Координате: ЦП 63429/79285, надморска висина 801 метар.

Опет се не наводи ништа што би указивало на то да се овде ради о ма-совној гробници. Какве чињенице и податке Комиси ја има на располагањуко јима доказу је да се ради о масовним гробницама?

Трећа локаци ја.

Удаљена је 120 мета ра од гробнице (2) на проши рењу десне стране пута.По ред гробнице се налази комби за растао у шибље и други аутомобилскиотпад. У БЛИЗИНИ ОВЕ ЛОКАЦИЈЕ НАЛАЗИ СЕ ЛИНИЈА ДОДИРА ИПОСТОЈИ ОПАСНОСТ ОД МИНА ЗБОГ ЧЕГА СЕ НЕ УДАЉАВАТИ ВАНОВЕ ЛОКАЦИЈЕ.

Координате ЦП 63396/79326, надморска висина 885 мета ра.

Четврта локаци ја.

Налази се десно од пута Јадар-Љесковик. До гробнице се долази скретањемса асфалтног пута на раскрсници обиљеженој наткривеном дрврном озна-

ком ловишта за Љесковик. Убрзо након престанка ди јела асфалтног пута277 За пи сник о уви ђа ју-ло ци ра њу гроб ни ца, број Три бу на ла 03572126.




ко ји води према паркингу ли јево, макадамским путем се продужава око 50мета ра гдје почиње с десне стране пута брезова шумица. На пољу, на ивицишуме налазе се три површине у дужини од око метар и по пута десет мета ра

на ко јима је земља избачена из канала што представља гробницу. Најве ро-ватни је је ископ гробнице вршен машински, а након довожења ти јела затр-паван ручно. Координате: ЦП 62761/77086. надморска висина 978 мета ра.

Пета локаци ја.

Налази се по ред скретања са макадамског пута ко ји води кроз шуму напри једод четврте гробнице, према Би јелим водама гдје има знака за Котјевац крозБи јеле воде. Скретањем десно, десна рачва пута води узбрдо до раз рушеногкомплекса кућа. Испод резервоа ра за воду, изнад десне стране пута, видљиво

је помје рање земље што представља гробницу. Координате: ЦП 63457/75743,надморска висина 1093. Предвизита завршена у 11 часова и 30 минута.

Зар председнику Комиси је ни је пало на памет и алтернативно об ја-шњење да би то могли бити ровови и саобраћајнице ко ји су некада за време

рата ископани као део фортификаци ја, чи ја је намена ојачавање одбрамбе-них положа ја? Или да су у питању гробнице везане за асанаци ју те рена затошто се највећи део борбених дејстава између ВРС и А РбиХ почетком јула1995, пре пада Сребренице, догодио управо на под руч ју Зеленог Јадра? Ко-миси ја се сервилно држи задатог сцена ри ја и не усуђу је се да иско рачи изпа рамета ра ко је налогодавци намећу. Најзад, као у претходним приме римане наводи се ни један мате ри јални доказ да се ради о масовним гробницама.

3. За пи сник о уви ђа ју-ло ци ра њу гроб ни ца278

Прва локаци ја: Ре јон Љељенда, секундарна (веза Глогова), преко 100 ти јела.Мјесто у близини гдје је утврђена четврта локаци ја масовне гробнице 05. 05.2004. године, десно од пута Јадар-Љесковик. С десне стране пута, на пред-њој ивици шуме уочљив је плато површине око двадесет пута седам мета раи трагови гусјеница односно точкова инжење ријске машине.

Координате: ЦП 62827/77112.

Друга локаци ја: с. Јасенова (пут Зелени Јадар-Слаповићи), секундарна (везаГлогова) око 200 ти јела. Налази се на прилазу секундарној гробници лоци- раној 05. 05. 2004. године описане под редним бро јем 7. (седам) табеларногприказа, гробница је величине око 25×4 метра.

Координате: ЦП 64207/79038.

Како је Комиси ја утврдила да је преко 100 или око 200 тела у навод-ним масовним гробницама, када ни је вршила ексхумаци је?

Ово је добар пример рада што нас упућу је на закључак да су бро јевико је ко ристе и Комиси ја и Хашко тужилаштво – произвољни. А што се тичетрагова гусеница и точкова инжиње ријских машина, од 1995. до 2004. го-

278 За пи сник о уви ђа ју-ло ци ра њу гроб ни ца, број Три бу на ла 03572128.




дине ве роватно је да би одавно за расли и не би се никако могли видети. Дасе неки трагови и виде, зар основни принцип одговорног научног рада ни је

разматрање алтернативних об јашњења? Зар то не би могли бити трагови од

машина ко је су употребљаване за утврђивање положа ја за одбрану или одкретања тенкова и других борбених возила током борби?

4. За пи сник о уви ђа ју-ло ци ра њу279

Прва локаци ја – село Казани, Сребреница. Примарна гробница до 20 ти јела.Гробница се налази по ред локалног пута на ко ји се долази са главне цестеСребреница-Братунац на излазу из града, ли јево код бензинске пумпе, пре-ласком преко моста ри јеке Крижевица, а затим ри јеке Казани, преко путабошњачког гробља. На људска ти јела су бачена 3 уби јена коња. Гробница се

налази око 15 мета ра низводно од моста између макадамског пута и ри јекезване Казани. Координате: ЦП 63057/86237.

Друга локаци ја село Кутлић, примарна гробница до 50 ти јела, 80 мета ранизводно од прве локаци је, с десне стране макадамског пута код сивог ме-талног WС. Изнад људских скелета набацане животињске кости. Координа-те: 63058/86361.

Комиси ја је бо равила на том локалитету од 9 до 12 часова и мало јеве роватно да је за то време могла откопати три масовне гробнице да биутврдила све по јединости изнад и испод земље ко је се наводе.

Трећа локаци ја, насеље Видиковац, пут према селу Залазје, више секундар-них гробница, око 1.000 ти јела.

На овај пут се излази скретањем са пута Сребреница-Братунац, десно кодправославног гробља, успоном ко ји пролази кроз насеље Видиковац. Попроласку кроз наведено насеље, почев од прве локаци је масовне секундарнегробнице (Координате: 63890/86788) у дужини око 1 километар с ли јеве идесне стране на падинама заво јитог планинског пута под набача јима смећа иземље преко ивице пута идентификовано је 6 локаци ја. Координате… (затимсе наводи координате свих 6 локаци ја, напомена ауто ра).

Председник Комиси је, као и главни истражитељ Тужилаштва ЖанРене Руез, поседу ју феноменалну способност да виде шта има под земљом,иако ништа још ни је откопао. Ни је им потребно да откопа ју масовне гроб-нице, да утврде колико у њима евентуално има људских тела и на ко јиначин су настрадали. У овом погледу очигледно мање обда рени гене ралСмит, на питање шта мисли о фотографи јама наводних масовних гробни-ца, рекао је да би то могле бити гробнице ко је су последица жестоких борбитоком пробо ја 28. дивизи је (а било их је најмање три) и дода је: „Фотографи-

је су добре али не показу ју ништа шта се дешава под земљом.“ И енглескигене рал објективни је приказу је догађа је у и око Сребренице у јулу 1995.

године од Комиси је владе Републике Српске.279 За пи сник о уви ђа ју-ло ци ра њу гроб ни ца, број Три бу на ла 03572129.




5. Но во ло ци ра не ма сов не гроб ни це280

До данас (29.05.2004.) Комиси ја је, ослонцем на органе и институци је Репу-

блике Српске, те на основу сопствених изво ра, а у вези предмета истражи-вања (утврђивање локаци ја потенци јалних по јединачних, групних и масов-них, како примарних тако и секундарних гробница) открила:

– 23 секундарне масовне гробнице (око 2.000 ти јела)

– 3 примарне масовне гробнице (око 90 ти јела)

– 1 терци јерна масовна гробница (око 20 ти јела).

Опет се мо ра ју по но ви ти мно га од већ по ста вље них пи та ња. Ка ко је уста но вљен број те ла у тим гроб ни ца ма? Ка ко је Ко ми си ја за око два ме се ца (по че ла је са ра дом у мар ту 2004. го ди не) из вр ши ла екс ху ма ци ју 27 ма сов-них гроб ни ца, под прет по став ком да је то учи ни ла? Ако ни је, на осно ву че га на во ди број те ла ко ја те гроб ни це на вод но са др же? За што Ко ми си ја на ова су штин ска пи та ња не ма од го во ре и не пру жа до ка зе? Али утвр ђи ва ње бро ја уко па них те ла је тек по че так ис тра жи вач ког про це са. Ко ми си ја је би ла ду-жна да утвр ди узрок смр ти, на чин на ко ји је смрт на сту пи ла, вре ме ка да је на сту пи ла и дру ге окол но сти ко је би ука за ле на чи ње ни цу да су те ла по гу-бље на, од но сно да се не ра ди о по ги ну лим бор ци ма то ком бор би за Сре бре-ни цу и то ком про бо ја 28. ди ви зи је. Она то ни је учи ни ла.

7.10. Обра ћа ње пред сед ни ка Ре пу бли ке Срп ске Дра га на Ча ви ћа

јав но сти по во дом Из ве шта ја Ко ми си је Вла де РС за Сре бре ни цу

За свако тешко питање може се дати адекватан одговор ако смо спремни дасе суочимо са истином, ма каква она била.

Не „за свако тешко питање“ него „на свако тешко питање…“ Изгледа дасе ради о неписменом човеку. Или је он тада можда толико био престрашен иуцењен да ни је био способан ни да писмено састави свој говор. Суочавање саистином мо ра бити реално и то само на основу установљених чињеница. Дали је Комиси ја Владе РС за тако кратко време могла установити чињенице ида ли је имала стварну слободу да их објективно истражу је? Ни је, и доказ за

то је да је сцена рио ско ро у потпуности преписала из оптужнице и пресудегене ралу Р. Крстићу и других хашких оптуженика. Чавић каже да је Коми-си ја завршила рад након вишемесечног мукотрпног рада, а Трибунал ни јемогао утврдити истину ни након девет година рада пре Комиси је.

Чавић у продужетку излагања наводи да је ство рена слика жртве-Му-слимана и починиоца-Срба. Затим цити ра Филипа Корвина281:

Оно што се догодило у Сребреници ни је био само масакр Срба над Мусли-манима, него се ри ја крвавих напада и противнапада ко ја је након трогоди-шњег пе риода борби доживила свој врхунац у јулу 1995. године.

280 Но во ло ци ра не ма сов не гроб ни це, број Три бу на ла 03572118.281 По моћ ник ко ман дан та УН ПРО ФОР-а за БиХ за ци вил на пи та ња.




Ето и помоћник команданта УНПРОФОР-а за цивилна питања у вре-ме сребреничких догађа ја зна да су жртве великим делом последица се ри јенапада и противнапада током целог пе риода сукоба. А председник Репу-

блике Српске и не спомиње погинуле током борби за Сребреницу и токомпробо ја 28. дивизи је ка Тузли. Не спомиње, јер о томе се не гово ри у ха-шким оптужницама и пресудама, па зашто би он гово рио нешто што бизасигурно на њега навукло бес Високог представника?

Али свих ових протеклих година јавност се пола рише национално, тражећида се дефинише ко је био узрок, а ко је био посљедица. Тражећи узрок итражећи посљедицу свих ових година уства ри тражи се равнотежа у зло-чину, без изузетка код свих у БиХ. Претпоставка да узрок по правилу про-изводи посљедицу, и да је посљедица оправдан одговор на узрок је уства риузалудно тражење ненаписане правде да се злочин оправдава злочином.

Поново видимо да се ради о неписменом или препаднутом човеку.Ни је „ко је био узрок, а ко је био посљедица“ већ „шта је узрок, а шта по-сљедица“. Осим тога не дефинише се ко је био узрок, а ко посљедица, већсе то открива на научној основи исцрпним истраживањем и утврђивањемсвих релевантних чињеница и информаци ја о догађа јима ко ји се истражу ју.

Тешко је било наћи Србе ко ји ће радити у Комиси ји јер су били свјесни исто- ријске одговорности пред властитим на родом због истраге ко јом треба да сеутврди што више доказа за истину о 9 дана сребреничке трагеди је, и о улозиСрба у страдању Бошњака.

Чавић већ призна је да је била сребреничка трагеди ја и призна је да суСрби били починиоци те трагеди је јер апострофи ра њихову улогу. Тачно је,међутим, да је било тешко наћи Србе ко ји би радили у таквој Комиси ји. Не-ма пуно Срба ко ји су спремни да раде против инте реса сопственог на родаили на његову штету. У „Правилу службе војске Краљевине Југослави је“из 1939. године налази се од редба да се по јединци ко ји вољно или невољно,намерно или ненамерно, раде на штету свога на рода, државе и краља де-финишу као – издајници и домаћи непри јатељи. Зна ли Драган Чавић да јеулога ВРС, као и сваке друге војске у свету, да у оружаном сукобу по разинепри јатељску војску, а то се постиже само наношењем неприхватљивих

губитака у људству и мате ри јалним борбеним средствима? То је била иулога А РбиХ у односу на ВРС. Зна ли Чавић каква је улога Бошњака устрадању и трагеди ји Срба? Такође, зна ли да су погинули током борби заСребреницу и током пробо ја 28. дивизи је А РбиХ – легитимне жртве, и дасу међу губицима на бошњачкој страни – они најбројни ји?

Извјештај недвосмислено констату је да су у 9 дана јула 1995. године, у под- руч ју Сребренице почињена злодјела.

Чавић је сада још конкретни ји па каже да „извјештај недвосмисленоконстату је…“

Прво не констату је извјештај већ Комиси ја у Извјешта ју. Ово је тре-ћи пример ко ји показу је да је Чавић неписмен. Али да је само то у питању,




можда би му се могло и опростили ако је то радио под стресом и у страхуда не буде оптужен, смењен или можда нешто друго. Уцењен због нечега,можда. Најбоље би било да он на ово одгово ри.

Раздво јени војноспособни Бошњаци у Поточа рима (њих најмање 1.000) од-везени су из Поточа ра на друга мјеста заточења у Братунцу 12. и 13. јула,гдје су довођени за робљеници из мјешовите колоне у шуми, а одатле на мје-ста погубљења.

Ни је тако. И у Оптужници у предмету Ву јадин Поповић и остали (IT-05-88-PT), па раграф 80, „Чињенични основ тужилаштва“, као и у предметуТолимир (IT-05-88/2I), па раграф 19, пише да је у Поточа ре за једно са же-нама, децом и старцима стигло „неколико мушка раца“. Овај део Чавићевеиз јаве тачно је преписан из оптужнице у предмету Крстић. Као и Тужилац

Хашког трибунала, председник РС забашу ру је чињенично стање тако што28. дивизи ју А РБиХ, ко ја се проби јала под оруж јем, на зива „мјешовитаколона“, како би се нагласило – у складу са ставом и у инте ресу Тужила-штва – да су се у колони налазили и цивили ко је је ВРС уби јала. Чињеницедеманту ју Чавића зато што то ни је била „мјешовита колона“ већ 28. диви-зи ја А РБиХ, ојачана остатком војноспособних мушка раца из сребреничкеенклаве, чи ја је команда одлучила да се проби ја ка Тузли.

У току дана је до 17.30 за робљено најмање 6.000 мушка раца, ко ји су распо- ређени на неколико локаци ја. Највећи број за робљених одвођен је на сабир-

на мјеста у Новој Касаби гдје је заточено између 1.500–3.000 људи, и у селоСандићи на једној пољани гдје је било заточено између 1.000–4.000 људи.Један број за робљених код Нове Касабе и Коњевић Поља уби јени су на оба-ли Јадра ујутро 13. јула 1995. године…“

3.000 + 4.000 = 7.000. У поменутим оптужницама каже се да је на ли-вади у Сандићима било 1.000 за робљеника, а не од 1.000 до 4.000. Председ-ник Републике Српске, Драган Чавић, у свом обраћању на роду самоиници-

јативно учетво ростручу је број за робљеника да био се поткрепио унапредод ређени али ничим документовани број погубљених. Све бро јеве ко ји се

односе на за робљавања, заточења, превожења и погубљења преузео је изИзвешта ја Комиси је, а ова из оптужница и извешта ја војних експе рата Ту-жилаштва…А шта је стварно од свега тога тачно видели смо у 1. поглављу.

Фаза испитивања је окончана посјетама, провје рама и прелиминарним ве ри-фикаци јама 3 примарне и 29 секундарних и терци јерних гробница.

У одељку „Како је вршен увиђај масовних гробница“ показан је ди-летантски и научно недопустив начин како је Комиси ја откривала масовнегробнице.

Након свега овога, најпри је као човјек и Србин, па онда као отац, брат и син,

а тек онда као предсједник Републике Српске мо рам рећи да је ових 9 дана јула сребреничке трагеди је црна страница исто ри је српског на рода.




Одакле Чавићу право да доноси овако драстичне закључке? Пре би семогло рећи да Извештај Комиси је ко ји у свом обраћању промовише пред-ставља црну страницу у исто ри ји политичког опортунизма и бесчашћа.

Ова анализа Извешта ја Комиси је владе РС од 2004. године могла бипослужити као добра основа и разлог да Републички центар Владе РС заистраживање ратних злочина, од председника и чланова Комиси је одво-

јено узме из јаве у ко јима би се они из јаснили под каквим околностима су радили на истраживању и писању овог контроверзног документа. Исцрп-ну из јаву би, такође, требало узети и од тадашњег председника РепубликеСрпске, Драгана Чавића. Те из јаве Републички центар би могао приложитикао саставни део Извешта ја новоформи ране Комиси је ко ја би релевантнедогађа је проучила на објективан начин. Тако би се богат мате ри јал ставиона располагање заинте ресованим истраживачима, пре свега исто рича рима,

за даљње проучавање догађа ја везаних за Сребреницу у јулу 1995. године,али и контекстуално пре тога. Било би ко рисно да се Влада Републике Срп-ске озбиљно позабави начином како је настао Извештај од 2004. године ида у светлу нове грађе на ову тему изврши темељно преиспитивање свихчињеница и околности у вези са догађа јима у Сребреници у јулу 1995. ињиховим стварним узроцима.



ЗАКЉУЧАК

Догађа ји у и око Сребренице у јулу и августу 1995. године одви ја-ли су се у условима грађанског рата у Босни и Херцеговини у ко јем су, напод руч ју Сребренице, биле сукобљене Војска Републике Српске и Арми-

ја Републике Босне и Хе реговине. Две легитимне војне силе два ју на рода.Током целог пе риода рата непрекидно су вођени борбени окрша ји између јединица ВРС и А РБиХ ко је су биле у борбеном доди ру на положа јимаоко Сребренице и Жепе, са мањим или већим прекидима, догово реним илипрећутним. Током тих окрша ја обе стране су имале људских губитака и ме-ђу војницима и међу цивилима.

Резолуци јама СБ УН и Спо разумима на основу њих, Сребреница иЖепа су проглашене заштићеним зонама и требале су бити демилита ризо-ване. Спо разум о демилита ризаци ји ни је извршен одби јањем А РБиХ да гаспроведе и не ревносним залагањем снага УН у том смислу. Због тога је у

енклавама непрекидно егзисти рала 28. дивизи ја А РБиХ и изводила борбе-не акци је према ВРС и РС из енклава, ко ристећи УНПРОФОР као штит. То је ВРС примо рало да стално држи јединице око енклава бранећи становни-штво и те рито ри ју РС.

Напетост око енклава је расла са по растом бро ја борбених акци ја је-диница 28. дивизи је А РБиХ према јединицама ВРС и цивилном становни-штву на ободу енклава. Пропорционално по расту интензитета борбенихдејстава јединица 28. дивизи је А РБиХ на растала је и одлучност јединицаВРС, пре свега јединица Дринског корпуса, да се дејства 28. дивизи је спре-че и елиминише опасност по борце ВРС, цивиле у Републици Српској и ње-

ну те рито ри ју. Циљ дејстава 28. дивизи је је био: у координаци ји са осталим јединицама А РБиХ са фронта спо јити Сребреницу и Жепу са те рито ри јомТузле и Кладња, чиме би проши рили те рито ри ју под сво јом контролом ипресекли РС на источни и западни део. Стварна сврха избегавања деми-лита ризаци је енклава и задржавања 28. дивизи је у њима била је дејствоте јединице из позадине и помоћ на деблокади Са ра јева, што је био општициљ А РБиХ. Са ра јево је било у фокусу инте ресовања политичког и војногврха Феде раци је БиХ. Сребреница ни је била стратегијска те рито ри ја. Њензначај, за политички врх Муслимана, био је онолики колико је могла допри-нети стратегијском циљу – деблокади Са ра јева. ВРС је била принуђена да

на дејства 28. дивизи је А РБиХ адекватно војно одгово ри и спречи оства ри-вање општег циља А РБиХ и тако заштити те рито ри ју РС.



187ЗАКЉУ ЧАК

Када су отпочеле борбе око Сребренице команда 28. дивизи је и локал-но цивилно руководство су очекивали да ће им А РБиХ пружити адекватнупомоћ. Исто су очекивали и од УНПРОФОР-а. Ни једно ни друго се ни је

догодило. Због тога су команда дивизи је и општинско руководство за једноодлучили да се становништво раздво ји у две групе: на жене, децу и старцеса једне стране и 28. дивизи ју са остатком војноспособних мушка раца садруге стране.

Жене, децу и старце су упутили у базу УН у Поточа ре, сигурни да ћеодатле бити евакуисани у Тузлу и околину. Са остатком војноспособнихмушка раца, дивизи ја се проби јала ка Тузли. У пробо ју су имали знатне гу-битке. Ако се изузму чарке на рубовима енклаве, саму Сребреницу нису нибранили, па су јединице ДК ВРС ушле у њу без борби.

Како видимо, напуштање те рито ри је Сребренице је било комплетно,

а према догађа јима како су се одви јали, и плани рано. Зашто би, да ни је би-ло плана напуштања Сребренице, ратно Председништво још 9.јула тражи-ло од Изетбеговића да се прегова ра са ВРС, да ова отво ри ко ридор за исе-љење становништва превозом, а војске пешке? То су тражили још у априлу1993. године, у време сличне кризе када српске снаге замало нису осво јилеСребреницу. Од тада дати ра размишљање да се та те рито ри ја напусти и дасе становништво пресели у сигурни ја под руч ја.

Ства ри су се тако и одви јале. Евакуаци ју су плани рале снаге УН, аизвршењу је помогла ВРС давањем превозних средстава. Плани рање ева-

куаци је становништва из Сребренице, касни је и из Поточа ра, вршено је још1993. године. Те године је започета, али је на интервенци ју владе из Са ра је-ва уско ро обустављена, евакуаци ја становништва из енклаве Сребреница.Становништво је желело да напусти енклаву и да се исели у Тузлу и околи-ну. Дакле, радило се о евакуаци ји или исељењу, а не о депортаци ји станов-ништва или присилном премештању. Овај закључак се односи и на Жепу.

Иде ја политичког врха Муслимана је била да се те рито ри ја војничкиизгуби, па да се онда изврши замена за те рито ри је око Са ра јева. Лукавопрема своме на роду, и на рочито војсци. Згодно за касни је хваљење какосу, ето, успели разменити те рито ри је ко је су већ биле изгубљене. У сваком

случа ју претходно изгубљена те рито ри ја лако се нашла у пакет аранжмануза размену за друге сводећи поделу БиХ на два дела, по принципу 51% заФеде раци ју БиХ и 49% за Републику Српску. Муслиманској влади у Са ра-

јеву требале су жртве у сопственом на роду, како би се свету приказало дасу они општа жртва у БиХ. Жртвована је Сребреница, јер је њу било нај-лакше жртвовати. У Са ра јеву су знали да је Сребреница за једно са Жепомод стратегијског знача ја за Републику Српску. Због тога су баш њих и жр-твовали. Али требале су и људске жртве да би се из тога црпла политичка ипропагандна ко рист. Ни то ни је изостало. Ибран Мустафић каже да су Бо-шњаци побили Бошњаке и да је у Сребреници на тај начин уби јено 500 до

1.000 људи, а влада у Са ра јеву каже да ће из Жепе евакуисати само оне људеко ји су јој потребни. Има за владу у Са ра јеву и непотребних Жепљака. По-




што се ипак ни је десио масакр очекиваних великих разме ра, припремљен је списак наводно несталих током борби за Сребреницу и током пробо ја 28.дивизи је. При јављено је 8.000 до 10.000 несталих војноспособних мушка-

раца. То је тужилаштву био основ за подизање оптужница за геноцид, какосу га квалификовали, али и основ да се заступа број погубљених „више од7.000“.

На основу резултата анализе кретања за робљеника са сигурношћу семоже констатовати да у Сребреници ни је извршен злочин разме ра ко је за-ступа оптужба. Тести ра јући резултате истражитеља и експе рата тужила-штва, до ко јих су они дошли, углавном фо рензичком методом, а ко је тужи-лаштво хашког Трибунала заступа у оптужницама, показали смо да, у вер-зи ји, по ко јој је у Сребреници након заузимања погубљено више од 7.000мушка раца, посто ји велика празнина и да ту верзи ју ни је могуће на поу-

здан начин доказати. Тести рање је извршено праћењем кретања за робље-ника 28. дивизи је. Подаци ко ји су ко ришћени за анализу праћења кретањаза робљеника су искључиво из две оптужнице и „Исказа“ војног експертатужилаштва. Анализом је утврђено да оптужнице садрже мањкавости ко јесе противе принципима математике, законима логике и законима здравог

разума. Тако, на пример, анализом бро ја за робљених бо раца 28. дивизи јеА РБиХ и бро јева превезених на стратишта и погубљених, ко је тужиоцинаводе у оптужницама, произилази да има више превезених на стратиштаод за робљених, што ни је могуће. Такође има више погу бљених него довезе-

них на стратишта, што је немогуће. Анализа је показала да према подацимаТужилаштва има више погубљених од за робљених, и то осетно – више од1.000 – што је такође немогуће.

Један једноставан пример анализе кретања живих становника енкла-ве Сребреница пре и после опе раци је ВРС „Крива ја-95“, такође је показаода тужилаштво нема поуздане податке о бро ју наводно погубљених и даброј, ко ји заступа у оптужницама, не може на поуздан начин доказати. Тајпример је компа ративно тести рање тврдњи и података Тужилаштва садр-жаних у оптужницама. Подаци ко је Тужилаштво наводи и тврдње садржа-не у оптужницама ско ро у целости се не подуда ра ју. То, ван сумње, упућу је

на закључак да су оптужнице мањкаве, непрецизне и да садрже нетачнеподатке. С друге стране, убедљиво суге рише да су ско ро сви становнициСребреничке енклаве, на разне начине, у јулу 1995. напустили њену те-

рито ри ју и преселили се у Тузлу и околину. Нажалост, нису изашли самоони ко ји су током борби за Сребреницу и током пробо ја изгинули. А њих јенајвише међу губицима, што ипак не значи да ни је било по јединачних уби-става, а могуће и групних. Међутим, анализа садржана у претходној књи-зи, „Сребреница – геноцид над истином,“ и ова, показу ју ван сумње да ни јепогубљено „више од 7.000 војноспособних мушка раца Сребренице“, какосе у оптужницама заступа. Са војног становишта, погинули током борби за

Сребреницу и током пробо ја 28. дивизи је А РБиХ су легитимне жртве. По- јам „легитимна жртва“ је правно приме рен, мада је сам по себи неетичан.



189ЗАКЉУ ЧАК

Али рат је нелегитимно средство политике. Рат не започињу војници. То је„спорт“ политича ра.

А шта рећи у вези за Извештај Комиси је владе Републи ке Српске

2004. године, а да се остане у границама пристојности и разумног закљу-чивања? Извештај је пун контроверзи. Прво, Комиси ја владе РС ни је билау могућности, ни физички ни ментално, да у задатом року од шест месеци,утврди чињенице у вези са догађа јима везаним за Сребреницу. Тај рок ни јебио реалан. Обављање сличног задатка ни је пошло за руком Трибуналу задевет година пре тога. Тужилаштво Трибунала одустало је од непосреднихдаљих истраживања на те рену 2001. године, када је повукло сво ју фо рен-зичку екипу са под руч ја Сребренице. Комиси ја Владе РС у свом Извешта јусама констату је да је тек потребна накнадна, целовита научна вало ризаци јапредмета ко јим се Комиси ја бавила. Тиме Комиси ја имплицитно призна је

да њен Извештај ни је састављен на бази чињеница и научних истражива-ња. Као што смо показали, он је заправо написан на бази података преузе-тих од Тужилаштва Хашког трибунала. То значи, пре свега, из оптужницеи пресуде у предмету Крстић, дакле ослања се не на независно прибављенеи истражене чињенице него на мате ри јал једног контроверзног ad hoc суда.Под разумева се да такав Извештај не задовољава строге крите ри јуме на-учног истраживања и прихваћене научне принципе. То, у основи, значи даИзвештај ни је састављен на основу поуздано утврђених чињеница, и да је

разумно сумњати у његову суштинску тачност. Садржи научно непрове ре-не податке, јер мимо пристрасних изво ра ко је цити ра Комиси ја ни је навела

ни један други документ или из јаву на основу ко јих заснива сво ју анализуи Извештај.

Циљ разматрања био је приказивање чињеница, докумената и струч-них оцена и закључака у вези са догађа јима ко ји су у јулу 1995. кулми-ни рали падом енклаве Сребреница. На основу изложених чињеница и за-кључака, научна, стручна, интелектуална и политичка јавност ће знати дапрепозна шта је истина, а шта не.



O АУТОРУ

Ратко П. Шкрбић рођен је 1950. године, као осмо дете, од оца Петраи мајке Ђурђи је. Основну школу је завршио у родном селу Хотковци, и уселу Оџак код Гламоча где је била и Месна канцела ри ја и Задња пошта. Био

је одличан ученик. Након завршетка основне школе завршио је гимнази ју уГламочу, пошто су остали без успеха сви покуша ји да упише средњу струч-ну школу, да би се што пре запослио или уписао Војну ваздухопловну гим-нази ју у Моста ру и наставио школовање у Ваздухопловној војној акаде-ми ји и постао пилот. Због превеликог си ромаштва у по родици и пре раноггубитка оца, ко ји је преминуо 1953, године и ко јег Ратко ни је ни упамтио,гимнази ју је завршио као војни стипендиста. Након завршетка гимнази-

је, школовање је наставио у Војној академи ји копнене војске у Београдуи Крушевцу. Војну академи ју, смер Атомско-биолошко-хемијска одбрана(АБХО) завршио је 1973. године.

Професионалну војну ка ри је ру је започео, као сви млади офици ри, утрупи на почетничким командирским дужностима у воду и чети АБХО,као командир. Након тога премештен је у Школски центар АБХО у Кру-шевцу и постављен на дужност наставника у Катедри тактике АБХО. Пре-давао је Војну метео рологи ју у свим школама АБХО и Тактику АБХО уВојној академи ји и Школи резервних офици ра до 1984. године.

Године 1984. премештен је у Војно-технички институт КоВ, погон ла-бо рато ри ја у Моста ру и постављен за Помоћника Начелника института, акасни је и за заступника начелника. Са колегама и са радницима у инсти-туту је радио на про јектима техничке и медицинске заштите људи и ма-

те ри јалних средстава од последица оруж ја за масовно уништавање или однуклеарног, хемијског и биолошког оруж ја. Овде је стекао нова сазнања иискуства у раду на научно-истраживачким про јектима и пословима и, нанајбољи начин, схватио везу тео ри је и праксе, поготово у сво јој професи јии струци. У институту је остао до 1992. године, када је институт са ком-плетном стручном документаци јом, погонима и лабо рато ријском опремомизвучен у Срби ју, због све већег заоштравања политичке ситуаци је у БиХна националној основи и грађанског рата ко ји је био на помолу.

Наставио је усавршавање у сво јој професи ји. Године 1988/89. завршио је Командно штабну школу тактике у 40. класи те школе, као најбољи слу-

шалац, први у рангу, за шта је и награђен, а 1990/91. годину завршава иШколу општена родне одбране – Ратну школу, највишу војну школу у ЈНА.



191O АУТОРУ

Осим наведених дужности обављао је и дужности из сво је професи јеу опе ративним командама (Корпусима), у опе ративним и органима кадров-ске службе у Гене ралштабу. За време грађанског рата у БиХ обављао је

дужности начелника штаба у лакој пешадијској бригади и команданта пе-шадијске бригаде у Војсци Републике Српске.Последњих пет година активне војне службе обављао је дужност Ру-

ководиоца групе наставника за командно-штабно усавршавање, на Катедристратеги је Школе националне одбране у Војној академи ји Војске СавезнеРепублике Југослави је, затим Срби је и Црне Го ре и најзад Срби је, у звањудоцента. Предавао је предмете „Војна стратеги ја“ и „Ратоводство“ на свимпоследипломским усавршавањима у Војној академи ји. Може се закључитида се ради о богатој и разноврсној војничкој ка ри је ри.

Пензионисан је у чину пуковника са 41,5 година пензијског стажа.

До сада је об јавио научни чланак „Анализа становништва Сребрени-це пре, у току и после опе раци је Војске Републике Српске „Крива ја-95“. Рад

је об јављен у „Зборнику радова“ са научне конфе ренци је одржане у Рускојакадеми ји наука у Москви, априла месеца 2009. године посвећене Хашкомтрибуналу и феномену Сребреница и у „Зборнику радова“ посвећеном ис-том скупу невладине организаци је „Исто ријски про јекат Сребреница“.

Године 2011. об јавио је књигу „Сребреница – геноцид над истином“ уиздању издавачке куће „Свет књиге,“ Београд.

За потребе одбране гене рала Толими ра, у својству Војног вештака из- радио је два експертска извешта ја: „Кретање становника Сребренице“ и

„Сребреница и Жепа“.Овом књигом се употпуњу је истраживање догађа ја у и око Сребрени-

це у јулу 1995. године, са напоменом да истраживања нису завршена и даих треба наставити.



РЕЦЕНЗИЈE

Књига под насловом „Сребреничка подвала“ је друга књига ауто раРатка Шкрбића о Сребреници, ко ја садржи наставак истраживања изнетиху претходној књизи „Сребреница – геноцид над истином“ у издању „Свет

књиге“ (Београд, 2011). Обе књиге односе се на један мањи војни сукоб окоСребренице у грађанском рату у Босни и Херцеговини у јулу и августу1995. године, у коме су делови Дринског корпуса Војске Републике Срп-ске (ВРС) по разили 28. дивизи ју Арми је Републике Босне и Херцеговине(А РБиХ) у опе раци ји „Крива ја-95“. Иако ограничен по просто ру, временуи учесницима, овај догађај је, путем ратне пропаганде босанских Мусли-мана, изнет по систему „мала плева на велики ветар“ у орбиту западних, азатим и светских меди ја, и престављен као „етничко чишћење“, „масакр уСребреници“, „геноцид“ над Муслиманима Сребренице, у коме је наводнопогубљено 7.000–8.000 ратних за робљеника и цивила.

Истраживања ко је провео Р. Шкрбић, и приказао као вештак у дваекспертска извешта ја пред претресним Већем Међуна родног трибунала забившу Југослави ју у Хагу, гово ре супротно. Уместо „геноцида“ над Мусли-манима Сребренице догодио се сво јеврсни геноцид над истином о Сребре-ници и велика подвала свету, људској савести, правди, части, па чак и здра-вом разуму. Сва проведена истраживања везана су за утврђивање људскихгубитака и то само на муслиманској а не и српској страни. А због захтеванепристрасности, искључиво на основу муслиманских а не српских доку-мената, као и на основу докумената међуна родних организаци ја и снага ко-

је су у том пе риоду бо равиле у Сребреници и околини, са или без мандата

УН, и на основу релевантних докумената у списима предметима вештаче-ња као и уврштених у доказне предмете Већа.Прва књига Р. Шкрбић, узета као „Први извештај“ вештака, односи се

на кретања живих становника Сребренице пре и после опе раци је ВРС у ко- јој је на једноставан начин, доказано да се муслиманске жртве Сребрениценикако не могу исказати у хиљадама, већ само у стотинама, чиме аутор неоспо рава да је било по јединачних случа јева кршења међуна родног хума-нитарног и ратног права од српске стране, као и по јединачних злочина надМуслиманима.

Друга књига, ко ја је овде пред читаоцима, настала је на основу „Дру-

гог извешта ја“ вештака у једном од предмета, пред Хашким трибуналом2012. године. Односи се на праћење података наведених у документаци ји



193РЕЦЕНЗИЈE

Већа о бро ју за робљених војника 28. дивизи је А РБиХ током њеног пробо јаиз Сребренице ка Тузли, „из колоне“, и „издво јених“ из масе становништваза евакуаци ју из Поточа ра, а ко ји су наводно сви превежени на стратишта и

погубљени (стрељани) до завршетка борби. На основу наведене релевант-не документаци је Већа, испало је да има 520 више превезених војника настратишта (4.940–5.340) од за робљених војника (4.420–4.820), и 450–1.002више погубљених (5.390–6.324) него довезених, што је немогуће. Међутимсве бројке, за око 1000 људи, нису нами риле пласи рану гласину у светскиммеди јима о погубљењу „више од 7.000“ људи. При том, иако тужилаштвонаводи раздва јање војске од цивилног становништва, оно проби јање војскеиз обруча ко ја трпи губитке, у том случа ју сасвим легитимне, трети ра као„колону“ ко ја маршу је од Сребренице ка Тузли, на расто јању око 60 км.

По ред наведеног, аутор је у овој књизи раскринкао и аргументовао

мотиве ове „на ручене истине“ ко ју је прихватило вођство босанских Му-слимана да се политизаци јом „концепта геноцида“ ство ри „нова међуна-

родна норма“ и под видом „хуманитарне интервенци је“ омогући војна ин-тервенци ја САД и НАТО пакта у Босни и Херцеговини, а ко ја је иза тогауследила и у Срби ји на Косову и Метохи ји, Ираку и Ли би ји, на шта су,као на познат образац импе ри јалних интервенци ја САД, указали ЕдвардС. Херман и Дејвид Питерсон у сво јој књизи „Политика геноцида“ (2010).

Иако је „Други извештај“ вештака Р. Шкрбића, овде главни део књи-ге, претресно Веће Хашког трибунала без расправе прихватило као до-казни предмет одбране, аутор ове књиге изнео је и видно незадовољство,зашто тако ни је и „Први извештај“ прихваћен, већ је одби јен, иако са из-дво јеним мишљењем jедног суди је и супротним мишљењем још једног су-ди је. Истичући инвентивност, смисаоност, једноставност, снагу и предностлогике ко ја је примењена у састављању налаза вештака, а ко ја се заснивана кретању живих становника Сребренице пре и после ратне опе раци је,не неги ра јући и све валидне фо рензичке налазе ко је поседу је тужилаштво,аутор скреће пажњу читаоцима на „плаћену правду“ у Хашком трибуна-лу. Он стога читаоцима износи ставове тужилаштва и свих чланова Већа оњеговом „Првом извешта ју“ како би о свему томе сами просудили „не забудућност већ за вечност, и како исто рича ри не би могли мењати прошлосту случа ју Сребренице.“

Београд, 3. 10. 2013. године.др Мирчета Вемић,

научни са радник Географског института„Јован Цви јић“ САНУ

Књига „Сребреничка подвала“ ауто ра Ратка П. Шкрбића настала јеиз потребе да се спозна права и целовита истина о Сребреници, што је уинте ресу свих честитих људи, а превасходно Срба и босанских муслимана.Реч је о још једном у низу насто јања све већег бро ја српских и иностраних




интелектуалаца, да се питање масовног страдања муслиманског становни-штва и припадника војних снага, подвргне свестраној и исцрпној анализи усветлу нових података и свих доказних мате ри јала ко ји су на располагању.

Полазећи од претпоставке да још увек нису пронађени одгово ри набројна питања, као и да сва документаци ја Хашког трибунала неће битипотпуно сачувана након тридесетак година и доступна исто рича рима, ау-тор је одлучан да сачува истину о овом исто ријском догађа ју. Он насто ји даистражи оружани сукоб на под руч ју Сребренице и Жепе, има јући у видусупротстављене и непомирљиве политичке инте ресе ко ји су изазвали гра-ђански рат у БиХ. У овој књизи догађа ји су анализи рани са војног станови-шта, а да би избегао по ређење и субјективно закључивање током истражи-вања људских губитака аутор не ко ристи српске изво ре података и насто јида искључи емоци је.

У том контексту успео је да прикаже стратегијску, опе ративну и так-тичку реалност оружаног сукоба на под руч ју Сребренице и Жепе од њихо-вог проглашења заштићеним зонама од стране Савета безбедности Уједи-њених наци ја до окончања сукоба. Циљ је био да прове ри тачност податакао бро ју за робљених и погубљених бо раца 28. Дивизи је Арми је РепубликеБосне и Херцеговине, ко је Тужилаштво заступа у оптужницама, као и да ли

је било ограничења у достављању хуманитарне помоћи становништву Сре-бренице и Жепе и логистичке подршке УНПРОФОР-у. Такође циљ је биода утврди како је и на основу ко јих докумената састављен Извештај Коми-си је Владе Републике Српске о догађа јима на под руч ју Сребренице од 10.

до 19. јула 1995. године, као и да упо ређивањем са документима ко ји су мубили доступни утврди тачност и научну објективност поменутог Извешта-

ја. Другим речима, аутор прове рава резултате у вези са бро јем за робљенихи погубљених бо раца 28. Дивизи је, ко је Тужилаштво Хашког трибуналазаступа у оптужницама на основу фо рензичких налаза истражитеља, вој-них и других експе рата.

Очигледно, наме ра ни је да оспо рава и неги ра податке ко је заступа Ту-жилаштво, али ни да их потврди и подржи, већ једноставно да их тести раи допринесе бољем сагледавању војног контекста борбених и других опе-

раци ја ко је су се одви јале на те рито ри ји Сребренице у јулу и августу 1995.године, подсећа јући читаоца да је по дефиници ји истина установљена чи-њеницама. Актуелно истраживање аутор је обавио потпуно самостално,насто јећи да све догађа је прикаже адекватно и тачно, а чињенице о војним,борбеним и другим опе раци јама страна у сукобу произилазе из обимне до-кументаци је и анализе ратних докумената. Посматрано, у целини, домаћоји иностраној јавности понуђено је изузетно ко рисно штиво. о феномену ипроцесима ко ји су трајно обележили нови ју исто ри ју пост југословенскогпросто ра.

Београд, октобар 2013. године

Проф. др Слободан Нешковић,академик СКАИН



SUMMARY

The author, Ratko Škrbić, is a professional military officer who servedin the Yugoslav National Army for over thirty years and in the Army of theRepublic of Srpska during the war in Bosnia and Herzegovina in the 1990s. Hewas a lecturer in military tactics at the Yugoslav and later Serbian army War

College and retired with the rank of colonel.The Fraud of Srebrenica is a military analysis of the events that began tounfold in the region of Srebrenica, Eastern Bosnia, in 1992 and culminated inthe Serbian takeover of the UN protected enclaves of Srebrenica and Žepa inJuly of 1995. There are several interrelated foci in this book: the reasons for theSerbian operation against the enclaves of Srebrenica and Žepa in July of 1995, the

progress of the operations from a military perspective, demographic movementof the population of the enclaves in relation to allegations of mass killing in Julyof 1995 of Muslim residents by Serbian forces, failure by the UN to enforcethe demilitarization agreement reached in 1993 as a contributing factor to the

military operation, and the soundness of allegations that Serbian forces provokeda humanitarian crisis within the enclaves by interdicting the normal flow ofsupplies for civilian use.

Of particular interest is the analysis of ICTY Prosecution data on enclavecasualties which lies at the basis of the allegation that Serbian forces executed“8,000 men and boys” in Srebrenica, thus committing the crime of genocide.

Author Škrbić was a defense expert witness in the Tolimir and Miletićcases before the Hague Tribunal and thus had privileged access to a huge numberof relevant documents upon which the Prosecution’s allegations are based.The analysis in The Hoax of Srebrenica is based exclusively on Prosecution

evidence and constitutes a new and persuasive professional interpretation of theProsecution’s own data which presents a picture of the relevant events whichdiffers fundamentally from the analysis of Prosecution’s main military expertwitness, Richard Butler.

The final chapter is a detailed critique of the 2004. Report on Srebrenica by a commission of the then-government of the Republic of Srpska where anumber of admissions were made which follow the ICTY official version ofevents. The author shows that the Commission’s Report should be set aside

because it was composed under the duress of the High Representative in Bosniaat the time, Jeremy Ashdown, did not have adequate time or resources to conduct

an independent inquiry, and is marked by numerous flaws reflecting a non- professional and politically driven approach.



ПРИЛОЗИ



197ПРИЛОЗИ



199ПРИЛОЗИ



201ПРИЛОЗИ



203ПРИЛОЗИ



205ПРИЛОЗИ



207ПРИЛОЗИ



209ПРИЛОЗИ



211ПРИЛОЗИ



213ПРИЛОЗИ



215ПРИЛОЗИ



217ПРИЛОЗИ



219ПРИЛОЗИ



221ПРИЛОЗИ



223ПРИЛОЗИ



225ПРИЛОЗИ



227ПРИЛОЗИ



229ПРИЛОЗИ



231ПРИЛОЗИ



233ПРИЛОЗИ



235ПРИЛОЗИ



237ПРИЛОЗИ



239ПРИЛОЗИ



241ПРИЛОЗИ



243ПРИЛОЗИ



245ПРИЛОЗИ



247ПРИЛОЗИ



249ПРИЛОЗИ



251ПРИЛОЗИ



253ПРИЛОЗИ



255ПРИЛОЗИ



257ПРИЛОЗИ



259ПРИЛОЗИ



261ПРИЛОЗИ

Ratko Skrbic - Srebrenicka Podvala

Documents

Transcript of Ratko Skrbic - Srebrenicka Podvala