radno skripta 123

7/24/2019 radno skripta 123

http://slidepdf.com/reader/full/radno-skripta-123 1/36

1. Rad i odnosi u radu u pojedinim društvenim sistemima (u prvobitnoj zajednici,robovlasnistvu, feudalizmu)

U prvobitnoj zajednici nastaje i rađa se klasa i klasna podela, nejednakost među

ljudima povodom rada i u odnosima na radu. Na samom početku u prvobitnimzajednicama svi ljudi su imali na raspolaanju oruđe za rad, što je karakterisaloravnopravnost i jednakost ljudi. !a primitivna sredstva nisu omou"avala stvaranjeviška proizvoda, ali kad je došlo do razvoja oruđa došlo je i do rasta proizvoda tada

je sve počelo i nastaje podela rada.

#to se robovlasničkog sistema tiče, rob je bio objekat prava. Robovlasnik jemoao raspolaati s a robom baš kao i sa stvarima. $ zakonu 1% tablica, paterfamilias (otac) moao je prodati svako svo roba, pa i sopstveno sina. No, bilo je islobodni& robova koji su dobijali i novac za svoj rad, ali je toa bilo relativno malo.

'ni su jedva malo bili u boljem poloaju od robova, jer je za sve vaio isti reim.$ feudalizmu onaj ko je posedovao zemlju on je moao i da zapošljava ljude.Radnici su bili tzv. Kmetovi, koji su kao privesci bili uz zemlju nezavisno odpromene vlasnika iste. *ravni poloaj u feudalizmu je bio određen staležom, unjea se ulazilo rođenjem a npr. +met je bio u odnosu staleške potčinjenosti. $feudalnom sistemu postepeno se menjaju odnosi u radu, postojale su i tzv. Kalfe(pomo"nici u radu kod majstora) koji su prema esnafskom statutu iveli na računsvo azde, koji je bio duan da a primi da ivi kod njea, da a oblači, &rani itd.*otom se razvio i najamni rad koji je bio svojstven radnom odnosu. +alfe seosamostaljuju od majstora, rade određeno vreme za određenu nadnicu (zastupljeno

u oblastima ređevinskom zanatu, rudarstvu i proizvodnji tkanine). Manufakturalnirad je preteča industrijsko rada, radnici su bili vremenski oraničeni i primaju platuza svoj rad. +onačan pad esnafsko sistema je bio je nakon buržoaske revolucije1-. !ačnije dve odine kasnije. Sloboda rada koja je za&tevana i za koju senarod revolucijom izborio podrazumevala je slobodu zapošljavanja i prestanka rada./eliki uticaj je imao i Šapelijeov zakon koji je zabranjivao svaku vrstu udruivanja iskupljanja kako radnika tako i poslodavaca radi reanimiranja esnafsko sistemarada. /remenom je ta zabrana ostala samo na radnicima, što je više odovaralomladoj buržoaziji koja je mola lakse uovarati uslove rada koji su poslodavcimaodovarali.

%. Radni odnos kao pravni oblik vršenja rada sredstvima u privatnoj, dravnoj idruštvenoj svojini



0ndustrijska revolucija predstavlja potiskivanje ručno rada, koji biva zamenjenmašinama. !o je bio temelj kapitalističko, ekonomsko i drustveno uređenja.*ojava radno odnosa obeleile su i pravne determinante2 a) sloboda rada b)ezistencijalna nunost rada c) za&tevi oplodnje i akumulacije kapitala d) trišteradne snae i kapitala

a) Sloboda rada – za&valjuju"i buroaskoj revoluciji došlo je do slobode rada,de svaki radnik bira mesto, vrstu i svoje anaovanje u poslu. *rvi uslovkapitalizma je naomilavanje novca usled velike proizvodnje, drui je da jepotencijalni radnik koje "e poslodavac unajmiti dvostruko slobodan 3 te da jeslobodan od pritiska i oraničenja a i da nema ni ospodara, niti od čea daivi, što dovodi do

b) gzinstencijalne nužnosti rada – nastala 4najurivanjem5 seljaka sa zemlje,de s jedne strane postoji vlasnik sredstava i novca, a na druoj slobodni4proleteri5 6 koji su bili prinuđeni da prodaju jedino čime raspolau, svojuradnu snau. #to je u stvari radni odnos.

c) !a"tevi oplodnje i akumulacije kapitala – poslodavac je kao vlasnikkapitala bio zainteresovan za zasnivanje odnosa sa radnikom, koji svoju radnusnau koristi kao robu za poslodaca, što je izvor vrednosti čije trošenje jeproces stvaranja nove vrednosti.

d) #rži$te radne snage i kapitala % polazi se od uovora, kao osnovabazirano na slobodi rada i autonomiji volje. Radnik i poslodavac su postalinejednaki zbo sirotinje radnika, uovaranja pojedinačno, konkurencije kojaobara najamninu... /lasnik je diktirao pravila, koja su bila i dosta nepovoljnapo radnika, a on je morao njima da se povinuje.

7ruštvena i dravna svojina podrazumeva i slobodu rada i ezistencijalnu nunost.

+ad postoji društvena svojina ne postoji titular to prava te se ova sredstva nemou pojaviti na trištu kao roba 6 kao kapital. *rema našem ustavnom konceptu iz1 društvena svojina je nov način spajanja radnika sa sredstvima za proizvodnjudruim uslovima rada i rezultatima rada. 7ruštvena svojina isključuje postojanjeprava na svojinu u smislu mou"nosti da neko upravlja sredstvma za rad irezultatima rada pomo"u monopola. Radnici i rade i upravljaju sredstvima za rad.

8. *redmet i metod radno prava

*redmet radno prava jeste radni odnos, institucije i poblemi iz oblasti rada i radni&odnosa. !ako je i dobila ova disciplina naziv 4radno pravo5. 7uo su radni odnosiimali kao osnov samo uovor, pa su spadali pod predmet rađansko prava.9odi:kacijom uovora o radu i intervencijom drave u oblasti radni& odnosa,poprimaju obeleja javno prava te je to postalo i zvanično samostalna ranapočetkom %;. /eka. *itanja kojima se bavi predmet i sadrina jesu sta reulise i nakoja lica se odnose ta pitanja. $ početku pitanja su bila elementarno tipa vezana zapoloaj kod poslodavaca. Razvijanjem drustveno3ekonomski& odnosa, sindikalno i



radničko pokreta radno pravo se oboa"uje sa jos pitanja. *ritom, širi se i kru licakoje obu&vataju norme, osim dece i ena do sada, uključena je zaštita stariji&radnika i omladine. Naposletku, u predmet radno prava između ostali& su i pitanjaza zaštitu i osiuranje radnika za slučauj bolesti, invalidnosti, starosti i dr. <ocijalni&rizika.

9etod radno prava se sastoji u funkciji stvaranja i izučavanja pravni& normi, aobe funkcije imaju osnovne i posebne metode. 'snovne su one koje pravo tumačepo istorijskim korenima, a posebne su ciljne, jezičke i ramatičke (normativne),sociološki, komparativni, sistemski itd.

. *ojam i de:nicije radno prava

=etiri elementarne tačke treba pomenuti kada se ovori o pojmu i de:niciji, a prva je da se rad ne uređuje, ve" se uređuje odnos ljudi povodom rada, druga kae da setreba posmatrati kao pozitivno pravo, teorijsko3naučnu disciplinu i nastavnudisciplinu. +ao tre&u vanu stvar treba pomenuti da se treba po"i od sadraja ipredmeta, ali i još vanije od prirode i karaktera radni& odnosa i kao poslednja,četvrta vana stvar koju sadrina obu&vata je socijalno osiuranje.

'e(nicija polazi od pozitivno prava i radno odnosa. *rema jednoj de:niciji radnopravo izučava kolektivne akcije, osnose između oranizovano kapitala i

oranizovano rada, odnose između individualno i oranizovano rada. +odmnoi& de:nicija se navodi da je radno pravo pozitivna rana prava, koja sadriautonomne propise i pravne norme povodom radno odnosa. !ako da bi konačnade:nicija bila2 radno pravo je grana pravnog sistema teorijsko%naučna inastavna disciplina koja obu"vata me*unarodne državne i autonomneakte o radnim odnosima te i same radne odnose kao i posebne institutesocijalnog osiguranja zaposleni" i drugi" osiguranika i osigurani" lica+

>. ?načaj radno prava

?načaj se izvodi iz značaja rada i radni& odnosa. 7ruštveno oranizovani rad jepretpostavka opstanka i razvoja svako društva. Reuliše radne odnose milionazaposleni&, ima ne samo pravni, neo i socijalni, ekonomski i politički značaj usvakom društvu.,ravni značaj se oleda u reulisanju pravni& interesa, obaveza i odovornostisvi& subjekata radno odnosa.



Socijalni značaj utemeljen uovorima o najamu radnika, potom ojačani& dravnimintervencijama pomo"u zakona i akata. $obličavanje odnosa potrebama društva istandardu.konomski značaj je u reulisanju prava, obaveza i odovornosti koje utiču namaterijalni poloaj stranaka u radnom odnosu (plate, pri&od poslodavca...),

reulišu"i to određuje se i kupovna mo" to dela društva. $tiče se i na motivacijuradnika, produktivnost i sl.,olitički značaj je u svemu do sada rečenom. 7osta se utiče na moral zaposleni&koji razvijaju pozitivan ili neativan odnos prema radu koji je određen činiocimapoput uslova rada, zarade, uvaavanje radne inicijative i dr.

@. Nazivi za radno pravo i njeovo mesto u pravnom sistemu

Radno pravo je imalo vise naziva, prvo fabričko zakonodavstvo, ovim nazivom seelelo zaštititi radno zakonodavstvo prema radnicima u fabrikama, isto vai i zaindustrijsko zakonodavstvo. 'vi nazivi nisu opstali jer se predmet radno pravabrzo širio. Naziv radničko zakonodavstvo je teilo obu&vatanju radnika svi&oblasti, no to nije odnosilo na radnike u vanprivrednim delatnostima pa je i taj naziv4otpao5. +ako se predmet radno prava širio i na oblast socijalno osiuranjanastaje naziv socijalno pravo, ali ono zapostavlja čitav odnos prava i obaveza iodovornosti radno prava. +ako su se pojavili sindikati, kolektivni uovori o radukao instrumenti sindikata i poslodavaca koji uređuju prava i obaveze imamo nazivsindikalno pravo (sindikalne slobode i prava zaposleni& i poslodavaca) ilikolektivno radno pravo (kolektivna prava i obavezeA pravo na štrajk i lok aut). 9oese navesti i pravo profesionalne aktivnosti koje uključuje poloaj poslodavaca u

radnom odnosu, ne samo radnika. $ trenutku izdvajanja radno prava iz drui&rana prava, ostaje najadekvatniji naziv -.'/0 ,-.10. 7ovoljno širok naziv dapokrije sva pitanja i institute vezane za radne odnose.Mesto radnog prava 3 kada je radno pravo bazirano na privatne interese idispizitivnim normama tada se ovori o privatnom pravu koa stvaraju privatna lica,a kada se štitie zajednički i opšti društveni interesi putem koentni& normi radi se o

javnom pravu koa stvaraju dravni orani. Radni odnosi se uređuju autonomnim(tada ne menjaju statusnu prirodu i karakter) i koentnim aktima. Radno pravo jepostepeno prešlo iz sfere privatno u javno pravo.

. <tvaranje i razvoj radno prava u svetu do prvo svetsko rata

Buroaskim revolucijama se zvanično uvode slobode, jednakosti i ravnopravnostisvi& rađana. Na tim načelima su bazirani radni odnosi, međutim to sve ipak nedovodi do ravnopravnosti između poslodavaca i radnika, i između sami& radnika(nejednake zarade). -adni odnosi su bili isključivo regulisani ugovorima, to jetzv. +upoprodaja radne snae za novac. 7rava se nije mešala u radne odnose jer je



to predstavljalo privatnu stvar između poslodavca i radnika da li "e međusobnozaključiti uovor ili ne. $ovor o najmu radne snae bio je inkorporisan u rađanskezakonike drui& drava, ali im je posve"ivano malo panje. Reulisanje radni&odnosa uovorima je predstavljalo formalnu jednakost između poslodavca i radnika,ali nikako i ekonomsku. *oslodavac diktira uslove rada, koje radnici zbo

ezinstencijalne nunosti po pri&vatanju snose i krivičnu odovornost, ako napusteposao, a poslodavac samo naknadu štete ukoliko radnika otpusti.*ojava radničkog pokreta je bila nada da se socijalno3ekonomsko stanje u društvupoboljša, da zaštite svoje interese od eksploatacije. 0ndustrijska revolucija je bila

jedan od lavni& krivaca teško poloaja radničke klase. *oznat je 4liditski pokret5,iz Cnleske poznat po lomljavi mašina koje su im 4uzele5 posao. 0 u druimzemljama su se osnivali ovakvi pokreti, ali su radnici stroo kanjavani, čak i smr"u.?atim radnici postaju svesni svo mesta, i dolazi do pobune tkača u Dionu koji nisuuspeli mnoo, osim da učine prvi korak ka buđenju svesti radnika. Eartizam je počeou Cnleskoj 1-8. 0 trajao 11 odina, taj pokret je bar poboljšao ploaj radnika,naoveštavao se boljitak i borba kako na političkom, tako i na ekonomskom planu.Revolucionarna odina 1--. $ Francuskoj, pa i u čitavoj evropi donosi 8instrumenta 6 1) *RG/' HDG<G %) *RG/' NG *'D0!0E+' 'RHGN0?'/GNIC 8) *RG/'NG *R'FC<0'NGDN' 'RHGN0?'/GNIC. 7ošlo je do stvaranja kako sindikata kojipotpomau bolji poloaj radnika, tako i prvi& radnički& partija koje jačaju dravnuintervenciju u oblast radni& odnosa. Radnici su prvi put priznati kao klasa.?bo sve lošije stanja, nezadovoljstva i prekomerno eksploatisano radništvadolazi do intervencije drave koja pod indirektnom pretnjom za vladaju"i poredakdonosi norme koje oraničavaju dotadašnju apsolutnu slobodu individualnouovaranja radni& odnosa, najpre sa decom, oraničava se vreme, propisuju senajnunije mere &iijensko3te&ničke zaštite, zabranjuje se truc sistem itd. *rva

intervencija je u Cnleskoj donošenjem ?akona o zaštiti dečije rada, koji je braniozapošljavanje dece mlađe od odina, no"ni rad... *od okriljem čartističko pokretadolazi do skra"ivanja radno vremena najpre za decu, ene, omladinu a onda i sveostale radnike. 7onete su i dekrete pod okriljem radničke partije socijalista 1--.,

jednom je takvom u *arizu oraničeno radno vreme na 1; sati za radnike iz *ariza, a11 za ostale iz spoljašnosti, potom se donosi i propis o vaenju radno vremena od1% sati za sve. /eliki uticaj su imale *R/G 0N!CRNG=0'NGDG 0 *GR0<+G +'9$NG.*rva internacionala osnovana u Dondonu, 1-@. $z veliko zalaanje +arla 9arksa,statut i proram su imale za cilj zaštitu, napredak, i potpunu slobodu radničke klase.'sim toa, cilj je i uvođenje osmočasovno rada, zabrana no"no rada u svim

industrijama de je to mou"e, zabrana rada ena i dece na opasnim mestima zarad po zdravlje, obavezan odmor, zabrana truc sistema itd.*ariska komuna doprinela je da radnici prvi put upravljaju nacionalizovanimpreduze"ima preko kooperativni& udruenja 6 ustanovljen je minimum ezistencijeradnika, ustanovljeno sudstvo za radne sporove, zabranjen no"ni rad u pekarama idr.7rua internacionala osnovana je 1--. $ *arizu koja se zalaala za osmočasovnirad u svim zemljama, a osim toa i za proslavljanje 1. 9aja kao solidarnost



poinulim radnicima u Eikau, ali i zajednički& radnički& za&teva i solidarnostiradnika. No, frakcione borbe isprečile se u borbi za radnička prava.*očetkom %;. /eka nastavljena je borba za prava radnika, zaštitno radničkozakonodavstvo se sve više usmerilo ka socijalnom osiuranju, zaštitu radnika odpojedini& socijalni& rizika2 bolesti, povreda na radu, starosti itd.

Na teritoriji kraljevine Iuoslavije je vladao pravni pratikularizam, vaili su propisioni& drava pod čijom su jurisdikcijom bili. $ <rbiji i =rnoj Hori je radnozakonodavstvo došlo relativno kasno zbo osiromašenosti drava stalni& ratova, bezindustrije, radničke klase... /ano je napomenuti da je 7imitrije !ucovi" se borio izalaao za radničko zakonodavstvo, a i uz pomo" srpske socijal3demokratskestranke teio je ka uvođenju osmočasovno radno dana, zabrani rada deci mlađojod 1 odina, zabrani no"no rada deci ... 'sim toa uvedeno je i zdravstvenoosiuranje za slučaj nesre"e ili bolesti na poslu ?akonom o radnjama, no taj zakonnije zaiveo zbo ratova. $ =rnoj Hori vaio je 'pšti imovinski zakonik koji je imaonekoliko odredaba iz oblasti radni& odnosa, ali i o pomo"i za slučaj bolesti.

-. Radno pravo između dva svetska rata

*o završetku prvo svetsko rata došlo je do nezapam"eno porasta seljački& iradnički& buna posebno u periodu od 11- 6 1%1. $ Cnleskoj i Francuskojulavnom su štrajkovi, u 0taliji radnici zauzimaju fabrike a u 9ađarskoj prolašava sesovjetska republika. 'ktobarska revolucija 11. 7onosi dekretu o osmočasovnomradu, pravo na odmor u toku dana, posebna zaštita maloletnika i ena, donet jedekret o osiuranju radnika. 11- 6 kodeks zakona o radu, osnivanje berze rada sazadatkom distribuiranja radne snae i staranja o pravima nezaposleni&. ?atim je

prolašeno da je rad dunost svi& rađana. 7rui kodeks zakona o radu donosiodredbe o uovorima o radu, zaštiti prava radnika, inspekciji rada, radnimsporovima. 0 u druim zemljama se donose propisi o osmočasovnom radu uNemačkoj, /elikoj Britaniji, Francuskoj, a u Beliji i Gustriji propisi o socijalnomosiuranju.*očetkom 11. 'sniva se 000 internacionala 6 komunistička internacionala(kominterna). *o njenom osnivanju došlo je do konačno cepanja u međunarodnomradničkom pokretu na komuniste i socijaliste.0ste odine na 9irovnoj konferenciji u *arizu osnovana je 9eđunarodna oranizacijarada (9'R) koja je odirala značajnu ulou u poboljšanju radni& i ivotni& uslova,

prvo u zemljama članicama a onda i u čitavom svetu. 0 danas ima uticaj prekokonvencija, preporuka ali i praktičnim delovanjem.$ +raljevini <J< postojao je pravni partikularizam. No, doneto je više akata vezanoza radno zakonodavstvo, a jedan od najvaniji& je /idovdanski ustav, de jepredviđena zaštita radnika posebnim zakonima, predviđeno socijalno osiuranje zaslučaj starosti, invalidnosti, smrti i nezaposlenosti. Gli, doneto je jos nekoliko zakona6 ?akon o inspekciji rada, ?akon o zaštiti radnika i ?akon o socijalnom osiuranju.



Nazadovanje u radnom zakonodavstvu počelo je rasti, a naročito posle uvođenjašestojanuarske diktature, do %. <vetsko rata i propasti kraljevine.$ čitavoj evropi se zapaa stanacija i nazadovanje, tome je doprineo razvojfašizma najpre u 0taliji, pa i u Nemačkoj 6 koriste"i teško"e vremena i siromaštva,odrazilo se i na sindikate bilo prevođenjem isti& u dravnu oranizacionu strukturu,

bilo prenošenjem nji&ovi& fukncija na preduze"e, poslodavca i dravu.a)stranka (nacional3socijalistička) b)drava

c)preduze"ebaza nacional3socijalističkoj koncepciji rada i radni& odnosa

podređene opštoj dobrobiti društva, časti rada i oni koji su sposobni za rad su i dunida rade.

0du"i tom loikom Nemačka je teila iskorenju nezaposlenosti uvođenjem opštedunosti javno3pravno karaktera.$ <ovjetskom <avezu se donosi niz akata o učvrš"ivanju radne discipline, dravnomnormiranju plata, sedmočasovno rada, stroo reulisanje najamno rada useljačkim azdinstvima i jačanju kol&ozno pokreta, o zanatskom zadruarstvu itd.1@. +onres je uređivao ulou sindikata, kolektivni& uovora. Najznačajniji doađajtrideseti& odina %;. /eka je donošenje <taljinovo ustava, de su uređene svebitne stavke vezane za radne odnose, prava zaposleni& i poslodavaca i nji&ovedunosti.*red drui svetski rat donet je jedan $kaz ,rezidijuma 1r"ovnog sovjeta SSS- oosmočasovnom radnom danu, na sedmodnevnu radnu nedelju i o samovoljnomnapuštanju posla. ?aoštrena je radna disciplina.

. Radno pravo u svetu posle druo svetsko rata

*osve"uje se panja uređenju uslova za rad radničke klase. /elika Britanija i <G7 suosetile najviše pozitivni& tendencija u razvoju radno prava, za&valjuju"i proramuNCK 7CGD u <G7 i proramu Daburističke partije u /elikoj Britaniji. *osle %. <vetskorata dolazi i u ovim zemljama ubrzano industrijalizacija. $ticalo se pove"anjumotivisanosti za rad, učinka rada pomo"u !ejlorizma, psi&o:zičkim i sociološkimmetodama.Radnici se bore za očuvanje svoji& interesa pomo"u sabotaa, izostanaka u početku,a onda i štrajkovima i dr. +apitalističke zemlje su bile Leksibilnije i prilaodljivijesocijalnim tokovima i za&tevima radnički& klasa. 9onotonija rada se razbija (1.)promenom mesta međusobno, a besmislenost i jednostranost se sprečava (%.)

proširenjem rada ili (8.) dopuštenim saodlučivanjem na radnom mestu. (1. IobRotation %. Iob Cnlarement 8. 0ndustrial democratM). <ve to je uticalo na što ve"umotivaciju i učinak radnika.$ socijalističkim zemljama je bilo uticaja komunistički& partija i uticaj +*<<. No,osnovan je i kominformbiro od strane komunistički& partija neki& zemalja (<<<R,

Iuoslavije, 9ađarske, *oljske, Rumunije, Buarske, Ee&olsovačke, Francuske i0talije) s ciljem vođenja zajedničke ukupe politike, i unutar nje vođenje zajedničkesocijalne politike.



Faza počinje donošenjem 'snovno zakona o upravljanju dravnim privrednimpreduze"ima i višim privrednim udruenjima od strane radni& kolektiva. Belee je etape.

1. tapa od 2345 do 2364+ Hodine počinje tim 'snovnim zakonom o

upravljanju dravnim privrednim preduzečima i višim privrednim udruenjimaod strane kolektiva i to je nov preriod u razvoju radno prava. Fukncije draveprelaze na kolektive i to je nova <G9'$*RG/NG funkcija. +olektiv samostalnoodređuje zarade, utvrđuje privredne planove, raspolae stečenim do&otkomitd. *rvi put se $stavnim zakonom jemči pravo na rad. Najznačajniji akti su?akon o radnim odnosima i ?akon o javnim slubenicima. 'vi zakoni su prvikodi:kovani zakoni naše zakonodavstva. 'sim toa uvodi se i dvostrukadi&otomija u sistem radni& odnosa21) Radni odnosi radnika %) radni odnosi slubenika1) Redovni ili stalni radni odnosi i %) privremeni radni odnosiG sve to s obzirom na to da li se radni odnos zasnivao u ustanovama ili

preduze"ima

%. tapa razvoja od 2364+ 'o 2378+ 9odine novi ustav iz 1@8. $ članovima@. 0 . *osebno nalašava slobodan udrueni rad sredstvima za proizvodnju udruštvenoj svojini i samoupravljanje radni& ljudi u proizvodnji i raspodelidruštveni& proizvoda u radnoj oranizaciji, kao i samostalno oranizovanjeproizvodnje i dr. 7elatnosti i da utvrđuju planove i prorame, svi zajedno iravnopravno uspostavljaju"i međusobne radne odnose.0snovni zakon o preduze&ima 6 predviđa radne jedinice, poone i fabrike.Radne zajednice radni& jedinica dele ostvarene pri&ode, odlučuju o njima, kao

i o oranizaciji rada, kao i radnim odnosima i druim pravima i dunostima uskladu sa statutom.0snovni zakon o radnim odnosima 6 polazi od toa da su radni odnosiodnosi između sami& radnika u preduze"ima reulisani opstim aktima kojireulisanim ovim zakonom. 'vaj zakon ukida dvostruku di&otomiju,izjednačava sve ma de da rade./ovodone$eni amandmani 6 uticali na razvoj samoupravljanja i društvenesvojine i na donošenje ?akona o međusobnim odnosima radnika u udruenomradu.7alji razvoj uticao je na transformacije postepene, radnici su zasnivali radniodnos, razvijali se i akti kojima radnici uzimaju od drave funkcije u

uređivanju radni& odnosa. <amoupravnim opstim aktima radnici utvrđujuposlove u okviru ti& radni& mesta, uslove za obavljanje poslova, načinzasnivanja radno odnosa i dr. No, drava ne ubi u potpunosti svoj uticaj,ima a na % načina2 1 6 putem pravila da svi akti moraju da budu u skladu saustavom i zakonom i % 6 preko pravila da je drava uvek drua strana udruštvenom doovaranju.



<redinom 1%. 7onet je i ?akon o osnovnim pravima iz penzijsko iinvalidsko osiuranja. Novina je da se jedinstvenim zakonom uređuju ovapravila, a do tada su vaili posebni propisi.

8. tapa od 2378 do 23:3+ 6 za dalji razvoj značajni su $stav iz 1 i ?akono udruenom radu iz 1@. !e se radni odnos de:niše kao međusobni odnosiradnika u osnovnoj oranizaciji udrueno rada koja nastaje u ostvarivanjuprava rada društvenim sredstvima, a osnovni instrumenti samoupravnouređivanja radni& odnosa su sporazumi, doovori i drui opšti društveni akti.#to se tiče socijalno osiuranja razvijaju se obeleja iz pret&odne etape i tuzadravaju 6 dakle, jedinstven zakon na saveznom nivou (?akon o osnovnimpravima iz penzijsko i invalidsko osiuranja), nji&ova dalja razrada jeprepuštena republičkim i pokrajinskim zakonima, samoupravnim opštimaktima interesni& zajednica i osnovni& oranizacija rada de radnici rade. $zdravstvenom osiuranju vaio je i dalje 'pšti zakon o zdravstvenom

osiuranju i obaveznim vidovima zdravstvene zaštite.Novi zakon 6 ?akon o osnovnim pravima iz radno odnosa je donet zbo sveve"e društveno3ekonomske krize i zbo ulaanja napora prevazilaenje iste ute transformacije kao pravni okvir nije moao da poslui ?akon o udruenomradu.

1%.Radno pravo u uslovima društveno ekonomske i političke reforme u Iuoslavijii u <rbiji danas

7onošenjem zakona o osnovnim pravima iz radno odnosa počinje nov period kojiraskida koncepciju radno odnosa kao međusobno odnosa radnika. <ad jede:nicija da je to radni odnos između radnika i oranizacije tj poslodavca.+arakteristično je jačanje ovlaš"enja, ali i obaveza i odovornosti poslovodnoorana u oranizacijama koje posluju društvenim sredstvima. *osebno značajnomesto zauzimaju kolektivni uovori, koji su obavezni instrument u uređivanju radni&odnosa u svim oblastima rada. *o pravnoj snazi uovori su odma& iza zakona.*utem zakona se donose novi propisi o štrajku, kolektivnim uovorima i dr.<istem socijalno osiuranja trpi izvesne promene, prilaođavanja novonastalimuslovima trišno privređivanja i standardu. *restaje potreba za tripartitnimsistemom uređivanja prava i obaveza za osiuranike i osiurana lica (savezni,republički, sistem samoupravno uređivanja) 6 nastaje jedinstven sistem uređivanja

prava putem zakona 6 obavezno osiuranje, a zdravstvena, penzijska i invalidskaoranizacija osiuranja obezbeđuje samo sprovođenje to osiuranja. Fondovi kojisu postojali često su bili iscrpljivani i nisu moli odovoriti za&tevima našesocijalno sistema, posebno u oblasti zdravstva.7onose se novi propisi u du&u društveno3ekonomske reforme vezano za reulisanjeodnosa između poslodavaca i radnika, uvode se i novi kolektivni uovori (savezniopšti i ranski kolektivni uovori).



$ oblastima socijalno osiuranja takođe novi propisi izlaze, a to su ?akon oosnovama penzijsko i invalidsko osiuranja i ?akon o penzijskom i invalidskomosiuranju <rbije.7olazi i do promena na političkom planu, tiču se 4raspada5 Iuoslavije 11, tunastaje <avezna republika Iuoslavija koju čine Republika <rbija i =rna Hora, a onda

i 7ravna zajednica <rbija i =rna Hora, de je svaka imala svoje radno i socijalnozakonodavstvo, i %;;@. 7olazi do napuštanja =rne Hore ovu dravnu zajednicu, te<rbija pstaje kao i =H samostalna.

Radno pravo u <rbiji danas 6 materija reulisana u dve velike rupe izvorameđunarodno i reionalno porekla, te tu imamo i primarne i sekundarne izvorenekomunitarno i komunitarno evropsko prava.2 6 nekomunitarno su dokumenti <C, a komunitarni su C$ u šta spadaju odredbe,odluke, preporuke, akti o osnivanju, direktive.; 6 drua upa su doma"i propisi, ustav, zakoni, podzakonski pravni akti (dravadonosi) i statuti, pravilnici, kolektivni uovori (autonomni akti nedravni&oranizacija).Heneralni zakon u oblasti radni& odnosa je ?akon o radu iz %;;>. +oji nalae uovoro radu kao akt između poslodavca i radnika sa dvostrukom uloom 6 reulišezasnivanje i sam radni odnos.<va preduze"a koja su bila u društvenoj svojini su privatizovana osim oni& oddruštveno značaja (javna preduze"a, komunalno preduze"e, *!! itd.). *oslodavacodlučuje po osnovu kapitala koji uključuje u radni odnos, a radnik na osnovu radakoji ulae u isti.$ oblasti sistema socijalne zaštite doneseni su propisi koji prilaođavajuekonomskim potencijalima i ukupnim promenama u društvu.

18.'dnos radno prava prema druim ranama prava

<vaka naučna diciplina opredeljena je svojim predmetom i metodoloijom, pa poštosu svi pravni odnosi i društveni odnosi postoje i dodirne tačke između pojedini&pravni& disciplina i rana. $ predmetu svake rane postoji niz speci:čnosti koje arazlikuju od predmeta drui& rana prava.

Radno pravo i ustavno pravo 6 ustavno pravo uređuje načine ostvarivanja prava,

obaveza i odovornosti u vezi sa radnim odnosom. 'snovna načela u ustavu su2pravo na rad, pravo na štrajk, pravo na zaštitu na radu, pravo na socijalnoosiuranje, pravo na oraničeno radno vreme. 'no je osnovno polazište pri razradiradno prava i odnosa isto. $tvrđuju se dakle uslovi pod kojima se zasniva radniodnos, prestaje... *redviđeno je da se prava iz radno odnosa uređuju zakonom,kolektivnim uovorima i druim aktima.Radno pravo i rađansko pravo 6 poznato je da je radno pravo nastalo u krilurađansko prava, te su njenim instrumentima i bili reulisani isključivo.



7onošenjem zakona i kolektivni& uovora, radno pravo se emancipuje iz krilarađansko prava, ali sve je to išlo postepeno.Hrađansko pravo reuliše imovinsko3pravne odnose povodom rada, odnosepovodom opredme"eno, mrtvo rada (kupoprodaja), a radno pravo reuliše odnoseu procesu realizacije ivota rada, oranizacije to rada, prava i obaveze.

7odirne tačke se oledaju u zajednički koriš"enim načelima u razradi pojedini&radnopravni& instituta (naknada pričinjene štete radnika nekom tre"em licu i reresposlodavcu), a neka se načela pozajmljuju kao izvorna i otova rešenja. Hrađansko3pravne primese su jače nalašene u radnom pravu naročitio posle transformacijaradno odnosa od međusobno odnosa radnika u udruenom radu u stranački radniodnos, te primese su obezbeđene kolektivnim uovorima, uovorima o zaradama,dobrovoljno zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiuranja itd.Radno pravo ima i povratni uticaj na rađansko pravo kroz rađansko3pravnu teorijuo naknadi štete.Radno pravo i upravno pravo 6 ?akon o javnim slubenicima ve" zadire u materijuupravno prava, preko sistema radni& odnosa radnika u privredi i druimdelatnostima i sistem radni& odnosa javni& slubenika. 0sto tako, sporovi koji su se

javljali povodom radni& odnosa rešavani su u upravnim sporovima. !ačkeprelamanja su radni odnosi zaposleni& u dravnim oranima, nji&ova prava iobaveze (koje imaju zaposleni u oranima uprave). 7odirne tačke imamo još i uinspekciji rada, pri ostvarivanju i zaštiti prava iz socijalno osiuranja i dr.0nspekcija rada na primer ulazi u predmet upravnog prava iz aspektaoranizacije i funkcionisanja ove inspekcijei u predmet radnog prava kada se štite prava radnika iz radno odnosa.Radno pravo i krivično pravo 6 krivično pravo reuliše krivična dela protiv radni&odnosa (disciplina radnika,osnovi isključenja odovornosti)

Radno pravo i privredno pravo 6 veza je vidljiva u oranizaciji rada i poloajuposlodavca kao pravno lica ili preduzetnika. <ticanje pri&oda poslodavaca, trošenjei raspodela, stečaj, prestanak radno odnosa kod to poslodavca, poloaj zaposleni&itd.

1.0zvori radno prava (nji&ova podela i međusobni odnos)

*ostoje izvori prava u formalnom i materijalnom smislu. $ materijalnom smislu to suuzroci koji izazivaju nastajanje prava kao društvene pojave 6 klasna borba,

mateijalna proizvodnja, zaštita određeni& interesa... $ formalnom smislu to su opštiakti, na osnovu koji& se stvaraju pojedinačni.Radno pravo počiva na izvorima u formalnom smislu. ?načaj izučavanja je uizvorima koji imaju jedinstvena obeleja svojstvena radnom pravu. 0zučavanjem ovi&izvora saledavamo značaj i promene u društveno3ekonomskom i društveno3radnomodnosu.*ostoje razne podele izvora s jedne strane doma"e, s drue reionalne imeđunarodne. 7oma"i se dalje dele na koentne i autonomne izvore.



1>.+oentni doma"i izvori radno prava

7onosi i& drava, ne mou se menjati, i vae jednako za sve svidelo im se il ne.

Ustav kao izvor 6 sadri osnovna načela, propisuje nadlenost orana u donošenjupravni& akata povodom radno prava, kao i vrste akata koja "e se koristiti kao izvorprava. $stavom se štite prava u radnom odnosu.$stanovljeni su principi prava na rad, na odmor, zdravstvenu zaštitu i socijalnoosiuranje, pravo na zaradu, na posebnu zaštitu ena, dece i invalida, pravo naštrajk itd.?a razradu principa npr. *RG/' NG RG7 moe se re"i a je to pravo koje svako ima,pod jednakim uslovima. !u je obu&va"en čitav niz prava i obaveza, ali i uslovaposlodavca i radnika. Iednake mou"nosti imaju sva lica koja ispunjavaju sve uslovezdravstvene, stručne i radne sposobnosti predviđene za određeno radno mesto. <vadrua lica koja ne ispunjavaju uslove za određeno mesto, nemaju mou"nostzaposlenja na tom mestu.!akon kao izvor 6 zakoni su najznačajniji izvor radno prava jer ne samo da akonkretnije utvrđuju ve" i predstavljaju polazište za dopunske akte i autonomnopravo. ?akoni sadre upute za bolju i ve"u razradu radno pravno odnosa putemautonomni& akata. *ostoje tri vrste zakona2

G) <istemski 6 reulišu celinu radno odnosa, od zasnivanja preko mreeradnopravni& instituta, do prestanka (primer takvo je ?akon o radu).

B) *osebni 6 reulišu samo deo radnopravni& odnosa (?akon o bezbednosti izdravlju na radu, ?akon o štrajku...).

=) <pecijalni 6 reulišu pojedine pojavne oblike radni& odnosa (?akon o

dravnim slubenicima koji reuliše radne odnose zaposleni& u dravnojupravi)

,odzakonski pravni akti 6 u šta spadaju uredbe, pravilnici, uputstva, odluke, niisu po svojoj pravnoj snazi od zakona. +od radni& odnosa naročito se koristepravilnici po pitanju zaštite na radu, vezanim za stručnu spremu, arbitranorešavanja sporova itd.

[email protected] doma"i izvori prava

Nji& utvrđuju nedravne oranizacije, ali i drava ima svoju određenu ulou u njima.+ada se pojavljuje kao strana u zaključivanju kolektivno uovora u dravnimoranima, kada određuje domet i sadaj kolektivni& uovora, ili kada utiče nafunkcionisanje i primeni isti& preko upravni& i pravosudni& orana.$ autonomne doma"e izvore spadaju kolektivni uovori i opšti akti poslodavaca.



+olektivni uovori su izvor radno prava, odirali su značajnu ulou u poboljšanjuuslova rada i poloaja radnika. Neki pravnici i teoretičari smatraju da to nisu izvoriradno prava, a neki da jesu. +od nas se ono slabo izučavalo, ali je postepenodobijalo na značaju.*'IG92 oleda se u de:niciji, a lasi da je to pismeni sporazum između poslodavca i

radnika, koji uređuje odnose, prava i obaveze u radnom odnosu između isti&.*reporuka 9'R3a takođe sadri praktično istu de:niciju kao ore navedenu. +od nasprva de:nicija je proizašla tek 181. 0 isto izleda, doduše sa određenim izmenamau izovoru zbo vremena iz koje datira, te s toa lasi da je to pismena poodbaizmeđu slubodavca i sluboprimca ili sluboprimačke oranizacije kojom se uređujumeđusobni slubeni odnosi, prava i obaveze.+od nas i danas se de:niše kolektivni uovor baš kao što izleda ova prva de:nicija.*'IG/G2 zbo postojanja individualno uovora između radnika i poslodavca kojikupuje radnu snau od radnika, moralo je do"i do određeni& koriovanja jer nijeobu&va"ena sva sloenost sadraja radno odnosa. 8 razloa su poznata

1. Radna snaa se ne moe tretirati kao i drua roba na trištu, jer je to proizvodčoveka koji stvara novu robu, a rad se ne sme po /ersajskom uovoru tretiratikao roba ili predmet trovine.

%. Radni odnos mora podrazumevati prava i oblike zaštite radnika kao čoveka.8. +olektivni uovori se javljaju ne samo kao borba između radnika i

poslodavaca, neo i borba radnički& oranizacija prema dravi.+olektivni uovori su veliko značaja za borbu za radnička prava, pre svea sve jepočelo revolucionarne 1--. Hde se dobija pravo na sindikalno udruivanje, političkoi pravo lasa. *rvi kolektivni uovor zaključen za nadnice u Dionu 1-81. 7akle i prerevolucije, a kod ve"e dela evrope veliki broj kolektivni& uovora sre"emo nakon 1.<vetsko rata. +od nas su poznata dva zakona koja provlače kolektivne uovore a to

je 1%%. ?akon o zaštiti radnika i 181. ?akon o radnjama. 'dma& posle *rvosvetsko rata je počela praksa kod nas zaključivanja kolektivni& uovora. *rvikolektivni uovori u posleratnoj Iuoslaviji su bili pomenuti u $redbi o zasnivanju iprestanku radno odnosa 1-. *otom se uvelo pravo na samoupravljanje dekolektivni uovori ube smisao. ' kolektivnim uovorima @;3i& odina ovore ?akono radnim odnosima i 'snovni zakon o radnim odnosima (kojim su kolektivni uovorisamo fakultativni).*okrajinsko i republičko zakonodavstvo je bilo uređeno ?akonom o međusobnimodnosima radnika u udruenom radu 18. 0 tu je bilo obavezno zaključiti kolektivniuovor. $stav iz 1. *redviđa kolektivne uovore sindikata sa privrednimkomorama.?akon o osnovnim pravima iz radno odnosa donetim 1-. Hodine predviđapostojanje dveju strana radnika i preduze"a tj. *oslodavaca i time se pretpostavljauključivanje kolektivni& uovora u naš pravni poredak. /ae"i ?akon o radu %;;>.*redviđa kolektivne uovore kao insrtrument autonomno reulisanja prava, obavezai odovornosti.



1.$ovorne strane kolektivni& uovora o radu, predmet (sadrina ti& uovora) inji&ovo vaenje

< jedne strane imamo poslodavca, rupu poslodavaca ili poslodavčevu oranizacijua sa drue strane imamo radničku oranizaciju na strani radnika u kolektivnom

uovoru. +o se to moe pojaviti jedino kao strana u kolektivnom uovaranju 6reistrovane i ovlaš"ene oranizacije, profesionalno3strukovne i slobodne, trajne,reprezentativne.'sim navedeni& strana (poslodavaca i radnika) izuzetno i drava, odnosno pojedinidravni orani mou biti potpisnici i preovarači, s ciljem zaštite zajednički& i opšti&društveni& interesa. !o se najčeš"e dešava u trenucima tranzicije. 9eđutim, uloadrave kao strane je sasvim normalna kod radni& odnosa u dravnim oranima.+olektivni uovor je zaključen potpisivanjem ovlaš"eni& lica uovorni& strana.

$ predmet ulaze sva ona pitanja koja su vezana za uslove rada. <trane su u suštinislobodne pri utvrđivanju predmeta i sadrine uovora, ali se moe uovoriti samoono u skladu sa zakonom i dobrim običajima. Hlavna pitanja u evropi koje seprelama među poslodavcima i zaposlenima je nezaposlenost, raspolaanje radnovremena, koriš"enje kapaciteta i viškovi zaposleni&, zarada itd.+ljučne dve rupe pitanja su obaveze, prava i odovornosti u radnom odnosu(N'R9G!0/N0 7C') i obaveze, prava i odovornosti među strankama ('BD0HG=0'N07C'). Neizvšavanje obliaciono dela, ne narušava ostvarivanje normativno./aenje se oleda u tome da li je određeno ili na neodređeno vreme. $ovor semoe produiti, a onaj na neodređeno vreme moe prestati sporazumom ili otkazom(de "e jos uvek trajati, ali to je tzv. 'tkazni rok).

1-./rste kolektivni& uovora o radu, nji&ovo polje primene i mesto u strukturidoma"i& izvora radno prava

/R<!C2$ nekim zemljama često se pravi razlika u postojanju procesni& i materijalni&kolektivni& uovora.*rocesni2 predmet su međusobna prava i obaveze sami& preovarača9aterijalni2 sadre klauzule o najamnini, druim primanjima, radnom vremenu,raspoređivanju radnika.

*ostoje razlike i u tome ko i& potpisuje (savezni, republički, ranski)<&odno pozitivnom pravu postoje2 opšti, posebni (ranski) i kod poslodavaca(pojedinačni). 'pšti se zaključuju na nacionalnom nivou, posebni za određenudelatnost ili ranu. *ojedinačne kolektivne uovore zaključuju ovlaš"enaoranizacija sindikata kod poslodavaca, i poslodavac, tj nadleni kod poslodavca 6direktor. Neki se zaključuju u postupku tripartitno preovaranja 6 npr. $ovor u

javnom preduze"u. *otpisnici su dakle ulavnom sindikat zaposleni& i udruenjeposlodavaca.



9C<!'2+olektvni uovori o radu su odma& iza zakona, u doma"em pravu. Gko kolektivniuovor predviđa manja prava i nepovoljnije uslove rada, on je ništav. *osebni morabiti u skladu sa opštim, a pojedinačni u skladu sa posebnim. +olektivni uovor

zaključen na nivou Republike ima jaču pravnu snau od ono zaključeno nateritoriji lokalne samouprave ili autonomne pokrajne. *rema &ijerar&iji odma& izakolektivni& uovora su opšti akti (statut, pravilnici...) kojima se preciznije uređujuuslovi rada, prava, obaveze i odovornosti a sve u skladu sa mou"nostima ikolektivnim uovorima.

*'DIC *R09CNC2'no se određuje a) profesijom b) teritorijom c) članstvom d) vrstom kolektivnouovora.$ vezi sa primenom u određenoj profesiji ili na određenoj teritoriji vai pravilo da seoni odnose na radničke i poslodavačke oranizacije kao potpisnice uovora, no onise mou primenjivati i na one koji nisu članovi profesionalni& oranizacija. *oljeprimene se moe proširiti i dravnim aktom.*olje primene uovora zavisi jos i od toa da li se oni zaključuju na nacionalnomnivou ili su to tzv. *ojedinačni uovori koji se zaključuju na nivou preduze"a

1.$ovorna teorija o pravnoj prirodi kolektivni& uovora o radu

Hovoriti o pravnoj prirodi kolektivni& uovora znači ukazati na osnovne pravnekarakteristike ti& akata, iz aspekta donošenja i iz aspekta dejstava.

Clementi karakteristični za uovore gra*ansko%pravnog tipa jeste postupak zaključivanja kolektivni& uovora o radu, a elementi normativnog dejstva akouovore posmatramo iz aspekta dejstva.0storijski ledano imali su karakter dravno3političko akta putem koje je dravazajedno sa preduze"ima i radnicima objedinjavala i usmeravala svoj uticaj kaostvarivanju opši& ciljeva.$ teoriji radno prava, povodom prirode kolektivni& uovora postoje tri klasi:kacije1. <tatusna teorija %. $ovorna teorija 8. 9ešovita teorija.

$ovorna teorija2 po rađansko3pravnim institutima su to uovori bazirani na

autonomiji volje, slobodi uovaranja i reulisanja privatno3pravni& interesa i odnosa.Normativno posee se i za oblike rađansko prava6 tri rupe 1. +oncepcijazastupništva %. +oncepcija uovora u korist tre"i& lica 8. +oncepcija uovora suieneris (bezimeni).

1. +oncepcija zastupništva 6 sindikalni organ, kao jedna uovorna stranapredstavlja punomo&nika a to su radnici. <indikalni oran koji je zaključiouovor se pojavljuje na prvom mestu, stiče svoja prava, a to naročito ako sepojavi pred sudom u slučaj spora.



%. +oncepcija uovora u korist tre"e lica 6 jedna uovorna stranka seobavezuje prema druoj da nešto učini u korist tre"e lica, tre"e lice stičeprava i korist, ali ne i obavezu da to sve pri&vati. Gli kod kolektivni& uovoranema slobode nepri&vatanja ili pri&vatanja, i radnici i poslodavci su duni dapoštuju odredbe kolektivni& uovora. 7ve oranizacije :uriraju kao stranke i

to su sindikati ili poslodavačke oranizacije.8. $ ovim uovorima lee razlozi nji&ovo postojanja i oni sami sebe pravnoopravdavaju. *ojavila su se s&vatanja o kolektivnom uovoru kao uovoru popristupu, koji ne moe objasniti probleme pravne prirode kolektivni& uovoraiz dva razloaa) $ zaključivanju uovora imamo stranu koja je sindikat odnosno sami

radnici, te je to <!RGNG u preovorima a ne strana koja je ve" pristupila.b) ?aključeni kolektivni uovor ne deluje kao stalna i kolektivna ponuda kojoj

radnici zaključivanjem individualni& uovora o radu pristupaju, što jeslučaj sa uovorima po pristupu.

%;.<tatusna teorija o pravnoj prirodi kolektivni& uovora o radu

<tatusna teorija stoji na stanovištu da se pravna priroda kolektivni& uovora nemoe objasniti načelima rađansko prava. < toa se smatra da je kolektivni uovorvrsta kolektivne konvencije koja normira opšta pravila o celom radnom odnosu(norma na osnovu koje se zaključuju pojedinačni uovori o radu).Razlika kolektivno i rađansko čisto uovora je u predmetu i cilju. $ rađanskom

jedna tei da postane poverilac, drua dunik. +od kolektivni& obe &o"e istu stvar 6stvaranje opšte pravno pravila.

0ma više koncepcija, a to su 1. +oncepcija unije %. +oncepcija normativno uovora8. +oncepcija kolektivno uovora.

+oncepcija unije 6 polazi od utvrđivanja opšti& i jedinstveni& pravila ponašanja uvezi sa radom, koji& se pridravaju i radnici i poslodavci i tako se stiče &armonija.9eđutim, praksa pokazuje da poslodavac i radnik ostaju i dalje klasni protivnici, danema nikakvi& unija klasni& interesa itd.

+oncepcija normativno uovora 6 ako kolektivni uovor nije ujedinjenje interesaradnika i poslodavaca to je onda uovor sa normativnim dejstvom. Normativnaobeleja daju uovoru pravni poredak te se on pretvara u akt sa svim leislativnimobelejima. No, ova koncepcija ne rešava do kraja pitanje pravne prirode uovora

jer kolektivni uovor ne stvara norme i pravna pravila kao što to čini zakon.

+oncepcija kolektivni& uovora kao zakona u materijalnom značenju 6 kolektivniuovori su zakonodavni akti utvrđeni od privatni& oranizacija uovornim putem(autonomni akti tzv.).



!u sindikati i poslodavačke oranizacije nisu ravnopravni partneri u izradnjisubjektivno prava, neo one iz drave crpe svoj subjektivitet u zaključivanjukolektivni& uovora.

%1.9eđunarodni i reionalni izvori radno prava (nji&ova podela, međusobniodnos i nji&ov odnos prema doma"im izvorima radno prava)

9eđunarodne izvore čine akti međunarodni& oranizacija, kao i međudravnidoovori.Reionalne čine akti reionalni& međudravni& oranizacija. Najznačajniji sureionalni akti su akti <aveta Cvrope, ali i akti Cvropske $nije de je u toku&armonizacija naše radno prava sa aktima C$.

%%.<tvaranje i oranizaciona struktura 9eđunarodne oranizacije rada

0deje za međunarodno uređenje zaštite radnika rađaju se zajedno sa borbamapoboljšanje uslova rada radnika. G prve ideje su počele krajem 1-. 0 početkom 1./eka. 9eđunarodno priznavanje prava je najjača arancija nji&ovo priznavanja upojedinim zemljama.Robert 'ven najupornije upozoravao na potrebu i značaj međunarodno uređivanja

radni& odnosa, a onda i Gvust Blanki je takođe ukazivao na potrebu socijalnezaštite radnika.?aštitom radnika počinju da se bave i međunarodna radnička udruenja, *rvainternacionala, 7rua internacionala. /eliku vanost za ostvarenje ideje o zaštitiprava radnika imalo je i osnivanje 9eđunarodno udruenja za zakonsku zaštituradnika i dve vane konvencije su donete o zaštiti no"no rada ena i zabraniupotrebe belo fosfora u industriji šibica. !ri vrste razloa za veliku potrebumeđunarodno reulisanja radni& odnosa i rada su2 1. *ritisak radničko pokreta %.Ckonomski razlozi 8. *olitički razlozi.

1. Grumentovani razlozi, opravdani i pri&va"eni u mnoim zemljama

neminovno su vodili međunarodnom reulisanju poloaja zaposleni&.%. Ravnotea između rada i kapitala, pariranje poslodavaca interesno sve jačemradničkom pokretu

8. Ravnopravno učestvovanje poslodavaca i radnika u reulisanju uslova za rad,što bi ublailo revoluconarno vrenje i pokušaji očuvanja mira u svetu, što jedo tada pokušavano 7ruštvom naroda



*od uticajem svi& navedeni& činilaca osnovana je 9eđunarodna oranizacijarada 11. Hodine na 9irovnoj konferenciji u *arizu, razlozi i ciljevi de:nisani suu ustavu i kasnije Filadel:jskoj deklaraciji.

%8.<tatus i karakteristike 9eđunarodne oranizacije rada

$ početku je 9'R bio u tesnoj vezi sa 7ruštvom naroda, ali a je kasnije nadivela inastavila svoj rad sa sedištem u 9ontrealu (+anada). ?atim se 9'R vezao sa$jedinjenim nacijama 1@. +ada je to postala specijalizovana institucija $N3a isvoje sedište iz 9onreala seli u Oenevu. <vaki prvobitni član $N3a moe da postane ičlan 9'R3a. Nji&ovi ciljevi su komplementarni i 9'R odišnje izveštava o svomradu, naročito o normativnoj delatnosti. +arakteriše je samostalnost kakooranizaciona tako i materijalno3:nansijska. 9oe da zaključuje uovore, stičepokretna i nepokretna dobra i da njima raspolae i da izlazi pred sud. <vojedelatnosti moe obavljati na svim teritorijama de su njene članice. 9'Rkarakteriše stalnost 6 koja se oleda u pitanjima i ciljevima kojima ona tei,neprekidnosti 6 u vremenskom smislu, radila je čak i za vreme 7ruo svetskorata, univerzalnost 6 vezana za opštost pitanja kojima se bavi i tripartitnost 6kreiranje i sprovođenje politike imaju vlada preko svoji& deleata, poslodavci prekosvoji& deleata i radnici preko svoji&.'ranizaciona struktura se sastoji iz2

Heneralne konferencije predstavnika zemalja 6 ima svoj pravilnik, čine je svi članovi,vrši normativnu funkciju. 0ma jedno predsednika i 8 potpredsednika, lasa seve"inskim brojem lasova.

Gdministrativni savet 6 koordinira u svim aktivnostima koje vrši 9'R. 0ma jednopredsednika i dva potpredsednika, >@ članova %- čine vlade, 1 predstavnikaposlodavaca i 1 predstavnika radnika. Bira i direktora 9eđunarodno biroa rada,koji prisustvuje na svim sednicama saveta.

9eđunarodni biro rada 6 izvršni oran, prua informacije i preko njea zemlje članicekontaktiriaju sa 9'R3om, priprema određene tačke dnevno reda. *rua pomo"vladama, i izvršava poverene zadatke. Na čelu je eneralni direktor, koa imenujesavet, veoma uticajan i vrši ulou i sekretara 9eđunarodno biroa rada.

%.=iljevi i načela funkcionisanja međunarodne oranizacije rada

' ciljevima se ovori u $stavu i Filadel:jskoj deklaraciji, kao osnovnim dokumentimaove oranizacije. $stav donet 11. a 1. 7oneta je i Filadel:jska deklaracija, utom periodu je došlo do krupni& promena na društveno3ekonomskom i političkomplanu u evropi.



Filadel:jskom deklaracijom su potvrđena sva načela sadrana u $stavu, ali je tadeklaracija i aktuelizirala sve novonastale promene i uslove, vođena uverenjem damir se može garantovati jedino socijalnom pravdom. <ocijalnom pravdom itrajnim mirom se podrazumeva da

1. <va ljudska bi"a, bilo koje rase, vere, pola imaju pravo da trae svoj

materijalni napredak i du&ovni razvoj u slobodi i dostojanstvu, u ekonomskojsiurnosti sa jednakim mou"nostima.

%. 'stvarivanje ovi& uslova treba da je lavni cilj svake nacionalne imeđunarodne politike

8. <vi planovi i akcije, preduzete mere treba da budu usmerene da pomau a nesprečavaju izvršenju navedeno cilja.

Reulisanjem radni& sati, borbom protiv nezaposlenosti, arancijom plate, zaštitomod nesre"a na poslu, posebnom zaštitom ena i maloletnika itd. 9oe obezbeditimir, socijalnu pravdu i sklad koji sprečavaju bedu, siromaštvo i opštenezadovoljstvo.Filadel:jska deklaracija ima četiri osnovna načela2

1. Rad nije roba%. <loboda ovora i udruivanja je neop&odan uslov trajno napretka8. <iromaštvo ma de postojalo predstavlja opasnost po blaostanje svi&. Borba protiv oskudice treba da bude vođena neumorno unutar svake nacije i

stalnim koncentrisanim međunarodnim naporima radnika i poslodavaca sapredstavnicima vlada.

%>.Gktivnosti 9eđunarodne oranizacije rada

Normativne, naučno3istraivačke i praktične aktivnosti.N'R9G!0/NC 6 najznačajnije, donošenje i primena konvencija i preporuka a preko tefunkcije se obezbeđuje uticaj na zemlje članice. *osle 7ruo svetsko rataposlodavački kruovi su davali sve ve"i otpor daljem intenziviranju normativni&aktivnosti smatraju"i da su ve" dosadasnje donešene konvencije i preporuke ve"obu&vatile sve probleme a oni su na taj način branili svoje klasne interese. <uprotnood nji&, radnici smatraju da još pitanja treba reulisati. Naravno, normativneaktivnosti se intenziviraju i nastavljaju sve do danas razrađivati. 'sim toa, svečeš"e se pokre"e revizije raniji& konvencija, prilaođavaju"i i& novim prilikama.NG$EN'30<!RGO0/GE+C G+!0/N'<!0 6 usmerene ka valjanoj pripremi terena zadonošenje konvencija i preporuka sprovode a ulavnom stručnjaci i obraznovno

rada osposobljavanja predstavnika zemalja celo sveta sprovodi se u nekolikoznačajni& institucija 9'R3a. $ velikoj meri su praktične aktivnosti povezane sanaučno3istraivačkim aktivnostima.*RG+!0ENC G+!0/N'<!0 6 usmeravaju se prema slabijim dravama članicama,pokazuju"i im putem pozitivni& iskustava razvijeni& zemalja članica sprovođenjesocijalne politike.



%@.+onvencije i preporuke 9eđunarodne oranizacije rada (uopšte okonvencijama i preporukama, nji&ovom donošenju i obavezama zemaljačlanica povodom doneseni& konvencija i preporuka)

+onvencije i preporuke donosi Heneralna konferencija 9'R3a, njima se uređujupitanja iz delokrua rada ove oranizacije. Gko se +onferencija sloi oko nekopredloa o nekom pitanju, ona odlučuje &o"e li biti uređeno u formi konvencije ilipreporuke. *itanje "e dobiti formu preporuke kada nije poodno da dobije formukonvencije koje su jače pravne snae od preporuka. +onvencije u nekim zemljamanakon rati:kacije dobiju status zakona. *reporuke mou biti zaseban akt, ali ipropratni akt koji blie objašnjava konvenciju.7'N'#CNIC 6 predlo daje administrativni savet, po inicijativi vlada zemalja članicaili predstavnika poslodavaca ili radnika. <vaka članica ima pravo da se usprotivinekom predlou za unošenje u dnevni red, a razlozi treba da se iznesu u predstavcieneralnom direktoru. Gdministrativni savet ima pravo da to pitanje stavi predpripremnu stručnu konferenciju, koja ima obavezu da podnese izveštaj o datompitanju pre neo što a <avet uvrsti u dnevni red Heneralne konferencije. ?a svakupripremnu konferenciju 9eđunarodni biro rada "e pripremiti izveštaj s ciljemomou"avanja razmene ledišta po svim pitanjima koja su podnešena konferenciji,Gdministrativni savet unosi pitanja u dnevni red Heneralne konferencije s ciljem tzv.7vostrane diskusije, izuzetno, u slučaju &itnosti pitanja su predmet jednostranediskusije. 9eđunarodni biro rada dostavlja svim članicama kratak izveštaj povodompitanja koja se uključuju u dnevni red sa prikazom o zakonodavstvu i praksama udruim zemljama i predloenim upitnikom koji članice dostavljaju sa obrazloenimodovorima u određenom roku. +ada se utvrđuje tekst konvencije ili preporuke

9eđunarodni biro rada, u momentu kada članice trae savet ili mišljenje u vezi sanacrtom konvencije ili preporuke, savetuje se sa $N3om.*o prikupljanju izveštaja i mišljenja pristupa se raspravi po ponuđenom tekstukonvencije ili preporuke, te se po usvajanju odredaba predloa konvencije ilipreporuke daje Redakcionom odboru radi pripreme konačno teksta, potom se daje+onferenciji koja konačnim lasanjem %P8 ve"inom biva usvojena, osim ukolikonema potrebne ve"ine onda se vra"a Redakcionom izboru radi transformacije upreporuku, pa se opet preporuka podnosi +onferenciji na odobrenje da budepreporuka, mada moe imati i status konvencije između oni& zemalja koje to buduelele.

'BG/C?C ?C9GDIG EDGN0=G $ /C?0 <G 7'NC!'9 +'N/CN=0I'9 0D0 *RC*'R$+'92+onvencije se dostavljaju svim članicama na razmatranje u vezi rati:kacije. <vakačlanica je duna da u roku od jedne odine ili izuzetno od 1- meseci rati:kacijompretvori konvenciju u zakon tako što je podnese svojoj vlasti u čiju nadlenost spadapredmet, i da obavesti direktora 9eđunarodno biroa rada o preduzetim merama.0sto i ako se ne rati:kuje konvencija, obaveštava se eneralni direktor, te sepodnose izveštaji o teško"ama ili načinima izvršenja rati:kacije. $svojene preporuke



se takođe dostavljaju svim članovima 9'R3a na razmatranje, isti su rokovi i načiniobaveštavanja.+od FC7CRG!0/N0J drava, isti je princip kao i kod oni& koji to nisu. Gli ako su zapri&vatanje nadlene članice koje nisu federativne drave, tada su predviđeneposebne obaveze, na primer2

*odnošenje konvencija ili preporuka nadlenim vlastima u članicama 6 kantonima,provincijama, nji&ova periodična savetovanja (kantona i provincija sa federalnimvlastima), obaveza obaveštenja direktora o svim merama preduzetim u svimdelovima kako kantonima i provincijama tako i u dravi, federaciji itd.

%.Rati:kacija, stupanje na snau i pravno dejstvo međunarodni& konvencija ipreporuka

*ostoje dva principa rati:kacije međunarodni& konvencija monistički i dualistički.9onistički je kada samom rati:kacijom konvencije ona biva inkorporisana unacionalno zakonodavstvo.7ualistički je kada je potrebno prilaoditi ili doneti pojedine zakone da bi serati:kovana konvencija uključila u zakonodavstvo.+od nas je zastupljen monistički koncept, te se objavljuje u slubenom lasilu i stupana snau i deluje kao i svaki drui zakon.9oe se razlikovati i objektivno i subjektivno stupanje na snau konvencija.*otrebno je najmanje % članice da rati:kuju neku konvenciju da bi stupila na snau, ito 1% meseci po rati:kaciji kada je reistruje eneralni direktor (objektivno stupanjena snau). *osle toa, 9'R pokre"e me&anizam kontrola primene. +onvencija "estupiti na snau za svaku dravu članicu kada nakon 1% meseci njena rati:kaicijabude reistrovana (subjektivno stupanje na snau)

(RG?D0+G IC $ !'9C +G7G IC 9G+GR 7/C 6 'BIC+!0/N' 0D0 +G7G IC </C RG!0F0+$I$ 6<$BIC+!0/N')

Rati:kovana konvencija ima jaču pravnu snau od doma"i& propisa, a jednomrati:kovana konvencija obavezuje članicu na 1; odina njene primene posle čea semoe otkazati. $ slučaju teško"a tumačenja, članica se obra"a 9eđunarodnom sudupravde.

%-.+ontrola primene, revizija i otkazivanje konvencija i preporuka 9eđunarodneoranizacije rada

<vaka zemlja članica obavezuje se da podnese 9eđunarodnom birou rada odišnjiizveštaj o merama preduzetim za primenu rati:kovani& konvencija. Formu određujeGdministrativni savet. Heneralni direktor podnosi +onferenciji rezime obaveštenjakoja su mu dostavile zemlje članice. !a obaveza vai i za nerati:kovane konvencije.0zveštaje pre svea proučava +omitet eksperata (imenovan od strane G<, a napredlo H7) pa svoje zaključke objavljuje G<3u, 9BR3u i članicama. +omisija za



primenu konvencija ispituje izveštaje i obaveštenja, i svoj izveštaj podnosi+onferenciji, te svojim arumentima utiče na zemlje članice.RC+DG9G=0IC 6 ukoliko profesionalna oranizacija radnika ili poslodavaca nijezadovoljna primenom neke konvencije u nekoj od zemalja članica, moe da to upute9eđunarodnom birou rada. Gdministrativni savet tu reklamaciju šalje vladi članice

protiv koje je reklamacija izjavljena i čeka se njen odovor, ukoliko odovor budenezadovoljavaju" ili a ne bude, G< objavljuje reklamaciju, i tako moralno utiče načlanicu.OGDBC 6 isto kao i sa reklamacijom, samo što se po odovoru koji nije odovaraju" urazumnom roku, obrazuje se anketna komisija koja proučava pokrenuto pitanje, te"e sastaviti izveštaj i predloe rešenja spora i uputiti vladi protiv koje se alila druavlada. !o dostavlja Heneralni direktor (9BR3a) Gdministrativnom savetu koji daječlanicama u sporu i obezbeđuje njeovo objavljivanje.*ostavlja se potom pitanje drava članica da li se slau sa predlozima ako se neslau postavlja se mou"nost obra"anja 9eđunarodnom sudu pravde, kojipredloeni izveštaj Gnketne komisije moe dopunjavati, menjati, poništiti. Neovaodluka je konačna.RC/0?0IG 0 '!+G?0/GNIC 9CQ$NGR'7NC +'N/CN=0IC RG7G 6 moe i potpuna idelimična revizija. 'vo se posebno odnosi na one koje su donesene davno, pa im jepotrebno prilaođavanje novonastalim društveno3ekonomskim, političkim i dr.*rilikama.*re donošenja odluke +onferencije, Gdministrativni savet daje zadatak9eđunarodnom birou rada da prikupi sva obaveštenja kojima se raspolae vezanoza zakonodavstvo. 0zveštaj se sačinjava i (9BR) šalje članicama koje svoj odovordaju na sve i onda se sastavlja konačan izveštaj od strane G<, te se stavlja nadnevni red +onferenciji na lasanje. 'tkazni period traje odinu dana, znači nakon

odina se otkaz prijavljuje Heneralnom direktoru konferencije pa kada je reistruječeka se odinu dana, te je to praktično 1; odina potrebno za otkazivanje jednekonvencije. Gko se ne postupi na naveden način, čeka se jos 1; odina.

%.*ravna priroda konvencija 9eđunarodne oranizacije rada

+ljučno pitanje koje se provlači pri razmatranju prirode međunarodni& konvencijarada je da li su oni zakoni ili uovori.

!o su dakle međunarodni uovori koji rati:kacijom dobijaju snau zakona. 0maju istu

vanost kao i međudravne konvencije (uovori), ali se isto vremeno od nji& irazlikuju. -azlike su slede"e21. +lasične uovore donose predstavnici vlade, a međunarodne konvencije rada

donose predstavnici vlade, zajedno sa predstavnicima radnika i poslodavaca.%. *ri donošenju konvencija potrebna je dvotre"inska ve"ina, a pri donošenju

klasični& uovora potrebna je isključiva salasnost volja uovoreni& strana.



8. *o donošenju konvencije nije potrebno potpisivanje koje donosi pravnodejstvo, niti je potrebno razmenjivanje instrumenata. Iedina obaveza kodkonvencija je podnošenje vlastima na razmatranje o eventualnoj rati:kaciji.

. ?a razliku od klasični& uovora, nije mou"e kod konvencije pozvati se naizvinjavaju"u okolnost, kao okolnost izmenjeni& okolnosti.

8;.9eđudravni uovori kao izvori radno prava (podela, nji&ovo dejstvo,posebno o bilateralnim uovorima o zapošljavanju radnika)

0zvori radno prava su međudravni uovori o zapošljavanju, radnom odnosu isocijalnom osiuranju.9ou biti multilateralni i bilateralni. 9eđudravni uovori proizvode dejstvo samoprema dravama potpisnicama.<ilateralni me*udržavni ugovori o zapo$ljavanju radnika – posle reformi1@>. *relazi se sa politike ekstenzivno zapošljavanja, na intenzivno. *olitikaekstenzivno zapošljavanja nije u punoj meri uvaavala ekonomske kriterijume. 'nase bavila rešavanjem problema socijalno tipa i nezaposlenosti. Gli tu se javljajudrui problemi, poput latentne nezaposlenosti, slabe motivisanosti za rad, niskaproduktivnost i dr.(latentna nezaposlenost je kada na jednom istom radnom mestu zaposleno više radnika od objektivnopotrebno broja)

*osle reforme je kao prvi problem bila nezaposlenost, jer je došlo do otpuštanja4latentno nezaposleni&5. *roblem nezaposlenosti je toliko porastao da je došlo doemiracija radnika ka inostranstvu. !e imiracione tokove trebalo je ravnomernousmeravati. Iuoslavija se borila za ustanovljavanje odovarajuče zaštite za radnike

koji odlaze u inostranstvo radi posla. ?aključivala Bilateralnim međudravnimuovorima reulisana su slede"a pitanja21. 'dređivanje sastava komisija Iuoslovenski& slubi koje "e posredovati u

izboru radnika za zapošljavanje u inostranstvu%. $smeravanje ponuda inostrani& poslodavaca prema onim pro:lima radnika

koji su u su:citarnim zanimanjima8. 9ou"nost stručno osposobljavanja radnika. 'stvarivanje obaveza i prava radno odnosa pod istim uslovima kao što vae

i za radnike iz ti& zemalja.

81.Bilateralni međudravni uovori o socijalnom osiuranju

'vim bilateralnim uovorima se reulišu odnosi povodom ostvarivanja i zaštiteprava radnika zaposleni& u inostranstvu u vezi sa zdravstvenom zaštitom,zdravstvenim osiuranjem, penzijskim i invalidskim osiuranjem, dečijim dodatkomitd.<vr&a jeste u 1. 'bezbeđivanju isto tretmana naši& radnika %. 'mou"avanjesabiranja penzijsko staa 8. *renošenje stečeni& prava iz jedne zemlje u druu.



*ostoje tri rupe uovora20 6 $ovori sa materijalno3pravnom sadrinom00 6 $ovori koji ovore o proceduralnim pitanjima000 6 $ovori o preuzimanu stečeni& ili očekivani& prava/e"ina sporazuma obezbeđuje radnicima prava po osnovu zdravstveno osiuranja

dok se nalaze na radu, i to jednaka prava za naše radnike i članove nji&ovi&porodica koji sa njima ive pod istim uslovima kao i za radnike zemlje zaposlenja.

!akođe, ve"ina sporazuma obezbeđuje ostvarivanje prava iz zdravstvenoosiuranja za članove porodica radnika koji su ostali da ive u <rbiji, za uivaocepenzije koje su ostvarili u inostranstvu...Načela od koji& se polazi u sporazumima su2 a) načelo osiuranjaA b) načelodomicilaA c) načelo teritorijalnostiA

a) Načelo osiuranja materijalno obezbeđivanje zdravstvene zaštite izdravstveno osiuranja za radnike i članove porodice u zemlji u kojoj ova licapla"aju doprinose na ime zdravstvene zaštite i zdravstveno osiuranja

b) Načelo domicila obezbeđuje zdravstvenu zaštitu i zdravstveno osiuranje onazemlja uovorenica na čijoj teritoriji su nastanjeni osiuranici i osiurana lica

c) Načelo teritorijalnosti zdravstvena zaštita i zdravstveno osiuranjeobezbeđuje se na teret one zemlje uovorenice de se ostvaruje ta zaštita iosiuranje, bez obzira na to de su upla"ivani doprinosi.

$ oblasti penzijsko osiuranja se poštuje načelo sabiranja staa navršeno uzemljama potpisnicama.Načelo prenosivosti nalae prenos stečeni& obaveza iz jedne zemlje u druu, uslučaju preselenja korisnika to prava.+od invalidsko osiuranja isto je kao i sa penzijskim osiuranjem.

8%.Gkti <aveta Cvrope i Cvropske unije kao izvori radno prava i nji&ov odnosprema aktima 9eđunarodne oranizacije rada

Gkti <C i C$ spadaju u reionalne izvore radno prava. Gkti <C spadaju unekomunitarno, a C$ u komunitarno pravo. *rimarni cilj zajednica jedinstvenaevropa na temelju jedinstveno evropsko trišta, koje nema bez jedinstveni&uslova privređivanja, a nji& nema bez ujednačeno radnopravno poloajazaposleni& i poslodavaca.Formalna istitucionalna saradanja Cvropske zajednice i 9'R3a je izvršena 1-.Razmenom odovaraju"i& dokumenata. Na neop&dnost saradnje ukazuje i evropski<ud pravde.0stina, radnopravni standardi u pravu C$ su ve"e kvaliteta u odnosu na iste u pravu9'R3a, zbo ve"e razvijenosti zemalja članica. 9eđutim, postoje i određeniradnopravni standardi koji su razvijeni u pravu 9'R3a u odnosu na pravu C$. Reč jeo nekim standardima iz oblasti kolektivno radno prava. <em toa, iza prava 9'R3a ne stoje samo orani vlasti drava članica ve" i predstavnici zaposleni& iposlodavaca, što je po načelu tripartizma. Naša zemlja je članica <aveta Cvrope od



%;;8. G 9'R3a od 11. No, nije članica Cvropske unije, ali je na putu tzvstabilizacije.

88.Gkti <aveta Cvrope kao izvori prava

<avet Cvrope je reionalna vladina oranizacija. 'snovan je 1. $ Dondonu.*romoviše principe vladavine prava i zaštite osnovni& ljudski& sloboda i prava. Našazemlja stupila je u <avet Cvrope %;;8. *o podnošenju za&teva %;;;. Hodine.*otpisana su dva najznačajnija akta ove oranizacije2 Cvropska konvencija za zaštituljudski& prava (posve"ena rađanskim i političkim pravima) i Cvropska socijalnapovelja (vana za radno pravo). 'va dva dokumenta su !C9CDI evropskonekomunitarno prava.Niz radnopravni& standarda Cvropske socijalne povelje čine dve oblasti20 zapošljavanje i ekonomska siurnost2

1. Načelo nediskriminacije prilikom zapošljavanja, zabrana prinudno rada%. <indikalna prava, pravo na kolektivno preovaranje8. *ravo na zadovoljavaju"e uslove rada, uključenje &endikepirani& u svet rada,

pravo na poštenu nakadu. ?abrana zapošljavanja dece mlađe od 1> odina i zaštita dece od 1> i 1-

odina>. ?aštita materinstva@. 0 jednak tretman miranata

00 drua oblast, odnosi se na društvene ko&ezije21. *ravo na zaštitu zdravlja, socijalnu siurnost, medicinsku pomo"%. *ravo dece i adolescenata na zaštitu od :zički& i moralni& opasnosti8. *ravo porodice i njeni& članova na pravnu, ekonomsku i socijalnu zaštitu

. *rava radnika miranata i nji&ovi& porodica na zaštitu i pomo">. *ravo stariji& lica na zaštitu

Cvropska socijalna povelja iz 1@1. <adri 81 osnovno pravo. 'd %; do 81 senajneposrednije tiču radno i socijalno prava. !o je pokušaj <C da radnopravnestandarde dine na viši nivo od ono koji daju konvencije i preporuke 9'R3a.<tandardi su slede"i2

1. <vi radnici imaju jednake šanse i jednak postupak u vezi sa zaposlenjem%. *rava radnika da budu informisani i konsultovani u preduze"u8. *ravo radnika da učestvuju u poboljšanju uslova rada i radne sredine

preduze"a. *ravo na zaštitu u slučaju prestanka zaposlenja

>. *ravo na zaštitu potraivanja zaposleni& u slučaju insolventnosti poslodavaca@. *ravo na dostojanstvo na poslu. ?aposleni i lica koja trae posao ne smeju biti diskriminisani zbo porodični&

obaveza-. *rava predstavnika zaposleni& u preduze"u na zaštitu od akata štetni& po nji&

i pravo da im se prue odovaraju"e mou"nosti za obavljanje nji&ovi&funkcija



. *ravo radnika da budu konsultovani i informisani u postupcima kolektivnootpuštanja, zaštitu od siromaštva i isključenja iz društvene zajednice

1;.*ravo na stan?emlje članice <C koje su potpisale moraju poštovati makar @ od osnovni& prava.

8.Gkti Cvropske unije kao izvori radno prava

0zvori C$ obično se dele na 1. *rimarne i %. <ekundarne.*rimarni se mou podeliti u tri vrste 1. $ovori o osnivanju %. +onvencije izmeđudrava članica 8. <porazumi C$ sa tre"im dravama i međunarodnimoranizacijama. <tvaraju i& drave članice prilikom uređivanja međusobni& odnosa.0maju jaču snau od sekundarni&.<ekundarne donose određene institucije, tu spadaju 1. *ravilo ili uredba %. $putstvaili direktiva 8. 'dluka . *reporuke ili mišljenja$redbe ili pravila imaju obavezuju"u snau u celini i direktno se primenjuju u svimdravama članicama.7irektive ili uputstva preteni su deo sekundarni& izvora, obavezuju u poledu ciljakome tee, a drave članice mou da biraju sredstva i forme izvršenja.'dluka je kao pojedinačni administrativni akt i kao takva obavezuje samo oneadresate koji su u njoj naznačeni.*reporuke ili mišljenja su neobavezuju"i akti.Navedenim izvorima reulisana su mnoa pitanja.

8>.<ocijalna politika Cvropske $nije kao osnov radno prava

Radno pravo je bilo i ostalo kao najvaniji okvir ostvarivanja socijalne politike. C$utiče na dva načina na socijalne politike i radna zakonodavstva zemalja članica2 1.7onošenjem sopstvene reulative %. 'raničenjem ili ukidanjem reulative zemaljačlanica0zradnja socijalne politike u C$ počinje uspostavljanjem jedinstveno trišta iosnivanjem Cvropske ekonomske zajednice 1>.*rva faza 6 nekoliko odredaba koje ovore o slobodi kretanja radne snae unutarCC?, o pravu nastanjivanja, poboljšanju uslova ivota i rada. <lede"a faza 6 kada seprednost daje privrednom razvoju uz stanaciju socijalne politike.

*ostoje"i pravni temelji socijalne politike ojačani su usvajanjem Iedinstvenoevropsko akta 1->. 7oprinosi učvrš"ivanju socijalne ko&ezije i dijaloa socijalni&partnera. <em toa promoviše se borba protiv nezaposlenosti, posebno mladi&,uvođenje novi& te&noloija uz pojačane mere bezbednosti na radu.?načajan korak je 9astri&tski uovor 6 nalašava potrebu formiranja nadnacionalni&institucija socijalno karaktera. Na temelju njea doneseno je više direktiva.



Cvropska komisija je donela ?elenu knjiu 18. ' socijalnoj politici. ?atim seCvropska komisija posebno obratila Belom knjiom zemljama =entralne i 0stočneCvrope radi nji&ove pripreme za pridruivanje u C$.+onačnu kosolidaciju okvira socijalne politike u C$ i me&anizmima za njeno vođenje,obezbeđuje Gmsterdamski uovor. +onsolidacija se oleda 1. $tvrđivanjem ciljeva

socijalne politike s&odno ciljevima predviđenim u Cvropskoj socijalnoj povelji. %.$radnjom <porazuma o socijalnoj politici u $ovor o C$, Gmsterdamski uovorbitno doprinosi i ukidanju dualizma pravni& akata u vođenju socijalne politike. 8.+onsolidacija se obezbeđuje i de:nisanjem zajedničke odovornosti C$ i svi& dravačlanica oko izvesni& prioriteta. G prioriteti su2 socijalna politika je zajedničkaodovornost C$ i svi& drava članica, pitanje zaposlenosti je materija opšte brie,suzbijanje svi& oblika diskriminacije, priznavanje ključne uloe socijalni& partnera uoblasti rada i socijalne politike, podsticanje konsultacija uprave i radnika.*oslednje izmene $ovora o C$ izvršene su uovorom zaključenom u Nici %;;;.Hodine. $ Nici je predstavljena i povelja s osnovnim pravima C$, ona je aktdeklarativno karaktera. <adri niz odredaba koje se odnose na radno i socijalnopravo (sloboda rada i pravo na rad rađana C$, pravo na rad pod jednakim uslovimai rađana, zaštita od nezakonito otkaza...).Bela knjia ukazuje na jednake mou"nosti za enu i muškarca. ?a&teva se te&ničkoprilaođavanje propisa u sistemu socijalno osiuranja, ukazuje se potrebausalašavanja nacionalno zakonodavstva sa pravom C$, navode se direktivekojima treba prilaoditi unutrašnje pravo.

8@.'snovna načela radno prava C$

'snovna načela radno prava C$ izvode se iz opšti& načela evropskokomunitarno prava./ačelo direktne primene i dejstva – socijalna politika i radno pravo C$utemeljeni su i razrađeni primarnim i sekundarnim izvorima prava. *od direktnomprimenom se podrazumeva način ili metod uključivanja komunitarno prava unacionalne pravne sisteme. 7irektnim dejstvom se podrazumeva mou"nost sudskeprimene komunitarno prava, tj. Neposredna utuivost prava i obaveza sadrani& utom pravu. 7ejstvu komunitarno prava pret&odi njeova primena.'d sekundarni& izvora direktnu primenu imaju samo pravila ili uredbe. Gli direktnaprimena pravila ne podrazumeva automatski i njeovo direktno dejstvo.

7akle nema apsolutno čisto prava po kome funkcioniše načelo direktne primene idirektno dejstva komunitarno prava. 7irektno dejstvo mou imati samo onepravno perfektne odredbe, one su precizne i iz nji& se moe utvrditi2 1. 0dentitet licakojima se tom odredbom daju određena prava %. <adrina tako određeni& prava i 8identitet lica koja su odovorna za ostvarivanje tako određeni& prava./ačelo superiornosti – ono je u tesnoj vezi sa načelom direktne primene i dejstva.*rema načelu superiornosti komunitarno pravo ima prioritet nad nacionalnimpravom. Na taj način obezbeđuje se jedinstveno sprovođenje komunitarno prava u



svim zemljama članicama. 7ruim rečima, sprovođenje komunitarno prava nemoe biti različito u pojedinim zemljama i zavisno od unutrašnje prava ti& zemalja,

jer bi to urozilo postizanje jedinstveni& ciljeva de:nisani& $ovorom o osnivanjuCC?. <ud pravde kao ovlaš"en ocenjuje usalašenost unutrašnje prava sakomunitarnim. $ postupcima de nema komunitarni& elemenata moe se

primenjivati nacionalno pravo./ačelo supsidijarnosti – načelo supsidijarnosti ovori o vertikalnoj podeli vlastiizmeđu zemalja članica i C$. 'vo načelo znači da ?ajednica, u oblastima koje nespadaju u njenu isključivu nadlenost, preuzima mere u skladu sa načelomsupsidijarnosti, samo ako i ukoliko ciljeve predviđene akcijom ne mou u potrebnojmeri da ostvare drave članice, odnosno mou biti uspešnije ostvareni od strane?ajednice, imaju"i u vidu veličinu ili učinak predviđene akcije. Načelo supsidijarnostiima tri podnačela2

1. Načelo specijalnosti ili nadlenosti de zajednica deluje u okvirimanadlenosti koje su joj dodeljenje i prema ciljevima koji su utvrđeni.

%. Načelo srazmere ili proporcije znači da akcije ?ajednice mou biti preduzetesamo u potrebnoj meri, ne smeju pre"i preko neop&odni& okvira za postizanjeneko cilja de:nisano $ovorom o osnivanju.

8. Načelo funkcionalnosti znači da je akcija ?ajednice, po principusupsidijarnosti, svrsis&odnija ili uspešnija, u smislu ostvarivanja ciljeva?ajednice, od odovaraju"i& akcija zemalja članica.

8.Načelo slobodno kretanja radnika u radnom pravu Cvropske unije

*ravnu platformu ovo načela u evropskom komunitarnom pravu čine $ovor o

osnivanju CC?, nekoliko direktiva i pravila. Radi ostvarivanja ciljeva posebno jepodvučeno da unutrašnje trište ?ajednice podrazumeva područje bez unutrašnji&ranica na kome je osiuran slobodan promet ljudi, robe, uslua i kapitala.Navedene odredbe su upotpunjene sekundarnim izvorima, a najvaniji su2 direktiva@-P8@; o ukidanju oraničeno kretanja i boravka unutar ?ajednice za radnikedrava članica u cilju pri&vatanja ponude radi zaposlenjaA pravilo 1@1%P@- oslobodnom kretanju radnika u okviru ?ajedniceA direktiva @P%%1 o oraničavanjuslobode kretanja iz razloa javno poretka, bezbednosti i javno zdravlja.Na načelo slobode kretanja u okviru ?ajednice mou se pozvati ne samo lica kojima

je priznato svojstvo radnika ve" i drua lica koja se kre"u u okviru ?ajednice snamerom da trae zaposlenje ili da obavljaju neku komercijalnu delatnost 6samozaposlena lica (trovci na malo, zanatlije, pisci, artisti).Načelo o slobodi kretanja je izvedeno iz načela 9'R3a da rad nije roba, jer radnasnaa je neodvojiv deo ljudsko bi"a sa svim ekonomskim, socijalnim,demokratskim i &umanitarnim potrebama. <lobodno kretanje treba da pruipoboljšanju profesionalni&, radni& i ivotni& uslova.



8-.Načelo nediskriminacije u oblasti rada u radnom pravu C$

<lobodno kretanje ima pun smisao uz jednake šanse radnika na čitavom prostoruC$. Gkcenat je stavljen na slede"im aspektima2 jednaki pravni tretman svi&rađana, jednak tretman muškarca i ene u oblasti rada, i mou"nost pozitivne

diskriminacijea) Iednak tretman svi& rađana 6 oleda se u uivanju prava i sloboda bez

obzira na pol, rasu, veru, imovno stanje, političku opredeljenost. !o jede:nisano u najvanijem dokumentu C$ 6 Cvropskoj konvenciji za zaštituljudski& prava.

b) Iednak tretman muškaraca i ena jeste reLeksija načela nediskriminacije poosnovu pola. !a oblast se protee na sve oblasti rada 6 oblast zapošljavanja,pravno poloaja dok zaposlenost traje, oblast prestanka zaposlenja. Iednakopla"anje bez diskriminacije po osnovu pola znači da zarada za isti radispla"uje se po učinku koji se vrednuje na osnovu isti& merni& jedinica ili isti&vremenski& jedinica

c) *ozitivna diskriminacija 6 reč je o izuzecima kada postoji opravdani interes dase pojedine kateorije lica koja su suštinski u nejednakom poloaju u odnosuna drue, uz primenu posebni& mera, favorizuju u pojedinim oblastima radazbo postizanja pune ranopravnosti u mou"nostima i šansama sa druima.'snovi su21. Oivotna dob%. *ol8. Ctnička odnosno manjinska pripadnost. /erska opredeljenost>. 0nvalidnost (obaveza poslodavaca da prilaode radna mesta za rad lica sa

invaliditetom,i ve"i stepen zaštita zemalja članica ti& licaA direktiva

%;;;P-)

8.'snovna načela radno prava (posebno o načelu upravljanja i prisvajanja poosnovu svojine radaA načelu jedinstveno sistema radni& odnosa)

Načelo upravljanja i prisvajanja na osnovu rada 6 jamči se svojina. *oslodavac, kaostranka u radnom odnosu, koja je vlasnik sredstava za rad, upravlja radom irezultatima rada po osnovu ovlaš"enja koja ima kao titular prava svojine na timsredstvima. *ravo svojine podrazumeva ovlaš"enje koriš"enja, upravljanja i

raspolaanja objektom svojine. Iamči se sloboda rada i pravo na rad, de radnik kao drua strana upravlja i prisvajana osnovu rada. 'n raspolae i upravlja radnom snaom. 'vim ovlaš"enjem radniklimitira ovlaš"enja poslodavca, ali to vai i obrnuto. *oslodavac eli da iskoristiradnu snau za što ve"u oplodnju sredstava koju je uloio u radni odnos, a radnikeli da ostvari što ve"u zaradu iz isti& oplođeni& sredstava. !o je ustvari svebazirano na ravnotei interesa, koja se radi kolektivnim uovorima i zakonima,nekad se odrava a nekad i pomera u koristi poslodavca ili nekad u korist radnika.



Radničke i poslodavačke profesionalne oranizacije (sindikati i udruenja) imajuznačajne uloe i klasne zadatke.Načelo jedinstveno sistema radni& odnosa 6 primenjuje se princip jedinstvenouređivanja radni& odnosa, bez obzira na nji&ovu svojinsku podlou. $ onimodnosima de vae specijalni propisi, primenjuje se princip le specialis deroat lei

enerali. !ako u oblasti rada u dravnim oranima primenjuju se posebni propisi(koji reulišu radne odnose u dravnim oranima, propisi o oranima unutrašnji&poslova, sudovima, tuilaštvima). !ako prema ?akonu o radu odredbe ovo zakona,kao le enerali, primenjuju se i na radne odnose zaposleni& u dravnim oranima,oranima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim slubama, akozakonom nije drukčije određeno.

;.*ravo na rad (ideje o pravu na rad, njeovo neativno i pozitivno pravnoodređenje)

0deja o pravu na rad je sastavni deo borbe radničke klase za poboljšavanje uslovarada i ukupno poloaja zaposleni& lica. Najvatreniji pobornici ideje o pravu na radsu <en3<imon, #arl Furije, Duj Blank i *rudon. *rvo pravno uobličenje bilo je za vremefebruarske revolucije u Francuskoj 1--. <vakom se jemči pravo na rad. *rivremenavlada je tada osnovala i nacionalne radionice kao praktičan doprinos ostvarivanjuprava na rad, cilj je bio društveno zbrinjavanje nezaposleni&, no nisu duo trajale,buroazija je zatvorila ove radionice nakon dva meseca trajanja. 'd te revolucije pasve do *rvo svetsko rata, ideja prava na rad nije mola biti ozakonjena.*rva ustavna proklamacija prava na rad izvršena je u Nemačkoj, /ajmarskimustavom 11. Hodine. *osle 7ruo svetsko rata se proklamuje i u ve"em broju

zemalja. $ Iuoslaviji pravo na rad je prvi put zajemčeno $stavnim zakonom 1>8.<tvarna realizacija prava na rad zavisi od mnoi& privredni&, društveni&, pravni&,politički& kao i drui& okolnosti. Borba za pravo na rad nikad ne prestaje.

,ozitivno i negativno pravno odre*enje prava na rad?a pozitivno i neativno pravno određenje prava na rad od značaja je normativnipristup ovom pravu u aktima '$N i 9'R3a. 'vim aktima se ne de:niše pravo narad, ve" se određuje neka njeova osnovna obeleja, koja karakterišu sadraj toprava. 'd međunarodni& akata treba pomenuti2 *ovelju '$N, 'pštu deklaraciju opravima čoveka, 9eđunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima,$stav 9'R3a, +onvenciju 9'R3a o politici zapošljavanja, +onvenciju o utvrđivanju

minimalni& zarada.' pravu na rad ovori se u $stavu Republike <rbije. *o njemu svako ima pravo narad, slobodan izbor zanimanja i zaposlenja i učeš"e u upravljanju. *rava u $stavu suneotuđiva, on zabranjuje prinudni rad i ropstvo.*rinudni rad 6 prva neativna odrednica prava na rad. !o je rad koji se vrši pod:zičkom prinudom, odnosno pod pretnjom od primene sankcije. $ mnoimmeđunarodin dokumentima prinudni rad je zabranjen (u Cvropskoj konvenciji oljudskim pravimaA +onvencijom 9'R3a o prinudnom radu itd).



?abrana ropstva 3 drua neativna odrednica prava na rad. $ klasičnom smislu,ropstvo je društveni i pravni status lica kome su oduzeta osnovna ljudska prava ikoje je pravno i faktički potčinjeno druom licu ili zajednici. Robovi su lica bezpravne i poslovne sposobnosti, koja se u tom poloaju dre mimo svoje volje, a radimaterijalno, :nansijsko, seksualno ili druo iskoriš"avanja. *rvi dokument koji

sadri najpotpunije odredbe o zabrani ropstva jeste +onvencija o ropstvu 7ruštvanaroda iz 1%@.$ smislu naše prava, pozitivno određenje prava na rad karakteriše više bitni&obeleja.

1. Najpre, pravo na rad je jednako pravo na zaposlenje pod jednakimuslovima za sve gra*ane. 'd utvrđeni& uslova i načina zasnivanja radnoodnosa zavisi neposredno koliko "e ljudi i na koji način da ostvari svojezajemčeno i neotuđivo pravo na rad. *ravo na rad "e, u formi zasnivanjaradno odnosa, ostvariti samo oni radnici koji ispunjavaju zakonom i opštimaktima predviđene uslove. Gko kad nije mou"e zaposliti sve za rad sposobneljude koji trae zaposlenje, onda su potrebni izvesni objektivni, unapredodređeni kriterijumi pri zapošljavanju.

%. *ravo na rad karakteriše i sloboda rada. Hrađanin slobodno bira zanimanje izaposlenje i slobodno odlučuje o prestanku rada. Radno odnosa nema bezslobode rada. *ravo na rad se javlja mnoo kasnije od slobode rada, te sekasnije uključuje i u pravni sadraj radno odnosa. <loboda rada je značila islobodu u odlučivanju o prestanku rada. *ravo na rad bi trebalo da znači ipravo na pristojan ivot od rada. $ savremenim uslovima suština sloboderada znači i slobodu radnika da učestvuje u reulisanju svo rada i uupravljanju svojim radom. !o se u manjoj ili ve"oj meri dešava i kroz učeš"eradnika u zaključivanju kolektivni& i individualni& uovora o radu i kroz

učeš"e u upravljanju radom.8. *ravo na rad podrazumeva zaposlenje koje odgovara (zičkim i sručnim

sposobnostima radnika. 'pštedruštveni i pojedinačni interes je da radnikradi na onim poslovima saobraznom svojim stručnim i radnim sposobnostima,na kojima moe dati svoj najve"i doprinos. 9eđutim, u uslovima velikenezaposlenosti mou"a su izvesna odstupanja od ovo obeleja. $ <rbiji,samo tokom prvi& 1% meseci od uvođenja u evidenciju nezaposleni&odovaraju"e zaposlenje je ono koje je u okviru stečeno nivoa i vrsteobrazovanja. *osle ovo roka odovaraju"im zaposlenjem smatra"e se izaposlenje na poslovima sa niim nivoom u okviru iste ili srodne vrstestečeno obrazovanja, uzimaju"i u obzir radno iskustvo i stanje na trišturada.

. *ravo na rad znači i pravo na obezbe*ivanje sredstava za egzistenciju. !a sredstva se mou obezbediti na dva načina2 u funkciji realizacije prava narad i povodom zajemčeno prava na rad. Razlika je u tome što se u funkcijirealizacije prava na rad materijalna sredstva obezbeđuju kao zarada poosnovu rada, dok se povodom zajemčeno prava na rad sredstva obezbeđujukao novčana naknada za vreme privremene nezaposlenosti. Ckonomsko i



socijalno uređenje <rbije, bazira se i na pravu radnika da prisvaja po osnovusvo rada, da ima pravo na odovaraju"u zaradu koja "e obezbediti njeovumatrijalnu i socijalnu siurnost.

>. Stalnost i stabilnost zaposlenja jedno je od osnovni& obeleja prava.<talnost znači vremensku neodređenost zaposlenja. Radni odnos se po

pravilu zasniva na neodređeno vreme, na vreme čije trajanje nije unapredodređeno. Radni odnos se izuzetno moe zasnovati i na određeno vreme, uskladu sa zakonom i kolektivnim uovorom npr. <ezonski rad, rad na projektuitd. <talnost zaposlenja omou"ava trajno koriš"enje prava na rad. <tabilnostznači da radni odnos prestaje po volji radnika. 'sim toa, znači i mou"nostdokvali:kacije i prekvali:kacije.

@. *ravo na rad svakako predpostavlja i $kolovanje stručnoosposobljavanje.

. *ravo na rad pretpostavlja i pravo na očuvanje i za$titu zdravlja ljudi.<amo zdravi mou privređivati. <tabilnost i trajnost zaposlenja zavisi odzdravlja radnika

-. ,rava za vreme nezaposlenosti nalaze svoje izvori$te u pravu na rad.<porno je u teoriji da li ova prava predstavljaju element prava na rad. *ravona materijalno obezbeđenje i drua prava za vreme nezaposlenosti, idu uzpravo na rad kao nuna mera, kao njeova nuna dopuna i potvrda, kaonjeova posledica

. Na kraju, ovore"i o osnovim obelejima prava na rad, ovo pravopodrazumeva i dunost drave i svi& oni& koji raspolau imovinom, koji rade iive od svo rada, da daju odre*eni doprinos unapređivanju materijalneosnove društva za što punije ostvarivanje prava na rad i socijalne siurnostirađana. 'va dunost se konkretno realizuje izdvajanjem sredstava putemporeza iz do&otka i imovine svi& pravni& i :zički& lica.

1.Nastanak, značenje sindikalni& sloboda i prava i nji&ovo određenje umeđunarodnim aktima

<indikalne slobode i prava obično se vezuju za radništvo i radnički pokret, mada teslobode i prava imaju i poslodavci. <indikalne slobode i prava (slobode i pravakoalicije) su jedna od najznačajniji& tekovina borbe radničke klase za poboljšavanjenjeno poloaja. $ vreme ekonomsko liberalizma slobode i lica koalicije(udruivanje radnika) bili su stroo zabranjena. <matralo se da problemi radni&

odnosa pripadaju sferi slobode i autonomije volje. 'vakav poloaj radnikaodovarao je interesima poslodavaca i klase na vlasti, te zato je stroo zabranjivanosvako udruivanje radnika na profesionalnoj osnovi i nji&ovo kolektivno istupanje.*od pritiskom radničko pokreta tek sredinom 1. /eka buroaske drave bile suprinuđene da priznaju radnicima pravo udruivanja, odnosno pravo na stvaranjesindikata i pravo na štrajk. *aralelno sa pojavom sindikata javljaju se i kolektivni



uovori o radu, kao pravni instrumenti uređivanja radni& odnosa na bazipreovaranja između sindikata i poslodavaca, odnosno nji&ovi& predstavnika.<indikalne slobode i prava znače slobodu, odnosno pravo, ali ne i dunost,zaposleni& i poslodavaca da osnivaju sindikateA slobodu zaposleni& i poslodavaca dapo svojoj volji stupaju u sindikat ili istupaju iz sindikataA slobodu izbora sindikata.

<indikalne slobode i prava podrazumevaju i odovaraju"a sredstva zaštite koji "ebiti upotrebljeni onda kada ove slobode i prava budu uroene. !ri pravca zaštite2prema samim članovima sindikata koji se ne pridravaju sindikalne discipline, premadruim sindikatima u istoj strukovnoj ravni, prema sindikatima u različitimstrukovnim ravnima. <va borbena sredstva sindikata u međusobnim odnosimadelimo u dve rupe2 sredstva borbe mirnim putem i sredstva borbe putem pritiska.<indikalne slobode i prava u međunarodnim aktima 6 izdvajaju se neki akti odnaročito značaja za radno pravo imaju"i u vidu nji&ove odredbe koje se upravoodnose na sindikalne slobode i prava. 7ve konvencije zasluuju najve"u panju 6+onvencija broj - o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalni& prava iz 1-.Hodine i +onvencija broj - o pravu oranizovanja i kolektivno preovaranja iz1.Konvencija br+ :7 6 sadri nekoliko bitni& principa. 1) Elan % +onvencije navodi dazaposleni i poslodavci imaju pravo bez ikakvi& pret&odni& odobrenja da obrazujuoranizacije po svom izboru, kao i da pristupaju onim oranizacijama, pod uslovomda se pridravaju statuta oranizacija. %) član 8 konvencije članovi vlasti moraju seuzdravati svi& delovanja koje imaju za cilj oraničavanje ili ometanje sindikalni&sloboda. 8) prema članu > +onvencije, radničke i poslodavačke oranizacije imajupravo da ustanovljavaju federacije i konfederacije kao i da pristupaju istima, a oveoranizacije imaju pravo da se učlanjuju u međunarodne oranizacije zaposleni& iposlodavaca. ) prema članu - +onvencije, ne mou se nacionalnim

zakonodavstvima kršiti sindikalne slobode i prava predviđene ovom konvencijom.Konvencija br+ 3: 6 sastoji se od principa zaštite zaposleni&, princip socijalnopartnerstva, princip unapređenja socijalno dijaloa i kolektivno preovaranja.

a) *o principu zaštite zaposleni&, predviđena je zaštita od radnji i akataposlodavaca u smislu zabrane diskriminacije u oblasti zapošljavanja, a koja bimola biti štetna po sindikalne slobode. =ilj2 da zaposlenje radnikauslovljavaju time da se on ne uključuje u sindikat ili da prestane da pripadasindikatuA da se otpusti radnika ili da mu se na drui način nanese šteta zbotoa što je član sindikata ili što učestvuje u sindikalnim delatnostima.

b) *o principu socijalno partnerstva, +onvencijom predviđena je zaštita

oranizacija zaposleni& od uplitanja u nji&ov rad oranizacija poslodavaca iobrnuto 6 zašti"ene su oranizacije poslodavaca od uplitanja u nji&ov radoranizacija zaposleni&.

c) *o principu unapređenja socijalno dijaloa i kolektivno preovaranja, u+onvenciji se ističe potreba preduzimanja odovaraju"i& mera zaunapređivanje dijaloa i dobrovoljno preovaranja i zaključivanja kolektivni&uovora između poslodavaca i oranizacija zaposleni&. <ocijalni dijalo ikolektivno preovaranje treba da karakterišu tri komponente kao što je



sloboda i dobrovoljnost, procedura i predviđeni redosled radni i da je motiv icilj zaključenje kolektivno uovora.

%.Rađanje i razvoj sindikalni& sloboda i prava u našoj zemlji

<indikalne slobode i prava u Iuosalaviji razvijaju se pod uticajem radničko pokretau Cvropi i svetu. 0 pre stvaranja Iuoslavije, u <rbiji se stvaraju prve sindikalneoranizacije u druuj polovini i krajem 1. veka. 1-. 'sniva se 7ruinatiporafski& radnika, onda 'pančarsko radničko društvo 1-@. Gli i dr. <indikalneoranizacije po pojedinim zanimanjima i profesijama. $ Iuoslaviji radnicima je prviput priznato pravo da se oranizuju 1%1. /idovdanskim ustavom. Radioranizovane zaštite interesa zaposleni& lica, ?akonom o zaštiti radnika bilo jepredviđeno stvaranje radnički& komora i pravo radnika da biraju svoje poverenike.Radničke komore bile su predviđene kao klasna predstavništva radnika inameštenika, sa zadatkom da štite ekonomske i socijalne i kulturne interese svi&navedeni& na svojim teritorijama. ?adatak radnički& poverenika bio je da rade nazaštiti privredni&, socijalni& i kulturni& interesa radnika, da utiču na odravanjedobri& odnosa između radnika i poslodavaca, da sarađuju u pripremanju i izradikolektivni& uovora, da posreduju u sporovima između poslodavaca i radnika.?a period 7ruo svetsko rata karakteristično je sindikalno jedinstvo u Iuoslaviji.7ošlo je do rupisanja u jedinstvene sindikate, te je u Beoradu 1. 'ranizovanveliki zbor radnika, slubenika i nameštenika. Na tom zboru izabran je =entralnisindikalni akcioni odbor. =ilj je bio 'pšta zemaljska sindikalna konferecija koja jeodrana januara 1>. $ Beoradu, ova se konferencija moe nazvati i osnivačkimkonresom Iedinstveni& sindikata i radnika nameštenika Iuoslavije. 7onet je

privremeni statut i izabran je Hlavni odbor.<vi ustavi u Iuoslaviji posle 7ruo svetsko rata predviđaju sindikalne slobode iprava. $stav iz 1. *redviđao je da se radnici dobrovoljno oranizuju u sindikat,kao najširu oranizaciju radničke klase, navode"i i ciljeve kojima ona treba da tei.

8.<indikalne slobode i prava u pozitivnom pravu u <rbiji (pristupanje sindikatuzaposleni&, obaveze sindikata prema poslodavcu i obaveze poslodavacaprema sindikatu)

$stavom <rbije se jamči sloboda sindikalno urduivanja i pravo da se ostane izvansvako udruenja. !akođe, ?akonom o radu jamči se sloboda oranizovanja idelovanja bez odobrenja. <indikatom se smatra samostalna demokratska inezavisna oranizacija zaposleni& u koju se oni dobrovoljno udruuju radizastupanja i predstavljanja, unapređenja i zaštite svoji& profesionalni&, radni&,ekonomski&, socijalni&, kulturni& i drui& pojedinačni& kolektivni& interesa.

<indikati zaposleni&2



*ristupanje sindikatu vrši se dobrovoljnim potpisivanjem pristupnice, izled i sadrajutvrđuje sindikat. $z pismenu salasnost poslodavac ima pravo da odbije iznos odzarade na ime sindikalne članarine.'baveze sindikata prema poslodavcu su predviđene ?akonom o radu. !ri obaveze2

1. <indikat je duan da dostavi poslodavcu akt o upisu u reistar sindikata, u

roku od osam dana dostavljanja akta o upisu sindikata u reistar.%. <indikat je duan da dostavi poslodavcu odluku o izboru predsednika ičlanova orana sindikata, u roku od - dana od izbora orana sindikata.

8. <indikati koji deluju kod poslodavaca zalau se za najve"i mou"i stepensaradnje sa poslodavcem, uvaavanja, demokratsko dijaloa i razumevanja.

'baveze poslodavaca prema sindikatu21. *oslodavac je duan da obaveštava sindikat o ekonomskim i radnosocijalnim

pitanjima od značaja za poloaj zaposleni&, odnosno članova sindikata.+olektivnim uovorom treba preciznije urediti pitanja o kojima je poslodavacduan da obaveštava reprezentativni sindikat.

%. *oslodavac je duan da sindikatu obezbedi te&ničko3prostorne uslove i pristup

podacima i informacijama neop&odnim za obavljanje sindikalni& aktivnosti.8. *oslodavac je obavezan da predstavnicima sindikata omou"i odsustvovanje

sa posla uz naknadu zarade u slučajevia predviđenim kolektivnim uovorima izakonom.a) *la"eno odsustvo 6 duina zavisi od broja članova sindikata kod

poslodavaca. Gko je broj članova ve"i i odsustvo je due, i obrnuto. 'vopitanje se preciznije uređuje kolektivnim uovorom.

b) +olektivnim uovorom ili sporazumom moe se utvrditi da ovlaš"enipredstavnik sindikata u potpunosti bude oslobođen obavljanja poslova zakoje je zaključio uovor o radu.

c) ?akonom je posebno predviđena obaveza poslodavaca da obezbedi

pla"eno odsustvo za vreme preovaranja sindikalnom predstavniku.d) <indikalni predstavnik određen da zastupa zaposleno u radnom sporu sa

poslodavcem pred sudom ili arbitrom ima pravo na pla"eno odsustvo sarada za vreme zastupanja.

$ svim navedenim slučajevima pla"eno odsustva, sidnikalni predstavnik ima pravona naknadu zarade u visini koja je utvrđena kolektivnim uovorom ili uovorom oradu, a najmanje u visini njeove osnovne zarade. Naknadu zarade ispla"ujeposlodavac.

. *oslodavac ne moe da otkae uovor o radu, niti na drui način da stavi unepovoljan poloaj sindikalno predstavnika zaposleni&.

radno skripta 123

Documents

Transcript of radno skripta 123