Radna terapija u reumatologiji u... · • I stadijum bol i otok zgloba; ... •Ramena su podložna...

Radna terapija u reumatologiji

Gordana Savković nastavnik veština

Klasifikacija reumatskih bolesti

• Etiologija reumatskih bolesti ima još uvek mnogo nepoznanica, pa je to jedan od razloga zašto svaka klasifikacija reumatskih bolesti ima neke nedostatke.

• Stalni razvoj nauke i reumatologije zahteva da se klasifikacija reumatskih bolesti stalno nadopunjuje.

• Za kliničku upotrebu najprihvatljivija je podela u 5 grupa:

• Zapaljenska reumatska oboljenja – infekcijska reumatska oboljenja, reaktivni artritisi, fokalni artritisi, sistemska oboljenja vezivnog tkiva, alergijski artritisi

• Degenerativna reumatska oboljenja

• Metabolička reumatska oboljenja

• Vanzglobna (periartikularna) reumatska oboljenja

• Fenomenske artropatije, nedovoljno klasifkovana reumatska oboljenja

ZAPALJENSKI REUMATIZAM REUMATOIDNI ARTRITIS

• To je upalna bolest vezivnog tkiva koja uzrokuje bol, otok, ukočenost i gubitak funkcije zglobova pa zahvata ponekad i druge vanzglobne strukture

• Osim navedenih telesnih tegoba, često je praćena umorom, frustracijama, depresijom i strahom osoba obolelih od te bolesti

• Takva složena problematika zahteva timski rad mnogih medicinskih stručnjaka pa psihologa i socijalnih radnika

Etiologija

• Primarni uzrok reumatoidnom artritisu još nije poznat

• Pojava reumatoidnog artritisa često je povezana sa bakterijskom infekcijom, fizičkim ili emocionalnim stresom, pa čak i lošom ishranom

• Istraživanja su utvrdila vezu između pojave bolesti i antigena tkivne podudarnosti

• Utvrđeno je da su između 60-80% obolelih od reumatoidnog artritisa nosioci tih antigena

• Kod 10% pacijenata se može dokazati genetski faktor kod pojave bolesti

• Neki virusi i bakterije se takođe dovode u vezu sa bolešću, ali se na tom području očekuje još istraživanja

• Ishrana, stres, trauma, klima i sl. nisu dokazano povezani sa bolešću, ali se smatra da mogu biti okidač

• Smatra se da nepoznati primarni agensi menjaju neke belančevine u organizmu pa neprepoznajući ih kao svoje, organizam stvara protiv njih antitela.

Patofiziologija

• Iz sinovijalnog sloja se u zglobnu šupljinu izliva upalna tečnost, sinovijalni sloj hipertrofira pa se njegove resice povećavaju i prodiru u zglob

• Proliferacijom ćelija razvija se granulaciono tkivo bogato agresivnim ćelijama i razgradnim enzimima koje razara zglobnu hrskavicu i kost

• Razaranje počinje na hvatištu sinovijalnog zgloba na kost, a potom se širi na sve zglobne površine

• Kada granulaciono tkivo bude prožeto vezinim, nastaje tzv. panus, koji buja dalje pa može spojiti okrajke kostiju koji su činili zglob.

• Tako u završnoj fazi može nastati ankiloza, koja je na početku fibrozna, a kasnije okošta.

• Ako je destrukcija zglobnih površina izrazito

velika, dolazi do teških deformacija zglobnih površina, sve do sublukacija i luksacija

• Takvi su zglobovi funkcionalno neupotrebljivi

• Patoanatomske promene se javljau i na tetivama i tetivnim ovojnicama.

• Inaktivnost kao posledica bolnosti u akutnoj i fazi egzacerbacije bolesti dovodi do teških atrofija mišića.

• Česte su subluksacije i luksacije zglobova zbog delovanja mišićne napetosti i tonusa pod izmenjnim uglom.

• Bol navodi bolesnika da traži najmanje bolan način da izvede pokret, što odstupa od normalne šeme. Vremenom nastaju ireparabilni deformiteti

Klinička slika

• Bolest se javlja kao simetrični poliartritis koji obično počinje periferno i širi se proksimalno, npr. na ruci zahvata prvo proksimalne zglobove prstiju šake a potom zahvata ručni zglob, lakat a tek kasnije rameni zglob

• Početak može biti akutan kada se pacijent jedno jutro probudi sa bolovima, ukočenim i otečenim zglobovima ili podmukao sa tegobama poput umora, gubitka apetita, temperaturom, nesanicom, pojačanim znojenjem

• Tok bolesti može biti sa egzacerbacijama i remisijama, a može ići i bez njih

• Zglobovi ruke su obično prvi zahvaćeni, posebno proksimalni interfalangealni zglobovima, dok distalni interfalangealni zglobovi skoro nikada nisu zahvaćeni

• karpalni, radiokarpalni i ulnarno karpalni zglobovi su rano zahvaćeni

• na zglobovima stopala prvo su zahvaćeni metatarzofalangealni zglobovi

• Bol: najčešći je simptom kod obolelih od reumatoidnog artrita

• upalna bol je prisutna konstantno ali se povećava sa aktivnošću

• hemijski medijatori i povećani pritisak u zglobu mogu podražavati krajeve senzitivnih nerava

• Osetljivost: prisutna na palpaciju zbog povišenog intraartikularnog pritiska i podražaja senzitivnih nerava

• prisutnost osetljivosti oko zahvaćenog zgloba jedan je od dijagnostičkih kriterijuma za RA

• Otok: karakterističan je za upalu • javlja se oko zahvaćenog zgloba zbog prisutnog

sinovitisa i povećane produkcije sinovijalne tečnosti

• Toplota: pacijent može osećati toplotu oko zgloba dok se objektivno ne može notirati

• Eritem: crvenilo uzrokovano povećanom cirkulacijom

• Gubitak funkcije: direktno je povezan sa bolom, deformitetima, zglobnom nestabilnošću i samom zglobnom ukočenošću

• Ukočenost: koristi se kao mera aktivnosti upalnih procesa, što je bolest aktivnija to ukočenost duže traje;

• kod RA ukočenost traje više od 30 min.

• smatra se da je uzrokuje edem koji se povećava tokom noći

• Deformiteti: nastaju zbog luksacija, subluksacija, istezanja tetiva i ligamenata, skraćenja mekih tkiva

• najčešće su na šakama i stopalima; uzrokuju onesposobljenost

• Mišićna atrofija: prisutnost sinovijalnog izliva u zglob inhibira mišićnu aktivnost; u mišićima može biti blagi miozitis

• Smanjeni obim pokreta: obim pokreta je smanjen kad se pojavi upala, ona uzrokuje bol i inhibira pokret

• krajnji obim pokreta biće smanjen edmom u tkivima, panusom preko krajeva kostiju, intraartikularnim fibrozama, zaštitnim spazmom okolnih mišića, subluksacijama i luksacijama kostiju

• Vanzglobne manifestacije RA: javljaju se kod osoba koje boluju od težih oblika RA

• umor, loše opšte stanje, gubitak telesne težine

• anemija – oko 50 % pacijenata je imaju

• potkožni čvorići – oko 20 %, na ekstenzornim stranama podlaktice, na spini skapule, na Achilovoj tetivi; javljaju se sa pogoršanjem bolesti

• episkleritis i skleritis koji je mnogo opasniji, može dovesti do slabljenja vida i sljepoće. Skleritis i episkleritis su upale zaštitnih spoljašnjih slojeva oka, koji prekrivaju očnu jabučicu.

• Atrofija kože: povećava se sa trajanjem bolesti

• na koži se mogu videti sitna krvarenja (vaskulitis) i nekroza zbog opstrukcije krvnih sudova što rezultira otvorenim ranama

• Pluća: pleuritisi, pleuralna adhezija, fibrozni alveolitisi

• Srce: 40% perikarditis

• Krvni sudovi: vaskulitisi

• Raynod - ov fenomen: vazospazam krvnih sudova prstiju, javlja se i mnogo godina pre simptoma RA

Klasifikacija bolesnika prema kliničkoj slici i funkcionalnosti

Klinički znaci: • I stadijum bol i otok zgloba; • II stadijum početna atrofija mišića subkutani čvorići i

tendosinovitisi, nema deformacije zglobova, ograničena pokreljivost zgloba;

• III stadijum deformacija zglobova, mišićna atrofija, subkutani čvorići i tendosinovitisi, jaka ograničena pokretljivost zglobova

• IV stadijum ankiloza, pokreti jako ograničeni Funkcionalnost • I stadijum potpuni funkcionalni kapacitet, radno sposobni • II stadijum Sposoban za ASŽ ali je radna sposobnost umanjena • III stadijum Sposobnost za sve aktivnosti umanjena • IV stadijum Dnevne aktivnosti delimično obavlja

• Dijagnostički kriterijumi koji u ranoj fazi daju mogućnost dijagnostikovanja ovog oboljenja su:

1. jutarnja ukčenost – traje najmanje 1 sat 2. bol 3. artritis na 3 ili više zglobova 4. simetrična zahvaćenost zglobova 5. karakteristične patohistološke promene pri

sinovijalnoj biopsiji, potkožni čvorići, histološka potvrda reumatoidnog artritisa

6. karakteristične promene na radiogramu 7. prisutnost reumatoidnih faktora u serumu,

pozitivan nalaz RA faktora u zglobnom izlivu

• Prema broju pozitivnih znakova imamo četiri kategorije reumatoidnog artritisa:

• klasični RA – prisutno 7 kriterijuma

• sigurni RA – prisutno 5 kriterijuma

• verovatni RA – prisutno 3 kriterijuma

• mogući RA – prisutan1 kriterijum

Dijagnoza

• Klinička slika, Rtg snimak, analiza krvi – ubrzana SE, C - reaktivni protein (CRP), reuma faktor

Prognoza

• Kod 25% bolesnika dolazi do spontanog ozdravljenja

• Kod 25% bolest napreduje i dolazi do teškog invaliditeta

• Kod 50% bolesnika moguće je terapijskim merama bitno uticati na tok bolesti

Lečenje

• Glavni oblici su:

• medikamentozno,

• fizikalno i

• hirurško (u odmakloj fazi kada su prisutni teški deformiteti)

Kontraindikacije za primenu radne terapije kod RA

• Intenzivne aktivnosti u akutnoj fazi i fazama egzacerbacije

• Mirovanje nezahvaćenih zglobova • Primena toplote na upaljeni zglob • U akutnoj fazi pozicioniranje zglobova kako

bolesniku odgovara • Primena aktivnosti gde se potencira patološka

komponenta sila (ulnarna devijacija) • Prekomerno zamaranje • Izlaganje tela naglim temperaturnim promenama

Metodologija osposobljavanja bolesnika sa RA u radnoj terapiji

• U akutnoj fazi i fazama egzacerbacije-težište na medikamentoznoj terapiji i kontrolisanom mirovanju

• U fazama remisije-akcenat je na funkcionalnom osposobljavanju

• Bolest prolazi kroz rani, odmakli i kasni stadijum.

• I rani stadijum-bolovi i otoci na zglobovima • II odmakli stadijum-postojanje kontraktura i

srtukturalnih deformacija • III kasni stadijum-teške ireparabilne kontrakture,

deformacije i ankiloze zglobova. Principi u radu sa bolesnicima sa RA • Funkcionalni položaji svih telesnih segmenata • Pokreti samo do granice bola • Koristiti rasteretne položaje • Ne preopterećivati zglobove • Edukovati bolesnika o bolesti

Rani stadijum RA

• Sva funkcionalna oštećenja i posledice inflamacije su reparabilna

Karekterišu ga sledeći simptpmi: bol, preosetljivost, otok na simetričnim zglobovima, povećana temperatura zgloba, mišićna slabost, promene na koži

Evaluacija stanja: • lociranje upaljenih zglobova, • provera temperature kože u okolini zglobova, • eventualno postojanje deformacija, • obim pokreta zahvaćenih zglobova, • obim ekstremiteta • SOCRATES test (bolnost (gde, kada, kako)) • BARTEL INDEX (sposobnost za obavljanje ASŽ) • procena potrebe za korektivnim pomagalom i privremeno

funkcionalnim

Zadaci i ciljevi u akutnoj fazi: • Održavati fiziološku dužinu mišića • Obezbediti relaksaciju i odmor, umanjiti bolove i

spazam • Sprečiti nastanak atrofija mišića, ako je moguće • Osposobiti bolesnika za obavljanje najosnovnijih ASŽ • Upoznavanje bolesnika sa prorodom njegove bolesti • Šine za stopala i šake se aplikuju preko noći i u toku

dana u periodima odmora • Kontraindikacije je upotreba leda i forsirano jačanje

mišićne snage.

Faza remisije u ranom stadijumu • Obuhvata period smirivanja simptoma. Deli se na

subakutnu i hroničnu fazu ranog stadijuma. Subakutna faza, period smirivanja upala i

povlačenje eksudata, bolnost manje prisutna. • Ealuacija obuhvata: merenje OP, OE, evidentirati

kožne promene, prisustvo deformacija, registrovati bol, proveriti mogućnost obavljanja ASŽ, potreba za pomagalaom

• Cilj u ovoj fazi je otklanjanje akutnog ataka bolesti.

Hronična faza nastupa kada dodje do potpunog smirivanja upalnog procesa

• Evaluacija obuhvata: merenje OP, OE, snage mišića, registrovati kontrakture i deformacije, provera kordinacije pokreta GE, procena izdržljivosti u radu, provera sposobnosti za ASŽ.

• Ciljevi terapije radom: Povećanje i održanje obima pokreta, jačanje oslabljenih mišića, poboljšanje koordinacije pokreta, edukacija pacijenta o njegovoj bolesti.

Odmakli stadijum RA

• Traje najduže i dinamičan je u patološkom smislu, ispunjen je egzacerbacijama i remisijama, zahvaćen je veći broj zglobova. Dolazi do strukturalnih promena na mekim tkivima i zglobovima, rezultat promena su patološka pokretljivost, subluksacije, luksacije, ankiloze.

Evaluacija stanja: • Merenje OP i OE • Evidentiranje postojanja kontraktura i deformiteta • Procena mišićne snage • Koordinacije i spretnosti GE • Izdržljivosti u radu u sedećem i stojećem položaju • BARTEL index (sposobnost za obavljanje ASŽ) • SOCRATES (bolnost (gde, kada, kako)) • Potreba za pomagalom • Potreba za adaptaciju stana.

Ciljevi u ovoj fazi: • Održavanje ili povećanje OP • Sprečavanje nastanka i ublažavanje postojećih kontraktura • Održavanje i jačanje snage mišića • Obuka bolesnika za konkretno izvođenje pokreta pri

obavljanju aktivnosti • Poboljšanje koordinacije pokreta • Poboljšanje manuelne spretnosti i brzine pri radu • Osposobljavanje za ASŽ • Planiranje i izrada korektivnih, protektivnih i funkcionalnih

pomagala • Blagovremeno planiranje adaptacije stana.

• Priprema pacijenta za tretman vrši se grejanjem oštećenih zglobova (parafinski oblozi, toplotna komora, topla glina).

• Nije bitno samo izraditi pomagala, već i obučiti pacijenta kako da ih koristi.

• Odeća treba da bude komotna, zakopčavanje što jednostavnije.

• Adaptacija stana odnosi se na otklanjanje svih arhitektonskh barijera i nesmetano korišćenje stana.

• Obučiti bolesnika da pri bilo kakvima aktivnostima štiti svoje zglobove pravilnim postupanjem i ekonomičnim korišćenjem energije.

Kasni stadijum RA

Vremenom se oštećenja kumuliraju i kod izvesnog broja bolesnika dovodi do teških deformacija i velikih funkcionalnih deficita.

• Ramena su podložna nastajuanju addukcionih kontraktura, laktovi fleksionih, a često su ograničeni i supi i pronacija.

• Ručni zglobovi se deformišu u pravcu volarne fleksije, ulnanarne ili radijalne devijacije.

• U visini glavice ulne nastaje destrukicja glavice ulne i ekstenzionih tetiva prstiju, ova deformacija se naziva sindrom glavice ulne. Bolni su pokreti supi i pronacija a nemoguća ekstenzija prstiju.

• U MCP zglobovima nastaje deformacija devina grba

• U PIP labudov vrat

• Težak funkcionalni deficit je fokino peraje

• Pozitivna šaka se karakteriše fleksionom kontrakturom u MCP udruženo sa ulnarnom devijacijom, dok su srednja i distalna falanga u ekstenziji.

• Negativna šaka se prepoznaja po kontrakturi sa hiperekstenziom u MCP i fleksijom u PIP i DIP.

• Mutilirana šaka je najteži oblik deformacije gde je izražena osteoliza kratkih kostiju.

• Na donjim ekstremitetima u kukovima se formira kontraktura u fleksiji i addukciji, čime se nameće fleksija u kolenima i dorzifleksija u stoplaima. Pacijent se kreće kratkim koracima, usporeno i otežano.

• Deformacije stopala su brojne i otežavaju hod bolesnika i nošenje obuće. Halux valgus je najčešć. Funkcionalna ograničenja se mogu donekle prevazići upotrebom pomagala (ulošci, sepearator za prste).

• Na vratnoj kičmi najviše se oštećuje atlanto okcipitalni zglob, što može dovesti do subluksacije, prevenira se polutvrdom Šancovom kragnom.

Zadaci terapije radom u kasnom stadijumu:

• Održavanje pokretljivosti u zglobovima

• Održavanje mišićne snage i kondije

• Obuka upotrebi funkcionalnih pomagala

• Edukacija režimu života (pozicioniranje segmenata, upotreba korektivnih pomagala, način vršenja aktivnosti)

• Podsticati socijalizaciju.

POMAGALA KOD PACIJENATA SA RA

Juvenilni idiopatski artritis

• Juvenilni idiopatski artitis je najčešća reumatska bolest kod dece i jedna od najčešćih hroničnih bolesti koja uzrokuje kratkotrajnu ili dugotrajnu onesposobljenost

• Prema novoj klasifikaciji, grupa hroničnih artritisa kod dece podeljena je u nekoliko podgrupa (Juvenilni idiopatski artritis – sistemski, poliartikularni tip RF-negativan, poliartikularni tip RF-pozitivan, oligoartikularni tip; perzistirajući, prošireni; Psorijatični artritis, entezitisu pridruženi artritis, drugi artritisi).

Epidemiologija

• Tačna učestalost bolesti je prema najnovijim podacima 12/100 000

• Bolest je dva puta češća kod devojčica

• Najčešće se javlja u predškolskoj dobi, između prve i treće godine života.

Imunopatogeneza

• Dva su glavna smera kojim istraživanja idu -

prva grupa je usmerena na pronalaženje imunološkog mehanizma, a druga na moguću naslednu komponentu

• T limfocita ima više vrsta ali su za patogenezu JIA najvažniji Th ili pomoćni limfociti

Klinička slika

• Tri su najčešća tipa JIA: 1) poliartikularni (25% do 28% bolesnika) 2) oligoartikularni ( 56% do 60% bolesnika) 3) sistemski tip (10% do 12% bolesnika)

• Artritis najčešće zahvata velike zglobove, ali može

zahvatiti i male zglobove šaka i stopala, vratnu kičmu i temporomandibularne zglobove

• Kliničkom slikom dominira otok zglobova, bol, ograničena pokretljivost, slab apetit, kožni osip

• S vremenom mogu nastati fleksione kontrakture zahvaćenih zglobova.

• Dijagnoza se postavlja nakon iscrpne anamneze i fizikalnog pregleda, laboratorijske i radiološke obrade

• Liječenje: Cilj liječenja je ne samo suzbijanje boli, već i zaustavljanje autoimunog procesa kao i očuvanje funkcije zgloba

• Uz medikamentozno lečenje veoma je važna i fizikalna terapija kojom se održava funkcija zgloba i sprečavaju posledice neaktivnosti

Akutna faza juvenilnog hroničnog artritisa • Karakteriše je loše opšte stanje deteta, otečeni, upaljeni i bolni zglobivi,

mišićna slabost i nemogućnost funkcije. Funkcionalna procena: • Zahvaćenost zglobova • Bolnost u miru i pri pokretu • Karakteristične deformacije • Sposobnost vršenja ASŽ • Potreba za pomagalom. Ciljevi u akutnoj fazi: • Pomoći detetu da popravi raspoloženje • Smanjivanje bola i otoka • Održavanje zgloba u funkcionalnom položaju • Edukativne aktivnosti

Subakutna faza juvenilnog hroničnog artritisa • Predstavlja prelazni period od ležanja ka laganom

kretanju, produžava se vreme aktivnosti. Ciljevi u subakutnoj fazi: • Aktiviranje deteta kroz igru • Održavanje bezbolne pokretljivosti u zglobovima • Održavanje snage mišića • Povećanje izdržljivosti u igri • Poboljšanje funkcionalnosti šaka • Obuka ASŽ • Podsticati motivaciju i samostalnost.

Hronična faza juvenilnog hroničnog artritisa • Opšte stanje bolesnika je znatno bolje Funkcionalna procena stanja vrši se sa više

pouzdanosti: • Izmeriti OP u zahvaćenim zglobovima • Obim i dužina ekstremiteta • Mišićna snaga • Proceniti sposobnost vršenja ASŽ • Evidentirarati deformitete • Proveriti bolnost (kada se javlja).

Ciljevi u hroničnoj fazi: • Poboljšaje elastičnosti periartikularnih tkiva • Održavanje ili povećanje obima pokreta • Održavanje i jačanje mišićne snage • Brinuti o posturi • Poboljšanje koordinacije pokreta, manuelne

spretnosti, preciznosti, brzine u radu • Obuka ASŽ u skladu sa uzrastom • Podsticati psihpmotorni razvoj • Saradnja sa roditeljima i njihova edukacija.

Izbor sportova

Preporučeni: • badminton, bilijar, biciklizam, pikado, ribolov, plivanje, stoni

tenis, pešačenje, planinarenje (rekreativno)

Sa ograničenjem (mogu pokušati, uz evaluaciju rizika naspram koristi):

• bejzbol, košarka, kajak, tenis, trčanje, ples, golf, jahanje, klizanje, rolanje, veslanje

Kontraidikovani:

• balet, kuglanje, boks, ronjenje, skijanje, fudbal, gimnastika, hokej, borilačke veštine, trampolin, odbojka, dizanje tegova

PSORIJATIČNI ARTRITIS

• Psorijatični artritis je upalna bolest zglobova koja se često pojavljuje u bolesnika koji imaju kožnu bolest psorijazu

• Ovaj oblik artritisa se ubraja u erozivne jer može dovesti do

trajnih oštećenja zglobne hrskavice.

U tipičnim slučajevima zahvaćeni su:

• distalni interfalangealni zglobovi na prstima,

• bolest često zahvata kičmeni stub i sakroilijakalne zglobove

Terapija:

• Leči se primenom nesterodinih antireumatika,

• kortikosteroida

• citostatika

• bioloških lekova

• fizikalna terapija

Evaluacija stanja: • Merenje OP i OE • Evidentiranje postojanja kontraktura i

deformiteta • Procena mišićne snage • Koordinacije i spretnosti GE • Izdržljivosti u radu u sedećem i stojećem položaju • BARTEL index (sposobnost za obavljanje ASŽ) • SOCRATES (bolnost (gde, kada, kako)) • Potreba za pomagalom

Ciljevi: • Održavanje ili povećanje OP • Sprečavanje nastanka i ublažavanje postojećih kontraktura • Održavanje i jačanje snage mišića • Obuka bolesnika za konkretno izvođenje pokreta pri


pomagala.

ANKILOZANTNI SPONDILITIS (Morbus Bechterew)

• Ankilozantni spondilitis je hronična, upalna, progresivna reumatska bolest koja najčešće zahvata kičmeni stub ali može zahvatiti i druge zglobove i organe

• Kad je upalna aktivnost jaka, dolazi do promena na zahvaćenim zglobovima, koji smanjenjem upale rezultiraju okoštavanjem-ankilozom zbog čega zglobovi postaju nepokretni, ukočeni.

Učestalost

• Bolest je 5 do 7 puta češća kod muškaraca nego u žena. Najčešće se javlja u dobi između 18. i 30. godine života

Etiologija

• Uzrok nastanka nije dovoljno poznat.

Dijagnoza

• Nema ni jednog tipičnog sigurnog

dijagnostičkog testa za ankilozantni spondilitis

• Dijagnoza je gotovo sigurna kada se radiološki nađe sakroilitis, ili tipične promene na kičmi

• Laboratorijska dijagnostika može ukazivati na pojačanu upalnu aktivnost

• Važna je i anamneza o postojanju ankilozirajućeg spondilitisa ili neke druge spondiloatropatije u bliskih srodnika.

Klinička slika

Deli se na tri stadijuma: • Rani • Floridni i • Kasni U ranom stadijumu pokretljivost KS je očuvana, prvi

simptomi su sakroilijakalni bol, lumbago i jutarnja ukočenost. Rigidna, hipertonična i napeta PVM.

U floridnom stadijumu vidi se proces kalcifikacije na hvatištima tetiva, ligamenata i kapsuli.

Kasni stadijum označava destruktivne promene zahvaćenih struktura kičmenog stuba.

Terapija

Funkcionalna procena: • Index sagitalne pokretljivosti lumbalne kičme (normalno 6cm) • Index sagitalne pokretljivosti leđne kičme (normalno 5-6cm) • Index sagitalne pokretljivosti vratne kičme (normalno 7-10cm) • Udaljenost brade od incizure jugularis (normalno 0cm) • Lateralna fleksija trupa • Obim kostalnog disanja (razlika expirijum-inspirijum 7cm) • Vitalni kapacitet • OP u ramenima, kukovima, kolenima • Elastičnost zadnje lože mišića natkolenice • Bolnost, izdržljivost u različitim položajima i radu (SOCRATES) • WOMAC • Mogućnost obavljanja ASŽ (BARTEL index)

Ciljevi u ranom stadijumu: • Edukacija pacijnta o prirodi i toku oboljenja • Relaksacija PVM • Održavanje pokretljivosti u zglobovima KS i

ekstremiteta u punoj amplitudi • Očuvanje pokretljivosti rebara i respiratornih pokreta. Ciljevi u floridnom stadijumu: • Održavanje pokretljivosti u zglobovima KS i korenskim

zglobovima ekstremiteta • Sprečavanje nastanka kifotične deformacije KS • Održavanje respiratorne funkcije.

Zadaci u floridnom stadijumu: • Korektivni položaj u postelji (supinirani) • Relaxacija bolnosti i napete PVM • Održavanje pokretljivosti KS • Povećanje pokretljivosti grudnog koša • Istezanje mišića zadnje lože natkolenice • ORS. Kasni stadijum: • Potpuna ukočenost kičmenog stuba, deformacija torakalne kičme sa

izraženom kifozom torakalno i naglašenom lordozom cervikalno kod slabo lečenih, disanje površno, addukcione i fleksione kontrakture u kukovima.

• Cilj u ovom stadijumu je izrada pomagala za samostalno funkcionisanje u ASŽ, adaptacija životnog prostora.

Lupus erithematodes

• LE je klasični primer polisistemske autoimune bolesti

• Lupus nastaje kada imuni sistem pogrešno stvara antitiela na vlastita tkiva, uključujući bubrege, kožu i mozak

• Uzrok nastanka bolesti je kompleksan, a oštećenja svih glavnih tipova ćelija imunoregulacije (T limfociti, B limfociti i fagociti) su involvirani u ovaj proces.

Etiologija i imunopatogeneza SLE

• Sistemski lupus eritematodes je inflamatorna autoimuna bolest koja može da zahvati više organskih sistema istovremeno

• Smatra se da su kliničke manifestacije posledica nagomilavanja (zaustavljanja) kompleksa antigen-antitijelo u kapilarima viscelarnih organa

• Klinički tok može varirati od lakših epizoda do fulminantnih teških formi koje se završavaju smrću

• Statistički podaci iz velikih reprezentativnih urbanih populacija pokazuju da je prevalencija veća od 1:2.000

• Oko 85% bolesnika su žene

• Bolest se može javiti u bilo kom uzrastu, najveći broj bolesnika je između 10 i 50 godina, a najviše ih je između 20 i 40 godina

• Crnci obolijevaju češće nego pripadnici ostali rasa

• Etiologija ove bolesti je i do danas nepoznata,pa se pretpostavlja da bi kombinacija genetskih, hormonalnih i faktora okoline mogla biti odgovorna za manifestaciju bolesti

• Nedavna istraživanja pokazuju da bi genetika imala dosta bitno mesto, ali specifičan "lupus gen” i do danas nije otkriven

• Familijarna pojava sistemskog lupus eritematodes-a je u više kliničkih studija u potpunosti potvrđena, a u više slučajeva dokazana je bolest kod identičnih (jednojajčanih) blizanaca

• Najnovije hipoteze tvrde da je ovde u pitanju genetski determinisan poremećaj imunološke regulacije koji se sastoji u oslabljenoj funkciji T-ćelija što uzrokuje povećanu aktivnost B-ćelija

• Ovo dovodi do produkcije multiplih autoantitijela koja uzrokuju oštećenje tkiva usled depozicije (odlaganja) imunih kompleksa u tkivima

• Smatra se da i virusi igraju ulogu indukujući pojavu bolesti, ali samo kod genetski predisponiranih osoba

• Fundamentalno kliničko posmatranje pokazuje da je za nastanak SLE, u svakom slučaju, potrebno delovanje jednog ili više provocirajućih faktora:

• sunčanje

• infekcije (najčešće virusne infekcije)

• hormoni (estrogeni efekat Ž:M=9:1),

• stres

• neki lekovi

Klinička slika

• Prema predlogu Američkog društva za reumatizam (American RheumatismAssociation) dijagnoza sistemskog lupusa eritematozusa može se postaviti sa prihvatljivom verovatnoćom ako kod bolesnika postoje najmanje 4 od 11 navedenih kriterijuma, bilo istovremeno, bilo u različitim vremenskim periodima:

1. Malarni raš (raš, crvenilo u obliku leptirovih krila na obrazima)

2. Diskoidni raš 3. Fotosenzitivnost (pojavljivanje ili pogoršanje raša

izlaganjem sunčevim zrakama)

4. Ulceri na nosu ili ustima, tipično bezbolni

5. Neerozivni artritis (koji ne uključuje oštećenja kosti u okolini dva ili više zglobova)

6. Pleuritis ili perikarditis

7. Oštećenje bubrega označeno kao pojava visokog nivoa proteina u urinu, enormno izlučivanje eritrocita i leukocita kao i tubularnih ćelija putem bubrega

8. Neurološke smetnje manifestovane kao napadi ili psihoze, koje nisu izazvane lekovima ili metaboličkom distribucijom (kao npr. elektrolitni disbalans)

9. Nejatrogeno oboljenje krvi karakterisano abnormalno niskim vrednostima eritrocita, leukocita i trombocita (hemolitička anemija, leukopenija, limfopenija ili trombocitopenija)

10. Pozitivan test na prisustvo ANA (anti-nuklearna

antitela) 11. Pozitivan test na antitela protiv dvostruko

standardizirane DNA, fosfolipida i lažno pozitivan test na sifilis

Postoji više tipova lupusa:

• Sistemski lupus eritematodes-SLE je najčešći oblik • Diskoidni lupus eritematosus-DLE je hronična bolest

kože • Subakutni kožni lupus eritematodus-SCLE odnosi se na

pojavu kožnih promena na mestima izloženim suncu i ne izaziva trajne ožiljke

• Lupus uzrokovan lekovima • Lupus profunda • Neonatalni lupus

Sistemski lupus eritematodes (SLE)

• Patogeni nalaz kod SLE su hematoksilinska

telašca

• Hematoksilinska telašca nađena su u srcu,bubrezima, slezeni, limfnim čvorovima, seroznimi sinovijalnim membranama

• Većina pacijenata ima periode egzacerbacija sa povremenim remisijama

Jedna od karakteristika lupusa je da svaki pacijent može imati drugačije simptome, ali neki od najčešćih su:

• izuzetna slabost • bolni i otečeni zglobovi • groznica • kožni raš se pored lica može pojaviti i na ušima, gornjim

ekstremitetima, grudima i rukama • bolest bubrega Koji će organi biti zahvaćeni i u kom stepenu individualno

je izraženo kod svakog pojedinog pacijenta

• Poliatralgija ili arthritis se javljaju u oko 90% pacijenata i simetrični su, sa dosta velikom sličnošću sa reumatoidnim artritisom, ali bez deformacija, koje su karakteristika ove druge bolesti

• Samo 10% pacijenata razvija deformaciju u obliku labuđeg vrata i ulnarnu devijaciju u metakarpalnim zglobovima

Terapija

• što ranije postaviti dijagnozu, a to podrazumeva optimalnu saradnju klinika i laboratorija

• što ranije početi terapiju sa najefikasnijim imunosupresivima kako bi se sprečila ireverzibilna oštećenja organa

• Moderni načini lečenja dali su doprinos opadanju morbiditeta i mortaliteta, tako da danas 90% pacijenata preživljava najmanje deset godina

• Lečenje se zasniva na olakšavanju simptoma, supresiji presimptomskih laboratorijskih abnormalnosti i prevenciji oštećenja organa

Evaluacija stanja: • Merenje OP i OE • Evidentiranje postojanja kontraktura i deformiteta • Procena mišićne snage • Koordinacije i spretnosti GE • Izdržljivosti u radu u sedećem i stojećem položaju • BARTEL index (sposobnost za obavljanje ASŽ) • SOCRATES (bolnost (gde, kada, kako)) • WOMAC • Potreba za pomagalom • Potreba za adaptaciju stana.

REUMATSKE DEGENERATIVNE BOLESTI PERIFERNIH ZGLOBOVA

• Artroza je bolest koja zahvata tzv. prave zglobove tj. one koji imaju zglobnu čahuru i sinovijalnu opnu

• Degenerativne promene primarno se javljaju na hrskavici i koštanim delovima, uzrokujući stvaranje novih koštanih izdanaka ili izraslina

• Ova bolest se javlja podjednako često i kod muškaraca i kod žena, a posebno je česta nakon 55. godine života

• Smatra se da čak 40% osoba iznad 45.godine života ima početne degenerativne promene na zglobovima

Etiologija i patogeneza

Spoljšnji faktori: • Trauma, preterano opterećenje zgloba, poremećena statika, prekomerna

TT Unutrašnji: • Poremećej biomehaničkog odnosa, cirkulatorni poremećaji, stanje posle

upale zglobova Genetski faktori: • Dokazani kod Heberdenovih čvorića. Artroze se dele na: • primarne, uzrok je genetika • sekundarne, uzrok je spoljašnji faktor (trauma i dr)

• Kod primarnih je nezdrava hrskavica a fiziološki podražaj • Kod sekundarnih zdrava hrskavica i nefiziološki podražaj

• Iako hrskavica može podneti neverovtno velika opterećenja s obzirom na svoju malu površinu i ona ima svoj prag tolerancije napora

• Kada se taj prag napora pređe dolazi do promena i trošenja zglobne hrskavice i nepovoljnog položaja zgobnih tiela, a kasnijom progresijom bolesti pogoršanje opšte statike celog organizma

• Po prestanku opterećenja hrskavica se oporavlja tako što voda iz sinovijalne tečnosti ulazi u hrskavicu i ona počinje da bubri i ponovo poprima osobine hidrauličnog jastuka

• Ako opterećenje zgloba duže traje dolazi do gubljenja elasticiteta hrskavice i razvija se patološka pojava – fibrilacija, odnosno pojava fisura između vlakana hrskavice

• Kasnije se razvija erozija hrskavice a kao posljedica toga dolazi do stvaranja osteofita i osteoporoze

• Fibrilacija hrskavice uslovljava stvaranje ljuspica koje plivaju u zglobnoj tečnosti; pri mirovanju ljuspice se talože na dnu zgloba i taj proces uslovljava inicijalni bol pri prvim pokretima poslije dužeg mirovanja (jutarnja ukočenost)

Klinička slika

• Bol je glavni simptom • Bol je najčešće stalno prisutan, a pojačava se pri određenoj

telesnoj aktivnosti (npr. dugo hodanje) ili pri određenim pokretima

• Otok zgloba • Ograničena pokretljivost u zglobu • Krepitacije u zglobu • Deformitet zgloba - deformacije zgloba se javljaju najčešće

u poodmakloj fazi bolesti, • Hipotrofija mišića • Osetljivost zgloba na palpaciju

Globalni ciljevi lečenja degenerativnih oboljenja zglobova

• Uklanjanje i ublažavanje bolnosti

• Održavanje funkcionalne nezavisnosti

• Zaštita zgloba od daljeg propadanja

Procena stanja: • Merenje OP u zahvaćenim i susednim zglobovima • Obim i dužina ekstremiteta • Gruba snaga mišića • Analiza telesnog stava • Prcena hoda • Sposobnost za samostalno obavljanje ASŽ (BARTEL insex) • Potrebe za pomagalom • Bolnost pri opterećenju, pokretanju i mirovanju (SOCRATES) • WOMAC • Analiza načina života bolesnika.

Ciljevi terapije radom:

• Ublažavanje bolova u oštećenom zglobu (rasterćenje, mirivanje, smanjenje fizičke aktivnosti)

• Održavanje normalnog OP

• Jačanje snage mišića

• Korigovanje telesnog stava

• Zaštita zglobova od daljeg propadanja (menjanje navika, korekcija TT, rasterećenje)

• Obuka ASŽ

• Obuka ZPP.

Nepovoljni faktori koji pogoršavaju stanje:

• Preterano fizičko opterećenje

• Preteranje telesne aktivnosti

• Dugo zadržavaje u istom položaju

• Gojaznost.

Coxarthrosis - artroza kuka

• Primarna koksatroza nastaje u staračkom dobu dok sekundarna može nastati i kod mladih.

• Etiologija: kongnitivne displazije, traume u predelu vrata femura, tumori, skraćenje mišića i njihov disbalans u koksofemoralnoj regiji i karlici itd.

• Razlikujemo početni, uznapredovali i konačni stadijum • Prvo se javlja bol a kasnije se razvija fleksiona kontraktura • Bolesnik hramlje, štedi bolesni kuk, skraćuje korak

bolesnom nogom, lako je savijen u kuku prema napred, stopalo je u spoljnoj rotaciji, izražena je atrofija muskulature, prisutno je pseudoskraćenje noge, pokreti u kuku propraćeni su krepitacijama

Evaluacija stanja: • Procena telesnog stava • Procena hoda po ravnom, strmom, stepeništu • Provera izdržljivosti • Merenje OP • Merenje obima i dužine ekstremiteta • Procena grube mišićne snage • Testiranje sposobnosti za ASŽ (BARTEL index) • Sagledavanje poterba za pomagalom • Procena bola (gde, kada, intenzitet bola) – SOCRATES • WOMAC.

Ciljevi osposobljavanja • Ublažavanje bola u predeli zgloba kuka • Održavanje normalnog OP • Održavanje normalne snage mišića • Korigovanje lošeg telesnog stava • Edukacija pacijante o koksartrozi Ciljevi u uznapredovalom stadijumu: • Jačanje GE • Obuka za ASŽ • Podešavanje štapa ili štaka • Korektivni položaj u toku odmora U konačnom stadijumu bolovi su jaki, pokreti minimalni, pacijent

pokretan uz pomoć dva štapa ili dve štake.

• Hirurški zahvat

• podrazumeva zahvat ugradnje veštačkog zgloba (artroplastika)

• Hirurško lečenje se provodi u svrhu poboljšanja funkcije zgloba

• Operativno lečenje se može sprovesti u bilo kojoj fazi bolesti.

• Tipovi prteza su: cementne, bescementne, akrilne...

• Zavisno od životne dobi i od aktivnosti pacijenta zavisi i vrsta proteze.

Ciljevi u preoperativnom preiodu:

• Povećanje elastičnosti mekih tkiva

• Jačanje pelvifemoralne i natkolene muskulature

• Korigovanje telesnog stava

• Jačane snage mišića GE

• Pripreme za hiruški zahvat (edukacija ZPP)

Ciljevi terapije u postoperativnom periodu: • Tromboembolijska profilaksa • Poboljšanje respiratorne funkcije • Jačanje muskulature ruku • Održavanje pokretljivosti u kuku • Prevencija kontraktura • Jačanje pelvifemoralne muskulature, kvadricepsa • Povećanje izdržljivosti u stojećem stavu • Egalizacija DE • Obuka za ASŽ • Ergonomski saveti za prilagođavajne stana

• Pacijenti drugog dana od operacije mogu ležati na zdravom kuku sa jastukom između nogu

• Posle 12 nedelja dozvoljeno je upravljanje automobilom, vožnja sobnog bicikla, spavanje na operisanoj nozi.

Trajno je zabranjeno: • Sedenjena niskoj stolici (fleksija preko 90 st) i čičanj • Sedenje sa prekrštenim nogama (add preko središnje linije

tela) • Nošenje tereta preko 15 kg • Stajanje samo na operisanoj nozi ili naglo prenošenje težine • Unutrašnja rotacija natkolenice • Abdukcija veća od 40 st.

Gonartroza – artroza kolena

• Često oboljenje kod ljudi satrijih od 40 godina, smatra se da postoji u 75% slučajeva, dok promene na kuku ima 33%.

• Etiologija slična kao i kod koksartroze, involutivne promene na hrskavici, hormonalni poremećaji, intoksikacije, poremećaj cirkulacije, statički poremećaji.

• Ukočenost kolena opsle dugog mirovanja, brzo zamaranje, bol sa medijalne strane, krepitacije, otok, lokalno povišena temperatura.

• Lečenje može biti konzervativno i operativno.

Procena stanja: • Procena posture • Procena hoda • Procena bola (SOCRATES) • Merenje OP • Merenje obima DE • Merenje dužine DE • Procena mišićne snage • Procena ADŽ i ASŽ (BARTEL index).

Ciljevi u konzervativnom stadijumu:

• Ublažavanje bola (rasterećenjem zgloba, izbegavanje zadržavanja u istom položaju)

• Održavanje normalnog obima pokreta

• Održavanje snage mišića

• Korigovanje deformiteta stopala i kolena

• Zaštita kolenog zgloba

• Obuka pacijenta higijenskim merama

Ciljevi u operativnom stadijumu Preoperativna priprema obuhvata: • Ublažavanje bolnosti • Povećanje pokretljivosti • Jačanje kvadricepsa • Jačanje mišićne snage zdrave noge i GE Postoperativni tretman: • Ublažavanje bolnosti • Povećanje pokretljivosti u kolenom zglobu • Jačanje snage kvadricepsa • Zaštita zgloba kolena • Regulisanje načina života • Izrada i prilagođavanje pomagala.

Artroza distalnih interfalangealnih zglobova (Heberdenova artroza)

• Susreće se kod 80 % žena u menopauzi

Rizartroza ( Rhizarthrosis)

• Rizartroza podrazumieva artrotične promene

karpometakarpalnog zgloba palca šake

• Češće se pojavljuje na desnoj ruci

• U kliničkoj slici javlja se bol, otok, ukočenost, smanjenje mišićne snage, smanjena funkcija šake

VANZGLOBNA REUMATSKA OBOLJENJA - FIBROZITIS

• Fibrositis ili vanzglobni reumatizam je akutni, subakutni ili hronični bolni sindrom, lokalnog karaktera, u kome su bolovi, osećaj ukočenosti, prolazni ili trajni gubitak funkcije, lokalizovani na jedan predeo tijela

• Etiologija: traume, posebno mikrotraume, izlaganja hladnoći i vlazi, dejstvu infekcije, vaskularnim, metaboličkim, statičkim, radnim i psihogenim uslovima

• Smatra se da psihički šokovi i napeta stanja, naročito kod preosetljivih i emocionalno nestabilnih osoba, utiču kao povod na pojavu ovog oboljenja

• Ovo gledište podržava činjenica da simptomi fibrositisa često iščezavaju kad se poboljšaju uslovi života

• Pridaje se značaj endokrinim uticajima u menopauzi i andropauzi, kada dolazi do pojačane labilnosti vezivnih tkiva, što omogućava lakšu pojavu fibrositisa

• Konstitucionalna dispozicija je jedan od bitnih faktora u nastanku ovog oboljenja.

• Ova obolenja su usko povezana sa raznim profesijama u kojima su pojedini delovi tela, ili delovi zglobova izloženi stalnom spoljnjem mehaničkom uticaju

• Mehanički nadražaj ako djeluje na izbočene delove zgloba i tetivne pripoje, tokom vremena dovodi do tetivno-periostalne inflamatorne reakcije

• Kao primer za ovakav način nastanka fibrositisa su epicondilitis lakta, peritrohanteritis kuka i ahilitis pete

• Patološko anatomske promene u fibrositisu nisu specifične, može se javiti serofibrinozni eksudativni proces, kasnije eventualno fibroziranje vezivnog tkiva na tim mestima, praćeno umnožavanjem fibroplasta i krvnih sudova

• Lokalne edematozne promene koje su posljedica mestimičnih

eksudata mogu spontano i uz odgovarajuće lečenje brzo i potpuno da isčeznu

• Bolna osetljivost na tim mestima odgovara mijalgičnim tačkama • Dođe li do prelaza u hronično stanje usled organizacije eksudata,

formiraju se čvrsti ograničeni čvorići ili trake, nazvani miogeloze, koji su na pritisak takođe bolne

Klinička slika

• Najčešća mesta lokalizacije fibrozitisa su: ramena, vrat,

lumbalni predeo, glutealni predio, predio lopatica i grudnog koša

• Glavni simptomi su bolovi, ukočenost i bolna osetljivost, a najčešći klinički znaci su palpatorna osetljivost i ograničenost pokreta različitog stepena

• Palpacijom se otkrivaju »mijalgične tačke«, a izgleda da ovi osetljivi dijelovi mogu biti uglavnom odgovorni za simptome

• Početak može biti nagao, postepen i neprimietan, a tok akutan, subakutan ili hroničan, sa remisijama i pogoršanjima

• Hladnoća, vlažnost, promaja i uzbuđenja mogu da izazovu ili pojačaju simptome

• Olakšanje se često postiže primenom toplote, salicilata, psihičkog i fizičkog odmora

• Ovo je zajednička simptomatologija heterogene grupe obolenja, kao što je fibrositis

Evaluacija stanja: • Merenje OP u ramenom zg • Merenje obima ruke • Testiranje mišića ramenog pojasa i ruke u celini • Sposobnost za obavljanje ASŽ – BARTEL index • Bolnost (gde i kada) – SOCRATES.

Ciljevi terapije: • Eliminisati i smanjiti bol • Poboljšati lokalnu citkulaciju • Prevenirati nastanak kontraktura • Relaksacija pacijeta • Izrada pomagala

Sindrom bolnog ramena

U grupi bolesti poznatoj kao vanzglobni reumatizam, sindrom bolnog ramena zauzima najznačajnije mesto. Podrazumeva bol u ograničenu pokretljivost u ramenu u području ramena. Uzrok su lezije periartikularnih struktura.

Manifestuje se kliničkim oblicima: • Hronično bolno rame • Akutno bolno rame • Pseudoparalitičko bolno rame • Smrznito rame

Kod oblika Hronično bolno rame, lokalizacija može biti: • Tetiva supraspinatuasa • Tendinitis bicepsa • Burzitis • Retrakcija zglobne kapsule • Tendinitis rotatora • Ruptura tetive rotatora Evaluacija stanja: • Merenje OP u ramenu • Obim ruke • Mišićni test ruke • Bolnos (gde i kada se javlja) - SOCRATES • Sposobnost korišćenja ruke u ASŽ – BARTEL index.

Globalni ciljevi kod bolnog ramena:

• Suzbijanje dejstva uzročnih faktora

• Ublažavanje bola

• Relaksacija bolesnika

• Povratak funkcije obolelog ramena

• Osposobljavanje za ranije aktivnosti.

U akutnoj fazi: • Traje 8-10 dana, bol jak, nemoguć pokret • Imobilizacija u korektivnom položaju (jastuče ispod pazuha) • Ublažavanje bola (kriomasaža) • Relaksacija (okupaciona terapija) • Aktiviranje distalnih segmenata U subakutnoj fazi: • Bolovi se stišavaju, abdukciono jastuče se povećava • Ublažavanje bola i relaksacija • Poboljšanje cirkulacije • Povećanje OP, obazrivo • Aktiviranje mišića ramenog pojasa • Uspostavljanje koordinacije pokreta ruke

U hroničnij fazi • Bol nije intenzivan, ne može se lokalizovati,

difuzan je, može se prižati ka vratu i niz ruku • Poboljšati elastičnost mekih tkiva • Poboljšati cirkulaciju • Akcenat je na povećanju OP • Ojačati snagu mišića • Poboljšanje grube koordinacije. Prognoza je povoljnija što redukcija pokretljivosti

kraće traje.

Periartritis lakta

• Javlja se na pripoju mišića fleksora i ekstenzora šake (epikondili himerusa) i na pripoju m. tricepsa (olekranon ulne).

• Najčešće se javlja epikondilitis lateralis na dominantnoj ruci, bol se javlja na spoljašnjem epikondilu, ograničena je pronacija i volarna fleksija šake, stisak šake oslabljen.

Funkcionalna procena: • Merenje obima pokreta u laktu i ručnom zglobu Mirovanje u korektivnom položaju Antiinflamatorno delovanje (kriomasaža). U akutnoj fazi postepeno oprezno aktiviranje, a u

hroničnoj slobodnije. Ciljevi terapije: • Poboljšanje elastičnosti mekih tkiva • Poboljšanje cirkulacije i ublažavanje bolnosti • Jačanje snage mišića.

VERTEBROGENI SINDROMI (CERVOKALNI I LUMBALNI)

Osnovna funkcionalna jedinica kičme je vertebralni dinamički segment, koga čine dva susedn pršljena sa diskusom, mali zglobovi pršljenskih nastavaka, ligamenti i zglobna kapsula.

Bolest kičmenog ima nekoliko faza: • faza degenerativne nestabilnosti • faza dislokacije degeneriranog nukleusa

pulposusa prema nazad (hernija diska), i to delimična (protruzija) ili potpuna (prolaps)

• faza prirodne sanacije nestabilnosti osteofitima uz moguće stečene stenoze spinalnog kanala

Vertebralni sindrom (insuffitientio dorsi, lumbago)

• Simptomi su locirani u neposrednoj blizini lediranog segmenta, kao sto su spazam PVM i smanjena pokretljivost tog dela KS. Najčešći uzročni faktori su disbalans mišićnog midera trupa i karličnog pojasa, posturalni poremećaji, diskus hernija.

• Bolesnih zauzima skoliotično ili lordotično ili kifotično držanje, izbegavajući pokret koji izaziva bol.

Vertebrogeni sindromi (ishialgija, lumboishialgija, radiculopathia, faset sindrom)

Kod ovog sindroma izraženi su udaljeni simptomi u ekstremitetima, glavi ili visceralnim organima, a prenose se iritacijom živčanih ili vaskularnih struktura.

U zavisnosti od mesta lezije simptomi se dele na: • Cervikalni sindrom (cervikocefalni i cervikobrahjalni) • Torakalni sindrom • Lumbalni sindrom Uzroci su dorzalna ili dorzolateralna dislokacija tkiva diska, suženje

intervertebralnog prostora, marginalni osteofiti koji iritiraju korenove spinalnih nerava. Manifestuje se radikularnim bolovima, smetnjama senzibiliteta, parezama ili paralizama mišića, afekcijom neurovegetativnog sistema, udružena sa vaskularnom komponentom (migrena, periartritis humeroskapularis, Sudekova distrofija, variranje krvnog pritiska). Zbog jakih bolova dolazi do antalgične reakcije (napeta PVM i antalgična skloioza).

Spondilogene bolesti

Ovde se svrstavaju bolesnici sa hroničnim tegobama, čestim recidivima i posledičnom nesposobnošću.

Karakteristika bolesti je da su prisutne ireparabilne promene u oblasti paraliza motornih i senzitivnih, ispad neurovegetativnog sistema i poremećaj cirkulacije.

Bolesnici se dugotrajno leče i rehabilituju, ali ipak u značajnom procentu postaju invalidi.

Prevencija cervikalnog i lumbalnog sindroma podrazumeva pravovremeno otklanjanje svih faktora rizika koji mogu dovesti do degenerativnih promena:

• Korigovanje posture • Korigovanje deformanija DE • Kontrola TT • Adekvatne sportske i rekreativne aktivnosti.

• Osposobljavanje bolesnika sa C i L sindromom zavisi od etioloških faktora, ali ipak postoje neka opšta načela koja se moraju poštovati:

• U akutnoj fazi mirovanje u antalgičnom položaju radi smirivanja bolova

• U subakutnoj fazi učenje zaštitnog obrasca položaja i pokreta

• U hroničnoj fazi automatizacija zaštitnog obrasca položaja i pokreta.

Lumbalni sindrom

Akutna faza • Najznačajniji simptomi akutne faze su intenzivni bolovi i

antalgična reakcija (spazam PVM i antalgična skolioza). Pri proceni izbegavati sve ono što provocira bol.

Evaluacija stanja: • Telesno držanje, spontano zauzeti položaj • Subjektivne tegobe (bolnost u miru i pri pokretu, gde, kada,

kako, koliko) - SOCRATES • Tonus PVM • Stanje senzibiliteta • Postojanje pareza ili paraliza • Sposobnost za obavljanje ASŽ – BARTEL index.

Ciljevi terapije: • Globalni ciljevi lečenja u akutnoj fazi su ublažavanje subjektivnih

tegoba a ukoliko je doslo do protruije ili prolapsa diskusa da se omogući reparacija oštrećenja stvaranjem fibroza.

• Operativni ciljevi: • Smnjenje bola mirovanjem u rasteretnom položaju • Poboljšanje respiratorne funkcije angažovanjem GE • Obuka ZPP pri promeni položaja u krevetu i kod obavljanja lične

higijene • Okupaciona terapija u postelji Kontraindikacije: • Narušavanje antalgičnog položaja • Pokretanje lediranog dela kičme • Svaka aktivnost koja izaziva bol.

Subakutna faza

• Počinje sa blagim smirivanjem bolova i poboljšanjem opšteg stanja pacijenta.

• PVM je još rigidna, mišićni mider slab, kontrola trbušnih i leđnih mišića nedovoljna, antigravitaciona muskulatura DE oslabljena, novi posturalni obrazac nije naučen. Bol je prisutan pomalo i u mirovanju, izdržljivost u sedećem i stojećem položaju mala.

Evaluacija stanja: • Posmatranje i evidentiranje svih odstupanja od normalne posture • Sagledavanje spontano zauzetog antalgičnog položaja • Procena hoda (ravnoteža, opterećenje jedne i druge noge) • Subjektivne tegobe (bol-gde, kada, kako, koliko) - SOCRATES • Tonus PVM • Elastičnost PVM (lumbalnih ekstenzora, ekstenzora zadnje lože

natkolenice, plantarnih fleksora stopala) • Pokretljivost torakalnog dela kičme • OP, obim i dužina ekstremiteta • Mišićna snaga ekstremiteta trupa • Izdržljivost (ležećem, stojećem, sedećem) • Sposobnost vršenja ASŽ – BARTEL index.

Ciljevi terapije: • Obuka i usvajanje obrasca ZPP • Uvežbavaje ZPP • Autotrakcija u cilju relaksacije (smanjenje intraartikularnog pritiska, istezanje PVM, elastičnost PVM) • Jačanje antigravitacionih mišića • Mobilizacija karlice sa blokadom KS • U slučaju lezije perifernih nerava radi se perma metodologiji za periferne nerve. • Obuka ASŽ kroz primenu ZPP • U prvo vreme da bi se kompenzovao slab mišićni mider primenjuje se elastični pojas

Kontraindikacije: • Provociranje bola • Bilo koja aktivnost ako se ne izvodi kroz ZPP • Rotacija i ekstenzija • Nagli i oštri pokreti • Dizanje tereta • Dugo sedenje • Dugo zadržavanje u prinudnom položaju • Preteran zamor • Dugo hodanje

Hronična faza • U ovoj fazi pacijent nema stalne bolove ili ih ima

povremeno sa smanjenim intenzitetom. Elastičnost i snaga mišića su još nedovoljni, pacijent nije stekao naviku previlnog obrasca ZPP.

Kontarindikacije: • Podizanje terata iz neodgovarajućeg položaja (naglo,

flektiranjem trupa, daleko od tela, kroz rotaciju) • Nagli, brzi, iznenadni pokreti • Dugo zadržavanje u prinudnom položaju (sedenje, pogmuto

držanje) • Prelazak granice bola.

Ciljevi terapije:

• Automatizacija ZPP

• Postići dobru elastičnost ZPP

• Poboljšati pokretljivost KS

• Ojačati oslabljene mišiće

• Povećati izdržljivost u sedećem i stojećem stavu

• Edukovati pacijenta adekvatnom odabiru kreveta, stolice, stola

• ORS.

Postoperativna stanja • Kod kompresivnog sindroma, kada konzervativni

način lečenja ne daje dobre rezultate, pristupa se operativnom lečenju. Cilj je ukloniti prolabirani nukleus pilpozus iz kičmenog kanala. Indikacije za operaciju prolabiranog diskusa su:

• Bol koji dugo traje i ne može se kupirati • Problem sa sfinkterima (inkontinencija) • Pad stopala (pareza ili paraliza nerava peroneusa,

tibialisa).

• Procena stanja pacijenta ista je kao i napred navedena kod lumbalnog sindroma.

Ciljevi terapije: • U ranoj hirurškoj fazi postupa se prema

uputstvima hirurga. • Okretanje u krevetu kruz zaštitni obrazac • Pršljenovi iznad i ispod operacije su više

opterećeni • Automatizacija ZPP je neophodna kao mera

prevencije recidiva.

Cervikalni sindrom

Pod cervikalnim sindromom se podrazumeva kompleks simptoma i kliničkih pojava nastalih kao posledica iritacije ili kompresije cervikalnih nervnih korenova uz čestu iritaciju ili kompresiju vaskularnih struktura ili simpatikusa.

Tegobe su u vidu glavobolje, bolova u vratu, u predelu ramena, lopatice, duž ruke, trnjenje duž ruke ili utrnulost prstiju.

Najčešći uzroci su degenerativne promene na cervikalnom delu kičmenog stuba, promene na intervertebralnom disku, mikrotraume, upale, poremećaj statike, preopterećenje dugotrajnim prinudnim položajem.

Na malim zglobovima pršljenskih nastavaka javljaju se artroze, na rubovima zglobnih površina osteofiti, ligamneti okoštavaju. Sve promene smanjuju veličinu intervertebralnog otvora čime se stvara mogućnost iritacije korenova nerava, kičmene moždine, krvnih sudova i ligamenata. Iritacije izazivaju upale.

Vertebralni sindromi • Daju smetnje u vratu i pripadajućoj muskulaturi. Pojavni oblici su:

bol u vratu, antalgični položaj vrata, izbegavanje pojedinih pokreta, spazam vratne muskulature, smanjena ili nemoguća pokretljivost, miogeloze, hipotonija i potrofija.

Vertebrogeni sindromi • Nastaju zbog veće nestabilnosti i zbog veće osetljivosti

intervertebralnog dinamičkog segmenta, simptomi se projektuju u udaljene telesne segmente. Postoje dva osnovna oblika cervikicefalni i cervikobrahijalni. Mogu se javiti bol u vratu koji se širi prema ramenu i u ruku, pojačava se na istezanje brahijalnog spleta, motorne oduzetosti, smetnje senzibiliteta, afekcija neurovegetativnog sistema (migrene, Sudekova atrofija, smetnje ravnoteže, krvnog pritiska)

• Lečenje je medikamentozno, fizikalno i ređe hirurško.

Akutna faza • Karakteriše se jakim ispoljavanjem navedenih simptoma (jaki bolovi, spazam,

antalgičan položaj, ukočenost)

Evaluacija stanja: • Antalgičan položaj, mogućnost održavanja • Subjektivne tegobe (bolovi, parestezije) • Tonus PVM • Stanje senzibiliteta • Sposobnost obavljanja osnovnih ASŽ. Ciljevi terapije: • Mirovanje u raseretnom položaju • Izrada Šancove kragne • Aktivuranje GE, a da se ne naruši antalgični položaj • Obuka za obavljaje ASŽ • Okupaciona terapija.

Subakutna faza • Za početak ove faze uzima se period kada počinju da se povlače tegobe

akutne faze (bolivi se smanjuju, spazam popušta).

Evaluacija stanja: • Subjektivne tegobe, pre svega bol • SOCRATES • Telesno držanje, položaj glave • Tonus PVM • Elastičnost PVM i ramenog pojasa • OP glave i vrata • Obim gornjih ekstremiteta • Snaga stiska šake, procena grube mišićme snage, a u slučaju neuroloških

ispada detaljen MMT • Sposobnost za obavljanje ASŽ

Ciljevi terapije: • Obuka i usvajanje anovog obrasca ZPP • Autotrakcija • Posturalna korekcija (pred ogledlom) • Vertikalizacija bez kragne • Povećanje elastičnosti muskulature vrata, ramenog pojasa • Jačanje mišićne snage mišića ramenog pojasa i ruku. Kontraindikacije: • Ekstenzija glave i vrata • Rotacije glave i vrata • Brzi i nagli pokteri • “Govor glavom”

Hronična faza • Nastaje kada iščeznu bolovi i spazam PVM. Mišići vrata i ramenog

pojasa hipotonični i hipotrofični.

Evaluacija stanja: • Usvojenost automatskog korišćenja novog obrasca ZPP • Stanje posture, položaj glave, vrata, ramenig pojasa • Tonus PVM • OP glave i vrata, ramenog pojasa i ruku • Obim GE • MMT za mišiće vrata, ramenog pojasa i ruku • Sposobnost obavljanja ASŽ • ORS.

Ciljevi terapije: • Automatizacija zaštitnih obrzaca • Poboljšanje cirkulacije u mišićima vrata i ramenog pojasa • Pobljšanje elastičnosti mišića • Mobilizacija cervikalnog dela KS • Jačanje mišića ramenog pojasa • Negovanje navike pravilnog držanja tela. Kontraindikacije: • Dugotrajni rad sa rukama iznad visine ramenog pojasa • Ekstenzija vtratne kičme • Dugotrajni prinudni položaj • Spavane na stomaku.

METABOLIČKE ARTROPATIJE

• Sam naziv sugeriše da se radi o poremećaju metabolizma • Dele se na kristalične i nekristalične.

• Kristalične: Izraz su taloženja kristala u sinovijalnoj tečnosti

i tkivima

• Reakcija sinovije na taloženje kristala je upalna reakcija zgloba

• Najčešće se talože: uratni kristali, kristali kalcijuma, hidroksiapatita, kristali hidrokortizon acetata.

GIHT - arthritis urica

• To je metabolička bolest koja se karakteriše

hiperuricemijom i artritisom jednog ili više zglobova, zbog taloženja kristala mokraćne kiseline u sinovijalnoj tečnosti odnosno u zglobnim strukturama

• Giht je jedan od nekoliko tipova artritisa kojem je poznat uzrok

• Rezultat je odlaganja igličastih kristala mokraćne kiseline u vezivnom tkivu zgloba, zglobnim prostorima, hrskavici, tetivama ili na svim navedenim mestima

• Mokraćna kiselina je nusprodukt razgradnje purina ili otpadnih produkata tela

• Normalno, mokraćna kiselina se razgrađuje u krvi i eliminiše se urinom

• Kada telo povećava proizvodnju mokraćne kiseline ili ako bubrezi ne eliminišu dovoljno mokraćne kiseline iz tela, njena koncentracija u krvi se povećava - to stanje se zove hiperuricemija

• Hiperuricemija nije bolest i može postojati bez simptoma • Ipak, ako se stvore kristali mokraćne kiseline kao rezultat

hiperuricemije, može se razviti giht. • U 10-75% slučajeva smatra se da je giht nasledna bolest • Precipitirajući faktori su trauma, emocionalni stres, nepravilna

ishrana • Osnovni razlog je prezasićenost seruma uratima i pad imuniteta

U patogenezi razlikujemo tri faze: 1. hiperuricemija, 2. taloženje kristala urata i 3. zapaljenski odgovor

Klinička slika počinje naglo i to noću • Najčešće se javlja u četvrtoj i petoj deceniji života; češće se javlja

kod muških i to 95-98%. • Najčešće se javlja kao monoartikularna forma i to

metatarzofalangealnog zgloba nožnog palca • Vidi se modra boja zgloba, povišena lokalna temperatura, edem i

bol. Takođe se javljaju opšti simptomi-malaksalost, temperatura.

• Tok bolesti: akutni stadijum traje najviše 7 dana, a potom pacijent ulazi u hronicitet pri čemu postoji hroničan izliv u zglob, periartikularno je prisutna destrukcija kosti zbog “tofa”(čvorići koji nastaju taloženjem kristala urata)

• Tofi su depoziti urata i najčešće se manifestuju desetak godina nakon prvog akutnog napada

• Kod nekih pacijenata se pojavljuju i ranije, a kod nekih pacijenata se nikad ne pojave. Ako se pojave, moguće je povećanje njihovog broja i veličine

• Kod pacijenata sa gihtom često se razvije infarkt miokarda • Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike,

laboratorijskih nalaza gdje je prisutna hiperuricemija, patološki nalaz urina.

• Terapija gihta podrazumeva: opšte mjere - higijensko-dijetetski režim koji preporučuje uzimanje dosta tečnosti, zabranjen je alkohol i jako masna jela, konzervirani proizvodi, a od lekova zabranjeno je uzimanje acetil-salicilata jer podižu nivo mokraćne kiseline u krvi.

• Od medikamenata koriste se antiflogistici i analgetici

• Fizikalna terapija podrazumijev: krioterapiju u akutnoj fazi, kasnije ostale metode, naravno radna terapija (izrada uložaka)

Sjogrenov sindrom

• Sjogrenov sindrom je hronično,

zapaljensko, reumatoidno oboljenje koje se ispoljava suvim okom i suvim. Uzrok nastanka ovih pojava je smanjenje funkcija egzokrinih žlezda. Ovaj sindrom se javlja kao primarno oboljenje i udružen sa nekom od drugih sisitemskih bolesti vezivnog tkiva, najčešće sa sistemskim lupusom ili reumatoidnim artritisom.

Učestalost

• Ova bolest se najčešće javlja kod osoba između 30. i 50. godine života, a čak i do devet puta je češća kod žena nego kod muškaraca.

Uzrok nastanka

• Za nastanak ovog sindroma odgovorna je pre svega genetska predispozicija autoimuno reaktivnih osoba, koja uz delovanje normalnih imunoloških mehanizama dovodi do nastanka zapaljenjskog procesa i oštećenja tkiva. Kao glavni sinergetički faktor navodi se prisustvo virusne infekcije.

Klinička slika • Bolest se manifestuje kliničkim simptomima žlezdi i opštim,

sistemskim znacima. Pacijent ima osećaj grebanja, svraba, suvoće, kao da je u oku pesak ili trunje. Suva usta su obično prvi simptom bolesnika, mada neretko postoji i uvećanje parotidnih pljuvačnih žlezda. One su bezbolne, meke, u početku bolesti, međutim kako bolest progredira postaju bolne, na dodir osetljive, sa blagim rumenilom kože iznad njih. Kod težih slučajeva gingive su nadražene, nastaju naslage na zubima, karijes i gubitak zuba. Osnovne sistemske manifestacije Sjogrenovog sindroma su malaksalost, povišena temperatura, artritis, vaskulne promene na koži. Vaskulitis se ispoljava i na unutrašnjim organima, plućima, centralnom nervnom sistemu, krvnim sudovima, urotraktu i digestivnom sistemu. Takođe nastaju i periferne neuropatije.

Prognoza • Kod najvećeg broja obolelih bolest je duga, traje i više

decenija. Blag oblik se odlikuje samo promenama na očima i ustima, dok kod težih oblika dolazi do ispoljavanja simptoma i na drugim, unutrašnjim organima. Kod malog broja bolesnika tok je nepovoljan, ili zbog teških sistemskih manifestacija ili zbog nastanka maligne limfocitne proliferacije

Lečenje • Za lečenje primarnog oblika bolesti, primenjuje se

supstituciona terapija za suvo oko i suva usta, simptomatska za sistemske manifestacije i fizikalna th

Ciljevi: • Održavanje ili povećanje OP • Sprečavanje nastanka kontraktura • Održavanje i jačanje snage mišića • Obuka bolesnika za konkretno izvođenje pokreta pri



Sclerodermia

• Termin sklerodermija se upotrebljava kao zajedničko

ime za heterogenu grupu oboljenja kod kojih je skleroza kože osnovna i dominantna klinička karakteristika. Sklerodermija može biti sistemsko oboljenje, kada se naziva sclerodermia systemica.

• Sclerodermia systemica (ScS) - ili sclerosis systemica - multisistemsko je oboljenje nepoznate etiologije koje karakterišu skleroza kože i manje ili više izražena skleroza pojedinih visceralnih organa, pre svega digestivnog trakta, pluća, srca i bubrega.

Prevalencija ScS • prema različitim studijama, nalazi se između 19 i 75 na

100.000 statnovnika. Etiopatogeneza • Glavna karakteristika ScS je prekomerna proizvodnja i

nakupljanje kolagena u koži i visceralnim organima. Ustanovljeni su poremećaji imunološkog sistema, vaskularnog sistema i fibroblasta, koji zajedno dovode do karakteristične kliničke slike.

Genetski faktori • Poznati su porodični slučajevi ScS kao i pojava drugih

autoimunih bolesti u porodici. Hromozornske aberacije su nađene u oko 90% pacijenata sa ScS.

Klinička slika • Oboljenje se 3-6 puta češće javlja kod žena nego kod muškaraca, sa početkom

obično u 4. deceniji života. • Promene na koži. U 95% pacijenata, ScS počinje Raynaudovim fenomenom. Obično

posle više meseci, javlja se i edem prstiju, šaka, podlaktica i lica (edematozna faza). Donji ekstremiteti su po pravilu relativno pošteđeni. Edematozna faza može da traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci pa i duže. Kasnije koža postaje čvrsta, glatka, bleda, sjajna i fiksirana za dublje strukture.

• Prsti šaka, zbog skleroze, postaju ukočeni, a njihova ekstenzija je onemogućena (fleksiona kontraktura). Na vrhovima prstiju, kao i nad koštanim prominencijama (interfalangealni zglobovi, laktovi, maleolusi) razvijaju se ulceracije koje za sobom ostavljaju male, atrofične ožiljke. Ulceracije suposledica promena na krvnim sudovima.

• Koža lica postaje zategnuta, bez normalnih nabora, amimična, usne postaju tanke. Oko usta postoje radijalne bore. Frenulum linguae je sklerotičan i pacijent ne može vrhom jezika da dodirne nepce. Nos postaje ušiljen i lice podseća na izgled ptice. Na licu, trupu i ekstremitetima može da se pojavi mrka pigmentacija.

Lečenje

• Fizikalna terapija zavisno od faze

• Potrebno je izbegavati hladnoću i zaštititi se adekvatnom odećom. Pušenje treba prekinuti.

Osteoporoza (poroznost kostiju)

• Osteoporoza je bolest koja se manifestuje smanjenjem

gustine kostiju, zbog čega one postaju porozne. Smanjuje se količina kalcijuma koji normalno osigurava čvrstinu kosti i koštanog tkiva, koje omogućava potpornu funkciju kostima. Takve krhke i porozne kosti pojačano su osetljive na različite fizičke stresove (udarce, padove). Osteoporoza je jedan od glavnih uzroka ozbiljnog invaliditeta starijih ljudi. Prelom kuka uzrokovan osteoporozom zahvata jednu od tri žene i jednog od pet muškaraca u dobi do osamdeset i pet godina. Uprkos postojanju objektivnih mogućnosti, osteoporoza je i dalje nedovoljno dijagnostikovana i lečena.

Epidemiološki status • Osteoporoza je bolest sa kojom se suočava

populacija tzv. "trećeg životnog doba", odnosno starije osobe. Od osteoporoze boluje 75 miliona ljudi u Evropi, SAD-u i Japanu. Smatra se da je u Srbiji ovom bolešću pogođeno oko 375 hiljada žena. Prema najnovijim istraživanjima broj ljudi kod kojih je ustanovljena osteoporoza će se udvostručiti u narednih 50 godina, usled starenja svetske populacije i uticaja raznih faktora, među kojima značajno mesto zauzima način života.

Klinička slika • Problem kod ove bolesti je to što protiče najčešće bez simptoma, do

trenutka kada nastaju najteže posledice, odnosno frakture. Smanjenje visine, pogrbljenost i bolovi u leđima najčešće se pripisuju drugim razlozima ili jednostavno starenju. Smanjenje koštane gustine je praćeno i uvećanim rizikom za nastanak preloma, često nakon minimalnih trauma. Njen neizbežan pratilac je visoka učestalost preloma pršljenskih tela i vrata butne kosti sa velikim patnjama i invalidnošću. Postoje dva različita tipa osteoporoze :

• tip 1 ili postmenopauzalna osteoporoza i • tip 2 ili senilna (staračka) osteoporoza.

Lečenje • Najsavremenije metode lečenja osteoporoze uključuju primenu

novih lekova - bisfosfonata. Oni dokazano smanjuju rizik za nastanak vertebralnih i preloma kuka. To su sada najefektniji lekovi za lečenje osteoporoze i kod žena i kod muškaraca.

Prevencija • Najbitniji put u sprečavanju nastanka osteoporoze je prevencija.

Dovoljan unos kalcijuma i vitamina D hranom vrlo su značajan faktor u pravovremenoj zaštiti. Neophodno je da posmenopauzalne žene unose 1200 mg kalcijuma i 400-800 IU vitamina D dnevno, da vežbaju jačanje muskulature i izbegavaju preteranu upotrebu duvana, unosa alkohola i kafe.

Evaluacija stanja: • Procena držanja • Merenje OP • Evidentiranje postojanja kontraktura i deformiteta • Procena mišićne snage • Koordinacije i spretnosti GE • Izdržljivosti u radu u sedećem i stojećem položaju • BARTEL index (sposobnost za obavljanje ASŽ) • Potreba za pomagalom • Potreba za adaptaciju stana.

Ciljevi: • Održavanje ili povećanje OP • Sprečavanje nastanka i ublažavanje postojećih kontraktura • Održavanje i jačanje snage mišića • Obuka bolesnika za konkretno izvođenje pokreta pri obavljanju

aktivnosti • Poboljšanje koordinacije pokreta • Poboljšanje manuelne spretnosti i brzine pri radu • Osposobljavanje za ASŽ • Procena rizika od pada • Planiranje i izrada korektivnih, protektivnih i funkcionalnih


SOCRATES (procena bola)

• Site - lokacija bola, ili maksimalno mesto bola

• Onset - početak bola, iznenada ili postepeno. Pogresivni ili regresivni

• Character - karakter bola

• Radiation - radijacija bola, da li bol zrači bilo gde

• Associations - asociranost, bilo koji znaci i simptomi povezani sa bolom (mučnina, vrtoglavica)

• Time course - vreme bola, da li bol prati svaki obrazac

• Exacerbating - faktori koji dovode do pogoršanja bola

• Severity - jačina bola

The Western Ontario and McMaster Universities Arthritis Index (WOMAC)

Ime i prezime:__________________________ datum:____________ Uputstvo: Molimo vas da ocenita aktivnost u svakoj

kategoriji prema sledećoj skali težine: • 0 – bez bola, • 1 – lagani bol, • 2 – umereni bol, • 3 – jak bol, • 4 – ekstremno jak bol. Zaokružite jedan broj za svaku aktivnost.

Procena bola • U hodu po ravnom • 0 1 2 3 4 • Mirovanje u postelji • 0 1 2 3 4 • Sedenje ili ležanje • 0 1 2 3 4 • U uspravnom stojećem položaju • 0 1 2 3 4 Procena ukočenosti • Jutranja ukočenost (pri prvim pokretima) • 0 1 2 3 4 • Ukočenost koja se pojavila u toku dana • 0 1 2 3 4

Procena fizičkih funkcija • Silaženje niz stepenice 0 1 2 3 4 • Penjanje uz stepenice 0 1 2 3 4 • Ustajanje iz sedećeg položaja 0 1 2 3 4 • Stajanje 0 1 2 3 4 • Klečanje 0 1 2 3 4 • Hodanje po ravnoj površini 0 1 2 3 4 • Ulazak/izlazak iz automobila 0 1 2 3 4 • Odlazak u kupovina 0 1 2 3 4 • Obuvanje čarapa 0 1 2 3 4 • Izuvanje čarapa 0 1 2 3 4 • Ležanje u krevetu 0 1 2 3 4 • Ustajanje iz kreveta 0 1 2 3 4 • Ulaženje/izlažeje iz kade 0 1 2 3 4 • Sedenje 0 1 2 3 4 • Sedanje/ustajanje na toailet _ 0 1 2 3 4 • Teži kućni poslovi 0 1 2 3 4 • Lakši kućni poslovi 0 1 2 3 4 •

ZBIR ____/96=____%

Radna terapija u reumatologiji u... · • I stadijum bol i otok zgloba; ... •Ramena su podložna...

Documents

Transcript of Radna terapija u reumatologiji u... · • I stadijum bol i otok zgloba; ... •Ramena su podložna...