Radio-tehnika i Elektronika

SVETISLAV ILER, YU1NZZ

RADIO-TEHNIKA I ELEKTRONIKA

II izdanje

BEOGRAD, 1983.

CILJ I NAMENA PMRUNIKA

Slobodne tehnike aktivnosti uenika dobile su znaajno mesto u nastavnism planovima i pro- gramima osnovnih kola i kola za usmereno ob- razovanje. Svakog asa, na svim radnim mestima, i u porodici i u koli koristimo razne tehnike ureaje, pa je sasvim razumljiva potreba da i kola u okviru redovne nastave i slobodnih teh- nikih aktivnosti omogui uenicima da se blie upoznaju i obue u rukovanju savremenim tehnikim sredstvima.

Savet za tehniko vaspitanje dece i omladine SR Srbije, u zajednici sa odgovarajuim prosvet- no-pedagokian zavodima, pristupio je izradi programa i prirunika za sve discipline savremenog tehnikog stvaralatva. Jedan od takvih je i ovaj prirunik za radio-tehniku i telekomunikacije.

Pronalazak poluprovodnikih elemenata i njihova masovna proizvodnja doveli su do naglog razvoja elektronike. Jednostavnost pojedinih konstrukcija i njihova iroka primena u porodici, koli, na radnom mestu i u zabavnom ivotu (radio, televizija, gramofoni, magnetofoni, primopredajnici, pojaavai, razni signalni i alarmni uredaj i) svakodnevno su u rukama naih uenika pa otuda i njihova velika zainteresovanost za ovu oblast tehnike. Prvenstveni zadatak ovog priru-

nika je da putem teorijskog upoznavanja i nizom praktinih vebi omogui radio-amateru ire upo- znavanje ove znaajne grane tehnike i osposobi ga za samostalnu izradu i rukovanje savremenim radio-uredajima.

Polazei od sainjenog programa, sadraji prirunika su rasporedeni u osam pogiavlja: sa te- mama od osnovnih informacija o razvoju radio- -tehnike i telekomunikacija do izrade preko 80 radio-uredaja. Posebna panja, pri tom, posvee- na je tehnikom pismu (simbolima i emama) kako bi se polaznici i kasnije, po zavrenim tea- jevima, koristei se steenim znanjem i strunom literaturom mogli aktivno baviti radio-tehnikom kao radio-amateri, konstruktori i operatori.

Ovim prirunikom, razumljivo, nije obuhva- ena sva radio-tehnika, niti bi knjigom ove na- mene to moglo i da se uradi, ali e on svakako znaajno doprineti svestranijem i podsticajnijem radu mnogih radio-sekcija i pojedinaca. Uz to, praktine vebe su proverene na mnogim semi- narima i takmienjima, a materijal i pribor su prilagoeni uslovima naeg trita, tako da ni u tom pogledu nee biti potekoa u njihovoj realizaciji.

PROGRAM RADA RADIO-SEKCIJE

Slobodne tehnike aktivnosti uenika su sastavni deo redovnog nastavnog plana i programa vaspitno-obrazovnog rada kola. Poto su za ove aktivnosti date samo opte smernice, Savet za tehniko vaspitanje dece i omladine izradio je posebne orijentacione programe za rad ueni- kih sekcija u ovoj oblasti.

Slobodne tehnike aktivnosti, razumljivo, nisu obavezne za sve uenike, jer se oni samostal- no, prema vlastitim sklonostima i interesovanji- ma, slobodno opredeljuju za jednu do dve aktivnosti zastupljenih u koli.

Program radio-sekcije, s obzirom na uzrast uenika i prethodna znanja iz ove oblasti, moe

se realizovati kroz tri teaja: poetniki, srednji i vii. Rukovodiocu sekije se pri tom, ostavlja mogunost da pri izradi operativnih planova pro- gramske sadraje prilagodi i odabere one vebe za koje u koli ima odgovarajueg materijala.

PROGRAM

Program je razraen na bazi 30 sastanaka u jednoj kolskoj godini sa po 2 spojena asa.

I

1. Istorijski razvoj telekomunikacija . . 2 asa

5

f II2. Osnovni pojmovi iz elektrotehnike . . 6 asova

a. elektricitet, provodnici i izola-tori .............................................. 1 as

b. merenje i merne jedinice . . . . 2 asac. elektromagnetna indukcija i

radio-talas ................................ 1 asd. oscilatorno kolo (vrste i sas-

tavni elementi) .......................... 1 ase. simboli za oznaavanje u ra-

dio-tehnici ................................... 1 asIII

3. Sastavni elementi .......................... 4 asaa. otpomici, kondenzatori, za-

vojnice i dr ................................ 1 asb. poluprovodnici (vrste, osobi-

ne, primena) ................................ 2 asac. ostali elektrotehniki elemen

ti i pribor (slualice, zvunici, mikrofoni, transformatori, prigunice i idr.) ....................... - . . 1 as

IV4. Spojevi u radio-tehnici.................... 1 as

V5. Radno mesto radio-amatera

alat, pribor i HTZ na radu . . . . 1 as

VI6 . Praktine g ra d n je .............................10 asova

a. ureaj i za prijem radio-difuz-nog programa ............................. 2 asa

b. ureaj i za pojaavanje i reprodukciju zvuka .......................... 2 asa

c. visokofrekventni oscilatori i predajnici ................................... 2 asa

d. uredaji za automatsko upravljanje i signalizaciju.................... 2 asa

e. ostali radio-uredaji .................... 2 asa

VII7. Izrada asija, kutija, skala i mer-

nih instrumenata ............................. 2 asa8 . Takmienja i smotre (razrada

propozicija i pripreme) ........... 2 asa9. kolska takmienja i pripreme

ekipa za optinska takmienja . . . 2 asa10. Posete (radioklubu, muzeju,

PTT ili radio-stanici)....................... 2 asa

Navedeni broj sastanaka i broj asova po ob- lastima dat je orijentaciono i zavisi od vrste teaja

(poetniki, srednji ili vii). Izbor praktinih vebi je Slobodan i uslovljen je materijalom kojim se raspolae, kao i strunom predspremom po- laznika.

U priruniku je razradeno preko 90 praktinih gradnji u oblasti radio-tehnike i elektronike. Uenici, po pravilu, odmah ele da grade i kom- plikovanije uredaj e, pa ih zato treba uveriti da su odgovarajua teorijska znanja neophodna i da u radu mora biti postupnosti, kako bi se stekle potrebne radne navike i ureaj i se uspeno izgra- dili.

PRAKTINE VEBE

1. Prijemnici

prijemnik bez tranzistora-detektor prijemnik sa jednim tranzistorom prijemnik sa dva tranzistora prijemnik lisiar za 3,5 MHz prijemnik za gradanski opseg i telekoman-

du (27 MHz) prijemnik za UKT

2. Pojaavai

NF pojaava sa dva tranzistora NF pojaava sa transformatorskom spre-

gom i zvunikom NF pojaava sa komplementarnim parom

tranzistora NF pojaava sa integrisanim kolima pretpojaavai i miksete

3. Predajnici

predajnik sa jednim tranzistorom (oscilator)

predajnik za telekomande predajnik za kratke talase 3,5 MHz

(lisica) fone-predajnici primopredajnici (toki-voki)

4. Ostali radio-ureaji

migavac kanarinac slavuj sirene organe

tSTORIJSKI RAZVOJ TELEKOMUNIKACIJA

Telekomunikacije su nastale iz tenje oveka da svoje poruke prenese to bolje, to bre i na to veu udaljenost. On se u tome nekada kori- stio dimnim, svetlosnim, pisanim i zvunim sig- nalima, ali je bio nezadovoljan brzinom i tano- u poslate poruke. Tek u XIX veku, naglim raz- vojem nauke i tehnike, a posebno elektrotehnike,

6

signali su postali bri, sigurniji i poeli su dopi- rati na sve vee udaljenosti.

Godine 1864. engleski fiziar Maksvel (Max- vel) je na osnovu Faradejevih zakona postavio optu teoriju elektriciteta, a nemaki fiziar Helmholc (Helmholtz) i Hajnrih Here (Hertz)

SI. 1 Nikola Tesla

1888. godine dokazuju da elektricitet pri kretanju oko provodnika stvara elektromagnetno polje.

Tih godina se u Americi i na zemljak Nikola Tesla (18561943) bavi izuavanjem proizvodnje, prenosa i korienja naizmeninih struja. On je 1882. godine postavio sistem polifaznih naizmeninih struja i struja visoke frekvencije (Teslin transformator). Tesla se posebno interesovao za prenos elektrine energije na daljinu bez ianih provodnika primenom visokofrekventnih struja, to je i patentirao 1897. godine i time oznaio novu eru u oblasti radija i telekomunikacija.

U Sovjetskom Savezu se ovim izumima bavi fiziar A. S. Popov: koristei se Hercovim oscila-

torom on je sagradio radio-prijemnik nazvan Vesnik oluje i njime ostvario prvi beini prenos na udaljenosti od 250 metara. Markoni postie to isto na udaljenosti od 13 kilometara, a Li Forest je 1910. omoguio prenos prvog koncerta uvenog pevaa Henrika Karuza iz Metropoliten opere u Njujorku. Taj dogaaj se smatra poetkom radija.

Danas je radio sastavni deo svakodnevnog i- vota: uao je u gotovo svaku kuu, kolu, usta- novu i veoma efikasno zadovoljava potrebe kul- turnog, zabavnog, drutveno-politikog, naunog i drugih vidova ivota savremenog oveka.

VANIJI DOGAAJI I DATUMI U TEHNICI ELEKTROVEZA

1884 prva telegrafska veza (Morze);1876 telefon, slualica (Bel);1878 pronaden mikrofon (Hjudis);1888 pronaeni radio-talasi (Here);1893 ostvaren prvi beini prenos energije i

znakova (Tesla);1895 konstruisan prvi radio-prijemnik Vesnik

oluje (Popov);1901 prvi telegram upuen preko Atlantika

(Markoni);1904 konstruisana prva elektronska cev-dioda

(Fleming);1910 prvi radio-prenos koncerta (Forest);1912 konstruisan prvi oscilator sa elektron-

skom cevi (Majsner);1920 prvi radio-program na relaciji ikago

London;1926 prva radio-stanica u nas (Zagreb);1946 osnovan Savez radio-amatera Jugoslavije;1948 pronaden prvi tranzistor (Barden i okli);1961 lansiran prvi telekomunikacioni satelit

(Oskar);1969 ostvaren prvi televizijski prenos iz Ame-

rike u Evropu preko satelita.

OSNOVNI POJMOVI IZ ELEKTROTEHNIKE

ELEKTRICITET Atomi su najsiuniji delicti materije koji odreuju njena svojstva. U njima se odigravaju razni procesi, od kojih je naj- vaniji kretanje negativno naelektrisane estice elektrona oko znatno veeg jezgra protona. Ako u atornu ima jedan ili vise parova elektrona i protona atom je elektrino neutralan. Kako je elektron nosilac elektrinih pojava, to viak ili manjak elektrona u atomu odreduje njegovu na- elektrisanost: viak negativnu, manjak pozi- tivnu (vise o tome u fizici za VIII razred).

Koliina naelektrisanja elektrona ili protona meri se elektronvoltima (eV). Jedinica za ukupnu koliinu elektriciteta je kulon.

NAPON U KOLU ELEKTRINE STRUJE Izmedu dva naelektrisana tela javljaju se privla- ne ili odbojne sile u zavisnosti od naelektrisanja. Istoimena naelektrisanja se odbijaju, u raznoime- na se privlae. Svako naelektrisano telo poseduje odreenu koliinu elektriciteta koju nazivamo po- tencijal tog tela. Razlika potencijala naelektri- sanosti izmeu dva tela ili dva naelektrisanja zove se napon i meri se jedinicom koja se zove volt (V).

Za napon se upotrebljavaju i izvedene vee i manje jedinice od volta, kao:

kV (kilovolt) = 1000 V MV (megavolt) = 1000000 V mV (milivolt) = 0,001 V (mikrovolt) = 0,000001 VELEKTRINI KAPACITET Koliina elek

triciteta na nekom telu i napon razlika potencijala tog tela su u uskoj vezi. Poveanjem koliine elektriciteta poviava se i napon. Faktor pro- porcionalnosti izmeu koliine elektriciteta i napona naziva se elektrinim kapacitetom:

U

gde su: C = kapacitet, Q = koliina elektriciteta, U - napon.

Jedinica za merenje kapaciteta je farad (F). Manje jedinice od farada su:

m F=0,l F, n F = 0,001 F i pF= 0,000001 F.

Kapacitet od jednog pF imaju dve ploe od po 1 cm2 na rastojanju od jednog milimetra. Kom- binacija dve ploe izmeu kojih je izolator naziva se kondenzator.

Materijali u kojima ima slobodnih nosilaca elektriciteta (u vrstim telima to su elektroni a u tenim joni) nazivaju se provodnicima.

Materijali koji nemaju slobodnih nosilaca elektriciteta (elektrona ili jona), pa stoga onemo- guuju protok elektrine energije, nazivamo izolatorima (suvo drvo, plastika, staklo, destilisana voda i dr.).

Izmedu te dve krajnje grupe su materijali koji delimino provode stru ju ili je provode pod odredenim uslovima (toplota, napon, magnetno polje, svetlost i dr.). Takve materijale nazivamo poluprovodnicima (galenit, silicijum, neki elektroliti i dr.).

ELEKTRINA STRUJA Izmedu dve take razliitih potencijala postoji napon. U elektrotehnici se ova razlika potencijala izraava jedinicom koja se zove volt (V). Ako izmeu ovih taaka postoji provodnik, elektroni e se kretati sa tela vieg ka telu nieg potencijala. To kretanje je usmereno i nazivamo ga elektrinom strujom. Prema tome, elektrina struja je usmereno kretanje elektrona kroz provodnik. Elektroni se kre- u pod dejstvom sile koju nazivamo elektromo* toma sila (EMS). Elektromotorna sila se takode meri voltima. Kretanjem elektrona u elektro i radio-tehnici nastaje:

a) elektronska struja kada elektron pre- lazi ceo put od negativnog do pozitivnog naelektrisanja; ovi putevi su po pravilu vrlo kratki (elektronska cev).

b) elektrina struja kada elektron svoju energiju predaje lanano, a on samo osciluje oko svog ravnotenog poloaja; provodnici tada mogu biti i vrlo dugi (elektrini vodovi).

JAINA ELEKTRINE STRUJE Koliina elektriciteta koja proe kroz popreni presek provodnika u jedinici vremena naziva se jainom elektrine struje. Jedinica kojom se meri jaina elektrine struje naziva se amper (A). To je koliina od jednog kulona u jednoj sekundi. I za amper, kao i za ostale veliine u elektrotehnici, postoje manje i vee izvedene jedinice:

8

Sl. 2 Elektrina struja: jednosmerna (a), naizmenina (b) i pulsirajua (c)

MA = megaamper, kA = kiloamper, mA = miliamper i - mikroamper.OBLICI STRUJA Elektrina struja tokom

proticanja moe biti stalna ili promenljiva, moe se kretati u jednom ili u oba smera, pa otuda i nazivi: jednosmerna, naizmenina i pulsirajua sa razliitim oblicima impulsa. Oblici struje zavise od elektromotome sile pod ijim se dejstvom vri kretanje elektrona (na sl. 2 grafiki je prikazano nekoliko oblika navedenih struja).

FREKVENCIJA Uz napon i jainu, frekvencija elektrine struje je u radio-tehnici najvanija fizika veliina i izraava se brojem promena smera ili jaine kod naizmenine, odnosno pulsirajue struje u jedinici vremena.

Jedinica kojom se izraava frekvencija zove se here (Hz). Jedan here (Hz) je jedna promena u sekundu. Upotrebljavaju se i izvedene jedinice kao: kHz (1000 Hz), MHz (1000000 Hz) i dr.

IZVORI ELEKTRINE ENERGIJE Za praktino korienje potrebni su stalni izvori elektrine energije u kojima vlada odreden napon (razlika potencijala). Takvi uredaji zovu se izvori elektrine energije. U njima se energija druge vrste (toplotna, mehanika, hemijska, svetlosna i dr.) pretvara u elektrinu. Najpoznatiji izvori elektrine energije su: galvanski elementi, generatori, sunane baterije, akumulatori i dr.

Svaki izvor elektrine energije ima dva pola izmedu kojih postoji napon (razlika potencijala). Tada kaemo da izvor raspolae elektromotor- nom silom (EMS) odredenog napona i struje. Suvi Leklaneov element ima 1,5 V, akumulator 2 V po celiji, napon gradske elektrine mree je 220 V, u automobilu 6 ili 12 V, itd.

ELEKTRINI OTPOR Jaina elektrine struje zavisi od napona i provodljivosti provodnika kroz koji tee struja, odnosno od otpora koji provodnik prua kretanju slobodnih elektrona. Ovaj odnos dat je Omovim zakonom koji gla- si: Jaina struje srazmema je naponu, a obmuto srazmema otporu:

U U1= , U - I x R , R = - R I

gde su: I = jaina struje, U = napon struje, R = otpor strujnog provodnika.

Sve veliine uzimaju se u osnovnim jedinicama: amper, volt, om. Jedinica za merenje strujnog otpora je OM. Postoje, takoe, vee jedinice od oma:

kQ = 1000 Q, MQ = 1000000 Q.

Primeri za vebanje1. Koliko je jaina struje I, ako je napon

10 V, a otpor 2 Q?, . R Y , ,=3A

R 2 A2. Ako je jaina struje 5 A, a napon 10 V, ko-

liki je otpor provodnika?

R = - 4 , R = R =! 5 A

3. Kroz sijalicu tee struja 0,5 A, a otpor vla- kna iznosi 5 Q. Na koliki izvor napona se moe prikljuiti?

U = I x R , U - 0,5 x 5, U = 2,5 V i td .Elektrini otpor zavisi od poprenog preseka

provodnika, njegove duine i materijala od koga je napravljen. Zato je uvedena jedinica specifinog otpora p (ro). To je otpor provodnika duine 1 m i povrine poprenog preseka 1 m^ . Ukupan otpor nekog provodnika moe se izraziti obra- scem:

R = , 's

gde su: R = ukupan otpor strujnog provodnika,9 specifian otpor, 1 = duina provodnika u metrima, S = popreni presek provodnika u m-.

Evo primera specifinog otpora najee upo- trebijavanih metala: s r e b r o ........................................... 0,016 Q/mms b a k a r ........................................... 0,017 alum in iju m .................................. 0,029 v o l f r a m ...................................... 0,056 g v o e ........................................... 0,10 n ik e lin ........................................... 0,42

RAD I SNAGA ELEKTRINE ENERGIJE Elektrina energija pri prolazu kroz provodnik- -potroa vri rad: zagreva provodnik, stvara magnetno polje, uestvuje u hemijskom procesu i dr. Izvreni rad e biti vei to je snaga struje vea ili to rad due traje. Snaga struje je vea ako je vii napon ili jaa struja, iz ega proizlazi da je snaga struje proizvod struje i napona:

P = U x i .

Iz ovoga se pomou Omovog zakona mogu iz- vesti sledee relacije:

P = P x R , p ^ M *R

Jedinica za snagu je vat (W). Upotrebljavaju se i izvedene jedinice mW (mi!ivat), kW (kilovat),

9

MV (megavat) itd.Rad elektrine struje, tj. koliina utroene

energije izraunava se kao proizvod snage i vremena za koji se rad vri:

A = P x t

Jedinica rada je vatsekund (Ws), ee kWh (kilovatas). U prospektima za pojedine radio-ureaje esto se daje jedinica decibel (dB), pa zato treba znati da je to odnos dve snage obino snage na ulazu i snage na izlazu nekog pojaavaa, tj. odnos dveju istovrsnih veliina:

k = , k = P P

Poto su ovo relativne veliine njihov odnos je definisan kao dekadni logaritam odnosa snage na poetku i kraju:

k = 10 log Pn

U elektrokomunikacijama za P. uzima se 1 mW pri otporu 600 Q. U praksi se za ovo esto koriste tablice pa jednu od njih prikazujemo za odnose snage, jaine i napona elektrine struje (odnosi su izraeni decibelima):

Vrednost u Odnos snage ! Odnos jaine i dB P /P ' napona

, ^ j 1^/1^ W U ,- 1 0 0,1 0,32- 5 0,32 0,56

0 1 11 1,26 1,125 3,16 1,78

10 10,0 3,1620 100 10,030 1000 31,640 10000 10050 100000 316

100 10'" 10'

MAGNETIZAM I ELEKTROMAGNETIZAM Poznato je da neke vrste gvoa (magnetit) i njegove legure privlae ili odbijaju gvozdene pred- mete kada im se oni dovoljno priblie. Ova oso- bina se naziva magnetizam. Magnet ima svoje polo ve N i S (severni i juni pol magneta prema

Sl. 3 Prirodni magnet (a) i elektromagnet (b)

Zemljinom polu). Prostor u kome se osea dej- stvo magneta naziva se magnetno polje. Ova pojava uslovljena je posebnom strukturom materije. Sline magnetne pojave zapaene su i kod kalema sa bakamim provodnikom (solenoid): kada kroz ovaj kalem tee struja, on privlai komade gvo- a i ima svoje polove. Po iskljuenju struje ova pojava nestaje. Takav kalem naziva se elektromagnet, a satma pojava elektromagnetizam.

Prednost elektromagneta nad prirodnim mag- netom je velika. Jaina elektromagneta je uslovljena jainom struje i brojem navojaka, odnosno amper-navojcima (AN). Kod elektromagneta se moe menjati polaritet promenom smera struje, to kod obinog magneta nije sluaj. Elektromagnet ini osnovu savremene elektrotehnike, pa je naao iroku primenu kod: relej a, elektrinog zvonca, telefona, elektrinih sklopki, elektromo- tora i generatora, daljinskih upravljaa i sl.

Elektromagnet cine kalem sa izolovanim ba- karnim provodnicima i jezgro (od mekog gvoa).

ELEKTROMAGNETNA INDUKCIJA Kada se u kalem elektromagneta uvlai i izvlai jezgro od prirodnog magneta, u bakamim navojcima kalema tee elektrina struja usled usmerenog kretanja elektrona pod dejstvom magnetnog polja. Ista pojava se deava i kada se umesto stalnog upotrebi elektromagnet (kalem sa elektrinom strujom). Ova pojava se naziva elektromagnetna indukcija. Jedinica za merenje elektromagnetne indukcije je henri (H):

VsH =

A

Poto naizmenina struja stvara promenljivo magnetno polje, struja e se indukovati i bez fi- zikog kretanja magneta-kalema.

Ovo otkrie je toliko znaajno za elektroteh- niku da se skoro celokupna njena primena zasni- va na ovom principu: transformatori, televizija, radio i dr.

NAIZMENINA STRUJA U praksi je usvo- jeno da svaka struja koja u odreenom vremen- skom intervalu menja smer (polaritet) ili jainu ima karakter naizmenine struje: zvuna, pulsi-

b)

Sl. 4 Zvuna (a), pulsirajua (b) i sinusna (c) naizmenina struja

10

rajua, sinusna (kada se promene vre po prosto- periodinom zakonu). Ako drugaije nije nazna- eno, onda se pod pojmom naizmenina struja misli na struju mree gradskog napona 220 V i frekvencije 50 Hz. Nekoliko vrsta naizmeninih struja predstavljeno je grafiki na sl. 4.

Broj navedenih promena u sekundi, kao to je reeno, naziva se frekvencijom koja je data izrazotm:

f = (f = frekvencija, t = vreme)

Kako se napon i jaina paizmeninih struja menjaju od nule do neke maksimalne vrednosti za vrenje rada uzimaju se srednje (efektivne) vrednosti koje su za / 2 puta manje od maksimalnih. Ova vrednost je priblino jednaka uinku jednosmerne struje za isto vreme i iznosi oko 70% od maksimalnih veliina.

Primer: srednja vrednost napona gradske mre- e je 2 2 0 V, a maksimalni napon je za / 2 puta vii:

U = 1,41 x 220 = 310,2 VNaizmenine struje se mogu podeliti pretma

primeni na:1. industrijske (do 60 Hz),2. zvune (do 20 000 Hz) i3. visokofrekventne (preko 20 000 Hz).Industrijske i zvune naizmenine struje mo

gu se prenositi na daljinu samo putem ianih provodnika (telefon, struja u gradskoj mrei, raz- glasni uredaji i dr.), dok se struje visoke frekvencije prenose i beinim putem radio-talasima brzinom oko 300 000 km/s.

VISOKOFREKVENTNE OSCILACIJE TE- SLIN TRANSFORMATOR Na sledeem primeru (sl. 5) pokuaemo da objasnimo nastanak elektrinih oscdlacija koje se najee primenjuju u radio-tehnici. Posmatrajmo kolo struje u kojem su redno vezani kalem samoindukcije i kondenzatora.

Sl. 5 Oscilatorno kolo

Kondenzator je napunjen elektrinom energijom iz nekog izvora EMS. Jedna ploa ima viak elektrona (negativna), a druga je sa manjkom elektrona (pozitivna). U momentu ukljuenja elektroni e potei kroz kalem ,ka pozitivnoj ploi i u kalemu se tada obrazuje elektromagnetno polje. Kondenzator se za to vreme prazni sve dok svi slobodni elektroni ne preu na suprotnu plou, koja sada ima viak elektrona. Ovaj ciklus se potom ponavlja u suprotnom smeru. Ovo kretanje elektrona sa jedne na drugu plou preko induk-

Sl. 6 Teslin transformator

tivnosti (kalema) nazivamo elektrinim oscilaci- jama. Ovde se naizmenino formira as elektrino polje u kondenzatoru, as magnetno u kalemu, te ih jednim imenom nazivamo elektromagnetno polje. Broj ovih promena ili frekvencija oscilacija zavisi od kapaciteta kondenzatora i broja navojaka na kalemu (manji kapacitet kondenzatora i manji broj navojaka osciluje viom frekvencijom vei broj oscilacija u jedinici vremena).

Najvanije radove na polju primene visokofrekventnih struja dao je na zemljak Nikola Tesla. On je konstruisao i patentirao preko 1 000 pronalazaka, od kojih su najznaajnije upravo naizmenine struje (polifazne struje) zatim moto- ri i generatori, transformatori i visokofrekventne struje. Teslin transformator je davao struje viso- kog napona (vise miliona volti) i vrlo visoke frekvencije (12000 kHz).

Pronalazak visokofrekventnih struja i danas predstavlja osnovu radija, televizije i radara. Po- slednji radovi Nikole Tesle bili su iz oblasti be- inog prenosa elektrine energije na daljinu, ali su ostali nedovreni. U Beogradu, u Muzeju Nikola Tesla, uva se celokupna naunikova zao- stavtina (mnogi modeli i ureaji, ukljuujui i Teslin transformator).

Na primeru oscilatornog kola videli smo da se kretanjem elektriciteta oko kalema stvara elektromagnetno polje koje sadri energiju. Ova energija sabija prostor oko kalema (kada bacimo ka- men u vodu, oko njega se stvaraju talasi u vidu koncentrinih krugova). Ovi talasi se ire preno- sei energiju na vrlo velike udaljenosti brzinom svetlosti (300 000 km/s) i nazvani su radio-talasima ili elektromagnetnim talasima. Svaka antena radio-stanice predstavlja izvor elektromagnetnih radio-talasa. Jaina ovih talasa opada sa udaljenou od izvora. Zato antene radio-stanica moraju da zrae vrlo veliku energiju da bi jedan njen deo dopro i do vrlo udaljenih antena prijemnika.

Prema nameni postoji vise podela radio-talasa. U radio-difuziji uobiajena je podela na: duge, srednje, kratke i ultrakratke a postoje jo i ultra- zvuni, toplotni, rendgenski, svetlosni i dr.

Za merenje radio-talasa, sem frekvencije, upotrebljava se i talasna duina. To je rastojanje izmedu dve take koje se nalaze u istom stanju oscilovanja, i ono se obeleava grkim slovom 7. (lambda).

11

cA

gde su: = talasna duina u metrima, c = brzina svetlosti (300 000 km/s) i f frekvencija radio- -talasa u Hz.

Iz ovog obrasca se moe izraunati i frekvencija ako je poznata talasna duina:

cf=

Kolika je frekvencija f elektromagnetnog talasa ija je talasna duina 300 metara?

c 300 000 000f = , --------------- - m/s = 1 000 000 H z = l MHz

X 300

Talasna duina Radio-Beograda je 439,2 me- tra. Na kojoj frekvenciji on emituje svoj program?

300 000 000 f = .----------- -----= 683,060 ili oko 683 kHz.

439,2

Talasna duina se moe predstaviti i grafiki na sinusoidi uporeivanjem sa mehanikim talasima (sl. 7).

Primeri za vebanje

12

DRUG)DEO

SIMBOLI I OZNAKE ELEMENATA U ELEKTRO I RADIO-TEHNICT

Na sl. 11 prikazana je ema jednog radio-ureaja. Njegovi elementi i sklopovi su grafiki pred- stavljeni na sl. 9. Simboli su meunarodni i omo- guavaju itanje ema iz svih zemalja bez jezi- kog prevoda.

Sl. 9 Blok-ema tranzistorskog prijemnika Sl. 10 Isti prijemnik proizveden industrijski

OZNAKE U RADIO-TEHNICI

!spoj dva provodnika ' c

!utinica-buksna j

- w - ukrtanje provodnika bez spoj a (

X

antena

jednosmerna struja 1 ^a) masab) uzemljenje

industrijska frekvencija

-ojo- slualice

govorna frekvencija zvunik

visoka frekvencija mikrofon

otpornik uopte gramofon

TRE! DEO

OSNOVNI RADIO-TEHNIKI ELEMENTI

OTPORNICI Otpornik je radio-tehniki element koji ima poznat otpor izraen u omima ili u izvedenim jedinicama. Ima ih stalnih, po- lupromenljivih ili promenljivih, - ianih, slojnih Hi punih (sl. 12).

Sl. 12 Razne vrste otpornika

U kolo struje otpornik se postavlja radi sma- njenja napona ili struje, te se smatra potroaem i zato mora biti dimenzionisan za odreenu snagu u vatima.

Pored navedenih postoje i otpomici kojima se otpor menja pod uticajem temperature ili svetlosti:

NTC (negativni temperaturni koeficijenat);PTC (pozitivni temperaturni koeficijenat);LDR (foto-otpomik, foto-elija).

Ovi otpomici se proizvode u obliku diska ili tapia sa radijalnim ili aksijalnim prikljukom.

Po medunarodnom i evropskom standardu otpornici se obeleavaju brojevima i jedinicom, a u Americi odredenomn bojom (vidi tabelu), koja moe biti nanesena u obliku prstena, taaka ili tela.

Boja Broj Umnoak Tolerancija

cma 0 1braon 1 10crvena 2 100narandasta 3 1000uta 4 10000zelena 5 100000plava 6 1000000ljubiasta 7 10000000siva 8 100000000 8bela 9 1000000000 9zelena 0,1 5srebrna 0,01 10

VEZIVANJE OTPORA U KOLU STRUJE U nedostatku potrebne vrednosti otpora i snage moemo se koristi ti sa dva ili vie otpora vezanih: redno, paralelno ili meovito, tako da njihov ukupan otpor predstavlja traenu vrednost.

Ukupan otpor redno vezanih otpornika jednak je njihovom zbiru:

R ^ Ri -{- -f- R ^ . . . + R^

^ R1 ^ ^ R2 ^ ^ R3 ^

Sl. 14 Redno vezani otpomici

Paralelno vezani otpomici imaju po pravilu ukupan otpor manji od najmanjeg pojedinanog otpora u vezi. Ukupan otpor jednak je recipro-

Sl. 15 Paralelno vezani otpomici

16

Paralelno vezani otpornici imaju po pravilu ukupan otpor manji od najmanjeg pojedinanog otpora u vezi. Ukupan otpor jednak je recipro-

VEZIVANJE ZAVOJNICA U KOLU STRUJE Zavojnice se vezuju, kao i otpomici, redno, paralelno i mesovito:

L = L ^ L 2+ L ^ + -- -+ L ^ (redno)1 L, x L2

L ---------------, L = ------------- (paraleino)_J_ J _ L ,+ L ;

^L,

Sl. 20 Vezivanje kalemova

TRANSFORMATORI Transformatori se upotrebljavaju u kolima sa naizmeninom strujom i slue za pretvaranje napona ili struje sa nie u viu vrednost, i obratno. Vrlo su efikasni, jer imaju najmanji gubitak energije u radu. Mogu biti mali kao naprstak i veliki kao kua. Transformator cine jezgro od gvozdenih' limova, kalem i odreen broj navojaka.

Sl. 21 Transformatori

Za manje transformatore koji se obino upotrebljavaju u radio-tehnici od standardnog gvozdenog lima, vae sledei odnosi struje, napona i broja navojaka po jednom voltu:

I, U2 I, 2 = ili = (n = broj navojaka)I2 U, I2 nj

Za gradnju navedenih transformatora moemo se koristiti sledeim obrascima (uz zadovolja- vajue uslove rada):

Q-)/p,

gde su:Q = presek gvozdenog jezgra u cm2 ,P = snaga koju transformator treba da pre-

nese,n broj navojaka po jednom voltu,d = povrina preseka bakarnog provodnika,

I = jaina struje koja tee kroz dati provodnik u amperima.

Primer prorauna jednog transformatora za mali ispravlja: primar 220 V, sekundar 9 V, 1 A?

P = U -I = 9-1=9W , oko 10W zbog malih gubitaka,

Q = P, Q = /1 0 = 3,16 ili oko 3,5 cm ,^

45 45 45 n = = -----= = 12,85 navojaka po voltu.

Q {/10 3,5SLUALICE I ZVUNICI Ljubitelji dobre

muzike retko imaju mogunosti da nesmetano i dovoljno glasno sluaju svoje omiljene muzike numere. Prejaki zvunici smetaju komijama i ukuanima a utiani ne daju vernu reprodukciju. Slualice su u takvim sluajevima jedini izlaz. One se mogu prikljuiti u sve savremene uredaje: tranzistorske prijemnike, kasetofone, portabl te- levizore i sve delove stereo-lanca opremljene de- kovima za prikljuivanje slualica. Slualice troe neznatnu energiju, malih su dimenzija i pogodne za noenje. Vrlo su razlioitih oblika, konstrukcijai radnih karakteristika. Pre nego to se odluite za kupovinu slualica morate utvrditi: izlazne karakteristike vaih uredaja, raspored i vrstu prikljuka, vrstu reprodukcije (mono-stereo), oblik i masu slualica.

Sl. 22 Zvunici i slualice

Da bi slualice odgovorile svim zahtevima i karakteristikama ureaja prikazaemo nekoliko najkarakteristinijih tipova slualica.

1. Elektromagnetne slusalice se sastoje od snanog magneta i kalemova sa metalnom membranom smetenim u zajednikom kuitu. To je najstariji i najrasprostranjeniji tip slualica. Izradu ju se u svim veliinama od minijaturnih za tranzistorske prijemnike do onih od vie vati za koncertna studija. Impedansa im se kree od nekoliko do vise hiljada oma. Koriste se pojedina- no i u paru i dobrih su zvunih karakteristika. Za njihov rad pored ispravne impedanse najvanije je rastojanje izmedu membrane i polova magneta.

2. Elektrodinamike slusalice rade na is tom principu kao i istoimeni zvunici samo su znatno manjih dimenzija. Elastina membrana od plastine mase ili papira sa kalemom kree se u polju snanog magneta pod uticajem elektrine struje govorne frekvencije. Znatno su boljih zvunih karakteristika od magnetnih ali imaju niu impedansu (5 150 ). Ovaj tip je omiljen kod lju- bitelja dobre muzike. Mogu imati i poliuretanske koljke pa su prijatne za noenje.

18

3. Kristalne slualice se izrauju od posebno bruenih ploica roelske ili senjetove soli. Po- buene elektrinom energijom ove ploice osciluju u ritmu signala. Membrane su im od vrstih plas- tinih materijala ili pertinaksa i direktno su spojene sa ploicama kristala. Savremeniji poboljani oblik dobijen je zamenom kristalne plodce bi- morfa (slepljenih ploica) polimerom u obliku tankog filma, koji ima veu elastinost i bolje frekventne karakteristike.

4. Kondenzatorske slusalice su novijeg da- tuma, vrlo malih dimenzija pa su nale primenu i u savremenim elektronskim asovima. Rade na principu posebnog naelektrisanja pojedinih obloga kondenzatora usled ega dolazi do oscilovanja membrane jedne od ploa kondenzatora. Ove slusalice imaju najiru frekventnu karakteristiku, naroito u oblasti visokih tonova.

Sl. 23 Utikai-prikljuci

Postoje znatne razlike u konstrukciji pojedinih vrsta slualica, kako u pogledu pretvaranja elektrinih impulsa u zvune tako i u pogledu impedanse (otpor izlaznog dela vaih ureaja). Impe- dansa slualica mora biti prilagodena radnom otporu uredaja na koji se prikljuuju (4, 8 , 16, 100, 1000 Q). Slusalice sa drugim karakteristikama se moraju prilagoditi uredaju transformatorskom, kondenzatorskom, otpornikom ili elektronskom spregoan.

Prikljuci slualiica su takoe razliiti ve prema proizvoaima ureaja ili slusalice, od najjednostavnijih banan-utikaa do specijalnih dekova. U Evropi se najee izrauju prikljuci - tz\ . DIN normama dok Japanci i ameriki pro- iz\oai koriste bajonet-^prikljuak. Oba sistema i&ogu biti za mono i stereo-tehniku. Mada postoje konvktori za prelazak sa jednog na drugi sistem

kod nas ih je teko nabaviti, pa se prikljuak mora menjati i prilagoditi uredaju na kome se koriste.

ZVUNICI sve to je navedeno za slualice kako u pogledu tipova, zvunih karakteristika i impedanse vai i za zvunike osim to su veii sa znatno veom snagom koju mogu da pretvaraju. Zvunici su ugraeni u odgovarajue zvune kutije koje poboljavaju rezonanciju i ukupnu zvunost (vemost reprodukcije). U jednu zvunu kutiju moe se ugraditi vise zvunika razliitih frekventnih karakteristika ali tada ceo zvuni sistem mora imati istu impedansu kao i uredaj.

MIKROFONI Sve vrste snimanja govora ili muzike uvek poinju od mikrofona. Zato kvaLitet snimka najvie zavisi od kvaliteta i sposobnosti mikrofona da verno prenese zvune vibracije i pre- tvori ih u odgovarajue elektrine impulse. Savremeni mikrofoni su vrlo precizni sa veoma razliitim elektroakustikim elementima po obliku, radnim sposobnostima, konstrukciji i nameni. Da bi mikrofon pravilno upotrebili moramo poznavati njegove sledee osobine: osetljivost, frekventnu karakteristiku, usmerenost, dinamiki opseg, impedansu i stepen izoblienja.

Osetljivost mikrofona je odnos elektromotor- ne sile zvunog izvora i njom proizvedene elektrine energije. Najbolja osetljivost se postie kada je mikrofon direktno usmeren u pravcu zvunog izvora. irina polja koja odgovara osetljivosti mikrofona razliita je za svaku vrstu ovog akustikog elementa.

Dinamicki opseg mikrofona je odnos najja- eg i najslabijeg zvuka koji mikrofon moe da prenese bez izoblienja i umova.

Impedansa mikrofona je njegov unutranji otpor kao generatora naizmenine struje. To je najvanija veliina koju treba poznavati da bi mikrofon prikljuili na uredaj. Ta velioina se kre- e kao i kod slualica od nekoliko desetina do nekoliko hiljada oma. Prema impedansi mikrofoni se dele na: niskoomske od nekoliko oma do 2 0 0 Q, srednjeomske od 200 5000 , visokoomske iznad 5 k Q.

Mikrofoni niske impedanse mogu se nepo- sredno prikljuivati na uredaj istog otpora preko obinih pa i duih provodnika. Mikrofoni visoke impedanse moraju imati specijalne provodnike

Sl. 24 Mikrofoni

(mikrofonski kabl) i pretpojaavae koji se esto ugrauju i u sama kuita mikrofona.

Izoblienja (posledica loeg rada mikrofona) mogu nastati usled krutosti ili loeg centriranja membrane, razdeenog kalema, kompresije vaz- duha sa zadnje strane mikrofona, neodgovarajueg kabla i prikljuka.

VRSTE MIKROFONA Prema naoinu na koji se zvune oscilacije pretvaraju u elektrine mikrofoni se dele u pet grupa:1 kontaktm-ugljeni mikrofoni (niske i srednje

impedanse),2 elektromagnetni mikrofoni (niske i sred

nje impedanse),3 elektrodinamiki mikrofoni (niske i srednje

visoke impedanse),4 elektrostatiki-kondenzatorski mikrofoni vi

soke impedanse,5 piezoelektrini-kristalni mikrofoni visoke im

pedanse.Kontaktni-ugljeni mikrofoni rade tako to

se u njihovom elektrinom polju javlja promeniji- va struja zbog promene otpornosti ugljenih zr- naca pri kretanju membrane. Upotrebljavaju se najee u mikrotelefonskim kombinacijama i imaju vrlo malu otpornost 3 5 .

Eiektromagnetni mikrofoni imaju kalem sa navojima izolovane ice na snanom magnetu. Metalna membrana ili metalni nastavak membrane svojim vibraoijama izazivaju promenu magnetnog fluksa, tako da se u navojima elektromagneta stvara odgovarajua pulsirajua struja. To su mikrofoni starije konstrukcije a otpomost im je reda nekoliko kilooma.

Elektrodinamiki mikrofoni imaju kalem sa finim namotajima izolovane ice, slepljen za osetljivu membranu. Ovaj kalem je smeten u polju snanog magneta. Kalem pri govoru vi- brira zajedno sa membranom i u njemu se indu- kuje elektriona struja.

Elektrostatiki mikrofoni rade na principu promene koliine elektriciteta kondenzatora kome je jedna od obloga sama membrana. Imaju visoku impedansu i mogu biti vrlo malih dimenzija, pa se primenjuju u prenosnim kasetofonima, dikta- fonima i sl.

Piezoelektrini-kristalni mikrofoni Prome nom elektrinog optereenja na elektrodama kri- stalnog elementa dolazi do njihovog deformisanja usled vibriranja membrane a sa tim i elektrinog napona. Imaju vrlo visoku impedansu, malih su dimenzija i vrlo pouzdani u radu. Ovu vrstu mikrofona nalazimo gotovo u svim elektroakustikim uredaj ima, jer imaju dobru frekventnu karakteristiku. Kristalni mikrofoni sa polimerom ne moraju biti vei od dugmaste baterije, pa ih je neupuenom teko i razlikovati.

Ako mikrofoni nisu ugradeni u sam uredaj moraju sa njim biti spojeni odgovarajuim kablomi utinicom. Da bi se izbegle smetnje (umovi i brujanje) kabl mora biti sa panoirnim oklopom, koji je po pravilu vezan za masu (asiju) ureaja.

POLUPROVODNICI TRANZISTORI I DIODE Ovim pojmom podrazumevamo materijale koji pod odredenim uslovima mogu da provode struju (odreden napon).

Poluprovodnioki kristali upotreblj avail su se od prvih dana radija (kristalni detektor). Kristali galenita u kuitu sa metalnim iljkom sluili su kao detektori (na istom principu se i danas grade kristalne diode).

Godine 1948. u laboratorijama Bell Telephon Company izgraden je prvi tranzistor koji je iza- zvao revoluciju u radio-tehnici.

Tranzistor je poluprovodniki element izraden na bazi germanijuma (Ge), silicijuma (Si), nikla, kadmijuma, tantala i dr. Konstrukcija mu je jednostavna. Na ploici veliine 3 x 3 mm od osnovnog materijala (slui kao baza) zavari se sa obe strane po jedan provodnik uz pomo indijuma ili galijuma postupkom infuzije (sl. 25).

Sl. 25 Poluprovodnici

Ovako proizveden tranzistor zatien je plastinim ili metalnim oklopom sa obeleenim izvodima, vrstom i tipom tranzistora.

Germanijum i silicijum, od kojih se uglav- nom izraduju diode i tranzistori, po elektrinoj provodljivosti nalaze se izmedu provodnika i izo- latora te se nazivaju poluprovodnicima. Njihov rad uslovljen je kristalnom strukturom materijala i slobodnim elektronima u spoljnom delu atom- ske ljuske.

Sl. 26 Tranzistor ema spoj a

Sl. 27 Tranzistor u kolu struje

Ako se osnovnom materijalu Ge dodaje u vrlo malim koliinama fosfor, arsen, antimon ili biz- mut, element e biti N tipa.

Dodavanjem galija, bora, aluminijuma, indijuma ili talijuma, poluprovodnik e biti P tipa. Spajanjem ploica P i N dobiemo tranzistor PNP ili NPN tipa. Razlika je u smeru struje koja tee kroz tranzistor, a samim tim i u polaritetu napona na elektrodama.

20

Tranzistor funkcionie tako to se malom strujom u kolu emitor-baza upravlja strujom i kolu emitor-kolektor koja je kod savremenih tranzistora i nekoliko stotina puta vea.

S obzirom na njegove male dimenzije, slabu struju i izdrljivost, gotovo je sasvim potisnuo elektronske cevi i omoguio izradu jednostavnih uredaja malih dimenzija.

S obzirom na raznovrsnost primene proizvodi se niz razliitih tipova i oblika dioda i tranzistora pa im je obeleavanje vrlo neujednaeno.

Da biste se lake snali u tome, na kraju ove knjige data je uporedna tabela sa nazivom i osnovnim podacima za tranzistore i diode koje se najee upotrebljavaju. Ove tabele moete dopu- niti novim tipovima tranzistora, dioda i drugih poluprovodnika i tako proiriti mogunosti za eventualnu zamenu.

PRIMENA DIODA Dioda ima dva sloja PN ili NP tipa poluprovodnika i omoguava protok struje samo u jednom smeru. Upotrebljava se kao usmeraki element u ispravljaima naizmeninih struja, kao detektor u prijemnicima i sl.

Cener-diode zahtevaju odreden napon da bi postale provodne, pa se upotrebljavaju za stabilizaciju napona. Na svakoj takvoj diodi oznaen je provodni napon (ZN 6 , ZN 12 itd.) to znai da se ona moe upotrebiti samo za stabilizaciju tog napona.

Varikap (VARIable CAPacitor) promenljivi kondenzator-dioda ponaa se kao kondenzator koji promenom napona menja kapacitet, pa u savremenim prijemnicima zamenjuje promenljivi kondenzator. Razliiti napon na diodu dovodi se potenciometrom.

Tunel-diode (TD), zbog pojave negativnog otpora u propusnom smeru, upotrebljavaju se u pojaavaima i kao oscilator.

Varaktor-diode, proizvedene iz varikap-dioda, upotrebljavaju se za umnoavanje frekvencije.

LE-dioda svetli dok struja prolazd kroz nju tako to jedan deo energije odlazi na savladivanje otpora u poluprovodniku. Ove diode se upotrebljavaju u digitalnim raunarima, elektronskim asovnicima ili kao indikatori u mnogim uredajima (zamenjujui signalne sijalice). Vrlo su omiljene u krugovima amatera, jer se proizvode u vise boja, troe vrlo malo energije, malih su dimenzija, a intenzivno svetle.

DETEKTORI I ISPRAVLJAI

Sl. 30 Ispravljai

Sl. 32 Regulator! napona

PRIMENA TRANZISTORA Tranzistor je spoj tri sloja poluprovodljivog materijala. U principu, to su dve diode inverzno spojene jednom za- jcdnikom elektrodom. Dioda emitor-baza spojena je u propusnom, a dioda baza-kolektor u ne- propusnom smeru. Samo prva dioda proputala bi struju, da obe diode nisu spojene zajednikom elektrodom koja pod uticajem napona otvara i drugu diodu. Ova pojava naziva se tranzistorskim efektom. Ona omoguuje primenu tranzistora u

21

pojaavaima, oscilatorima, automatskim preki- daima i dr.

Sl. 33 ematski prikaz slojnog tranzistora i njegovih strujnih krugova. Tranzistor je PNP tipa

Pojaanje tranzistora izraava se kao faktor strujnog pojaanja u spojevima sa zajednikim emitorom:

IcB = (faktor pojaanja).Ib

Danas se proizvode takasti, slojni i tunelski tranzistori sa efektom polja.

Nekoliko tipova tranzistora ematski je prikazano na sl. 35.

INTEGRISANI SKLOPOVI Tehnologija poluprovodnikih elemenata toliko je napredovala da se celi sklopovi uredaja integriu u jedan element pod nazivom 1C (integrisano kolo). Izrada ovih sklopova je vrlo sloena, ali im je zato primena vrlo jegnostavna: treba spolja prikljuciti izvor struje, pa je potroa ureaj odmah spreman za rad.

Na sl. 37 prikazano je nekoliko tipova 1C, a na sl. 38 je pojaava snage 2 W koji se proizvodi u nas.

Sl. 38 1C niskofrekventni pojaava snage 2 W za gramofon

B E

Sl. 35 Takasti (a), slojni (b) i fet tranzistor (c)

TRANZISTORI U KOLU STRUJE Za pra- vilan rad tranzistora s obzirom na njegovu preo- setljivost na promene temperature, mora se izvr- iti stabilizacija radne take baze u odnosu na kolektor i emitor. Na sl. 36 su prikazana dva na- ina stabilizacije otpornicima.

Integrisani sklopovi u stanju su da obavljaju kompletne funkcije nekoliko stotina klasinih elemenata. Zapremaju znatno manji prostor, a i cena im je takoe nia. Elementi u integrisanom skupu su unapred podeeni prema funkciji sklopa, pa ih nije potrebno (niti je to mogue) naknad- no podeavati.

Tehnika izrade 1C je vrlo sloena i obavlja se najee u vakuumu, difuzijom, naparivanjem, uli- vanjem, nagrizanjem i dr. U integrisano j polupro- vodnikoj tehnici na jednu ploicu stavlja se vise sastavnih elemenata koji se maskama povezuju u jednu celinu. Na potrebnim mestima ostavljaju se mesta (uice) za spoljne prikljuke. Ovako

Sl. 39 Sklop za integrisanje i tehnika integrisanja

METALNO K U t T E - T O - 9 9 PL ASHN O KUI TE TO -116

Sl. 37 Tipovi integrisanog kola

22

integrisani skup nekih sklopova je veiicine od samo jednog milimetra. Integrisani sklop se ugra- duje u jedno od prikazanih kuita (sl. 40).

10100 T095.CB116

Sl. 40 Razni oblici kuita integrisanih kola

Svi navedeni integrisani sklopovi dobijeni po- menutim postupkom spadaju u grupu monolitnih sklopova izvedenih na ploici poluprovodnikog materijala (germanijum-silioijum).

Postoji jo i grupa tzv. hibridnih integrisanih kola (HIC), kod kojih se integrisani sklop sa do- datnim aktivnim i pasivnim elementima spaja i ugrauje na poseban nosa (obino keramiki), a zatim u zajedniko kuite.

Prema nameni, integrisana kola delimo na analogna (lineama) i digitalna. Naoin funkcionisa- nja i primena su im razliiti.

Analogni integrisani sklopovi obavljaju odredene funkcije pri kojima se izlazna veliina menja analogno ulaznoj (kao kod standardnih pojaavaa), pa se kao takvi i upotrebljavaju. Odliku- ju se velikim pojaanjem (i preko 2 0 0 0 0 0 puta), pa su nali mesto u oscilatorima, pojaavaima, stabilizatorima, regulatorima d dr.

Operacioni pojaavai Operacioni pojaava je lineamo integrisano kolo koje je prvobitno upotrebljavano u analognim raunskim maina- ma, vrei u njima matematike operacije. Danas se ovi pojaavai upotrebljavaju u mskofrekvent- nim pojaavaima, demodulatorima, VF pojaavaima, kao regulatori napona i dr. Svi navedeni pojaavai sadre kao osnovnu komponentu operacioni pojaava.

Operacioni pojaava ima diferencijalni ulaz i nesimetnian izlaz. Na sl. 41 se vidi da imamo dva ulaza invertujui obeleen sa +INV i neinver- tujui obeleen sa +NI. Glavne osobine ovih pojaavaa su: veliko naponsko pojaanje, velika ulazna impedansa, mala izlazna impedansa, irok frekventni opseg i napon na izlazu ravan nuli, kada je na ulazu napon jednak nuli. Praktino operacioni pojaava ima pojaanje od preko 100 000 puta, ulaznu impedansu od preko 100 kQ i izlaznu impedansu od 75 Q do 10 k Q.

Na naem tritu moe se nai vise tipova ovih pojaavaa ali emo se mi zadrati na tipovima koje proizvodi naa elektronska industrija a to su 709 i 741.

Tip 709 ima u svom kuoitu 15 tranzistora. Neto je jednostavnije konstrukcije jer nema iz- vedenu frekventnu kompenzaciju, koja se izvodi spolja pomou dva kondenzatora i jednog otpornika (sl. 41).

Sl. 41 1C 709

Operacioni pojaava tip 741 ima 20 tranzistora i 11 otpomika. Na sl. 42 debljim linijama prikazan je put signala koji nas podsea na neko klasino pojaalo sa dva ulaza i komplementar-

23

integrisani skup nekih sklopova je veliine od samo jednog milimetra. Integrisani sklop se ugra- duje u jedno od prikazanih kuita (sl. 40).

T0100 T095.CB116

Sl. 40 Razni oblici kuita integrisanih kola

Svi navedeni integrisani sklopovi dobijeni po- menutim postupkom spadaju u grupu monolitnih sklopova izvedenih na ploici poluprovodnikog materij ala (germanij um-silici jum).

Postoji jo i grupa tzv. hibridnih integrisanih kola (HIC), kod kojih se integrisani sklop sa do- datnim aktivnim i pasivnim elementima spaja i ugrauje na poseban nosa (obino keramiki), a zatim u zajedniko kuite.

Prema nameni, integrisana kola delimo na analogna (lineama) i digitalna. Nain funkcionisa- nja i primena su im razliiti.

Analogni integrisani sklopovi obavljaju odredene funkcije pri kojima se izlazna veliina menja analogno ulaznoj (kao kod standardnih pojaavaa), pa se kao takvi i upotrebljavaju. Odliku- ju se velikim pojaanjem (i preko 2 0 0 0 0 0 puta), pa su nali mesto u oscilatorima, pojaavaima, stabilizatorima, regulatorima i dr.

Operacioni pojaavai Operacioni pojaava je lineamo integrisano kolo koje je prvobitno upotrebljavano u analognim raunskim maina- ma, vrei u njima matematike operacije. Danas se ovi pojaavai upotrebljavaju u cniskofrekvent- nim pojaavaima, demodulatorima, VF pojaavaima, kao regulatori napona i dr. Svi navedeni pojaavai sadre kao osnovnu komponentu operacioni pojaava.

Operacioni pojaava ima diferencijalni ulaz i nesimetnian izlaz. Na sl. 41 se vidi da imamo dva ulaza invertujui obeleen sa + INV i neinver- tujui obeleen sa +N I. Glavne osobine ovih pojaavaa su: veliko naponsko pojaanje, velika ulazna impedansa, mala izlazna impedansa, irok frekventni opseg i napon na izlazu ravan nuli, kada je na ulazu napon jednak nuli. Praktino operacioni pojaava ima pojaanje od preko 1 0 0 0 0 0 puta, ulaznu impedansu od preko 1 0 0 kQ i izlaznu impedansu od 75 Q do 10 k Q.

Na naem tritu moe se nai vise tipova ovih pojaavaa ali emo se mi zadrati na tipovima koje proizvodi naa elektronska industrija a to su 709 i 741.

Tip 709 ima u svom kuoitu 15 tranzistora. Neto je jednostavnije konstrukcije jer nema iz- vedenu frekventnu kompenzaciju, koja se izvodi spolja pomou dva kondenzatora i jednog otpornika (sl. 41).

Sl. 41 1C 709

Operacioni pojaava tip 741 ima 20 tranzistora i 11 otpornika. Na sl. 42 debljim linijama prikazan je put signala koji nas podsea na neko klasino pojaalo sa dva ulaza i komplementar-

23

nim parom tranzistora na izlazu. Oba pojaavaa su sliona i mogu se uspeno zamenjivati.

Operacioni pojaavai se prave u raznim ku- itima: metalno kuite tranzistor tipa TO-5 sa osam

izvoda, plastino kuite tipa DIL (Dual in line) ali

sa 14 izvoda, plastino kuite tipa DIL sa osam izvoda.

Na sl. 43 prikazana su navedena kuita gle- dana odozgo sa ispustima (metalno kuite) i udu- bljenjima (plastino kuite) kao repemim takama. U knjizi je prikazano vise ema sa ovim pojaavaima pa uz navedena uputstva i opise nee vam biti teko da ih sire upotrebijavate, a da bi vam u tome pomogli pogledajte i nain primene digitalnih integrisanih -kola tipa 7400.

otset ) j+Utxit

7^.1 tZLAZ

g t-Ubot

Kuite 1C kola

PRAKTINE GRADNJE SA DIGITALNIM INTEGRISANIM KOLIMA Osnovno N1 kolo tipa 7400 i slina odomaena su u nas jer se u jednom kuitu nalazi etiri N1 kola ijom se kombinacijom ostvaruju svi invertujui i neinver- tujui izlazi.

V47M0

iZL

AB '2LAZ0 0 !0 0 1) 0 11 1 0

7400

A B tZLAZ0!

t0

Ac 1/4 i/4P . 7400 L 7400

!ZL

tZLAZ

A B tZLAZ0 0 0! 0 )0 !! !

' V47400 L 7400

!ZL

A BtZLAZ0 0 !

0 00 ) 0t ) 9...

Sl. 44 N1 kolo

Na sl. 44a prikazano je osnovno N1 kolo sa dva ulaza A i B od kojih je ulaz B kontrolni. Ako je ulaz B na logikoj nuli izlaz je invertovan na jedinicu bez obzira na ulaz A i obrnuto.

Na sl. 44b oba izlaza su kratko spojena pa je izlaz uvek invertovan ulazu (ulaz 1 , izlaz 0 i obrnuto). Na sl. 44c prikazana su dva osnovna kola u redno j kombinaciji prvog i drugog sluaja. Izlazni nivo jednak je jedinici samo kada su oba ulaza jednaka jedinici. Tri osnovna N1 kola u kombinaciji prikazana su na sl. 44d, tako da su oba ulaza invertovana (ulazi kratko spojeni), pa dobijamo tzv. ILI kolo kod koga je izlaz na jedinici ako je bilo koji ulaz na jedinici.

Na sl. 44e prikazana su sva etiri osnovna kola u kombinaciji NILI. U ovom slucajiu izlaz je na jedinici samo ako su oba ulaza na logikoj nuli.

Iz navedenih primera i tablica se vidi da se osnovna kola mogu kombinovati radi dobijanja razliitih izlaznih stanja sa kojima moemo po- buivati izlazne pojaavae, multivibratore, signalne i alarmne uredaje i dr., to prua mogunosti da ovo i njemu slina kola moemo vrlo iroko primenjivati.

Da bi se u velikom izboru navedenih kola razliitih proizvoaa lake snali prikazujemo na sl. 45 kola iz ove familije sa emama izvoda i stan- dardnim oznakama.

Digitalnim integrisanim sklopovima izlazi se prebacuju iz jednog stanja u drugo (provodno- -neprovodno, vii ili nii napon, itd.), DA ili NE, to odgovara logikoj jedinici ili nuli.

Digitalni logiki sklopovi danas se izraduju na bazi aktivnih elemenata (tranzistori) i pasivnih (diode i otpomici), pa im otuda i nazivi: TTL (tranzistor, tranzistor, logika), DTL (dioda, tranzistor, logika), RTL (otpornik, tranzistor, logika). Mogu se dobiti i kombinacijom kao: DTZL (dioda, tranzistor, cener-dioda, logika), RCTL, RCD, ECL.

Digitalni sklopovi se danas iroko primenjuju od obinih prekidaa do raunara ,i asovnika vrlo esto u spoju sa klasinim relejima ili savremenim tiristorima.

Kako su elektrine eme integrisanih sklopova vrlo sloene sluiemo se samo tzv. Mok- -emama na kojima su dati raspored funkcija unutar sklopa i raspored spoljnih veza na ispustima (noicama).

Na sl. 46 prikazana je jedna takva blok-ema 1C SN7490 (vrlo esto upotrebljavana i u nas).

OSTALI RADIO-TEHNIKI UREDAJI Za radio-uredaje koristi se i niz drugih elemenata kao to su: asije, kutije, dugmad, skale, prekidai, preklopnici, prikljuci (dekovi) i sl.

Za izradu asije na kojoj se rasporeuju i spajaju elementi slue kruti izolacioni materijali: per, lesonit, karton ili pertinaks. Danas se a- sije prave od kairanog pertinaksa (ima zaleplje- nu bakarnu foliju na kojoj se lako uspostavljaju

24

Vcc

7A00

etvorostruka dvoulazna N1 (NAND) vrata

SN 7400 N MC 7400 P ZN 7400 E FJH 131 F 7400 PC DM 7400 N N 7400 A FLH 101 -

SF.C 400 E F 9NOO PC DM 8000 N T 7400 BI MIC 7400 N K 155 K1 553

Vcc

7A02 )- b I I r - b

31

-( ^1

Lit Lit Lz.

VccR ) 2 ) ftil flo] I?) fal

7 ^ )3

HI tU ^ o t v o r e n k o t c k t o r ****

etvorostruka dvoulazna N1 (NAND) vrata sa otvorenim kolektorima

SN 7401 N MC 7401 P ZN 7401 E FJH 231 TL 7401 N

F 7401 PC DM 7401 N N 7401 A FLH 201 SF.C 401 N

F 9N01 PC DM 8001 N T 7401 BI MIC 7401 N K 155 8 K1 558

etvorostruka dvoulazna NILI (NOR) vrata

SN 7402 N MC 7402 P ZN 7402 E FJH 221 TL 7402 N

F 7402 PC DM 7402 N N 7402 A FLH 191 SF.C 402 E

F 9N02 PC DM 8002 N T 7402 BI MIC 7402 N K 155 AEl

etvorostruka dvoulazna N1 (NAND) vrata sa otvorenim kolektorima

SN 7403 N MC 7403 P FJH 291 TL 7403 N F 7403 PC

DM 7403 N N 7403 A FLH 291 SF.C 403 E F 9N03 PC

DM 8003 N T 7403 BI MIC 7403 N

7%)A )

W f l^ R) M E] fl 51

> > -

! ^ i f i f * i ^

estostruki inverter

SN 7404 N MC 7404 P ZN 7404 E FJH 241 TL 7404 N F 7404 PC

DM 7404 N N 7404 A FLH 211 SF.C 404 E F 9N04 PC DM 8004 N

T 7404 BI MIC 7404 N K 155 AHl

Sl. 45 Osnovno kolo

25

Sl. 48 Ploica sa upljim zakivcima

veze). Evo kako se pravi asija od obinog pera ili kartona i od kairanog pertinaksa.

Najpre rasporedite elemente na papiru, vode- i rauna da su veze to krae, da su elementi rasporedeni po funkcionalnosti i da su ruice ko- mandi (kondenzatora, potenciometra i prekidaa) dostupne spolja. Odredite mesto za izvor energije (baterija ili ispravljac). Kada ste to uradili (to je emiranje), odredite veliinu ploice i broj vor-

nih taaka. Od metalnog uloka hemijske olovke izreite uplje zakivke za 1 mm due od debljine ploice. U ploici izbuite otvore prema debljini zakivaka. Zakivak razvrnite metalnim obelea- vaem sa obe strane posle stavljanja u ploicu. Tada je asija spremna za montiranje elemenata.

Prikljuke za bateriju i slusalice napravite od tankog lima prema priloenim skicama.

Izrada tampane asije U naim prodavnicama se mogu nai ploice sa zalepljenom bakarnom folijom (bakropert) od kojih se prave savremene asije jednostavnim postupkom. Na obrade- noj ploici, sa bakarne strane, nacrtaju se hemij- skim flomasterom ili lakom za nokte veze izmedu elemenata (provodnici), pa se ploica potapa u ra- stvor ferihlorida (ima ga u prodavnicama) koji ra- stvara nepokriveni bakar. Posle desetak minuta na pertinaksu e ostati samo veze koje smo nacrtali. Benzinom ili razreivaem se uklanja lak i asija je gotova.

ALAT I PRIBOR Staro je pravilo da bez alata nema zanata. Za gradnje po ovom priruniku potreban je sledei alat i pribor:

1. lemilo 2430 W,2 . seice kose ili kombinovana kleta,3. pinceta 1020 cm,4. noi za skidanje izolacije ili specijalna

kleta,

Sl. 49 Kutija-klaser od pera ili lesonita

5. makaze za lim ili jae krojake makaze,6 . prsna ili rezbarska builica,7. rezbarski pribor,8 . eki (bravarski i plastini),9. AVO metar (po mogunosti),

1 0 . kutija sa sitnim materijalom,1 1 . kutija klaser sa zbirkom radio-elemenata

(otpomici, kondenzatori i dr.).Ovaj alat i pribor treba rasporediti blizu iz

vora struje na dohvat ruke.

26

HIGIJENSKO-TEHNIKA ZATITA NA RA- DU Pre nego to ponemo sa praktinim radom i gradnjom uredaja treba upoznati nekoliko osnovnih pravila higijensko-tehnike zatite na radu. Ako se pridravamo ovih pravila, rad e nam priiniti zadovoljstvo i otklonie se mogunost povreda i udara elektrine struje:

1. Izvor elektrine energije (gradska mrea) moe se koristiti samo preko uzemljene utinice.

2. Lemilo mora stajati na odgovarajuem drau.

3. Turpije i testere treba da imaju odgovarajue drke.

4. ekii moraju biti vrsto uglavljeni.5. Hemikalije moraju biti u odgovarajuim

posudama sa vidnim natpisom.6 . Radio-tehniki elementi su u odgovaraju-

im kutijama (klaserima).7. Kleta i odvrtke moraju biti propisno izo-

lovani od udara elektrine struje.

8 . Na radnom stolu postaviti lesonit-plou veliine bar 50 X 50 cm.

9. Literatura (knjige i asopisi) su na odgovarajuim policama.

10. Priruna apoteka sa priborom za prvu pomo takoe je u odgovarajuoj kutiji.

11. Izvedena instalacija antene i uzemljenja je na izolovanim uzemljenim draima.

1 2 . Po mogustvu obezbediti protivpozarni aparat sa COs.

13. Radno mesto ne sme biti pretrpaano suvi- nim alatom, materijalom i nepotrebnim uredajima.

14. Osvetljenje radnog mesta treba da omogui rad i sa najsitnijim elementima bez napre- zanja.

15. Elemente pri lemljenju pridravati pince- tom radi odvoenja suvine toplote i zatite od opekotina.

Radio-amater mora stvarati radne navike u skladu sa propisima o higijensko-tehnikoj zatiti od prvog dana svog rada. Pored navedenih uslova, nije naodmet pridravati se i sledeih sa- veta:

Ne poinjati rad dok se ne obezbede svi potrebni elementi (prepravka i ugradnja neodgo- varajuih delova naruava izgled i funkcionalnost uredaja).

Za gotov uredaj napraviti i odgovarajuu kutiju, jer ako to ne uinimo odmah, ureaj e verovatno ostati bez kutije.

Ako uredaj odmah ne proradi, ne gubite nadu, ve sistematski proverite sve njegove veze i spoj eve.

U radu sa poluprovodnicima biti veoma obazriv, jer su oni osetljivi na visoke temperaturei strujne udare.

Posle rada alat i pribor vratiti na odgovarajue mesto.

ZAPAMTITE: Radio-ureaji su vrlo osetljivi i svaka greka moe dovesti do unitenja elements ili oteenja ureaja.

CETVRT) DEO

RADIO-PRMEMNICI

Radio-prijemnik je uredaj koji prima iz antene signale pojedinih radio-stanica, izdvaja eljeni signal, pojaava ga i ini ujnim. Pre nego pre- demo na gradnju takvog uredaja da pogledamo malo u tu, kutiju koja svira, govori i peva. Radio-prijemnik, u principu, ine tri osnovna dela:

1 . ulazni deo sa oscilatornim kolom i antenom,2 . detektorski deo sa filtrima za izdvajanje

zvune frekvencije,3. niskofrekventni deo koji pojaava zvunu

frekvenciju.Savremeni fabriki prijemnici su znatno slo-

eniji, jer imaju niz ureaja za poboljanje prijema, veu selektivnost i osetljivost, vise talasnih opsega, promenu boje tona, prikljuke za gratmo- fon i zvunike, a ugradeni su u luksuzne kutije i predstavljaju svojevrstan ukras u stanu.

OSCILATORNO KOLO U prostoru koji nas okruuje nalazi se mnotvo radio-talasa, signala pojedinih radio-stanica. Svaka radio-stanica emituje program na odreenoj frekvenciji talasnoj duini. Ovi signali su za nae uho neujni, jer se frekvencije radio-stanica nalaze znatno iznad gra- nica ujnosti (20 000 Hz). Oscilatorno kalo iz mno- tva takvih signala izdvaja onaj koji elimo slu- ati.

Oscilatorno kolo cine kondenzator i kalem (solenoid) koji mogu biti u rednoj ili paralelnoj vezi. Da bismo sluali program odredene radio- -stanice, ovo kolo mora oscilirati na istoj frekvenciji na kojoj radi i radio-stanica. Rezonancija se postie promenom induktiviteta-zavojnice ili kapaciteta kondenzatora. Promena induktivnosti se tee mehaniki izvodi i rede je primenjivana, ali

zato se kapacitet vrlo lako moe menjati tzv. promenijivim kondenzatorom (dugme na radio -prijemniku kojim biramo radio-stanicu). Za oscilatorno kolo se kae da je najsloeniji deo prijemnika, pa se zato njemu prilikom gradnje mora po- kloniti posebna panja.

Broj navojaka na kalemu zavisi od talasne duine, odnosno od frekvencije na kojoj sa spojenim kondenzatorom treba da rezonira.

Kalemovi za UKT talase imaju samo nekoliko navoja deblje ice, dok je za srednje talase potrebno nekoliko desetina, a za duge nekoliko stotina navojaka.

Na sl. 51 je prikazano vise vrsta oscilatornih kola i kalemova za radio-prijemnike.

VRSTE I IZRADA KALEMOVA ZA OSCILA- TORNA KOLA Iz antene radio-signal se putem kalema ili kondenzatora prenosi na oscilatorno kolo podeeno na eljenu stanicu.

Kalemovi oscilatomog kola grade se kao samonosei za UKT, na telu od izolacionog materijala (uplje cevice) sa ili bez feritnog jezgra. Na sl. 51 prikazano je vise vrsta kalemova uobi- ajenih u radio-tehnici. Kao to se vidi najjednostavniji je jednoslojni kalem na papirnoj ili plastinoj cevici (papirni kalem od konca) na kome se mota izolovani provodnik navoj do navoja sa potrebnim izvodima. Kalemovi koji moraju biti u induktivnoj vezi motaju se na istom telu jedan pored ili jedan preko drugog. Za vise talasnih opsega ili za bolje prilagodavanje antene kalemovi se rade sa izvodima.

icu za kalemove treba izolovati svilom, pamukom ili lakom, jer svaki dodir gole ice iz-

Sl. 51 Kalemovi u oscilatornim kolima

28

meu navoja ne samo to predstavlja kratak spoj ve i kvari elektromagnetne osobine kalema.

U tehnici tampanih kola kalemovi se motaju na malim plastinim cevicama sa feritnim jezgrom i metalnim oklopom radi spreavanja elektromagnetne indukcije na okolne elemente.

UNIVERZALNO OSCILATORNO KOLO ZA EKSPERIMENTISANJE I MERENJE Svaki radio-amater treba da ima jedan ovakav uredaj (sl. 52) sa kojim moe da slua program bliske radio-stanice, da odstrani uticaj stanice koja smeta dobrom pri j emu, da odredi broj navojaka za novi kalem nekog prijemnika, meri jainu elektromagnetnih talasa u bliskom polju predajnika, proizvode sopstvene oscilacije radi kontrole i po- deavanja nekog uredaja i sl.

Sl. 52 Univerzalno oscilatorno kolo

Kalem za ovaj ureaj izraden je na papirnom valjku promera 3050 mm i duine 100 mm. Na donjem delu kalema namotano je 5 X 10 navoja (50) a zatim 5 x 20 (100), tako da dobijamo oba kalema induktivno spregnuta izvodima kako za antenu tako i za talasni opseg. Promer ice je 0,2 do 0,3 mm.

Promenljivi kondenzator je standardni iz nekog starog radio-prijemnika sa vazdunom izolacijom 500 pF.

Na ploici od izolacionog materijala postavi se kalem i kondenzator a zatim rasporede prikljuci-buksne prema datoj emi i pripreme elementi: dioda, slusalice, gajtani i spajalice sa utikaima i uredaj je spreman za rad. Najpre uredaj probamo kao detektor a zatim pokuamo sa njim da ekspe- rimentiemo.

Prijemnik moe biti samo sa jednim oscilatornim kolom i diodom kao detektorom. Takav prijemnik se oznaava sa O-V-O i zove se detektorski prijemnik. Ako prijemnik ima niskofrek- ventno pojaanje obeleavamo ga sa O-V-l ili ako ima i visokofrekventno pojaanje sa 1-V-l.

ANTENA Prostor oko nas ispunjen je mnotvom radio-talasa razliitih radio-stanica. Da bi bilo koji od ovih signala mogli uti, potreban je uredaj koji e ove vrlo slabe signale neujne za nae uho prihvatiti i odvesti u prijemnik za da- lju obradu. Takav uredaj nazivamo ANTENOM.

Antena je otvoreno oscilatorno kolo koje prima nosei radio-talas sa odredenim signalom i bez antene ni jedan radio-prijemnik ne bi mogao da radi. Antena ima vise vrsta prilagodenih raznim vrstama prijemnika i talasnih duina. Prikazae- mo nekoliko najee primenjivanih antena sa osnovnim karakteristikama: T (long Vair), L (Windom), polutalasni dipoli, tap-antene, feritne antene i savijeni dipoli i sl.

T i L su jednoilne antene duine 1/2 do 1/4 talasne duine, talasnog opsega na kojem e antena raditi. Za srednje talase od 200600 m duine antena je 1/2 talasa (oko 100 m) a za 1/4 talasa 50 m. Kao to se vidi to su vrlo dugi bakar- ni provodnici razapeti izmedu dve zagrade na izolovanim draima. Antene se postavi j a ju na to veoj visini od zemlje ili krova. Uvodnik je obian jednoilni izolovani provodnik, kod T antene vezan na sredini a kod L antene na treini njene duine.

Bolji prijem postie se POLUTALASNIM DIPOLIMA sa dvojnim napojnim vodom. To je ustvari T antena preseena na sredini i spojena izolatorima. Napajanje se vri specijalnim uvod- nikom ^a pancirnom kouljicom (koaksijalni kabl).

Automobilski prijemnici imaju tzv. tap-antene ija je duina 1/4 do 1/10 talasne duine (od 1,52,5 m) sa mogunou izvlaenja i uvla- enja. Uinak ovih antena je znatno manji od prethodnih, pa se prijemnici grade sa veim unu- tranjim pojaanjem. Ove antene su lako sklopive te se i upotrebljavaju kod prenosnih uredaja.

Feritne antene U savremenim tranzistorskim uredaj ima ugraduju se ulazna oscilatorna kola na feritne antene (tap od presovanih opi- ljaka gvoda), koja imaju vrlo dobra elektromagnetna svojstva. Ove antene imaju manji uinak od spoljnih antena ali su zato neuporedivo manjih dimenzija. Smetene su u samom prijemniku sto ga oslobaa spoljnih veza i prikljuaka. Feriti se

Sl. 53 Antene

29

izrauju u obliku: tapa, ploica, prstena i sl. Feritne antene su krte pa se sa njima mora oprez- no postupati. to je feritni tap dui i uinak antene je bolji.

Savijeni dipoli Ove antene se upotrebljavaju u UKT (ultrakratki talasi) tehnici i televiziji. Napravljene su od savijene bakarne ili alumini- jumske cevi promera 618 mm. Duina savijenog dipola mora biti 1/2 talasne duine. Savijeni dipoli mogu imati jedan ili vise pasivnih elemenata radijala, koji poboljavaju usmerenost i pojaanje antene. Veza prijemnika sa antenom ostvaruje se pljosnatim dvoilnim vodom (Twin Lead) ili okruglim koaksijalnim kablom.

Ovim kratkim prikazom ukazali smo na znaaj antene na dobar prijem signala jer dobra antena znai vise nego sva pojaanja u prijemniku.

Uzemljenje Za dobar rad prijemnika pored dobre antene potrebno je i dobro uzemljenje iz dva razloga:

1 radi obezbedenja od udara groma preko antenskog sistema i

2 da bi drugi kraj otvorenog antenskog kalema bio vezan u oscilatorno kolo.

Dobro uzemljenje se ostvaruje posebnim provodnikom vezanim za pobijenu ipku u rast- resitu zemlju ili eventualno za vodovodnu insta- laciju ako je ista dobro uzemljena.

I a)Sl. 55 Detektorski prijemnici

Sl. 56 Detektorski prijemnik

30

Za vreme nepogode antena se obavezno isklju- uje i preko preklopnika-varniara vezuje za uzemljenje. Ovi preklopnici se obino instaliraju na prozoru kod ulaza uvodnika antene i uzemljenja.

Antena i uzemljenje cine antenski sistem koji je u savremenim zgradama zajedniki za vie po- troaa i ima ugraen pretpojaava.

DETEKTOR Kao to je napomenuto, ovo su najjednostavniji prijemnici, za iji rad nije potreban poseban izvor elektrine energije. Mogu se koristiti uz dobru antenu i zemljovod u blizini ja- ih predajnika. Sastoje se iz oscilatomog kola i dekodera (diode), a prijem je mogu samo pomo- u slualica.

Kalem detektora je od 70 do 100 navojaka izolovane ice 0,250,30 mm, namotanih u jednom sloju na papirni valjak kalema konca. Ostali de- talji dati su uz svaku sliku (sl. 54, 55 i 56).

Ako ste isprobali sve varijante detektora i niste zadovoljni njegovim kvalitetom i jainom, pokuajte mu pridodati jedan od niskofrekvent- nih pojaavaa (obraenih u ovoj knjizi) i biete oduevljeni glasnim prijemom.

PRIJEMNIK ZA SREDNJE TALASE SA2 x AF260-275

sni spojevi. Ovim spojem utedeli smo dva tranzistora.

Jo jedno poboljanje uinjeno je na ovom prijemniku: drugom diodom, vezanom prema ma- si, udvostruavamo napon, pa je prijem snaniji. Na sl. 58 data je i montana ema koja e vam olakati gradnju. Ovaj prijemnik moe da slui i kao adapter za graimofon sa pojaavaem a u gra- mofonu uvek ima toliko mesta da se stavi i ovaj uredaj.

Napomena: Prilikom sklapanja voditi raunao pravilnom rasporedu noica na tranzistorima i diodama. Navedeni tranzistori imaju ispust kod noice emitora, u sredini je baza, a trea noica je kolektor. Katoda na diodi obeleena je linijom ili crvenom takom.

PRIJEMNIK 5001500 kHz Ovaj prijemnik e priiniti posebno zadovoljstvo radio-amateru poetniku jer samo sa dva tranzistora omoguuje solidan prijem celog srednjetalasnog opsega bez spoljne antene.

Oscilatorno kolo je na papirnom valjku prema debljini feritnog tapa-antene i ima dva kalema: donji sa 70 navojaka izolovane ice i gornji sa 10 navojaka iste ice. Izgled kalema i raspored prikljuaka dat je na sl. 58 i 59. Kalem treba da se pomera po feritu jer se tako biraju stanice. A sada da vidimo kako radi prijemnik.

Sl. 57 Mali tranzistorski prijemnici

Signal sa oscilatomog kalema prenosi se induktivno preko onih 1 0 navojaka na prvi tranzistor, gde se vri visokofrekventno pojaanje. Posle dvostrukog pojaanja signal se diodom detektuje i ponovo vraa na prvi tranzistor, ali sada kao go- vorni signal, pojaava se i tako pojaan odlazi u slusalice.

Ovakvi i slini spojevi, kod kojih se isti tranzistor koristi dva ili vise puta, nazivaju se reHek-

31

MALI PRIJEMNIK ZA SREDNJE TALASE PRIJEMNIK ZA 3,5 MHz SA JEDNIM TRANZISTOROM

Ovaj prijemnik graen na mnogim takmienjima, pokazao je dobre rezultate. U elektrinom pogledu slian je prethodnom, ali ima vee nisko- frekventno pojaanje, pa je prijem mogu i na zvuniku 1 0 0 Q.

Pre vise godina radio-industrija ga je pravila u obliku matadora pod nazivom Pionir, a kasnije u realizaciji Radio-kluba iz Prilepa. Montaa se vri na tampanoj ploici prema priloenoj skici (sl. 62).

Dodatkom komada ice kao antene prijem se znatno pojaava.

Sl. 62 ema prijemnika Pionir. Li= 90 navojaka na feritnom tapu 100 x 10 mm; L2 = 10 navojaka preko Li; L3 = 5 navojaka u produetku Li

3,5 MHz je 80-metarski amaterski opseg na kojem vecinom rade amateri u Jugoslaviji. Njime se izvodi i popularni lov na lisicu, pa e ovaj

Sl. 64 Prijemnik za 3,5 MHz

Sl. 63 Prijemnik Pionir montana ploa

32

prijemnik dobro doi poetnicima koji ele da se ukljue u rad radio-operatora.

Tranzistor za ovaj prijemnik moe biti bilo koji sa oznakom BF, a to su silicijumski visokofrekventni tranzistori pogodni za kratke talase. Kalem ima 35 navojaka izolovane ice 0,35 mm, namotanih na kalem sa gvozdenim jezgrom ili na komad ferita. Drugi kalem od pet navojaka mota se u produetku prvog. Potenciometrom od 1 0 Q podeava se pozitivna povratna sprega na najbolji prijem. Antena za ovaj uredaj mora imati bar 10 m ice. Slusalice su visokoomske (2000 Q). Umesto slualica moemo staviti mali transformator iz nekog rashodovanog tranzistorskog prijemnika, pa se uredaj tada moe prikljuiti na bilo koji pojaava.

Tranzistor za ovaj prijemnik ima drugaiji raspored noica: prva noica je baza, druga (srednja) je emitor, a krajnja je kolektor.

PRIJEMNIK ZA POETNIKE O-V-2

Interesovanje za prijem radio-amaterskih signala postaje sve vee ukoliko poetnik ima pri- like da se upozna sa primopredajnim radom u ne- koj od PPS. Da bismo omoguili da to pre, sami kod svoje kue uivate u sluanju radio-amaterskih veza, nudimo vam emu jednog malog prijemnika za frekvenciju od 3500 do 3800 kHz.

Ovaj prijemnik, razraden u Savezu radio- amatera Slovenije pokazao je vrlo dobre rezultate.

Prijemnik je audion (sa pozitivnom povratnom spregom-super reakcijom i dva stepena ni- skofrekventnog pojaanja). Antena (nekoliko metara razapete ice) prikljuuje se na jednu od uti-

nica Ai, A2 , A3 , gde ostvarujemo jai prijem. Uzem- ljenje moe biti i veza sa vodovodnom ili toplovod- nom mreom, a tamo gde toga nema, i komad metala zaboden u zemlju bie sasvim dovoljan.

Prvi tranzistor radi kao audionski detektor signala (kod cevnih prijemnika bio je vrlo popu- laran). Stepen povratne sprege, a time i pojaanja, ostvaruje se promenom napona na bazi tranzistora potenciometrom.

Kako radi audion? Jedan deo dolazeeg VF signala vraa se na ulazno oscilatorno kolo in- duktivnim ili kapacitivnim putem i tako pojaava amplitude, ali najvie do dvostrukog iznosa. Iz- nad toga audion poinje da osciluje i tada radi kao mala radio-stanica koja veoma smeta okolnim prijemnicima. Najpovoljniji prijem ostvaruje se dovodenjem prijemnika u stanje pred oscilovanje, kada je signal najjai i bez izoblienja i pitanja. Malim promenljivim kondenzatorom (24 pF) biramo eljenu stanicu.

Ulazno kolo sastoji se od antenskog i oscilatomog kalema. Antenski kalem ima desetak navojaka sa izvodima na svaka tri navojka. Oscila- torni kalem se mota u produetku i ima 36 navojaka ice 0,35 mms. Kao telo kalema moe poslu- iti papirni valjak od kalema konca ili slina pla- stina cevica.

Prvi tranzistor je visokofrekventni BF NPN tipa, a druga dva su niskofrekventna sa oznakom BC. Vrednosti ostalih elemenata date su na emi veza.

FM PRIJEMNIK ZA UKT

Ultrakratki talasi (UKT) odavno su se odo- maili u naim uredaj ima, bilo u radio-prijemnicima ili televizorima. Prenos signala je ostvaren

AMPLtTUDNA MODULAOJA FREKVENTNA MODULACtJA

a ) NOSECt TALASb) MODULACtON) StGNAL C) MODULtSAN] TALAS

Sl. 66 Grafik modulacije

33

Sl. 68 FM prijemnik za UKT

tzv. frckventnom modulacijom (FM) koja omoguuje prijem sa manje smetnji.

Do sada smo gradili prijemnike za prijem signala amplitudnom, a sada emo i FM modulacijom. Kako se ovaj izraz esto upotrebljava pogle- dajmo to on znai i kakvih sve modulacija ima.

Poznato je da se ljudski govor zbog niskofre- kventnih oscilacija ne moe daleko prostirati bez provodnika. S druge strane, visokofrekventne oscilacije u obliku elektromagnetnih talasa se pro- stiru daleko brzinom svetlosti, ali su za nas neujne. Da bismo ostvarili i jedno i drugo, u radio- -tehnici koristimo visokofrekventne oscilacije kao talas^nosilac u koji utiskujemo zvune oscilacije. Ova pojava naziva se modulacija. Drugim reima, modulacija je spajanje visokofrekventnih i zvunih oscilacija. Kada ovaj radio-talas dospe do naih prijemnika u njima se vri razdvajanje navedenih frekvencija: visokofrekventna kao nepotreb- na odvodi se na masu, a zvuna se pojaava do potrebne jaine. Ova pojava naziva se demodula- cija.

Iz navedenih grafika vidi se da talas-nosilac ima odredenu frekvenciju (talasnu duinu radio- -stanice) u stalnu amplitudu. Kod anodne modulacije amplitude rastu i opadaju u ritmu govora, a frekvencija ostaje ista, dok se kod frekventne modulacije menja uestanost-f rekvenci j a, a am- plituda ostaje ista. Posle demodulacije koja se unekoliko razlikuje kod oba sistema zvuni signali su isti. To znai da se zvuni signal moe uti- skivati promenom amplitude ili promenom frekvencije, pa otuda imamo ampiitudnu i frekventnu modulaciju.

Nekoliko rei i o samom prijemniku: predviden je za prijem radio-difuznog programa na frek-

venciji od 80104 MHz. Kalem oscilatomog kola za ovaj prijemnik je samonosei (bez tela) i ima 4 navojka ice od 1 mm. Prenik kalema je 10 mm sa razmakom navojaka za debljinu ice. Antenski kalem ima samo 2 navojka izolovane ice namo- tane izmedu navojaka oscilatomog kalema.

Prigunice imaju po 50 navojaka tanke, lakom izolovane ice 0,15 do 0,18 mm na telu nekog otpornika 1/2 W. Tnimeri za podeavamje su obini lonasti od 30 pF (sistem Filips). Prijem je na slusalice, a ako mu dodamo jedan od niskofrekvent- nih pojaavaa (obraenih u ovoj knjizi), prijem je i na zvunik.

Kao antena za ovaj radio-prijemnik koristi se samo komad ice oko 1 m. Pri gradnji UKT uredaja mora se voditi rauna da kalem i prigunice stoje uzajamno pod pravim uglom kako bi se spreila indukcija i samooscilovanje. Sve veze treba da su to krae i sa to manje ukrtanja i pre- plitanja. Potenciometrom od 50 kQ regulie se stepen pozitivne povratne sprege, a sa njom i jaina prijema. Ovi prijemnici, kada nisu podeeni na radio-stanicu, treba u slualicama da daju otar sum, koji e nestati kada smo na ispravnoj frek- venoiji. Tranzistor mora biti predviden za rad na vrlo visokim f rekvenci jama, a to su svi sa oznakom BF. Kako su tranzistori vrlo osetljivi na promenu napona i polariteta, treba obratiti posehnu panju na raspored izvoda i injihovo pravilno vezivanje. Ako smo sve uradili po emi i uputstvu, ureaj e sigumo proraditi i uivaemo u kvali- tetnom pri j emu. Stanice se trae trimerom u kolu oscilatora, a ispravan radi trimerom u kolu emitor- 'kolektor.

Napomena: Ukoliko prijemnikom ne obuhvata itav UKT opseg, podeavanje se moe vriti i raz- vlaenjem kalema.

PRIJEMNIK ZA GRADANSKI OPSEG OD 27 MHz

Preporuujemo ovaj mali prijemnik za gradanski opseg zbog jednostavne konstrukcije i so- lidnog prijema. To je deo uredaja koje populamo zovemo TOKI-VOKI. U ovoj knjizi obraden je i predajnik uz ovaj uredaj, pa ete imati kompletan TOKI-VOKI.

Kalem je motan na telu sa gvozdenim jezgrom i ima 9 navojaka sa izvodom na 4. navoju (rau- nato od donjeg kraja). ica je debljine 0,35 mm, a

BF224

Sl. 69 Prijemnik za graanski opseg

34

prigunice su motane na telu otpornika sa 5060 navojaka ice 0,18 mm.

Prvi deo prijemnika zove se audion, a drugi niskofrekventni i izlazni pojaava. Potenciometrom od 10 kQ regulie se stepen povratne sprege, a time i pojaanje prijemnika. Uz ovaj prijemnik nije data montana ema, jer smatramo da ste u stanju i sami da je isplanirate. Treba samo obratiti panju na tranzistore koji su u ovom prijemniku razliito obeleeni i sa razliitim rasporedom noica.

Prigunice treba montirati dalje jednu od druge i to pod pravim uglom.

PRIJEMNIK ZA SREDNJE TALASE SA VARIKAP-DIODOM

Ovim prijemnikom traenje stanica-promena frekvencije vri se potenciometrom i varikap- -diodom (o ovim diodama govoreno je u odeljkuo radio-tehnikim elementima). To je u stvari savremeni ji nain izrade prijemnika audiona sa povratnom spregom.

Prigunica u kolu kolektora ima 300 navojaka unakrsno namotanih na telu od plastine cevice ili malom otpornibu od 1 MQ. Kalemovi su kao i za ostale prijemnike za srednje talase: Li = 80, L2 = 5 ,i L3 5 navojaka izolovane ice 0,25 mm. Snaan prijem u zvuniku od 8 Q, 1 W omoguen je trostepenim niskofrekventnim pojaanjem.

Ukoliko prijemnik po putanju u rad ima slab prijem, a okretanjem potenciometra ne dobijemo sum reakcije, treba zameniti krajeve kalema L 3

u takama A i B. Potenciometri su ugradeni na prednjoj strani kutije sa obeleenim stanicama. Potenciometar od 30 kQ je sa prekidaem kojim se ukljuuje prijemnik.

Izlazni transformator je iz nekog starog prijemnika, a moe se i namotati na jezgro od oko 1 cm2, tako da primar ima oko 1 0 0 0 navojaka ice 0,150,18 mm, a sekundar 8 6 navojaka ice 0,35 mm.

Tranzistori su PNP tipa, i to prva dva AF 260 do 272, a ostala tri su AC 550 ve poznati izlazni tranzistori proizvodnje Ei Ni. Prijemnik je po- eljno ugraditi u kutiju od plastine mase zajedno sa baterijom. Svi otpomici su predvieni za snagu od 1/4 W, a elektroliti 12 volti.

LISIAR PRIJEMNIK ZA 3,5 MHz

Jedna od populamih disciplina u radu radio- -amatera je lov na lisicu skrivenu radio-stanicu. Lov se vri malim po pravilu tranzistorskim prijemnikom po okolnim umarcima.

Lov na lisicu je jedna vrsta goniometrisa- nja, otkrivanja i identifikacije skrivene radio-stanice. U optenarodnoj odbrani i drutvenoj samo- zatiti to ima i mnogo iri znaaj.

Poznato je da radio-stanica emituje radio- -talase odredene talasne duine frekvencije. Ovog puta to je radio-amaterski opseg od 3650 kHz i ovaj ureaj je sagraden za tu frekvenciju.

Za takmienje pionira ureaj moe biti sasvim jednostavne konstrukcije, jer je krug u kome se organizuje LOV prenika od oko 100 m.

35

Lisiar koji vam predlaemo da gradite, isproban je na mnogim takmienjima i manifesta- cijama mladih tehniara. On mora biti solidno graen i postavljen u jau kutiju, jer treba da izdri sve potrese i padove prilikom tranja a da pri tom bude i dovoljno osetljiv na svaku promenu pravca i smera signala.

Prijemnik ima dva visokofrekventna pojaanja demodulatora i dva niskofrekventna pojaanja koja mu obezbeuju dovoljnu osetljivost i snaan prijem u slualicama od 2000 Q. Srce svakog prijemnika su njcgova oscilatorna kola. To je kalem namotan na feritnom tapu 140 X 810 mm sa kondenzatorom za biranje talasne duine. Kalem ima 30 namotaja lakom ili pamukom izolovane ice 0,30 mms. Za spregu sa prijemnikom preko ovog kalema namotano je jo pet navoja deblje ice 0,5 mms. Promenljivi kondenzator je standardni-stirofleks iz depnih tranzistorskih prijemnika. Za nae potrebe dovoljno je uzeti sekciju s manjim brojem ploa (oscilatorna) radi razvla- enja amaterskog opsega preko cele skale. Feritna antena mora biti dobro privrena za asiju plastinim draima jer je vrlo krta i sklona lomljenju. Ureaj je sagraden na tampanoj plo- i bakropertinaksa. cmiranje na ploi (skidanje nepotrebnih bakarnih povrina) je mogue i skal- pelom jer su potrebne povrine prave linije. Zbog malog prostora i kompaktne izvedbe (sa baterijom) veina elemenata postavijena je vertikalno. Svi delovi su minijaturni: otpomici 1/4 W a kondenzatori su u obliku diska sa 2540 V is- pitnog napona. Potenciometar za doziranje napona povratne sprege ima vrednost od 510 kQ sa prekidaem. Tranzistori u ovom uredaju su savremenog NPN tipa. U visokofrekventnom delu to su BF224 ili slini a u niskofrekventnom delu BC107 do 286. Vrednosti ostalih elemenata date su na emi veza.

Nekoliko rei o samom lovu. Skrivene radio- -stanice pod nazivom zlatna i srebrna lisica emi- tuju svaka tri minuta po jedan minut naizmenino; npr.: Ovde radio-stanica zlatna lisica, dajemo znak tanog vremena: sada je tano 9,00 asova, i to ponavlj a vise puta. Zatim se javlja srebrna pa sledi minut prekida i ciklus se potom ponavlj a a za to vreme takmiari svojim uredaj i- ma goniometriu i pokuavaju da utvrde iz kog pravca dolazi signal (otkrivaju stanicu). Takmiar koji prvi pronade obe lisice je pobednik u lovu.

Sl. 72 Montana ploa

PRIJEMNIK SA POZITIVNOM REAKCIJOM

U nizu gradnji malih prijemnika prikazujemo vam jedan kod koga je primenjena pozitivna povratna sprega-reakcija, te se moe koristiti i za prijem nemodulisane telegrafije i SSB signala (s!. 73).

Sl. 73 Prijemnik sa pozitivnom reakcijom

Prvi tranzistor u ovom uredaju je u audion- skom spoju, vrlo populamom do pre desetak godina, jer ima vrlo veliku osetljivost i dobru selektivnost, naroito kada se dovede do pred prag oscilacija.

Kalem za ovaj prijemnik izraden je na ferit- ncm tapu 140x10 mm u jednom sloju icom 0,35 mm- sa izvodom na treem navoju.

Promenljivi kondenzator je samo oscilatorna sekcija iz standardnih tranzistorskih prijemnika ili trimer kome produimo osovinu. Za povratnu spregu koristi se obian lonasti trimer-kondenzator kapaciteta 330 pF. Okretanjem ovog kondenzatora dovedemo povratnu spregu tako da prijemnik pone da uti (kao padanje kie). Po- vratna sprega treba da je meka i da pokriva ceo opseg. Potenciometrom od 5 kQ sa prekidaem dajemo potreban napon za audionski stepen a time reguliemo povratnu spregu i jainu prijema.

Posle demodulacije izvrene diodama signal se vodi na dvostepeni niskofrekventni pojaava. Prijem je na slualicama 2 x 1000 Q. Na montanoj ploi (sl. 74) prikazan je mogui raspored delova koji je uslovljen veliinom elemenata pa su od- stupanja mogua. Spretniji amateri to znaju pa najpre izvre raspored delova na paretu kartona i obelee vorna mesta i tek tada grade monta- nu plou. Kada je prijemnik gotov i ako ste za-

36

dovoljni njegovim radom obavezno ga ugradite u solidnu drvenu ili plastinu kutiju, kako bi bio zatien pri tranju i eventualnim padovima. Na- roito treba obujmicama uvrstiti feritni tap koji je lako lomljiv. Na kutiji su izvodi za slusalice, osovine potenciometra i kondenzatora.

Poveanjem broja navojaka na kalemu na 65 isti prijemnik e uspeno raditi i na srednjim talasima samo tada treba koristiti i drugu sekciju promenljivog kondenzatora, kako bi pokrili talasnom duinom ceo srednjetalasni opseg.

Vrednosti delova:

Ri = Rg 5 kQ R2 = R4 Re 2 kQ

R3 = 5 kQ (potenciometar)R? = 3 kQ R^ = 150 kQ R9 4 Rio = 100 kQ

Ci - 40 pFC2 = 50 pF (promenljivi kondenzator) = 30 pF trimer

C4 Co = Cg = 2,2 nF C7 = 100 nF = C9 = 1 ^F Cm = 20 nF

T R i ^ BF175254 T R 2 - TRs = BC107286

PRIJEMNIK SA INTEGRISANIM KOLOM

Da se od malo delova moe sagraditi dobar prijemnik potvrdie sledea ema:

Integrisanih kola na naem tritu ima sve vise i vrlo razliitih. Ovde smo odabrali jednu va- rijantu sovjetskog K1LB 554 i od njega napravili dobar audion (superreakcijski prijemnik) sa feritnom antenotm po kojoj se, pomeranjem kalema, biraju stanice. Umesto kondenzatora od 400 pF u oscilatornom kolu moe se ugraditi i promenljivi kondenzator od tranzistorskih prijemnika. Kao i ikod ranijih uredaja, i ovde se umesto slualica moe dodati pojaava, recimo sa 1C 237 (prikazan u ovoj knjizi), pa emo imati kompletan prijemnik sa integrisanim kolima. Kalem ima 70 navojaka, a ferit je 100 X 10 mm.

Sl. 75 ema prijemnika

Sl. 76 Izgled prijemnika

LISIAR ZA NAPREDNIJE AMATERE

Uredaj koji vam predstavljamo ima sopstveni oscilator i atenuator pa predstavlja luksuzniju iz- vedbu lisiara za 3,5 MHz. Prijemnik je jedna vrsta supera sa meanjem ulazne i sopstvene frekvencije. Obe frekvencije pomeane daju novu koja je znatno pojaana i koju odvodimo na normalno oscilatorno kolo fiksno podeeno na nau meu- frekvenciju. Ulazni kalem je na feritnom tapu 140 X 10 mm ili slinom sa trideset navoja ice0,35 mm .^ Kalem oscilatora namotan je na malom telu sa feritnim jezgrom iz starih medufrekvent- nih transformatora prenika 6 8 mm sa metalnim oklopom i 2 0 2 2 navoja iste ice ili jo bolje tanje licnaste ice sa pamunom izolacijom (moe i ona koja je bila u kalemu). Trei kalem je istog oblika kao i drugi samo ima oko 35 navoja i po de- si se na najjai prijem trimerom i jezgrom unutar kaletma.

Male promene frekvencije od 3,53,7 MHz koje vrimo promenijivim kondenzatorom u kolu oscilatora nee izazvati velike promene u medu- frekventnom (ulaznom kolu) naeg prijemnika jer je iroko dimenzionisan.

Pri odredivanju pravca skrivene radio-stanice koristimo feritnu antenu a za utvrdivanje smera i spoljnu antenu (komad ice od 50 cm koji jednim krajem slobodno visi a drugim preko otpornika od 3,5 kQ opterecuje ulazno kolo).

Kada smo utvrdili pravac i smer radio-signala pribliavanjem radio-stanici, signal je toliko jak da je dalja orijentacija nemogua. Prek- lopnikom 2x2 poloaja (obian kip-prekida) ukljuujemo atenuator, koji ulazni signal toliko oslabi da nam je i dalje orijentacija mogua. Spolj- na antena ukljuuje se malim tasterom. Prijemnik radi sa naponom od 34,5 V pa se moe sme- stiti u malu kutiju ili plastinu cev dimenzija5 6 cm kakve se upotrebljavaju za izradu tubus kutija za planove i diplome.

Niskofrekventni pojaava je klasini i omoguuje snaan prijem u slualicama 2 x 1000 Q.

Prvi tri tranzistora su predvidena za rad na \dsim frekvencijama kao BF170286 a u pojaa- vau e se sasvim dobro raditi bilo koji NPN tip sa oznakom BC kao BC107286. Uredaji nema

37

regulator jaine prijema, jer ima atenuator-osla- bljiva ali graditelji ga mogu ugraditi ispred baze etvrtog tranzistora na uobiajeni nain. Postojei kondenzator od 0 , 1 nF postaviti na poetak potenciometra a novi sa srednjeg poloaja na ulaz pojaavaa, dok trei kraj potenciometra ide na masu. Raspored delova na ploici treba da ide logikim redom kao i na emi, bez mnogo ukrtanja naroito VF vodova.

Feritna antena sa preklopnikom treba da se nalazi na gomjem delu kutije a ostale komande na bonom ili zadnjem delu ukoliko je cev.

PRIJEMNIK ZA OBEZBEENJE KUNOG MIRA

Vrlo esto elimo da na miru

Radio-tehnika i Elektronika

Documents

Transcript of Radio-tehnika i Elektronika